1

Osnovni pojmovi nauke o knjievnosti II - dvosemestralni Za studente upisane 2006 - 2009 I Teorija stiha 1. K. Taranovski, "Principi srpskohrvatske versifikacije", "Prilozi za knjievnost, jezik, istoriju i folklor", Beograd, 1954, sv. 1-2. 2. K. Taranovski, Metode i zadaci savremene nauke o stihu kao discipline na granici lingvistike i istorije knjievnosti, Beograd, 1939. 3. R. Jakobson, Lingvistika i poetika ("Lingvistika i poetika", "O strukturi stiha srpskohrvatskih narodnih epova"), Beograd, 1966. 4. L. Kojen, "Jakobson i osnove moderne metrike", "Junoslovenski filolog" LIII, Beograd, 1997 ili Metrika u Jakobson, poetika i metrika, Beograd, 1998. 5. L. Kojen, Studije o srpskom stihu (I i II poglavlje), Beograd, 1996. 6. S. Petrovi, "Stih", Uvod u knjievnost, Zagreb, 1961. (ili ma koje kasnije izdanje) II Stil i stilistika 1. A. A. Riards, "O metafori" (u zborniku Metafora, figure i znaenje, priredio L. Kojen, Beograd, 1986) 2. M. Blek, "Metafora", "Jo o metafori" (Metafora, figure i znaenje) 3. R. Jakobson, "Dva aspekta jezika i dve vrste afazikih smetnji" (Metafora, figure i znaenje) 4. L. Kojen, "Dva pristupa metafori" (isto) 5. S. Petrovi, Priroda kritike, ("Lingvistika invazija u studiju knjievnosti" i "Stil i struktura"), Zagreb, 1972. 6. L. picer, "Stil M. Prusta" ,"Re", Beograd, 1996, br. 23-24, 25 ili E. Auerbah, jedno poglavlje iz Mimezisa 7. M. Rifater, "Interpretacija i deskriptivna poezija", "Re", 1995, br. 11-12. III Teorija pesnikog jezika Formalizam i Jakobsonova teorija pesnikog jezika

2
1. R. Jakobson, "Najnovija ruska poezija", "ta je poezija", "Dominanta" (Ogledi iz poetike, Beograd, 1978) 2. J. Tinjanov, Problemi jezika stiha (Ruski formalizam) 3. R. Jakobson, "Lingvistika i poetika", (Lingvistika i poetika), Beograd, 1966. 4. R. Jakobson, "Poezija gramatike i gramatika poezije", "'Make' arla Bodlera", "Mikroskopija poslednjeg 'Splina' u Cveu zla, (Ogledi iz poetike) 5. L. Kojen, "Jakobsonova poetika" (predgovor Jakobsonovim Ogledima iz poetike) ili Poetika u Jakobson, poetika i metrika, Beograd, 1998. 6. M. Riffaterre, Essais de stylistique structurale ("Les Chats de Baudelaire"), Paris, 1971. ili "Describing Poetic Structures: Two Approaches to Baudelaire's 'Les Chats'", Yale French Studies, XXXVI-XXXVII (1966) 7. J. Culler, "Jakobson and the Linguistic Analysis of Literary Texts", Language and Style, V (1971) ili Strukturalistika poetika ("Jakobsonove poetske analize"), Beograd, 1990. Nova kritika i "ikaka kola" 1. A.A. Riards, "etiri vrste znaenja" (u zborniku Nova kritika, Beograd, 1973) 2. V. Empson, "Sedam tipova dvosmislenosti" (I i VIII) (Nova kritika) 3. D.K. Rensom, "Kritika kao ista spekulacija", "Konkretno opte" (Nova kritika) 4. K. Bruks, "Jezik paradoksa" (Nova kritika) 5. C. Brooks, "The Naked Babe and the Cloak of Manliness" (The Well Wrought Urn, 1947) 6. J. Hristi, predgovor zborniku Nova kritika 7. E. Olson, "William Empson, Contemporary Criticism, and Poetic Diction" (Critics and Criticism, ed. R.S. Crane, The University of Chicago Press, 1970; f.p. 1952) 8. R.S. Crane, Preface (Critics and Criticism) Praki strukturalizam 1. D. Kaler, Sosirova teorija jezika, Sosir, osniva moderne lingvistike, Beograd, 1980. 2. J. Mukarovski, "Knjievni jezik i pjesniki jezik", Izraz, 1976. 3. J. Mukarovski, Struktura pesnikog jezika ("O pesnikom jeziku", "Teze Prakog lingvistikog kruoka"), Beograd, 1986.

3
4. J. Mukarovski, Struktura, funkcija, znak, vrednost ("Mesto estetske funkcije meu ostalim funkcijama", "Umetnost kao semioloka injenica", Strukturalizam u estetici i u nauci o knjievnosti", "O strukturalizmu", ), Beograd, 1987. Fenomenologija 1. R. Ingarden, O saznavanju knjievnog umetnikog dela (uvodno poglavlje), Beograd, 1971. 2. D. Stojanovi, Fenomenologija i vieznanost knjievnog dela (glava II; 1-8, 12-13 i 17) 3.. E.D. Hir, Naela tumaenja ("Objektivno tumaenje" i "Gadamerova teorija tumaenja"), Beograd, 1983. Postrukturalizam i dekonstrukcija 1. T. Eagleton, Poststrukturalizam, Psihoanaliza, Knjievna teorija, SNL, Zagreb, 1987. 2. R. Gae, Dekonstrukcija kao kritika, Knjievna kritika, 5 6, 1987, Beograd 3. J. Culler, Presuppositions and Intertextuality i Stanley Fish and the Righting of the Reader, The Pursuit of Signs, Semiotics, Literature, Deconstruction, London, 1981. 4. Susan Suleiman & Inge Crosman (ur.), The Reader in the Text: Essays on Audience and Interpretation, Princeton, 1980, uvodni tekst S. Suleiman, Varieties of Audince-Oriented Criticism i jedan tekst po izboru (Culler, Stierle ili Iser)

Prirunici: 1. B.Tomaevski, Teorija knjievnosti, Beograd, 1972. 2. V. Kajzer, Jeziko umetniko delo, Beograd, 1973. 3. R. Velek - O. Voren, Teorija knjievnosti, Beograd, 1965 (ili ma koje kasnije izdanje) 4. O. Dikro - C. Todorov, Enciklopedijski renik nauka o jeziku, I/II, Beograd, 1987. 5. Renik knjievnih termina, Beograd, 1985. www.ditl.info (Dictionnaire international des termes littraires, ur. R. Escarpi )

4
Pojmovi i teze Pojmovi Teorija stiha 1. Versifikacija 2. Metrika 3. Versologija 4. Prozodija 5. Fonologija 6. Fonetika 7. Normativna metrika 8. Deskriptivna metrika 9. Muzika metrika 10. Akustika metrika 11. Fonoloka metrika 12. Generativna metrika 13. Metrike konstante 14. Ritmika tendencija 15. Ritmika dominanta 16. Metar i ritam 17. Kvantitativna klauzula 18. Kvantitativni stih 19. Silabiki stih 20. Izosilabizam 21. Tonski stih 22. Silabiko-tonski stih 23. Akataleksa kataleksa hiperkataleksa 24. Auftakt (predudar) 25. Stopa 26. Petostopni jamb 27. Aleksandrinac 28. Endekasilabo 29. Blanc-verse 30. Heksametar 31. Pentametar 32. Epski deseterac 33. Lirski deseterac 34. Simetrini osmerac 35. Slobodni stih 36. Elegijski distih 37. Safika strofa 38. Alkejska strofa 39. Terza rima 40. Otava rima ili stanza 41. Gazel 42. Haiku

5
43. Sonet 44. Sonetni venac 45. Rima 46. Srok ili slik Stil i stilistika 47. Stil 48. Izbor u raspravi o stilu 49. Devijacija 50. Filoloki krug 51. Duhovni etimon 52. Stilem 53. Lingvistika stilistika i stilistika kritika 54. Metafora i metonimija (Jakobson) Teorija pesnikog jezika 55. Dominanta 56. Poetska funkcija jezika Nova kritika i ikaka kola 57. Nova kritika 58. Praktina kritika (Riards) 59. Intencionalna zabluda 60. Afektivna zabluda 61. Dijalektika zabluda 62. Close reading 63. ikaka kola Fenomenologija 64. Hermeneutika 65. Negativna hermeneutika 66. Filoloki krug 67. Slojevi i struktura (Ingarden) Praki strukturalizam 68. Struktura i funkcija (Mukarovski) Poststrukturalizam i dekonstrukcija 69. Recepcionistika kritika 70. Artefakt i estetski predmet 71. Intertekst 72. Naturalizacija (Kaler) 73. Upueni italac (Fi) 74. Knjievna kompetencija 75. Interpretativna strategija

6
76. Implicitni italac 77. Arhiitalac Teze 1. Stih je govorna jedinica koja je po zvunoj potenciji ekvivalentna drugim govornim jedinicama istog ritmikog sklopa. 2. Stih je specifino estetska intonaciona jedinica, to jest takva da joj nije potrebna logika motivacija. 3. Stih je autonomna jezika jedinica. 4. Za stih su znaajne fonoloke glasovne osobine, to jest one koje u datom jeziku mogu da poslue za diferenciranje smisla. 5. Istraiva stiha treba da prema stihu zauzme stav stranca: da prouava itav glas ali samo glas. 6. Pesniki ritam se mora prouavati apstrahujui akustiku realizaciju. 7. Za jedan stih moemo rei da je metriki ispravan ako, i samo ako, a) u potpunosti odgovara metrikom obrascu ili b) odstupa od njega na doputen nain. 8. Sve osobine stiha ne realizuju se akustiko-motoriki; sve pojedinosti akustiko-motorike realizacije ne moraju biti relevantne u graenju stiha. 9. Stil je ukraen (kitnjast) jezik. 10. Stil je ovek sam. 11. Stil je izbor iz jezika. 12. Jezik izrie, stil istie. 13. Poetska funkcija jezika projektuje princip ekvivalentnosti sa ose selekcije na osu kombinacije. 14. Dominanta daje specifinost delu. 15. U poeziji svako primetno ponavljanje istog gramatikog pojma postaje delotvoran pesniki postupak. 16. Pesma postoji samo u naem doivljaju, pa moemo rei da je pesma zapravo ono to valjan italac doivljava. 17. Pesma je klasa doivljaja koji se po svim svojim elementima od standardnog doivljaja razlikuju samo do izvesne mere. 18. Poezija je jezik u emotivnoj funkciji. 19. Jezik u poeziji, i jezik uopte, ispunjava etiri razliite funkcije, to jest ima etiri razliite vrste znaenja. 20. Pesma je zatvorena struktura ije je znaenje objektivno i autonomno. 21. Pesma je napeta struktura antiteza, ali takvih koje se uvek mogu izmiriti u harmoninu i zatvorenu celinu. 22. Zavisnost knjievnosti od jezika je velika, ali ne i potpuna. Jezik je samo medij dela. 23. Kritiki sud o delu nije uslovljen samo iskustvom itanja datog dela, ve i teorijskim pretpostavkama kritiara. 24. Kritika uvek podrazumeva teorijski sistem, a kritiki sud je valjan samo u okviru prihvaenih naela. Zbog toga je vrednost svake kritike relativna. 25. Artefakt je samo spoljanji simbol (signifiant po de Sosirovoj terminologiji), kojem u kolektivnoj svesti italaca odgovara odreeno znaenje (koje povremeno nazivamo estetski predmet).

7
26. Lingvistika je teoriji knjievnosti otvorila put za izuavanje zvunog aspekta knjievnog umetnikog dela: time to je naglasila znakovnu prirodu jezika, omoguila je shvatanje knjievnog dela kao znaka. 27. Struktura je celina iji delovi, time to u nju ulaze, dobijaju specijalan karakter. 28. Strukturom se moe smatrati jedino takav skup komponenata ija se unutranja ravnotea neprekidno naruava i ponovo stvara. 29. Kao i svaki znak, pesniko delo je odreeno da na sebi svojstven nain posreduje izmeu dveju strana; autor znaka je ovde pissac, strana koja prima znak je primalac. 30. Funkcije pesnikog dela su mnogobrojne i raznovrsne: delo moe da vri nekoliko funkcija istovremeno, a moe i tokom vremena da naizmenino menja funkcije. 31. Knjievno delo postoji kao niz ema koje italac mora da konkretizuje. 32. Tekst je tek niz signala upuenih itaocu, poziv da se deli jezika pretvori u znaenje. 33. Tekst je unapred opremljen mestima neodreenosti; zadatak je itaoca da ih pravilno konkretizuje. 34. Vredno knjievno delo naruava ili kri normom zadate naine opaanja i tako nas ui novim kodovima razumevanja. 35. Proces itanja je dvosmeran: strategijama itanja mi menjamo tekst, a tekst menja nas. 36. itaoev doivljaj je konstitutivni element znaenja knjievnog dela. 37. Za znaenje knjievnog dela podjednako su odgovorni i tekst i italac. 38. Pesma je nesvodljiva mnoina, beskrajna igra oznaitelja koje nikad do kraja ne moemo privrstiti u postojano sredite, u bit znaenja. 39. Nema jasne granice izmeu pesme i kritike pesme: oba naina sadrana su u pisanju kao takvom. 40. Knjievno delo u itaocu pokree uzajamnu igru nesvesnih fantazija i svesne odbrane od tih fantazija. 41. itanje je proces resimbolizacije itaoeve teme identiteta. 42. Knjievni tekst je proizvod konvencija unutar kojih se shvata.

Pitanja za usmeni 1. Pristupi stihu (vrste analize stiha): tradicionalno i moderno prouavanje stiha 2. Fonoloki pristup stihu 3. Akustika i fonoloka metrika: 2 suprotstavljena shvatanja stiha 4. Sistemi versifikacije (metrika tipologija) 5. Rima: odreenje i funkcije 6. Stih i proza: pojam stiha 7. Formalistika teorija pesnikog jezika 8. Lingvistika analiza pesnikog teksta: pretpostavke i karakter postupka R. Jakobsona 9. Pojmovi unutranjeg i spoljanjeg u raspravi o knjievnosti 10. Unutranja (imanentna) analiza knjievnog dela 11. Strukturalizam u nauci o knjievnosti 12. Riardsova praktina kritika: etiri vrste znaenja 13. Nova kritika 14. ikaka kola

8
15. Pojam pesme (knjievnog umetnikog dela) (ta je pesma?) 16. Teorija pesnikog jezika u prakom strukturalizmu 17. Struktura i dominanta 18. Slojevita struktura i opozicija sadraj-forma u shvatanju R. Ingardena 19. Hermeneutika 20. Znaenje i smisao knjievnog dela 21. Kriteriji (merila) u vrednovanju knjievnog dela 22. Lingvistika stilistika i de Sosirovo shvatanje jezika 23. Stilistika kritika 24. Pojam stila 25. Stilem 26. Poetska funkcija jezika 27. Metaforino i metonimijsko u jeziku i knjievnosti 28. Savremene teorije metafore 29. Recepcionistika kritika 30. Poststrukturalizam i dekonstrukcija kao knjievna kritika