JEDNI GA HVALE, DRUGI ALE, TREI KA U: "E, MOJ BRALE..." Dobio sam vee nekih nagrada u ivotu.

Manje, dodu e, no to sam zaslu io, a opet vi e no to mi je potrebno... One najvrednije se, dakako, ne mogu ni opipati, a kamoli okaeiti na zid... Neke od njih su me obradovale, neke obrukale, ali malo koja je uspela da me izne nadi... Ova se, eto, vea i po tome razlikuje od ostalih... U krugovima koji prate dodeljivanja nagrada drugima, vlada op te mi ljenje da mi je nagrada "Todor Manojlovi" dodeljena nezaslu eno, ali to je potpuno razumljivo. Ona se, naim e, i ne dodeljuje za op ti nego za posebni umetnieki senzibilitet, lepo pi e u obrazlo enju... U redu je, momci. Ni ja vas verovatno ba ne bih voleo da sam takav kao vi, a da s te vi ovakvi kao ja... Toliko o Op tem i Posebnom... Uostalom, u protivnom sam ovo priznanje samo overio i ueinio ga jo znaeajnijim? D obro je poznato da se sve Velike Nagrade prete no dodeljuju nezaslu eno, a prethodni laureat i su "Todora" bez sumnje po teno zaslu ili, opasno pripretiv i da ga dovedu na r?av glas? Uzgred, ja bih eventualno mogao da se otkupim vreaicom punom nagrada koje mene n isu zaslu ile, no dosta o tome, to je gotovo, pala karta, davno su se razi le i najkomot nije zvanice iz zrenjaninskog Magistrata... Pesme Koje Su Otpevale Svoje sad, uglavnom, moraju izaai da se poklone publici, a muzika i ja mo emo samo da virimo iza zavese, strepeai kako ae one bez nas... Mada to nisu Pesme Poeetnice, o naprotiv, iznenadili biste se da samo znate... Me?u pravim pesnicima, takozvanim Pesnicima Po Zanimanju, najvi e je onih eije su pesme proeitali samo pijani glumci na promociji, retkima po neku pesmu i poneko od rod bine zna napamet, aeica najuspe nijih dogurala je dotle da klinci po kolama uee njihove stiho ve po kazni, a Pesmama Koje Su Otpevale Svoje de avalo se, bome, da ih na desetine hilja da ljudi izgovara uglas, kao zakletvu, ili apatom, kao molitvu pred odlazak na poeinak... Ma, ne bojim se ja za njih... Da li bi se, dakle, Neeije pesme mogle otpevati ovako kako se moje mogu ne otpev ati? Da li bi se, pardon, Neeije pesme mogle barem otpevati, ako ni ta drugo? Ne, gospodo, ovaj "Todor Manojlovia" mi je izuzetno drag, no to je bila samo loz inka da stignem do jo nekih Na ih, do nekih Zaverenika u ta tom i hermetienom literarnom cars tvu u kom je "Carevo novo ruho" i dalje i ustav i zakonik... Ali, to se nagrada tiee, Vreme i dalje ostaje jedini iri koji priznajem, a taj iri mi se ne to znaeajno sme ka, namiguje, i alje mi kojekakve signale, domun?avajuai se i veaajuai , tobo ... Oprosti, Skromnosti, ali ja sam definitivno ?or?e Bala evia, i eini mi se da sam p oslednja osoba na svetu koja bi trebala da se privikava na to... Ja vea godinama znam ko sam... Put do zvezda je samo etapa kru nog puta do sebe, i ako zna preeicu nema potrebe d a se puno lomata po bespuaima...

Ne, bato... Stigao si eim krene ... Cilj nosi skriven pod kaputom, istetoviran na grudima kao metu... I eto ti... U tome je tajna... U tome je jedini trik... TAD JO NISAM NI TA ZNAO... Te godine je predsednik irija Opatijskog festivala bio Angelo Vlatkovia, Poslednj i Novosadski Gospodin... Festivale je prenosila svemoana televizija, oko njih su se okupljali svi moguai Terminatori Dnevnica & Putnih Tro kova, i danas ni izbliza nema te koncentracije publiciteta n a jednom mestu, eak ni kad su u pitanju kongresi vladajuae partije... Angelo me je pozvao na dogovor, on se zbog problema sa venama i po lavirintu rad ijskih hodnika kretao u kariranim zepama, a zbog iskustva sa ljudima svima se obraaao u rukavicama, tako da je sve teklo tapacirano, u pola glasa, taman na nivou mojih vokalnih spo sobnosti, rekli bi zlobnici... Naivni, me?u kojima sam i ja do tog easa bio, misle da se pesme za festivale bir aju iz roze koverata koji pristignu po tom? Sedeli smo u re iji u kojoj se inaee snimaju radio d rame na rumunskom jeziku, Angelo je odslu ao moje pesme sa nepotkupljivim izrazom lica, da bi mi na kraju surovo prepustio da sam odaberem jednu za "slobodne forme"... -Ti ae sledeaih par godina biti glavni... Ako budes pametan, lafe... Za dalje ne znam... Ali, sa ovim to ima u fioci, mo e biti miran... Javi mi ta si odlucio... Odlueio sam da to bude pesmica o prvoj ljubavi, durska baladica koja je utihnula larmu na mnogim urkama gde su se de umi trubaduri prevarili da i meni ponude da odsviram ne to . "Razdeljak" se i nakon mog odlaska iz " etve" vrteo besomueno, kao reklama za omek i vae rublja, i neka budala bi br e-bolje snimila i sledeai tango, ali ovde nije ree o n ekoj, nego o jednoj sasvim odre?enoj budali... Po propozicijama, aran man se pravio za revijski sastav, a oko tog stada lasom je mahao neizbe ni Producent, veliki lovac na procente, koji je obeaao da ae se striktno dr a ti demosnimka koji mu je doturen. No, iste te veeeri, kad sam natakao slu alice da nasnim im i vokal, posumnjao sam da je taj tip profesionalno obueen da me okira? -Sta je ovo? Orkestar vatrogasnog doma iz Srpske Crnje? Nije znao ta da odgovori, bila je prijatna promena videti njega zbunjenog. Najee ae je nailazio na oeajnike, jo ee ae oeajnice, koje bi spu tale pogled i podizale suknju sa mo da bi pevale na radiju, i ludak koji je odbijao da dovr i snimak koji sutra mora biti u Zagrebu, nije mu i ao u glavu? -Znate, ?or?e... To je jedna fraza koja je dosad ponovljena hiljadu puta. -Super... Ali neae se hiljadu i prvi put ponoviti ba u mojoj pesmi... Jednostavno sam se okrenuo i oti ao, oni koji me poznaju znaju da ne la em...

Producent je slegao ramenima i korigovao listu putnika za Opatiju, ali Angelo me je na vreme prona ao kod Cileta i Dukija, koji su sa ostalim "Neoplantima" tad tezgarili u "Parku", snimili smo pesmu za manje od dva sata, i u ponoa vea predali traku vozaeu "Ni ex pressa"... Bili smo ube?eni da aemo prvom prilikom napraviti Pravu Verziju, ali sad je vea pomalo kasno, bojim se... Sedamnaestog marta hiljadu devetsto devedeset i este, pesmica o prvoj ljubavi pos tala je punoletna... I vi e nije pod mojim starateljstvom... *** U Opatiji su nam se obradovali kao vodoinstalaterima na Badnje veee... Urednik "Jugotona", gospon Kundia, rekao mi je da je pjesma potpuni proma aj, ali da ae je oni ipak objaviti, u nadi da au ja kad-tad ponoviti "Razdeljak"... Usput su odsekli uvod pesme o Kristiforu Kolumbu, i malo skratili naslove koje s am ambiciozno odredio. Duhovitost na koju sam raeunao je oeito izostala, objasnili su mi... Anton Marti, zatim, proseeni re iser sa natproseenim imid om, histerisao je na probi zbog toga to ja dr im gitaru, a ne sviram, i to Knez svira gitaru, a ona se ne euje, i ta ko redom... -Najgori ancambl, najgori pecma, najgori cve... A mene pravi najvise problemi... Devojka koja je pevala sa nama patila je od treme, koja na sceni mo e da te ueini glupljim nego otkopean lic, i kad sam primetio da suze odranjaju grumenje kreona sa njenih trepavica, morao sam da obuzdam sinjor Tonija, ni ta stra no, sretao sam i veae mangupe... -Psst! Ti ci tu da clika! Ne da prica o pecma! Camo da clika! Dobro? Nakon mog huliganskog istupa, do glavne veeeri vi e niko nije komunicirao s nama. Ki a je padala kao da su se oblaci ugovorom obavezali da ae svu ki u iskipovati pod Uek om pre nego to se vrate nad more, i ja sam birao najgu ae palme ne bih li svoju ispasanu k o ulju i bele patike to sveeanije sproveo do dvorane... -Gde je tebi odelo? Ne misli valjda ovako na scenu? Jovan Rica Ristia u svojim are nim prslucima godinama slu i kao test za kolor na televizorima, ali ako je po ten kao to mislim da jeste, setiae se da je kao re iser zadu en za "iza scene", te veeeri nosio eak i bes ramnu leptir ma nu... -Tu mi je... Na ofingeru... Nisam hteo da pokisne...Sad au se presvuai... Nastupali smo pod rednim brojem jedanaest, i tek kad se deseta, Verica Ristevska , sa olak anjem strunila niz stepenice, moje patike su mugnule na scenu, kao dva bela vr agolasta teneta... - ta? E pa, platiae mi za ovo! Jedino mi je Oliver iza scene kasnije priznao da mu je krivo to i on ne nastupa t ako, to mu nisam zaboravio, Oliver je tad vea bio velika zvezda, a bio sam i ja, me?u na ma budi reeeno, samo to javnost to jo nije uspela da sazna?

Ali je bila na dobrom putu... Sutradan se voz oko ponoai zaustavio na zagrebaekom kolodvoru, kroz prozor smo kupovali "koktu" i sutra nji "Veeernjak"... "Traperice u kristalnoj dvorani..." Oh! Skandal? Nikad nisam skupljao iseeke iz novina, ali taj mi ne bi bio na odmet? Deeko sa g itarom pod mi kom, sam pod ogromnim kristalnim lusterom, na prvoj stranici, va niji od spor ta, politike, kriminala i vremenske prognoze... Pametni ljudi su vea sve rekli o Prvim Koracima, i na Zemlji i na Mesecu, i te ko da bih ja tu i ta mogao da dodam? Jedino, mo da, da tim koracima nikako ne sme zakoraeiti Od Sebe? No, to se verovatno podrazumeva? To i nije neka mudrost... PISALI SU DA SAM ZLATAN... ILI DA SAM EIST ARLATAN? Jesi ili nisi? I gotovo... Prelistao sam silne knjige nadajuai se da ae Tajna samo zasjati me?u stranicama, kao presovani listak staniola, prelistao sam zatim silne oblake, grickajuai onu slad unjavu travku koja raste jedino u podno ju Mladosti, slu ao sam ta zbore Pametni, poturao ogledalce pred Opsenare, loveai Re enje u njihovim obrnutim likovima, a onda sam preplivao eak na drugu obalu E ekanja, i tek otud video da su crkve mudrosti ostale tamo odakle dolazim ... Sreaom njihovi vrhovi dizali su se iznad ume vremena dovoljno visoko da se po nji ma dalje orijenti em... Godinama sam Mudrace lakomisleno tra io po izgledu, po dugim noktima ili sedim bradama, a oni su mi, preru eni u piljarice i koeija e, jo odavno negde usput do apnuli tri najveae mudrosti sveta... Samo da smo mi ivi i zdravi... Sve u svoje vreme... Jesi ili nisi? Ponekad je najte e uraditi ne to Lako, i najkomplikovanije shvatiti ne to Jednostavno? Precenio sam ivot kao to precenjujem sve i svakog, i neki misle da se nepotrebno r asipam plaaajuai prevelike cene na sve strane, ali ne radim to samo zato to sam Veliki T ro kad ija... Ne, ne uvek... Ljude katkad precenjujem i zato to me je sramota da imam posla samo sa Jeftinima. .. *** Svet je prepun tipova koji ae me uni titi eim ugrabe jedno slobodno popodne... Po ispovedaonicama lokalnih bifea poveravaju se kako su ba oni napravili Zvezdu o d mene, i upomo se pogre no zamajavaju tezom otkud ba oni , umesto otkud ba od mene ? U protivnom bi se dosad verovatno zapitali kako onda nisu napravili Zvezdu i od jo ponekog , kad je to tako prosto? Ma...

Imam averziju prema znacima navoda, ali uz ovo "zvezda" au zaista poeeti da ih k oristim, da ponovo ne budem pogre no shvaaen... Oni Koji Nisu Zvezde, naime, uvek najbolje znaju ta bi radili da su Zvezde, ali P rave Zvezde ne misle o tome da li su zvezde ili nisu, pa i ne rade ono to od Zvezda oe ekuju Oni Koji Nisu Zvezde. Znaei, ispada da Zvezde koje rade ono to bi i Oni Koji Nisu Zve zde radili da su Zvezde, i nisu Prave Zvezde? Eto... Rekoh ja da je konfuzno do vrtoglavice? A naprosto jesi ili nisi ? I tu nema spasa... Neki tip sa radija je, recimo, sedamdeset i sedme dvaput za redom pustio "Razdel jak" u svojoj emisiji koja je i la eetvrtkom pre podne, i da toga nije bilo, hor Neprocen jivih Pokislih Klinaca ne bi mi desetak godina kasnije otpevao "Protinu kai", apatom, kao uspava nku, stotine milja dalje, pred grozomornim hotelom "Bonavia"? Hm? Eisto sumnjam? Probaj da zaustavi izvor kameneiaem, pljucnuae ga kao ko ticu, naguraj pred njega s tene i gromade pa ae ih zaobiai, izbiae drugde, gde mu se najmanje nada , zagolicaae ta bane brda, podvuai se kroz korenje planine, opipaae uzdu i popreko debele zidove Tame, sve d ok pred njim najzad ne zatreperi onaj Svitac Svetlosti za kojim je toliko tragao... Nema izvora koji nije izbio... Ako ne izbije , znaei da nisi ... Za izvore to pravilo naroeito va i... Ljudi iz Medija duvaju Zvezde kao balone, to je neosporno, ali Naduvani Baloni d i u se samo onoliko, i samo dotle, dok ih neko od dole gurka vrhovima prstiju. Poneki b alon se otrgne i odleti put oblaka, i Duvaei Balona tad besno trekaju pod njim, zalud poku avajua i da ga doma e, i zlobno mu pri eljkuju da se bar natakne na neki gromobran kad im je vea ta ko drsko izmakao... Ali nemaju pravo. To nikad i nije bio njihov, Naduvani Balon... I deca znaju da se do neba ne di u Naduvani, nego samo oni baloni koji su napunjen i nekom posebnom hemijom? A Hemija upravo i jeste sve ovo o eemu poku avam da prieam ... Novinare sam sretao i dobre i lo e, ne ka em, i nisam toliko prost da u Dobre svrsta vam samo one koji su me hvalili... Medu onima koji su dobro pisali o meni, bilo je, na alost, vi e Lo ih nego Dobrih... Dobrih je bilo taman toliko da naglase koliko je Lo ih, ali ni zbog njih nisam poe eo da sakupljam iseeke... Neki me vole, neki osporavaju, ali to niti usporava moj jedrenjak, niti mu dodaj

e vetra... Jesi ili nisi , odavno mi je poznato... I sumnjam da posle svih ovih godina postoji jo pone to to bih o sebi saznao od nekog drugog? *** "Panta rei" nije obeaavao ni ta dobro... Na prethodnom talasu srebrila se pena silovitog "Bezdana", a jo nikom na svetu kr itieari nisu pohvalili dva albuma zaredom... Imala je ta ploea i drugih mana, ali ja tako ne to u decembru osamdeset i sedme ni sam ni slutio. Uradio sam je najpo tenije to sam znao, eleo sam da se po neeemu razlikuje o d prethodne, i dao sam muziearima sva ovla tenja oko aran mana, nadajuai se da au time malo pomeriti pesme od Onog Stereotipnog Bala eviaa... Ali pomerio sam ih jedino od publike... Sto je vea potpuno druga priea... Omot se nametnuo kao crn, sa plavim prugama koje su simbolizovale da "sve teee", to je bila jedina improvizacija u eitavom projektu, ali i zlo predskazanje, u to i dan as verujem... Moj Aale je bio Veliki Putnik, i puno smo se mimoilazili po ivotu... Pamtim ga po porukama koje mi je ostavljao pred polazak, po raznobojnim ceduljic ama sa instrukcijama o zalivanju cveaa ili uplati lota, to su bili najsigurniji trag ovi da je navraaao kuai... Pao je u komu onog dana kad se prvi "Panta rei" pojavio u prodaji, ne ostaviv i mi cedulju ta da radim. Iz bolnice u Frankfurtu su nam javljali da je sve moguae, i ja sam v raeao time to nisam otkazivao Beogradske Novogodi nje Koncerte, ali mi se onaj zloslutni crni om ot stalno privi?ao, kao umrlica u izlogu knji are... Sedamnaest dana je moj stari tra io izlaz iz besvesti, aili ga je prona ao na pogre no j strani, kao i veaina onih koji zalutaju... Umro je kad sam vea polazio u Beograd, Olja me je sustigla pod kapijom autke mi oduzev i kofer sa gitarom iz ruke, a prijatelji iz "Sava centra" saeekivali su te veeeri publiku pred dvoranom, nije bilo vremena da se odlaganje koncerta objavi u tampi ili na r adiju... I onda je iza ao Prikaz Ploee u novinama. Ciniean. Zlonameran i podsme ljiv... Tu?e reeenice ne pamtim ni izbliza tako dobro kao svoje, one obieno samo s vrata zavire u moju glavu, i odmah im je jasno da nisu za dru tvo koje se okuplja u tom bircuzu . No eitavi pasusi pomenutog elanka vraaali su mi se danima, kao refren. Ne elim da prieam o niskim udarcima. svi boksujemo u istoj kategoriji, pa se dogodi i da se mali tuku sa ve likima, i da se neko propne na vrhove prstiju, pa opet onog drugog odvali daleko ispod pojasa, i mao sam vea takvih meeeva... U jednom frapantno slienom trenutku mog ivota slieno su opljuvali i "Odlazi cirku s"... Kapetan mi je mu ki urueio telegram i ono crno presvueeno dugme,

koje ubuduae moram nositi na vidnom mestu na uniformi, da bi drugovi znali da sam pretrpio gubitak u najuzoj porodici... Mamu sam poslednji put video kako viri kao misia kroz od krinuta vrata hirurgije, jednom rukom je prikrivala da nedostaju dva gornja dugmeta na otrcanoj bolniekoj spavaaici, a drugom mi mahnula bri no, kao da au ja sutra biti operisan Od Ko Zna E ega... Ka njen sam da je se takve seaam... Tramvaji su tumarali kroz magleno Travno poku avajuai da na?u put do mosta, l ako sam ih mogao uputiti, ali niko nije dizao pogled ka svetlarniku hodniku kasarne. .. - Da, to je novi Balasevia, dragi slu atelji, a stari, la ni razoearenjak u ivot. Sve to valja na ovoj ploei lagano bi stalo na jedan singl... Da, bio bi to sasvim solidan singl... Vasa Ladaeki. Ostaje mi to to se volimo. ivot je more. Mirka. Menuet. Odlazi cirku s... Iskustvo ne vredi puno, to iz iskustva znam. Ono to sam vea do iveo sa "Ctrkusom" n ije mi pomoglo da nakon sedam godina lak e prebrodim "Panta rei". Osamdeset i osma je za mene poeela prilieno jadno, i iz svih navedenih razloga dobro sam zapamtio ime ispod onog teksta, nadajuai se da aemo se kad-tad sresti. Doslednost dotienog Novinara trajala je taeno godinu dana, kao i sva kvarljiva r oba... "Tri posleratna druga" su kroz sve novine pro la nadmoano, rumeni, ludi i zagrljen i, kao pijani seoski momci na onoj lepoj Prediaevoj slici... Padao je krupan sneg kad se Ono Ime javilo telefonom, i ja sam poslovno ugovorio intervju, ne otkrivajuai da znam o kome se radi... Rekao je da ae me eekati ispred redakcije, krenuo sam ranije, to nije moj obieaj, i Olja je urno ogrnula kaput, prepoznav i mister Hajda pod mojim kaeketom... Kej je bio pust, razduvav i poljupcem maslaeak pahulja sa njene kose, pomislio sam kako neoprostivo dugo nismo etali tu, i Novinar odjednom nije bio tako va an kao maloeas ... A onda je za sekund postao totalno neva an, otopio se br e nego tihi sne ni padobranci koji su nesretno upadali u Dunav... Iz sumraka je izronila zdepasta figura koja se batrgala po lapavici, i bubuljiea vi klinac sa debelim cvikerima, i trikanom zelenom kapom sa velikom gombom, zavirio nam je u l ica ekiljavo, kao krtica... -Izvinite... Ali malo ste poranili... Bo e, kako ga sve nisam zami ljao? Kao nekog koga au udariti? Kao nekog ko bi mi mogao vratiti? Kao nekog razlo nog? Nekog ko ae mo da i argumentovati sve to je napis ao? A, ono... Patuljak sa zelenom trikanom kapom, mali zli earobnjak iz Oza, prepadnut i beznae ajan izvan tvr?ave svojili stubaca... Pogledao sam Olju sa aljivo, laknulo joj je kad je videla da se doktor D ekil vratio kuai, i povukla me pomirljivo prema autu... -Mila? Nemoj mi reai da je ovo On? Krtica je unezvereno nju kala levo desno, drhtao je kao da je do ao po autogram, nij

e mu bilo jasno eemu se eudimo... -Molim? Da, ja sam vas zvao telefonom... Ne vidim u eemu je nesporazum? *** Sve manje se pi e o meni, i sve manje ja to eitam, ali uvek ima de urnih prijatelja koji saeuvaju neki elanak u kom sam pomenut, posebno ako sam pomenut po zlu... Sujetan sam i nesiguran u ono to radim, ali eujem da su to neizbe ni zaeini kad se kuva umetnost, ola-la, do kraja ae se jo indirektno ustanoviti da zaista imam neke dal je veze s umetno au? Uve bao sam, uglavnom da dobre kritike primam kao ne to normalno , a lo e kao nesto lieno , i niko ne mora da me podseaa da ne treba ni da se dieim ni da se jedim zbog to ga... Sve to ionako pi u Deeaci U trikanim Zelenim Kapama Sa Velikom Gombom... A ti burazere moj, jesi ili nisi ... To ni Bog vi e ne mo e promeniti... TRIPUT SAM VIDEO TITA... Ne, dvaput sam ga video... Mada mi je i jednom bilo dovoljno... Imam nepogre ivi instinkt da i u prepunoj dvorani otkrijem nekog ko me ne voli, u lovaekoj sali u Kara?or?evu takvih je dodu e bilo vi e nego na svim koncertima zajed no, ali ja sam iz nekog razloga uoeio ba natmurenog Jozu-Brozu? Ni ta lieno, dabome... Sasvim je normalno da klipan sa bradom divljaku om, u somoaankama, sa otkopeanim gonjim dugmetom ko ulje ne mo e razgaliti matorog picana u belom odelu, sa kolmovano m kosom i dijamantskom iglom na kravati? Kao kad bi se meni nacrtao neki zelenogla vi roko sa zihericom u nozdrvi, u frulicama masnim kao buregd ijska krpa? De ava se, kao to rekoh, ima raznog sveta... Tile je digao svetsku revoluciju samo da bi se uvalio u to belo odelo, a ja sam digao privatnu revoluciju samo da ne izgledam kao moj aale, on je takvo belo odelo nos io jo kao srednjo kolac, to me je u asavalo... Nema veze... Izvesno je, uglavnom, da "Raeunajte na nas" ne bi ni nastala da su na i pogledi im ali priliku da se negde sretnu i pre te kobne veeeri, ali sticajem okolnosti Josip i ja nismo zalazili na ista mesta... Napisao sam tako pesmu u dahu, kad je nabaeeno "da ae se mo da i Mar al pojaviti", i otpevao je nepromi ljeno, istog dana, ne pustiv i da malo odle i... Doga?alo mi se, i pre i kasnije, da ostanem nezadovoljan nekim stihovima, kao u "Iloni" ili u "Lunji", na primer, ali pesma o kojoj prieam ipak je bila ne to drugo. Ona j e privukla ne samo one koji dotle nisu slu ali nijednu Bala eviaevu ploeu, nego i one koji dotle n isu slu ali

ni-jednu ploeu uop te... Ispostavilo se da je svima od samog poeetka bilo jasno da je to veliki proma aj, a li su za svaki slueaj saeekali da prvo Tito malo umre, te kom mukom se uzdr avali jo nekih des etak godina, onda pustili da stvar prenoai, pa mi otvoreno skresali u lice... Eh... Malo kom je, na alost, pre nego meni bilo jasno da je to Veliki Proma aj... Prieam dakako o umetniekom, ili zanatskom kiksu, kako hoaete, jer, prvo i prvo, t a mi je uop te trebalo da pravim rodoljubivu pesmu? Eto, napipao sam u grudima jeftinu pak licu na kojoj je pisalo "Patriotizam", i popu io sam to bez veze, da se malo napravim va an pred dru tvom... U ime svih nas iz pedeset i neke? Koja nadobudnost, eoveee? Svi se mi Javni navueemo, kadtad, i uobrazimo da smo Veliki Proroci, posle je gr dna muka skinuti se sa te igle... Ko je tebe, frajeru, ovlastio da istupa u ime generacije? Da Amateru par naslovnih stranica, i tu i tamo ga pusti nu televiziju, a on odmah i te jo i eekia i eetiri ek sera, da se sam prikuca za krst? Zatim... I ono pominjanje partizana & ofanziva bilo je "ispod mere", to ka u pecaro i? Zna se u kojoj su Partiji povlaeeni takvi d okeri, a Igrae mog renomea nije sebi smeo dozvo liti da igra tablia sa usterskim kalfama... Ali presudna gre ka ipak je bilo Ime... Ne Tito kao Tito, nego Ime kao Ime... Imena savremenika nemaju ta da tra e u pesmama koje nameravaju da potraju... No, bilo mi je dvadeset i eetiri, zaboga, kako sam mogao pretpostaviti da ae moj e pesme nad iveti nekog Besmrtnog? A upravo to se desilo... I lo e godine projure kao ponoani autobus, kako bi tek dobre svirnule? Odrekao sam se Pogre ne Pesme odavno, i pre nego to su je se drugi odrekli, a ljuba v prema domovini polako sam prilagodio broju svojih godina, u kom su prva i druga cifra u me?uvremenu naeinile rokadu... Onaj kratki period Raeunanja Na Mene bio je sasvim dovoljan da upoznam talog oku pljen oko omladinskih i partijskih organizacija, i da shvatim kakvu sam im uslugu uein io smisliv i pesmu kakvu oni nikad ne bi umeli, a kakva im je odavno bila potrebna... Na sledeaem sletu, poslednjem na kom je Joza-Broza istreao na teren, zavr na taeka je izvedena uz "Raeunajte na nas", ali Crveni ? avoli mi nisu oprostili to sam ih pr ozreo. Za kaznu su unajmili ljubljansku grupu "Pepel in kri", da to otpeva umesto mene... Pesma je bila podobna, a ja Nepodoban, takav preokret sam i zaslu io, sa dotienom karakteristikom sam poslat i u vojsku, godinu dana kasnije, a zbog nje me, evo, i dan-danas skidaju s programa, nepodobnost je zloein koji ne zastareva... Eto... Morao sam malo da se opljujem, oeito da nema ko...

Na ove Moje Du mane se ne mogu osloniti, ne znaju oni, siroti, ni da me kritikuju kako treba... I na poslednjoj ploei nisu stigli dalje od toga da prepi u imena muzieara, i da mi jo jednom zamere to sam onako uvlakaeki pevao Titu, u martu sedamdeset i osme... Eujem da kolege nisu? Za to? Nisu ih zvali? Ma, godine su pro le pune muka i svima njima, svi su oni stajali mirno dok zbori Tito, da bi posle sve br e i br e letele njihove krampe, samo to se to zata kalo. Ali neau dalje da denunciram, ko mi je uostalom kriv, moje pesme se naprosto du e pamte, ta god da im je tema, u tome je jedini nesporazum... Savest mi je, znaei, eista? O, koje ta. Naravno da nije... Da su se svi ti bucovi koji mi zameraju na podila enju i udvoravanju, samo malo sp ustili ispod povr ine po kojoj plove, mogli su se po teno zabaviti sa "Triput sam video Tit a", to je tek nezamisliva ljiga... I ja sam video Tita Mar ala... Legendu tu... Slobodotvorca... Eoveka tog... Druga & borca... Tada sam ja video Tita drugi put... Ma, to bi rekao Makijaveli, mala Jovana je imala pet meseci, i ja sam bio spreman da napi em i "Triput sam video feldmar ala Geringa", samo da na dva dana klisnem iz kas ame i vidim moju devojeicu i njenu lepu mamu. Majstori su mi obeaali da je to samo za potrebe emisije koja obele ava prvu godi njicu Predsednikove smrti, ali u to vreme smo se ob ojica jo vrlo dobro prodavali, pa PGP nije propustio penal da izda i taj singl, no, za is ti se ba ne to i nisu otimali? Dosta kasnije stavio sam taeku na trilogiju o Malom Jo i, napisav i "Requiem", iste pirane koje su tu pesmu tad glodale kao "titoistieku", sad je velieaju kao "pror oeansku", ali mo da je bolje da saeekamo jo koju deceniju da je i ostali prevedu na jezik svoje o srednjosti, pa da onda poprieamo o njoj? A da sa ovim "Raeunajte na nas" ra eistimo odmah, jednom zasvagda? Bilo mi je dvadeset i eetiri, kao to rekoh, a to su tako dobre godine da se za nj ima ali vea u dvadeset i petoj. Brinuo sam jedino oko toga da li ae sutra izaai novi "Al an Ford", da li ae gospo?a iliaka kuckati u cevi ako opet kasno budem svirao gitaru, i koja ae curic a zadnja utihnuti svetlo u petospratnici preko puta? A Zakletva, Tito, i Bitaka Plam? E, pa.. Nisam ja ba svaku pesmu napisao onako kako sam zamislio, ali ne bi bilo fer da se bunim, jer neke su ispale i bolje... Ova, eto, slueajno nije, omakla se u silnom uzbu?enju zbog nagove tenog susreta sa

prvom stranicom bukvara, sa neeim to za mene i nije bilo eovek, nego pre simbol, ne to kao "Hej Sloveni", ili zlatom oivieena petokraka na trobojnici koja se di e... Ne, gospodo, molim da se ovi redovi ubuduae tretiraju kao moj potpis pod sveeano m izjavom: Nisam ja bio nikakav Titoista... A, opet... Kad bih samo znao da Sve Ono nije bilo slueajno? I da je zaista provalio fazon kako da eetrdeset godina dr i sve ove Ludake i Nacio naliste na bezbednom odstojanju od Ljudi? Postao bih Titoista, istog trena... Pa makar tafetu nosio sam... EULE SU ME KRUPNE (?) ZVERI: PRODUCENTI MENAD ERI... Eujem da postoje zemlje u kojima ima i po tenih menad era? OK, predajem se, pretpostavljam da je Disneyland jedna od tih, ali koje su osta le? Za ovih dvadeset godina sam upoznao najgori ljam koji se valjao Velikom Jugoslavi jom. Cena slave otplaauje se beskonaenim ratama, a Menad eri su valjda najskuplja od nj ih? U mojoj arhivi o tim tipovima nema puno lienih podataka, klasifikovani su jedino po tome za koliko me je koji pokrao, sto je proporcionalno vremenu koje je svaki od njih proveo uz mene, pomno eno uobieajenom tarifom... A to sam se uop te i petljao s takvima? Braniau se autanjem... Recimo, ipak, da prva od deset estradnih zapovesti glasi: Ne potpisuj! U odnosima oko novca se, dakle, sve svodi na D entlmensku ree. Za razliku od preferansa, za ovu igru je dovoljno i dvoje, ali osedeo sam tra eai jo jednog d entlm ena s kojim bih odigrao po tenu partiju, dosad ga nisam na ao... Lo trgovac, a dobar eovek, ura, dobitna kombinacija za one sa obrnutim atributima ispred zajedniekih imenica... Sretao sam tako Stare Vrane, mahere koji su mogli da la iraju sve, od top-liste do op tinskih izbora, ali i ove Pejd era e, provincijske skorojeviee, koji bi se jedne go dine jo odu evljavali pokretnim stepenicama i svetleaim reklamama velegrada, da bi sledeae vitlali mobilnim telefonima kroz Knez-Mihailovu, osnivajuai kompanije i korporacije... Klinci popale ibice, suzice zasjaje u oeima, pokoja zvezda spusti se kao jo-jo sa mo da ih takne i blagoslovi, seaam se koncerata na kojima je zlato kipilo sa svih strana, nekih Ba Velikih Koncerata, koji su kao svetionici blistali u tmini ovog vremena kom smo dodeljeni tako malerozno, kao ?aci-prvaci najgoroj ueiteljici... A dotle... Negde dole, daleko ispod nas, ispod pesme i ispod ti ine, kao ohari u tunelima pod patosom, sve vreme su unezvereno bauljali smutljivci i prevaranti, otimajuai se poput Ciganeiaa pred crkvom za svako prosuto zrnce earobnog praha... Mi bismo jo lebdeli na odjeku, kao na leteaem ailimu, zagledani u svetla kroz (na jee ae) pokisle prozore kombija, a Menad eri su groznieavo cupkali na prednjem sedi tu, nest rpljivi da teglu punu zlatne pra ine to pre trampe za jo veai auto, i za jo svileniju i jo ljubie

astiju svilenu ljubieastu ko ulju... Pa, ne oblaee se oni slueajno kao makroi... Kolege takode ive naplaaujuai tu?u ljubav, ljubav publike prema nekome, nekoga pr ema publici, ljubav prema umetnosti, ljubav prema ljubavi, svejedno, ja nemam pravo da im to prebacujem... Meni su, naime, svi oni pomagali bez interesa. Samo zato to izuzetno po tuju To to Radim. Ja sam, eto, taj izuzetak. Na meni su svi veeito bili u gubitku, eventual no na pozitivnoj nuli, to im je hvala to su napravili zvezdu od mene? Ni za ro?enog brata ne bi ur adili to to su radili da ja budem zadovoljan. I redom su za mene obavljali Prljave Poslove. Prl jave poslove posle kojih im ostaje E ista Zarada. Sto-dvesto-tristo hiljada, kako kome zapadn e? Konvertibilnih. Neoporezovanih. Lakih... Dosta, bre, hohstapleri... Meni se sva ta mo e prebaciti, ali ne i to da sejem siroma ne menad ere za sobom? Poka ite mi nekog od Mojih Biv ih da vozi, na primer, "jugo 55", ili da nije kupio s tan za ke , pa da pomognemo? Ljudi smo, dogovoriaemo se, uradiaemo zaeas za eoveka seriju humanitamih koncerata, to bar nije neki problem... Postojao je i izvesni Mario trukla, ne znate ga vi, lokalna jajara, jednom prilik om ustupljen sam mu kao prebijanje ko zna kakvog duga, mo da bih sve lak e objasnio da sam ga se odmah setio? Bilo je to davno, nastupao sam u Bjelovaru, sam, sa gitarom, koncert je bio plan iran za Kazali te, vi e kao recital, ali kad sam se po svom obieaju pojavio na licu mesta u minut do osam, moleri su onim eupavim valjcima upravo prelazili tavanicu na vea drugi "bi s"... -Renovira se, gospon ?or?e... Da li ae se osu iti do osam, upitah? Jedan od ljubaznih soboslikara reee da me publika jo od sedam i pol eeka ispred s portske dvorane, i da po urim, na sta sam se samo nelagodno protresao... Bjelovarska hala nije bas Medison Square Garden, nema govora, ali u nju komotno stane blizu dve tisuae ( to je i u iljadama tu negde?), definitivno prevelik prostor za Usamljenog Tambura a... -Nema teorije da iza?em... Dogovorili smo se za pozori te, tristo-eetristo ljudi.. . Ne mogu... Masa bi me lineovala... U Bjelovaru su me uvek voleli, na stotine njih je urno ulazilo u dvoranu, samo je Mario urno izlazio iz iste... -Fuaka mi se, da ti prav velim... Rulja je vidla da si do el... Niko meni ne bu ra zbil auto ak ti ne nastupi ... A lova je tu, u kesi... Mene ne interesira ni ti, ni tvoje pjesmi ce, ni jednu ti ne znam... Ja lovu nikom ne bum vrnul, i bog... Pa radi kaj zna ... Sledeaih par sati sam po teno radio To Kaj Znam, koncert je bio odliean, ali po to me ga sigurno ne bih zapamtio? Moji koncerti se nikad nisu razlikovali jedan od drugog

po tome da li su odlieni, to nikad nije bilo sporno... Glava me je bolela do zemlje, patrola me je zaustavila na ravnini ispred Bizovca , i dugo smo prieali oslonjeni na plavi milicijski "stojadin", dok se svitanje nasipalo u rosu kao zlatna kajsijevaea u saae rakijskih ea ica na svatovskoj tacni... Onaj prieljiviji pandur, gologlavi, zasukanih rukava, pitao me je kako to da Men ad ere niko ne hapsi, kad su vea takvi kakvi ka em da su. Rekoh da su jednog spakovali pred mojim oeima. Na alati, u Zagrebu. To me je, ist ina, opasno ko talo, izgubio je u kazinu na u zaradu od jedanaest prepunih koncerata, ali kad bih znao da je to cena, uradio bih jo trideset i tri koncerta, nek ide ivot, samo da u hapse bar jo trojicu po mom izboru... Kretao sam kad je usporio pekarski kamion, Gologlavi je svirnuo u prste i sustig ao me sa veknom dvokila icom koja se jo pu ila... -Ponesi da imate bar za dorueak. ta ae sad reei eni? Eh... Ne zna ti moju Olju... Pitaae da li su znali nove pesme, da li je bilo puno, ta sam pevao na kraju, eime poeeo? Bogu fala da je tvoj talenat tako blagorodan, ume ona da ka e, pa ostane pone to i z a nas. Ne mogu oni da nakradu koliko ti mo e da zaradi ... I dan-danas je tako... Maria truklu nikad vi e nisam sreo, a mo da i jesam, ali se nisam setio da je to on? No, svejedno neau ga zaboraviti ni kad krenem na Poslednju Tezgu, to je sasvim sigur no... U odnosu na pljaeke koje su prethodile i sledile, njegova prevarica mu do?e kao nevraaeni kusur, ne to kao dvaput obraeunata opska salata u nekoj kafani-krajputa ici, ali majs tor je jedini glasno izrekao nedvosmisleni Menad erski Manifest, i ja to po tujem... Svi ovi drugi su bili isto tako nezasiti, pohlepni i zli, ali su lagali do posle dnjeg daha, i nadam se da ae kupovati lekove za svaku utu banku koju su oteli ubogim svircima.. . Ma, ajde, ta se foliram, od vaspitanja sam ionako imao samo tete u ivotu? Nadam se, tavi e, da im ni ti lekovi neae pomoai... NEMA TI POJMA TA JE MRAK... Jedan mi je vea prebacio da u mojim prieama jo va e stare granice ? Ne, prika, rekoh mu, u mojim prieama granice ne va e , to je tebi zasmetalo... Od nedavno su poeeli da mi udaraju recke kad god ka em Skoplje ili Ljubljana, svim a najte e pada Svoje Inostranstvo? Susreau se, eujem, sa slienim problemima i ostala braaa Sloveni, mo da je sad trenutak da se po ugledu na Nesvrstane formira Pokret Raspad nutih, pa da se nekako ispoma emo? Ovako dalje ne ide... Priznajem da sam vea pomi ljao i na to da la iram Uspomene? Da sve ono to pamtim iz

Tuzle, Poreea, Struge, jednostavno konvertujem u lokalne gradove u kojima nikad nisam nastupao, pa da mogu na miru da se seaam... Jaka bura pu tala nas je kao zmaja nad leskovaekim aerodromom... Jedan felinijevski jedrenjak je dubokom brazdom upravo orao pri tinsku luku... Ops? Dolazilo bi do zabune, bojim se? Ima tako nekih gradova koji su nezamenjivi, kao u inat. To sad vea i Oni Tamo zn aju kao to znamo Mi Ovde, ali eto, tek pokoji izdajnik drzne se da i javno prizna? Za Pulu sam, na primer, na ao jednu odlienu lokaciju na periferiji Pirota, ali ond a bi Brioni verovatno zapali Bugarima, a to ipak ne mogu da im ueinim. Ni Brionima ni Bugarima... Zato au Taj Grad provuai kroz ove redove pod pravim imenom, ali garantujem da ne ae biti nostalgije za Velikom Jugoslavijom, kao to ne garantujem da neae biti nostal gije za svim ostalim? Te jeseni se "Dunja" utela na sve strane, na turneju smo po li velikim busom, tad n am je parohija jo bila tolika da je nismo mogli obilaziti biciklom... Danas napuni rezervoar kad krene na turneju, a ostane ti barem frtalj kad se vrati ? Da mi je samo mikrofon sa malo du im gajtanom, ne bih morao ni da kreaem na put, sve bih odradio iz kuae... No, ploea o kojoj sam poeeo da prieam bila je ful keeeva, u svakom slueaju, eak su i Veeiti Osporanti priznali da ae se album verovatno dopasti onima koji to vole , i ni u jednom gradu nismo morali pitati za put do hale. Lako smo je pronalazili prateai kolone Doteranih koje su se slivale ka njoj, i tek bi pokoji mesni Narodnjak tabanao u suprotnom pravc u... Ali Pula se nije dala... Na pustom parkingu pokraj dvorane se za vreme na eg koncerta komotno moglo odr ati i regionalno takmieenje u kartingu? Iako smo stigli u vreme koje se poklapalo sa d olaskom publike, na glomazni luksuzni "Neoplan" razba kario se uzdu i popreko... -Oti lo je blizu devetsto karata... Bo ko Obradovia, direktor hale, obazrivo mi je saop tio tu vest. Moj dobri prijatelj je godinama bio u poslu, kao tekstopisac i siva eminencija "Atomskog skloni ta", i zn ao je to ta o estradnoj sujeti... U dvorani od eetiri hiljade mesta, devetsto gledalaca deluju kao ro?aci i vereni ce na treningu rukometne ekipe. Pula je i inaee va ila za Nezgodan Grad kad su koncerti u pitanju, i nikom od bendova iz One Zemlje Koju Sam Obeaao Da Neau Pomiinjati nije uspevalo da je napuni do kraja... -Pa ni ta... Onda neaemo raditi, i gotovo... Momak koji mi je prepreeio put kad sam se uvre?eno uputio niz hol, ueinio je to gipko au koja me je iznenadila. Ima stamenih tipova za koje se ka e da ih je lak e preskoeiti nego obiai,

ovaj je bio od onih koje ne mo e ni preskoeiti ni obiai, a opet se kretao maeje mek o, i prieao bibliotekarski tiho... -?or?e? Nemoj nas razoearati... Prevalili smo dug put da te vidimo... Nosio je ri?u bradu, kratak kaput i kariranu ko ulju, i prateai njegov pogled ugle dao sam u prikrajku jo nekolicinu Istih Takvih, koji su mi autke klimnuli glavama... -Mi smo rudari iz Labina... Puno te slu amo... Ti si Na , to zna ? O, sveca mu... Pi uai pesme uvek sam gledao u nebo, eiekao stihove oblacima, pticama i zvezdama, a negde duboko pod zemljom, sa tri planine na le?ima, neki Dobri Divovi su slu ali p ijanu ispovest Vase Ladaekog, alili za nesretnim Stevom E enejcem i eekali da Protina K ai promakne lavirintom hodnika, rasipajuai latice krina kao dijamante za sobom... Bio je to jedan od onih koncerata o kojima eak i menad eri prieaju, seli smo na iv icu bine kad smo otpevali i poslednju stvar, svetla su se popalila, ali niko nije odlazio ... Sledeai put kad smo do li u Pulu, Bo ko mi je pred nastup vezao al preko oeiju, odveo me do sredtne dvorane, i tamo mi ga smakao sveeanim potezom, kao da otkriva spom enik... -Rekao sam ti da ae veeeras svi doai? Odr ao sam preko sedamdeset koncerata u Beogradu, po tenih dvadesetak u Zagrebu, punio sam Gripe, E air, Tivoli, u Skoplju pevao pet dana zaredom, prvi na Zetru okaeio natpis "Prodato!", ali sam u tezgaro kim krugovima ipak ostao zapamaen kao E ovek Koji Je Napunio I Pulu... Rudare Iz Labina nisam na ao na tom drugom, mom poslednjem koncertu u Prestonici Istre, bila je gu va, i bilo je previ e blje tavo za njih, verovatno su se i pomerili iz neke senke kad je svetlo uga eno, ali u istom easu sam ja zakoraeio u Svoj Mrak, oprezno pipa juai prve metre tajanstvenih tunela na Putu U Sredi te Publike, i tu smo se zauvek mimoi li... Malo ko zna kako mrak ume da bude gust kad si ti jedini Osvetljeni? Bezbroj puta se jo planina tmine i ti ine navalila na mene, i sumnjam da bi Moja Br aaa Po Mraku poverovala gde i kad sam sve pomi ljao na njih, pa se u to neau ni kleti. .. Ali eesto je plam Onih Dalekih ibica bio jedino svetlo... A ja ni jednom nisam odustao kad nai?em na Tvrdo... I ne samo da ih jo uvek nisam razoearao... Nego sam se spustio do najdubljeg okna u sebi... I odronio jo gomilu zvezda... VALJA MI TAMBURU SPALITI, KO ONE VIKIN KE LA?E: PUSTITI REKOM, PA ALITI...NEK JE ?AVO NA?E... Postojao je obieaj da se sveeari ne rasture dok svi u krug ne otpevaju Svoju Pes mu. Za na im okruglim, furniranim stolom (oko kog se eitava familija natezala, kao oko ko nopca, da bi ga razvukla), zvanice su bile pobrkane, ali uvek po striktnom redu, kao brojevi na ruletu. Teta Mila je redovno nastupala kao predgrupa, obieno sa Ja o proslosti ne mislim vi e , to i nije bilo tako tragieno... De avalo se da kuvano vino bude slabije razbla eno, i tad bi se ona zarumenela vi e ne

go to treba ( to se redovno de avalo i breskvama od marcipana koje je neizostavno donosi la), a mi smo pod stolom prekr tali prste vraeajuai da nipo to ne krene Jesenje li ae vea opalo je , u onoj svojoj LP-verziji, spram koje je i Poeetak bune na dahije samo ni tavni aforizam... Moja majka je eak sumnjala da teta Mila sama dopisuje strofe. I zaista, niko nij e uspevao da je prati dalje od treae-eetvrte. Tu su se svi altovali na mumlanje. Zatim nas je Aale morio uz Ribar plite mri u svoju , kuma Ljuba bi prepala zadremale ciknuv i Eim eujem tambure ja skoeim na bure , a onda bi i gospon Bandika ustao da otpeva Oj spomenee plavo cveae , na ta se eulo kako dame repetiraju otvaraee svojih ta nica, na vreme pripremajuai maramice... Ja sam se dotle uspe no izvlaeio, i svi su se eudno zgledali kad sam iz svoje sobe doneo gitaru... Slavio se moj dvadeseti ro?endan, svi su se okupili kao za svetac, i tek mnogo g odina kasnije sam shvatio da je to bio moj preautni ispraaaj u Svet Velikih. Ro?endani odraslih nisu se u na em kalendaru obele avali crvenim slovima i nijednog narednog jedanaestog maj a nisu mi doneli onu odurnu tortu od ananasa, ali to je definitivno najmanja teta... Znate l prieu o Vasi Ladaekom? I ja sam je tek onomad euo... Niko nije vrisnuo. Za murio sam, misleai da au tako samo sebi prigu iti svetlo, ali i ostali su se zaea s primirili na svojim mestima zagledani u film koji se projektovao iz rupe na gita ri... Eak i oni slieni njemu...Kada razmisle o svemu... Ka u da je bio...E udna sorta... Dugo nisam digao pogled, a ipak sam bio prvi koji ga je digao. Pre toga me nikad nisu euli da sviram, nisu znali ni da pomalo komponujem , bilo im je poznato, tavi e, da sam svojeglav i vetropirast, da sam najuren iz kole, a opet me n iko nije ni pitao eija bi to pesma mogla biti, kao da su je od mene godinama i oeekivali... Izgleda da su oni ipak tajno veruckali u mene. Al, eto... Nisu ba umeli da poka u... -Bo e, Jovice ja i ne znam da ovaj na ?oli ko tako lepo peva? Aale je pogledao gitaru gotovo razoearano, znao sam da upravo misli samo na to d a su Maeak i Lisica ponovo do li da njegovog Pinokija odvuku od kole... -Da, blago nama...Jo kad bi bio pametan da malo zapeva i na maturi... *** Nekima se eini da su moje pesme sve iste... Shvatam ih potpuno... Meni su, na primer, one Ajn tajnove formule sve iste. Nismo svi svemu dorasli... Stihovi su uflekali stranice ove knjige kao vi nje damastni stolnjak ba tenskog stol

a, i odaau tajnu: oni su pisani obrnuto, na muziku , otud tolika raznolikost i amorfnost mrlja, uprkos vrlo doslednim rimama... Pade, znaei, kula od karata sa eije su osmatraenice Nedorasli taman opazili metr ieke modle iz kojih moje melodije ispadaju kao vanil-krancle... Do vraga, poeinjem da zvueim kao Kritiear. U prevodu, najveai krivac to su ipak pomalo sve iste sam doista ja, ali ne toliko Ja Kompozitor, i ne Ja Pisac Tekstova, nego vi e Ja Pevae Svojih Pesama. Sto trideset i koja pesma dosad! Zamislite reviju na kojoj bi jedan jedini maneken nosio sto tridese t i koji model. Pa ne znam kakvi da su modeli... Sve bi bilo mnogo jasnije da jednu moju pesmu peva neki aban u bordo odelu, drugu , recimo, blazirana Rok Princeza Na Zrnu Belog Pra ka, a tek svaku treau ja... Jednog dana sve ae doai na svoje, to znam, ali prethodno bih morao da na?em malo vremena da umrem, i ispunim jo par rubrika u formularu Veenosti, tako da ba ne vap im za tim danom... Muzieari me (umereno) hvale kao pesnika, a knji evnici kao pevaea, ali i jedni i d rugi triput pljucnu i prekrste se terajuai me od sebe, eim primete da im se primieem u odrpanoj sivoj kukuljici, zveckajuai upozoravajuaim zvonom na tapu svog talenta... Ali, dojave mi Dobronamerni da me je neko od kolega opljuvao u tampi, pa tako saz nam da imam i kolege? Nedavno me je u holu hotela "Maestral" spopao jedan Interpretator, Nosilac Festi valske Spomenice, jedan od onih najokorelijih, to farbaju kosu u crno i povlaee se po ju tarnjim programima... Ma, ne dolazi u obzir... Za njegovo ime ne samo da nema mesta ni na marginama ove knjige, nego ne mogu da ga prilepim ni za korice, kao vaku... Potreban mi je vi e kao maskota svih onih koji kad im stane auto tra e kvar na tu?em vozilu... Vokalni Solista me je, uglavnom, pitao kad au i ja napraviti jednu pravu pesmu? Dosta mu je tog recitovanja, ta li je? Morao je vea jednom da mi ka e ta misli o meni... Ljudi iz njegovog dru tva branili su ga time to je malo popio... U redu je, rekoh... Ja bih morao puno da popijem da bih rekao ta mislim o njemu, i njima... A iza svojih pesama stojim... I ne pada mi na pamet da ih branim... One su tu da brane mene... Zato i stojim iza njih... *** Bilo bi glupo da ka em kako vi e nemam onih dvadeset godina?

Imam ih, na sreau... I jo dvadeset i tri sledeae uz njih... Nazivali su me amaterom kada sam u ao u posao, u me?uvremenu su se svi potpisali p od diplomu Velikog Profesionalca koju sam stekao, ali i papirni brodiei napravljeni od ovih stranica poterani su od obale da kom Amaterizma, koji sam eto uspeo nekako da saeu vam u sebi, ljubomorno, kao tajni porodieni recept... Onaj okrugli furnirani sto vi e ne bi morao da se razvlaei, tek par gostiju je pre ostalo... A ja naravno nikad nisam maturirao... kolske 1994/95. godine, u gimnaziji u Senti uradio je to za mene konaeno moj mlad i prijatelj Adrijan Arsenovia, odbraniv i sa najvi om ocenom svoj maturski rad iz muzi eke kulture na temu: Harmonska i formalna analiza pesama ?or?a Bala eviaa. Mom ?oletu, umesto maturske slike u izlogu... Tek toliko... A ja zaista mo da i jesam slab muziear, kao to se priea... Ali ta bi tek bilo da nisam? Ih, brate... Ko bi nam bio ravan? KAD JE, PRE MNOGO LETA... Jedva su me nagovorili da i to uvrstim u knjigu... Istina, da nije bilo "Razdeljka", ko zna kad bih, i da li bih, ikad snimio ijedn u drugu pesmu, ali on me podseaa na to ta to sam morao da progutam, i na neeasnu opsadu Troj e zvane Radio Novi Sad, kad sam se u drvenom konju zvanom " etva" na prevaru uvukao u dotle neosvojivu citadelu, i uhvatio na spavanju Jocu Adamova i njegovu veselu dru inu.. . Ortak iz gimnazije je po ko zna koji put okupio akustiearsku grupu, ali je najza d uspeo da zavrbuje i dva enska Vokala. Grupieuljci sa vodeaim histerienim sopranom su u to vreme vea uveliko izlazili iz mode, ali reakcionarna produkcija RNS-a kaskala je za trendo vima taman toliko da i to popu i... Pristupio sam im u zimskom prelaznom roku, bio je u igri Jedan Ro?ak Koji Ae Vee Nekako Srediti Za Subotieki Festival, na to sam jeftino navueen... Nisam izdr ao dugo, u to vreme zanosio sam se idejom o bendu sastavljenom od prijatelja, bile su potrebne godine da shvatim da u ivotu ne mo e sastaviti ni ukupn o pet prijatelja, a kamoli pet prijatelja koji perfektno sviraju... Umesto alimentacije sam grupi ostavio odlieno ime, " etva", i ideju da se peva o r avnici i Dunavu, to izgleda i nije tako jednostavno kao to ponekad izgleda? U me?uvremenu sam, za osam tada njih hiljada po minutu ( to je i bilo upravo tako mizerno kao to zvuei), pisao prepeve svetskih hitova za "Muzieki klub", emisiju o mladim talentima, koje na portirnici kanda ba i nisu legitimisali, jer su se tu pro vercov ali i "Neoplanti", "Zipovci", "Cvreak i mravi", i jo mnogi duplovani tinejd eri... Vadio sam stvar kad to vi e niko nije mogao, smi ljao tekstove za matrice koje su zv ueale kao pokvareni mikseri, ali sam ansu da Producentu poturim svoje demosnimke dobio tek kad

sam vea balansirao na spolja njoj strani donje crte dostojanstva, kao artist nad a mbisom poni enja... -Hm, da... Gitara je ra timovana... Sad je poplava tih molskih pesmica... Ba smo je dnu istu ovakvu radili za festival... Neda, Miljenko i Dario... Iz Rijeke... E uli s te za tu grupu? Dosta te ko mo e da se prati ovaj tekst... Konfuzan je... Taj panski ritam optereauje refre n... Ko evi Onu Crnu? Priznajem da sam bio okiran, skoro kao onda kad sam otkrio da Deda Mraz nosi pantalone i cipele mog tate... -Molim? -Ovu Crnu, to peva s tobom... Je l' to ti pegla ? I pre i posle toga Producent i ja smo bili "na vi", to je bio jedini slueaj da mi se obratio sa "ti", ali po mom pogledu je u momentu zakljueio da sa mnom mora biti jako "na ti" da bi mi postavio takvo pitanje... -Dobro... Harmonski je, znaei, potpuno predvidivo... ablon, obiean... Ali, nije s amo to... Melodija je monotona... Ueinili biste sebi medve?u uslugu da to snimite... Bolje se dr ite pisanja tekstova... To vam sasvim dobro ide... Ne seaam se ni da li sam se zahvalio eoveku na dragocenim savetima. Ta monotona, konfuzna molska pesmica, zvala se inaee "Oprosti mi, Catherine", i bandoglavo sa m ueinio sebi medve?u uslugu, snimiv i je ne to kasnije... " etva" je u me?uvremenu doista nastupila na Subotiekom festivalu (vidi ti samo na e g Ro?aka?!), imali su termin u studiju, ali ja sam imao pesme, klasika, kao u onom glupom crtaau sa konzervom i otvaraeem za konzerve... Bio je trinaesti septembar sedamdeset sedme, predveee, rominjalo je u ulici arka Zrenjanina... Tad sam prvi put u ao u studio, "Razdeljak" je oti ao u petsto hiljada, Producent je maznuo dva procenta, a mi izvo?aei po solidnih 0,33 i to tek nakon otkrivene mah inacije oko avansa... Svoju zlatnu ploeu od "Zalo be kaset in plo e RTV Ljubljana" nikad nisam dobio, jer sam napustio " etvu", kao to sam i naumio, eim sam shvatio da mi Troja lagano ostaje za krmom... Prodaje koku koja nosi zlatna jaja, rekli su mi... Koko-da, koko-da, pomislih u sebi... Jako se varate, gospodo... Ali jaja odlaze sa mnom... JO SAM SRETAN TO POSTOJIM: PI EM PESME. ZVEZDE BROJIM... Pesme sam pisao onda kad po ten svet i pi e pesme... U pubertetu... Bile su alostivne i ee njikave do zla boga, i Jesenjinu bi bilo neugodno, i mada su davale intonaciju horu uzdaha na velikom odmoru, mislim da nije tragieno po svetsku knj i evnost to nijedna nije saeuvana... Uzgred, imam sasvim odre?eno mi ljenje o raznim Knjigovo?ama Vlastitih Literamih Poku aja, o tipovima koji po herbarijumima kojekakvih fascikli pedantno presuju Sv oje Prve Objavljene Radove, ali ga ni ovog puta neau javno izneti, iz (straho)po tovanja pr ema njihovoj velieanstvenoj upornosti...

Izvadiau se na svoj stil, ta li je, koji je naprosto za nijansu riskantniji, ili se tu naprosto radi o sujeverju, vrag ae ga znati? Pi em, naime, u jednom primerku. Kopije euvam iskljueivo u onima kojima je to Napisano i namenjeno... Po meni su pesme kao visoki letaei. Kao golubovi koji se cene po tome sa koje ti se daljine vrate... Mnogo kasnije, kad vi e nisam pisao Pesme nego Tekstove, puno puta sam osetio tu povratnu snagu, silnu, jaeu od upornih struja osporavanja i zaborava, koju nijed na od mojih ranih, neotpevanih pesama, oeito nije imala... Neka od njih bi se, inaee, odavno uzdigla iznad neke ro?endanske posvete ili prh nula iz spomenara u koji je zapisana, i umiljato mi doletela na dlan? Nestvaran... Satkan od dima, Sad idem... Bez stiska ruke... I, ko prokleti brod bez luke, Lutaau, dok me ima... Eh, naravno da se seaam ponekog stiha. Seaanje je ipak moj zanat. Pamtim, na alost , i daleko besmislenije stvari nego to su prve strofe mojih ro?enih tinejd erskih sonet a... A Mesecu zvezde kra au Kad zaspi ohol i tih... I, voleau svaku od njih... Nekom cudesnom strasau... Eoveee... Dueia i ekipa provukli su se za dlaku? Da sam se rodio koju deceniju ranije, nig de ih ne bi bilo... Jesen ezdeset i sedme, izrazito lirska, protekla je tako u traganju za jednoslo nim reeima, i za devojkom koja ima eetrnaest slova u imenu i prezimenu? Kao u inat, Ana Ki i Aleksandra Karamatijevia bile su lepe kao mlinarice na holandskom porcelanu, ali zalud, nis u ispunjavale ni osnovne uslove za akrostih. Krajem prvog polugodi ta stigao sam eak do treaeg s oneta u vencu, to se jo uvek vodi kao moj lieni rekord, ali vea na sledeaem tromeseeju sam shvatio da eventualno mogu izdati jedino "Zbirku zapoeetih sonetnih venaca", ni ta bolje od t oga... Toliko o Pesmama Osnovkama... Nadam se da niko neae iskopati ono kako nas po tar ima zvonak glas, dubok i o tar, cini mi se bas , to je dodu e odu evilo moju ueiteljicu Zdravku i dobar deo prvog B razreda, ali, ruku na srce, ipak nije za jednu ovako Ozbiljnu Knjigu... Ne bih voleo da ovo zazvuei kao da se stidim to sam sa osam godina pisao kao osmogodi njak, stideo bih se da tako pi em danas, da sla em deeake to nose zoknice, uz curice to glade loknice , ne bi mi ba bilo svejedno da spadam u stareiae koji otimaju honorareiae po deejim emisijama, u te majstore pera, sa tezgom stalnom, sto se vode pod: Deeji Pesnici, u Socijalnom , bljak, Poete Bez Poente oduvek su me najvi e u asavale... Ro?en sam, dakle, sa neospornim darom za rimu (koji sam za sebe ni ta ne znaei), i

sa nivoa svog talenta sam odmalena vrlo lako razlikovao pesnike od pesnika, ne toli ko, zaboga, da bih se bavio kritikom, il nekom slienom nepristojnom rabotom, ali ipak sasvim do voljno da bih vea nakon pola strofe mogao da otkrijem one koji rade (samo) po sluhu, od onih k oji pri tome aktiviraju jo po neko eulo... Vi e puta sam, ispunjavajuai elje svojih devojeica, gostovao u vrlo gledanoj lokal noj TV emisiji za decu, gde sam, na molbu voditelja, u prolazu smi ljao beaarce i stih ove koji su po pravilu vadili stvar, posmatrajuai oko sebe nadobudne Kostimirane Boeme koji sas vim solidno ive od onoga to proseean kantautor sklepa za minut i po... U gimnaziji sam, recimo, potpuno apstinirao od rime... U kolskom listu, nepredvidivo nazvanom "Gimnazijalac", dogurao sam (na zgra avanje takozvanih kolega, redom elanova fan kluba "Branko Miljkovia"), i do e itave svoje stranice, i taj period nosim kao zlaaani orden na reveru svojih uspomena... Da ti ima telefon, ja bih bio slu alica, I onda bi me dizala i spustala... I dizala i spu tala... Pa bi aptala u mene s vremena na vreme... I brisala me krpom uoei Male Gospojine, Kada vam dolaze gosti... Iz vea pomenutih razloga, u arhivi gimnazije "Svetozar Markovia" moja Dela event ualno postoje saeuvana celovitije nego to bih sad uspeo da ih interpretiram. Bile su to poeme, ka u oni koji se bave tim stvarima. Sveska u koju su bile zapisane izgorela je kad na m je prskalica zapalila jelku, a jelka stan, i priznajem da mi ta sveska ponekad nedostaje... Da ti imas telefon, bio bih ja i imenik, I to, u inat, ba bez broja koji tra i , I onda bi me prevrtala i listala... I prevrtala i listala, I dugo bih bio u tvojim rukama... A to trenutno nisam u stanju... urjanka, legendarna hemiearka, u la je jednom u razred sa novim "Gimnazijalcem" u ruci, i prozvala me iz njega, kao iz dnevnika... - Vi, deco, ni ne znate kako talentovano dete sedi tu me?u vama... Tad sam prvi put od nekoga ko nije moja mama euo da sam talentovan, i mo da zato nikad nisam zaboravio taj dan? urjanka je, na alost, uskoro oti la iz kole, a podr ka ko ju sam imao od Slobodanke (srpskohrvatski jezik & knji evnost), i Jovaneice (istorija & s ociologija), nije bila dovoljna da me saeuva od inkvizicije koju su predvodili Grginka, evara i Kovae (hemija, fizika & matematika, jasno)... Da ti ima telefon, ja bih bio onaj automat za taeno vreme. "Vea toliko sati, toliko minuta, i toliko sekundi te volim..." Oh! Kakav dra estan automat, govorila bi ti spu tajuai slu alicu, A sve sam to ja... i slu alica i automat... One godine kad je vladala epidemija velikih boginja, nije bitno koje, na "Martov skim susretima" u Kikindi, koji su se raeunali kao "najveaa smotra poezije srednjo kols ke omladine Vojvodine", nagra?ena je i pesma pod ifrom "16" (ubijte me ako se seaam za to ba "16 ",

sigurno zbog broja na neeijem dresu?), a ta pesma zvala se Dani (radni naslov: S rozavanje jednog genija...), i priseaam se samo poeetka: Mada se budim gotovo svakog jutra, Ja jo ni jednom nisam prestao da sanjam, I to u potpunosti obja njava sledeau reeenicu koja ka e Da moj dan obieno zapoeinje utopistiekim razmi ljanjem na temu Jednog leta bez popravnog... I neko vreme zadr ava se ta naueno-fantastiena slika U mojim bioskopalnim mislima... U autobusu, na povratku, upoznao sam izvesnog M. Crnjanina, koji je bio u iriju, i on mi je, armirajuei prisutne adolescentkinje, uzgred otkrio da sam bio najozbiljniji k andidat za prvu nagradu (koja te godine nije dodeljena), ali da su Oni ocenili da je tu ipak pri metan uticaj jedno pedesetak pesnika od kojih sam dotad (i otad) euo jedino za Matiju Beakoviaa, pa mi je zato ipak dodeljena samo druga nagrada, i knjiga "Ljubimac", Gi De Mopasana, u trajno i neotu?ivo vlasni tvo... Bojim se da moja averzija prema poeziji datira ba od tog me?ugradskog putovanja, a drastieno se pojaeala u sledeaih nekoliko dana, kad sam se prvo probio do redakc ije "Indeksa", gde sam po propozicijama nagrade zaslu io i objavljivanje pesme, da bi me zatim i Rade Obrenovia, gl. i odg. ur. "Stra ilova", uputio na svog urednika poezije, koji moj "higijenski minimum", kako to vea ka u sanitarci, nije zadovoljavao ni izdaleka, a o izbliza d a i ne govorimo... Ne to me je, uglavnom, naglo odvratilo od poezije? Gimnazija je uvek organizovala berbu kukuruza poeetkom oktobra, momci su poneli gitare i patili se sa nekim prepevom "Bee-Gees"-a, a onda sam se odjednom pojavi o i ja, sa oeima punim oblaka i kolekcijom eiekova i krpiguza na svom omiljenom teget pulov eru, i tako... Pesma koju sam tad sastavio zaboravljena je, naravno, i pre nego to je pomenuti k ukuruz okrunjen, ali na irokoj njivi mog ivota, ako se dobro zagledam, jo uvek mogu da je prona?em kako izviruje iz zemlje, kao obli granieni kamen... Nikad vi e, naime, nisam napisao ni jednu pesmu onako na suvo, bez muzike... A, i neau, kako stvari stoje... Poezija mo da jo uvek nije zanat koji izumire... Ali je jo uvek zanat... Njoj se lako mogu vratiti ako, ne do bog, jednog dana ostanem bez leba... SLOVEN, BELAC, SLOBODNI STRELAC... Za nas Ravnieare gradovi okru eni brdima uvek pomalo liee na gnezda... Iz obzira prema Ear iji Olja i ja smo stigli tog dana Eak na Ba -ear iju, tragajuai za mestom kojim aemo konaeno mirno proai zagrljeni. Razlozi iz kojih smo se u jesen sedamdeset devete krili od Sveta danas su potpuno neva ni, a neva ni su naravno bili i u jesen sedamdeset devete, samo to mi to tad nismo znali... Sve prave su ljubavi... tu ne? Ma, ne, otkud to? Sve prave su ljubavi tajne... Jednostavno smo se uhvatili za isti taksi, kao u crno-belom filmu. Pomislih da j

e do la iz Provincije (odakle bi inaee autobus vea u pola osam ujutro stigao u Grad?), i gl edajuai njen mali uti kofer, pade mi na pamet mamino proroeanstvo da au svoju nevestu najsigur nije poznati po tome to ae eitav miraz umeti da upakuje u tufnastu svilenu maramu... Narednih meseci limanski studenjak skrivao nas je kao dobri kalu?er... Da se ne foliramo, ja Eak ni u dvadeset i estoj nisam ne to preterano lieio na Prin ca, ali izvesne Grizele & Anastazije ipak su se opako nameraeile na mene, pa sam sa Sind irelom u gluvo doba etao donjom platformom keja, onom koja se ne vidi s puta, i tihim seno vitim ulieicama koje su bile sasvim sporedne sve do easa dok Ona nije njima pro la... Tako smo i u Sarajevo po li pod izgovorom neva nog estradnog dogovora, prihvaaenog samo zbog prvog zajedniekog putovanja. Nisam joj pu tao rueicu ni na tren, slutim da su se Jovana, Jelena i Aleksa upravo tada preslikali s njenog dlana na moj... Vratili smo se nekako drugaeiji, kao Tajno Vene ani, uramiv i umesto braene slike na u fotografiju pokraj One eudne Kuaice ta-li-je Oko Koje Se Uvek Okupljaju Narod I Golubovi... Pokraj edrvana, saznadoh mnogo kasnije... *** Sve do hiljadu devetsto devedeset i osme sedmi februar nije bio nikakav svetac.. . Koji minut posle osam Fadil i ja smo se pustim hodnikom lagano uputili ka sceni. Profesionalci. Dva verovatno najmirnija Eoveka u Skenderiji, kako je to sutradan opisao jedan od novinara. Mustafa se pojavio daleko ispred, niotkuda, kao duh iz boce, a iza le?a, kao senku delfina pod la?om, osetio sam i prisustvo autljivog Mirsada... Oni su vea euvali Papu. I Klintona. I sve Ostale, kako mi reee Fadil... -Ma, Sto vam je... Neae mene niko... Sumnjieavo se osmehnuo, dajuai u tom gestu pristojnu prednost osmehu u odnosu na sumnju. Posle sam Euo da je za eetiri ratne godine u Sarajevu od snajpera poginu lo vi e ljudi nego to ih je bilo na koncertu, no, taj famozni atentat, najavljen ko zna kojim a tentatom utih Novinara na moju porodicu, ipak se nije dogodio Tamo. Jedan te ki moralni aten tat do iveo sam tek po povratku Kuai, na ulicama na kojima sam se dotle smatrao najbezbednijim, ali to ae eventualno uai u neku sledeau glavu ove knjige, u moju glavu, bojim se, nikada neae... Uglavnom, Noa kad sam preplivao Dunav uveliko je odmakla, i osetiv i da Kiki uzima vazduh stisnuo sam pajaca na svom ordenu i u ao unisono sa saksofonom... A put sam dobro znao... Kroz ista ta velika crna vrata oti ao sam sa Svog Poslednjeg Jugoslovenskog Koncer ta, iz iste te Skenderije, sedam godina se navalilo od tad. Be e to dug nastup, Eak i pre dug, eini mi se, ali da sam znao ta ae se posle njega zbiti, ni do danas ga ne bih zavr io... I negde sam rekao da au u Sarajevu zapevati tek kad se u njega vrate ptice. I bo je. Neprocenjivi zvuci svakodnevnice. Ni ne pomi ljajuai da ae do toga posle Svega doa i ovako brzo, Bog nek mi oprosti... Da je zvezda pala svaki put kad sam iza ao na binu Mesec bi odavno bio najusamljen

iji fenjer na svetu. Dvadeset godina? Hiljadu i jedan koncert? To ae mi veeeras dobr o doai, pomislih, osetiv i huk silne emocije koja se kao ponornica valjala tamnim peainama dvorane, preteai da svakog easa eksplodira u bljesak... Ne, tremu zaista nikad nemam, nisam slagao... Ali Srce imam uvek, to je ipak ne to sasvim drugo... -Dobro veae, Sarajevo, do ao je i taj dan... Eto, tako to ide... Ratovi prolaze... Ljudi ostaju... *** Na te reei Aida je vi emeseenu neizvesnost i brige oko mog dolaska zbacila sa sebe kao tesni jelek, i povukla Svog Dragog u kolo sedam hiljada Tajnih Zemljaka... Lako su se uklopili medu raspevane klince podignutih ruku i penzionere zamagljen ih pogleda koji su po prvi put u ivotu kresnuli ibicu na prazno. Ma, pod zvezdanom lu pom svi smo mi ista generacija. Generacija devetsto i neke. A i to je obieno sitniearenje... Aidu Pobria iz UNHCR-a su nam krajem novembra najavili dramatieno, kao Jednu enu Koja Dolazi Iz Sarajeva. Na na oj kapiji uzbu?eno je mahnula lepezom preporuka i akreditacija, a onda, pre no to je i ta rekla, pustila je dve suze, iako je i jedna bila vi e nego dovoljna. Ona i Olja su jo tad sve ugovorile, ne progovoriv i pritom... I ispalo je najbolje... Da su se ene vi e dogovarale, mo da danas u ovoj zemlji ne bi svaki drugi-treai most pretendovao da bude granica, ko zna? Uostalom, ka u da iza svakog velikog E oveka stoji velika ena, mada mi je to malo sumnjivo? Da je taj eova stvarno velik ena bi stajala uz njega, a ne iza? No, Olja Bala eva je, uglavnom, prelomila pogaeu isku enja ponu?enu iz Bosne, znala je da ae tek njen blagoslov udariti peeat na moju kartu za Sarajevo, a isto tako je znala i da moram otiai... Godinama sam izbegavao pozive u rat, stigao je i prvi poziv za mir, Moja Prava Mobilizacija, kako je rekla... Po Aidinom odlasku ostali smo prilieno usamljeni, to i nije neka promena... I Bend se podelio, poznanici su smatrali da je mo da jo rano, krenula su i tradicio nalna preteaa anonimna pisma u plavim kovertama, to je inaee najbolji znak da radimo pr avu stvar, ali varljiv je taj koraeia koji odvaja Ljude od Zicera a... Korak pribli avanja uvek je i korak udaljavanja od Onog Iza... -Vidi , Sarajevo je srednjeg roda... Kao dete... Zaigrano... Prostodu no... Naivno.. . Beograd je, recimo, Taj Beograd... Mu kareina... vaca i galamd ija u raspasanoj beloj ko ulji, na hoklici pred prepadnutim svircima... I Zagreb je Gospon Zagreb... Koketni geb lovski breiai, prefrigani mek preko jutarnje tampe... Najveau larmu podigne kad zvecne ka ieicom o rub porcelanske oljice... Pa Gospo?a Ljubljana... Sne na Kraljica... Uobra ena, elegantna , racionalna... Koja je tako hladno napustila taj brak iz raeuna, eim je shvatila da raeuna vi e nema... A Sarajevo... Lakoverno, djetinjasto... Zato ono prvo i pru a ruke... Da Mila, potpuno si u pravu, pomislih zagrljen Skenderijom...

Krivo mi je da se ja toga nisam setio? *** Ratujuai sa ratom izgubio sam silne gradove... Neke od njih prona ao sam te veeeri u Sarajevu... Po dve hiljade karata oti lo je u Banja Luku, Mostar i Tuzlu. Jo tri u ostale varo i. Namera nam je bila da Svi do?u, i do li su, svidelo se to nekom ili ne... Stranac Sa Ulogom Domaaina neoprezno ih je poimence prozivao u pozdravnom govoru koji mi je uputio, i zvi duci su odjeknuli halom, sasvim proseeni zvi duci, d odu e, kao kod slobodnih bacanja za gostujuau ekipu, ali svakako dovoljno glasni da zaslu e p itanje na sutra njoj pres konferenciji... Nije taj rat bio nacrtan pa da ga obri e pesmom kao gumicom, rekoh tad. Nek se zvi di na sav glas na koncertima i na utakmicama kad danas - sutra zaigraju Jedni proti v Drugih, samo nek vi e ne zazvi de granate nad Bosnom... Patetieno, ocenio je u tira nom beogradskom listu devetnaestogodi njak poslat od svo g urednika na taj Zadatak nevaspitano, kao pripravnik na pijacu da pribele i cene pr vih tre anja i mladog luka... Ma, da, sinko, patetieno do bola... Mada bih ja za svaki slueaj pitao i Bosance ta oni misle o tome? *** Ne gledam i ne slu am snimke svojih nastupa... Definitivno o sebi imam bolje mi ljenje od bilo koje do sad napravljene trake... Izmontiram u seaanju neke sekvence, iseeem kilometre materijala, uti am gre ke, pojaeam aplauze, ba me briga... Samo mi jo treba da poenem i u sebe da se razoearavam? Ionako jedva posti em... Ukratko, bolje da ni o Tom Koncertu ne prieam suvi e. Nisam ba najobjektivniji. Uve k mi zapadne da gledam na potpuno suprotnu stranu od publike... "Washington Post" je, na primer, prieu o tih 285 extraordinary minutes objavio p od naslovom "Serbs, Mus-lims, Croats join in love for singer", a Politika Ekspres s e zadovoljila pljuvaekim pismom Revoltiranog eitaoca Igrom Slueaja Zaposlenog U Redakciji, nas lovljenog sa "Pretera ga, majstore", ili tako ne to? Svako to vidi iz svog ugla. Neko iz o trog, neko iz krajnje tupog, a iz pravog ugl a stvari posmatra retko ko, pa nemam puno razloga da se nadam kako sam ba ja jedan od tih genijalaca? Ponekad se naprosto oseaam kao stari ofucani gladijator, ne samo zbog Arene i bo rbe za ivot, i ne samo zbog laskavog strahopo tovanja koje moji o iljci izazivaju i kod Onih Koji Me Ne Vole, nego i zbog Blazirane Rulje, i zbog njene sve groznieavije i sve oeigle dnije elje da me vea jednom vidi pora enog... Znam, nije sve tako crno. Ali otrovno bilje je jarko. I eovek je proklet da ga n a livadi prvog opazi... Put U Sarajevo izazvao je prvorazrednu medijsku pozornost, i, kako to vea biva, Treaerazredni su se br e-bolje oee ali o to, poku avajuai da sebi pridaju barem drugor azredni znaeaj... Maskota bi mogao biti takozvani Mladi Glumac koji se prvi uspravio u lo i i okrenu o

palac nadole? Neki su mi obja njavali da ivi u Sloveniji, a da je pre iveo u Bosni, neki su znali eak i u kojim je sve filmovima igrao, no, njegovog imena svejedno niko nij e mogao da se seti? Malo mi je to kilavo? Kao ono u kvizu, kad se na igri asocijacija otvore sve eetiri vertikalne kolone, ali niko ne zna konaeno re enje. Mladi Glumac Koji Je Opleo Bala eviaa? Ah, Taj? iri? Mo emo li uva iti ovaj odgovor? Neka ih samo... Biti protiv Ovog Nevernika momentalno je komercijalnije nego napraviti hit, pose bno onima koji hit nikad i nisu napravili. Junaci Viktora Igoa, koji te kom mukom napu ne sobu gostima za svoj ro?endan, sad su jako zabrinuti kako e puniti Skenderiju posle ti h besplatnih nastupa? Portparoli izvikuju parole. Glumci glume na vlastite tekstov e, to im i nije neki repertoar, a pokr teni menad eri dospevaju do toliko sanjanih prvih strani ca tampe tek postaviv i krucijalno pitanje ko stoji iza Njega, sa upitnikom i par usklienik a? Ko stoji Iza? Pa, Vatikan, jasno. KGB. Fundamentalisti. Coca-cola. Komunisti. Tito. CIA. I Masoni... Uhodana ekipa... Mada mi se eini da je problem u stvari u Onima Koji Stoje Ispred Mene? A to su Ljudi... . Na hiljade njih... Izdaleka, kroz ni an snajpera ponekom bi se mo da ueinilo da su to pre Muslimani, Srbi ili Hrvati, ali ja sam im pri ao prsa u prsa, dobro sam ih video, i verujte m i na ree... To su samo Ljudi... Ni ta stra no... *** Nas Ravnieare gradovi okru eni brdima uvek opeine suneanom izmaglicom... Dva jablana po la su ka meni iz jutarnje fatamorgane pred hotelom "Grand", Fadil i h je primetio sekund pre nego ja, i tad sam prvi put video da Mirzu Deliba iaa neko mo e da zaustavi i bez faula... Korak iza sme io se Vahidin Musemia, momak u plavom dresu sa moje geometrije z a prvi gimnazije, pomenuo sam ih sinoa prieajuai o uspomenama, i Dve Moje Uspomene do le su da se pozdravimo pred put... Tek to me je slomilo... Od Easa kad sam pozvan u Sarajevo spremao sam se kao vitez, svakog dana navlaeea i delia oklopa koji ae me tititi od tog stra nog Zmaja Ljubavi. Izlazio sam mu vea na megdan u Skoplju, u Ljubljani i Mariboru, satirao me je silinom svoje vatre, ali pla io s am se da bi me u Skenderiji mogao i dotuai... Kakav li je tek Ranjeni Zmaj, slutio sam? Ali sve do par minuta pred polazak dobro sam se nosio s njim... Nisam zadrhtao prolazeai kraj sru ene Zetre. Ni kraj izgorelog Doma mladih, gde sa m

odr ao prvi koncert u toj varo i. Pa eak ni kad sam sam sreo Troku. Nadrealiste. Ker nu Montena. Ru diju. Greba. Vlatka Markoviaa... Mu ki sam iza ao pred Ljude, pokriv i srce kao sokola na ramenu, ne dopu tajuai mu da poleti previsoko... I tek pred polazak Kuai, opro tajni zagrljaj Momaka Za Koje Sam Jednom Davno Navijao napipao je ranjivu mesto, kao koplje onaj fatalni mlade na Sigfridovoj pl eaki... -Mo emo li stati na trenutak? Toki i voki su se kratko do aptavali i konvoj se zbunjeno zaustavio kraj Veanice. Osetio sam isti onaj Dobri Ritam Sarajeva, utrkivanje tramvaja sa Miljackom, puls Kujun d iluka, step po ear ijskoj kaldrmi... Za ugao sokaka zamakla je nasmejana devojka u tepanoj jakni boje cigle, s Njom se nikad, ne zna da li je privi?enje, lagano sam po ao tim putem... -Hoaemo li se dugo zadr avati?, pitao me je Fadil, -Ne, rekoh... -Samo da proem kraj onog edrvana...