Slike tih vremena

Centar za nenasilnu akciju Beograd Sarajevo, 2010.

slike tih vremena

ivotne prie ratnih veterana/veteranki i lanova/lanica njihovih porodica

uredile: helena rill tamara midling

Slike tih vremena ivotne prie ratnih veterana/veteranki i lanova/lanica njihovih porodica

Urednice: Helena Rill i Tamara midling Izdava: Centar za nenasilnu akciju Dizajn i prelom: Ivana Franovi Print: Standard 2

Objavljivanje ove knjige su pomogli: Mennonite Central Committee (MCC) i Ministarstvo za ekonomsku saradnju i razvoj Savezne republike Nemake (BMZ)

Sadraj

(6) Predgovor Ratni veterani, ratne veteranke (13) Ne moe ovek da kae puj pike ne vai (43) Nastavija sam da me voda gonja (56) U ratu sam osjetio potrebu za Bogom (81) Rat nisu ruevine kua i poginuli ljudi, ve ruevine ljudi koji su taj pakao proli (92) Uglavnom, ne ponovilo se (100) To su fotografije tih vremena (113) Milion pitanja, milion odgovora, a rjeenje nikakvo (155) Nikad se nisam razoar u te svoje komije, te male ljude Majke, supruge, sestre, kerke, sinovi (189) To je postalo sastavni dio mene (220) Svako je izaao sa nekim svojim ranama (244) I tu mu se gubi trag (257) Ne mogu da oprostim dravi, drugima, sebi (285) Postratno stanje nikako da prestane (308) Treba isceljenje due i bez toga nee moi napred (325) Pogovor Budunost nae prolosti

Predgovor

Pred vama je etrnaest linih pria usmenih istorija est ena i osam mukaraca, ratnih veterana/ki i lanova/ica njihovih porodica. Izdavanjem ove knjige usmenih istorija eleli/e smo da na jednom mestu obuhvatimo prie uesnika/ca ratova, ratnih veterana, ali i civila, lanova, a posebno lanica njihovih porodica. Na ovakav koncept odluili/e smo se voeni jakim utiskom da se rat u naim drutvima najee doivljava kao muka stvar, o kojoj samo mukarci, ratnici, branitelji imaju ta da kau. Perspektiva ena koje su preivele ratove i kroz njih prole na najrazliitije naine, po pravilu je ostajala u zapeku i po strani. Rad na ovoj knjizi potvrdio je nae postojee uverenje da prikazivanje bilo muke bilo enske perspektive nikada nije homogeno i jednoznano. Kao to objavljeni intervjui pokazuju, iskustva i ivotne prie su razliite i vieslojne. Zbog toga je nemogue povui jasnu granicu izmeu tih perspektiva, a da se pri tome ne posegne za esencijalizmima, tako dragim patrijarhalnom nainu miljenja, gde se tano zna ta ko treba da radi i ta je ija uloga. Nasuprot tome, u ovoj knjizi moi ete da proitate i priu jedne veteranke, kao i priu mukarca koji nije nosio oruje, ali iji je otac u ratu izgubio ivot. Da podsetimo na to odakle potie ova ideja usmenih istorija u naem radu. U ovih trinaest godina rada CNA, tokom mnogih treninga koje smo vodili, ali i promocija filmova, knjiga, tokom tribina etiri pogleda, gde su govorili uesnici ratova, ratni veterani, bilo nam je jasno da je lina pria nezamenljiva u procesu razumevanja druge strane. Sluajui linu priu moete uti neije strahove, nade, elje, emocije, umesto puke politike, stranake, borbene retorike. Fokus ove knjige jesu ratovi tokom devedestih na bivejugoslovenskim prostorima, s posebnim osvrtom na ratove od 1991. do 1995. godine. Meutim, kako su line prie isprepletane narativima, tako su isprepletane i ratovima mnogo pre devedesetih, ali i deavanjima i prilikama posle tog perioda. Poseban osvrt posveen je trouglu Srbija Bosna i Hercegovina Hrvatska, mada se tom prilikom uje odjek i drugih prostora, posebno Kosova. Drugi svetski rat se na vie mesta pominje u linim priama i preplie s ratovima devedestih. Iako su ra-

tovi fokus ove knjige, u jednoj prii moe se proitati kako se ivelo i pre i posle rata, zatim spoznati socijalni aspekt, svakodnevica i drugo. Na rad na prikupljanju usmenih istorija na odreeni nain predstavlja nastavak onoga to su na ovom polju pre nas radile neke druge organizacije, od kojih bismo posebno izdvojili izuzetno vredan rad Dokumentacionog centra Ratovi 1991-1999. Meutim, posebnost ove knjige i naeg pristupa jeste u tome da su prie sakupljali i vodili bivi ratni veterani/ke i mirovni aktivisti/kinje, predstavnici/e dve drutvene grupe koje su najee u sukobu, uz meusobna etiketiranja, pa i otvoren prezir. Svi razgovori su voeni u leto/jesen 2009. godine nakon odrane obuke, na kojoj je uestvovalo trinaest osoba veterana/ki i aktivista/ kinja. Priprema za samo intervjuisanje bila je paljivo pripremljena i izvedena, te smo na kraju dobili dvadeset intervjua od jedanaest osoba. Svi intervjui su verno transkribovani i pohranjeni su u arhivu, a u knjizi su se nali oni, prema naem miljenju, najupeatljiviji. Bilo je izazovno raditi na ovoj knjizi, sakupljati line istorije, ponekad teko odluiti da li neku linu priu uvrstiti ili ne, zatim itati na jednom mestu kako su se ljudi nosili s ratom i njegovim posledicama. Takoe i posredno osetiti mnoge line gubitke, bilo da se radi o gubitku neije kue, zdravlja, bliskih ljudi ili ma ega bliskog oveku. Kako kae jedan od govornika, una: Rat razara od vrha vlasi na glavi do malog prsta dole, due, svega ivog ... Sa druge strane, iz ovih ivotnih pria mogue je iitati i osetiti autentinost, jednostavnost, brigu za druge, ljubav, kao i mnoge druge emocije koje ne mogu, a da vas ne taknu. Line prie i lina razumevanja jesu vaan deo izgradnje mira. Ova zbirka linih pria predstavlja na doprinos irenju prostora za razmenu linih iskustava bez ega nam se, verujemo, anse za meusobno istinsko i ljudsko razumevanje umnogome smanjuju. Iako su ovo line prie obinih ljudi, kako kae Aga-Pop u svojoj prii, iz njih je mogue prepoznati i kolektivne narative, proete traumama davnije i skorije prolosti. Iako namera ove knjige nije da prui materijal za analizu etnikih/kolektivnih narativa, ipak je od njih nemogue pobei i oni proimaju i oblikuju line prie i iskustva na slian nain na koji oblikuju i utiu na naa drutva. Ipak se u odreenim sluajevima ta mo kolektivnog narativa potpuno izgubi pred snagom line prie.

Tokom rada na ovoj knjizi bilo je izazova i tehnike prirode, koji dosta govore o ovim naim prostorima: bilo je potrebo organizovati lekture za tekstove na srpskom, hrvatskom, bosanskom jeziku, koji uglavnom obiluju razliitostima, pa tekstovi nisu meusobno ujednaeni. Na nekim mestima sree se i meavina ijekavice i ekavice, to je za nas u ovoj knjizi upravo svedoanstvo o jednom vremenu i njegovoj kompleksnosti. Mnoge stvari nismo menjale, insistirajui na prikazu govornog, a ne knjievnog jezika. Jedine urednike intervencije odnosile su se na skraenja nekih duih intervjua i ta skraenja su u knjizi obeleena trima takama u zagradi. Zahvalnost dugujemo prvenstveno ljudima koji su ispriali svoje line prie i onima koji su ih vodili. Ova zbirka usmenih istorija ne bi bila mogua bez naih saradnika i saradnica: Emira Didia, Marije Papi uri, Srana Papia uria, Dalibora Piskreca, Andreje Kraljevi-Mii, Ljiljane Canjuga, Amera Delia, Marijane Stoji, Ivana Kralja, Miroslava Mandia, kao ni bez njihovih sagovornika/ca. Oni su birali ljude i priali sa njima, s ljudima koji su iz Srbije, Bosne i Hercegovine, Hrvatske, iz nekih manjih i veih mesta, s ljudima koji su izbegli, kojima je rodni kraj u jednoj, a ive u drugoj zemlji, s ljudima razliitih godina Divimo se hrabrosti ljudi koji su ispriali svoju linu, pa i uopte ivotnu priu. Tako neto nije nimalo lako. Zahvaljujemo Zorici Galonja, Emini Trumi i Natai Vulovi na njihovom savetovanju u vezi sa lekturom i razliitim pravopisima, MCC-u i BMZ-u na ukazanom poverenju, Mirjani Vojvodi na inspiraciji i nesebinom deljenju iskustava, Drinki Gojkovi na podrci i poklonu u vidu knjiga usmenih istorija za nae voditelje/ke intervjua. Posebnu zahvalnost dugujemo naim kolegama Nedadu Horozoviu i Nenadu Porobiu, koji su uestvovali u timu za obuku za prikupljanje usmenih istorija, kao i Ivani Franovi, koja je esto zajedno sa nama reavala urednike dileme i nedoumice. Koristimo ovu priliku da se zahvalimo i ostalim uesnicima/ama obuke koji su pomogli svojim pitanjima ili iskustvom Spasoju Kulagi, Andreji Gregorini i Gordani Drini, kao i svim drugim ljudima koji su na bilo koji nain pomogli objavljivanje ove knjige. Vano je napomenuti i to da stavovi, razmiljanja koje su izneli

sagovornici/e nisu i nai stavovi, stavovi urednica, odnosno CNA. Oni se mogu doiveti kao potpuno neprihvatljivi, ali nita nismo menjale, jer ne elimo da farbamo bojama koje ne postoje u naim drutvima. ta vie, esto su ti proeti narativi, koji bi nas jo vie pogodili, i mnogo gori. Ali, i to je deo nae stvarnosti. Ovu knjigu potrebno je itati otvorenog srca, pristupiti priama s razumevanjem, pokuavajui da shvatimo ta stoji iza njih... Helena Rill

Razgovore za ovu knjigu su vodili/e: (po abecednom redu)

Amer Deli Andreja Kraljevi-Mii Dalibor Piskrec Emir Didi Ivan Kralj Ljiljana Canjuga Marija Papi uri Marijana Stoji Miroslav Mandi Sran Papi uri Tamara midling

Ratni veterani, ratne veteranke

Novosaanin
Reci mi gde si se rodio, u kom mestu i kada? U Novom Sadu 1. januara 65. godine.

Ne moe ovek da kae puj pike ne vai

Koliko lanova je imala tvoja porodica? Kako ste iveli, u kakvim prilikama? Bilo nas je etvoro otac, majka ja i sestra. Sestra je starija od mene devet godina. Dobro smo iveli, otac je bio privatnik, a mama je radila u prodavnici konfekcije tako da, dobro smo iveli. Seam se, vikendica, jedna kola, druga kola, tako da bilo je dobro, bilo je dobro. Mislim tu 75. kad ja pamtim, ono ve u stvari tu negde do 78, 79. ve osamdesetih, osamdesetih nije tako... dobro, poetak, poetak osamdesetih jo ene-ene onako, ali posle tako... etvoro nas je bilo i sad nas je, mislim, svi smo jo ivi, tako da to je uglavnom to ali dobro smo, dobro smo stajali, ja sam bio ak i tako... Kasnije, uoi rata ime si se bavio? Po dolasku iz vojske 86. odmah sam se zaposlio imao sam tu sreu da se zaposlim odmah i do pred rat sam promenuo pet firmi. Zatim je bila eleznica, tu sam za stalno primljen, znai do... pred, u stvari pred rat, ja sam radio 87. godine kad mi se sin rodio, onda sam se i zaposlio na eleznici i ostao sam do 2004. Onda sam postao tehnoloki viak na toj istoj eleznici. Dvadeset godina staa sam imao. Dvadeset godina si proveo tu radei? Hm, osamnaest tu, a dve sam skupio u ove prethodne etiri firme. Kako bi opisao atmosferu s kraja osamdesetih i poetka devedesetih tu gde si ti iveo, kuda si se kretao? Pa, bilo je, pa, ba s kraja je bilo jo kolko-tolko dobro, mislim, moglo

13

se i raditi i zaraditi. Ja sam, recimo, imao takav posao da sam uz posao mogao da radim jo neto privatno, mislim, mogao je svako ko je hteo, ali, nije bilo neke preke potrebe ali, moglo se, moglo se... Ja sam, recimo, privatno kreio svojevremeno i to komijama i ta ja znam, pa se to malo uje, nisam profesionalac ali sam radio kolko-tolko kvalitetno i poteno... E, onda, poetkom devedesetih, tu je ve poelo malo i lomatanje, politika, naravno, previranja... poelo to sa strankama i mislim kako je to ve ilo svojim putem uglavnom, seam se 91. sm poetak ve nije mnogo obeavao dobro, poto su moji dole sa Banije pa znam da su tamo bili oni izbori pa su i, mislim, dolazili su roaci ovamo i sluao sam ta je i kako je, znai da, nasluivalo se i videlo se i u firmi i... ta ja znam. Ja sam sa puno Hrvata i te 91. ba bio dobar, sa, mogu rei, jedno estoricom, sedmoricom njih ba super dobar. Uopte nisam gled ko je ta, ali jednostavno su oni, pa ne mogu da kaem preko noi nestajali, ali jednostavno prvi koji je otiao, pitali smo njegovog brata roenog koji je ostao gde je burazer, on kae otiao je u Nemaku da radi, mislim. E, jedan po jedan su tako odlazili i taj prvi, on je otiao poslednji, jedino se on javio mislim, ono, jednostavno dou, uzmu radnu knjiicu i zna, bez, bez, bez prie odu. Al ou da kaem to jedino taj najmlai, kad je iao kae: ljudi, ja moram da idem. Imao je kuu u Sremu, otac i majka su mu zamenili kuu, kae: gde u ja ostati ovde, mislim, kao nemam nita, zna. Jedini se on javio i doneo pie neko u radionicu i mislim to mi je ba ostalo onako upeatljivo, najmlai, bili smo stvarno svi dobri, bez, bez obzira na... Kako si ti gledao na tu situaciju i sve to to se deavalo oko tebe, kako ti se inilo? Pa da ne budem kao neka ptica zloslutnica ali videlo se da nee izai na dobro, bar sam ja to tako video. Bilo je tu vie razloga... Hm. (Pauza) Recimo, njihov odlazak... tu nita dobro nije moglo da se iz toga rodi. I isto tako, mislim, samim tim menjanjem kua kako je poelo ta ja znam, znai ta migracija po etnikoj osnovi, a meni je ak bilo krivo mislim, jer ja sam i odrastao u ulici sa Hrvatima, sa Maarima, sa ne znam Slovacima sam isto dobar... Bilo mi je krivo, imao sam ba, kaem, ba ba dobre prijatelje. E, sad... Ali, opet, ta ja znam, krv nije voda, video sam, ta ja znam, mislim, bilo mi je ao i bilo je i onih naih od preko to su se vratili, u stvari menjali, mislim svako je tu izgubio bez... ne ulazim u to, ali svi su oteeni, bez obzira na kojoj strani al se videlo da nee

14

ii na dobro, tako, digla se ona zla krv jo od Drugog svetskog rata, i tako da se, to kau aveti uzjogunile, hm tako je to i vodilo tome... Ja sam radio, i, ovaj, videla se na poslu ta tenzija, ta, ta, ta napetost, to ovako, onako, onda, bilo je, da i to, da to mi je smetalo, i da, bilo je par njih to su ostali i dan-danas su tu mislim na Hrvate, i recimo, jedan iz radionice, mislim, s nama je radio zajedno, vik mu je pogrdnim onim nazivima, gde si ti, jo nisi oti, a deko je stvarno dobar, evo ja sam i danas dan s njim dobar bez obzira to je oti, to nije oti, to je, to je od... hm mislim odrast; radili smo zajedno ne znam kolko etiri, pet godina upozna oveka za to vreme. Ali, desilo se par puta ja idem s njim, neto radimo, i oni mu viu: a ta ti jo nisi otiao i kad e, ovo ono meni je bilo moda i neprijatnije nego njemu, mislim ne znam, ali ta ja znam, ali to su vikali. Uglavnom, kako da kaem, bio je voa jedan u radionici i onda je on njima davao krila, kako da kaem, ne bi sigurno oni da nije bilo ovog, da kaem, voe opora, je l, ta ja znam... Mislim, i danas dan sam dobar sa njim i on sa mnom, zove me i ujemo se, iz okoline je pa, mislim, hm, politika, nije uinila da ja menjam stav i miljenje o oveku kao oveku, i ta ja znam, narodu kao narodu to to je bilo to je, istorija e rei svoje je l ali ja kao ja... mislim da jednostavno i danas dan, ta je bilo, bilo je, ne moemo iz toga izai, to, moemo lizati rane i to je... Moe li mi ispriati kako je izgledalo tvoje iskustvo u vezi rata kako si se ti obreo u njemu? To je bio sluaj, bukvalno sluaj, mislim, poto sam dobio poziv za mobilizaciju ak ga nisam dobio ni ja lino nego ga je moj otac potpisao poto smo bili kod ene u stanu, a bio sam prijavljen tamo, jer smo se par puta selili kod oca, kod tate, tako da... ali to je u razdaljini od nekih recimo etristo metara. Nisam ja sad napustio ni deo grada ni grad ali on je potpisao i, da l smo mi doli uvee u deset, jedanaest uglavnom, ja sam otiao ujutro na posao i ogor me, koji je radio sa mnom na eleznici, pozove i kae: je l zna ej da... a mi pijemo jutarnju onu kafu u sedam sati i kae: ajde pouri, pakuj se, dobio si vojni poziv, a tih dana je bilo ono na televiziji vojna pota, ta ja znam... Kada je to bilo? Hm, negde 14. septembar, mislim da je bio 14. ili 16? 14. septembar.

15

Godina? 1991. 1991. da. I sad mislim nije ranije, ali tu negde. Zato? Jer smo mi bili ovde... Zato ja znam taan ba datum, jer smo mi bili... prvo smo pozvani na zborno ratno mesto. Jer pre toga prvo smo imali par vojnih vebi i onda neko zborno ratno mesto. E, tu smo bili pozvani i tu smo proveli ja ne znam nekih 48 sati u toj kaem izolaciji i okupljanju, e... Onda smo otili dole za Srpski Mileti i Odake, tamo, i tu smo bili ne znam kolko dana par dana pa neko kao gaanje ta ja znam, a ja sam bio inae eta vezista i bili smo na gaanju naravno. Naoruanje smo zaduili ba tu na zbornom mestu i uglavnom, igrom... silom prilika u stvari, jedan moj kolega je bio rezervni potporunik u to vreme, a kapetan nam je bio ovek koji je doao od preko, iz Hrvatske. I on doe jedan dan, taj potporunik i kae mi: ej, sluaj, kae trebae nas dvadesetak, on e kao biti voa, trebae nas dvadesetak da preemo preko, na ratite znai, preko bogojevskog mosta, idemo neku liniju da razvuemo, i kae sad ne znam rek mi je kapetan kao da... kako da odredi ljude i ta ja znam i... Pitam ja dobrovoljce, zna, mislim suludo je, niko od nas nije, i uglavnom, on je mlai od mene dve godine, zavrio je tu kolu RO kako se zvalo, ve nije ni vano, kolu rezervnih oficira, a inae smo iz komiluka, znali smo se, i pecali smo zajedno, i ajde on tamo jednog, dvojicu oenee aj svi kiselo i... I kae: ljudi, ja moram prozivati i prozove, tako bezveze je otvar onu neku svesku to je imao, i ja gledam njega i reko je l stvarno ba tako, i pitam kolko emo biti preko, kae samo dandva-tri da mi to razvuemo... mi smo vezisti, i ajde... Da, i prozove mog druga jednog ba dobrog, znali smo se s vojnih vebi, da, to je bila oformljena eta, prozove njega; kad sam video da je on prozvan i jo tu neki da ne kaem klinci iz komiluka, ja se javim. Ajde, idem s ovim, neki mali bio iz ulice, idem i ja ajd sad... Uglavnom, skupi se tu nas dvadesetoro ali sve na poznanstvo i da ne bi ovog ostavili na cedilu, ne znam ta e, a on mislim kaem mlai i, javim ti se ja tu, rek ajd kad sam video ko je prozvan, rek idem i ja i onda uz mene jedan isto budui moj kum on me je krstio na ratitu, isto smo ovako dobri, i uglavnom tako krene za ovim onaj za onim i to je po pitanju drugarstva ili ta ja znam. Da bilo je tu dece, tek doli iz vojske, rek ajd ja kolko sam im tu dvadeset est, dvadeset sedam godina rek idem ja a ovi... mislim...

16

nama je reeno samo neka linija... avola. Otili smo tamo nas dvadesetorica, s njim dvadeset jedan ovi su doli tek posle mesec dana. Oni su tu ostali s ove strane mosta i oni su ne znam, da ne kaem ko suprasne krmae leali, razume, ili po kafiima, sluali muziku i ovo ono i... a mi gore smo proli kao bos po trnju... Ovaj, bili smo smeteni prvo u nekom selu, ne znam kako se zove, nije ni selo, ispred sela nekog tamo, poneli smo svu drnjavu opremu pa smo morali da razvuemo linije, da pregledamo to to imamo, ta valja, ta ne valja i uglavnom, onda smo poeli s tim razvlaenjem, i tu smo padali na nos od posla. Seam se dobro, po par puta na dan razvuemo liniju recimo do onih isturenih linija, proe tenk il ta ja znam ovi metani to su bili okolo, treba im ica, vide icu na zemlji i oni je odseku... Ti samo to si se vratio i, uglavnom, tu je ba ba ono padanje s nogu od umora... E, posle toga se desi da iz te grupe od tih dvadeset... nas doe isto, porunik jednog dana kae: ej sluaj, ti i taj mali iz ulice kae, poto znate na PRC 520 da radite kae ti i on, rek jedan kapetan mora da ide negde na ratite... da l u... negde u neko selo, vezista im je poginuo ta ja znam, treba im vezista. I ja kaem njemu, pa to ja i on, pa ima tu tolko ljudi, non-stop ja i on, reko... kaem ja otkud kapetan zna da on i ja samo znamo da radimo. Pa, kae, u kartonu onom zna vojnom pie, kako se zove onaj to ima, vojna knjiica, a i valjda neki karton je bio i pie za ta si osposobljen, ta ja znam tamo-vamo... Mali pobeleo, deko ne znam da l je imao osamnaest, devetnaest godina samo to je doao iz vojske, moda dva-tri meseca, znam ga ba, jer njegova sestra je moja vrnjakinja pa je ila sa mnom i sa enom u kolu. On pobeleo, log da ga udari i ja pitam tog porunika, daj reci, kolko e se tamo ostajati, pa kae: nita samo da tamo oni uspostave vezu pa emo, kao vratiete se vi nazad... Ajd dobro, ja kaem tom malom, a on ve, pa nije ve bio poeo da plae, al tu je bio na... Ajd idem reko ja, sad ta je tu je mislim, bilo mi je muka od svega uvek ja ajd dobro. Ovo sam se sad upravo... dobro hm, ja pitam njega kako on zna, kae on ostalo u njemu... u rokovniku zapisano, ovaj na rokovnik i proitao sad da l je to bilo tako il nije bilo tako, al ajd... Zna, stavljen si pred gotovo... Ja onda odem da me natrpaju sa nekim tim ureajem i nekim rezervnim akumulatorima, vuk sam, ne znam, nekih etrdeset kila sigurno. I odem da ono... i to je bilo ve ceo dan, ekaj da doe ofer, voza, ko li je ve ekaj, ekaj, ekaj do uvee, da. I onda su mi uvee dali i konzerve i ta ti ja znam tamo, dobro, vojska k vojska i cigare smo... dobro, bie

17

tamo par dana pa... Doe, ofer je doao u pola deset, otili smo ja i ofer sami, da i to, a bilo je zabranjeno posle osam ili tad ve mrak, kretati po tim linijama. I mi negde oko Klise, Vere, Bobote bog te pita kud, kroz kukuruze, da, prvo smo naili na par naih patrola, posle ja pitam tog vozaa je l ti zna kuda idemo kroz kukuruze neke, kae on ovuda ima put kao, pa skree... Tu smo se mi vozikali ja mislim nekih etrdeset minuta, kae on meni... kad jedanput vidi bi... slomili kukuruze. Kaem ja njemu, jesi ti siguran gde je, kae on meni pa ja sad... kad odjednom i njega uhvatila panika... Ja kaem, napred su poloaji i njihovi sad i da l su nai pitaj boga... Kaem ja njemu, je l ima ti neko oruje, on kae pa imam ja neku puku, al ja sam voza kae, nisam pet metaka opalio. Ja sam im puku i stavim noge, mislim, nije mi prijatno, a pogotovo posle da l smo tri ili etiri neke zastave patrole, samo iskau iz kukuruza pa stani, ko je ovamo, onamo, ve mi je tu bilo muka i uglavnom, sad tu kroz te kukuruze bauljamo p sata nigde nikog, a svetla je upalio k... I on onda u rikverc pa nekim poljskim putem, pa negde izbijemo na neki poljski put na bog, vrag, uglavnom da ne duim sad. Uglavnom, doemo u jedinicu, tu smo doli da l je bilo jedanaest pola dvanaest nou i tu je bio, da l je vod bio, moda tridesetak njih i ja do tamo, i ono u nekoj kui vinogradarskoj nekoj kui... ta ti je, i ovaj kae al si se usreio, stojao tu na strai, al si se kae usreio, vidim ja njima ve svega bilo do vrata... Hladna jesen, neka je kia bila i uglavnom ulepljeni u neko blato svi ajd, a ja sa onim mojim stvarima mislim, na sam mesta pored vrata, pored jer nije bilo vie mesta u toj kuici. I sad kao, ajd spavaj pa emo ujutro i vezu i sve, kakvi, nije tu prolo par sati il ta ja znam neko vreme, valjda sam taman zasp, bio sam izlazio napolje da puim, ono mrak ne zna ni gde si ni ta si i... niti znam ikog tamo, i tu je bio i TO i vojska, i tu negde kaem dva sata prolo i odjedanput ponu da padaju minobacake granate okolo tamo-vamo e tu je nastala frka i panika, ovaj tri ovamo, tri tamo, mrak, zna, jer ja sad treba da vuem i ovo, pitam tamo jednog ej ajd pomozi mi, on samo... ma nije ni rek nita, protr samo, ja onaj PRC ne smem ni da ostavim, ono te akumulatore uprtim, tri tamo gde ujem da ovi lome, tu da... onda je poelo i ovi nai da pukaraju i od preko se ula puana vatra to je trajalo nekih etrdesetak minuta... Ja tu nisam ispalio ni metak, tu je l sa svih strana, otkud znam ko je, gde je, treba da se poubijamo meusobno jer je sluaj pre toga bio da ovi iz Kaa ne znam... E, mhm

18

uglavnom eto tako sam se ja obreo u toj jedinici, zvao sam je mislim rtvovana jedinica, posle kad sam gledao, mislim, to je bukvalno bila rtvovana jedinica, to je bio vod... posle smo se spojili jo sa dva voda znai eta. I tu je bilo nas stotinak, e tu sam na prijatelje, poznanike iz kraja, iz kole i ta ja znam, bili smo po nekim kuama tamo razbacani i video sam, video sam najboljeg druga iz detinjstva, naalost, posle je od rana preminuo; sadanjeg isto jednog druga, e, taj drugi drug je, on je u stvari on je... to je njegova jedinica isto deo jedinice oni su posle ne znam kolko dana traili smenu ta ja znam, i ono to se prialo pa su napustili borbeni poloaj i ostavili oruje i idu. Tom prilikom sam ih sluajno video kako su kod bogojevskog mosta stajali valjda drugi dan tamo na kii kao dezerteri, mislim jer sam prepoznao jednog tog druga, a ja sam i, nazad su me poslali po neke baterije, i onda vidim njih, stoje i ja pitam ta radi tu i on pita je l ima cigaru reko imam cigaru, proe neki straar i kae kao nemoj da mu da cigaru kao to su dezerteri, a ja mu kaem to mi je drug odrast sam s njim, ba me briga ta je, evo mu cigara, i tu smo malo razmenili par rei ali uglavnom dao sam mu cigare, a on je kaem ti... valjda drugi dan stoje tako pokisli tamo, e tako je to poelo mislim sve ono... hm sad kad mislim splet okolnosti ali to je tako ispalo i, e posle... Posle je kad ue u to to nema povratka, mislim, ne da nema povratka nego il se bori ili se ne bori... I onda sam, ost sam tu mnogo due nego to sam trebao, svata sam se i nagledao i uo... Ali i upozn sam neke ljude, ba sam upozn neke ljude... proveli smo neko vreme zajedno i mogu da kaem eto na nesreu hm upoznati ih na takvom mestu... ali ipak, na sreu, upoznati takve ljude... I to je to s nekima sam i danas dan dobar, mislim, zavisi da l gde smo, ujemo se ovako-onako, viamo se isto. Jedno vreme smo se okupljali ta ja znam na par meseci tako, poto sa razliitih strana, ali uglavnom... E da, e sad posle svega toga bio sam i ranjen i to na jedan blesav nain razvlaili smo liniju koja... Ovo je pria zapravo o tvom prvom odlasku na ratite? Da. ta ti je tokom tog perioda ostalo kao najtea uspomena? Najtee, hm, pa ovako, kad sam uo da je ranjen taj moj drug s kojim sam ja odrastao tri kue dalje, mislim, bukvalno ba tri kue dalje od mene... Njega pamtim od kad znam za sve i za sebe, znai on mi je

19

bio prvi komija... I onda ovaj to, i onda sam uo za njih jo par to je ranjeno, uo sam za jednog deka iz kole, nisam ga ba lino znao al sam uo da je poginuo u Osijeku u onom C paviljonu ta ja znam kako se zvalo, da je on ubijen. Mislim, to je to i naravno, kui sam im enu dete, dete etiri godine hm, to je to ali hm situacija je bila takva da se to sve je to ilo brzo, sve je to mislim, ne stigne da razmilja nego jednostavno te nosi vihor rata, ivota ega li, jednostavno, si ubaen u to i u trenucima nekim kad smogne i snage pa misli o sebi ovako, pa vidi da si mrva. Da si mrva na zemlji s kojom moe da upravlja ko kako hoe i jednostavno vidi da si izgubio i neko pravo k ovek, jednostavno ne znam kako da ivi da mora ovo mora ono... To su neke te zablude ili ja ne znam ali ja ono, kaem, meni je bila ast odazvati se dravi, tako sam vaspitan, i jednostavno apsolutno to to bez rezerve, nema tu da ja govorim nisam hteo jesam, ja sam mogao kao neki da pobegnem, u stvari da l sam mog ne znam, ali postojala je mogunost ta ja nisam hteo. Ja sam vaspitan tako, dao sam zakletvu, to je druga stvar, sad, eto to, to je tako... Da. Kai mi s kojom si motivacijom stupio na ratite? Pa, vidite, ja sam pre toga, moda sam i priao, bila je hm formirana Srpska dobrovoljaka garda, prva, to je preko SPO-a i Drakovia, uglavnom, da, ja sam bio simpatizer SPO-a , zbog ega, zbog toga to sam itao knjige Vuka Drakovia svojevremeno No i ta ja znam ovo-ono... I od ljudi koji su iveli u to vreme koje je opisano u knjizi sam uo da je to bilo ba tako... uo sam i od svog oca koji je tamo ba rastao i izgubio je svog oca u Drugom svetskom na taj nain, uglavnom... U kom kraju je tvoj otac iveo tokom Drugog rata? U Baniji, Dvoru na Uni, u Oraovici, e, u Oraovici je roen, tamo je iveo, a njegov otac je poginuo etrdeset i lagau da l tree, mislim tu negde tree, etvrte, znai moj deda je poginuo tu i rodbina mi je sva tamo pa sam eto... i to je jedan bio motiv, da se branimo, vie dosta je ratova da stalno ginemo je l. Mislim, kako da kaem, uzavri u svakom krv u nekom trenutku, meni je bilo ao, ovaj burazer mi je poginuo jedan tamo, jedan je ranjen, jedan je... Mislim, krv nije voda, evo opet kaem eto ponavljam se, a pogotovo to to je mislim u nekoj knjizi zapisano na jednoj gomili u Drugom svetskom ratu trideset estoro dece iz moje porodice je bilo tako nabacano, i to je meni otac priao. Posle sam mi-

20

slio moda on preuveliava, posle sam sreo jednog roaka i kroz priu ba s njim, kae on jeste, moda ak i vie jer je bila tu jo neka druga gomila. I obi sam par sela dole, video sam jednu kuu gde je moj otac kao mali le, ja ne znam, da l est, sedam sati u kanalu za odvod iz svinjca, leao je sa jednom... hm ona je bila devojica, u toj kui sam bio, na njoj su, kako je ono u Baniji dole drvo, hm dole je kamen, a gore je drvo, kua. E, tu su bile neke reetke i vidi se pukotina na zidu. Ta pukotina je ostala iz Drugog svetskog rata kad su ubacile ustae bombu unutra i, i nai su vratili napolje bombu i ona je tu negde pala i stali smo pred kuom i onda mi je otac rekao e, tu smo bili, tu su nas strpali sve, i, e, onda ta su radili, otvorili su vrata kad su videli da ne mogu bombu, otvorili su vrata i narod je grunuo, to je bio podrum, i narod je grunuo na ta vrata i onda je poelo mislim ubijanje masovno ubijanje. Moj otac je bio sa svojom majkom, mojom babom, i kae on tokom celog rata je beg sam na svoju stranu, ta ja znam kae, nikad nije gled gde mu je mama nego on bega gde ga noge nose, i uglavnom kako je beg kae vidi, ne znam, ispred njega je pao ovaj, pa on ve zna, pa ovaj pao, pa onaj pao, uglavnom i u tom... pa upao je u tu kaljugu... E, tu je proveo est il sedam sati, uglavnom, posle sat-dva vidi da je jo neko tu, uglavnom ispostavi se da je to ta devojica. U ono vreme posle, kad smo gledali tu kuu, vlasnici iz te kue i njih dvoje su se, ne znam, prvi put videli posle kolko godina, uglavnom, hou da kaem, iz njenih usta, ona nas je zvala ena i kae: ta gledate. Mi kaemo, on kae, pa ja sam ovde kao dete i kae... kad on i opie, ona kae pa ja sam to, i na kraju njih dvoje... Hou da kaem da sam uo iz prve ruke tako da kaem to, a to nije nimalo prijatno mislim uti za nekog koga voli kako je pro, ta je pro i to, mislim detinjstvo... To je uticalo na tvoju motivaciju? Pa uticalo je, nisam imao dedu, a obino kau, dede, dede vole, zato postoje babe i dede, mislim da bi razmazile decu je l, roditelji su tu da ih vaspitaju, a ja nisam osetio ljubav, znai, bio sam uskraen za tako neto. Eto, to je znai... nisam upoznao tog oveka nikad, eto... Pomenuo si da si bio lan te SPO garde? Jeste, da. Bio sam lan i u stvari, ta je tu bilo, hm ili su ti izbori ta ja znam, al ja sam motivisan bio i vie itanjem knjiga nego programom, bio sam svedok, u maju mesecu kad je to poelo tamo da se tuku, bio

21

sam u kancelariji od SPO-a i ljudi zovu iz Tenja tamo-vamo kao napadaju ih ovi, ta ja znam, pukara se. Ja gledam hoe li se neto uiniti, kao nita nita, preko telefona zovu lanovi bivi i komije, ta ja znam ko zna, uglavnom, vidim nita se ne preduzima, strano. I onda je, onda je doao Gike, pokojni Gike, on je iz Beograda, e doao je on i imali smo ovde... kao, komandant je bio pokojni Lajavi. I doao je Gike, i on je u stvari bio glavni komandant a ovaj je bio njegov zamenik i hm kao lan, mislim kao lan stranke, odabrali su nas ne znam u stvari nisu odabrali nego su rekli ko hoe, ovo je jedinica Srpska garda i ta ja znam, i ajde meu ostalima se i ja naem i onda smo imali obuku, to je bilo na televiziji prenoeno kako je, pa smo posle nosili neke fantomke, pa smo prvo na stadionu, preko puta stadiona Vojvodine na onom placu, posle tu po tvravi i tu, da bi se zavrilo u Beogradu na Adi ciganliji otprilike mesec dana ba neke obuke, s tim to je doao iz Amerike, oni su ga predstavljali kao da je gospodar vode, vazduha i kopna. U stvari, iz amerike vojske marinac neki, na ovek koji je roen u Rumi, etr... i nije vano koje godine uglavnom njegovi su 48. pobegli... ili neke godine kasnije. Uglavnom, on se rodio u Rumi ali kao dete je otiao s ocem i majkom u Ameriku i tamo je zavrio te njihove vojne kolede, West Point il ta, i on je doao ovde s neto opreme i on nas je u stvari obuavao, da vojnim vetinama, ono kreni-stani bez govora, ta ja znam, skakanje iz dipa u pokretu... Pa mogu rei (smeh), smeno mi sad deluje, ali ono ubijanje rukama i, mislim to, sad mi deluje smeno i bilo je bilo je ba, bila je estoka obuka i igrom sticaja okolnosti ja sam posle toga, taman se to zavrilo, ne znam posle kolko sam ja dobio taj poziv, znai, to mogu da zahvalim nekoj kondiciji to sam im, pa sam... a i obuci, mislim, zakloni se, padni, skotrljaj se, tamo, vamo... I, da, vie nisam imao dodirnih taaka s njima, mislim od onda, to je prestalo, pogotovo to sam, ajd to je bilo kao stvorena garda da brani neto, ali ja kolko se seam, na ratitu slabo sam video iz te garde, ne znam, moda su bili negde ja ne znam, dobio sam samo poziv za Gospi, da idemo u Gospi. E tu je moja ena molila: nemoj ovo... ono... tu je pogin Gike, tu je bilo stravino, mislim napad totalno bezuman, da ne kaem, besciljan sa puno rtava, a postignuto nita... Kai mi u koliko si navrata odlazio na ratite? Tri puta. Tri puta i... da, tri puta. Prvo sam iao, hm, kaem, po pozivu, a trei put sam otiao zato: jer s tim ljudima s ratita srodio sam se

22

tokom vremena i poeo sam i da mislim kao oni, recimo hm, pre. Sad ne mislim tako al u to vreme recimo im sam neke da l su to ideje, iluzije ili stvarno ne znam kako to da nazovem, ali mislim najbolje sam se snalazio u grupi takvih ljudi, jer u firmi, kad sam se vratio, priaju kako da kaem sprdaju se, mislim tim reima, bilo je tu jako puno pa ovo, pa hm da kaem neprijatnosti nazivaju te ovako, onako, a obi... veinom ti to nisu bili, to me je najvie i pogaalo i onda, kad sam trei put oti, oti sam bez javljanja, znao sam jedinice neke gde se nalaze uglavnom, hm, i tu sam proveo ne znam kolko, par meseci, napustio sam ak i posao kad sam se vratio... Koje je to godine bilo? Da l 93. tu negde tako, ba je bilo ono pakleno... Al ajd i kad sam se vratio posle kolko vremena... nije ni vano ajd, kad sam se vratio odem ja da vidim moj status u firmi kakav je, odem kod direktora odma i kaem: ja sam bio od tad do tad, kae on vidim ja tebe nema, ovo ono i uglavnom kae pisaemo neplaeno, tako da sam ost u firmi i dalje, ak sam i dobij platu za to vreme... Tako da... ali kaem to je glavni razlog, jer sam se oseao, hm, kako da kaem, u svom jatu tamo s tim ljudima, i verovao sam stvarno da ne budem sad, kako da kaem u neku pravdu da se moe uiniti neto, a naalost video sam i dosta stranih stvari, uo sam, uestvovao sam, al ovaj, to je ono to je upeatljivo ali mislim da ... Prolo je dosta vremena od tada... Jeste... Koje su slike ostale? Ostale su slike i dobre i loe. S tim to ja ovako kad hou da se vratim u loe, setim se loega jer s vremena na vreme se vraam, jer ne moe ovek da kae puj pike to je bilo i... ne, to se iz svesti ne moe izbrisati... Ali i bilo je i da kaem svetlih stvari, dobrih stvari, dobrih ljudi, hm, hm. Na primer, negde smo bili u nekom selu, i uvee neka strkanija straa vie ovo ono, uglavnom dolazi neki stariji ovek tu je negde sedamdesetih godina bio, doneo je peeno pile i doneo je da l je rakija bila flau jednu nije ni vano, hm da poasti to je vojska tu dola i ta ja znam hm, i to mi je ostalo upeatljivo, i posle priaju da oni nemaju ta da jedu... Konkretno, ba taj ovek... on, to je u ono vreme bila retkost, on

23

je to pile ispek i doneo mislim to, to je neto to mi je ostalo... tako... Neki ljudi isto koje sam sreo, koje sam sreo i s kojima sam ba proao da ne kaem paklene trenutke i podelio i cigaru i zadnji gutljaj vode iz uture to je bilo, i atorsko krilo i to... Ovom jednom... on je bio jako osetljiv na noge, krupan ovek ali kae noge, smrzava se. E, jednom smo bili u zasedi i ujem angrlja on stalno i ta angrlja... A on se trese. Nije to tolko ni bilo hladno nego njemu hladno s nogu. E, njemu sam dao arape, moje arape s nogu, jer mi bilo ao oveka i posle mu kaem, digni noge od zemlje od zemlje, sa zemlje se zebe. Kaem ima i dobrog i loeg... ali ja mislim na lepe trenutke kaem, i krten sam tamo i imam kontakte s tim kumom i on je ovde u gradu pa nastojim da se seam lepih trenutaka bilo je tu i ale i svega ... Da li je bilo nekih kominih situacija? Kako nije bilo, pa ja sam recimo takav ovek ja uvek volim da neto... da se zezam, tako da kaem, pa tom mom kolegi su stalno turali neke kuvane kobasice, peene kakve li su, i ja jedan dan, poto smo bili van sela, dola je ta kuhinja te kobasice, manjerke, i sad di da stavim, tamo neki kuii ta ja znam, neke kuie smo imali... ja ajd sad u ja to u neke novine zapakovati pa emo mi kasnije jesti... I naem ja tu neki papir i di da stavim sad to i vidim njegova vetrovka visi i ja otvorim onaj cibzar i stavim kobasice u taj cibzar i zatvorim, i ja, ta se tu deavalo tamte-vamte i kad posle jedno par dana ubi neki smrad zlo boije, i ovaj kolega ide i kae je l sam stao u neto kae (smeh) i kae Je l osea i ja kaem Osetim ovee, pa tu sam pored tebe, i mi se okreemo da nema neto, i hiii i sad se ja setim, i sad ne mogu ja da kaem njemu ej, sluaj ja ti stavio pre tri-etiri dana i sad ja kao, ekaj ekaj ekaj po mirisu, i ja kaem njemu Pa je l ti ne osea? a on kae Pa ne znam, a ono na leima mu to stoji u onom cibzariu. Ja otvorim, pih, strano, a on, kad je on poeo da vie... ja sam hteo da mu kaem ja sam stavio, kad je on poeo da vie jao, pa samo da saznam, pa ovo ono... i posle, kad je prolo dosta vremena, rek sam mu. Ah kae, Nisi ti, znam ja tebe ne bi ti to, ni ja nisam ni hteo to tako da ispadne al ja sam zaboravio na to i... Toga je bilo onda... Kako si u to vreme doivljavao neprijateljsku stranu? Pa kao neprijateljsku stranu... (smeh) Tano tako... Kako? Mada sam ovaj hm ne znam to je tako kad ih ne vidi, mislim kad nema nekog

24

bliskog kontakta s njima. Al recimo, kad sam video zarobljene kako izgledaju, izgledaju, ja... jadno i da ne kaem izaziva neko aljenje, vidi to je isto ovek, to je seljak ili radnik ili bilo ko, mislim, onda ga nisam gledao kao neprijatelja nego kao jadnika. To se, recimo, moglo desiti meni tamo, i to je ovek i nisam bio pristalica niti sam to inio da tamo ih ikaniraju i zovu je l i ak sam izbegavao i da vidim al morao sam nekad, i proem tuda, straarim, ta ja znam, pa ja ne znam eto sad tokom recimo bliskog susreta naravno, otvaranja pucnjave neke, bilo je: pucaj ili ili... nije bilo nemoj pucati pucaj ili ili... puca ili pucaju na tebe, znai to je stvar situacije zato si tamo u krajnjem sluaju. A kad proe to, taj adrenalin radi to pogotovo kad vidi, mislim... bilo je tu i nefer stvari i nefer svega i pogotovo kad vidi... tako kaem, video sam par puta neke zarobljene i oni su izazivali aljenje, bilo mi ih je ao to je isto neiji neko i tako da to je... Da li se javljao strah kod tebe? Uf jeste, ba sam sa suprugom priao neki dan. Kako da ne jer ide u neto to ne zna, a ovek se boji nepoznatog, znai, konstantno je bio strah jer ja recimo znam kad, znam da kad neko straari, znam da u biti siguran kad neko straari, a znam da opet moram da spavam sa jednim okom otvorenim kad neko drugi straari to poverenje... A strah je bio prisutan... Konstantno. U stvari, kod mene je bio specifian strah. Ja sam se bojao nekog zarobljavanja, pa ikaniranja i ta ja znam to, ali tu nisam mogao da prelomim, neki su kao ostavljali kao zadnji metak i ta ti ja znam ili bombu pod sebe a ja sam imao dete, i onda mislim hm... Kolko sam ja tad znao o enevskim konvencijama i ta god... da, znao sam, pa ne ubija se skoro svaki zarobljenik, mislim menja se neto pa sam ne daj boe da me zarobe pa moda me zamene... mislim imao sam dete pa sam zato mislio hm potreban sam njemu, kui... A pa, a to se tie mene samog pa, da sam bio sam, pa ne bi me nikad zarobili, nema te cene... Ali ovako mislio sam ta ja znam i naruen i ne znam kakav detetu u dobro doi, to se posle i pokazalo kao recimo prava stvar, mislim nisam bio zarobljen ali to je apsolutno prevagnulo, ovo prema detetu, ljubav... Da li si i na koji nain odravao komunikaciju sa svojom porodicom? Jesam. E ovako, poto sam ja vezista i poto sam u vojsci bio u Ohridu hm to je specifina jedinica za veziste tu mora da nae, da se

25

ba odlui ili jesi vezista ili nisi vezista... E, a to i onda mi je jo bilo poznato, u stvari, onda sam video da svaka bandera, u stvari svaki vod ima ostavljene one stopice za vojne potrebe. E, to sam iskustvo kasnije preneo na ratite, pa kad god negde banderu, imali smo penjalice, a sve i da nije bilo, mislim da bih se popeo rukama gore... Jer ko mali sam se stvarno penj po drveu, tako sam post neki majstor, tu kad god sam tako bio negde u prilici, ili sam se penjao gore da naem stopicu ili sam preko... poto sam vezista pa zovem ovog da me spoji s onim znai tako da sam se javljao, javljao sam se da, i poto sam ja tu blizu kasarne pa smo imali neke vojne vebe i ta ja znam pa sam... upozn sam i vozaa i ta ja znam, pa u stvari tu je veza policija i ne znam ko jo s nama bio sad ne mogu da se setim stao mi mozak veza, policija i intendanti, u stvari vojni ovi avoli lekari i ta ja znam tu smo bili zajedno uvek na tim vojnim vebama, tako da smo bili uvek... I pre ratita upozn sam i vojnu policiju i ove i one tako da sam uvek im naina ili da poaljem ili neto... Slao sam kui prljavo i ta ja znam ali su mi donosili i paket od kue i ovo-ono uvek sam, uvek sam mogao da ostvarim vezu, mislim nastojao sam, ono ba kad sam hteo kolko je ono kolko je moglo... Kako bi opisao tvoj odnos sa suprugom u to vreme? Koliko si uspevao da prepozna kako se ona osea? Ah... Pa i tu mi je bilo malo nejasnih stvari, ali recimo, kae ona u jednoj prilici, da, ja sam dobijao neki vikend nekad dobije vikend da, pa doe petkom, petkom uvee kasno, a u nedelju ujutro mora da se javi da bi... Pa ona kae mislim, ovo-ono, pa ula je, pa ovaj pobeg pa ja kaem Ja pobei ne mogu, ne smem i neu da begam gde sam tu sam, je l. E, onda je ona, imali smo neki plan, kao imali, da odemo kod njenih, ona je imala nekog roaka u Americi pa kad se zavri to, kad me puste, da odemo tamo. Neto je tu kripalo, a i ja neto nisam bio rad ba za tu Ameriku da budem iskren, ali odnosi s njom, mislim, napeto je to sve, napeto te ja nju nazovem i vidim po glasu je l dobro je l loe je l... Mislim, tolko se znamo da... ali bilo je da ne mogu da se javim pa onda oni brinu. Ja sam njih titio s jedne strane pa nisam priao. Nisam priao recimo ta se deavalo, priao sam uopteno... Ovaj, priao sam, da ne kaem lagao sam da bi njih zatitio u stvari da ne bi to tako bilo. Ja sam imao ploicu onu i ja sam to krio od njih jer ona je radila u jednom restoranu u centru i tamo je ula od ovog jednog. Tamo neki je priao ej ko dobije ploicu taj je kao, ta ja znam, oni idu na... i uglavnom, ja

26

sam ak i tu ploicu krio kad sam dolazio kui. Sakrijem ploicu da ne vidi i jedanput zaboravim, u stvari ba zaboravim, do sam mislim... iznenada se ukazala prilika i ja u neki kamion i ajde kui i od sree sam, mislim... to u ih videti i to sam kui ja samo svratio u neku radnju, pazarim sinu, mislim poto oboava bombone, kupim bombone i ne znam ta sam sve kupio sve to mi je palo pod ruku... Je l mislim o detetu i zaboravim da skinem tu ploicu i do kui i sve ono tata ajde skini se, kad vidim ona razrogaila oi, a on ono prstom kao e tata ima, ta je rek, lani. Jaooooooj, ja se setim, mislim, zna kako, ta ide u tu ploicu je l, e, e, posle sam tu ploicu koristio za njihove slike da su sa mnom, i dan-danas je imam tako da... Al gled sam, gled sam da ih zatitim, da ne priam; ak i danas ima stvari koje nisam rek. Sad nekad me neko pita, ili taj to me krstio, par puta me je stavio pred suprugom u neku situaciju da joj kae ono kad je bilo tako i tako, ja sad ne mogu da mu dam znak, videe se ja kaem il ne seam se ili tako i kae ena ta je ovaj pitao, ili ta je, ja kaem, ne znam il je puk on, il sam ja puk, ne znam, mi smo... zato to ni sad neke stvari ba ba... Da li ti je sad teko da pria o tim stvarima? Pa nije, ne znam, nije mi teko tako, mislim, oseam neto ali i potreba je to da se kae eto... Hm, kad ui u oveku neto... Ja sam pokuavao ovo da kaem svojevremeno doktorima, lekarima, idem od 96. kod doktora ovog neuropsihijatra. U poetku je on mene i slu, tamovamo s ratita povratnik, i ovako-onako i... Priali smo ali to je pria moda tri, etiri, pet minuta, mislim ovek ima svoje pacijente, radi, i jedanput sam oti tamo da psiholog, psihijatar ko li je ta li je, sad psiholog, il ne znam, nije ni vano, i ja sam pitao je l bi mogao da popriam i kae ona je l se leite ovde i ja kaem da, gde se leite i ja kaem kod tog i tog doktora, i kae ona nemamo mi ta da priamo. Znai, bio sam uskraen da nekom kao sad kaem i priam. A druga stvar, i ako se prialo prialo se to izmeu nas koji smo sudelovali i ta ja znam tako pa... Najgore je to to nekako veinu to potrese i potrese i mene, ali uglavnom hm... Ja sam znao tako da kaem da svoje rane liem sm; ja ako bolujem bolujem, a bolujem. Ako ne, ne al sam znao da odem sm i da to svoje isteram al ba sm jer sam tako mislio da je najbolje i za mene i za okolinu. U tri navrata si boravio na ratitu u rezervnom sastavu?

27

Dva. Dva puta. Trei put je to bilo, gde? U Bosni. (Dubok uzdah) Tu je bilo, ma tu je bilo ba... tu je bilo moda i najgore... Mislim, posle mog ranjavanja. Tu sam upao sam da ne kaem u kakvu jedinicu i, kao dobrovoljac mislim odma te klasifikuju tako... Tu si na, da kaem, non-stop na udaru, ako neto kae, pa ti si dobrovoljac ne moe ti da kae nita jer si ti dobrovoljac... U kom delu bosanskog ratita je to bilo? Bijeljina i tamo prema... ono dole nie od Bijeljine... Ili smo, kako se zove ono mesto gde je kolega... e tu je kolega poginuo, e tu sam, tu sam... ba bio ne odlepio, nego jednostavno hm, to mi je nekako da ne kaem otvorilo oi jer kad izgubi nekog ko... s kim si mi smo zajedno radili u firmi... I zajedno smo otili tu i on je ost bez nogu, naravno i umro je, e tu je, na neki nain, meni dolo do pucanja... Kod tog sela ja nisam mog da se saivim s tim da njega nema jer smo bili ba ba ono dobri i u firmi i posle na ratitu, i tu mislim da sam ja ne izgubio kontrolu nego jednostavno tu mislim da sam hm, kako da kaem, bio na neki nain iskorien, kao orue, oruje ne znam kako to da nazovem. Ali na svu sreu to nije dugo trajalo i ja sam jednog dana reio kao u onom filmu to je onaj rek e, dosta mi je rata, ja idem kui... Ali kaem, taj in njegove pogibije, i njegove rei da ne kaem njegovoj devojci da je on izgubio noge, mislim, on je bio svestan toga, ok, ja nikako nikako i jednostavno i dan-danas, ja se setim toga tako... To tako proradi mi, mislim... nemojte joj rei da nemam noge... mislim, nije jadnik, nije bio svestan da e tako da proe al onda, al onda shvati da se u sekundu ivot ili raa ili gubi... I to sam, to sam teko podneo, izuzetno teko, ovaj ne ne znam da l bi bilo lake da ga nisam poznavao... Ali bio sam s njim izuzetno dobar to je meni bila ast biti s takvim ovekom kao on, ja sam njega upoznao u firmi, mi smo radili kolko godina zajedno, ba zajedno i nekad smo otili na pie popili, priali pred rat, a mogu da kaem bila mi je ast stvarno poznavati takvog oveka. Posle, eto ta je nepravda, posle je njegova majka dola u firmu da na njegovo mesto zaposli drugog sina koji je bez posla, firma nije htela da ga primi kao, ovo ono... Mesto nije bilo popunjeno, ali firma nije htela da izae toj majci u susret i ta se deava, eto, igrom sluaja, znam i tu priu posle majka je otila u neku sektu, a brat je, da, otac

28

im je umro, a brat je poeo da pije tamo-vamo, da se gubi, nije mog da se snae u ivotu, brat je inae dve godine mlai od njega, a on je, pokojnik je moje godite, i brat se obesio da l pre nekih deset godina... tragina sudbina jedne porodice koju sam ja znao, koja je do rata bila normalna porodica, jaka mislim i materijalno i mentalno, sa dva sina jo vee bogatstvo, dobro su stojali, hm, roditelji su mu bili poljoprivrednici i eto... To, jednostavno, s njegovim odlaskom kao da je amputiran neki deo mene, jednostavno ta rupa nikad nee biti popunjena... Ja ne znam, ali to mi je neto to, ne da ne mogu sebi da oprostim, ja jednostavno nisam mogao da utiem nikako, ali pitam se moda da li sam mogao nekako al... kako, nije meni to, ne da nije jasno nego... (Pauza, uzdah) Mislim na njega, ta ja znam, alosno je, hm sad da li je to alost; nije se oenio, nije im decu, pa s jedne strane mislim, al opet, hm kad ovek ostavi iza sebe neto, mislim enu, dete, pa nekom si dao ivot znai, a taj ovek nije im pravo, u stvari, nije im ansu da ostavi neto iza sebe... Osim eto tako uspomena nas koji ga se seamo i kolko e to trajati, je l, mislim seanje, dobro, kod mene, ali ta ja znam, to je pitanje... Posle toga je usledio tvoj povratak s ratita? Da. Posle toga, posle toga, ja hm... to je kaem prelomilo, doao sam, doao sam posle toga, da... Koje godine je to bilo, izvini? Devedeset i tree ja mislim. Negde pozna jesen, on je poginuo, ja sam posle moda mesec dana... tu nisam mogao vie da izdrim... Jesen je bila i ja sam pustio, to kau ostavio oruje, i 93. bili smo negde do Posavine doli u boga-vraga, i ja sam jednostavno otiao i rek sam da ja ne mogu vie... I onda su oni rekli ajde ti malo u pozadinu. Ne, ne mogu vie ovako, pa su mi na kraju i rekli da idem da se odmorim pa da se vratim, to sam ja, da kaem, iskoristio, rekao sam dobro. Nisam se vratio; oti sam da se odmorim, a nisam mog da se vratim jer polomilo se dosta toga u meni, jedna od tih stvari je i kad sam doao kui. O, ne moe ovek odjedanput da... da se vrati iz rata i kae e, sad je gotovo i zatvori vrata iza sebe... Postoji, ja mislim, neki proces ili kako se to zove, neko vreme. Kao prvo, ja nisam mogao zbog... ako nije mrak ja sam navik u mraku, ta ja znam, pa ako nije mrak, sput sam roletne i ta ja znam... Na kvrckanje... mi smo bili onda stanari u zgradi, to

29

je bio jo taj stan pred bombardovanje, u tom stanu ja sam mog da... a da, izotrio sam sluh na ratitu, mog sam da ujem, da pratim enske tikle do drugog, treeg sprata, a ja sam bio na prizemlju... Tano da znam na kom je spratu devojka, recimo nou, doe iz izlaska, i po broju otkucaja, poto sam znao kolko ima stepenika osamnaest, istanio sam sluh ali to me je, to me je da tako kaem, deiji san, zeiji san daje vie, ja sam spavao kako sam spavao, u stvari ja spavam, nekad ujem njih oko mene. Koji je to san kad ti uje, dobro i dete, kolko je ve im, ali to nije san to ti provede neko vreme u krevetu, kao spava, ustane nikakav. Nekad mi bilo nou bolje, recimo, ja sam gradio na to luzdovane?! (Nerazgovetno) dvadeset etiri s... pa izguram no, milina, pa se ba premorim, pa onda spavam, a i onda sam spav isto tako sve to. Pa i danas dan nije, nisam ba neto u zadnje vreme ima nekog poboljanja ali nek ostane tako biu zadovoljan mislim kako je sad. Kako je bilo, ne daj boe. Al to sam teo da kaem da kad sam se vratio, e onda sam im... mislio sam poto mi je drug nastradao od Muslimana i mislio sam Muslimani su ne znam ovo ono i tad da kaem moda sam ih i mrzeo, ovako ljudski jesam ali neko vreme... Posle kad se sve to stialo i ja gledam sad recimo situaciju, sada Muslimana gledam ovim oima, ipak su oni iskoriteni, mislim na ove nae, ali uglavnom sad po svetu. Moje miljenje je da njih i koriste i ovako i onako mada ima ekstremnih, ne kaem, ali gledao sam neko vee jednu emisiju ovek je bio kod dva najvea poznavaoca Kurana i jedan mu kae na jedan nain kako se tumai Kuran, a ovaj drugi mu kae na drugi nain. I onda je doao do zakljuka da zavisi od poloaja. Recimo, ovaj u Palestini poznavalac Kurana kae orujem se mora odgovarati, dok ovaj negde tamo di je bio u Kuvajtu ili ne znam drugoj zemlji on ima sasvim drugaije miljenje, znai, nema tu mrnje mislim... Sad da mi je stalo do smrti... pa moe neko da te lupi kolima pa bez obzira ko je ta je, znai smrt je smrt. Naalost, kod nas se dogaalo to s ratom... ali sada ja imam i drugove Muslimane, voleo bih da vidim neke ljude koji su sa mnom bili u vojsci pre rata. Da. Ta prijateljstva ba, ba, jer protiv tih ljudi kakvih sam ih znao tada, voleo bih sada da ih vidim posle tolko vremena ba da priam moda s njima o tome. Ne znam, ali jednostavno me to... zapoeo ko je ili... ali isto da popriam s tim ljudima jer im sam i Slovenca i Hrvata i

30

Makedonca Makedonac me bio i zvao jedan, a Slovenac me zvao da odem odma posle vojske da radim s njim ale mu je radio u Libiji kod Gadafija, bio je neki maser pa me zvao na brod, to je moda bila neka ansa da odem odavde nisam zbog ene, bio sam se zabavlj s njom pa ovamo-onamo natez sam, lomio sam, ou-neu al ou da kaem, e sad bi voleo da vidim te ljude u ovom svetlu danas kako izgledamo. Mada, mislim, ja, bar kod mene, ne znam, ali mislim da onaj odnos koji su oni imali sa mnom i ja s njima nije moglo da pokvari nita ja onakvo miljenje kakvo imam o nekom Ivi znam ga, on je iz Litice kod Mostara, Ivo pa utura, oni su Hrvati, pa Slovenac, e njemu sam zaboravio ime, pa Makedonac, njega isto ujem, pa s Kosova, da, Beria, Beria mislim i s njim sam isto bio dobar... On me pit gde je Trg carice Milice u Novom Sadu je l ja znam (smeh), ali mislim da onu sliku koju sam ja ostavio kao ovek njima tamo u vojsci, mi smo bili na karauli, znai graniari, bili smo preputeni da kaem sami sebi, preko je bila Albanija mi smo bili tu i morali smo naravno da se oslanjamo na... Ali ta slika koju sam ja njima ostavio mislim da je pozitivna, da ne moe niko nita runo da kae o meni kao o pojedincu, moda kao... ovako mislim razume... po nacionalnosti, ali ja njih isto tako doivljavam kao drugove kao... (uzdah) Da li si sada lan neke veteranske organizacije, da li sa nekim razmenjuje svoja iskustva i seanja vezanih za rat? Pa jesam, lan sam naeg Udruenja, al ajde kotiram se dosta visoko, u sam u udruenje pre etiri, ne pre tri godine ali poelo je tako to sam preao iz jednog udruenja u ovo drugo od onog prvog udruenja nisam im nita samo sam pla lanarinu i budalatine i nita... U ovo drugo udruenje me je odveo isto drug jedan isto ratni vojni invalid, tamo su me pitali im se bavim, ja kaem pecanjem, e oe u ekipu, fali nam pecaro tako sam krenuo s njima i onda sam tamo poeo da dolazim. Ujutro sreem ljude kao to su, to sam ja; upozn sam predsednika, sekretara, onda smo otili na takmienje u pecanju mhm kakav smo uspeh ostvarili, uglavnom predsednik udruenja nam kupi trenerice onako. Prole godine smo bili na Ceru i tako, gde god je bilo neto, ili smo. Da li ponekad razgovarate o ratu? Da. Hm, razgovaramo ovako, u ali, ali na primer bili smo u banji pre, u

31

maju mesecu i bili su, bilo je pa jedno etiri, pet amputiraca i mi ostali. Desetorica nas je ukupno bilo samo desetorica, pa mogu da kaem da ovaj, pa veina njih izbegava, ja sam mog da priam, stvarno, mog sam da priam donekle, do neke stepenice znai ta, kako, gde si bio ovo-ono neke recimo opte stvari, al sam upoznao i dobar sam s jednim iz Rume, on jednostavno je l pone da se govori o Hrvatskoj, o ratu on je izbeg odande izuzetno dobar ovek znam ga zadnje dve, tri godine al uo sam od vie ljudi da on nema u sebi zlobe ni pod malim prstom, a par puta sam uo od njega izreku e, to ne bi ni poeleo ni ovom ko mi je nogu otkin. Znai, kakav je, on je amputirac, nema nogu, kakav je to ovek dobar, strahovito dobar ovek, i sad sam bio na moru isto preko udruenja s njegovom enom i sa njegovom erkom, mislim svi mi smo bili, ali sam se druio, njegova ena i moja ena i onda smo... njih dve su se nale i jedna od njihovih reenica je bila, u stvari, ostavila utisak, one su mislile da ja ne sluam, da ja dremam, gde u ja u vozu dremati... e, priale su kako on, ja, kako ovo-ono i onda njegova ena je rekla, pa nadam se da me ti bar razume... Kae moja ena njoj u potpunosti te razumem ak i vie nego to misli i onda su, to je bilo kad smo odlazili, i onda su one tamo priale, ta ja znam, ne neto preterano i ne stalno o ratu al ou da kaem te verovatno iste probleme koje ima i njegova ena i moja ena sa mnom i s njim, mislim, verovatno je to kod svakog isto samo kako se ispoljava, je l. Ti ima status ratnog vojnog invalida? Da. U kojoj situaciji si ranjen, kako se to dogodilo? To se dogodilo bezveze, ba ba bezveze... Ja sam kod mesta jednog... hm to je im se pree granica u Hrvatskoj hm Erdut pa dole nie ima naselje Anji, to je kao neko vikend naselje i uglavnom vikend kao neto poput naeg Ribarskog ostrva, tako znai pored Drave i tu su neke kuice i ta ja znam. I dobijen je zadatak da ujutro... da, do je neki kapetan, u stvari ba ista jedinica, isto sve, samo se promenio kapetan, do je neki major i onda je on insistirao da razvuemo linije tu kod Kopakog Rita skroz do neke ne znam bove na Dravi tamo, ta ti ja znam, i ovi mu kau nema tu potrebe, pogotovo to je odatle pre jedno tri, etiri kilometra bila neka... tenkovi su neki bili ukopani, znai, tu nije bilo vojske nas nije bilo samo se do ivice toga, do ivice toga je,

32

kako se zove, hm, razdvajanje znai vode i umarka preko znai bila je neka naa utvrena zemunica, tu se drala straa, tu su bili ovi iz TO i metani. I oni su nam ak rekli taj dan kad smo doli, pa di ete, zna ono, nema tamo nikog, pusto, razume... Kae, a njih ako ima ima ih tamo s ove druge strane, tamo preko taj Kopaki Rit poinje, i kae, njih verovatno ima u umi ujemo ovo-ono i... I, ne, ovaj major, bili smo ja, taj major i jo jedan vojnik, nas dvojica da razvuemo, ja ne znam kolko je to bilo kilometara linije. On e ostati u toj kampanjoli, a mi emo... I mi krenemo, da, bilo je na kraju jo, bilo je jo jedno moda nekih pet, est vojnika, razbacanih al uglavnom oni su tamo drpali po onim kuama; kaem to je bilo pribora, lepe kue, jelenski rogovi, ta ja znam, neke vikend-kue. I poelo je tako da smo mi razvlaili liniju, da jo su nam rekli nemojte ii poto su minirali i nai i njihovi, i levo i desno nego da se drimo ivice puta, da vidimo da l neko vozilo prolo pre toga, sad ja ne znam da l je prolo... auto putniki il ne znam neki avo je pro i rekli su po tom tragu da mi idemo. I na smenu smo se menjali i ja prvo on pa ja pa on pa ja zbog motalica... Jer ovaj koji vue one motalice ide prvi, a ovaj drugi ih sklanja da se ne vide, mislim malo ih maskira i ta ja znam... I kod ovog noenja kad sam ja ve nosio... da, jo sam im tu problema ne radi veza na svakih dvesta, trista metara, je l se ujemo je l ovo-ono... i pone neka pucnjava ispod i zove ovaj major na motorolu javlja gde ste, mi kaemo nita evo, kae to je to, ta to, mora se linija razvui on tvrdi do nekih zadnjih linija to je ne znam njih desetak tamo i to su se vie nali tamo to su hteli, a ne to su morali. I u tom pukaranju, da, ba iz Kopakog Rita padne jedno dve granate, jedna je pala od nas pa moda i trideset, etrdeset metara, jedna je prebacila preko i ja... i sad tu ta emo... kae on da legnemo. Ajde reko idemo, bilo je nekih zidova da l je to bent ili ne znam ta uglavnom, neki armirani beton reko ajde da se provuemo do tamo. To je moda nekih sto, dvesta metara ispred nas, tu emo lei... i mi tu krenemo i onda je poelo i pukaranje od preko, a nas dvojica imali smo svaki po jedno tri okvira ja mislim, plus ovi... A ja mislim, samo da skinem motalice s mene, i pone to pukaranje i trei prema tom zidu ja osetim udarac u koleno. Osetim udarac u koleno i kako sam im i te motalice, uglavnom, skrljam se u neku rupu, to ja ne znam da li je od tenka ili boga-vraga, rupetina ba velika rupetina, a dole je od te rupe od te betonske, betonske te graevine deo zida valjda otp

33

unutra, uglavnom, takav rknem na na... s tom nogom, a ta se desilo metak je udario u zid i od zida se pljotimice odbio i u koleno. Mislim, koji sam ja baksuz u ivotu da naletim... mislim ja... trei naletim na njega. I jo ukrljam se u tu rupetinu, ta je ja nisam nauio drati dve motalice na sebi, teret je to, dve motalice, puku, i ta sam jo i RAP onaj blesavi, znai teret je to, nisam ja neki od sto kila, i upadnem u tu rupetinu tako. I zove nas taj ludi major, vie je l smo razvukli ma kakvi razvukli rek ja, vidim noga krvava, sad ja ne znam, osetim boli, ovaj drug uspaniio vidim pobeleo sav, je l ti dobro, dobro mi je ajd vamo-tamo, uglavnom tu smo bili nekih sat vremena, a ovaj ne sme dipom da doe ovamo. Mi smo... ja ne znam ni kako, danas neko da mi to pria... ja imam nekad... retko se dotaknem toga, a i on, ali mi smo liniju razvukli do kraja, ja sam puzao sklanj je, on je vuk, mislio sam da u tamo neku pomo dobiti, ma kakvi, tamo su me samo uvili, pa smo se... da, i onda su nam rekli bete odavde... bie opti napad, ta ja znam, s amcima nekim preko tog dela vode, i nas dvojica puzi, a ovaj stoji na putu par kilometara dalje. Ja ne znam kako sam i dopuzao tamo, i ve mi je i bilo loe, malo me je ovaj vuk i tamo-vamo neku ralju mi dao pa sam... pitaj boga. E, uglavnom tamo mi je dolo da, da se razraunam sa tim blesavim majorom, ali povreda me spreila, stvarno bih verovatno to uinio u tom momentu al nisam mog takav al sam mu rek da... razjasniemo se. E, onda su me odveli u neku da l je to bolnica, nije bolnica nego neki trenani ator, ator ta li je, isto negde na livadi, tu je ve ojha i pao mrak i tu su pipkali tamo traili, nema nita unutra, ispalo je samo je razbilo, i zamotaju malo, kao nisu ni priili nego zalepili neim ta li je i... okomotaju mi nogu i stave gips kau par dana i nita tu nee biti. Ja sam ost sedam dana takav, ve je poelo to da se jako oseti. Sedam dana sam bio takav dok me nisu nekim... isto je do da l je don municiju il je don neto... sredstva... veze, nemam pojma, uglavnom nekim kamionom. Pregled me neki doktor, vidi kakav sam, ja mu kaem daj za bolove vie ta, kae ta, sine, otkud znam umreu, razume. I onda mi on ispis onaj karton, popunio mesto povreivanja i... Oooo zla boijeg! I da, onda sam do tu u vojnu bolnicu, ovek kad me vid tu... mog sam dobiti i gangrenu i trovanje neko i ta ja znam... Pita on ovek Kad si do? Ja sam, to je bilo 6. ja sam 13. do u bolnicu. Koje godine?

34

91. I kae on Pa ta si ti radio, gde si ti bio sedam dana?! Pa ja kaem Bio sam tamo ovek ne veruje, kae pa sedam dana ti tako... To je tokom prvog boravka na ratitu ili? Drugog. Da. Decembar mesec. 13. decembra? Da. I onda me... tu me obrade, da, obrade me tu i kau da moram da se javim u kasarnu, i zovem ja jedno vee kui, pa odakle si... ja kaem ne... Kako me puste ja pozovem ogora i ogor doe po mene odnese me kui, ovi kui kad su me videli malo nisu poumirali... I onda sam bio, ost sam tri dana kui kolko etiri, a onda sam, poto sam ja jo kao bio vojnik i ta ja znam, hm, javim se, isto me ogor odnese u kasarnu. Tako da je to ispalo ali bukvalno da ne kaem ne nesretnim sluajem nego bukvalno da linija ta je pokupljena sutradan, sutradan je pokupljena, to mi je rekao jedan ovek, porunik neki, jednostavno, ja ne znam, da l se moda dva minuta vodio razgovor sutradan je pokupljena! Mislim, budalatina od tog majora, eto... To je, je l to sudbina, ta je to? Dobro ali, mislim, ja ne mogu da shvatim... Da li je to iskustvo uticalo na tvoje generalno miljenje o ratu? Jeste. Vojsci, vojnom sukobu? Jeste, uticalo je to dosta, jer sam video, da i sad gledam, ajde, ja sam pro kako sam pro. Kako sam pro mogu da kaem i dobro sam pro, naalost, i kakvih ljudi je nastradalo. Video sam, recimo prvo, ta dezorijentacija to recimo neke apsurdne situacije gde si ti mislim kao vojnik ili kao normalan ovek svestan da neto nije u redu, da ne valja, a ne moe nita sistemu ili da ne kaem oficiru ili budali koja ima in vei od tebe, ako se protivi... jedan kolega se protivio pa je zavrio u vojnom zatvoru tamo kod onog ludaka, ta ja znam, ma ubijali su boga u njemu mesec dana zato to je odbio nareenje, a opet smo uhvatili jednog oficira koji je okrenuo neke tokove ne znam kolko milimetara prema naim poloajima, kao uhapen je, ba je uhapen i posle ispitivanjem, ne znam, za koga je radio, ovo-ono, al ou da kaem neka konfuzija... U veini sluajeva si bio preputen sam sebi ili onim drugovima, ljudima oko tebe kako je vetar nosio, kako je situacija nalagala, znai zavisilo je, silom prilika, bukvalno sm da se brine o sebi. Jeste to rat,

35

to je rasulo, to je, to je, oruje ovako, ovi se bave ovom preprodajom, ovi trguju sa sa onim tomsonima, mislim, to su i mene isto pitali, ej da prebacim neke puke ovako, ovo da prebacim onako, ma daj, mani me, ja stvarno nisam za to i takvu vrstu trgovine oruje inae ne volim, ba ne volim oruje, ne od onda, nikad ga nisam ni voleo. Mislim, nisam im neke potrebe za... vie volim ta ja znam, pecaljku nego ne znam remington neku puku, da, pa da, ali ni to, onda sam ga imao jer sam morao da ga imam ali ovako sad danas da me neko pita je l bi ne znam ta... ne, ne treba, jednostavno mi u kui ne treba i tako uim i moje dete to, to je zadnji, zadnji, zadnji ono... Da li si sa sinom nekad razgovarao o... Pa jesam. Svojim iskustvima? Jesam. Nisam dok nije... sad recimo zadnje tri, etiri godine kad je... od neke njegove esnaeste, sedamnaeste. I on je poeo da ispituje pa sam onda s njim priao. Ali kako se zove... hm, kako je on bio stariji i zreliji tako sam ja vie s njim priao, mislim, priam ja s njim i zato. Vidim da i on osea potrebu da uje, a ko mu moe bolje rei od mene, a mislim, i ta je bilo i ne daj boe u nekoj budunosti je l, i to je zanimljivo, meni bar, hm. Pitam ga ja skoro, je li, a oe u civilno ono sluenje, il e kad zavri fakultet il e u ovo kao redovno ovo sad to ima? Nem pojma, kae on, pa ja idem u redovno. Kao, ta ou da kaem, na neki nain, bilo mi je drago, ajde, sad civilno smatram nepotrebnim, stvarno nepotrebnim je l, civil, ajd smatrao bi da je to recimo kao to ima negde po nekim zdravstvenim ustanovama stoji to, to razumem, pomo starijim, ta ja znam, ovim, a ovako, da neko bude kurir u gradu kao u vojsci... I igrom sluaja njegov jedan drugar je kurir, nije kurir laem potar, potar eto kao na odsluenju civilnog vojnog roka. Moj sin je rekao ne. Mislim i je, ne znam ovaj drug, ovaj drug, evo sad je i jedan momak iz Topole s njim se drui, jako su dobri, znai maarske nacion... i on je i u tu, u vojsku normalnu kako da kaem. Sluenje vojnog roka, znai, da li je to tako, to je njegov izbor i njegovo to blie okruenje drugova svi su ili na... il su bili na tom redovnom odsluenju, znai niko, jedan je deko i, on je kao kurir u... potar, ali on je im nekih problema, ne znam ta, pa je mog samo to da slui.

36

Kai mi kako si ti doiveo bombardovanje 99? E, onda se stvar opet naglo okrenula. E, onda sam hm... nisam pozvan, nisam pozvan, hm, bilo mi ao iskren da budem jer sam video ta je zapravo, stvarno sam video pravu sliku rata. Do tada sam video pola. Hm, boriti se negde, bilo gde, a da su tvoji kui na sigurnom mestu, a kad ti u dvoritu, to kae narod, zaigra meka, kada, pogotovo... ja stojim iza toga, na nehuman nain, kae... hm na nehuman nain se tako ratuje. U istoriji ratovanja nije zabeleen sluaj da je osamnaest najjaih zemalja, ekonomskih i vojno naravno najrazvijenijih zemalja napalo, znai takva sila, srazmera odnosa hm, po meni, to je nehumano. Drugo, oni pregovori u Rambujeu, znai svime time sam bio iziritiran. Znai, ja sam znao da e biti rata jo ojha, znai trebalo je u oktobru da krene pa nije, pa uglavnom znao sam. ena kae tamo-vamo, ja sam na kraju samo rek sluaj, sve ovo to je dovueno u Jadran, to mora biti plaeno, a kako e oni to platiti platie tim to e se ispucati, to e vojna industrija da okrene hm... Oti nam je stan, da prvo, ovo je prvo. Otilo nam je sedamdeset osmoro dece poginulo, poginulo je sedamdeset osmoro dece u Srbiji i onaj spomenik to su digli tamo na Kalemegdanu onaj leptiri, onoj devojici, a i svoj deci to je neto to u morati da obiem to pre. I nikad, ba nikad, ne bih poeleo da ni u jednoj zemlji ne bude kao ovo sedamdeset osmoro nevine dece od tri ne znam do kolko godina, to je, po meni, zloin bez presedana! Ubiti vojnika, ubiti ratnika ne znam stoji, kau u ljubavi i u ratu sve je dozvoljeno, ajd rat je prljav i to stoji, ali decu... Eto, moja zgrada, nema veze to je moja mogla je da bude bilo ija, nije vano, 6. maj, urevdan, tati slava. Hm... Igrom sluaja, bilo je jedno dve, tri lane uzbune pre toga, a deca su sedela na stepenitu moemo otii to jedan dan da vidimo, ja imam neke slike, a jo u neke dobiti sad uskoro sedela su na stepenicama na ebadima, igrala se deaci i devojice. Moj sin je par sati pre toga valjda oti da kupi hamburger u neku hamburgeriju. Prva uzbuna... na drugu u stvari uzbunu on je oti, pre druge uzbune jo ena kae nemoj kupovati hamburger, babi slava, zna, jeemo supu i, kako ve ide (smeh), a ja sam treb da se naem sa jednim drugom da idem da kopam zelene gliste poto sam ja i u to vreme pec jer nisam mog... ja sam hteo da odem ba u dobrovoljce onda, ne u dobrovoljce da odem na Kosovo, gotovo, il se gine il se ne gine, al sam se lomio zbog kue, jer taman je ono prolo

37

hm (smeh) iz prethodnih deavanja, da, a im sam, obavezu sam dobio u firmi, to sam mor da potpiem da radim, da radim non-stop u firmi od dvanaest pa nadalje sati poto sam bio prebaen u obezbeenje. Jaooooo... I ja onda, muno mi, ja odem i sad vidim bombarduju kasarnu ja sam tu, ja sam tu radio u loionici znai, nema dva kilometra od kasarne, a petsto metara od moje i kue i stana. Ja sad uvee sedim i gledam kako tamo padaju bombe, zlo boije, ne smem da napustim firmu, nemamo sklonite u firmi i onda sam isto, pa ako se gine idem da ginem tamo gde treba, a bilo mi je, bilo mi je strano, strano to to, to ja ne znam da svet svet je pokvaren da tako, da se tako dopusti ta mizerija... Ja mogu da kaem ja sam ponosan danas i u vojsci, na nau vojsku, na sve ljude koji su bili tamo, ao mi je to ja nisam bio deo toga ali to je prolo ne mogu da vratim, ali kaem, hm to je istorija i to je ostavilo stranog traga mislim i na dete moje i na mene i na suprugu i na sve; strahovite posledice... Da li bi ponovo iao u rat u nekoj situaciji? Hm... Ako mogu ovako da kaem samo u situaciji da smo neposredno ugroeni ja i moja porodica. Mislim, da se razumemo, hm nema tih ratova vie gde bih ja bio akter jer jednostavno mislim da, kao to kau ovi, pregovarati dvadeset godina nego ratovati dva dana je l kako to Kipar radi i normalne zemlje isto. Ali mislim da nema anse da... jedino to, ne daj boe, moe da me odvue, jer moje dete ima sad dvadeset godina, u sluaju neega da ono ode, ja kaem dete to je ovek al dobro, za mene je dete ja bih za njim tu nema pogovora... U tom sluaju? U tom sluaju sigurno. Da l bi i pre njega ja oti da ne mora on al to, naalost, ne moe al ajd sad... Da li je ratno iskustvo uticalo na tvoje ukupno zdravstveno stanje osim ranjavanja koje si pominjao? Pa jeste. Hm, ja od 96... im sam ja problema i ranije, al 96. sam poeo da idem kod tog doktora tamo svelo se sve na taj sindrom, u stvari, on je utvrdio da ja imam taj neki da l etrnaest nekih ifri, uglavnom, pio sam raznorazne lekove, neki su me usporavali, neki su inili... ja inae po prirodi nisam agresivan ovek ali vidim, recimo pijui neke lekove osetio sam neku uznemirenost i ta ja znam... Al igrom sluaja imam

38

jako dobru doktoricu opte prakse, pa sam njoj sve mog, stvarno sam jedino njoj mog da se poverim, da joj neto kaem. I onda mi je ena rekla to ti ne prija, to oseti da te uznemiruje, nemoj da pije bez obzira ta ti doktor prepie... Tako da, ostavilo je traga, mislim, ostavilo je traga, a psihiki najvie ajd dobro, jedan sluaj: ja sam posle operis i sad ovo desno koleno, ja sam sad evo danas sam bio kod lekara i imam neke anomalije na kimi i ova desna noga je isto otila k vragu, dobio sam neku terapiju, sad ponovo kreem na terapiju... a zadnji put sam operisan, a i sam devet nedelja na terapiju ve mi je muka vie od terapija i tog povlaenja kod lekara. Svaki, ne znam dan... Da voleo bih da se recimo javim doktoru ili tom psihijatru hm na dve nedelje ili mesec dana, eventualno mesec-mesec i po dana. On kae doi pa se javi, isto kao valjda tako me vodi, al ve to me isto dosta me... il idem tamo il u centar za rehabilitaciju, banja, bog vrag vie nisi svoj kad ti provede po lekarima... Kaem eni pa ja kolko sam vremena proveo po ekaonicama i ta ja znam zlo i naopako, a pogotovo to sam sad na nogama nikakav, ba nikakav. Kae danas doktorica gledala je, kae, imam neujednaen hod, ta ja znam ajd dobro manje-vie... Nego, jednostavno sav sam se iskrivio ko paragraf... S tim to ja recimo fiziki... ajd oseam se ja jakim, ne daj boe da neto moram da radim i sve, ali ovako i plus ovo psihiki eto opet ova situacija... mislim, kako se to ivi? Umesto da ide, to je ono to najvie... od 91. naovamo, do sad mi... nikako da vie, da nekako stanemo na noge da krenemo mislim na dravu na narod, to je, ja ne znam... ta tebi lino priinjava zadovoljstvo, ta ti pomae da lake podnosi to svoje teko iskustvo? Pa ako mi ne zameri evo rei u. Recimo evo, kao grupa gde sam bio prvo u grupi, i ovaj razgovor s tobom mislim stvarno, stvarno ali... Misli na veteransku grupu? Da da da da. Ovaj centar sm Centar za traumu. To je neto to ja mislim jedino je ovo to moe da ti pokae, u stvari kad ti otvori... Ja stvarno s nikim nisam priao tako da ne kaem ni kvalitetno ni pametno bih rekao jer nema anse ja sam iao kod jedne doktorice da priam s njom, ona kae pa ti se vodi kod ovog, znai... Kako je bilo pitanje izvini sad?

39

Prosto, ta ti priinjava zadovoljstvo da se lake nosi sa svojim iskustvom? A to, pa priinjava mi zadovoljstvo... evo recimo danas je sin rekao vidi, imam jo jedanaest ispita i ja sam zavrio treu godinu, znai bukvalno ove godine je dao ne znam kolko, znai, faktiki kae oistio sam od... da, od ezdeset bodova u toj kolskoj on je skupio pedeset etiri boda, znai, e eto, ta e mi bolja satisfakcija! Da. Hm, igrom sluaja sam prole nedelje dobio, ne znam je l supruga pomenula, odtetu. Ovaj, pet god... ja sam poslednji valjda koji je tuio, tuio eto tuio... U vezi? Telesnog oteenja. Da. Prvo, ja sam hm dobio svojevremeno neki od nekog advokata kao pravo ovo-ono Srbija je bila tad mislim ono u onoj stisci di u, reko ja, sad da tuim dravu, mislim to mi ba bilo nekako u ono vreme gledano ja protiv drave, mislim drava je mehanizam, drava je... E, posle sam ost bez posla, od te iste drave da kaem odbaen, znai sad vie ne treba... onda sam pre etiri godine podneo, il tri lagau nije vano, minimum tri; neki dan sam dobio odtetu. Ajde... I sad, ta je tu... da, ja sam mislio biu ushien... ba kaem eni apsolutno to mi ne priinjava nita svota nije ni mala ni velika, mislim za mene kao ovakvog... Nije bitno ali... Al me ne ini, ne ini me uopte, ja sam mislio jao bie to, sad gledam... Ne, jednostavno sam rekao, ovaj novac e biti upotrebljen za moje dete, za njegovo kolovanje, hm ja nisam imao tu sreu. Dobro, im sam, bio sam u par zemalja... Sad, ta hou da kaem, ali njemu u sad omoguiti da ode da vidi svet da nije svet samo ovo ovde ova bata i ovo dvorite i... omogui u mu ono to sam delimino mog u vremenski ogranien sam mog, dobro rano sam se i oenio pa nisam mog da lunjam po Evropi ali mislim da ovaj sve te pare e me uiniti sretnim ako ih on iskoristi da vidi svet da oseti svet da upozna svet e, to je, to je ono to me ini zadovoljnim i ajd da kaem oni su ivi i zdravi da kucnem ovako, ja kakav sam al ajd, krparim... Hteo sam da kaem novac nema znaaj i gubi, a s druge strane ja sam sad siguran da neu morati da kopam ponovo gliste da se snalazim za pare, da radim da bi

40

mu osigurao neto ovo je osigurano to stoji sa strane za njega i on to zna. A bio sam recimo pre par meseci u nudi. Igrom sluaja u jednom mesecu se potrefi sve i ne znam nekako ta je boe bilo, uglavnom, doe odjedanput da platim dvadeset osam hiljada kolarinu, nisu dobro izraunali, trebali smo jedanaest pa etrnaest na kraju mor sam... ja mogu da pozajmim pare lako, treba te pare vratiti, ispotovati rok znai to je. Ja sam oti dig sam kredit ne velik al sam dig, i sad imam to da ne kaem breme kredita al sam dig zbog njegove kole i rek sam nije mi ao odvajau, plus ajde povoljna je kamata to je za ratne invalide neto ta ja znam, ajd al uglavnom kae... ena pita ovako onako i pa reko neka, uopte neu da dovodim u pitanje je l potrebno il nije potrebno. Bilo je potrebno za njega, jednostavno to je za njega i... Tako da to je... Znai, to je ono to te zapravo ini zadovoljnim? Pa to je zadovoljstvo i to je, ali i jo jedno... Ovako, ja nisam star mislim za smrt, daleko bilo, al sad sumiram ovako kako sve to s godinama... i mislio sam ovako pre da ta ali... Sada gledam, sumiram kao sad neto pa mislim se moda, ajde bogu hvala kako je... kako je moglo biti, kako s tolko ratova tolko... Moja familija i ja smo ajd ivi i zdravi to mi je najvanije od svega, nadam se da se zavrilo, da je prestalo to ratno stanje i sad onako kad pogledam pa u ovih dvadeset zadnjih godina ivota pa ja kad gledam sebe, govorim o sebi, pa neko ne doivi u tri ivota te rat te nematina te radi za dva evra... ta se tu sve izdeavalo, a da ti neko pre toga kae bie to to to i rek bi halo, pa ovo je vie nego nauna fantastika, a da u jednom obinom oveku stane dva, tri rata u dvadeset godina pa to neko nema sto godina, a ne... Mislim, ou da kaem, s jedne strane okusio sam mislim nema ta nisam, s jednom kaikom nisam jeo ili jeo, znai, to neko iskustvo i to to ja sad kaem prenosim sinu znai, mogu njemu da kaem. I ti njegovi drugovi dou tako u kuu pa priamo tako i zezamo se, ja se sputam, u stvari ja ih diem na moj nivo, nisu oni mali, pametniji su oni od mene i obrazovaniji i to volim, volim. On se drui bez obzira na sve, on se drui s decom koja idu na fakultet, znai oe i neto vie od obinog znanja, znai treba tako. I ta omladina kaem, daj boe da se otvore granice samo zbog njih, da oni idu i da vide ta je bolje, ta je dobro. Moj sin, on luduje da... recimo za fudbalom, on kad bi oti na stadion Barselone ja mislim da bi svaki kvadratni metar onog stadiona poljubio, mislim trave

41

da, pa on za Barsu ne znam kao... Veruje da e njima biti bolje? Pa moram da verujem, jer svojim ponaanjem ja utiem na na na da oni osete... ja moram da verujem je l i zbog sebe ali prevashodno zbog njih ja moram biti optimista. I dan-danas, eto kod mene kui takva je situacija. enin pos ne znam, o koncu visi sluajno ovaj gazda kae znai ako ja... ako nema duha kod mene, borie se oni ali znai ja, ja njima kaem dok sam ja iv nema nema straha, nema nema zime ali ja u da se potrudim mislim ne da se potrudim ja se i trudim, ali nema nema... Znai, borac i bez ratita? Pa mora, mora u ovom ovom ivotu surovom mora biti borac, a bio sam i ko mlai, bio sam ba sam bio nikad se nisam predavao ne nikad to je ne znam, ali eto takav je gen u meni i dete isto rodilo se s osam meseci pa je posle doktor rek borac je, valjda nam je to i genetski... Nasledno... Dobro je. Hvala ti, hvala ti na ovom razgovoru. Hvala i tebi. Hvala ti na iskustvu koje si podelio sa mnom. Molim, i drugi put.

42

Gordan

Nastavija sam da me voda gonja

Za poetak, kada si roen, gdje si roen i gdje si odrastao? Pa, roen sam u Zapreiu, 5. 11. 66. Tu sam i odrastao. Da li eli rei neto vie o svojoj porodici i obiteljskoj povijesti? Pa, jedino to bi moda za ovaj razgovor bilo interesantno je injenica da sam iz porodice roditelja oba lana SK, koji me nisu odgojili nacionalistiki ili na neki drugi negativan nain, moda je to jedino interesantno. Gotovo. ime si se bavio prije rata i gdje si ivio u to vrijeme? Prije rata sam studira i ivia sam u Zagrebu. Nita posebno. Odsluio si JNA? Odsluio sam JNA u Petrinji i Virovitici, granine jedinice, 86. i 87. Je l se tada moglo pretpostavit da e bit rata? Je l bilo kakvih pokazatelja da se neto sprema? Nisam o tome nikada razmiljo. Kakva je bila atmosfera u Zapreiu, u Zagrebu, u mjestu gdje si ivio prije rata? Kako je tebi bilo? Pa, problem je u tome to sam ja zapravo taj period prije samog rata proveo u Jedinci za posebne namjene policije, zbog ega sam... gdje sam zapravo bio due vrijeme, tako da se prije samog poetka rata nisam kretao meu graanima, nego sam bio meu svojim kolegama i zapravo je rat poeo, ako rat smatramo... hm... Pogibija. Poetak rata pogibija policajca Jovia na Plitvikim jezerima. Bar ga ja tako smatram, da je tu poelo... Neke stvari sam zna i uo sam bio u jednici koja je osiguravala najvie dravne dunosnike, i dosta toga smo uli od kolega

43

koji su bili njihovi vozai, a koji su bili pripadnici te jedinice, tako da sam dosta stvari uo kako se priprema i ta e se zapravo desit. Prije samog rata, puno prije, znai godinu dvije, na fakultetu, s obzirom da se radilo o Fakultetu politikih znanosti, studij Openarodne obrane, prialo se o tim nekakvim politikim previranjima koja su tada poela. Meutim, osobno nikada nisam vjerovao da bi do toga moglo do ili nisam razmiljao u tom smjeru. A kako si ti dospio u vojsku? Da li si mobiliziran? Da li si se dobrovoljno javio? Kako si dospio, uope, u specijalnu policiju? Pa, ta previranja su poela negdje 89.90. Ja sam se devedesete, jo tijekom ljeta, javija za policiju i tako sam jednostavno, na temelju svojih psihofizikih karakteristika koje sam pokazao na lijenikim pregledima, bio rasporeen u specijalnu policiju, iako, na mjestu gdje je to pisalo u anketnom listiu, nisam traija specijalnu policiju. I tako sam doao u jedinicu specijalne policije. Gdje si sve sudjelovao u ratu? Pa, moje sudjelovanje u ratu je interesantno. Naime, obavljao sam te dunosti, tako da sam zapravo 92., 93., kada su ratna djelovanja bila najjaa, osiguravao europske promatrae u Hotelu I, a na prvoj crti sam bija na Baniji, u Hrvatskoj Kostajnici i kasnije u Oluji. Proao sam put od Knina do Lapca od prvog dana. I, zapravo, na samom bojitu, na prvoj crti nisam bija puno. Meutim, u neke od ratnih akcija se zapravo moe ubrojiti sam Zagreb 91. Sudjelovao sam u ienju grada od snajperista. Bija sam u toj jedinici i tako. Neto posebno ne bih mogao istaknut. Tih snajperista, koliko je bilo? Moja posebna jedinica nije uhvatila nijednog. Meutim, od kolega smo uli da ih je bilo i da su uhvaeni. Sad, da l je to bila ba propaganda ili nije, ne znam. Ja osobno nijednog nisam vidija, niti uhvati. S kojom motivacijom si uao u rat? Razumijem... hm... A zapravo, kad sam ja ulazija, kad sam se prijavljiva za policiju, nisam vjerovao da e rata bit. Kasnije, kad su se poela deavati ta malo gora... hm... gore stvari, kada su kolege poele pogibat, kada smo poeli odlaziti na terene i slino... A mogu re da je nacionalni naboj u meni bio dosta visok, zahvaljujui utjecaju kolega

44

i uope tadanjem stanju u Hrvatskoj. I nisam ima namjeru vie, kad sam, kad sam doao tu, istupit iz toga... Tako, ne mogu re da je to bija nekakav ekstremni nacionalistiki naboj, da sam mrzija nekoga, nego jednostavno, vidija sam da mi je drava u opasnosti. Drava je ve stvorena, imali smo Hrvatsku, ta bi se reklo, i sad bi bilo glupo da sam ja odustao od svega toga. Nastavija sam da me voda gonja. Da li se sjea nekih momenata kad si stigao na front, kad si stigao na prvu liniju? Kako je to izgledalo? Prvih dana je to bilo prilino neorganizirano. Prvih je dana rat vodila policija, to se u meuvremenu zaboravlja. A, policijski asnici, to jest rukovoditelji, nisu bili niti osposobljeni, a neki od njih nisu bili niti voljni sudjelovati u tome, zato jer je u to vrijeme jo uvijek bilo jako puno rukovoditelja srpske nacionalnosti koji, normalno, nisu htjeli djelovati protiv svojih. Konkretno, mi smo doli. Bili smo zapravo jedna od prvih jedinica koja je dola na ratno podruje, konkretno Hrvatsku Kostajnicu i tada smo... I bili smo zapravo, prva jedinica koja je doivjela otvoreni... hm... napad tadanje JNA. Ne mogu se sjetiti sad tonog datuma, poetak osmog mjeseca 91. Tada je, zapravo, otvoreni rat nastao izmeu jugoslovenskih snaga, srpskih snaga u koje se ubraja Jugoslavenska narodna armija i hrvatskih strana. Prije su to bili iskljuivo srpski pobunjenici. Hm... Neki od policijskih rukovoditelja su se snali, neki nisu. Dosta je sve to bilo kaotino, tako da je ta akcija zavrila naputanjem, to jest, povlaenjem i evakuacijom hrvatskog stanovnitva iz Kostajnice, to sam ja dosta teko podnio. Dolaskom u Zagreb sav sam se izgubija. Ostavija sam, sjeam se da sam ostavija puku u kamionu, plaka sam i tako. Pogodilo me to ta smo na taj nain izgubili Kostajnicu. Mislim da je... Netko o tome moda zna vie, ali, ali, vrlo je runo bilo. Pogodilo me to jako. ta je bilo vrlo runo? Pa, nain na koji smo napustili Kostajnicu. Bez borbe, bez iega. Zapravo mislim da smo se kukaviki ponijeli, a... kako mi unutar Kostajnice... Jer treba se isto znati da je zapravo... Mi smo ulazili kroz obru u Kostajnicu, jer je Kostajnica bila u obruu. Nikakvu pomo nismo dobili. Logistika je bila katastrofalna, nismo imali niti ta za jest, niti municije, niti zdravstvene opreme. Apsolutno nita nismo imali. I normalno, nakon nekoliko dana kad smo ostali bez iega, s onim ta smo jo imali kod

45

sebe, morali smo napustit Kostajnicu. Inae, da se napad nastavija, da nismo to napravili, jednostavno bi se desilo i ono to se desilo kasnije u Kostajnici pala je uz gomilu zarobljenih i ranjenih i ubijenih naih ljudi. Osobno smatram da je to sve zbog jako loe organizacije i zbog jako loe logistike jer sam razgovarao i sa ljudima koji su... hm... u Kostajnici bili tih dana kada je Kostajnica drugi put pala i priali su mi da nisu imali municije isto tako ka to nismo imali mi prvi put. Koji su bili tvoji zadaci u toj jedinici? A bija sam obian vojnik. Nita posebno. Pjeadinac. Znai, zadaci koji su imali svi ostali vojnici. O emu se prialo na ratitu? Kako je bilo tamo? Strah? Osjeaji? Pa, bilo je, mislim, normalno da nas je bilo strah. Normalno. Nekih je ljudi bilo vie strah, nekih ljudi manje. Razgovarali bi ta nam se to desilo. Da l je to sve tako moralo bit? Neki su bili prilino ekstremno raspoloeni ubit emo, zaklat emo i te pizdarije. Na kraju znam priu, ne iz Kostajnice nego ba iz Plitvica, na onoj akciji u treem mjesecu kada je Josip Jovi poginuo... Znam priu o ovjeku koji je iz Rakitja ili iz Lukog, ne znam sad tono, nije bitno, koji se busao u prsa: Ubit emo, zaklat emo! A kad je zapucalo, usra se bukvalno u gae. Usra se, ba se usra. A tako slino je bilo i kod nas. Busanje u prsa, na kraju kukaviluk, skrivanje i tako. Nekog velikog nacionalnog naboja nije bilo, uglavnom, poetak tih borbi, i normalno, s obzirom na prvi otvoreni napad jugoslavenske vojske na hrvatsku policiju, velika mrnja prema njima, izdajstvo, ovo, ono, zato to, zato tako, bla, bla.... Eto, to se toga tie. Kako ste doivljavali neprijateljsku stranu? Pa, zapravo smo mi... to se tie same Kostajnice, svi su bili neprijatelji. To je ono najgore to smo mi uli u Kostajnicu, a sa svih strana smo bili okrueni srpskim snagama; i sa strane prema unutranjosti Hrvatske i sa strane preko rijeke koja prolazi Kostajnicom, ne mogu se sad sjetiti koja, Una. Naime, sve su to bila srpska sela, a Hrvatska Kostajnica, zato se i zove Hrvatska, ta je bila hrvatska, je l, je naseljena veinskim hrvatskim stanovnitvom koje smo mi doli braniti. Meutim, kako e ga braniti kada si okruen? Apsolutno okruen sa svih strana Srbima. I normalno, bili smo neprijateljski prema njima raspoloeni. Oni su pu-

46

cali na nas, je l? Pucali smo i mi na njih, ali bila je tu jedna malo, opet kaem, blesava situacija. Mi smo imali zapovijed: pucajte iskljuivo na pobunjenike; ne pucat u hrvatsku vojsku, ne pucat preko granice, s obzirom da je Hrvatska ve tada bila priznata; ne pucat u Bosnu. A dobili smo situaciju da pobunjenike koji su trebali do sa ukut brda, to se tako zove prema tamo Glini, a nismo vidjeli nikog. Vidjeli smo normalno da od tamo dolaze mine, vidjeli smo... Minobacai su nas gaali od tamo. Meutim, ni jednog pobunjenika, etnika, da budemo otvoreni, nismo vidjeli, a bili smo napadnuti od strane JNA i pobunjenika s bosanske strane u koju nismo smjeli djelovat, je l. ta bi se struno reklo. Je l bilo pljakanja i ratnih zloina? U poetku nije. U poetku nije zato jer jednostavno, ne znam sad zato, al u poetku nije bilo pljaki. Drugaije, jednostavno drugaije se razmiljalo. Bija je rat, pravi rat, idemo se obranit. Stvarno ja nisam vidija... Mi jesmo uli u prazne kue, vjerojatno srpske, al nit smo palili, nit smo ta uzimali, nit smo razbijali, nit smo unitavali. Moda zato to smo bili policija, ne znam. Nisam tada, znai u poetku, nisam vidija, ni jedan ratni zloin. Meutim, kasnije, kad sam bija u Oluji, i u meuvremenu, uja sam da se to deava, a u Oluji sam i osobno vidija rezultate. Je, palilo se, ubijalo se, svata se radilo... Bilo je ratnih zloina. Moe li ispriati jo neka iskustva, neto to ti je ostalo upeatljivo iz rata. Da li bi neto rekao? A ta ja znam?! Mene osobno... Puno sam toga vidija, svata sam vidija, ali, ali da je neto ostalo upeatljivo, onda bi vjerojatno imao i PTSP. Ovako sam to... Nisam izbriso to iz glave, meutim, vidija sam ubijene, vidija sam spaljene, vidija sam spaljene kue, minirane kue, unitene kue. Vidija sam zarobljenike koji su dobivali batina, uja sam o njima. Sve sam vidija. Sve je to upeatljivo, ali, hvala Bogu, nije mi ostavilo traga. Sad moda (smijeh), moda sam ja lud, al dobro je!... (nerazumljivo u ali) je zdrav. Ali upeatljivih stvari, neto velianstveno, ne znam. Neki neobian dogaaj? Neki neobian dogaaj? Ne mogu se sjetit. Moda sam izbrisa iz glave namjerno. Stvarno ne znam.

47

A to ti je bilo najtee? Ma, najtee je bilo u poetku to to se nismo smjeli branit. I ta smo vidjeli da je to strava. Ja sam konkretno u bivoj JNA bio u graninim jedinicama koje su poluelitne postrojbe, poluspecijalistike postrojbe. Zatim neke stvari o vojsci sam nauio na fakultetu kao profesor obrane i zatite, kao student zapravo obrane i zatite. Neke stvari sam nauio u specijalnoj, i najtee mi je bilo to sam vidio da neke osnovne stvari vezane za voenje oruane borbe ljudi ne znaju, to ljudi rukovoditelji, i da se ne postupa po tim nekakvim osnovnim pravilima oruane borbe. Totalna neorganizacija. Ne zna se tko ta radi. Recimo, najosnovnija stvar, podjela uloga u odjeljenju zna se da ima zapovjednika odjeljenja, mitraljesca, donositelja municije, donositelja ovoga, logistike. Toga nita nije bilo. Mi smo dobili gomilu naoruanja i ajte vi se sad borit, je l? Nikom nita nije reeno; totalna neorganizacija. To je kao prvo ta me pogodilo. Kasnije sam, zbog toga ta sam to napomenuo, od nekih ljudi oznaen kao filozof, je l. I to od ljudi koje blage veze nemaju o tim stvarima, ta mi je kasnije odmoglo i u napredovanju u policiji. Druga stvar, taj ok kad smo doli u Kostajnicu, i ne smije pucat u ovo, i ne smije pucat u ono, a oni tebe gaaju, je l. Avioni te gaaju. Konkretno, mi smo doivjeli otvoreni napad avionima. Bacali su na nas ta su bacali, granate, bombe, pucali iz mitraljeza, a mi ne smijemo na njih pucat, je l. etnici, pobunjenici, vidim ih, stojim na brdu. Vidim ih kako izlaze iz autobusa, kako se namjetaju, kako pucaju po nama. Mi ne smijemo odgovarati. Mislim, kakvo je to voenje rata, je l? To su stvari koje su me, ono, totalno iivcirale, iznervirale. I onda, injenica da su tadanji rukovoditelji, kako policijski, tako kasnije i vojni, bili totalno nesposobni. Ne svi, ali velika veina. A neki su postali ak i generali, je l. To je nekoga ko recimo ja koji sam neto znao, a totalno sam marginaliziran to se toga tie da bi prenio nekakvo znanje ili iskustvo; dok su drugi busajui se u prsa i viui Naprijed! ili dalje, je l, i zbog kojih su... injenica je da je puno ljudi poginulo totalno bez veze zbog nesposobnosti rukovoditelja, asnika, bilo policijskih, bilo vojnih. To je jedna od najgorih stvari, recimo, ta mi je ostala iz rata. Na alost, nitko te nita ne pita. Medalje se dijele, je l. To je to. Jesi li tokom rata ostao u kontaktu s porodicom? Pa, dok sam bio na prvoj crti, normalno da nisam. Nismo mogli kontaktirati. A ovo ostalo sam bija doma. Nisam ja puno ni bija u ratu.

48

Kaem, moda ukupno trideset dana. Ostale sve zadatke sam obavlja normalno kroz radno vrijeme. Osim kad je bilo ono najgore, 91., 92., kad su se zapravo borbe vodile i u Zagrebu. Onda sam zna po pet, est dana ostajati u postaji. Ali onda se znalo kako je. I znam da mi je tadanja cura, sadanja supruga, bila kod mojih roditelja, ili je bila doma, al rauna sam nee se nita desiti, pa i nije se, hvala Bogu, nita desilo. A roditelji, hvala Bogu, bili su u Zapreiu, gdje, koliko ja mislim, nije bilo nikakvih ratnih djelovanja. Tamo nije ni vojske bilo. I brat i sestra i tako. A kad si oformio obitelj? Za vrijeme rata sam se oenio, konkretno, ba za vrijeme dok sam bija na osiguranju ovih europskih promatraa. Iskoristija sam priliku, oenija se, sjeam se da sam dobija tri dana slobodno i tako. Petak, subotu, nedjelju, to obavija. U ponedjeljak doao radit opet ponovo i tako. Luka, prvi sin, je roen 92., znai tijekom rata, je l. Ono, u prvo vrijeme kako sam bija u tim, u stvari ne, ve sam otia. Ali, nakon tih svih, zapravo najvee borbe su se vodile 91., 92., a Luka je roen krajem 92. Krajem 92., 93., pa ak i 94., dok sam ivija jo u Zagrebu, kasnije sam se preselija u Split, nije bilo nekih velikih borbenih djelovanja u kojima sam i sam sudjelovao. Znai, gotovo da je bija normalan ivot. Jedino to se vidjelo da je rat, to se tie kod nas u policiji, da smo davali terene, i to ta je bija grad pun vojske, je l, Zagreb. Inae sam poeo onda raditi u krim policiji, kasnije u temeljnoj policiji, i radili smo uglavnom normalne poslove. Ja osobno u to vrijeme vie nisam radija nikakve poslove vezane za rat, sam rat u to vrijeme. Zagreb je ivija normalno. Koliko si konkretno bio dugo u ratu? Gledaj, ne moe se... U ovom sluaju se ne moe govorit o sudjelovanju u ratu samo na prvoj crti bojita, zato ta nije prva crta bojita bila samo tamo gdje je bila. Jedno vrijeme je prva crta bojita bila kompletna Hrvatska. I meni konkretno u dokumentima pie pet godina, sedam mjeseci i pet dana sudjelovanja u ratu. Al to nije pravo sudjelovanje u ratu u smislu da sam ja pet godina sedam mjeseci i pet dana puca. Nisam, nego sam radija normalne poslove, ali za razliku od vojske mi smo svaki dan mogli oti na teren. Doe ujutro na poso, ili ti naveer jave da ujutro ide na teren. Vojska je malo drukije bila organizira-

49

na. Oni bi otili na teren, pa bi se vratili, pa bi bili mjesec dana mirni. Ti nikad nisi znao u policiji, tad sam ve preao u temeljenu policiju, hou li ja sutra i na teren il neu. Neko vrijeme su se svi ti tereni ak bili i ukinuli. Znai, policija vie, temeljna policija vie uope nije ni u emu sudjelovala. Bila je formirana vojska i vojska je bila za oruanu borbu. I to je to. Tako da sam zapravo na prvoj, prvoj crti bojinice bio negdje oko mjesec dana. Ne u komadu, nego rascjepkano. Znai, u tih pet godina, sedam mjeseci i pet dana, svega mjesec dana sam bio na nekakvoj klasinoj prvoj crti bojinice. Da li se sjea kad je dolo do zavretka rata? Ma dobro, mislim, sad kad se povee ovo ta sam do sada rekao, zapravo, moe se re, nakon Oluje je bilo, zapravo, sve gotovo. Osloboen je velik dio Hrvatske. Mi smo jo nakon same Oluje, akcije Oluje koja je formalno trajala etiri dana, mi smo davali jo terene, svi bi ostali po mjesec dana, je l, a to je bilo negdje do, pa ak i poslije prvog mjeseca, ak u 96. Mislim, stvarno sad ne znam, sam rat po Zakonu o obrani, ili po hrvatskim braniteljima, ja ne znam ime je to regulirano, se vodi do 1. 1. 96. Policija je jo nakon toga davala teren, u Vukovaru, recimo. Znam da su moji ili u Vukovar, Lapac, bogami se ne sjeam. Znam da su se jo u 96. davali ti tereni, to jest odravalo se stanje kakvo je na tim osloboenim podrujima. Zapravo, vojska je, dakle, moglo bi se re da je vojska zavrila s ratom puno ranije od kada je nastalo to konano mirnodopsko razdoblje jer je policija ostala na tim podrujima. Kui? Znai, vojna djelovanja su prekinuta, ali su morala ostat policijska djelovanja. Znai, ustrojit ustavni poredak Republike Hrvatske na osloboenim teritorijima. Znai, sad ja ne znam, ne sjeam se stvarno kad je neko reka: Rat je sad zavren, jer je taj datum zapravo i revidiran, koliko se ja sjeam. Meni se rauna sudjelovanje u ratu, ja mislim, do kraja Oluje, a jo je to kasnije produeno, tako da ja mislim, da ak imam i vie od ovih dana. Kako je bilo nakon Oluje? Da li se to osjetilo? Pa j, osjetilo se. Ljudi su shvatili da je to-to. Znai, kad je definitivno pala srpska Krajina, shvatilo se da je to gotovo. I u svijetu je bila atmosfera takva da se znalo da se vie to ne moe vratit. I bila je jedna optimistina atmosfera, opet nabijena nacionalistiki, da tako kaem, ali recimo u nekakvom pozitivnom tonu.

50

Kako je tvoje ratno iskustvo utjecalo na odnose s porodicom i prijateljima? Gledaj, kad bi se... Kad bi sve nas, do jednoga, koji smo sudjelovali u ratu, na bilo koji nain, a koji ve nismo bili na lijenikom pregledu, kad bi nas se sad pregledalo, kad bi nas pregledao tim stunjaka, garantiram da bi svi imali najmanje dvadeset posto PTSP-a. Garantiram. Neko i vie. Manje ne bi bilo sigurno. Sve je to na nas utjecalo. ivani smo; veina nas je ivana. Ogoreni smo na neke stvari koje su se deavale i tijekom rata i koje se sada deavaju. Osjetljivi smo na drutvenu nepravdu. Stariji smo, iskusniji, drugaije gledamo na svijet. I to ne samo ja; svi smo takvi. Veina nas je takva. Osim onih koji su se, koji su se zatvorili u nekakav svoj svijet i o tome ne razmiljaju. Ja ne mogu o tome razmiljati, ne ne razmiljati. Znai, ne mogu o tome ne razmiljati jednostavno iz razloga ta se smatram sudionikom stvaranja ove drave koja mi je apsolutno kao i drugima, okrenula lea. Nervozan sam, svaam se. Dosta sam eksplozivan to se toga tie. Osjetljiv. J, utjecalo je na to, na moje odnose s obitelji. Moda se to sad najvie vidi u odnosu na starijeg sina koji je roen za vrijeme rata, i koji nije ba do svoje tree godine puno au via, ustvari. Ne samo radi sudjelovanja u ratu, nego je posao bija takav, nezgodan. Dosta smo mi radili za vrijeme rata produeno. Doa bi kui u nekim periodima samo prespavat. Znai, nisam ima prilike se igrat sa djetetom, ka ta su se igrali drugi roditelji. I tako. Normalno je da je utjecalo na odnos. J! Ma, je, je utjecalo je na, na .... U dosta loim sam odnosima sa starijim sinom. Sad, hm... Ne znam. On neke stvari ne zna jer je bio mali. Normalno da ne zna. Ali, injenica je da strunjaci kau da dijete ta doivi do tree godine, da to bitno kasnije utjee na njegov razvoj. Doivija je svata, ak i neke neugode koje nisu nimalo vezane uz rat, tako da ak ne mora to bit to, je l, ali... Rat me je promijenio. Svakako. Moe li to opisati? Mogu opisat. Kaem, bija sam smireniji prije rata. Eto, to je ono, sve bi se moglo, nisam ja bija smireniji, nego svi smo bili smireniji. Drugaije smo razmiljali, drugaije smo se ponaali. Imali smo drugaije vrijednosne stavove, ta bi se struno reklo, je l. Kako je to ratno iskustvo utjecalo na razmiljanje o samom ratu i vojsci? Kakav je sad tvoj odnos prema vojsci i ratu?

51

Negativan, pozitivan stav... hm... Pa to isto, ve sam se dotaka neto slino. A injenica je da je u naoj vojsci bilo tako kako je bilo. I u policiji i u vojsci. Prije rata nosija sam dugu kosu i nisam nikad razmilja o to me da u bit policajac ili vojnik. Nisam bija hipik, ne moe se rei da sam bija hipik i propagira mir i ljubav, ali nisam volija vojsku. Mislim, volija. Bija sam u toj JNA, odradija sam svoje. Smatram poteno, prije rata. U smislu da sam radija ta je trebalo, nita previe, nita premalo. Al nisam ima neki pozitivan odnos prema vojsci, a isto tako nemam sad nikakav odnos prema vojsci. I prema ratu. Najgluplje mi je kad netko kae nije to moj rat. Zadnje je to rekla Severina, pa se onda ispravila i rekla: Ali o domovinskom ratu imam najbolje miljenje. To je, to je jako glupa izjava... Hm... Neodgovorna izjava. Onaj tko to kae jednostavno ne razmilja o tome ta je rekao. Kao prvo, moda je u poetku rata bilo nekih provokacija od nae strane, povijest e dokazati i pokazati da je, to je injenica. U kom smislu? Pa, da smo neke stvari izazvali. Zna se ta je radio uak, zna se ta je radija i koje su pizdarije radili. Neke stvari smo izazvali, to je injenica, to e povijest pokazati. Ne bih sad o tome govorija... Ali... to se tie odnosa prema ratu; to je bija na rat. Ne moe, ja, ja... Vrlo bih runo reagira da neko meni kae: To nije bija moj rat, zato ste se borili? Ma ima takvih pria. Ima takvih pria sada meu nama koji smo bili sudionici rata. E, za kurac smo ili u taj rat. Dobro, ali to sve zbog sadanjeg stanja u dravi i sadanjeg odnosa prema nama koji nismo stradalnici domovinskog rata. Ja sam se iz rata izvuka iv i zdrav, pod navodnicima. I zahvaljujui tome nisam dobija nita, al sada ne bih o tome. Ali o ratu konkretno ne mogu imati negativno miljenje zato ta je taj rat nama bio nametnut i injenica je, osim sudjelovanja Hrvatske vojske u borbama po Bosni, za koje ja smatram da su opravdane, vojno opravdane, politiki neu govorit, ali vojno su opravdane. Hm... Mi nismo doli niti do Beograda, ni do Zemuna. I kad mene... Bogu fala to nisam doivija da netko meni u oi kae u tom smislu: To nije bija moj rat, ja sam mora napustit Hrvatsku. A iji je bija rat ako nije bija na rat. Hrvati su trebali u tom ratu sudjelovati i onaj koji nije je za mene izdajica. Meutim, neko drugaije razmilja. Mi smo trebali u tom ratu sudjelovati i trebali smo borit se za Hrvatsku. Onaj koji je pobjega, a znam ih nekoliko koje vie u ivotu nikad nisam vidija, za mene je

52

kukavica i izdajnik. Izdajnik, ajde, ne kukavica. Ali izdajnik je svakako. I nemam negativan odnos prema vojsci i prema ratu u ovakvom smislu. To ta sad nai vojnici idu u, nekada nazovimo tako, krizna arita, jebi ga, i tui vojnici su kod nas dolazili. ta sad? To je naa obveza. Moj sin, ovaj stariji, zainteresiran je za vojsku i eli nakon kole i u vojsku i ja mu to ne branim. Supruga brani, ja ne. Svjestan sam injenice da moe i isto tako u neka krizna arita, ali ako on to odabere, ako to eli, to je njegov ivot. I nemam prema tome negativan stav. Nisam pacifista. Da li bi ponovno iao u rat? Bi, ia bi. I za ta bi ratovao? Ia bi iskljuivo u isti takav rat kakav smo vodili. Samo bi volija da se vodi na drugi nain. Znai, da nema onih negativnih stvari koje su se deavale. Mislim, osobno mislim, kad bi se neto slino ponovo dogodilo s obzirom na sadanje iskustvo i sadanji ustroj, mislim da se vie ne bi deavale takve stvari. Kakve stvari? Pa, ti ratni zloini i te pizdarije. Mislim da se vie ne bi mogle deavat. S obzirom na ustroj, s obzirom da je to sad, da je ustrojeno i zakonodavstvo na neki nain, s obzirom na to da postoje takva negativna iskustva koja su rezultirala zatvaranjem hrvatskih branitelja... Jebi ga, ta si napravio izvoli sad kusat! Ja sam ima situaciju u specijalnoj kad sam bija, da su se njih nekolicina isto hvalila: Ubit emo, zaklat emo kad uemo u srpsko selo. Ja sam reka: Jebi ga, morat ete prvo mene jer vam ja to neu dat. A kako smo bili dobri, ja sam iv, oni nisu u zatvoru, znai nije nitko nita radija, je l. E. Je, kad bi ponovo dolo do toga, iako mi sada svi, kad se uhvatimo priat o tome, s obzirom na situaciju kakva je i situaciju da mi koji smo ostali ivi i zdravi nismo dobili od drave nita, nismo se za to ni borili, ali postoje ti koji se isto nisu borili, a dobili su ne previe, nego puno previe... hm... Ipak bih ponovija ono to sam napravija. Da li si se pridruio nekoj veteranskoj organizaciji? Nisam, ne. Od poetka sam vidija da tu neta ne tima. Nisam ja toliko pametan, nego jednostavno, eto, vidija sam. Ali, injenica je da je u onom bivem sistemu nakon Drugog svjetskog rata postajao je

53

SUBNOR, Savez udruenja boraca Narodno-oslobodilakog rata, i on je bija jedinstven. Normalno, po republikama. I kao takav, utjecao je na mnoge stvari. Uvijek se SUBNOR moralo pitati za ovo, za ono. Meutim, utjecaj ovih sadanjih udruga na dravnu politiku i na nekakvo dravno ponaanje je stravian. Ne pita ih se, al ako se neto napravi to njima ne odgovara, e, onda je boe sauvaj. To je kao prvo. Kao drugo, ima ih milion. Zato ih ima milion? Kome to treba? Zato nije jedna jedinstvena udruga? To je ono to kod nas Hrvata nikad nije valjalo, uvijek smo bili razjedinjeni, udruge se meusobno svaaju, ne mogu se, apsolutno nita u tome ne vidim. Uope nita pozitivno u radu tih udruga ne vidim, dok se ponaaju ovako kako se ponaaju. Kao policajac, ima sam gomile situacija da su lanovi takvih udruga radili probleme lokalnoj zajednici. Recimo, dravno je poznat eljko Strize iz Katela; njega svi znaju. To je ovjek, svaka mu ast, sudjelova je u ratu, dva, tri puta je ranjen i svaka mu ast. Dobija je za to to je ranjen, dobija je i odlikovanja, i status invalida domovinskog rata, stan, auto, bla, bla, bla, ovo, ono. Al, brate mili, ka i svi ostali, mijeao se u sve i svata. Baca je bombu na policiju. Smatra da je izvan zakona. Ne znam, mislim... A da nitko od njegovih iz tih udruga nije reagira, nego je sta na njegovu stranu. ekaj malo! Smatram da nitko nije iznad hrvatskih zakona, bez obzira (smijeh) na sve. Ali, jednostavno nita pozitivno u tim udrugama nisam pronaao. Nisam se ni ulanjiva nikad ni u jednu. Sada sam se ulanija u Udrugu hrvatskih policajaca sudionika domovinskog rata, s obzirom da smo vidjeli da nam je napravljena nepravda. Zato sam se ulanija ba u tu udrugu... Kolega je odlazija u penziju, obraun mirovine je takav kakav je. injenica je da oni koji su bili u bivoj miliciji, za policijski poso, i koji su tijekom svog slubovanja u policiji bili obini policajci, imaju sad mirovine izmeu tri i etiri i pol tisue kuna. Moje kolege koji su bili sudionici domovinskog rata i otili u penziju imaju izmeu dvije i tri. To elimo ispravit. I glavni cilj te udruge je upravo to. I zato sam se u nju i ulanio da bi danas sutra otiao u mirovinu neku normalnu, a ne da mi se sudjelovanje u ratu uzima kao minus jer smo mi tijekom rata imali plau od stopedeset maraka i kada se to uzme u tih etiri, pet godina, kad se to uzme u prosjek obrauna plae, normalno da nam prosjek pada. Moje kolege koji se sad zaposle, prva plaa im je etiri i pol tisue kuna, jedan plus jedan, jednako dva. (Smijeh) Je l? Kako je to tvoje iskustvo utjecalo na tvoj ivot?

54

Kako je utjecalo na moj ivot? Tako da se previe nerviram i da sam osjetljiv previe. Eto, tako je utjecalo. Jesi li zatraio ljeniku pomo i je l ti pruena bilo kakva pomo? Ne, ne, nisam. A, injenica je da smo ivjeli... Ne, ne, nisam... Kaem, nisam samo ja; svi smo ivani, je l... Smatram da je to trebalo malo drukije rasporedit. Slaem se s tim da su stradalnici, poginuli, invalidi trebali dobit, al isto tako smatram da su dobili previe. I oni, i oni koji su iza njih ostali, za razliku od nas koji smo... Evo, malo u ironizirat: ja imam pet godina, sedam mjeseci i pet dana ratnog staa, je l tako, i nisam dobija apsolutno nita. Povlasticu za uvoz automobila. Da sam ja uveza Ferari, i da nisam mora platit porez, e, onda bi reka: E, dobija sam od drave dvajst tisua eura, je l. Dobili smo sad ove dionice, fond propada, ja ih ne elim prodat. Moda i bez toga ostanem. Jebi ga. Ali, generalno, sudjelovanje u tom ratu vie mi je odmoglo nego pomoglo. Al sva srea, iv sam i zdrav (smijeh), pa me to dri. Da li bi jo neto dodao to nismo pokrili intervjuom? Trenutano mi nita ne pada na pamet, ali, ali, ali mislim da moje sudjelovanje u ratu nije toliko bitno da bi ja mogao jo neta dodat. Sudjelova sam u ratu zahvaljujui nekakvim okolnostima. Posebna okolnost je da sam dugo uva te evropske promatrae, due od prosjeka. Ljudi su ostajali po dva tri mjeseca, a ja sam osta devet mjeseci. Tih devet mjeseci su bile zapravo najee borbe. Ja sam se na neki nain izvuka i moda, moda zapravo nemam ni pravo razgovarat o domovinskom ratu, o sudjelovanju u ratu, kad sam eto, vrlo skromni udio dao u svemu tome, ali sam ponosan i na to. Eto. Hvala. Molim.

55

Damir

U ratu sam osjetio potrebu za Bogom

Zamoliu te da se predstavi. Ja sam Damir Bajramovi. Roen 2. jula 71. u Zenici, dijete grada, Bosne i Hercegovine, bive Jugoslavije, eto. Ako treba neto preciznije? Hvala. Kae da si dijete grada, dijete Zenice, moe li ispriati neto o svom djeatvu i mladalakim danima a to je vano za tebe i tvoju porodicu. Kako ste ivjeli? Pa, djetinjstvo sam imao za poeljeti, da tako kaem, jer sam ivio u zgradama. Ali, s obzirom da smo imali oblinje brdo tu u blizini, mogli smo da se igramo kauboja i indijanaca, lukova i strijela, partizana, vaba i ostalog, naravno i fudbala isto tako i vozati bicikl, igrati tenisa, ii na plivanje, jer Zenica je zaista jedna ipak urbana sredina koja je dosta toga pruala. Tako da sam zaista imao lijepo djetinjstvo. Onda, period u kojem sam odrastao: to su osamdeset neke godine, koje su bitne. Mada sam 71. godite i te godine su, neke osamdesete, su bile... za razliku od danas, nije bilo play station-a, nije bilo interneta tako da ti je jedina zanimacija bila u drutvu; nije bilo mase asocijalnih tipova kao danas, nego, mogo si se bavit sportom, igrat se sa rajom, i ta ja znam. Tako da sam po tom pitanju stvarno imao irok krug i drugova i poznanika, i kroz sport, i kroz neke vannastavne aktivnosti, tipa izviaa i tako dalje. Tako da mogu rei zaista da sam imao djetinjstvo za poeljeti. U sklopu svega toga i tokom samog perioda odrastanja izdvojio bih neke stvari kao to je Savez izviaa, jer sam s njima proputovao mnogo toga, nauio masu korisnih stvari. Tu je naravno i sport kao vrlo nezaobilazan inilac gdje se oblikuje karakter ovjeka, skijanje kojim sam se bavio od 77. godine, to je znai, to je sad nekih trideset i kusur godina. Paralelno s tim sam se bavio karateom. Ne neto posebno; doao sam do narandastog pojasa. Pa onda dudo; i tu sam

56

doao do nekog narandastog pojasa. Pa onda opet malo na karate, ali kontaktni, poto sam bio kao malo stariji. U srednjoj koli sam se bavio boksom, odnosno ba tim nekim malo eim, da kaem, disciplinama, a konkurencija je bila je neuporedivo jaa. Danas mole djecu da se bave sportom; tad je bila selekcija. Meni je trener dolazio u srednju kolu i ako nisam imao dobre ocjene, dobijao sam zabranu dolaska na trening. Danas je to, mislim, neto to ljudi ne vjeruju kad se pria, ali to nije bilo samo u mom sluaju nego u sluaju mase njih. Isto tako su i profesori u koli i razrednici imali evidentirano u dnevniku ko se bavi sportom, ko ide na folklor, ko ide u muziku kolu i tako dalje. Mislim da je sistem bio puno zdraviji. Jednostavno ono, mislim da smo pokojnom ili rahmetli Titu malo spomenika digli. Mada ja nisam komunista, znai ne dijelim te stavove, ali to je bio jedan gospodin par excellence. ta bi mi mogao izdvojiti o svojim roditeljima u periodu tih godina? Roditelji onda, u toku rata, a i sad, su za poeljeti. Znai, da sam birao roditelje, ne bih mogao odabrati bolje. Pruili su mi apsolutno sve, ne znam, i vie od onoga to sam traio. Pruali su mi ono to nisam bio svjestan da mi treba, pa sam tek poslije shvatio. Zaista su se trudili da me odgoje, moda malo ee s obzirom da sam bio jedino dijete i da ne bih bio razmaen onda je tu bilo malo vie nekog spartanskog odnosa od strane oca, pod broj jedan naravno, ali i od majke. tavie moja mama me je natjerala da se krenem tui oko zgrada s djecom, da ne dam na sebe, a otac mi je to strogo zabranjivao, da ne bih bio uliar, kloar i ta ja znam. [...] Spominje da si itav svoj ivot proveo u Zenici? Skoro. Moe li malo pojasniti? Da li to znai da si jo negdje ivio? Ne mogu ba rei da sam ivio sa adresom stanovanja, ali recimo u Beogradu sam proveo nekih godinu dana. Bajaga ima u onoj svojoj pjesmi 442 do Beograda. Ja sam se bukvalno vozio tim vozom broj 442. Svakog petka sam iao negdje oko pet sati, jer znam da sam bjeao sa zadnjeg asa da bih stigao u Beograd i imao sam tamo raju. Upoznao sam raju iz kole za negu lepote. Mislim, etristo ena i etiri mukarca, raunajui profesore, naravno. I Beograani ko Beograani, mislim

57

Beograanke, mislim, ene direktne, srdane, lijepe naravno. Znai, kola za njegu ljepote; nema rune, nema rune, ja runu nisam vidio. Gore su Vojvode Stepe 238, hajd slagau sad ali mislim da se to moe provjeriti. I bili su, tu im je kola bila. Dolazim petkom, ostajem petak navee, subotu, nedjelju i ponedjeljak rano ujutro sam dolazio. To je trajalo godinu dana, otprilike. Dolazile su, u meuvremenu, preko raspusta i one meni. Mijenjala se tu ekipa. Obio sam Beograd. Sad sam zaboravio brojeve trolejbusa i tramvaja. Dobar period sam ih pamtio. ta vie, ima jedna stvar koju bih volio izdvojiti, a koja je u sklopu nae teme: jedna Jelena, Obradovi Jelena, jedna divna porodica i osoba koja je operisana od svih moguih neprirodnih podjela, da tako kaem, sem ono na dobre i loe. Drugog jula 92. godine, na moj roendan... Znai, rat je uveliko krenuo i zvanino i nezvanino. Ne znam kako me uopte telefonom mogla dobiti. Uglavnom, zazvonio je telefon kod mene u kancelariji. Javio sam se i prvo sam se okirao. U tom momentu ona. Ja sam uveliko bio u ilegali kod nas ovdje. Pripremali smo se, naoruavali, spremali smo se za odbranu, je li. Vidi tenkove, vidi topove, vidi sve. Mi imamo neke pitolje, koltove i to. Nije to film, to je rat. Ali, u tom momentu, kad me je nazvala, ja sam skroz zaboravio ta ja radim. Jednostavno, vratio sam se u taj period koji nije bio toliko prije toga, moda godinu, dvije, tri, nije ni bitno. Ovaj, i, i, i, obradovo sam se. Uputila mi je poziv, kao: Mogao bi doi u Beograd dok se ovo ne smiri, jer ovo nee dugo trajati. Ma znam, ali kako u ja draga Jelena doi, pa ja imam roditelje?! Kae: Pa naravno. Ja sam razgovarala sa svojim roditeljima i poto je moj brat otio..., ne znam, negdje, na studije, mislim da se brat zove Milo, zaboravio sam ...ti zna da je kod nas veliki stan, taman vas troje nas troje i da budemo tu. Mene je to ba ganulo. Mogao sam zaplakati. Znai, ti ovamo ima neke iste ljude, iz tog nekog grada ili okoline, koji su isto tako neki tamo recimo Srbi, a to nema veze jedno s drugim. Ovaj te ovamo zove da te skloni, da te hrani, da te uva, a ovaj ovamo eli da te izbrie sa mape i nita ti tu nije vie jasno. Eto, sad ne znam koliko sam sad ba odluto od teme, ali je sve to bilo vezano, hajd da tako kaem. Pa sam zato to i spomenuo. Ve si spomenuo period tenkova, topova. Ono to mene zanima je na koji nain i kako si ti doivljavao poetak rata i ratne psihoze u Zenici? Kada si poeo biti svjestan da je rat? Pa vidi jednu stvar: ja sam pred sami rat u Bosni i Hercegovini bio u

58

Hrvatskoj. I tamo sam bio akademac, pitomac u Zadru, u Artiljerijskom kolskom centru ,,Marko Orekovi. Znai, jedan od stvarno pet, est meunarodno priznatih u vojskama nekih drugih drava gdje su i oni slali svoje pitomce. Bilo je pitomaca iz cijelog svijeta. Istina, ne mnogo kao nas, ali ih je bilo u sklopu razmjene. Stvarno jak kolski centar. U tom periodu, nabrojau sad neke kljune ljude, kada sam tek stigao u centar bio je general major Duan Kuturovi, poslije je otiao za naelnika uprave artiljerije u Beograd, JNA. Na njegovo mjesto dolazi Momilo Perii, tadanji pukovnik. Komandant mog pitomakog diviziona je bio Milivoj Petkovi koji je poslije toga bio general HVO-a i HV-a. Sad, isto je to HV ili HVO. Za mene tu nema razlike, jer su i jedni i drugi ovdje bili prisutni. Da se razumijemo, isto kao i iz Srbije JNA. Sad iji je amblem na rukavu, to je najmanje bitno. Moe staviti i ameriki nebitno. Ovaj, komandir voda, zamjenik njegov je bio, od Petkovia, tada kapetan prve klase Mirsad ati uperak, uveni komandant odbrane Igmana, na u Armiji BiH. Kad kaem na, mislim, naravno na Armiju BiH. Samo malo da se sjetim. Da, poto sam ja zavrio meu prvih troje u klasi, imao sam 9,62 prosjek, oko 9,60 sam prosjek imao, pitao ja oca: Hou li uit?, a kae on meni: Ui, jer e i meni biti lake utjecati na to!, jer je poznavao neke ljude, a kod mene je partizanska familija, a znamo neke ljude iz general-taba, ovo-ono pa e dobiti bolju prekomandu, dobie bolje mjesto pa da ne ide u neko selo, u neku vukojebinu nego da dobije neku finu ariju gdje e stairati, gdje e ovo, gdje e ono, gdje e... zna. Dobro, stari, rekoh. Ja navalio na knjigu, bio sam jedini diplomac koji je za diplomski rad uzeo artiljerijsko pravilo gaanja. Kod tog profesora se niko nije tri godine prijavio da kod njega polae. Ja sam bio prvi i njega je to okiralo, pa je prekinuo godinji odmor i odveo me kui eni da me njegova ena upozna, da sam jedini kandidat i ona me pitala: Jesi li ti normalan, pa zna ko je?! Pa znam sve, ali ja to volim. I stvarno sam volio. Dobio sam desetku. ao mi je to nisam ponio neka dokumenta, ali eto. Nije problem da se ostvari uvid u to. Uglavnom, da se vratim malo na temu. Zaista jaki, jaki ljudi su bili. Otiao sam u prekomandu. Morao sam ostati u sklopu centra po nareenju komandanta. Prebaen sam iza toga na akademiju, a nakon toga u kasarnu narodni heroj ,,Ante Banjina za koju su svi mediji tada pisali da su tamo neke crvene beretke, crne, zelene, ute, svakave neke beretke, to je bila notorna la.

59

To je tada bila hrvatska propaganda, ali jest, zaista se izdvojila jedna jedinica, ovako malo, kvalitetnijih momaka. Komandant te kasarne je bio Atif Dudakovi. Znai, apsolutno sva neka imena iz ovog naeg, da tako kaemo, naeg bosansko-hercegovakog rata. Apsolutno sva neka zvunija imena su tu bila. ak je jednom prilikom, kada smo bili na gaanju u blizini planine Badanj, to je iznad Knina, bila temperatura oko minus trideset. Doao je sa njim komandant korpusa, a sa njim je bio i Ratko Mladi. Zato sam to i spomenuo. Tad smo prekinuli vjebu jer, rekao je, u tim se uslovima ne ratuje, a kamoli da se vjebe izvode. ovjek koji je komandovao svim tim je bio Josip Tot. Ja do tada nisam razlikovao ko je Srbin, ko je Hrvat, ko je Musliman, nisam tako ni odgajan. Meutim, sada to kontam. On je poslije bio visoko pozicioniran u hrvatskoj vojsci. Otprilike je to ta neka ekipa. E sad ti me malo vrati. Ja o tim stvarima mogu jako puno da govorim. Vidim da ima jako puno informacija iz tog perioda prije rata. Ja bih se samo vratio: na koji nain je to sve utjecalo na tebe, na koji nain je utjecalo na tebe da pone slagati sliice da bi eventualno moglo doi do sukoba? Pazi, do sukoba, po meni, i do raspada Jugoslavije nije moglo doi. Zbog ega? Pazi, ko to moe prihvatiti da se njegov (nerazumljivo) raspada? Niko. Za mene se moj svijet nije mogao raspasti. Za mene je Jugoslavija mogla da se bori i bila je spremna da se bori protiv bilo koga. I mi smo bili kureviti i nismo davali pardona nikome. Bili smo spremni da se borimo protiv bilo koga: Rus, Amerikanac, ma Tito. Ma ko da doe, ja se bojo nisam. Bilo je nekih naznaka kad se poelo guvati sa Slovencima. Meutim, uglavnom su tu reakcije bile Jebaji ga, Slovenci i nisu bili neki Jugosloveni. Mislim, kada sad pogledam sve to, neka stvarna Jugoslavija se sastojala iz: Hrvatske, Bosne, Srbije, Crne Gore, zatim Makedonije, jer Makedonci su tako srani i divni ljudi, pa onda negdje na kraju Slovenija, al eto bili su dio Jugoslavije... i mi smo ih prihvatili. Svugdje u familiji ima nekoga ko ti ne lei najbolje, ali je dio porodice i to je to. Eh kad sam prvi put primijetio? Primijetio sam po ponaanju nekih pitomaca, po nekim njihovim izjavama gdje se krenulo malo vie pucati po Hrvatima. U kom smislu pucati, ne bukvalno pucati. Krenule su neke rasprave; zna politike, a najgore je kad se politika uvue u

60

vojsku. Tad su bila glasanja i znam da su mene zezali: Bajramoviu, ti e glasati za SDA. A ja sam tad bio Moe sve osim SDA. SDS da ne govorim, to pogotovo otpada. Ali nije mogla ni SDA. Znai, moja jedina politika linija koja je bila prihvatljiva, a i danas je tako, to je socijaldemokratska partija. Nisam lan SDP-a niti u biti, ali ne zbog ideje nego zbog ljudi koji su tu partiju ovdje kod nas konkretno gazili i onda i sad... Onda je bio notorni alkoholiar, a danas je narcisoidni tip, tako da ni jedan ni drugi ne mogu biti moji lideri. Zato sam apolitian, iz tog razloga, a u biti nisam. Mislim, pratim to redovno koliko mogu. Vidjelo se po nekim oficirima, po njihovim stavovima... Recimo, ja sam mjesec dana prije diplomiranja imao desetku iz morala, jer je tu ocjenu upisivao komandir voda, pitomakog voda, odnosno komandir baterije pitomake na prijedlog komandira voda, jer je njihovo bilo jako utjecajno bez obzira na sam predmet i ispite koje polae. I tad su mi sa desetke skinuli na devetku. Tako da sam do tada imao prosjek negdje do devet osamdeset. Skoro sam imo sve desetke. Znai, ne iz razloga to sam bio puno pametan nego to su pitanja bila glupa. Malo udno za vojnu akademiju, ali zaista je bilo tako. Osim strunih: matematika, trigonometrija, geometrija, stereometrija, nije ni bitno sada, topografija; to su specifini vojni predmeti koje je ba trebalo nauiti. Ali ovo drugo, tipa moral, to je bilo klasino upljiranje i hajde onda da ne idem u irinu toliko. Vidjelo se po nekim grafitima koji su osvanuli. Bilo je tu i pregleda pisama, bilo je tu i pozivanja na raport nekih ljudi iz Sarajeva, iz Sandaka. Zna, sad tek moe te stvari posloiti. Kod nas se to nije moglo posloiti, jer prvo niko nije vjerovao da e se Jugoslavija raspasti. To nije nikad ni na mapi bilo niti je ikada iko postavio takvo pitanje. A u svemu tome smo po stavovima svi bili, hajde da tako kaem, najblii Miloeviu. Najblii. Znai, za mene Slobodan Miloevi u tom momentu nije bio nikakav balkanski kasapin. Bio je svijetla figura. Mi smo gledali neke stvari: Srbe ne smije niko da bije na Kosovu. Pa mi smo rekli Ne smije!. Fakat ne smije. Meutim, kada okrene drugu stranu novia i kada pogleda da su tenkovi izlazili... da je Ljubii naredio tenkovima da se smire neke stvari, onda ti je sada, sa ove vremenske distance, jasno. Onda recimo, frka se jebena digla kada su onog momka udavili u transporteru. Mi smo tada samoinicijativno, unutar naeg voda, htjeli kradom obiti skladite. Na terenu je bilo jedno priruno skladite. Znali smo da su se tu ostavljali trotilski meci i tako dalje, jer

61

smo tu izvodili neke vjebe. Imali smo inenjeriju. Naravno, morali smo to imati u sklopu pjeadijske obuke. ta ste htjeli kradom? Pa, htjeli smo napraviti haos. U kojem gradu? U Zadru. Pazi, to je sve prije nego to smo shvatili neke stvari. Znai, ja govorim o periodu dok sam bio... Do neke devedesete sam bio... Na popisu stanovnitva, otac i mati su mi se izjasnili kao Muslimani, a ja kao Jugosloven. Znai, to je faktiki pred sami rat. Tada je kod nas bio popis; 90., 91., ustvari. Tako negdje. Sada te stvari ne pamtim. Znam da je bio, ali sada ne mogu rei taan datum, ali vie-manje. Recimo, pamtim da smo se potukli u samom gradu, jer smo bili u civilu i opet ti prepozna pitomca po frizuri, po ponaanju, po stavu, po hodu vojnika. Vidi bolan iz aviona. Jer to je dril ipak, zna. Grudi naprijed, uvuci stomak i ti to toliko puta uradi da je to tebi normalno. Ti iza toga ne moe spustiti ramena i saviti se, nego si uvijek utegnut i to ti je normalno. Pa ja, vojnik. Ono to bi mene sljedee zanimalo je iz koje si ti motivacije uao u rat u Bosni i Hercegovini? Volio bih da mi kae neto o tome? Vidi neto. Prethodio je tu upravo ovaj uvod koji sam napravio: rat u Hrvatskoj. Ja sam se, da samo zavrim to, potuko branei naravno svog druga koji je bio Srbin. Sada to tako gledam da je bio Srbin. Ali, to je bio ovjek koji je bio pjesnik. Ne znam kako je on doao na akademiju. On je zaluto. Valjda je bilo malo Srba, pa ih je trebalo biti vie, ne znam. Ali, to je ovjek koji je dibidus bio operisan od vojske. Zoran, Zoran... Zaboravio sam mu prezime. Jo uvijek imam neka njegova pisma. Eto, koliko je od tada prolo, dvadeset godina. Boga mi, imam. Znai, ovjek nikada ne bi mrava zgazio, ba je takav ovjek i njega su neke ustaice napali. Okay mislim, ja sam tu sada malo subjektivan, ali su fakat bili zadojeni i tako dalje. I normalno, potukli smo se i nalupali ih. Ba smo ih dobro istukli. Bio je tu jo jedan Slovenac, Danijel Dragsler. On je bio tada reprezentativac u gimnastici. Nije on bio neki ekspert Bruce Lee, ali je bio fiziki spreman, imao srce i bio je raja, stvarno je bio raja, velika raja. I uglavnom nas je na kraju vojna... Dola civilna policija, a mi nismo dozvolili da nas privedu. Saekali smo uredno vojnu polici-

62

ju. Vojna policija... Ve tada su bile strane napetosti izmeu vojne policije i civilne policije Republike Hrvatske. Znai, tada su nas priveli, otili smo kod komandanta i kod njega je bilo poznato: kad zakuca, dobija petnaest dana zatvora. A onog momenta kad... A mi smo dobili nagradno. Eto zaista. Samo da kaem, to je bio ok. Uglavnom, tada u sklopu tog rata u Hrvatskoj sam vidio puno nekih stvari. E onda, ako se to deava u Hrvatskoj, desie se i nama. E onda se desila stvar poslije davljenja tog momka u Splitu. Tad se desilo da je itav vod hrvatskih nekih recimo specijalaca bio pobijen kod Knina. Pobijen. Dobili smo tu informaciju. Naravno, kada je to servirano iz JNA kuhinje, to nam je jo vie diglo adrenalin. Bilo je tu i ispaljivanja tromblona, bilo je tu i rada snajpera po kasarnama u Zadru, govorim jer je tu ve bio krenuo tihi rat. Nije bilo nekog odreenog fronta, ali su, sad kaem, sa zgrada djelovali ponekad snajperi, pa ovo pa ono. Svata je tu bilo. Onda sam doao ovdje. Nisam htio da prihvatim nikakav profesionalni angaman nakon toga. Razgovarao sam sa roditeljima, sa ocem najvie koji je i sam bio rezervni oficir i nije... Jednostavno smo se, da kaem tako, na naem kunom savjetu dogovorili da, koliko god volio vojsku i koliko god bio dobar u tome, neu nastaviti. Doao sam ovdje, u Bosnu, upisao fakultet, odnosno nastavio ga, ekonomski fakultet. Meutim, ve su ovdje neke stvari... jer sam ja bio odsutan skoro dvije godine... Neke stvari su se bitno promijenile. Dolo je do polarizacije u gradu, do ovog do onog. Istina, ne velike, ali su bili oni grafiti: SAO Zenica, SAO Meokunice, SAO Crkvice, srpska optina Crkvice. Mislim, u Zenici u kojoj je i tada bilo nekih ezdeset, sedamdeset posto Muslimana. Ali, recimo veine te moje arijske raje su bili Srbi, Hrvati. Veina moje raje. Ne da se ja nisam htio druiti s Muslimanima, nego nisam biro. Tako ispalo, tako se potrefilo. Jer sad kad pogledamo, masa direktora i te njihove djece su bili Srbi. Na skijanje sam iao sa Bojanom, sa Siniom, sa Zokom, i tako dalje. Znai, za skijanje je trebalo imati para. To nije mogo Fadil iz Brgulja, jer je bio rudar. Govorim sada kako ja to vidim. Naravno, bilo je tu i djece koja nisu. E sada kada sve to sagleda, vidi i tamo sve one tenkove, vidi Orkan, za koji su mnogi prvi put uli kads je po Zagrebu dejstvovao. Ja sam obuavan da radim na njemu i zavrio sam to. Kada vidi masu nekih stvari, onda shvati ta se sprema u Bosni. S jedne strane ima narod kojem genetski i sm pripada, ima porodicu, jer moj je otac porijeklom sa sela, koji su klasini seljaci.

63

Znai, ljudi koji ive od stoke, njive, i uglavnom su djeca otila gore: Austrija, vedska, vicarska, i ostalo trbuhom za kruhom. To su brojne porodice. Njih nije bilo puno, mada je porodica bila relativno bogata. ira porodica, govorim. I otprilike su to te neke stvari bile. ta vie, bilo je tu izdvajanja na nacionalnoj osnovi u gradu. Raja, zna, neka srpska ekipa. Pa znam da su ili na neka predavanja gore u Drivuu. Pitao ih ja: Pa dobro, mogu li i ja ii sa vama? Ti ne moe. Prvo su pitali hoe li pitati, jer su znali da ja ne mrzim Srbe. Meutim, kada su to Musi prenijeli, tom uvenom Musi, i kada je on saznao da ja nisam Srbin, onda sam naravno dobio negativan odgovor. Ali ja ni tada jo uvijek, koliki sam vo bio, nisam shvatio. U stvari se zaista spremalo, zaista se spremalo. E tad te uhvati strah i panika i bijes i ta motivacija, koja je je bila kljuna, je u biti osjeaj za pravdu. Znai, nije fer. I na cesti sada kada vidim da dvojica tuku jednog, ja u se umijeati, jer sam odrastao na tim priama o borbi dobra i zla. Dobar vitez, lo vitez i tako dalje. I neko skriveno, i neko skriveno... Eto to. Sjea li se momenta kada si se prijavio u vojsku? Sjeam. To je malo udno dolo. U maju, mislim da je bio april ili maj mjesec, ili marta. Pardon, mart, april mjesec 92. godine. Jedan od naih prijatelja, Ramiz uvali, poslije e biti zamjenik komandanta drugog korpusa ili pomonik kondanta drugog korpusa, je uglavnom general Armije BiH. Poslije toga, sada je vjerovatno penzionisan, je bio prilino dobar s mojim ocem, a pukovnik JNA je inae bio komandantant regionalnog taba teritorijalne odbrane. Ja sam, obzirom da je imao povjerenja u nas, trebao da uvam njegovu suprugu i njegovo dvoje djece. Supruga, paradoks, je Sneana iz Srbije. Znai, ne Srpkinja, nego Srpkinja Srbijanka. Znai, jedan kroz jedan, je li, nema prie. ena divna. Tu su bili i njegov sin i kerka. Ja sam bio kod njih. Imali su stan u Kineskom zidu, ovdje kod nas. Ja sam bio tu i uvo sam ih. On je bio ranjen i bilo je pokuaja ubistva. Nekoliko, da, da. Ranjen je snajperom, imaju snimci. Mi imali s njim svata neto iz tog perioda i onda smo ga uvali Mevludin Mustafi, on e ovdje biti poslije u vojnoj policiji u Zenici, i ja. A prije toga, u februaru mjesecu, kod nas u kacelariji je osnovana jedinica Plavi sokolovi iji e komandir poslije postati erif Patkovi. Poslije e postati komandant jedne od brigada u Bosni i Hercegovini, da tako kaem. I u BiH. Nakon toga dolazi ta briga oko Ramiza, odnosno njegove porodice. I tako su se, ako ta bude trebalo, strae uvale, ali je

64

i dalje to sve bilo mijeano. Mijeano je bilo, jer je u Zenici bila 69. jedinica u kojoj je bilo vie od pola nemuslimana, arijska raja i oni koji su htjeli sa njima da budu i tu nije bilo prie. Svi smo bili Bosanci koji smo se borili za Bosnu. Protiv etnika. Srbi su to izjavljivali: protiv etnika. Hrvati su govorili protiv ustaa, a mi smo bili i protiv jednih i protiv drugih. I protiv onih balija koji su zagovarali neka nacionalna sranja, podjele i ta ti ja znam. Mi branimo Bosnu, ginemo za Bosnu i nikakav problem. Ali se ne smije dirati u svetinju: to neko bratstvo i jedinstvo. Nakon svega toga sam otiao u kasarnu u Zenici, jer nisam vie mogo ne biti. Masa moje raje je obukla uniforme. Bio sam i ja u uniformi, ali se moja uniforma tada nije smjela vidjeti, a nisam smio ni da priam. Onda sam maltene na jedan nain... Nije to bilo dugo, ali za mene jako bolno, nekih mjesec, mjesec i po dana: to se ti ne prijavljuje? to ti ne ide u rat? Ma ja, tvoj stari je direktor, ti ne mora. Ti si bio oficir, a nama treba ljudi. Pa sam mi, pa si sad... Ovo je intervju, pa ne smijem da govorim, ali zna ve koje termine dodjeljuju ljudima koji su kukavice. A ja nisam smio nita da priam, da kaem radim ovo, da radim ono, pa sam morao jadan da utim i onda je to valjda puklo u meni. Vie nisam mogao izdrati. A stvarno nisam mogao par noi prije toga zaspati. Ne moe zaspati, Emire, nema teorije. Ja ujutro starcima: Oprostite mi, ali ja moram. Znai, moram, a neposredno prije nego to e se to desiti, mi smo vijeali da li emo uopte ostati u Bosni, jer obzirom da smo imali... Imali smo para, stvarno. Rei u i kako smo ih zaradili, da tako kaem. Ja sam trebao da idem na Cambridge, odnosno Oxford; bukvalno da biram jedan od ta dva fakulteta. Ili bilo koji drugi fakultet na svijetu, ali poto je moj otac samo ta dva respektovao, pare ve pripremio i cijene, koliko kota godina dana, i tako dalje. Moj otac je inae uradio kompletnu ekonomsku studiju za viecijevni baca raketa Oganj i Plamen za bivu JNA. I dobio je toliko para da smo u tom periodu, kada je Fio bio u rangu Passata, kupili novog Pezejca, a naelnik optine Zenica je vozao Volgu, lupam. I direktor eljezare. Mi smo kupili novog Pezejca i on i mati su dobili slobodno po partijskoj. Komitet je to rekao. On mora dobiti slobodno tri, etiri mjeseca. Mati bez obzira to nema veze s tim, ali je njegova ena. U svojoj firmi, po partijskoj liniji, dobija slobodno i oni su itav taj ljetni raspust, bez mene, proputovali Italiju, Rusiju, Tursku, eku, Grku, Poljsku, nema gdje nisu bili. Pokupovali svega. Stari kupio njemake marke i poloio na deviznu

65

knjiicu. Bruka para, ba bruka para. Ja sam, eto ne znam, s tako nekim stvarima, s tim ubjeenjima... nisam mogao otii. Neto mi nije dalo. Iskreno, ne znam, ni danas ne znam ta mi nije dalo. Ali, nisam otiao. Prijavio sam se u vojsku, a odmah dan nakon toga, moj otac... Tada je bio direktor SDK, a poslije e uvesti prve bosanske pare u Bosnu i Hercegovinu. To se ne zna, ali sada neka se zna. To su one zelene s maem, dinari, samedovke ih zvali ovdje po Zenici... I on se prijavio, pa mu nisu dali. Trebao je ipak raditi neki odgovorniji posao, a ne da bude vojnik. Ali ipak, radi mene, sin jedinac, da idemo zajedno, da me uva. A on nikakav talenat za vojsku, bez obzira to je bio pametan ovjek. Mislim, i sad je pametan, hvala Bogu dragom, pametan. Uglavnom, tada sam otiao u kasarnu. Iza toga sam bio pripadnik jedne jedinice koja je bila na Brezi, na Misoi. Onda sam gore dobio prvu pravu lekciju ta je to rat, ta je to, kako izgledaju crijeva, oko, i tako dalje. I onda sam malo puko, malo vie. Onda sam doao u kasarnu (bilo je tu i malo tele, da se razumijemo) i sa potpukovnikom bive JNA, Anto Buzuk Hrvat, smo osnovali Prvi kolski artiljerijski vod u kasarni u Zenici. Izbacili prvu generaciju artiljeraca. Istina, mi smo ih tada uili samo sa minobacaima, jer smo samo to i imali. Bio sam tu prilikom ulaska Teritorijalne odbrane u prostor kasarne, garnizon u Zenici. I tako dalje. Znai, i kada su se barikade pravile na mostovima u Zenici i tako dalje, sve stoji. To je otprilike bio, hajde da tako kaem, ratni poetak. Sad ne znam jesam li ba uspio odgovoriti na tvoje pitanje. Itekako si uspio. Ti me malo usmjeravaj, jer rat je strano irok pojam i mogu otii, mogu malo zalutati. Pa me vrati na kolosijek. Ono to bi me sada zanimalo jeste da mi ispria par anegdota sa ratita? Kako je tekao ivot na ratitu? Zavisi. Zavisilo je to od perioda, od godine rata, jer dan na ratitu nije bio isti 92. i 94. Nije bilo isto. Kakve su razlike? Ogromne, ogromne. Prva stvar, 92. godine su se u Zenici pokupili lafo mangupi, kojih je tada bilo i u Beogradu i u Zagrebu, nije bitno gdje, koji su bili kao zajebani momci: napucani, koltovi, rejbanke, folovi, golovi... Ma sve su oni imali. Naravno sami, nita oni nisu zaplijenili, sve su to

66

oni pokupovali i kao Sad mi idemo njima jebat mater. I otili su na Visoko, na ekrie, gdje su ih ovi ispraili. Nakon dva dana su ovdje doli pjeke. Znai, kako? To je bilo: bjeite noge, posra vas guzica. Znai, izvinjavam se to je ovo intervju, ali ne postoji drugi nain da ovo objasnim. Jedno je gledati Ramba u filmovima, a drugo je sa koltom letiti prema ovjeku koji ima papovku i sa njom dobrom puca. Devedeset etvrte, pazi, devedeset etvrte, sada, a kamoli devedeset etvrte... Sada ovdje imamo, kada kaem u Bosni mislim svi, pola miliona vojnika koji su do bola perfektno istrenirani. Sada, petnaest godina nakon rata. Evo, uzmi bilo koju bh jedinicu. Sada su to mjeovite jedinice to idu u sklopu Ujedinjenih nacija. Svi ih hvale, svi ih trae. Zato? Pa zato to je onaj na, kad kaem na mislim na Srbina iz Prijedora, lupam, postavio sto mina i skinuo ih dvjesto. Isto kao i ovaj Musliman odavde ili Hrvat iz, ne znam, iz Bosne. Mada je to meni vrlo runa podjela, ta, zna, Srbin iz Bosne, Hrvat iz Bosne i neki Bonjak iz Bosne, zna. Za mene su bili Bosanci. Srbi su iz Srbije. Za mene je Srbin i Hasan iz Novog Pazara. Za mene je bio. Okay, jedno je pripadnost narodu, ali mentalitet je mentalitet. Svi mi znamo koji je mentalitet Beograda, koji mentalitet Sarajeva, a koji je mentalitet Zenice. Zenica i Sarajevo se ni u ratu nisu voljeli. Zato? Zato. Zato to smo bili razliiti. Sad me zanima, u toku samog rata, da li ste imali priliku priati o neprijateljskoj strani? Kako ste ih tada doivljavali? Pazi, vidi jednu stvar, evo recimo konkretno. Ispriau neke stvari koje su sigurno istina i koje se mogu provjeriti. Imali smo neke razgovore kada su se desili Ahmii, ako se sjea. Ratni zloin, zaista neto jezivo, Srebrenica u malom, Srebrenica u malom. U tom momentu, da je u Ahmiima bilo dvadeset hiljada ljudi, sada se ne bi ilo u Srebrenicu, ve bi se ilo u Ahmie. Znai, ista stvar, samo druga lokacija. Svi su pobijeni do jednog, popaljeni, i tako dalje. I onda je tu krenula estoka guva. I mi smo odavde navalili na njih i tako dalje. I formirao se neki front. Ko su oni? Hrvatsko vijee odbrane. Ili obrane, pardon. Uglavnom, na podruju Viteza govorim, Busovae, Novog Travnika, i tako dalje. I u jednom momentu... Politika je radila konstantno svoje i pokuavala da sprijei taj sukob izmeu, hajde da kaem, Armije BiH i Hrvatskog vijea odbrane.

67

Meutim, vojska je to malo drugaije, ne malo, nego dosta drugaije, gledala od politike i tako smo se prepucavali na vezi. Zna, na motorolama, na ovom i onom. Kada kaem motorolama, pod navodnike motorola, a bila je Kenwood marke, ali motorola je bio neki uvrijeen naziv za eto radio stanicu. I u sve to se upetlja jedan frajer, Srbin, sa Vlaia, gdje sam ja. A on se upetljo u momentu kada se razgovaralo o artiljeriji. Kako su oni znali da mi nemamo artiljeriju, a mi je stvarno nismo imali. Ne to mi nismo htjeli pucati, nego to nismo imali. Konkretno, ja da sam imao, ja bih pucao. U tom momentu su emocije toliko jake da je to nevjerovatno, da bih se poslije kajao. Kajao bih se, to je sigurno, ali u tom momentu se nije o tome uopte ni razmiljalo. Tako da je frajer... Kada sam im rekao da znamo da vam je to tu, dolo je par projektila sa Vlaia i palo upravo tu na navedenim koordinatama. Poslije mi se frajer javio i rekao, ne znam jesam li pogodio, ali mi reci. I nije mi reko ni balijo ni Turine, nego mi je reko Bosanac. I frajer je fakat bio Srbin, nije bio Bosanac, nego Srbin i to Srbin iz Srbije koji je cijelo vrijeme sluao na razgovor tokom kojeg je ovaj Hrvat, s kojim sam se prepucavao preko radio veze, bio toliko neukusno bezobrazan da je to... Mislim, ni u ratu ne bih mogao psovati nekome dijete, da se razumijemo, i tako dalje. Pa je onda bila situacija gdje su ti isti Srbi, koji su pravili haos... Jer Bosna je fenomen, bosanski rat je fenomen. Potpuno mora odvojiti, zato ti ovako iroko obrazlaem ovo pitanje. Jedno je bio rat u Krajini, jedno je bio rat u Mostaru, jedno je bio rat u Sarajevu, jedno je bio rat u Tuzli, a jedno je bio rat u nekoj centralnoj Bosni. Sve razliito. Zato? Zato to konkretno amo Nedad, ovjek iz okoline Nevesinja, Gacka, tako neto, bio je moj pitomac, bio je ovjek od povjerenja od Arifa Paalia, rahmetli. Ovo smijem da govorim, iz tog razloga i navodim. I oni su dobili neke pare i otili su kod Srba da narue artiljerijsku vatru. Platili su uredno. Srbi su gaali odreen broj projektila po ciljevima koje su dobili. Naravno, gaali su Hrvate, je li, po Mostaru govorim. O Mostaru govorim. U Mostaru nije bilo rata izmeu Srba i drugih. Srbi su zauzeli pozicije i nisu jebavali nikoga. Nisu sebi dali blizu, niti su ili. Uglavnom su ratovali Muslimani i Hrvati. Uglavnom. Srba je malo bilo: oko Glavatieva, Borakog jezera i tako dalje, i dolje linija prema Nevesinju, Trebinju i tako dalje. Oni su se dolje krhali sa irokim Brijegom, Dubrovnikom i ostalima, ali ovdje nisu. I ovi su ispucali to su trebali ispucati i onda, nakon toga, je tek krenula frka. Tek

68

su tada krenuli pucati. Kad su ih nai, Armija BiH, kontaktirali, onda su ovi rekli: Ovo vam je od nas. Znai, to je jedan od paradoksa. Opet s druge strane, u tom istom momentu ili plus minus koji mjesec, na podruju Bihaa si imao jedinicu Hrvatskog vijea odbrane koja je bila u sklopu Armije BiH i borila se protiv Srba. Tu u Posavini, u Brkom, i tako dalje, u Sarajevu i tako dalje. Tako da su to neki od paradoksa. Tako da su to neke stvari, a ja stojim kod ovoga to sam rekao. Znai, pod punom odgovornou. Ovo to u izjaviti bilo gdje, pred bilo kim... To su stvari koje jednostavno ne moe shvatiti. Ono to me zanima, na ratitu da kaem emocionalna strana Damira Bajramovia. Da li je udno da te pitam kako si se osjeao? Nije udno. Emire, da ti kaem jednu stvar: udno je bilo u poetku, vrlo udno. Meutim, kao u borbi, sada govorim s obzirom da sam se bavio borilakim sportovima, nikada nisam imao namjeru slomiti nos ili vilicu iz tog razloga. To se deavalo bukvalno kao posljedica nekog fight-a, neke borbe. Ali je bio cilj nadmudriti, pobijediti, pogoditi gdje treba i tako dalje. I u ratu je ista stvar. Onda druga recimo udna stvar bila je: postavili smo, poto smo u brigadi imali samo dva topa dvadeset milimetara, postavio sam jedan otprilike da uva jednu liniju izmeu dva brijega i postavili smo mi taj top i gledamo onako, poto je primirje. I gledamo odozgo kako ovjek puca, puca, i gledamo kako ga Hrvatsko vijee odbrane upravo trai minobacaima, pa ga trai ovim, a ja sam upravo postavio... Usred male movarice bio je neki breulji, moda deset puta deset, karikiram, koji je ba morao biti direktan pogodak da ih ubije. I ovjek je orao i sad mi odozdo gledamo i komentariemo, a samo on puca. Na itavoj toj liniji tri, etri kilometra. I prvo, svaka mu ast, jest hrabar, a na kraju smo shvatili da je budala. I skloni budalu, ode top. Hajde to e on poginuti, nego ode top. Kaem Dovedite ga gore. Doveli su mi ga i kaem ja njemu ta radi, bolan?. ovjek je dobitnik zlatnog ljiljana i u obje noge je u tom momentu imao fiksatore. Zlatnog ljiljana je dobio u, ne znam 114., 110., ne znam, nemam pojma. Motorizovana brigada iz Sarajevskog korpusa. Srbin je, iz jedinog srpskog sela u okolini Viteza, a to su Tolovii koji je tu doao. Ja kaem: Jesi li normalan? Ode mi top, kae on: Molim te, itav rat ratujem protiv svojih. De me pusti da oejfim. To su paradoksi. Da li me je bilo strah? Naravno da me je bilo strah. Upravo je strah jedan od razloga to sam, hajde da tako kaem, prihvatio i da nije bilo Boga ja bih

69

ga izmislio. Jer, suvie sebe volim da mogu da prihvatim da vie nikada nema, da je ovo jedan jedini ivot. Ja to nisam htio da prihvatim. Strah je... strah je... Vidi da ljudi ginu oko tebe, plus neke stvari koje su se meni lino desile, tipa da te otrese detonacija, ne jedna ali ovu jednu izdvajam, jer sam uzbrdo trao kada je detoniralo, letio sam, znai, uzbrdo sam letio ne znam koliko dugo. Mogao sam kimu... Kima mi je mogla puknuti. Pa je bilo sluajeva kada... Poto sam artiljerac, najgore za pjeadiju je mina odnosno projektil sto dvadeset milimetara. I ona ima jedan strano specifian zvuk prilikom leta. Pogotovo ove to su kod nas pravljene, to nisu bile ni blizu kvalitete JNA. I uli smo kada se zabila u zemlju. ovjek koji je leao do mene, dva tri metra do mene, imao je rairene noge i puku u ruci kao i svaki standardan poloaj vojnika. Ona se zabila izmeu njegovih nogu i nije detonirala. Nismo se smjeli pomjeriti narednih ne znam koliko vremena, bojei se da pomjerimo upalja i da nas tada raznese. Pa smo se nas trojica sakrili iza jedne breze, koja je bila jedno tri metra, i ispod nje smo zavukli glave u korijenje, a to to su nam lea i sve drugo virilo, to nije bilo bitno. Mi smo bili sakriveni. Strah. Pria o strahu. Zanima me ta ti je bilo najtee u tim trenucima? Najtee? Kako misli najtee? Pa nisam ni o emu mislio. ta mi je padalo...? Pa, da sam mogao pobjei, pobjegao bih. Eto. Nema tu vie hra-brosti. Tek poslije, kada ovjek... Ako prelomi u sebi te stvari da te nije strah, tada budi siguran da si ve lud. Tad vie nisi normalan, tada nema povratka. Dok god se ovjek boji da umre, hrabrost je u biti pobijediti strah. Hrabar ovjek nije onaj koji se ne boji. To je lud ovjek, a hrabar je onaj koji se boji, pa to opet uradi. To je hrabar ovjek. Na ta u misliti? Mislio sam kako da izvuem ivu glavu. ta mi je najtee bilo? Najtee mi je bilo kada su ljudi umirali oko mene. Izvukao sam ovjeka koji je bio puno ranjen. Tada sam i sm fasovao, je li. Izvlaio sam ga moda nekih trideset metara, jer te zove po imenu: Nemoj me ostaviti. Mali su mene zvali. Mali, pomozi mi!, ali vriti bolan dvadeset ljudi oko tebe. ovjee, pedeset ljudi vriti: Boli. Zovu. A on je bio meni vrlo blizak. S obzirom da sam imao odreeni rang i neku viu funkciju, on je bio neposredno u mojoj blizini. Nisam ga mogao ostaviti, izvukao sam ga. Bacali su na nas rune bombe. U biti, da njega nije bilo... On je poginuo, tada, dok sam ga izvlaio. Da njega nije bilo, poginuo bih ja. Eto, znai, to mi je bilo ao, jer mi je on u biti

70

svojim tijelom sauvao ivot. Ne moe izvlaiti ovjeka onako kao u filmovima, zna, nego lei, uhvati ga gdje ga ne boli. Uglavnom, ako nije ranjen u toraks, uhvati ga pod pazuh, a ovo-ono, nije ni bitno, jer pue. Navue ga na sebe i pue. Srea pa sam ja puzao nizbrdo. Ili nesrea. Uglavnom, to je. Najtee mi je bilo jedne prilike kada je komandant otiao u komandu korpusa. Prethodnu no je napravljen plan napada. Zavrio sam svoj dio posla vezano za taj plan i ostao sam kao deurni oficir bez ikakvog prava komandovanja. Preko centra veze je javljeno da komandir ete, te koja trebala da izvri napad, na glavnom pravcu napada zove da kae da se ne moe praviti napad. A komandant brigade kae da ga ne interesuje uopte koliko e biti rtava, ali se to mora uzeti zato to su pregovori trebali poeti za par dana i da bi naa pregovaraka pozicija bila bolja, morali smo uzeti to brdo. Kada se zauzme to brdo faktiki... Ta njihova zona koju su kontrolisali, mi je faktiki dijelimo popola, jer s tog brda kontroliemo vatrom ostatak itave doline. Bilo je strateki, odnosno ne strateki, nego operativno taktiki vano mjesto. I onda, iz tog razloga, bez obzira na broj rtava, smo to morali uzeti. Moda bi poginulo stotinu ljudi da se ono zauzme, ali dugorono gledano bi se isplatilo jer bi tu front bio zavren. Znai, tu bi ih porazili definitivno. I to je sigurno tako. I ja sam otiao dolje, mada nisam smio da odem. Prvo, nisam smio napustiti komandno mjesto. Drugo, nisam imao nikakvog prava da uopte odem dolje. Faktiki sam napravio problem sebi. Otiao sam dolje i prvi put u ivotu sam vidio kompletno minsko polje na elektrino paljenje. Imali su nekog estokog inenjerca. I najgore, sve te mine nije bilo mogue aktivirati ni na jedan drugi nain, jer su bile zakopane u zemlji. Tako da nije postojao nain da ih nae. Nije virio upalja, ma nije virilo nita. Sve je bilo ispod zemlje. A oni su tada bili uveni po onim protivpoarnim aparatima, jer su imali iza sebe Vitezit koji je u momentu poetka rata imao nekoliko hiljada tona eksploziva i da je detonirao otila bi Zenica, a ne Vitez. Banja Luku bi sruilo, a kamoli Zenicu. I to je u biti u ratu bio njihov glavni argument kojim su trgovali. Uglavnom, ja sam doao dolje i sad oni mene izvjetavaju: Naelnie, ovo-ono. Ovako mi ne moemo. Zna ta je komandant naredio, pa daj ga nazovi. Ne mogu stupiti u vezu s njim niti ga smijem nazvati. Kae: Svi emo izginuti, Ti zna ta ti je rekao. Pa daj molim te. Ja to mogu uraditi je da naredim obavjetajno izvianje, vatreno izvianje. To je u sklopu nekih obavjetajnih podataka gdje se

71

vri da se ispita snaga odbrane neprijatelja. Znai, zapuca se, simulira se napad da se vidi kakav e biti odgovor i ime. Ljudi su odgovorili tako da narednih pet do deset minuta niko nije mogao ustati, jer je lomilo. A ja sam imao takav predosjeaj. Ispao sam tu moda kukavica, ali sam imao takav predosjeaj, pa sam od ovjeka koji je imao vezu, bukvalno oteo mali onaj RUP i stavio ga ispred sebe. RUP je radio ureaj, je li, kao za radio vezu. To je mali jedan ureaj, RUP. RUP-ova ima puno od dvanaest, trideset tri, tri, devet, nije ni bitno sada. Ovo je bio jedan mali koji sam ja faktiki uzeo ispred sebe i stavio. Pa moda par sekundi nakon toga je metak zviznuo. Znai to je, ne mogu ti objasniti, neki... Kada ima osjeaj, ne moe ga argumentovati, ali ga ima. I iza toga, detonacija je bila. Metak je zviznuo. Da nije bilo toga, mene bi direktno u glavu pogodilo, sto posto. Meutim tom prilikom je samo jedan ovjek poginuo i to od snajperskog metka. Ja sam iza toga naredio da se povuku i da se obustave napadi. Mada nisam smio narediti, niti su oni mogli prihvatiti moje nareenje, jer nisam imao nikakav naredbodavni karakter, znai nisam bio u komandnoj strukturi. A samo su komandne strukture mogle donositi naredbe. Oni nisu bili pod mojom direktnom komandom. Koje si sve zadatke obavljao u toku rata? U smislu funkcija, misli tako? Prvo, ovako. Na poetku rata sam bio pratilac. Nakon toga sam bio obian vojnik. To je ve bilo... Bile su formirane ekipe, podijeljene su uloge i mogao si samo da bude obian vojnik ili nita drugo. Poslije, kada su oni saznali da imam vojno obrazovanje, kada se poela postrojavati vojska, e tada su me pozvali i ponudili mi konkretno mjesto da budem komandir kolskog artiljerijskog voda kod nas ovdje u kasarni. Nije bilo artiljeraca Muslimana da tako kaem, tako da sam ja, sa gospodinom Antom Buzukom, tada formirao prvi artiljerijski vod, kolski artiljerijski vod. Nakon njega odlazim. Radio sam ja to. Nakon njega odlazim. Formirala se 301. mehanizovana brigada koja je imala zadatak da u biti vie bude kao kadrovski centar. Zato? Zato to su u njenom sastavu od tri bataljona dva bila tenkovska, a jedan je bio artiljerijski divizion. S obzirom da mi nismo imali artiljerije, a kamoli tenkova, svi ti ljudi koji su bili tu su bili u biti voeni kroz vojnu potu, a uvijek su bili dodjeljivani nekim drugim brigadama i jedinicama da odrauju za njih poslove. Tu sam zvanino obavljao dunost naelnika artiljerije, mada je nije bilo, ali eto podrka drugima. Nakon toga sam

72

bio naelnik obavjetajne slube, odnosno pomonik komandanta brigade za obavjetajne poslove. Ali to je vojna obavjetajna sluba, a ne ove druge to ljudi esto mijeaju. Znai, mene je iskljuivo interesovao vojnik na frontu, a ne u pozadini, a ne neki agent i tako dalje. Onda sam imao zdravstvenih problema, ranjavanje i odlazim u Ministarstvo odbrane, odnosno konkretno u Ratnu oficirsku kolu u Zenici gdje sam predavao dva predmeta i bio sam ujedno i komandir treeg pitomakog voda prve generacije borbenog komandovanja. Za cijelo vrijeme tvog vojnog angamana, kakav je bio tvoj odnos sa porodicom? Kakva je bila vrsta kontakta? Kada doem... Kada doem, tu su bile bolne stvari. Moja mati i otac su bili gladni, edni, bez struje, bez iega, i roditelj ko roditelj, sin jedinac. Kad je ve budala otiao, pa hajde uredu... Oni su se istovremeno bojali za mene, ali i bili ponosni na mene. Uglavnom, doao sam, gore sam jeo riu, moda neka tri mjeseca, riu bez soli, hljeb bez germe, i tako dalje. Doao sam kui, a mati je u onoj maloj limenoj peici... to je nezamislivo danas da u zgradama bude limena pe, ali je bilo. Limena pe. Unutra je mati kuhala hljeb kada je bilo brana. Kupila je pola kokoi i neto malo krompira, jer mi nismo bili na selu i nismo imali njivu i dala je jedan vrlo vrijedan prsten za to da bih ja jeo, a ja nisam mogao da jedem, ko to ne bi mogao da jede niko normalan da mu otac i mati, koji su dva kostura, sjede i gledaju i uivaju kad vide kako ja jedem. I onda smo napravili neki kompromis da jedemo svi zajedno. Eto, otprilike, bio je odnos... Bilo je tu i anegdota. Jednom kada sam doao sa terena, u momentu kada sam imao pancirne metke, stari uzeo onako moje oruje da gleda. Sreom je pitolj, a ne automat. I ispali metak. A metak je bio non-stop u cijevi. A pancirni metak zvoni. U zgradi, ti zna kakve su zgrade, nisu zidovi od cigle nego su montani i to je zvonilo po radijatoru, nema kuda nije. Nikada nismo nali to zrno. Mati i ja smo mislili da se ubio. Nismo smjeli ui u sobu. I on izlazi i uze onaj pitolj i baci pitolj, opet ne kontajui da je sada sljedei metak u cijevi: Jebo te tvoj pitolj, mogao sam poginuti. Mislim, srea pa drugi put nije dolo do opaljenja. ovjek ba antitalenat za oruje. Maloprije si spomenuo da si bio ranjen. Jesam, mada to nigdje nije bilo zvanino upisano, jer nisam imao za to vremena. Shvatio sam da sam ranjen nakon dva dana.

73

O emu se radi? Pa, izvlaio sam jednog prijatelja koji je bio ranjen. Izvlaio sam ga, bacali su na nas svata neto. Uglavnom, par gelera koji su njega ubili... Ono to njega nije ubilo, to je njega profulalo, pogodilo je mene u predjelu donjeg abdomena, u predjelu prepona, genitalija. Eto, bukvalno imam ratnog veterana u smisli onoga to nas mukarce ini mukarcima. Imam dvadeset jedan konac u tom predjelu. Nisam bio dugo u bolnici. U bolnici sam bio poslije tek, kada sam shvatio da sam ranjen, a shvatio sam da sam ranjen... Nije me nita boljelo, odmah da kaem. Jesam imao malo problema ko ovo ko ono, ko iga me, ko teko mi. Svata neto, ali nita. I nakon par par dana sam imao potrebu da mokrim i kada sam poeo da se raskopavam onda sam vidio da sam krvav, da je zagnojeno, da su se sve dlake zalijepile i svata neto. I onda su moji rekli da sam ranjen. Otiao sam u stacionar, odnosno tu u lokalnu ambulantu, jer sam znao sve te ljekare, jer sam morao sve to obilaziti, kontrolisati, svata neto. Oni su mislili da sam doao na kafu. Otiao sam pjeke tamo. Ja im rekao: Ja ranjen, Kako ranjen?, Ranjen, Nemoj zajebavati. Hajde, taman si na kafu. Mislim, nije to kafa. To je jeam, ali nema veze. Zvali smo to kafom. Fakat su onda vidjeli, kada su me obrijali, rupicu. Srea pa su to bile, hajde da kaem, te bombe. Eto tako sam skontao da sam ranjen, ali to nigdje nije bilo upisano. Bilo me je sramota, iskreno da ti kaem, da kaem da sam ranjen, jer vidim ljude bez ruku, nogu i ostalog. Eto, to je to. Vidim da ima dugo ratno iskustvo. Zanima me koliko si dugo bio u ratu? U ratu? Je li raunamo sa Hrvatskom? Pa da. Ako raunamo i Hrvatsku... Mada u Hrvatskoj nisam imao ta neka ratna dejstva, da se razumijemo, ni blizu kao iskustva iz Bosne. Hajde eto da to zanemarimo od te neke, poetka 92. do 95. godine, do kraja, do Dejtonskog sporazuma. Mada sam neposredno prije Dejtonskog sporazuma... Mada on nije bio potpisan, ali stao je rat. Zaista je stao rat i fakat nije bilo nita. Znai, Daytonski sporazum, a par mjeseci prije toga je stao rat. Par mjeseci nakon Srebrenice. Kada se desila Srebrenica, u Bosni i Hercegovini nikad nije bilo vie dobrovoljaca koji su bili spremni doi do Beograda. Znai, ne do Beograda, nego do Berlina. Meutim,

74

najvei dumanin bosanskog naroda, u tom periodu, je bilo bosansko rukovodstvo. Ne samo taj put. Znam mnoge, kada su htjeli pokazati drugima da mogu, da imaju vojnu nadmo. Igrali su se s ljudima. Igrali su se sa nama. Mi smo tu bili samo figure. Ko se igrao? Rukovodstvo, rukovodstvo. Znai oni su... Ne kaem da njima nije bio cilj da zaustave rat. Definitivno. Meutim, rat se mogao zaustaviti prije time. Najgori je rat bez pobjednika. Ovo je rat bez pobjednika, to je najgore, i bez moralnog pobjednika. Zato i bez moralnog pobjednika? Pa iz tog razloga, kada izuzmemo Natau Kandi, kojoj bih sada dao bubreg da joj zatreba, kada izuzmemo edu Jovanovia, kada izuzmemo Nenada anka i ljude, sada da ne nabrajam, poput njih koji imaju muda ko, ko Zenicu itavu. Nataa pogotovo. Kada njih sada izuzmemo, bilo je takvih ljudi i kod nas, hajde da tako kaem. Ali da se vratim na temu. Kada se desila Srebrenica, svi smo plakali, svi smo spontano krenuli u svoje jedinice, ko je bio i demobilisan i ko nije bio demobilisan, bez obzira na sve. Ba smo plakali. Veliki su problemi bili zaustaviti narod tada. Veliki. A nae rukovodstvo nas je zaustavilo. Kao to Milorad Dodik sada govori da mu je najvie od pomoi Haris Silajdi, tako je i Slobodanu Miloeviu tada najvei pomonik bila tadanja ekipa. Sada kada pogledam, moda je i bolje da do toga nije dolo, jer bi bila jo jedna Srebrenica. Ne bi se zvala Srebrenica, zvala bi se Bijeljina. Ali ne bi bila... Eto. Gdje si bio u tom periodu? Vidi neto, pitao si me kraj rata. Bio sam, istina, do 95. godine. Meutim, neposredno pred Dejtonski mirovni sporazum sam shvatio da od rata vie nema nita, da u ovom ratu nee biti pobjednika, da e se zavriti politikim putem, da nai uveliko kradu, vercuju, da njihovi sinovi jebu najljepe djevojke. Znai, ja se izvinjavam to sam vulgaran, ali jednostavno ovo zahtijeva ovakav odgovor. Jer kada vidite jednog polupismenog debila koji ima sto dvadeset kila. Od tih sto dvadeset kila, sto deset je salo. Mislim, stavljam to pod navodnike. A ti si za pet kopalja bolji i sposobniji od njega, meutim on voza auto sa korpusnom registracijom. Zvanino je ofer. Zato? Zato to mu je babo neki igra gore i tako dalje. Uglavnom, odluio sam da se demobiliem i to je to.

75

Sjea li se dana kada si skinuo uniformu? Moe li mi rei neto o tome? Mogu. To se desilo pred Dejtonski mirovni sporazum i sjeam se, sjedio sam kod svog dajde, odnosno ujaka, kako ko kae, i tako smo malo razgovarali. Kae on meni: Damire, otac ti je pametan strunjak. Trebao bi ga posluati i krenuti neto sa njim raditi. Jer mi je otac, ve sam rekao, bio jak ekonomista. A ja sam u tom periodu dobio poziv iz vrha Armije i bio sam odabran meu dvadeset i tri perspektivna oficira koja su trebala da idu vani na specijalizaciju, kolovanje. Dvije godine u Italiju, a onda dvije godine po elji Turska, Malezija, Pakistan, i tako dalje. I zavrne dvije godine se ilo na West Point. Znai, to je san svakog oficira otii na West Point. Ja sam tu upao pretpostavljam sasvim sluajno, a ponajvie zahvaljujui zaslugama rahmetli generala Keme Kariika koji je u biti bio moj pravi komandant, jer Rasima Delia ne prihvatam. To je jedno, ne znam, ubre kojeg ne volim. Zaista ga ne volim. Uopte ga ne odvajam od ovog iz Banja Luke. Ne volim ga vidjeti, a kamoli da kaem da mi je komandant. Sramota me bilo. I sada me sramota. Uglavnom, vijeali smo hou li nastaviti vojnu karijeru ili u nastaviti... ili u se demobilisati. I tada sam odluio da se demobiliem. Otac i ja smo nakon toga formirali firmu, jer nije bilo mogunosti da se igdje zaposlim, jer sam bio crveni, imao sam taj pedigre. Govorim o periodu nakon rata, nakon demobilizacije. Oprosti, ta znai crveni u ovom sluaju? Crveni, to je socijaldemokrata. Moj otac je dobio otkaz, jer je trebao otpustiti Ristu alasana Crnogorca. Moj otac to nije htio, jer je bio prijatelj sa njim, jer je moj otac bio direktor, a Risto je bio njegov zamjenik. I na kraju moj otac dobije otkaz, a Risto dobije mjesto u Upravi za inspekciju opine Zenica. U toku rata, govorim. Sada je Risto negdje u Crnoj Gori dolje. Sve se ovo d vrlo lako provjeriti. Ovo je javna informacija. Pristao sam da se moje ime objavi i da se ovo objavi u bilo emu, pa i na televiziji ako bude trebalo. Znai, ja znam ta govorim, sve je ovo vrlo lako, meni nije do zajebavanja, s ovim. Ti vidi gdje sada sjedimo, gdje radim. Meni publicitet, pogotovo negativan, ne treba. Imam i namjeru, i uestvujem u sklopu svega ovoga, s namjerom da zaista kaem istinu i govorim istinu. Neko pametan to shvati. Neka poalju te mangupe sada iz Beograda to govore No, ica, Srebrenica. Nek ih poalju u umu da samo jedan dan vide mrtvog ovjeka. Nee im vie

76

nikada naum pasti da se kure. Ne njima, nego nikom. To je poenta mog uestvovanja u svemu ovome. Ono to me zanima i to je vano, a to je: netom nakon rata, kae, razduio si se, ti i otac ste osnovali firmu. Kakav je bio tvoj svakodnevni ivot u odnosu sa roditeljima, sa prijateljima? ivio sam kod roditelja i nisam imao gdje drugo. Mada sam bio klipan koji je ve tada imao dvadeset etiri, dvadeset pet godina. ivio sam kod roditelja. Otac i ja smo osnovali firmu, a ta firma se sastojala od sudske registracije. I to to je otac prije rata bio vrlo uticajan, pa su nam neki prijatelji, koji su idalje ostali na poloaju, pomogli da doemo do nekog jeftinog prostora pod kiriju. Pa su nam dali, poklonili nam stari telefaks i telefon i tako dalje. Radili smo trgovinu. Znai, ima prijatelja ovdje u Prim-u, oni hoe topli obrok, pa mi kupimo paket u Market komercu. Oni hoe patete, a mi kupimo za osamdeset feninga, a prodamo njima za devedeset, i taj dan si ti dobar dvadeset maraka. I tako smo krenuli. Bukvalno je bio cilj preivjeti. Nita drugo. S obzirom da smo imali zemlju na moru kupljenu prije rata, eljeli smo to prodati i s tim novcem neto pokuati uraditi ili bjeati iz ove drave. Na koji nain sada vidi svoje iskustvo iz rata? Kakve ono ima veze s tvojim poslom? Pa ovako. U toku rata zaista naui razliku izmeu istine i lai. Uglavnom, postane takav psiholog izmeu ljudi. Ljude gleda, mada sam iza toga, nakon ne znam koliko, hiljadu puta prevaren, ali sam svaki put znao kada e me zajebati. Ne znam kako me opet zajebu. Ali utjecalo je na te stvari. Utjecalo je. Jo ima nekih bolnih stvari. Konkretno, evo nakon rata odlazim u Prijedor. Ne odmah nakon rata ali, i ovo sada je nakon rata, ali evo recimo da budem precizniji neke 2001.-2002. godine. Nekih pet, est, sedam godina nakon rata. Odlazim u Prijedor kod Ranka, jednog od bogatijih ljudi u Prijedoru, imunijih i poslovnih, koji mi prodaje mainu za tri hiljade maraka, odnosno tri i po, i pokazivao mi je druge maine. Ja sam vidio i te druge maine, ali nisam imao para za njih. ovjek me prvi put u ivotu vidi i daje mi na obraz mainu, da mu je platim kad god mogu. A ja sam tada nosio bradu i bio sam onako malo ei momak u tom periodu, ali sam bio korektan. ovjek mi na obraz dao mainu i eto. Otprilike, to je jedno od mojih iskustava. Poeli smo super raditi nakon rata sa kreditom koji nam je dao TOZ Zagreb

77

Tvornica olovaka Zagreb. Prvo oni, od njih smo krenuli. Kada gledam ko nam je pomogao od muslimana, nije nam pomogao niko, pa ni ona familija koju smo otpremili iz Zenice da pobjegnu za vicarsku i tako dalje. Pomogli su mi ustae pod navodnike. Znai, to nisu ustae, ali sad u argonu, pod navodnike ustae iz Zagreba koji su nam na obraz dali pedeset hiljada maraka robe. Dao mi je etnik, pod navodnike, iz Prijedora koji mi je dao mainu na obraz da mu je platim kad god budem mogao. Platio sam mu je za godinu, moda za godinu i dva mjeseca. Nikada mi A nije rekao. I ta mogu misliti? Ne mogu nita. Ne znam vie nita. Sve je to nenormalno i neshvatljivo, pogotovo na ovom podruju Balkana, da je to nevjerovatno. I dan danas, najbolje poslove i najlake radim sa, eto ba sa Srbima. Bio sam u Subotici nekoliko puta, u Beogradu, u Kragujevcu sam nedavno bio. Radim fenomenalno s ljudima. Na obraz. Do sada, nakon rata, me nijedan Srbin ili Hrvat nije prevario. Kako je ratno iskustvo utjecalo na tebe? Ne samo po pitanju posla, nego i ivota i sagledavanja stvarnosti? Jezivo. Bio sam oenjen od 96. do 99. Svoju bivu suprugu sam dva ili tri puta, namjerno ili nenamjerno, ne znam, pokuao udaviti u snu, jer sam imao, to sad ljudi kau, PTSP. Mada nisam koristio nikada nikakve lijekove. Jesam, nekada mi mama da apaurin, to je. Ona kae Veselica, pa ja lijepo zaspim i naspavam se. Bilo je par puta tu nekih tua, ali i onda se zaustavi u nekom momentu kada faktiki... Ako to uradi, ubie ovjeka. Pa onda stane. Oruje i dozvolu imam, ali ga ne nosim, jer bih pucao. Ima dobrih i loih stvari, pokazalo se. Jedino dobro je to to vidi ko su bili ljudi, a ko ne-ljudi. I tako dalje. Sve drugo je apsolutno negativna stvar koju eto... Na samom smo kraju intervjua. Sada bih volio da mi kae ima li neto to smatra vanim za sav ovaj period o kojem smo priali, prije rata, za vrijeme rata, poslije rata, a da te nisam pitao? Ima, ima. Ja sam odgajan na principu dobra i zla. Dido mi je, ili dedo svejedno, pukovnik bive Titine armije iz Drugog svjetskog rata. Ima dvije medalje za hrabrost. Da ne nabrajam dalje. Jedino sam kod Tite vidio vie ordena nego kod njega. Kada dou oni praznici, pa se to nosi po odijelima i tako dalje. Rastao sam po prii dobra i zla. Svi u familiji... Otac mi je bio oficir, dajda, tetak, ja i tako dalje. Moram napraviti jedan malo iri uvod dok ovo govorim. U ratu sam osjetio potrebu za

78

Bogom. Vrlo bitna potreba. Poslije mi se to reflektiralo i u ivotu, jer kada ljudi zaista krenu iskreno vjerovati u Boga prestanu se bojati ljudi. Jer osnovni stav za svaki rat je strah od ljudi, pored pohlepe naravno. Govorim o strahu, strahu od ljudi. Ja se nikoga vie ne bojim, osim Boga odavno. Ne to sam Rambo ili neto, nego upravo iz razloga to sam svjestan tih stvari. A u Boga sam krenuo vjerovati i Islam sam prihvatio kao svoj vid vjerovanja u Boga, mada nisam musliman za uzora: ne idem redovno u damiju, hou popiti alkohol, puio sam travu u jednom periodu nakon rata. Sve su to neki poremeaji koji dou i koji ti pomau tako da to sve nekako svari. Neka ljudi bjee od religije i neka se dre onog starog Hode i popovi, najvei lopovi. To je uvijek bilo, bie i ostae. Vjera u Boga je neto isto. Ne treba mijeati sa religijom, ne treba institucionalizirati, ali naalost je to neophodno. I ne sagledavaju dobre stvari. Ja nisam musliman zbog tradicije i porijekla. Upravo sam naveo svoj odgoj kao uvod u ovo, zato to sam zaista osjetio potrebu za Bogom. Bog je pravda, ljubav. To je Bog. Ne samo kazna za ovo i kazna za ono. Bog je vie milostiv nego to kanjava. Neuporedivo vie. Ne jedan jedan nego jedan naprema xyz. Milostiv u odnosu na samo jedan onaj mali dio to kazni. U odnosu na nas kakvi smo. Koja to kazna treba biti za onog koji ubije dijete? Nije bitno ije je, jer dijete ne zna. Ima li oprosta za takve ljude? to je najgore, ima i za takve. Moda je i najbolje. Mi ljudi zato i nismo bogovi, jer ne moemo takve stvari znati. Zato je Bog Bog. To je jedna poruka. Druga poruka je da budemo dosta zreliji. Da se otvore ovakvi razgovori. Ali iskreni, iskreni razgovori. Znai, ja ne mogu mrziti sve Srbe. etnike mogu iz dna due. A Srbe ne mrzim. Zato? Zato to sam opet nakon rata bio kum Zoranu i Sanji, eno ih sada u Austriji. Ko da ti se nita promijenilo nije, a jeste se puno toga promijenilo. Kod mene ovdje u firmi... Imam privatnu firmu... radili, rade dvoje Srba, radili i Hrvati, rade radnici, rade ljudi. E sad, kako se on zove, to je njegove matere i oca kakvo su mu ime dali. Mene to ne interesuje. I to je jedna od stvari koju elim da poruim. I neka se suoe oni sa istinom da jesu napravili genocid u Srebrenici. Jesu. I ne samo u Srebrenici. Ne govorim o formalno-pravnom karakteru, nego govorim o neemu ega se svaki Srbin, pravi Srbin... A u biti pravi Srbin je dobra i pozitivna stvar. to su oni ljudi koji su isto tako odrasli na priama o junatvu, to su za njih bili Turci sa kojima mi veze nemamo, to su oni bili za nas. Jer ako emo i tu mak na konac... Mada oni nas zovu Tur-

79

cima, a imaju puno vie turske krvi nego mi, jer mi nemamo. Mi smo se borili protiv Turaka i to treba da znaju. U svemu ovome su moda, ne znam, Hrvati ispali najmudriji narod. Zato? Jer kroz istoriju su pokazali: imali su jednog Tita koji nas je sve objedinio. U samom Zagrebu je u Drugom svjetskom ratu bila najjaa ta neka antifaistika borba, za razliku od jednog Beograda koji je bio prijestolnica faizma, etnitva, kolaboracije sa Nijemcima. Meutim, isto tako ne moemo zaboraviti ni masu nekih stvari koje su se deavale u tom periodu. Treba da se prepoznamo mi, fini i normalni ljudi. Ne znam, zaista se trudim neto pametno rei, ali mi ne polazi za rukom. Ako sam imalo pomogao, a imao sam, Boga mi, iskrenu namjeru i ako bude trebao neki drugi intervju ili neka konkretna pitanja... Bilo bi mi lake govoriti da su konkretna pitanja, jer ja dajem konkretne odgovore. Zna, iznositi neko svoje razmiljanje. Jer smo malo umorni poslije posla pa se neke stvari zaborave da se iznesu. Ustvari, eto, imao sam dobru namjeru. Damire, hvala ti. Hvala tebi. Hvala vama.

80

Zagrepanka

Rat nisu ruevine kua i poginuli ljudi, ve ruevine ljudi koji su taj pakao proli

Na poetku, kako bismo vas upoznali, molim vas da nam kaete neto o sebi, svojoj obitelji u vrijeme prije Domovinskog rata. Rodila sam se u malom mjestu pored Zagreba 1966. godine. Otac mi je radio u tvornici papirne ambalae, a majka nije bila zaposlena. Dodatno su se bavili poljoprivredom i od toga su malo po malo gradili kuu. S roditeljima, mlaim bratom i bakom sam ivjela lijepim obiteljskim ivotom. Nismo imali puno, ali smo se jako dobro slagali. to ste vi radili u to vrijeme, ime ste se bavili prije rata? to vam je tada bilo vano? Do ljeta 1991. godine inilo mi se da imam sve u ivotu. Bila sam odlina uenica, upisala sam fakultet koji sam eljela, plesala sam u folklornom drutvu s kojim sam proputovala europske i neke druge zemlje. Imala sam prijatelje s kojima sam izlazila... Te godine zaruila sam se s krasnim mladiem iz Dubrovnika koji je bio u Zagrebu na specijalizaciji iz pedijatrije. Na fakultetu mi je dobro ilo, a preko Student servisa radila sam u galeriji umjetnikih slika. Sve u svemu bila sam sretna. Kako ste vidjeli to vrijeme prije rata i dogaanja neposredno prije rata? Kakva je bila atmosfera u vaem okruenju? U samom poetku, kada su krenuli neredi i takozvana balvan revolucija, niti ja niti moja obitelj nismo previe obraali pozornost na to. Nismo bili ni na koji nain vezani uz ljude i krajeve gdje se to dogaalo i mislili smo da e se to jednostavno rijeiti. Brat mi se nalazio na odsluenju vojnog roka u JNA i ivjeli smo u iekivanju njegova povratka. Ja osobno o vojnom zanimanju i oruju nisam nita znala niti me je to zanimalo.

81

Obzirom da znamo da je ve na samom poetku rata u Hrvatskoj, Dubrovnik bio u tekoj situaciji, a rekli ste da vam je zarunik bio iz Dubrovnika, kako ste gledali na to podruje i da li je to doprinosilo vaem nekakvom drugaijem vienju situacije? Hm, poetkom agresije na Hrvatsku, kada su poele dolaziti vrlo rune slike napada na nae policijske snage, a kasnije i na pojedina podruja... E, zarunik je bio jako zabrinut za svoje roditelje i bojao se da bi, zbog blizine granice, Dubrovnik mogao najvie stradati. Kada je postalo jasno da je Dubrovnik u okruenju i da je pitanje dana kad e biti potpuno odsjeen od ostatka Hrvatske, pitao me to mislim, to da radi. Tamo je trebalo lijenika, a mene nije elio ostaviti jer smo zajedniki ivot planirali u Zagrebu... To je za mene bilo teko pitanje, jer niti jedan odgovor nije bio dobar. Rekla sam mu da je pred nama cijeli ivot, a u Dubrovniku ga sada trebaju i to e brzo zavriti, pa e se vratiti. Otiao je i vie se nikada nismo uli niti vidjeli. To je trenutak koji u zauvijek pamtiti i koji mi je u potpunosti promijenio ivotni put, trenutak koji si nikada neu oprostiti, jer sam ga trebala zadrati uz sebe, pa moda ne bi poginuo. (Suze u oima) Kako ste se osjeali u to vrijeme? to ste tada, vi osobno, radili? Pa, iz Dubrovnika su dolazile samo ture vijesti o granatiranju grada, a ja nisam imala nikakvih, nikakvih informacija o zaruniku. I u ostatku zemlje su se poele dogaati rune stvari. U meuvremenu mi je vlasnik galerije u kojoj sam radila rekao da me vie ne moe plaati i prestala sam odlaziti na posao. Cijele sam se dane ivcirala sluajui svake vijesti koje su bile na televiziji i sve je to na mene jako loe djelovalo. Jedan prijatelj mi je predloio da doem u tadanji tab teritorijalne obrane i da se angairam na nekim poslovima koje mogu raditi kao volonter kako bih manje mislila na svoje probleme. To sam i prihvatila. Tada nisam mogla niti zamisliti gdje e me to odvesti. Znai, kao volonter ste se u biti ukljuili u obranu domovine. Kakva su vaa konkretna zaduenja tada bili? to ste radili? Moja prva zaduenja su bila pisanje nekakvih manjih dopisa, kuhanje kave, sitne ispomoi drugima. Nekako, po potrebi. Ve nakon prvih nekoliko dana je zapovjednik uoio da se dobro snalazim u crtanju karata zbog moje tehnike struke. U isto vrijeme se ukazala potreba za uvoenjem informatike podrke u pojedinim poslovima i pitali su me

82

znam li ja raditi na PC-u. Odgovorila sam da ne znam, ali da u nauiti ako je to potrebno. Odluili su me primiti i postaviti na radno mjesto referenta za automatsku obradu podataka u odjelu organizacijsko-mobilizacijskih poslova. Dalje se sve odvijalo strano brzo i ve nakon dva tjedna upuena sam prvi puta na izdvojeno zapovjedno mjesto postrojbe. Moj prvi teren... Tamo sam, sluajui izvjea o poginulima, prvi put shvatila ozbiljnost situacije u kojoj smo se nalazili. Obzirom da je moja postrojba bila priuvnog tipa, svi pripadnici su bili mobilizirani. A ja sam dola sama, kao dragovoljac, pa su me, zbog opasnosti da bi me, da bi mi se neto moglo dogoditi, naknadno mobilizirali iako nisam bila vojni obveznik. I tako sam ja i slubeno postala vojnik 5. 12. 1991. godine. Koja je bila vaa glavna motivacija da se ukljuite u Oruane snage kao aktivna vojnikinja bez obzira to niste bili vojni obveznik? (Osmjeh) Mislim da se sve to odvijalo bez neke moje svjesne odluke ili elje. To je jednostavno bio splet okolnosti koje su me vodile. Kada sam se ve nala meu tim ljudima, eljela sam maksimalno pomoi. Nisam se osjeala kao vojnik. Nisam rukovala nikakvim orujem, niti sam pomiljala da sam ja sada u ratu i da bih trebala nekome uiniti neko zlo. Ne. Ja sam samo eljela pomoi da se sve to zavri i da u mojoj Hrvatskoj bude mir, da mogu nastaviti ivjeti tamo gdje sam stala. Moete li nam rei kakva su bila vaa prva iskustva vezana uz boravak u postrojbi? (Osmjeh) Jo mi je vrlo ivo sjeanje na taj moj prvi odlazak na teren. Toga je dana na logistiar nabavio neke stare maskirne odore i podijelio pripadnicima postrojbe. Kada je uo da i ja idem, dao mi je hlae, koulju, jaknu i opasa. Sve pet brojeva preveliko. (Uz osmjeh) Svi su umirali od smijeha kada sam se obukla, a ja sam se osjeala kao dijete koje se oblai u maminu, ili bolje reeno tatinu odjeu. Tada su rekli da je vrijeme za polazak. S jo nekoliko ljudi iz zapovjednitva, ula sam straga u neko udno vojno vozilo s malim prozoriima. Vonja mi je bila strano dugaka, a kroz te prozorie promicala su stabla neke ume... Prvi sam se put zapitala to ja to radim, kuda ja idem i zato... Kada smo stigli, svi su nam se obradovali. Mene su sa uenjem gledali, ali su me lijepo prihvatili... Sjeam se te prve veeri... Mrailo se, a iznad ume je lebdjelo neto kao to, kao stotine krijesnica. Pitala sam to je to, a oni su me svi gledali sa nevjericom i sigurno su se pitali to

83

ja tamo radim. (Osmjeh) Rekli su mi: Pa to su meci koji fijuu iznad glava naih suboraca na poloajima. Mora paziti da ne hoda brisanim prostorom da te ne pogode. Vau... Polako sam poela shvaati to se dogaa oko mene. A kad su tek pale prve granate, zvuk me skamenio. Najrae bih pobjegla, ali sam bila preponosna; nisam eljela priznati da ja to neu i ne mogu. Polako sam uila od svih i o svemu i s vremenom sam se lijepo prilagodila. Zapovjednik se navikao na moj rad i jako smo se dobro slagali... Ali, ubrzo se dogodio drugi vaan trenutak za mene. Zapovjednik je tada dobio zapovijed za preuzimanje druge priuvne postrojbe; postrojbe kojoj su namijenjene zahtjevne i teke zadae. I on sam je bio jako uznemiren time. Gotovo sam se uplaila kad sam ga vidjela u takvom stanju. Slijedeeg dana je pitao da li bih ja pola s njim i s jo nekoliko kolega u tu drugu postrojbu. Pristala sam... Tu je u stvari poeo moj pravi ratni put. (Pauza) Stekla sam dojam da ste zapovjednika poznavali od ranije. Da li je bilo jo osoba iz postrojbe koje ste znali ranije? Tono. Poznavala sam i zapovjednika i prilino veliki broj ljudi koji su se tamo nalazili. Naravno, s nekima sam se due znala, a neke sam samo povrno znala, jer smo se kretali na istim mjestima. Ipak je to malo mjesto gdje svatko svakoga zna. Meutim, mnogi su bili mobilizirani sa ireg podruja i veinu tih ljudi nisam do tada znala. Kud vas je dalje odveo va boravak u postrojbi? Jeste li bili na terenu? Da li ste bili na mjestima gdje su se direktno vodile bitke? Kako ste se osjeali? S novom postrojbom sam, kao referent za organizacijsko-mobilizacijske poslove, sudjelovala u gotovo svim akcijama: od pokupskog, istonoslavonskog, pa sve do dubrovakog podruja. Radila sam poslove vezane uz mobilizaciju i planiranje, crtala sam karte, vodila evidencije vojnih obveznika i evidencije stradalih i cijeli niz poslova po potrebi. Svakog dana sam nauila neto novo. Bilo je lijepih dana kada smo se alili, kada je sve mirno prolazilo, a bilo je i paklenih dana koje bih voljela izbrisati iz ivota. Na terenu smo najee bili smjeteni u naputenim kuama, zatienim balvanima, nauili se prati u minimalnim koliinama vode, jeli hranu i prekrasnu i nejestivu... Bilo je svakakvih situacija...

84

Bilo je dana kada sam umirala od straha, ali i onih lijepih, koje ne bih mijenjala za nita na svijetu. Moram rei da sam u proljee 92. godine razmiljala odustati od svega, jer ja svakako nisam osoba koja bi mogla nekoga ubiti i nisam se eljela dovesti u situaciju da to moram. Spomenuli ste da ste bili, izmeu ostalog, i na dubrovakom podruju. To me je vratilo na razmiljanja o vaem zaruniku. Recite mi, jeste li imali u to vrijeme nekakvih vijesti o njemu, jeste li se uli s njim? Kako ste se osjeali? Pa, esto sam mislila na zarunika i eznula sam da saznam to se s njim dogaa. Pribliavao se termin koji smo odredili za svadbu i matala sam da e se on svakog asa pojaviti, jer sam sigurna da nije zaboravio tako vaan datum. Tono sedam dana od planiranog datuma vjenanja, pozvao me zapovjednik i ozbiljnog lica mi je uruio telegram u kojem mi javljaju... javljaju da je pronaeno tijelo mukarca, te je obdukcijom utvreno da je to moj zarunik. Pozivaju me da, uz roditelje, prisustvujem identifikaciji i sahrani... Moj svijet se... sruio. Na identifikaciji sam bez suza, potpuno tupa, bez emocija gledala suho, izgoreno tijelo za koje tvrde da je to on... Nitko ne zna to se dogodilo. Njegov otac je grlio suprugu koja je uvjeravala samu sebe i sve ljude oko sebe da to nije njen sin... Na mene nitko nije obraao panju, a ja sam samo zurila u jednu toku. Pomislila sam: Moram se vratiti u postrojbu, tamo me trebaju. Nisam eljela ii kui da me ne bi svi ispitivali, saaljevali, tjeili... Jednostavno sam ila dalje kao automat, utei... Recite mi, a koje je to vrijeme bilo? To je bilo... negdje... Znai, peti mjesec 92. godine. Dobro, bilo vam je teko, proivljavali ste najteu traumu... Vratili ste se u postrojbu. Kako ste se osjeali nakon toga? to ste proivljavali? to je bilo najtee? Ostala sam u postrojbi i odlazila na ratita u sve tee i tee bitke. U sjeanja su mi se urezivala lica poginulih suboraca i samo sam htjela pomoi da to prestane. Teko sam podnosila stradavanja, a tri su mi dogaaja unijela osjeaj krivnje i sjeanja na njih jo su uvijek iva i tu traumu u valjda ponijeti u grob. Prvi je moj pristanak da zarunik ode u Dubrovnik, njegova smrt i slika izgorenog, suhog i neprepoznatljivog tijela za koje tamo neki ljudi u bijelom tvrde da je to on... Sahrane se

85

uope ne sjeam, ali se sjeam kako govorim: Idi! To eli i tamo te trebaju. Za nas ima vremena. Da sam bar rekla Nemoj ii!. Drugi dogaaj je vezan uz jednog krasnog starijega gospodina. Na istonoslavonskom ratitu su nam bili nuni lijenici i ja sam, dok smo bili u vojarni u stanju pripravnosti, imala zaduenje prihvatiti na mobilizaciju dva lijenika. Bilo ih je jako malo koji nisu ve imali radnu obvezu i pune ruke posla po bolnicama. Odazvao se jedan mlad lijenik, bez obitelji. Bio je jako drzak i prevario me da treba donijeti neku dokumentaciju, pa sam ga pustila da ode. On je to iskoristio i pobjegao. Obzirom da nam je lijenik bio nuan, uputila sam zahtjev Uredu obrane da nam upute nekog drugog i oni su to i uinili. U postrojbu se javio neto stariji gospodin, otac petero djece. Odmah je sjeo na klupu ispred zgrade, otvorio svoju lijeniku torbu i pitao ljude oko sebe da li imaju kakvih problema, trebaju li pregled i njegove usluge. Fenomenalan ovjek! Slijedeeg dana otiao je na ratite i treeg dana poginuo u kolima hitne pomoi koja su pogoena iz runog bacaa. Sjeam se njegove supruge i djeice na sahrani i do danas se pitam nisam li ja kriva za njegovu smrt, jer sam ja pustila da me prevari onaj drugi lijenik. Proganja me melodija koju su mu za oprotaj odsvirala njegova djeica... Tree lice koje me prati u ivotu je brat moje prijateljice koji je gorio od, u svijetu zabranjene, fosforne bombe. U tekim je mukama umro i to ne na prvoj crti gdje su se odvijale borbe, ve u pozadini gdje je bila i masa civila. To govori kako su prljavo ratovali neprijatelji... On je umirao beskonano dugom i bolnom smru, skoro do kraja pri svijesti, molei za pomo. Bio je tako mlad i veseo i niim to nije zasluio... Njegova obitelj ne zna u kojim je okolnostima i na koji nain umro, i esto me prijateljica pita kako je to bilo, a ja je ne mogu pogledati u oi (drhtaj u glasu) i rei joj istinu da ne bi patila jo vie. Svaki put kad vidim nju, u mislima vidim njega. Da, sve su to vrlo teke traume. Recite mi kako su te traume utjecale na vas, na vae zdravlje, kako psihiko, tako i fiziko? Sjeanja na ove, ali i mnoge druge sline dogaaje ostavili su trag na moje psihiko i fiziko zdravlje. Imam este glavobolje i teke snove iz kojih se budim znojna, umorna, bezvoljna. Razmiljam o smislu ivota... i u tim tekim krizama pomiljam i o prekidu svog ivota. Vjera u Boga, razumjevanje i ljubav sadanjeg partnera, i borac u meni za sada su

86

svaki put prevagnuli u korist ivota. Nadam se da u izdrati i dalje, a to je jako teko. (Pauza) Vi ste nesumljivo vrlo hrabra ena, ali ova sva dogaanja vjerojatno su ostavila niz posljedica na vas. Kako ste se u svojoj nutrini nosili sa tom silom emocija, tako stranih emocija sa svim tim traumama? Kad je zarunik poginuo, nisam ispustila niti jednu suzu. Kao da se to ne dogaa, kao da mi to nita ne znai. Prvi put sam zaplakala nakon vie od tri godine... Sjeam se... Pred sam kraj rata bile su borbe kod Kostajnice i vrlo dragi suborac i prijatelj je bio ranjen. Ostao je s manjom skupinom odsjeen od ostatka postrojbe na drugoj strani Une. Vidjelo se da e biti gotovo nemogue izvui ga, a kada su mi rekli da im se javio traei da ih ostave tamo i nastave akciju, bilo mi je jako teko. Netko je obavijestio njegovu suprugu, a djeca su vjerojatno to ula. Njegov sini je nazvao i pitao me: Je l tako da nije istina da e nai pucati po tati i tamo ga ostaviti?! Mislila sam da e mi srce prepui. Nakon tog razgovora sjela sam na pod sobe u kojoj sam se nalazila i vrtila sto i jedan film... Potpuno nemona da bilo to kaem ili uinim. Kroz neko vrijeme sam saznala da je iskrvario i umro... I tad su krenule suze... Plakala sam, plakala... Kolege nisu znali to sa mnom, to se sa mnom dogaa i pokuali su me smiriti, utjeiti, a ja sam jo jae plakala... Satima... Vie nije bilo suza, samo sam se grila i jecala, sva nateena... Svi su se zabrinuli, jer nisu znali to mi se dogodilo, nisu znali da ja plaem tugu skupljanu duge etiri godine. Pozvali su lijenika koji mi je dao injekciju za smirenje... Nakon toga sam zaspala... Ne znam kako sam dospjela kui, samo znam da sam spavala puna dva dana. Ni sa kim nisam komunicirala... Moje utoite i toplina je bio moj pas koji je jedini znao kako mi donijeti smirenje. Njega bih zagrlila i jedinom mu pokazivala osjeaje... S njim sam etala poljima i plakala, a on bi mi lizao suze... Dakle, otili ste u rat zbog obrane od agresije, sa ciljem da doprinesete prestanku te agresije... Kako ste doivljavali te ljude na drugoj strani, te neprijatelje, one koje ste doivljavali kao uzronike agresije? Nakon svega to sam vam ispriala, to mogu rei o neprijateljima? (Smjeak) Nisam ih razumjela i jo uvijek ih ne razumijem. Samo

87

bolestan um moe raditi toliko zla i nepravde. Danas, nakon svega pitam se da li bih ja, da sam se nala s neprijateljem licem u lice, u situaciji on ili ja, da li bih imala snage pogledati ga u oi i pucati u njega. Mislim da ne bih. A oni su radili toliko zla, masakrirali ljude i u tome uivali... Ja nisam nikoga od svojih suboraca upoznala koji bi to mogao raditi. ak ni oni kojima su ubijeni najblii i ije su kue opljakane i sruene. Nikada nisam vidjela niti jednog pripadnika hrvatske vojske da je uinio neku tetu ili neto ukrao. Svih tih godina nisam vidjela da se neki objekt zapalio ili sruio osim u borbenim djelovanjima u obostranoj borbi. Vjerujem da je i na neprijateljskoj strani bilo mnogo ljudi koji su se tamo zatekli silom prilike, koji nisu eljeli da se sve to tako dogaa. Ali mi nije jasno kako su mogli gledati ta zvjerstva a ne reagirati. Razumijem da se u ratu puca i da ljudi ubijaju jedni druge, ali ne razumijem nepotrebna zlostavljanja... Do dana dananjeg mnogi od njih nisu shvatili da smo se mi branili jer su oni eljeli osvojiti nae domove. Mi nismo ili u njihovu dravu ubijati i krasti kao to su to oni radili... Ja sam svog susjeda Srbina potovala i jo uvijek ga potujem i ivimo u lijepim odnosima. Jedni drugima pomaemo, a ako neto trebam, posudim, kupim ili molim, a nikako ne kradem od njega. A pogotovo ga ne bih mogla ubiti ili muiti kao to su to oni radili u Vukovaru. Eto, to ne razumijem. Obzirom da ste kao da ste ena niste bili vojni obveznik, ve ste se zaista dragovoljno ukljuili u Oruane snage, kako je teklo vae napredovanje, va boravak u vojsci? Kako ste se snalazili na poslovima i zadaama koje su vam bili povjereni, o kojima niste imali nekakvu edukaciju i znanja prije rata? Jeste li u svom napredovanju imali problema s obzirom da ste ena i da li ste zbog toga osjeali da vas se degradira na bilo koji nain? Do danas sam promijenila jo dvije postrojbe. U ovoj zadnjoj sam se najdue zadrala. Krajem 1994. godine primljena sam u djelatni sastav Ministarstva obrane. Postupno sam dobivala inove i odgovornija radna mjesta. Zavrila sam cijeli niz teajeva i raznih vojnih izobrazbi kako bih posao to bolje radila. Svih godina slube, moj rad je ocjenjen najviim ocjenama. Dobila sam cijeli niz priznanja i pohvala nadreenih i razliitih inspekcija. Osobno sam zadovoljna svojom karijerom, iako sam uvijek bila zakinuta kao ena. Jedan od mojih zapovjednika bi rekao kad je neto trebalo dobiti: Vi ste samo ena u vojsci, a kada je

88

trebalo neto napraviti rekao bi: Pa, vi ste vojnik. Ipak, vidjela sam da me cijene i to mi je bilo dovoljno. U miru je to lijep i kreativan posao u kojem se moe dokazati. Kakav je bio odnos vaih suboraca prema vama, kako u vrijeme rata, tako i nakon rata? U najteim situacijama u ratu, na licima suboraca sam vidjela podrku, pa ak i divljenje i znala sam da se na njih mogu u potpunosti osloniti. Kad smo negdje ili, esto bi se okretali i pitali Gdje je ona mala i najee su se poku... ponaali zatitniki i kavalirski. I koliko god nam je bilo teko, radovali smo se jedno drugom i svakom zajednikom trenutku, svjesni da nam moe biti zadnji. To zajednitvo se ne zaboravlja i ono izaziva ponos u meni to sam i ja bila dio toga... ao mi je to neki nisu izdrali teret proivljenog, pa su si oduzeli ivot, a neki su podlegli bolestima, neki su izgubili posao ili obitelj... Ali veina je sretna i nastoji normalno ivjeti... Sada je sve to drukije... Mnogi su, kao i ja, ostali raditi u hrvatskoj vojsci na putu do mirovine. Nitko od nas ne bi elio da se rat ponovi, a mnogi nastoje pomoi u odravanju mira kao lanovi mirovnih misija u nekim drugim zaraenim zemljama. Meuljudski odnosi su sada drugaiji. Ne znam da li je to zbog novih generacija koje drugaije razmiljaju ili smo se doista i mi promijenili. Svatko gleda samo svoje interese. Nas, koji smo bili sudionici Domovinskog rata, smatraju idealistima i udacima koji su bez ikakve osobne koristi potroili svoju mladost i zdravlje i riskirali ivote... Jo prije par godina slavili smo svaki roendan, umirovljenje, dobivanje djeteta, napredovanje u slubi ili in. Sada to nikog nije briga ili je ak i zavist u pitanju. U ovoj globalizaciji izgubili smo svoju osobnost, nema domoljublja, svemu prigovaramo, a povijest, koja bi nam trebala biti smjernica za budunost, mlade ljude ne zanima. Bojim se da e doi vrijeme kada e im biti ao to nisu uili iz tuih greaka. (Pauza) Danas, kada se osvrnete na vrijeme Domovinskog rata, kako biste ocijenili njegov utjecaj na vas osobno? Rat me jako promijenio. Dugo mi je trebalo da se zbliim s bilo kime, a pogotovo s nekim mukarcem, jer sam se bojala da, ako nekog zavolim, neu moi podnijeti da ga jednog dana izgubim i da ponovo krenem od

89

poetka. Sada kada sam nala mukarca do kojeg mi je jako stalo, s kojim dijelim dobro i zlo, trebala bih biti sretna, ali to nisam u potpunosti. Imam velikih problema sa zdravljem, a to mi je najtee, zdravstveno stanje mi onemoguava da budem majka. Prije sedamnaest godina sam bila zdrava i vesela, trebala sam se udati, imati obitelj, zavriti fakultet i raditi posao koji volim. A sada vidim... da to to se sruilo tada, nikad vie neu u potpunosti sagraditi... Rat nisu ruevine kua i poginuli ljudi, ve su rat u stvari ruevine ljudi koji su taj pakao proli. U ratu sam pomalo izgubila kontakte sa prijateljima iz mladosti, a i ja sam se jako povukla u sebe i promijenila se. Vrijednosti kojima teim su skroz drugaije... Osjeam se kao da sam u sebi pedeset godina starija, iskusnija, ali i potroenija. Svu svoju preostalu snagu koristim da se uzdignem koliko je to mogue. Trudim se maksimalno pomoi ljudima oko sebe i to me nekako dri na povrini da ne potonem. A da je teko, je. Jako teko... Da li jo uvijek radite? Ako radite, gdje radite danas? Ja sam od estog mjeseca ove godine u mirovini i moram rei da nisam u potpunosti zadovoljna rjeavanjem tog svog statusa, jer sam puno gore prola i u izraunu i u dobivanju nekakvih benificija u odnosu na ljude koji su puno, puno prije izali iz sustava i koji su u stvari moda uli iz nekih drugih interesa. Moeti li nam jo rei kako je... Na poetku intervjua rekli ste da ste prije rata ivjeli s roditeljima i mlaim bratom. Kako je rat utjecao na njih? Da li je dolo do nekih promjena? Pa, svakako. Brat je igrom sluaja, obzirom da je tada bio na sluenju vojnog roka u JNA, morao prijevremeno bjeati iz vojske. Imao je sreu to ga je u tome podrao zapovjednik. Roditelji su tu proivjeli silan strah. Jo im je gore bilo kada sam ja otila na ratite i mama je esto spominjala i govorila: Kako to da sva djeca negdje rade, samo je moje dijete u ratu? A onda kroz izvjesno vrijeme i brat je uao i zaposlio se u Policiji, tako da je njezina tuga bila dupla. (Osmjeh) To je utjecalo na sve nas, svi smo se promijenili. A svakako i na zdravstveno stanje svih nas. No, meutim, i dalje smo ostali sretna obitelj u smislu zajednitva. Evo rekli ste da niste zadovoljni sa dananjim rjeavanjem svog statusa kao umirovljenice. Kada se osvrnete unazad, to biste ponovili, to biste

90

promijenili? Da li ste mogli svoj status drugaije rijeiti, bolje, povoljnije za vas? Status sam svakako mogla rijeiti povoljnije za sebe. Mogla sam puno toga poduzeti da steknem bolje uvjete i mogla sam izvui, pod navodnicima, veu korist iz svega toga. No, meutim, kada me pitate ta bih mijenjala i da li bih neto mijenjala ne znam. Iskreno, ne znam, jer... Vodio me splet nekakvih okolnosti i mislim da, u sluaju ponovne takve situacije, da bi bilo isto. Kako se danas vidite? Znai, u mirovini ste od estog mjeseca, jo uvijek ste mladi, no naalost rekli ste da vam je onemogueno da budete majka. ime ete se baviti? to ete raditi? Pa i to moram rei da ne znam. (Smijeh) No, meutim, poela sam nekako ve samom odlukom da u ii u mirovinu, poela sam nekako vie raditi na sebi. Prije etiri godine sam upisala Teoloki fakultet za svoju duu, to sam u meuvremenu i zavrila; diplomirala sam. Pretpostavljam da u se ili angairati na nekakvim volonterskim zadaama ili nastaviti taj studij. A svakako u vidjeti kakve e biti okolnosti, sve ovisi o tome kakav u na kraju dobiti izraun za mirovinu, koliko e to utjecati na moju egzistenciju, da li e biti potrebno da negdje idem raditi. Evo doli smo do kraja intervjua. Postoji li jo neto to nismo dotakli, a vi smatrate vanim da nam kaete kako bismo bolje razumjeli vau ivotnu priu? Ne znam, teko je to rei. Ali svakako znam da to to sam prola nije lijepo i nikome ne elim. I zato, najljepe je kad je mir. (Smjeak) Hvala vam najljepa na ovom razgovoru i elim vam puno sree u daljnjem ivotu. Hvala.

91

Ismet

Uglavnom, ne ponovilo se

Hoete li mi rei vae ime i prezime, mjesto roenja i godite? Zovem se Ismet Memagi, rodio sam se 1962. godine u Doboju, tu sam i odrastao. Imate li neto, vezano za vae odrastanje i porodicu, to bi bilo moda vano da spomenete? Kakva je to bila sredina i okolina u kojoj ste odrastali? Pa ovako, ivjeli smo normalno. U porodici su bili otac i majka, brat i ja. ivjeli smo u jednoj mahali, jednoj mjesnoj zajednici u Doboju, u jednoj skladnoj atmosferi lijepih komijskih odnosa. Roditelji su se druili sa velikim krugom prijatelja i poznanika raznih nacionalnosti. Posjeivanja su bila svakodnevna i ivjelo se, u tom predratnom vremenu, izuzetno lijepo. Kao dijete nisam nikada ni u emu oskudjevo, ali nisam ni neto pretjerano luksuzno ivio. Tu sam, u Doboju, zavrio osnovnu kolu i gimnaziju. Bio sam odlian uenik. Bavio sam se mnogim sportovima, od ega je na kraju najvie bio profilisan rukomet; ah... ime ste se bavili prije rata? Prije rata sam, nakon zavretka gimnazije, otiao u vojsku u Bileu. Dolje sam zavrio kolu rezervnih oficira i onda sam aplicirao za Vojnu akademiju i 82. godine sam poeo pohaati Vojnu akademiju na Banjici u Beogradu. Tu sam proveo dvije godine, treu godinu u Rajlovcu kod Sarajeva, a etvrtu, specijalistiku godinu, u Zadru, gdje sam i ostao da radim kao oficir. Tu u Zadru sam radio u narednom periodu do kraja 91. godine, kada je poeo rat, kada je zahvatio i te dijelove. Nakon odreenih dogovora, naa kasarna, u kojoj sam se tada trenutno zadesio kao komandir pitomake baterije, je prebaena u Sarajevo, a nakon toga jedan dio na Batajnicu kod Beograda, i tako.

92

Znai, rat vas zatie u formaciji Jugoslovenske narodne armije? Nakon toga prelazite u Teritorijalnu odbranu Bosne i Hercegovine koja je tada formirana? Da. S kojom motivacijom ste tada uli u tu formaciju? Ovako, mene je rat na ovim prostorima Balkana zatekao u Zadru i tu sam ve mjesec dana okusio, da kaemo, taj rat, ratna dejstva i tako dalje. Nakon toga, kad smo preli u Rajlovac, jedan dio pitomaca koji su bili na zavrnoj godini kolovanja, kojima sam bio komandir, je trebao da zavri tu kolsku godinu i ja sam sa jednim dijelom preao u Batajnicu. U tom periodu su poela ratna dejstva i u Hrvatskoj i ire, i to... I moj osnovni motiv... Tada se ve govorkalo da postaje Teritorijalna odbrana BiH, i tako dalje. Ono to sam mogao iz medija da vidim i u razgovoru sa ocem u to vrijeme... Ovaj, traio sam moduse da preem u TO iz isto ekonomskih razloga, jer dolaskom u Beograd nisam imao ni stana. Ekonomska situacija je bila takva da je plata koju sam dobijao prvog, zbog visoke inflacije, sve vie da kaemo bila destimulirajua, od koje nisam ni kao momak mogao da ivim, jer tada nisam bio oenjen. Znai, iz tih osnovnih egistencijalnih razloga sam traio da se vratim u BiH gdje imam roditelje, gdje mogu, da kaem, normalnije ekonomski da ivim. Nisam imao pojma ni ta se priprema ni ta e se desiti u BiH po pitanju rata da bih mogao rei da sam sebi pripremio, uslovno reeno, bijeg iz te Armije, jer ja u Beogradu, u toj medijskoj, nekoj informativnoj da kaemo ponudi, nisam mogao da nazirem kasnije razloge i agresiju na BiH i rat u BiH i tako dalje. Masu stvari nisam znao, a koje u kasnije saznati u direktnom kontaktu u BiH. I onda sam odluio da krenem u pravcu Sarajeva, negdje 19. aprila, i tako da sam preao, ovaj otiao za jedan vikend, otiao kui. (Nerazumljivo) za taj moj odlazak, jer su znali pretpostavljene starjeine i ja sam se zatekao u Doboju, ali u to vrijeme je ve bila blokada Sarajeva, tako da sam se zateko kod kue. Nisam mogao do do Sarajeva gdje mi je bila pretpostavljena komanda i naao sam se u meuprostoru. Tada sam ve vidio da je poeo rat i jednostavno sam onda, tih dana, tih nekih desetak dana, sagledo situaciju i prikljuio se Teritorijalnoj odbrani, jer je bilo bespredmetno kasnije priati o bilo emu i prelaziti, dolaziti u Sarajevo, javiti se u komandu koje vie maltene nema i tako dalje i tako dalje.

93

Znai, sa poetkom borbenih dejstava, moete li nam ukratko rei, otprilike kako je izgledao taj va ratni put? Ja sam se zateko u apsolutno novoj situaciji. Oko mene su se komije samoorganizovale, jednostavno da izvuku narod iz tih borbenih dejstava. Ja sam se zateko tad u Doboju, u okolini Doboja i onda su se te komije samoorganizovale i jednostavno, kad su 2. maja poela ratna dejstva u samom gradu, a prethodnih dana ve se ulo da se borbena dejstva obavljaju na teitoriji Bosanskog Broda, pa dolazi do Dervente, pa dolazi do Rudanke, pa je dolo i do Doboja, i tad je narod masovno izaao iz Doboja, mahom muslimanski ivalj. Ja sam se prikljuio tim formacijama i ukljuio se u organizovanje te grupe poto sam bio vojno lice i znao sam puno oko tog borbenog dijela. Tako da sam te jedinice uvezo u tu neku formaciju i tako je to poelo. Kasnije je ta formacija dobila i svoje ime. Drala je odreenu liniju, borbenu, i tako dalje, koja je maltene i do kraja (nerazumljivo) rata ostala na toj poziciji. Kako se odvijao ivot u toj novoj formaciji? Da li je to bila ustrojena vojska ili je to bilo neto kao domobranske jedinice? Pa, vie je to bilo u poetku kao domobranske jedinice. Nije se moglo tu govoriti o nekoj estokoj disciplini, o nekoj organizaciji i tako dalje, mada se potivala neka hijerarhija jer su se tu diferencirale osobe koje su prije toga neto malo vie oko tog samoorganizovanja radile. Ja sam tu bio kao neki, hajde, pomaga, ekspert, ne znam ni ja kako bih se nazvo. Nisam imo nekog svog posebnog tu mjesta. Tek kasnije, ovaj, nakon ozbiljnih borbenih dejstava, onda su me angaovali na odreene formacijske dunosti gdje sam postavljen bio za neke, za neke dunosti, to tako. U poetku je to bilo stihijski, jer su svi vjerovali da e ta borbena dejstva trajati dva, tri dana, da e se sve to zavriti i da e se svi vratiti kuama i tako dalje. Kako ste tada doivljavali neprijateljsku stranu? Pa, bilo je dosta pria da maltene ta neprijateljska strana nije bila ona od strane, uslovno reeno, domaih Srba, nego su to bili uvezeni, dovezeni Srbi koji su doli odnekle da bi napravili pometnju, da bi se otpoela ta borbena dejstva, odnosno da bi se podigle tenzije meu narodima. I to je tako i bilo. Meutim, svakim sljedeim danom se sve vie vidjelo da to vie nije djeija igra, nego da je to fakat pravi rat.

94

Jeste li i tada bili svjesni da se deavaju pljake, ratni zloini i sline stvari? Je li bilo tih informacija? Bilo je tih informacija i to su donosili ljudi koji su prelazili na nau liniju i tako dalje, pa su priali da su neki ljudi zaklani u Doboju, da su ovi ubijeni, to se naknadno naalost i potvrdilo. Govorili su o imenima poinilaca, ta se sve radilo, da se to pljaka i tako dalje. Mi smo te informacije dobijali i od tih, da kaemo, i ljudi ivih svjedoka i onih svjedoka koji su neto vidjeli kao posljedicu, a nisu vidjeli izvrioce. Uglavnom smo imali puno tih informacija i to je. To je tano. Nakon odlaska iz Doboja, roditelji su vam ostali u Doboju. Da li ste imali kontakt s njima? Kontakt sa roditeljima sam imao posredno. Znai, nisam imao maltene nekoliko godina sa njima direktnog kontakta, jer su bile blokirane telefonske linije izmeu zaraenih strana, pa sam onda preko radio amatera ili preko... Brat mi je tada bio u Hamburgu i onda sam preko brata najvie informacija dobijao o situaciji oko roditelja u Doboju, itd. Tako da su to bile sve posredne informacije i sa dosta kanjenja. Kasnije ste vjerovatno u vojsci obilazili mnoga ratita, bili ste rasporeeni na raznim funkcijama, kakav je bio tada ivot u ratu i u vojsci? Da li je bilo problema sa opskrbom, sa hranom? Pa ovako: Armija BiH, koja je rasla iz dana u dan, poela je sa ledine. Znai, poela je, ne bi se moglo rei bez apsolutno iega, jer bilo je neto tog sitnog naoruanja s kojim se narod snalazio ovako, onako, kupovao po skupim cijenama, za skupe pare, neki pitoljii su tu bili i kasnije je poelo neto organizovanije da se to snabdijeva i to. Meutim, to sve je bilo ispod nivoa jedne Armije. Meutim, samoorganizacija je kasnije doprinijela tome da je to postala respektabilna Armija, dobro obuena, dobro organizovana, i gdje se... gdje je... To je bilo vodstvo koje je bilo spremno za najee i najjae okraje, to se u toku rata i pokazalo. Ja sam u ratu promijenio jedanaest ratnih dunosti i sedam gradova. Znai, kao oficir po vokaciji sam, hajde uslovno reeno, zaepljavao rupe tamo gdje je bilo potrebno. Slali su me po naredbi na odreena formacijska mjesta gdje sam obavljao te neke komandantske, naelnike dunosti i tako dalje. Kako ste vi lino doivljavali te trenutke?

95

Pa ovako, bilo je tu i lijepih i runih naravno. U toku rata sam se oenio. U toku rata sam dobio prvo dijete u okruenju kada sam bio u Tenju. Meutim, rat kao rat nosi sa sobom te neke situacije i ovjek se jednostavno prilagodi toj novoj situaciji. Znai, rat kao rat je izuzetno runa pozicija i situacija, ali kada ste u ratu, onda se prilagodite toj situaciji i onda ivite uslovno reeno normalno. Pazite da ne poginete, da vas neto ne rani, da ovo, da ono i tako dalje. U sutini je to runa situacija, ali ivite normalno, ako se moe rei normalno. U toj situaciji ivi normalno, jer jede tri puta ili dva puta dnevno, pije vodu, pije kafu, komunicira s ljudima, pria o nekim stvarima, malo vie ratnim temama, ali u sutini pokuava da funkcionie to normalnije moe. Naravno, ta izvravanja ratnih zadataka i to ima nekada i runih, vie su to rune situacije, a vrlo malo je bilo lijepih, bar za mene, situacija, ali ta je tu je. Da li ima neki momenat koji biste izdvojili kada vam je bilo najtee? Pa ovako, imao sam vie takvih situacija. Jedna od tih situacija je bila na poetku rata, zbog nepovjerenja prema odreenim kadrovima od strane jedne vojne formulacije. Ja sam, maltene, bio odreen za strijeljanje, jer sam po njihovom miljenju bio ubaeni pro-etniki oficir i tako dalje, i doveden sam pred strijeljanje. Nekim udom sam to preivio, neki su me ljudi izvukli odatle i tako dalje. Onda, nakon toga sam imao jednu situaciju, jedno granatiranje na mjestu gdje sam se zatekao u apsolutno glupoj situaciji, jer sam svake sekunde oekivao da poginem. Onda, bilo je tu... Jedne prilike sam uletio u snajpersku vatru gdje sam dva sata bio prikovan za jedno deblo hrasta u Matuziima gdje se nisam mogao pokrenuti, jer me snajperista pronaao i onda kada je prenio vatru na drugi dio, onda sam uspio otii odatle. Onda, u jednoj akciji u kojoj sam bio komandant, bilo je to dosta neizvjesna akcija gdje je jednostavno visio ivot dvjesta ezdeset boraca. Uspio sam da izvuem te borce iz potpunog okruenja. U tom okruenju nijedan borac nije poginuo. Bilo je dva ranjena borca. Tu sam... Tu akciju... Za vrijeme kada sam zavrio tu akciju, tri noi nisam mogao spavati. To je jednostavno bilo jae od mene, koliko je to psiholoki uticalo na mene. Bilo je jo tih situacija. Uglavnom, ne ponovilo se. Da li se sjeate dana kada je zavrio rat, kada je bilo reeno da je gotovo, da se vraate kui?

96

Pa ini mi se da se sjeam. Tada sam bio na dunosti u zenikoj jedinici, gdje sam bio u gradu i gdje sam uo, ini mi se na vijestima... Mada nisam lino u to vjerovao, jer je prije tog dogaaja bilo puno dogovora o prekidima vatre, o potivanju plave kacige, ljemovi, UN, osmatrai, itd., tako da mi je to dolo neto kao jo jedan u nizu tih nekih kobajagi dogovora, ali izgleda da je to bilo, da kaem, konano. I onda, kada je potpisan taj konani Dejtonski sporazum u Parizu, kada je to ve bilo izvjesno, kada je... Ve sam vidio i ocijenio da je sudija svirao kraj. Onda sam ve sutradan podnio komadantu zahtjev za moju demobilizaciju. Tu je bilo... estoke su to bile reakcije, odnosno to je bilo iznenaujue za komadanta: Pa zato?, pa ovo, pa ono i tako dalje. Meutim, prije toga sam ve vidio ta je taj rat sa sobom donio, ta se to uvuklo u narod, ta se to uvuklo u Armiju, ta se to uvuklo u takozvani oficirski kadar. Oficir sam po vokaciji, zavren oficir, gdje sam vidio da e ostati da mi komanduju neki obuari, elektriari i tako dalje, koji nemaju, uz duno potovanje, nemaju blage veze sa vojskom. Nisam elio da se to deranira. Jednostavno sam znao da sebi mogu zaraditi kruha i na drugoj strani, tako da sam predao zahtjev za demobilizaciju negdje polovinom decembra i ve sutradan sam dobio akt o demobilizaciji, negdje iza Nove godine u... 96. godine. 6. januara sam se konano razduio, predao u jedinicu zapisniki i tako dalje. I otiao sam iz Armije. Jeste li se tada vratili u Doboj ili? Ne, ja sam se 92. godine oenio u Zavidoviima i ve sam do tada imao kerku koja je tada ve imala dvije godine, pa sam se vratio porodici u Zavidovie. Moji roditelji su ostali u Doboju i oni su iz Doboja izali krajem 95. godine, te su preli kod mene u Zavidovie. Tako smo se, mi kao familija, okupili u Zavidoviima i ja se nisam vratio u Doboj. Moji roditelji su se vratili 2000. godine, kada su vratili imovinu. Onda su se oni vratili prvo u Doboj, a ja sam i dalje ostao u Zavidoviima, jer mi je tu supruga radila, i ja sam poeo da se bavim nekim privatnim biznisom u Zavidoviima. 1996. godine su se rodile kerke blizanke, jo dvije kerke, tako da sam vezan za Zavidovie. Tu ivim. Posjeujem majku koja je sama u Doboju. Posjeujem je vrlo esto. Tako da... Blizu smo i tako da komuniciramo. Kako je vae iskustvo utjecalo na va sadanji pogled prema ratu? Da li

97

ima motiva za koje bi se opet odluili da ratujete? Pa ovako, motiva uvijek ima za osobe koje znaju nai pozitivne motive, odnosno znaju razluiti ta je iza nekog rata. Ovo to se deavalo na prostoru Balkana... Imam svoje miljenje da je to jednostavno rat koji je bio apsolutno dirigovan od strane... Znai, to jeste bio rat izmeu naroda i narodnosti ovdje na prostorima Balkana, ali pod velikom kontrolom velikih sila sa strane. Da su oni to htjeli prekinuti, to se moglo za dvadeset etiri sata prekinuti, taj rat. Da su mogli utjecati na to jesu. Zato su dozvolili da se ovoliko krvari? Mi to svi znamo. To znam i ja, a to znaju i oni koji su to mogli prekinuti. Meutim, puno je zla proliveno izmeu ovih naroda zato to je to dozvoljeno i ovaj rat jednostavno nije trebao da polui toliki jaz izmeu naroda i toliko rtava. Da li se to moglo drugaije ta uraditi? Sigurno jeste. Imam svoje razmiljanje, miljenje i motive o tome da li bih opet uestvovao. Poto ivim u Bosni, ja nemam druge rezervne domovine. Naravno da bih opet uestvovao u tom, ne daj Boe, novom ratu, ali naravno pitanje je kakav bi to bio rat. Da li bi to bio rat profitera ili bi to bio rat golog opstanka i tako dalje. Znai, to su ti motivi koji bi opredijelili moje postupke u tom nekom buduem angamanu. Ima li jo neto to biste voljeli da dodate to se tie ovog intervjua? Pa evo, upravo ovo prethodno pitanje koje je bilo. Moda bih jo dorekao to pitanje. Mi smo u ovom zadnjem ratu bili samo figure koje su ispunjavale neije zamiljene planove sa strane. Biva Armija je, u kojoj sam bio oficir i gdje sam otprilike poznavao dosta kapaciteta te Armije, po nekim analitiarima utroila/upotrijebila tek sedamnaest posto tih kapaciteta za vrijeme ovih ratova, to u Sloveniji, to u Hrvatskoj, to u Bosni. Znai da je ta sila, koja je bila ogromna, bila zauzdana od strane nekoga, da se ne upotrebljava masovno to oruje i da se neki narodi ne bi sprili sa lica Zemlje. S druge strane je drugim narodima dozvoljeno da se naoruavaju, a treim narodima nije dozvoljeno naoruanje nego su jednostavno svojim ivotima morali da odbrane slobodu i bivstvovanje na Zemlji. Ovo to je proizvedeno iza ovog rata je karikatura, to su crtani filmovi koji se mogu vidjeti pred neke ozbiljne politike emisije na televiziji. Mi smo dobili jednu karikaturu drave isto tako po principu crtanih filmova. Ovakve drave nema nigdje. Da li mi imamo ta rei po tom pitanju? To jednostavno... Narod se uklapa i prilagoava svakoj situaciji, ispoljavaju se novi karakteri na povrini.

98

Niko se u ovom ratu nije promijenio. Ovaj rat je, malo je za rei, uticao kao germa. Bre je pokazao karaktere odreenih osoba kakve one i jesu. Nijedna se osoba, po mom miljenju, u ratu nije promijenila, da je pokazala drugaije lice nego to je bilo. Nego je rat ubrzao otkrivanje lica takvih osoba i tako dalje. Ovaj rat je donio, kao vjerovatno i drugi ratovi prije toga, ratno profiterstvo i mnoge nemoralne stvari koje nemaju veze sa au i potenjem i one su se protegle i do dananjih dana. Naalost, nije problem da je neko ratni profiter, ali je problem to neko kao takav uniti sudbine hiljade hiljada ljudi koji zasluuju da ive normalno. Ne govorim sada specijalno o jednom, drugom ili treem narodu, ali ovi narodi nisu zasluili da ih tlae pojedinci koji su iz rata izali. Nije ih nigdje bilo u ratu, a iz rata su profitirali i tako dalje. Tu je masa obespravljenih boraca koji su se borili za neku stranu, za neke ideale i tako dalje. Naalost, ti borci danas nemaju nikakvih prava, obespravljeni su. Da li je to moda inicijalna kapisla za neke nove sukobe koje neko prieljkuje? Ne znam, ali emo ubrzo imati priliku vidjeti poto je ova godina godina recesije koja e roditi puno problema u ovoj dravi i dravama oko nas. Vidjet emo ta e ti politiari i ta e nam Evropa skrojiti za u budue, ali sigurno je da mi, naalost, ne utiemo puno na svoju sudbinu. Eto gospodine Memagi, zahvalio bih vam se na dobroj prii i vremenu koje ste odvojili za ovaj intervju. elim vam sve najbolje. Hvala i vama na ovome. Ako mogu kako ovim intervjuom pomoi, uvijek sam za. Uvijek sam za initi dobra djela, u bilo kakvoj situaciji i do sada sam pretpostavljam to inio. To vjerovatno znaju ljudi koji su oko mene, pa i ubudue u nadam se initi dobra djela.

99

Anoniman

To su fotografije tih vremena

Gdje ste se rodili i kada? Ja sam se rodio u Zenici, 2. 2. 1959. godine. Tamo ste odrasli? Tamo sam odrastao, od samog roenja do preseljenja nakon izbijanja posljednjeg rata u Bosni i Hercegovini. ime ste se bavili? ta ste radili? to se tie toga, bio sam kvalifikovani bravar u zenikoj eljezari. Na odravanju postrojenja u OUR-u valjaonice, znai, tu sam radio do negdje 1. marta 92. godine kada smo navodno upueni maltene svi u stopostotnom iznosu na ekanje. No meutim, to je bila jedna varka, to se tie nas, naroito kada su bili u pitanju radnici pripadnici srpske nacionalnosti. Tada se vie nikada nismo vratili na taj posao. To vie nije ni bilo ekanje; to je bio definitivni prekid radnog odnosa, dok su se pojedinci po potrebi vraali nekada na posao, pripadnici drugih naroda, a ono je ostalo ovako kako jeste. Poslije 1. marta vi ste se vratili kui na ekanje i poslije toga niste radili? Poslije, zvanino od 1. marta 92. godine, samo se vratio kui i vie nisam radio. Bili su veliki pritisci, bila su odreena javljanja na radno mjesto, periodina. No meutim, usljed raznoraznih pritisaka na cjelokupan ivot, na cjelokupnu ivotnu aktivnost u mjestu, u rodnom gradu u Zenici, tamo gdje sam ivio, gdje se vie nisu mogli izdrati takvi pritisci, morao sam doi do pomijeranja i preseljavanja. Takva odluka je pala ne samo na mene i moju porodicu, nego i na cjelokupni dio srpskog naroda koji je ivio na tim podrujima i na podruju optine Zeni-

100

ca. Izvrili smo preseljavanje u sarajevsku regiju. Tu smo se zaustavili, tu smo ivjeli, tu smo ratno vrijeme proveli. Tekom mukom, jer znate, rat kao rat nikome nije bio brat, to je stara izreka, starih ljudi i ponovo je potenciram. To su bila jako teka preivljavanja, teki uslovi ivota, nova sredina, nezaposlenost, ratovanje, mobilizacija, neimatina, kasnije e zahvatiti i loe zdravstveno stanje. Sve je to kulminiralo u jedan neprirodan ciklus, jedan nesvojstveni nain i tempo ljudskog ivota gdje se to osjetilo u svakom segmentu; sve vrste negativnosti koje mogu da se prepiu jednom ratnom stanju. Da se vratimo malo na tu 92. godinu kada je sve to, kada je rat poeo. Kaete da ste se morali javljati na posao. Jeste. I kakvi su jo pritisci vreni na vas? A to se tie toga, znai, periodina javljanja bila su javljanja na posao, a uz odreene provokacije svih dosadanjih, da ih nazovem tako, nekadanjih bratskih kolega, znai radnih, kulminirala su raznim uvredama pogotovo ako su bile nekakve plate, ako su se dizale u to vrijeme. Prebacivanja su bila: Zar nisi otio? A ta eka? A, nemoj se zaboravit potpisat irilicom!, u platnu listu kada se die plata, i tako te stvari koje su negativno uticale na mene. Pogotovu na mene, znai koji sam bio ovjek orijentisan u onom pravom smjeru i smislu, ovjeanskom, bez obzira na bilo kakve razlike, ni na boju koe, ni na vjeru, ni na naciju, ni na to. Jer sam bio stvarno meunarodno usmjeren ovjek ka svim ljudima kao dobar radnik, kao dobar muziar, kao dobar aktivista u mjestu ivljenja u mjesnoj zajednici u kojoj sam ivio, znai u mjesnoj zajednici Gradie, tako se zvala ta moja mjesna zajednica u optini Zenica. Gdje sam bio dobar aktivista i na infrastrukturnoj izgradnji. Znai, kada je u pitanju ta mjesna zajednica i po pitanju kulturno zabavnog ivota, znai kao muziar. Dugo godina smo tamo, i ja i moj najmlai brat, bili lanovi tog kulturno-umjetnikog drutva. Bavili smo se odreenim aktivnostima i kao vokalni instrumentalni solisti, i kao dobri pjevai. Znai, gdje smo sa tim dijelom tadanjeg stanovnitva, a koje je inilo veinsko muslimansko stanovnitvo, proli maltene itavu Jugoslaviju, pa ak neke i od stranih zemalja gostujui sa tim svojim bogatstvom, kulturnim sadrajima u tom kulturno-umjetnikom drutvu. No meutim, ta je bilo bilo je. Posljednjim dogaajima sve

101

se to brisalo. Vie niko nije uvaavao sve te moje vrline i moje porodice, nego su nastupili takvi pritisci, nesnoljivi. I tako da se ovjek zadrao tu onoliko koliko je smatrao da je mogao. Kada je to prevrilo sve ostale granice, kada je to vie preraslo u takvu netrpeljivost, onda se moralo odluiti onako kako se odluilo i moralo se otii. Znai, sastav dolo je do podjela izmeu narod, tako da se ovjek morao preorijentisati, iako ne svojom voljom, nikakvom, nego tano usljed pritisaka, usljed odreenih nametanja, uvreda, vrijeanja, ak i velikih stradanja. Mogu to komotno da kaem, velikih stradanja. Jer 20. 6. 92. godine smo imali jedno od najveih stradanja na podruju optine Zenica, moja porodica, gdje je moj lini komija, napustio sluenje Jugoslovenske narodne armije u Beogradu. Vratio se u mjesto ivljenja, da bi tada stupio u tadanju Teritorijalnu odbranu Bosne i Hercegovine i bio na Ilijakom ratitu, ratovo sa srpskim narodom, znai protiv srpskog naroda u ekriima. U povratku uveer, u jedan i pet poslije pola noi, razbio je staklo na ulaznim vratima moje kue i ubacio ofanzivnu bombu kaikaru u po kue, tako da je time teio i elio da nam uniti cjelokupno sjeme jedne porodice. Meutim, osvrnuu se ponovo na rijei starih predaka, kae: Ko jamu drugom kopa, sam u nju pada. Iako je to, ja sam takav ovjek, takvih ambicija, ao mi je to je dolo do takvih stvari, to se tie toga, ali, znai, stradao je sam pogibijom. Poginuo je drugi, jo jedan ovjek muslimanske nacionalnosti i jedan je bio tee ranjen gdje su kasnije rane preboljene i tako. Tu na licu mjesta od... Na licu mjesta to se tie toga; na licu mjesta neposredno od moje kue. Od iste te bombe? Ne od bombe. Bilo je znai Poslije ubacivanja bombe u kuu poeo je da naputa moje to dvorite i trao je ulicom. No meutim, nekada smo drali zajednike strae, mjeovite, meunacionalne. No, kada nas nisu kaile te zajednike strae, grupa jedna, mojih najuih komija, njih od nekih sedam-osam kua, drala je i svoje privatne strae u tajnosti od srpskog naroda i od samog mene. Kada je natro kroz te njihove strae, oni su ga zaustavili. On nije htio da stane; otvorio je vatru na njih. Po ubacivanju bombe u kuu znai, otvorio je vatru na njih u tranju. Onda je utrao u jednu od tih muslimanskih, bonjakih kua i saoptio

102

ovjeku, takoer jednom od mojih komija ta je uinio; da je meni kao i mome ocu ubacio bombu u kuu, da su ti etnici svi gotovi, da su ga tu na putu jo neki etnici zaustavili i da je neke i od njih pobio. ovjek, znajui da je i njegov sin na toj strai, jedan od pripadnika te strae, vata svoju puku, svoje oruje i bateriju, baterijsku lampu, izlazi vani da to obie, da vidi. Tamo je naao na licu mjesta svoga sina mrtvog. Kada je vidio to, povukao je zatvara u zadnji poloaj svoje puke i itav okvir municije ispalio u njega. Eh! Eto, to je, to je istiniti dogaaj o emu svjedoi i sudski izvjetaj, gdje imam i izvjetaj Osnovnog suda u Zenici. Pisani trag postoji o tome, o itavom tom dogaaju. I on je uvijek na raspolaganju bilo kome, kome bude trebalo, to se tie toga. Kako ste preivjeli tu no? Pa to se tie te noi, vjerujte, ovjek se osjeao ni na nebu ni na zemlji. To je bilo jedno stravino tumbanje, maltene da svi letimo u vazduh, nigdje se ne moemo zaustaviti. Podijeljeni smo bili u tri, u tri sprata u jedinstvenoj kui, oevoj, na spavanju. Ono to je bilo najgore je to to sam tada imao i goste. U gostima su mi bili sestra, zet i njihovih dvoje djece. Doli su nam u goste iz susjednog, drugog sela sa podruja optine Zenica i dogaaj se zbio tano u njihovom prisustvu. Tako da je bomba baena od strane tog mog komije na srednji sprat gdje je stanovao otac, gdje su tu prenoili, znai spavali, noili moj otac, dvije sestre, zet, sestrino i zetovo dvoje djece. U prizemlju kue noio sam ja, moja supruga, moj sin koji je tada imao samo nekoliko mjeseci po roenju, i moja majka, dok su u potkrovlju kue bili moj brat i moja snaha. Stravian prizor je bio. To je bila tolika detonacija kao da smo se tumbali u vazduhu i nikada vie nit smo gdje padali nit smo se gdje zaustavljali. Non-stop je atmosfera takva bila da lebdimo i da se uvremo u mjestu, non-stop. Iako sam naredio tada i supruzi i majci svi na patos izmeu leaja da se legne, ali jedni za druge uopte nismo znali ta se deava u kui. Htio sam u nekoliko navrata da istrim, da vidim kakva je situacija sa ostalim lanovima porodice, no meutim, na zahtjev svoje pokojne majke, sada ve pokojne... Umrla je prirodnom smru u toku rata, 93. godine u sarajevskoj regiji, tamo gdje smo stanovali. Ona me molila da ne istravam, da ne izlazim nigdje. No meutim, i nakon toga kada se smirila ta eksplozija, uo se veliki broj vozila; prolazila su nekakva vozila. Onda je uslijedilo pjeadijsko naoruanje i pucnjava iz automatskih puaka, pukomitraljeza i ne

103

znam vie kojeega. To je paralo vie i zidove s vanjske strane kue, lomila su se stakla na sve mogue strane. Tako da sam negdje na taj nain doekao zoru. Negdje moda oko pola etri etri ujutru sam ipak istrao, nisam vie mogao da se suzdrim. E onda sam vidio da su vanjska vrata sa tog sprata izletjela skroz vani. Vidjela su se odmah. Osigura se vidio sa ofanzivne bombe kaikare u neposrednoj blizini. I jasno mi je bilo... Velika crna a se vidjela. Bilo mi je jasno o emu se tu radi, da je tu baena ili bomba ili neka vrsta eksplozivne naprave i tako. Tako da sam ja s vanjske strane glasom dozivao oca i ostale, tako da se otac moj prvi tada pojavio, takoer pokojni sada. Prije dvije godine je takoer umro prirodnom smru i sahranjen je u Bratuncu; ovdje gdje ivim. Plaui izlazi iz kue i tako. Pitali smo ta je bilo evo ta je bilo, tako i tako. Vidjeli smo da je tu baena bomba. Znai, uputio sam ga odma istog momenta u policijsku stanicu u Zenicu da izvijesti dolje policijske organe o emu se tu radi. A dok sam ja pojedine komije Hrvate, koji su zaista sa mnom bili u dobrim komijskim i dobrosusjedskim i prijateljskim odnosima, zamolio i doli su da mi pomognu u adaptaciji bar onoga to se moglo hitno uraditi kada su u pitanju stakla, kada su u pitanju ostale vrste materijala. Jer stradanje je takvo bilo da je tu odmah pukla ploa od detonacije, betonska ploa, iako je ona deset centimetara debela, armirana ploa znai. Tu su izletjele bile i vodovodne cijevi iz zida. Keramika je sva poodpadala. Elektro kablovi su svi ispali. Stolarija je stradala sva. Stakla su stradala. To je bila opta lomljava, znate, poslije bombe. Milon rupa, gelera. To, to u jednom, jednom zaista uskom prostoru, zatvorenom prostoru. Znate kako to je buno?! Eto. Iako je to bio tih period, znai jedan i pet poslije pola noi, 20. 6., znai to je maltene, ulo se i i do pola grada i u samoj zenikoj eljezari koja je u neposrednoj blizini, nekih kilometer-kilometar i pol vazdune linije udaljeno od moje kue. Zaprepaten sam samo bio to se tie toga s obzirom na cjelokupne dobroljudske, dobronamjerne i prijateljske odnose koje sam imo prije rata sa svim pripadnicima, znai i muslimanskog i hrvatskog i srpskog i svih ostalih naroda koji su ivjeli na tom podruju, da niko nita nije reagovao. Postojo je krizni tab, tada ve osnovan, da niko nije doao da vidi ta se tu desilo, kako se to desilo. Nit je ko istragu vrio da vidi ima li ko da je povrijeen, treba li ljekarska pomo da se ukae ili bilo koja druga, niko iv. Ni policija nije dolazila?

104

Ma ni policija. Policija je dola tek sutradan po prijavi moga oca. Da. Ni za pogibiju moga komije koji je ubacio bombu, ni drugih ljudi nismo uopte znali do sutra ujutru, dok taj moj otac nije poo u policijsku stanicu, ja sam poo po komije Hrvate da ih zovem da mi pomognu oko adaptacije kolko-tolko jednog dijela kue. Nismo znali ta se desilo. Mi nismo ni znali konaan ishod jer sam uo od prvih komija tu, prva kua znai muslimansko-bonjaka koja je bila do moje kue. Oni su mi saoptili ta se desilo i oni su mi saoptili i ko je bacio tu bombu. Oni su znali izmeu sebe sve, ali mi nismo znali nita. Oni su mi saoptili to i ko je ubacio bombu, u koje vrijeme, ko je poginuo, ko je povrijeen i tako. Eto. Koliko je taj dogaaj uticao na vau odluku da odete iz Zenice? Pa s obzirom na svu vjeru u zajedniki ivot kako sam ga provodio sa svojom porodicom, kako su nai preci rekli, od vajkada, s koljena na koljeno, ubijeen sam bio i dalje da nisu svi ljudi isti. U svakom, kae, itu ima kukolja, pa sam smatro i tog svog komiju koji je napustio Jugoslovensku narodnu armiju To je mlad momak znai, koji je nije ni odsluio do kraja. Ubacio bombu u kuu. S vjerom i u dalji ivot i u razgovoru s ljudima, naroito sa aktivistima, prijateljima iz te mjesne zajednice iz ueg rukovodstva koji su sa mnom godinama radili. Dolazili su svakog bojeg dana i razgovarali sa mnom: Nikuda nemojte ii! Vi ste dobra porodica, vi ste ugledna, uzorna porodica. Ko je ta traio to je i dobio; ko je jamu drugom kopo, sm je u nju pao, ono. Jeste, to je sve tako bilo; danju se govorilo, ali nou se ponovo nije moglo opstajati. Nou su bili ponovo napadi. Da li se to kamenovalo kamenjem po krovu, da li se to eljezom bacalo po krovu, vatreno oruje, pitolji, puke, glasom. ta meni vie treba? Je l trebam u takvoj sredini ja da ivim, gdje moje komije, momci mladi, momci mladii, Muslimani i Hrvati, pozdravljaju se sa pozdravom Heil Hitler i Za dom spremni, u prvim veernjim satima? Prijetnja mome ocu, kada naveer treba zakljuati vanjsku kapiju, ubistvom orujem, ubistvom ovim, ubistvom onim. Nekada je otac radio na pijaci kao privatni preduzetnik, pa su mu tada i traene i pare: Poloi pare, ti si pun para, pa, ti si ovo, pa, ti si ono i tako to. ak je kulminiralo odreenim kraama stoke. Jedan dio stoke mi je ukran u tom periodu. Jo nisu zaivjela ratna borbena

105

dejstva na podruju zenikog kraja, niti ih je bilo. Tamo su bili samo nekavi verbalni sukobi, da ih tako nazovem. To nije bio rat u pravom smislu. Tamo u nekoliko par etniki istih srpskih sela u Zenici su se nekakve borbe vodile, nekakvih moda devedeset est sati, vie nije. Tu nije bilo znaajnih ni zgibija ni ranjavanja, ni ovo ni ono, ali eto. Ipak se odnosilo i prelamalo na jadni i ojaeni srpski narod, to otvoreno da kaem, potujui i uvaavajui sve ostale, ali se to prelamalo jer se otvoreno vidjelo da je na tapetu bio jedan otvoreni islamski nacionalizam i fundamentalizam u cilju stvaranja lino njihove drave. Moji najui prijatelji u redovnoj saradnji, u redovnim svakodnevnim susretima su govorili u onom pravom smijanju i ismijavanju teei da me uvrijede na taj najvei mogui nain. A kae, i mi hoemo da imamo svoju maticu. Takvo je bilo znai njihovo ponaanje, znai i ono javno eksponiranje je bilo u tim momentima: Pa i mi hoemo da imamo svoju maticu, eto. Znai, sve je reeno time, ta je bio konaan cilj kada je u pitanju interes i cilj muslimansko-bonjakog naroda. Eto, to je uredu? I onda ste se preselili u drugo podruje, podruje koje je, u kojem je, koje je bilo pod vlau srpskog rukovodstva? Jeste, upravo to to me pitate. Znai, preselili smo se negdje u oktobru. Vidite, pored svega Samo da dopunim ovu stvar. Znai, u onoj svojoj nekadanjoj tenji za zajednikim ivotom, za zajednikim prijateljstvima koja su bila, zajednika druenja, zajednika veselja, jer mi smo pored takvog dobrog uea i dobrog slaganja sa svim ostalim drugim narodima i narodnostima na tom podruju, znai u toj vjeri da e ostati takav kontinuitet bez obzira to je to uinio pojedinac ili pojedinci, znai nikada ne svrstavajui kompletan muslimansko-bonjaki narod ili hrvatski narod ili srpski narod u jedno cjelovito geto, znai s takvom vjerom da e se to eliminisati, da je to poinio pojedinac ili grupa, ostali smo i pored tog dogaaja etiri puna mjeseca jo da ivimo u toj svojoj kui nakon ubacivanja bombe u kuu. Da. Nakon takvih stradanja, nakon novih prijetnji, nakon novih provokacija, nakon nekakvih pozdrava faistikih i tako to. Toga je bilo sijaset, mnogo jo toga, ali smo ostali jo etiri mjeseca sa ubjeenjem da emo moi opstati, da e se to eliminisati, da je to jedna trenutna situacija, da e se ona prevazii. No meutim, ono je uzimalo sve jaeg i veeg maha i

106

to se ve vie pretvorilo u otvoreni rat. Iako tu nije ratovano kaem; u mome kraju i na zenikoj optini, ali je takav meunacionalni rat zahvatio veinski dio Bosne i Hercegovine, tako da je to moralo kulminirati i na onaj dio srpskog naroda koji je ivio tamo. Znai, to su bili nesnoljivi pritisci, uvrede, povrede, vrijeanja, i ljudi to nisu mogli vie istrpit. Prvo ja nisam mogo da trpim. Ja, kad ja nisam mogo da to vie podnesem kao ovakav ovjek, takvih ambicija, takvih raspoloenja, onda da ne govorimo dalje. Nisam nikada pripadao onoj tvrdokornoj liniji ni struji isto nacionalnoj, ali eto, takva su vremena dola bila pa, boe moj, kae, svaka ptica svome jatu leti i tada sam i otiao svome ponosnom srpskom narodu, mogu otvoreno, slobodno kaem, ponosnom srpskom narodu jer je srpski narod, sve sam to razmiljao i analizirao, opravdano morao da ue u odbranu i samo u lini spas i spasenje, nita drugo. Srpski narod nikakvo raspoloenje drugaije nije imao, nije njemu bilo nikakvog ni do osvajanja ni bilo kog pokoravanja, bilo ije, nego je znai samo iao ka svome linom spasu i spasenju i opstanku, branei lino svoja vijekovna ognjita i nema tu prie. Ja ne mogu nikada, nit u ja to ikada da priznam: agresiju kae izvrio srpski narod na Bosnu i Hercegovinu. Pa jesam li ja izvrio agresiju, bacio bombu sebi u kuu ili meni komija Bonjak-musliman bacio kao civilima, ne pripadnicima bilo kakve vojne formacije, istim civilima, od najstarijeg moga oca i majke pa dolje do najmanjeg djeteta koje je imalo par mjeseci samo po roenju, eto. I... Nakon, poslije toga, nakon tih deavanja, selim se u regiju Sarajeva gdje smo imali mukotrpan ivot, bez obzira na smjetaj, na kue, tadanje muslimansko-bonjake. Imovina je tua kao imovina. Tu je odmah uslijedila odreena i mobilizacija, stupanje u rat znai, ali u rat sam stupio samo u cilju odbrane sopstvene, znai sebe, svoje porodice, naroda, bez ikakvih ambicija da ikoga uvrijedim ni loom rijeju, a kamoli ne daj boe da koga povrijedim ili, ili ubijem ili bilo ta drugo. I tako sam se ponaao u ovome ratu, eto. Bio je zaista teak ivot. Valja se snai u novoj sredini. Vlast kao vlast, postojea srpska, ona koliko je mogla u tom prvom, da kaem prvom valu da pomogne, pomagala je, pa bar kroz ishranu. Moemo da kaemo samo glad nije vladala i niko nije bio gladan. Bio bih najvei neovjek kada bih rekao po tom pitanju neto negativno. Mnogi izbjegliki ljudi sa podruja zenike regije su

107

se zadesili u novoj sarajevskoj regiji. Ali se sm narod borio, a i vlast koliko je mogla. Pruila je jedan kontinuitet da bi se koliko-toliko normalizovao jedan ljudski ivot. Rat kao rat, ratite kao ratite, nikome nije brat i nikome nije dobrodoao. Velike su to patnje. Valja gledati razne neeljene scene i pogibije drugova saboraca i ranjavanja, napade i NATO snaga, avijacije, naroito na taj kraj sarajevske regije, tamo gdje smo bili. Valja to ivim oima gledati, taj jad, tu patnju, tu nesreu, tu katastrofu, kako hoete da je nazovem, ali to je istiniti dogaaj, to je ovako bilo i to e zauvijek ostati u analima srpskog naroda sa svih podruja tamo gdje su takvi napadi vreni. Ojaenom srpskom narodu je bilo dosta njegove patnje iz normalnog ivota, a kamoli da te neko bombama, granatama ubija i mrcvari do kraja. Tu smo proveli sutinski vremenski period rata. Dolaze tu ve u toku samog rata svi ti stresovi. Ti su svi stresovi bili i pod uticajem same situacije u Zenici upravo na osnovu ove situacije koju sam vam ispriao. To se negativno ponijelo i odnosilo i na samu majku. Devedeset tree godine u sarajevskoj regiji umire mi majka prirodnom smru, ali je to uticalo. Svi ti strahovi, stresovi da je to kulminiralo visokim pritiscima, sranim oboljenjima i svim kojekakvim drugim stvarima, tako da mi iznenada umire majka. Tu smo je i sahranili. Mi izdravamo znai i onaj period do kraja rata. Tako da poslije Dejtona opet nastaje jedna teka konfuzna situacija pored svega toga. Iako je srpski narod vojniki zadovoljio, da kaem najprostijim onim rijeima, zadovoljio, uspio da sauva svoj narod, svoju teritoriju u sarajevskoj regiji, ali nesretni dejtonski sporazum je rekao svoje, tako da je dolo do ponovnog pomijeranja srpskog naroda iz cjelokupne sarajevske regije, tako da je preko sto, sto dvadeset hiljada Srba ponovo, ponovo moralo da krene u egzodus na teritoriju Republike Srpske koja je bila slobodna. Tako da smo se tada obreli iz tog dijela sarajevske regije. Znai, doli smo ovdje u Bratunac 96. godine, negdje na samom poetku 96. godine. Tako da i danas dan ivimo tu. I danas dan je zaista teak ivot. Non-stop se bilo bez zaposlenja; niko nije radio. Samo je otac bio sa svojom penzijom. Znali smo i snalazili se kako smo znali i umjeli; od trgovanja po pijanim tezgama, pa rada po hladnjaama, rada i privatno i kopanja kanala i svega ostalog to je trebalo, samo da bi ovjek preivio porodicu i sauvao goli ivot onako kako moe, eto. to se tie ove teke situacije i ratne i poratne, ja sam i u ratnoj situaciji, znai 94. godine ve obolio. To je kulminiralo, znai, ova situacija i

108

deavanja u Zenici, od bacanja bombe, pritisaka, vrijeanja, ovo-ono, sve je to negativno uticalo i na mene i na brata. Tako da sam 94. obolio od eerne bolesti. Nije bilo adekvatne ljekarske pomoi i zatite. ovjek se snalazio svakako, pa ak upuivan i kontradiktorno od onoga tamo gdje sam trebao biti upuen. Tako da to nije bila ni adekvatna terapija, nit je bila adekvatna zdravstvena zatita u optem smislu. Ali kako-tako, borilo se, vuklo se nekako do tog Dejtona, tako da sam se preselio ovamo. Tada, poslije Dejtonskog mirovnog sporazuma, sam se neto intenzivnije poeo lijeiti ovdje u Bratuncu, ali je ilo vrlo teko, tako da je bolest uzela svoj mah. eerna bolest je znai kulminirala ovisnou o insulinu. Ve negdje od 98. godine stavljen sam na upotrebu insulina. Tu je ve poelo da faljavaju i slabe i ostali vitalni organi, kada su u pitanju srce, kada je u pitanju krvni pritisak, a to je najgore, kulminiralo je oteenjem i maltene totalnim zatajenjem rada mojih bubrega, gdje se danas predlae i evo svakog momenta oekujem uputu na hemodijalizu bubrega. Je li Sa... to se tie same te zdravstvene situacije, ona je jako negativno uticala na mene. Borio sam se koliko god sam mogao, i iako su postojale osnove za moje penzionisanje, znai za invalidsku penziju Jer sam vidjevi stepen svog zdravstvenog stanja u negativnosti, onakav jako visok, ve od 2001. godine, negdje od septembra mjeseca, poeo da prikupljam odreene nalaze i ganjam invalidsku penziju, ali vidite kako u naem drutvu ide to se tie toga, da nisam imao uspjeha, nego tek 21. aprila sada ove tekue 2009. godine, znai penzionisan sam. Nakon toliko godina potraivanja prava, jednostavno ovjeka penzioniu, kae, kada je ovjek na samom izdisaju, eh onda, onda ovjeka penzioniu. Eh tako kod nas u drutvu gravitira nae stanje, eto. Da li vam je danas teko da se sjetite tih godina provedenih u sarajevskoj regiji u toku rata? Pa jeste, da vam pravo kaem, teko mi je to to se tie toga. Tada su prekinuta mnoga prijateljstva, mnoge saradnje, mnoge tradicije, maltene mnogi zajedniki obiaji koji su bili. Ali, ta emo, ta je tu je, to rekao na narod. Mi se moramo povinovati situaciji i sredini sada u kojoj se nalazimo. Ovo je jedan novopeeni ivot, jedan novopeeni sistem. Cjelokupan sistem jednog ivota, jednog naroda, jednog naro-

109

da, jednog srpskog pravoslavnog naroda, jer prestali su njegovi mnogi zaeci od samih roenja, razvitka i postojanja, ali sam uvijek rekao: neka nestane sela, po staroj narodnoj, ali nek ne nestane obiaja. Ovo je meni cilj, kaem, neka ostanu stari srpski drevni obiaji, stara drevna srpska sloga, i kada to budemo postigli, Srbi nemaju potrebe da se plae bilo ega, bilo ega. Povinovo sam se i sam za time. Nestala su mi sela tamo, mnoga, na zenikom kraju, ali je opet ostao dio srpskog naroda iako smo razueni. Ima nas, kae, krenuu odavde pored Drine, od Viegrada do Bijeljine, pa nas ima u Srbiji, pa nas ima u prekookeanskim zemljama i ne znam koliko. Jeste da je razbijen taj korpus, ali opet se nae vrijeme, nae se metod i nain, bar nekada, bar jedanput godinje da se taj narod okupi na bilo kakvom mjestu. Pa nas veu i zajednike, zajednika veselja, zajednike svadbe, pa nek su i sahrane, pa nek su i roendani, nek je bilo ta. Ipak, nalazimo snage da se okupimo na bilo kojem mjestu. Tu je opet moj srpski narod sa podruja sarajevske regije s kojim sam dijelio i dobro i zlo, koji su mi pomagali tada, kao izbjeglo i raseljeno lice, i meni i mojoj porodici i cjelokupnom srpskom korpusu sa zenikog kraja. Stvorio se veliki broj prijatelja, veliki broj kumova, veliki broj brakova. Znai da smo doli ponovo u jedno prepleteno pravoslavlje to se tie toga. I neka, ponosan sam na to. to su ba te stvari na ovakvom nivou, tako da se snalazimo i susreemo na raznorazne naine i danas u Bratuncu i svim ostalim gradovima, nije bitno. Gdje god se mi nali, to reko, poznajemo se, uvijek smo ostali dobri prijatelji. Pozdravimo se, pogostimo se, poastimo se, popriamo. Ja sam bio takav ovjek, takvih ambicija znai. Bilo gdje da ovjeka sreo, nije bitno na kojem kontinentu, na bilo kojem kraju, samo ako sam ga koliko-toliko u kolikoj mjeri poznavo, ne moe proi mimo mene da se neu pozdraviti sa njim, da neu razmijeniti bar petnaest-dvadeset rijei sa njim, eto. Eto. Da li pratite neki rad kulturno-umjetnikih drutava, sjetite li se te... to se tie rada kulturno-umjetnikih drutava, kako da ne. U srcu me i danas boli, eto vjerujte. Evo i danas dan vam mogu predoiti kasete koje sam iznio sa podruja Zenice, kada sam izaao. Upravo imam te kasete vezane za rad kulturno-umjetnikog drutva, a naroito kada je u pitanju rad folklorne sekcije, kada je u pitanju rad vokalnih solista, kada je u pitanju rad instrumentalnih solista. ak imam, evo vidite, i jednu kasetu sa, iz termina prijeratnog, znai, koju je tada emitovao

110

Radio Sarajevo. Tu kasetu, pod nazivom emisije Selo Veselo, koju je tada vodio Nedeljko Opani, Zlatko Prlenda, na stari aljivdija Enver adinlija i tako to. Vrlo esto tu kasetu pustim i prisjetim se tada onih zlatnih vremena i one zlatne pjesme kroz itavu Jugoslaviju, neu da kaem kroz Bosnu, nego kroz itavu Jugoslaviju gdje je uvijek orila pjesma. Danas dan mi je vrlo esto teko kad naiem ne samo kroz Bratunac, nego kroz bilo koji kraj zemlje, kada je to svak to je reko ojaen i sputene glave. ovjek ne zna da se predstavi i pozdravi kako treba, a kamoli da kae neto vie od toga. To su stvari koje neu nikada, dok sam iv, odbaciti od sebe. Ja ih drim kod sebe. ak, na to upuujem evo i svoga sina i svoju kerkicu ako bog da, im predoavam te stvari. ak fotografije, bez obzira na sva deavanja koja su bila. To su fotografije iz tih vremena i ja ih imam, znai od najstarijih mojih itelja tada, iz moje mjesne zajednice Gradie, bez obzira to su to bili Bonja to su to dananji Bonjaci, nekadanji Muslimani ili Hrvati. Te fotografije i danas dan stoje kod mene i ja se podsjeam na njih, podsjeam se na ona zlatnija vremena koja su bila. Volio bih, i uvijek kaem i danas dan upuujem sve mlade: daj boe da se nekada vrate ona vremena, da mogu da dou na taj nivo i na taj stepen, ali isto sumnjam. Toliko je nacionalni razdor eskalirao, do tog nivoa, do tog momenta da ne vidim vie vizije da ikada moe biti onakva situacija i da, da, da ni priblina. Ni priblina. Objektivno gledajui je stanje onakvo kakvo jeste. Volio bih, kaem, da ive mladi, da provedu taj svoj dio ivota koliko-toliko koliko mogu onako kako treba, dostojanstveno, ali, isto onako kakve poglede imam, i danas dan bez obzira na ovo vrijeme mira od desetinu i neto godina, vidim opet nacionalna previranja i ona se ne mogu ugasiti. Ne samo na podruju Bosne i Hercegovine, nego su ona zahvatila i podruje itave bive Jugoslavije. ta je tu doprinijelo, kako je to doprinijelo Ali, to je opet, po meni lino, labilnost naih naroda. Ne moe tu neko da kae to je meunarodni faktor uradio, to je ovo-ono. Ne moe. to se ja nisam ophodio tako? Ja nisam svome komiji nikada rekao ni jednu lou rije, a kamoli na daj boe da pomislim da ga ubijem ili da ga ranim ili da mu tetu bilo kakvu napravim u ovome ratu. E, tako sam se ja ophodio. Ni loom rijeju da ga uvrijedim. Doavi u sarajevsku regiju Vjerujte, ovo je iva istina. Ja sam se uselio tamo u muslimansko-bonjaku kuu. Kada sam prvo jutro pokucao na muslimansko-bonjaka vrata, traei samo sjekiru da mi

111

daju da nacijepam drva, oni su se svi u jedan oak tamo sabili, mislili da: Doao je sad ovjek nepoznat, pobie nas. Pa, rekao sam: to ste se tu skupili, nabili u oak?, oni su samo ramena uzdizali. Raziite se, slobodno, vako sam reko, ovim rijeima. A i danas stojim i umrijeu sa ovim rijeima. Tako sam im rekao: (kuckanje kaiprstom po stolu) Raziite se slobodno, po kui hodajte, ja nisam doao nikoga ni da ubijam, ni da proganjam, ni ovo ni ono, ja sam pobjegao od ovakvih stvari. Od tih stvari sam ja otiao i pobjegao i to je istina. I volim to prezentujem istinu i samo istinu i nita vie. Eto. Dobro. Da li imate jo neto moda da dodate? Pa eto, to se tie toga, na sve ovo to se desilo, ja samo kaem, nae gdje je tu je. Mi smo ve dosta poodmakle generacije, ali uvijek kaem, elim sreu, elim napredak. elim mir, to je najbitnije, mir koji je zlata vrijedan, za svakog ovjeka, za svakog pripadnika, bez obzira na vjeru, na naciju, bez obzira na boju koe. Da mir taj zavlada meu ljudima, da ljudi ive onako skladno. Daj boe da to bude kao nekada, da ljudi s ponosom sa jednom vrstom slobodom, sa jednom vrstom orijentacijom, gledaju oi u oi jedan drugome i na kraju krajeva volio bih to se tie toga, na sve ostalo Jeste bilo stradanja na sve tri mogue strane, ali da ljudi ljudima Dok ljudi ljudima, sami sebi, unutar, unutar drave ne prue ruku mira i pomirenja, drugog mira nema. Nema mira, ne moe nas mirit neko drugi sa strane dok se sami ljudi, to reko onaj, ne pomire i ne prue ruku mira i pomirenja i ne krenu onakvim tempom i nainom ivota kao nekada, pa bar priblino kao nekada to je bilo. Ne vidim nikakve drugaije vizije ivota, ni bolje ni pozitivnije. Neka bog bude sa svima nama, da nas gospod bog sviju uputi na pravi put, da nam podari sreu, radost, blagostanje i ivotni napredak ako bog da, eto. Hvala. ivjeli.

112

una

Milion pitanja, milion odgovora, a rjeenje nikakvo

Gdje ste se rodili i kada? Roen sam 20. 9. 70. u Zagrebu, a ivio sam s roditeljima u Dugom Selu. Tamo su roditelji imali kuu. Pohaao sam osnovnu kolu do sedmog razreda kada je otac dobio od firme stan u Zagrebu. Onda se selimo u Zagreb. Osmi razred zavravam u Zagrebu, esti mjesec 85. godine. Nakon toga, upisujem kolu, srednju kolu Ruer Bokovi u Zagrebu, smjer strojarstvo-brodogradnja, koju nisam zavrio zbog inih situacija kod kue, socijalne situacije. Otac je tak eto, malo cugao (uzdah), gdje je bilo i jo ostalih nekih problema, gdje ja bjeim od kue, ne doslovno nego zbog situacije doma, traim posao i tako dalje. Naao sam posao u ondanjoj tvornici namjetaja avri, sadanja korpikova ulica.Tamo sam dobio posao u lakirnici s obzirom na sve ostalo, i tak dalje, poto sam se iskazao kao, ne znam, radnik. Tamo su me odmah poeli vrbovati za... da uem u Savez komunista; kao to e mi biti idealno za napredovanje, vea plaa, bolje mjesto, to sam ja odbio s obzirom da kod mojih nitko nije bio ni u jednoj partiji iako mi je djeda bio prvoborac a nije bio lan komunista. Ne mre vjerovati, ali stvarno nije bio u lanstvu komunista tako da nisam bio ni ja. Nisam imao nikakve pretenzije na to i tak da sam to odbio. E, to nisam smio napraviti, jer to me je poslije kotalo, ovoga, svega ostalog i to se tie posla. Znai, im sam to odbio oni su me poslali na predvojniku u Rakitje na dva tjedna. U principu su mi napravili uslugu jer sam ja uvijek volio uniformu; to mi se ak i dopalo na neki nain. To sam svoje odradio tamo tih dva tjedna, vratio se nazad u firmu raditi, meutim dobio sam otkaz kao viak radne snage. To je bilo obrazloenje, mada su stalno zapoljavali i trebali ljude, ali eto ja nisam bio u Savezu komunista (uzdah) pa su me lijepo otpustili.

113

[...] U meuvremenu sam se vucarao prije poziva za JNA kojeg sam dobio... bilo je to 88. godine u dvanaestom mjesecu. Znai, kada sam dobio otkaz, radio sam svata. Bio sam pripravnik kod elektriara, i ovdje i ondje, nalazio si posao kod privatnika koliko je bilo. Mislim, vucarao sam se po poslovima, malo tu malo tamo, jer su me svi u principu primali na odreeno vrijeme. Ne za stalno. S obzirom da nisam zavrio kolu do kraja, svi su traili nekakve izgovore, bla, bla i tak da eto. (Uzdah) U dvanaestom mjesecu 88., 6. 12., sam se trebao javiti u Pulu. Za vojsku sam dobio poziv u Vojarnu Svetu Katarinu. Ne, Karl Rojc. To je bila mornarika vojarna. Bila je sama mornarica. Ispunjavali smo nekakav, neki upitnik, kao ta bi htio biti, ovo-ono. Ja sam napisao da bih htio biti u nekakvoj specijalnoj postrojbi ili rad sa minsko-eksplozivnim sredstvima jer to me uvijek zanimalo, nekak mi je to bilo, tak filmovi, nekak, to. Izgledalo je zanimljivo. [...] Koliko je dugo trajalo sluenje vojnog roka? 362 dana. Pustili su me tri dana prije. (Smijeh) Znai, negdje krajem 89. ste izali iz vojske? 12. 12. 1989. godine sam izaao, prije ruka, znai danas dvanaest sati. ak ni ruak nismo dobili. Ajmo. I vojna policija nas je doekala u Faani. Ispratila nas je pod svjetlima do Pule i iskrcali su nas na eljeznikoj stanici. Vlak za Zagreb je ekao. Karte su bile spremne. Ukrcali su nas u vlak i stajali su pred vlakom tako dugo dok vlak nije krenuo. Kad je vlak krenuo ve je itava kompozicija izala, a onda kad je on ve ubrzao da ne moe izai iz vlaka onda su oni otili. Mi smo ba gledali na prozoru onak... Imao sam jednu kolegicu u Puli pa nas je dola ispratiti. Znam da su nas gledali udno malo, pa je ona poslije priala da su stajali tako dugo dok vlak nije otiao. Cijelo vrijeme, oni su stajali tamo. Znai, ve ne moe izai iz vlaka. (Smijeh) Ne znam zbog ega to. Moda neka njihova procedura, ali nema veze. Nije ni bitno. Taj prvi dolazak kui ve onda. E, onda prolazi kroz Knin. (Stanka) Jesmo li onda ili preko Knina? Ne znam tono. U Rijeci smo presjedali. Da, preko Knina smo ili doma. Znam da smo ili onuda. Nismo ili onom drugom prugom. U Kninu je onda bila ula policija u vlak i pregledavala tko je, ta je, odakle je? Osobne karte, molim! Ovo-ono i tako dalje. Mi idemo, ali sad nema

114

osobne, nema nita kod sebe nego da vojnu knjiicu. Aaaaa, ombe idete doma. A, gotovo je? Neka. Neka. Trebat ete vi nama. ta je god to znailo, ne znam. Pazi u ono vrijeme. Nemam pojma. Dolazi doma. Starci, ono, sretni to sam iv, jer su mene u meuvremenu... Stara me ispipavala kak sam, jer su mene na tom kursu za protupoarca izgrizle stjenice. Ne samo mene, nego itav Nas stotinjak. Strano. U. Svi kau da je to od cigarete. Od stjenice je. (Pokazuje oiljke po rukama) Po nogama, po vratu. [...] Ja, kad sam doao doma stara gleda: Jesi li itav? Jesi. Sve pet. Sad ostaje doma i ne ide nigdje vie. Meutim, poelo se, ovoga... (uzdah, pali cigaretu) Poele su te prie: Di? ta? Kako? Al, zna, kak bi rekao, nekak sve je prolo. Mene na neki nain nije zanimalo. Nisam bio u toku. Svi oko mene su o neemu priali, a ja ne znam o emu. Meni je bilo u principu najbitnije da si ja naem neki posao, kui? Nemam ta raditi sada. Oe ii u kolu? Ma, idem ja raditi. Tako da sam ja negdje u treem mjesecu 90. godine naao jednog ovjeka... Mogu rei slobodno, prek veze upao, zaposlio se u Industromontai, nisu primali ljude, imali su dosta ljudi. Tam sam iao meu varioce i tu sam iskoristio priliku da onda zavrim kolu. Poslao me je on preko firme i upisao u Graevinsku kolu, ustvari ja sam se upisao a papiri od firme su ili za mnom. Na rnomercu, Graevinska kola, ne znam, kak se zove kvart, nije ni bitno. I tam sam ti ja nekakvih manje od godinu dana. Onak, priznali su mi iz Ruera ono sve to sam tamo zavrio, ta dva razreda, tak da sam, poto je kola za varioce trajala tri godine, nepunu godinu dana tamo odradio. Zavrio sam za varioca, tak da ono ima bar neto. Da nisi nitko. Tko e nai posao bez kole?! Bez niega? Ali, ivjeli ste dalje s roditeljima? S roditeljima smo ivjeli, i to smo ivjeli u Miramarskoj. E, da. Ja sam doao 12. 12., a stari je dobio 15. 12. rjeenje da se moe preseliti u Slobotinu. Dobio je vei stan poto nas je bilo etvoro. To je dobio od Ine. Tak da smo se preselili, smjestili i ajde trai posao. Tu sam zavrio u Industromontai kao varioc. Znai, vi ste bili radnika obitelj. Je li to bio dobar ili lo, teak ivot? Pa, ne znam, ja sam uvijek imao bar za tisuu, hiljadu hrvatskih dinara...

115

Ne, hiljadu dinara veu plau od svog starog, a moj stari je imao oko tri hiljade dinara plau. Ja sam uvijek imao... Dobro, moda zbog toga to sam radio u Industromontai. U avriu sam imao benificirani radni sta i neto na uvjete, u Industromontai neto na terenski rad. Dobro. Mama je uvijek imala nekakvih oko dvije i pol, nikada veu od toga. Dvije i pol tisue dinara plau i nas etvoro. S obzirom da su se onda knjige kupovale i sve Solidno smo ivjeli. Solidno smo ivjeli. Normalno. Bilo je svega. Onda su bili sindikati vamo-tamo, tako da je uvijek neeg bilo. Vas etvoro? Sestra. Imam mlau sestru. etiri godine Kakva je bila atmosfera pred sam poetak rata u Hrvatskoj? Sama atmosfera... Pred rat u Hrvatskoj, meni je sve to dolo zbunjujue jer sve ono to je prethodilo... Znai, 89. godine sam bio u JNA. Informacije nema nikakve. uje preko telefona. Mama se nije Stari o tome nije puno priao, a mama se nije usudila priati o tome prek telefona. Nije ni znala. Nikada nije bila politiki nastrojena. Ona je vie bila za ono, da ne bi sada runo ispalo, za kuhinju. To je njezino i ne dira je politika. Iako, kad se sve to poelo dogaati, bilo je udno. Zakaj ovo, zakaj ono, vamo-tamo. Dok recimo 90. godine, sedmi mjesec, osmi, kada su oni prvi balvani poeli na cestu... ba sam kolegu pita: ta se deava? Zbog ega je ovo? Veli on: Pa, di ti ivi? Rekoh: Tu, gdje i ti. Pa, je l ti ne zna? A, rekoh: ta bih trebao znat? Zna, ono. Ne znam. Kak bi rekao? Sve je bilo Nisam obraao panju. Nisam nikada politiku pratio. Nikada me politika nije zanimala do tog trenutka, a onda si poeo gledati vijesti da vidi ta je i slua glasove. Slua ovo, slua ono. Sad odjedanput poinju izvirati nekakvi problemi van. Sad idu ustae, idu etnici, pa su ovakvi, pa su onakvi. Rekoh: Di? Tko? ta? Zato? S kim? Zbog ega? Poinje loviti korak da vidi zbog ega. ta se deava? to tono je? I onda vidi sad da ovi trae... Ovi su poeli da... Oe neku svoju republiku Krajinu tamo napraviti. To je njihovo? Vamo-tamo. Od kud ti sad? ta rade ovi u mom dvoritu? Mislim, gle. Tu ivi, nema problema. ekaj, sad e ti u mom dvoritu raditi jo jedno dvorite. O emu ti pria? Postaje zbunjen. I onda polako... Polako pohvata prie. I to se zahuktavalo, zahuktavalo. Poinje vidjeti da tu ne bude

116

dobro. Znam da sam jednom prilikom iao u Dugo Selo; to je bilo 90. godine, osmi-deveti mjesec. Odjedanput je jedno pet-est labudica sa tenkovima gore, ali su tenkovi imali na sebi ralice. Svi su imali ove ralice koje idu na koso kao za snijeg. Dok je jedan imao na sebi onaj, onak u pic. Da li zna? to ti na trg izlazi micati debla. Za proboj? Da, za proboj. Ovoga, kak se zove Znam da je autobusu zakaio retrovizor sa svojim i nitko ne staje. Nita. Pie svi dalje. Rekoh, sad je vrag odnio alu. Poela je velika, uestala komunikacija Vojarna Dugo Selo i Vojarna Maralka. Croatia tu u Novom Zagrebu. E, tu kad je to poelo, sad vidi da je vrag odnio alu, sad se stvarno neto poelo zahuktavati. U to vrijeme su Babi i kompanija dolje po Kninu i Krajini i tu Posavina poela raditi svoje. Posao koji su namijenili. Balvani. Znai nekakvi skupovi, ovo-ono i tako dalje. Onda, kad je poeo eelj i onaj stari drugi, ne znam ta je, onaj njihov... Kak se zove? Isto sa naoalama Isto prosvjede... ta je drao Poeli skupa drati govor da je ovo srpski narod, da je ovo srpski teritorij, zemlja, da su tu vijekovima, da ovo nikada nije bilo hrvatsko. I, svata. Sad je ve ovo vrag odnio alu. Naa policija nita ne moe. Vojska sjedi, gleda i smije se i pljee. Rekoh, sada je gotovo. ta bude, ne? Al, opet misli ma bude, zna, bude. Jer mi smo Hrvati udan narod. Nek kae tko ta hoe. Bude, rekoh, bude se to rijeilo. To su ekstremisti. Proi e ih to. Bude to policija rijeila. Vamo-tamo. Meutim, na alost nije ispalo tako. to je kolega zapravo rekao? to se prialo u tvojoj okolini? Pa, kolega, konkretno od ene brati... Nisam znao onda, nisam znao enu. (Smijeh) Onda nismo znali da emo biti tako bliski. Nije ekstremno. On nije ekstremista, ma nije nitko od nas u stvari bio ekstremista. Ne znam zato tu rije stalno upotrebljavaju na nama. Ekstremisti su nekakva, neto sasvim drugo. Nismo bili na onaj nain orijentirani: ta? Ovo je Hrvatska! Samo Hrvati! Nije mu bilo drago to se to deava. Bilo ga je neki strah. Isto kao i mene. Pazi, oruje zvecka. Mae se svugdje sa orujem. Znai, gdje god i sad da ti netko doe i pone mahati sa pitoljem postaje ti nelagodno, a kamoli kad ti jedna nekontrolirana masa, raja, rulja... Kui? ...kojoj da oruje u ruku pone mahati a nema pojma o tome E, onda, to je vrag odnio alu. Kui? To se onda vie ne zna ta e. Tak da nam nije bilo svejedno. Ali, veli on: Kak emo? A,

117

rekoh: Nita, vidjet emo kako e se odvijati situacija. Ne mre nita sam napraviti. Tu je dola 90. dvanaesti mjesec kada su me pozvali u Novi Zagreb u policijsku postaju. Da li elim pristupiti priuvanom sastavu Hrvatske policije? Bez razmiljanja sam stvarno potpisao. I tu su me U stvari, to je bio... U stvari sredinom jedanaestog mjeseca, s tim da su me 1.12. pozvali i zaduio sam pitolj i onu uniformu, mi smo to zvali, ona sivo-plava, kao potari smo izgledali, kao to je bilo za priuvni sastav namijenjeno. I onda smo imali deuranja tu u Novom Zagrebu. Neki su ili tu na sami most ovaj Jankomirski, jer su ve onda poeli tenkovi paliti se. Vonja po vojarnama, znai zastraivanje ljudi i tako dalje. Rekli ste mae se orujem. Tko mae orujem? Zar se onda nije mahalo sa zastavama? (Smijeh) Pa, mae orujem. Mahali su ovi Srbi na skupovima. Znai u Kninu, pa onda tu kod Petrinje; di god su bili ovi veliki skupovi di su ti Srbi odravali, ba Srbi, odravali svoje, ovoga, te skupove, velikosrpskog, srpske, ovoga, mahalo se orujem. Oni su mahali. Doslovno su mahali orujem. Tu je bilo neto lovakih puaka, ali ako bolje malo gleda na televiziji, sve oko njih... Znai, desetak lovakih puaka, sve ostalo su bili kalanjikovi koje oni nisu imali doma poto je to vojno oruje. Znai, dala im je vojska ili Teritorijalna obrana. I oni su iz svih svojih mjesnih zajednica i opina povukli i podijelili im oruje i oni su doslovno... u doslovnom smislu mahali pukama i tako dalje. ak je bilo neto pucnjave, ovo-ono. Pitoljima masovno. Svi su imali pitolje: TT, Crvena zastava. Nije puno ljudi imalo doma te pitolje. Imala su vojna lica koji su otili, njihovi oficiri, ba oficir, od kapetana navie koji su ih duili i kad su otili u mirovinu oni su dobivali te pitolje sa sobom. Ovi nii nisu mogli nositi. Znai oni su imali, a otkuda sad civilu takav pitolj? To isto kao da ti sad ima ovaj, luger ili zbrojovku. Sad moe imati, ali onih dana, kada nije bilo za legalizirati, kad je imala policija Odakle sad tek taj pitolj. Nisi ga dobio u policiji, znai kupio si ga na crno ili ga ti je netko dao, a oni nisu kupovali oruje kao mi, oni su dobivali oruje... kak se zove, od JNA. A Hrvati? Nama su uzeli sve.

118

Kako to mislite uzeli su sve? U Novi Zagreb je dolo vozilo u koje je potrpano oruje duge cijevi, znai puke. Ostalo je samo nekakvih desetak kalanjikova i ostalo pitolja. Pitolja je bilo brdo, jer pitolj na nekakvo oklopno vozilo, tipa transporter, ne znai nita. Ko da ga riom gaa. Tak ti je to u principu. Dosta oruja je otilo i poslije, to je zapovjednik stanice rekao da je to otilo u vojarnu na pohranu u sluaju neega. Ali, osnovno je na neki nain... oduzeto je to oruje od nas i to nije samo tu bilo. U Zagrebu moda i ne toliko koliko je bilo recimo zastupljeno u ostalim mjestima, pogotovo recimo Glina. U Glini je totalno Teritorijalnoj obrani oduzeto oruje. I Petrinja. I podijeljeno je, odnosno prvo odfurano u vojarne i poslije podijeljeno i to sve Srbima, pod navodnicima rezervistima, kak bi oni rekli, jer nije Mislim Rezervista... Oni su imali traperice i gore su imali onu jaknu i kaput samo iz JNA, ne? I, dovienja! To su bili lokalni, domai, lokalno srpsko stanovnitvo kojima su oni podijelili i tako dalje. Hrvati nisu mogli dobiti nita. (Pali cigaretu) I tako ste vi postali policajac. Da, ja. Kako sam se zaposlio u Industromontai trebao sam ii u Njemaku. Dobio sam paso, sve, radnu dozvolu. Ajde ti sad da ja odem lijepo u Njemaku raditi (Pali cigaretu) Poto sam trebao ii u Njemaku raditi negdje na kveru i sad gledam di u, ta u i ja i kolega, veli: Ajmo lijepo u policiju. ta? Ajmo u policiju, ne moemo svi ni otii van raditi. Poto hrvatske vojske nema u tom smislu kao takve, bila je samo specijalna policija i temeljna policija, rekoh ajmo u policiju. Odsluili smo JNA, obojica, rekoh. On je zavrio gore u, u, u... Kak se zove specijalna? U Niu na aerodromu, ja sam ovdje. I idemo. I tak smo otili u Petrinjsku, u stvari na Zrinjevac, s ove strane Petrinjske i tam smo se prijavili, predali zamolbu i kak je bio natjeaj otvoren i nakon petnaestak dana smo dobili poziv da se javimo na razgovor. Zbog ega elimo? Ovo, ono i tako dalje. Ja sam naveo razlog da elim zbog posla, naravno zbog egzistencije, jer ne moe rei zbog ovog-onog. Jo uvijek je u onoj, onda novoj policiji radilo puno Srba, petokolonaa. Strano je bilo. Vie-manje svi su napisali te razloge. I znai unutar dvadesetak dana ja dobijem rjeenje doma, krajem treeg mjeseca. Ne, krajem drugog mjeseca dobivam rjeenje da se moram javiti u Policijsku stanicu Trnje radi rasporeda na posao. I tam sam doao i onda su rekli: Ti si od 16. 3. u policiji. I tam sam se javio na raspored.

119

Dobili smo uniforme, dobili smo naoruanje koje smo nakon zavretka smjene ostavljali jer ga nije bilo za.... Mislim, nismo imali oruja za dvije smjene. Mislim nije bilo da moe nositi oruje doma jer je oruje krajem 90. izuzeto iz policijske stanice. Znai, i iz policijskih stanica je izuzeto oruje? Da, da. Izuzeto je oruje. Duge cijevi. Mi smo imali tamo... Znam, dok sam ja bio tamo da smo imali dvadesetak kalanjikova, petnaest pukomitraljeza M-72 ili M-83, to ti je ko kalanjikov samo to ima nogice, i pitolja smo imali TT-ejca 7,62, more je toga bilo. More, ali Kak bih reko... Ali, zapovjednik nije sve dao van da ne bi bilo ne znam ta. I onda je svaka smjena kak je dolazila tak je duila oruje. Ja sam danas ujutro uzeo taj pitolj, a ovome koji je doao popodne sam predao svoj pitolj. Znai, svaki put se pisala primopredaja tak da je postojala neka kontrola. Moda je i bolje tak. Tko zna? Nismo svi isti. Zna, ne kontroliraju se svi sa pitoljima. [...] I to ste priali izmeu sebe? Uglavnom su to bile politike prie. ta? Kako? ta e biti ako e biti? ta e biti ako oni krenu? ta e biti ako ponu pucat? Da l e doi do rata? Da l se moe izbjei rat? Bilo je milion pitanja. Milion odgovora, a rjeenje nikakvo. Mali ljudi. Brdo toga se tebi od pitanja otvara, a nema odgovora od nikuda. A stalno problemi rastu. To je problem. Ali, znam da se aa prelomila, prelila kad je poginuo na Plitvicama Josip Jovi. Znam da mene Trebao sam ii u toj smjeni. Prijavija sam se za tu smjenu taj, ba taj put da idem na put, da idem na Plitvice i smjenu prije, ali taj put sam inzistirao da idem kod zapovjednika. Ali nas jo nisu putali jer nismo bili ovlatene slubene osobe jer jo nismo poloili za znaku. I kad je dolo to tamo ovi iz zasjede napali nau policiju i ove deke iz Rakitja... Ne, Lukog... Ne, iz Rakitja su deki ili kad su ih napali i kad je Jovi poginuo i njih nekolicina je bilo ranjeno. To je onda bilo, ne samo nama, kap koja je prelila au, nego tad se znai direktno, ajmo re slubeno, otvorio sukob u koji je ula hrvatska policija sa srpskim, mogu ih nazvati, ekstremistima. Slobodno. To je bilo proljee, Uskrs, 91. godine.

120

Uskrs, da. Takozvani Krvavi Uskrs. Na sam Uskrs. Kada ste uli to se dogodilo, to ste tada prvo pomislili? Pa, bilo je ono... Opsovali smo: E, sad je stvarno otilo sve k vragu. Ovo ne bu dobro zavrilo. Definitivno, otvoreni sukob na nas. Znali smo. Na neki nain smo znali da e jednostavno sad krenuti lavina i da e se to proiriti to se i stvarno dogodilo. Oni su krenuli znai na sve. Kroz itavu Hrvatsku. Znai od Plitvica. Knin se zatvorio, dolje Vukovar, Mirkovci su... Recimo glavna toka tamo kod Bogdanovaca. Zatvorili. Poelo je znai dijeljenje Hrvatske. Karlovac Virovitica Karlobag dolje, odvajanje, znai jug i sve ostalo poelo je gorjeti na svim mjestima, da tak kaem. I nakon toga se, poto je bila oformljena ne vojska, ve ta specijalna policija, poela iriti. Osnovan je Zbor narodne garde kao dio specijalne postrojbe. Vamo, tamo i onda sam iz policije predao zahtjev, dobrovoljno nas dvanaestak. Znam da je jo zapovjednik rekao: Nemojte svi odjedanput. Otiite po malo, jer mu je falilo ljudi temeljne policije. Rekosmo: Idemo svi odjedanput. Potpisali smo papir da dobrovoljno pristupamo Zboru narodne garde. I onda sam otiao u Pionirski grad, gore, u 3. bojnu une. Tamo sam 16. ili 18. 6. potpisao djelatni ugovor, za djelatnu vojnu osobu. I slubeno postao gardist-vojnik. Da. Kako je na to gledala vaa obitelj? Roditelji i sestra. Ammmm... Ve je bilo problema kad sam otiao u policiju. A, di u? ta u? Pa vidi ta se deava. Pa oe da te netko ubije na cesti? Mada je bilo i po Zagrebu ono pucanja, ali ne pucanja u smislu pukaranja rata, nego pucanja u zrak i tak dalje. Tu je ve mater dobila sijede. Starom nije bilo lako. On je nekako, ono... U jednom trenutku je bio ponosan I ono pun sebe jer mu je sin hrvatski policajac, a u drugom trenutku mu je bilo jako teko. Znam da su oboje plakali. Ali, kad sam otiao u Gardu, tu je stara, ovoga... Znam da je stara od estog do sedmog mjeseca 91. smravila dobrih sedam-osam kila. Znam da joj nije bilo lako. Mada su, dok sam bio tu ispoetka, prvih tjedan dana u Pionircu u bazi, znam da su dolazili tam k meni. Znam da me mati nagovarala da idem doma. Rekoh: Gle, sad nema smisla da idem doma. ta u sad? Podviti rep? Ne znam. Okrenuti lea svemu?, i tak dalje, jer stvar

121

je otila ve u krajnost. Znai, rat doslovno... neslubeno, ali rat je bio poeo. Borovo se dogodilo. Znam da su nas digli u pripravnost kada su deki otili u Borovo, kada su ih tamo To je znai poslije Jovia, to je... Jovi je kao pojedinac bio ono poetak. E sad, Srbi su kao poeli rat, a Borovo je bilo stvarno, neto kao poruka. Bar sam ja na to gledao tako i nekak doivio: Sad ete da nastradate. To je bio svibanj 91. godine? Svibanj 91. godine. A sestra, kako je ona gledala na to? Sestra, recimo nita. Ona je dosta slina ocu. Ona je bila ponosna. Ono Bila je velika sa suzama u oima I tako ste vi postali una? Da. I krenuo je prvi teren. Aaaa prvi teren. Ne, prvo je bilo Prvo je moje bilo kada je Kikaev avion sletio tu na Pleso. Blokada Aerodroma Pleso. To je bilo negdje kraj estog mjeseca poetak sedmog mjeseca, ak se ne varam. Tu su nas digli negdje oko dva ujutro. Sletio Kikaev avion i tu smo ili na blokadu Aerodroma. Vozili smo se u Bedfordu, zadnja stranica, prozor otvoren. Ja sam sjedio straga i dobili smo samo na brzinu marendu poto nismo znali kada emo dobiti gablec. Dobili smo voe: banane, jabuke i ne znam to je bilo jo. Znam da sam straga jeo jabuku kad je ovaj rekao: Lezi! Glavu dolje! Tu, na kontroli leta, vojska ima svoje snajpere. Ups, sad ta je. I to smo proli. I mi smo doli s one strane prema ulazu u vojarnu na Pleso, tamo do Zmaja i to smo bili u civilu jer smo se bojali ove Pete kolone jer su na ove deke koji su doli prije nas prvi u uniformama pucali su. Kada su vidjeli civile, nisu tak pucali. Pa smo uzeli bijele Bedforde da doemo tamo blizu, da se misli da smo kao aerodromski radnici, tako neto. I tu smo se rasporedili. Traperice, majica kratkih rukava. No, zima. Jutro. Ono zima. Rosa. Tamo otvoreno. Pue. K. je rekao zapovjednik bojne, K. je rekao da moemo na sebe obui uniforme i tako znaju da smo tu i nema ta. Tu sam dobio arac koji je na sebi imao jo gore i na cijevi i na kuitu kukasti kri. To je jo iz Drugog svjetskog rata.

122

To je iz Drugog svjetskog rata. Znam da sam jo reko: uj, moemo puknut koji metak da vidimo je l to uope radi. Ali, ne. Radi. Bija je u savrenom stanju. Cijev je bila savrena. Dobro je bija konzerviran i sve. Praktiki je bija nov. Skoro nov. Bio je sjajan. Nigdje farba nije bila zguljena i tak dalje. To je bilo na glavnoj cesti i onda su mene, i jo jednog deka prebacili na cestu prema Zmaju i tu sam dobio onaj vapski automat onaj iz Otpisanih. Isto gore je ima kukasti kri, ba vapski, kalibar 7,62 ide municija. (Smijeh) Bilo je smijeno, ali je bilo i onak, guba. Pazi, ima nekaj tak u ruci. (Smijeh) Mi smo se zafrkavali na taj raun. U jednom trenutku dolazi pintzgauer iz Dugog Sela. To smo saznali poslije da je iz Dugog Sela. Zastavnik je bio unutra, voza i jedno est vojnika, cirka est vojnika. Zaustavili ga. Izvukli van. To je bilo moje, pod navodnicima, zarobljavanje, ali tu smo Ja istrao na cestu. Zaustavili pintzgauer, uperili automat. Znam da se ovaj nasmijao unutra. Otvorija prozor i veli: ta hoe? Rekoh: Koliko god je smijeno, ali on puca. Nee vjerovati. (Smijeh) Bilo je smijeno. Smijali smo se obojica. Rekoh: Hoete iza? Molim vas da izaete van vozila. Zato? Molim vas da izaete iz vozila. I onda su izali iz vozila van. U tom trenutku je dotrao moj zapovjednik eljko. Ja sam u meuvremenu, dok je dolazio do nas, oduzeo pitolj. Imao je 7,65 Zastavu i vojnike smo isfurali vani iz pintzgauera. Bio je Srbin, bila su dva Makedonca, Slovenac i dva ili tri Hrvata. Tak neto, ne znam sad tono. Znam da ih je bilo stvarno mijeano. Hrvate smo pitali odmah: Ide nazad u vojarnu JNA ili ide k nama u Zbor garde? Veli: A ta je to? Rekoh: Hrvatska policija, a budua hrvatska vojska, zna, onako ponosno. Sad gleda i ovi Hrvati vele: Idemo, ali hoe li nas tko traiti? Moete i rei ostajemo u vojsci. I rekoh: Doite kod nas. Ostajete kod nas lijepo. Otpeljat emo vas u Pionirac, lijepo popisat, dobit e telefon i javite se svojim roditeljima doma. Moe ostat u Gardi ili ide, il e ii doma. Ovi Slovenci su odmah preli. Nisu vjerovali. Preli su sa nevjericom, stranom, jako velikom nevjericom to e biti sa njima, ta emo napraviti sa njima, da l e morati ostati kod nas, da l emo ih maltretirati. Jer su ovi prodavali njima prie da e ovoga, da mi tuemo, da mi njih sve koji nisu od tu, pogotovo iz Zagreba, stavljamo ispred nas. Da ih guramo naprijed da oni prvi ginu. Da emo ih klati i svata raditi. To su bile Tada sam se prvi puta sreo sa tim priama, ali gle, nisam

123

ih nekako doivljavao ozbiljno, jer mi je to bilo, zna, ono... Mislim, nekak, glupa spika. Pazi, nisam vojnik, kolovan, nisam roen tak. Tako da mi je to bilo na neki nain smijurija, smijeno. Tak da i ovaj Makedonac... Jedan je otio, jedan nije. On se vratio. Vratila su se dva-tri vojnika pintzgaureom. Znam da je psovao i tak dalje. Jebo majku kad je otio. I jo je ovaj G. htio pucati. Velim: Nemoj! U tom trenutku kada je on otiao nije prolo jedno deset minuta. Znai, koliko je njemu trebalo od naeg punkta. Mi smo ga ostavili do ulaza u vojarnu. Ni pet minuta pintzgaureom on je obavijestio ta se dogodilo. U tom trenutku deki su nai furali ove tamo gore. Dolo je vozilo po njih i otfuralo ih u Pionirski grad. Ja stojim kraj jednog jablana koji je bio promjera znai cirka petnaest centimetra. Mladi jablan. Iza mene, jedno 20 metara iza mene kua. Odjedanput se kuruza strano poela komeati, pi. Komeati se, kuruza, onak... ta je? Iz kuruze izau dvije gazele helikopteri. Jedna ode. Onak, bono se kreui ode du ceste snimati gdje smo mi smijeteni, a druga iznad nas. Trojica smo bili. I stoji uz beuman rad. U tome je on iskljuio beuman rad i poelo je ono klopotati. I vidi siluetu unutra, ima onu crnu masku, onu kacigu, onaj okvir dolje sputen, zatitni. I ja sam onak napravio sa automatom i frajer doe. Pazi sad ovo. Frajer doe, digne taj crni dio, vidi mu oi. Brkove je imao. I ovak pokazuje prstom ne, pokazuje prstom ne-ne. U tom trenutku sam spustio automat, stavio sam ga na lea i kak smo imali zolju tam, uzeo sam zolju i okrenuo sam. On se nasmije. Mahno mi je. Otiao bono i okrenuo. Ja kad je kad je on otiao, ja se nisam mogao maknuti sa toga mjesta. On je imao, zaboravio sam rei, imao je dva browinga sa strane postavljena. Ja se nisam mogao pomaknuti. Znam da je Grga doao kod mene i reko: Daj se makni! Daj se makni! A ja... Ovo... U tom trenutku, ja se stvarno ne sjeam kak sam doao i naao se iza kue. Grga veli: Dobro, sad moe spustiti zolju, a ja sam itavo vrijeme drao zolju ovak gore. To je bio moj prvi susret sa neprijateljskom vojskom (smijeh), da tako kaem, sa JNA. Znai, direktno oi u oi. I to je na neki nain prelomilo neto u meni. E sad, definitivno ne stajem! Ne idem nigdje! Ovo se jedanput mora zavriti. Pa kome opanci, kome obojci, kak oni su znali rei. To je, znai, moj prvi dodir bio. Znai prvi teren je Zagreb? A onda? Prvi teren je Zagreb, a onda dolazi Tu smo bili dva dana na aerodromu. Povuemo se u bazu gore. E tam smo sreli Slovence, te koje

124

smo zarobili, koje smo izvukli van iz pintzgauera i rekoh: Deki, kako ste? Mi, joj, fala, fala. Pa, u emu je stvar. Je l ste dobili jesti? Jesmo. Jesmo. Zvali smo mamica i oka doli buju tu po nas. Kad su starci doli tam, to je bilo neto. (Suze) Vauuu Zna koji feeling. Moja djeca, vele, to moramo? Je l trebamo platiti to? Alo, ljudi o emu priate, koja lova, kako platiti? (Smijeh) Mi smo ga pitali je l oe izai van. Imao je ansu ili oti nazad u vojsku ili da ode doma, rekoh. Je l on mora sada kod vas? Ne mora, rekoh, ide sa vama sada u Sloveniju i dovienja. Ljudi su bili presretni. Od ove trojice Hrvata kaj su doli k nama, dva su ostala, a jedan je otio doma. Ali deko je bio malo, onak nije ba za vojsku. Malo je onak baby, onak feeling i ono bebast je ba bio. Nije ovo, nije za vojnika. teta da ovjek prolupa na terenu. Bolje da ide doma. Kui? Moda bude doma korisniji. Moda je kuhar pa bude kuhar, ne znam. Pekar, ono, pa bu nas hranija. Ne znam. Bolje da ide doma. (Uzdah) Nakon toga No To je bilo negdje oko desetog. Sedmi mjesec, ne znam tono datum. Ide se za Osijek. Doli smo do akova. Uli tam unutra. To je jug Osijeka. Nova kola. Dvije do tri godine stara. Nove klupe. Nisu jo iarane. Nema uenika. Nema kole, prekinuta. ito. Veli: Morate uvati prugu tu i ito. Mislim, pazite da ne zapale ito. Ti ima brdo. To je more ita tamo. Sve ravnica, gdje god da vidi. Osvijetli raketom, baci, zapali. I tu smo bili jedno par dana i nazad u buseve. iaj za Vukovar. Tam smo doli unutra i onda jedno tri autobusa su ila. Dva autobusa. Jedan je iao za Opatovac, a na je bus iao za eletovce. S tim da smo se morali vratiti nazad u Vinkovce i onda ii okolo dolje prema Nijemcima, pa za eletovac poto su Mirkovci... Cesta Mirkovci je bila presjeena balvanima, jer su ovi bili u Mirkovcima stacionirani. Doli smo u eletovce, u Inu i tam su nas nahranili i onda na Pustaru. To je jedno kilometar i pol, dva kilometra od samih eletovaca. Pustara se zove taj dio, ali spada pod opinu Novi akovci. Novi akovci su slavonski Novi akovci. Tu smo bili gore. Nas je bilo dvadeset jedan ili dvadeset trojica, tako neto. Sami. Imali smo svoje osobno naoruanje. Imali smo dva borbena kompleta. Neto je jo bilo tamo sa strane smjeteno. Kua. Garaa. Tu smo spavali u garai unutra i gore je bilo, onak. Napravili smo izvidnicu, kuicu onak gore. Tu smo To je ono kao osmatranica jer ne vidi nita odozdo kuruza je visoka. Sa ove strane hmelj. Ne vidi. Praktiki jedno petsto-sedamsto metara od kue gdje smo bili unutra.

125

To je nekada bio spomenik borcima NOB-a. Tu su bili jo partizani prije. Neko spomen podruje je uglavnom bilo. Neto se odigravalo u toj kui. Ne znam sad tono na pamet ta. I tu smo bili, jeli, pili, imali patrole po itu, po poljima i tak dalje. Oni su htjeli silom presjei komunikaciju prema Bogdanovcima sa istonim dijelom Slavonije; Berak i ono sve. Pa nisu znali kako e. Onda su izazivali nas. Izazivali, izazivali, izazivali tak to nisu dozvoljavali Hrvatima da vre ito. Onda smo mi izali van najedanput i onda smo doli na polje. Bio je kombajn i dva traktora sa prikolicama i najedanput, kako smo doli, ovi se razbjeali. Ostali su samo vozai kombajna i jednog traktora. Rekoh: Deki, je l se radi? Radi. Je l da. Je li danas va dan? Veli: Lijep je dan. Rekoh: Je l danas va dan za vrenje? Nije. Kak nije?, rekoh: Svaiji dan je za vrenje. I onda je zapovjednik priao tamo: Zbog ega ne dozvolite naima? Pogledajte vi, sada povrite, sad e doi nai deki iz Berka pa e vriti svoje ito. Nemojte ih dirat, a nee vas nitko dirat. To je bilo. Ne mogu ti ja to ispriati. Vi ste razgovarali sa lokalnim stanovnitvom, sa Srbima? Da, da, zapovjednik je priao. Ba tamo, a ja sam imao sa strane ultimu, pukovnik K.; RPG znam da nisu htjeli pristati na to da kad povre da dou nai. Da je bilo nekakvo komeanje. U jednom trenutku je rekao zapovjednik: M., dii kombajn u zrak. Ako ne moeju nai ljudi ovi iz Berka vriti, neete ni vi vriti. I onda ovaj jedan polako dolazi do prikolice. Velim: Je l ima ta u prikolici? Nema nita. Onda smo pretraili prikolice. Nali smo lovaku puku, a u kombajnu smo nali dva kalanjikova sa drvenim kundakom. I onda znam da je jedan doao i da e potegnuti, taj s kombajna, kuruzu. Njega smo priveli. S tim da ga stvarno, ali stvarno nismo tukli ni nita ve je doslovno ono policijski ga okrenuli i ajmo Ruke na lea stavi!. I sam je stavio. Otfurali smo ga u Berak. Da bi se na kraju ispostavilo da je to Srbin iz Berka koji je dolje doao i postao jak i jebo nam majku hrvatsku, ustaku. Sve. Da emo najebat! Da e nas sve poklati! Ja ga gledam. Ja sam ostao iznenaen sa tolikom hrabrou i bahatim Ne znam kako bih to nazvao Di on? Brdo vojske oko njega. Mislim brdo nas sedam tak negdje otprilike, a ostalo su sve otprilike oko njega Hrvati, i on ima hrabrosti tak neto rei. Ja nisam znao koji omjer stanovnitva je tamo u Berku. Kui? Do poslije kada sam saznao da ga gledaju njegovi Srbi, ovamo-onamo. U principu je bio domai tamo koji je Kako bih rekao Obino su... Ne

126

obino, u veim sluajeva su ti domai lokalni Srbi radili strane stvari da je to bilo za ne vjerovati. Poslije se ispostavilo nakon rata ta su radili u Berku i to domai Srbi. Tko? Komije? Komije. Da Tak da ti je to bilo to. I onda je doao 22. 7. Jo uvijek smo tamo u Slavoniji na punktu Pustari negdje oko dva sata. Tak. Dva sata je bilo. Ja sam taman otiao na strau i prolete dva Galeba, mislim da su ravna krila imali; G-2. I u tom sluamo i gledamo Hrvatsku televiziju i ila je ona traka kako su preletjeli, pie Opa opasnost Zagreb-Sisak. Ne, Opa opasnost Osijek-Zagreb-Sisak-Karlovac, vamo-tamo. U 5 i 15 je poinjala Hrvatska danas. Pomaknuta je bila; inae je ila u pola est. Par dana prije pomaknuta je u 5 i 15. Palimo Hrvatsku danas, jer dosta se govorilo o tome kak se i ta se deava u Hrvatskoj. Bilo ti je pet sati, 22. 7. 1991. godine. U pet sati i dvadeset dvije minute, jer bija je sat gore. Tad odjedanput samo buuuuum, tududu, bum, bum, bum. Ja sam se naao na podu. Pogledao sam M. On je bio izmeu dva kreveta. Tad su nas ti isti avioni izraketirali. Nisu u Zagrebu nita dirali, i sad nemaju gdi, onda su nas tu. Znali su gdje smo i onda su nas izraketirali. Onda su se okrenuli. Poelo je mitraljiranje i zatim ponovno raketiranje i tu je M. poginuo. Njemu je Malo smo zakasnili. Da smo bili trenutak bri moda bi ostao iv. Je l kad je to bilo, mi smo pali na pod i ekali. U meuvremenu, kak se oni okreu, stigli su se okrenuti i napraviti drugi val. On ti se digo i njemu ti je proao metak... Ispod desne lopatice je uao i ispod lijeve je izaao. Mene je pogodilo u glavu, tu iza, kod desnog uha. Znam da sam onak, kak sam polako digo glavu gore, ispod mene je bila lokva krvi i onak kak sam doao sa rukom, gurnem si doslovno srednji prst u to. Skoro mi je itav propao unutra i ruka krvava. Zna to, ruka itava, onak. Sve je tu bilo. Uho primam je l itavo. Nemam pojma ta se deava. Strano boli. Zvei u glavi. Buka. Malo dezorijentiran, em to od straha, em od svega ovoga. U tom trenutku pogledam prema M. M. onako irom otvorene oi. ovjee, neto strano. I onak, prui desnu ruku i stisne me za ruku. Kako je on stisnuo, tako se vidjela lopatica. Tad sam prvi put vidio ljudsku kost (suze) kak ovjek umire Kak je... Pazi, jo smo mi zajedno u policiji radili. Ja i M. Zajedno smo doli iz Trnja u Gardu i onak vidi onak vidi onu krv ispod njega vidi tu lopaticu tu ta boja ljudske kosti, to je neto strano. Ja to vjerojatno neu zaboraviti dok sam iv. To je takva nekakva bolno bijela

127

boja. Strano. Ne znam. Ja sam to tako doivio. To je bilo tako odvratno. Kak bih rekao, ono bolno nekako. Psihiki bolno. Ne znam kak bih ti to objasnio. Osjeaj. Tko nije probao, ne zna. Tko nije vidio i doivio neto slino Stvarno ne znam To je ono, to kau, kad vozi auto mora brzo probat da vidi to je brzina. Na sreu ne trebaju svi to probat, ali ne moe znati dok ne vidi. On je samo spustio ruku. U tom trenutku sam uzeo svoju jaknu. Jaknu, ba jaknu. Sedmi mjesec je, a ja uzimam jaknu i izlazim van. Jaknu smo uzimali zato to je strano bilo komaraca. Tamo su komarci ogromni. Po dva centimetra veliki i kad te ubode izae ti plik od jedno pol centimetra veliki. Po noi, kad si na strai bio, imali smo jakne, kapuljae, one maskirne kape, sa oima samo koje vidi, jer ti kad prui ruku gore i stisne ima jedno dvadeset komada komaraca u ruci a kad ubodu to tako bude kvrga velika. To je strano, odvratno komaraca. I to ti velim. Istrimo van; ja i jo jedan kolega. On je Slavonac, ali ja sam ga zvao Zagorac jer je bio sav uti. Rekoh, ne mogu biti Slavonci uti ve samo Zagorci. Pa je na to izio skroz. Oko njega lokva krvi, mislio sam da je mrtav. Samo sam preao prek njega i izaao sam u rov. U meuvremenu su kolega i ovaj drugi dofurali M., stavili ga sa strane rova. I ovoga Slavonca. Stavili ga kraj mene i ja i B. ga Zvali smo ga B. Bio je valjda najdeblji ovjek od sto etrdeset kila. Stavimo ga u rov i u tom trenutku netko vikne: Avioni!!!. Ja tog Slavonca, kak sam zalegao, jo lupim izmom u glavu i rekoh: Ako nije mrtav sad je definitivno mrtav! (Smijeh) I u tom trenutku ja se diem, ono gledam, i meutim putniki avion je bio. Pazi, to je paronoja; svi su se tada susreli prvi put sa tim kaosom. Uzimam jaknu i otvorim jaknu i da u gurnuti ruku u rukav, a u rukavu komad, dva komada ljudskog mesa sa koom i salom. Onako unutra. Kak je od M. onako zveknulo Ide na kolinje, jede sve ono je onako fino, ali ovo kad zna da je ljudsko Ufff (strese se) Ne mogu ti to opisati rijeima. I to me malo dezorijentiralo i dignem se i onak pogledam gore i vidim Slavonac hoda. Vidim ga tamo mrtav je leao, a sad hoda. E, u tom trenutku sam ti ja, ovoga, pa mogu rei da sam pukao. Nisam znao di sam, ta sam, ni tko sam. Definitivno! Da l sam iv, da l sam mrtav. Ovaj vie, ovi me vikaju. Ja ne ujem na ovo uho. Uho mi je puno krvi. U drugom uhu mi bubnja. Dolazi B. On me mota preko glave. Tu, zamota mi glavu. Ovak sam gledao. (Pokazuje na polupokriveno oko) Desno oko mi na pola zatvoreno, ovo otvoreno jedva. Usta mi je zamotao. Ovaj me alje

128

u Vukovar u bolnicu, ja ne idem, idem u eletovce neu tamo... Ne treba ii, nek idu ovi tee ranjeni. Vamo-tamo i dolazim u eletovce. I tam je bila situacija... Ja sjedim dolje i neke enske su bile, cure, tamo. I poele su se smijati: Kakvi ste vi to borci? Kao nekakve curice ste, samo se plaete! Ja sam plakao Samo se plaete! Ja sam se digao, doao do nje i opalio joj amar. I vratio se nazad. U tom trenutku dolazi sestra. Fura me u ambulantu. Doktor me pregleda i ine mi injekciju. Ja ga ovak pogledam i rekoh: Nemoj me nita pitati! I u tom trenutku, kada sam stao, meni opet suze idu. Dao mi je dvije injekcije za smirenje i od tog trenutka nisam vie znao ni di sam ni ta sam. I tu mi fali filma. Ne znam ni di sam ni ta sam ni kak sam spavao vani pred kuom, nisam ni iao unutra To je bilo moje nekakvo pucanje ivaca. Krtenje? Ne znam kako bih to nazvao. Uglavnom, u tom jednom trenutku sam doivio svata. Oboavam avione i dan-danas strah me je kad proe. Evo, ovo danas na Dan pobjede Oluje i Dan branitelja, kad smo u Kninu bili, proao je tako nisko dolje, a ja u tom trenutku nisam mogao doi do zraka. Jednostavno, kao da je iz mene izaao sav zrak van. Ja oboavam avione i meni su fascinantni, ali ih se i bojim do bola ak i sad... (Smijeh) to se vojnih tie Da li je bilo teih posljedica ranjavanja? Meni? Da. Ja imam geler jo i dan-danas u glavi. Ne mogu mi ga izvaditi jer se nalazi ispod ivca koji su za desnu stranu. Za mimiku desne strane lica. to se tie fizikog ranjavanja A, ne znam, ja ne gledam na to tak. Ja gledam na to nekak... Gledam kao da je to sitnica naspram toga to su ljudi izgubili nogu, ruku i jo ima dan-danas gelere po sebi. Ovaj jedan prijatelj ima jo dan-danas gelere po sebi; po leima, kod rebra i tak dalje. ak jedna kolegica Jer su kod nas bile, a moram naglasiti da su kod nas od prvog dana kada smo doli u Zbor garde, konkretno u Pionirac, u une, bile i ene. Ne samo u sanitetu, ne samo u administraciji, nego je bilo ena koje su bile s nama. Cure, to su bile cure nekakvih dvadeset-dvadeset pet, a bilo je i starijih. Bilo je i ena koje su bile s nama ravnopravne, koje su bile s nama ravnopravne i u rovovima i ile na teren i nas pratile i tak dalje. Bilo je mogue rei isto tak da je bilo i Srba. Moda kad sad priam, pa to sad preutno prelaze, ono,

129

nee rei, ali bilo je Srba. Konkretno u unama bilo je. Ja znam za dva Srbina. Jedan je bio Srbin iz mjeovitog braka koji je bio oficir u JNA pa je preao k nama. Bilo nas je svakakvih. to bi reklo u Jugi svih nacionalnosti, vie-manje. Bilo je i Slovenaca. Bio je jedan Slovenac koji je doao poslije; slovenskog je porijekla. ivi u Hrvatskoj i sve, ali je Slovenac. Tako da bilo nas je Kako su javili vaoj obitelji da ste vi ranjeni? Mojoj obitelji? Hvala bogu... (Smijeh) Hvala bogu, na televiziji. S jedne strane, a s druge strane je bilo strano. Mama me je vidjela na TV-u jer je Radio Studio Osijek, kada je vidio, a javilo je zapovjednitvo da smo raketirani i oni deki sa TV-a su dolo odmah. I oni su nas snimili kada su nas vozili automobilima. ak je ovaj doao kolima, pa s traktorom da pokupimo MTS, znai materijalno-tehnika sredstva da ne ostane tamo jer smo se bojali da ovi iz Mirkovaca ne dou sad ovdje. Meutim, oni su jo uvijek bili u zabludi. Nisu znali koliko nas ima. Oni su govorili da nas ima negdje oko eststotinjak tamo. Sad ne znam na nekakvih sto dvadeset kvadrata prostora da l to moe stat? Zemljite gdje smo mi bili, ak je tu moglo biti eststo ljudi, svaka im ast. Ako oni to mogu napraviti... Tak da su oni doli. Snimili su nas kak smo odlazili i u tom trenutku mene u eletovcima kod Vatrogasnog doma kak je sniman kadar. I stara me vidjela na TV-u. Rekla je: To je M.!. Veli stari: Neeee!. Priali su: Je, veli, ja ne mogu rei da jesi, a on vie samo da nisi, a ja viem da jesi. Zatim je dola sestra i veli:Je, to je buraz! S tim da sam se ja tek javio 24. doma. Na telefon se javio: Bok. Kak ste? Doi u za par dana doma rekoh, Ne mogu sad, moram jo par dana ostat. I onda je stara vikala: ta mora ostat, nek drugi ostanu, a ti dolazi doma. Gle kakav si! Rekoh: Dobro, dolazim. Rei u ja da idem doma. Tak da sam ja doao doma negdje 25. ili 26. 7. Znam da sam jo htio ostati dolje u eletovcima jer sam smatrao da nisam strano ranjen, ali zapovjednik je rekao da moram ii u Zagreb. Svi koji su ranjeni! Sve nas je povukao. Dola je smjena, tak da su deki ostali tamo, a oni su jo puno gore proli nego mi jer njih su avioni, mislim, negdje poetkom osmog mjeseca, kada su iz ida krenuli tenkovi i eletovce, zgazili. Oni su proli puno gore. Njima je stvarno bilo... Ne znam. Znai, poslije ranjavanja vi odlazite na bolovanje, pa onda u mirovinu? Ne, ne, ja nisam Ma koja mirovina. To je 1991. godina. Kakvo bo-

130

lovanje. Nisi Nije to bilo Gle, kad sam radio, kad mi se nije htjelo raditi, ono muka iva, ja sam nazvao efa u avri: I gle, uj, ono, imam danas rijetku stolicu, ne mogu do. Ovdje nisam imao potrebu za tak neim. Bilo mi je Trebalo mi je samo da odem i da budem dva-tri sata na miru, da doem sebi ili da odspavam i tako dalje, da skupim, da si napunim baterija pa da mogu ii dalje. Ne, otiao sam. Tam me je doktor previo i sve. U eletovcima me doktor zaio sa dva ava i tak je to ostalo. Doao sam doma na jedan dan i onda su nas poslali u Jezericu i bio sam jedno etiri dana ili pet dana, nemam pojma. etiri dana smo bili i znam da je doao . i veli: Deki, znam da ne morate ii, ali treba nam ljudi i treba popuniti. Ide se za Okuane, za Novsku na autoput dolje. Mi smo se doslovce svi digli, sad ne znam tono koliko nas je bilo tamo. I stalno gubim te brojke. Uglavnom, nema problema idemo. Nitko nije bio tak teko ranjen da ovo, da je nepokretan, da epa i tak dalje. Imali smo svi pod navodnicima lake ranjavanje. Tak da smo otili nazad u Pionirac i onda smo otili... Prva akcija oslobaanje, pokuaj oslobaanja autoputa Okuani. Da, tamo kod Okuana. Tu smo bili. Doli smo u Novsku. L. nas je postrojio. Bilo je strano puno mladih ljudi. Onih domaih je bilo ak Da l su zaboravili ili nisu sluili JNA ja ne znam, samo kada smo dobili zolje on je pitao tko zna raditi sa zoljom, a mi smo, nas jedno, da ne pretjerujem, najvie desetak ruku. Samo. Ja znam da sam se primio za glavu i rekoh: Ovo e biti strano. I onda, ta je bilo. Doao je . i rekao: Uzmite si grupe po desetak i imate sat vremena da ih obuite kak se radi sa zoljom. Ja rekoh: Gledaj, . (smijeh), ali to ne ide tak. Veli on: Mora se. Dobro! Da se. Mora se. Moe se. Izolirali smo, bar to se mene tie, one koje su me gledali sa strane. Ove koji su bili zainteresirani. Njima sam pokazao. Nema u principu neke prevelike tu pameti. Pogotovo kaj se tie bliske borbe. Ide tu u selo. Ne mora ciljati. Ne mora posebno. Nije to pokretno vozilo pa ti mora sad gledati cilj pa bi morao oduzimati-dodavati. U kuu je dovoljno da cijev okrene ili bunker i okine. Tak da je to prolo tak kak je nekako prolo. I onda smo ili ZET-ovim autobusom. Je li ljude bilo strah? Pa nije (Pali cigaretu) Ljude nije bilo strah. Ljudi su bili, kak se to znalo rei, nabrijani. Imali su motivaciju: Idemo! Idemo! Idemo! Moda zato to nisu znali to ih eka. Vjerojatno nisu znali to ih eka. Jer smo doli na te Vrbovljane, znai nadvonjak prije njih koji su oni drali. I

131

pjeke smo ili uz autoput. Znam da su nas oni gaali minobacaima. Mi smo mogli normalno hodati. Uspravno. Do pola, jer nisu gaali autoput. Gaali su tamo polje. Znam da je repa letjela svukud po nama. To je bilo strano. Uglavnom, granate su padale u polje dovoljno daleko da nas ne ugroze na bilo koji nain. Ono, poslije kada smo doli blizu, a onda je ve bilo frka. Onda su poeli pucati. Imali su browing, imali su trocjevce protuavionce. Tu su prali po nama tako da nismo glavu mogli dii. I onda u jednom trenutku, nakon par sati, dok smo bili doslovno prikovani na zemlju.... Nismo se mogli pomaknuti nigdje. Moj dio postrojbe grupe je iao ba po autoputu, a bokovi su bili tam i onda znam da je u jednom trenutku traio Z. od L. da nam da bonu podrku da se moemo povui nazad. Onda su oni odvukli paljbu na svoju stranu tako da smo se mi okrenuli. Tada sam prvi puta u ivotu vidio puzanje u doslovnom smislu, ono by book... (smijeh) ...gdje nema guzice gore, nema nogu. To je bila jedna zmija. Ljudi su bacali, jer ih je tad ulovio strah, i viak municije i zolje i sve. Znam da sam ja donio jedno dvadesetak kutija s metcima, samo u jaknu bacao unutra i jedno tri-etiri zolje. U jednom trenutku, kada smo doli na sigurni dio... Ima odvodnu cijev ispod autoputa i kak sam ja ustao... Tri! Rekoh, nema sad tu potrebe trati, Snajper!. Znam da je panika vladala. Strano. I kak sam drao zolju, tak sam se popiknuo na icu i primil ju za zapeo s njom, popiknuo se i trebao past i s njom sam zapeo za tu icu. Zolja mi se otvori i klik. I meni mali prst na onom okidau ukoso, ovak stane tu. I ja ovak padnem kolegi pred noge. Unutra pogledam Znam da je . doao i veli: to radi!? Jesi li normalan? Brzo, digni to u zrak! Ja ovako u zrak i velim: ta je bilo? Jao, kad sam pogledao to je, mrak mi je pao na oi. Mogao sam nas sve pobiti. I onda je on to uzeo. Sklopio je i metnuo tamo na stranu. Onda smo opet po noi ili s lijeve strane. Tamo nas je dragi Bog uvao. Z. nas je vodio. Doli smo do nadvonjaka jedva pedesetak metara i veli on: Tu ostajete. Tu je bunje. Bila je kuruza. Iza nas jedno gusto bunje. I on je otiao lijevo, onako uz bok da pogleda. Vratio se nazad i reko: Polako, polako. Samo elom nazad. Polako kroz kukuruz. Ali to, to lake. I mi polako. I nismo proli pedeset metara kad su oni nas skuili da smo tamo. Kad su oprali sa protuavioncem. to je kuruza letjela; po vratu, po nogama. Kako udara u klip. Zna ono? Raspruje se onak. Tu nitko, nitko nije ranjen ni ope. To je takva srea bila, ba

132

je dragi Bog. Tu smo izvukli ivu glavu. To poslije, kada smo ili gledati, to mjesto je bilo preorano od metaka. Poslije su bacali bombe. Da smo ostali tam, nitko ne bi preivio. Kada kaete dragi Bog, jeste li nosili krunicu? U ono vrijeme se vialo da hrvatski vojnici nose krunicu na uniformi. Krunicu ja osobno nisam imao doma, ali sam je dobio. Dobio sam je kada je sveenik doao u Pionirac pa smo dobili tamo. On nam je podijelio i imao sam krunicu. Imao sam krunicu. Nisam je nosio kada samo bili na poloaju, nisam je nosio na jakni ili na koulji jer me je bilo strah da je ne izgubim, jer se radilo o jednoj... Nije ono bila velika krunica, ve je bila ona manja tak da mi pae, kak se zove, da je mogla lijepo stajati i nije zveckala puno, a bila je vidljiva, tak da sam je imao u depu od jakne i uvijek je bila sa mnom. A, kako su drugi reagirali na to? Pa bilo je ateista, i Srba, znai pravoslavaca? Nitko nije na to, barem meni se ini u mojoj blizini, nije to komentirao na bilo koji nain. Pa, ne znam. Bar nije na glas nitko govorio. Meni je to bilo normalno. Ja potujem druge vjere, pa ak i pravoslavnu. ak, ovo sam rekao pregrubo. I pravoslavnu i idovsku i ovakvu-onakvu. Ne znam, oni su svi krvavi ispod koe. Tak da on nosi svoje obiljeje. On je mogao staviti svoj kri, ovaj pravoslavac Srbin je mogao staviti svoje, ne bih mu nita rekao za to. Pa vjeruj u svoga Bilo je i muslimana. On ima svoje i dovienja. ta mu ja mogu. Pazi, on je patriota ove zemlje. On je musliman, ali on je doao u Zbor narodne garde, buduu hrvatsku vojsku, tj. sadanju, brani ovu zemlju. Ima jedna anegdota iz Sunje gdje je bio jedan zapovjednik jedne samostalne satnije, ne, samostalne bojne, ali nije bila puna. On je Srbin iz mjeovitog braka gdje mu je otac vojno lice, gdje ga je otac, kada se uo s njim, nazvao i rekao da on ide tamo da se vrati. I gdje mu je deko rekao da se on ovdje kolovao, rodio, kolovao, on ovdje ima naao si curu, sadanju enu i ima djecu s njom i on odavde ne ide. Ova zemlja mu je dala sve i on nema kamo odavde ii. Preko on nema nita. On je sve izgubio, veli: Ali ja prema njima ne osjeam nita, prema Srbiji. Ja osjeam prema Hrvatskoj i ja u tu ostati. I stari je otiao preko. Mater je ostala, mislim da ima ak i sestru. Oni su ostali tu. Ne znam, meni je to normalno razmiljanje. Sada je glupo. To je isto kao da ja sada odem u Srbiju ili u Njemaku. Kaj

133

bum ja io u Njemaku? Kaj doe u Njemaku? Pa ja sam uvijek tamo stranac i nikada ne budem svoj. Tad ta akcija, autocesta Novska-Gradika, nije uspjela? Ne. Oni su iza toga Iza Vrbovljani-Okuani, oni su imali mjesto ovac. Tam su imali bazu. I u tom trenutku, kada smo mi krenuli, njima je dolo jedno desetak autobusa s pomoi tako da mi nismo mogli sa svojim snagama, to se tie sredine i desnog boka, izdrati njihov pritisak. S tim da nam je lijevi bok uletio u zasjedu. Uletjeli su u selo koje je bilo prazno kada su nai ili gledati u izvianje. Selo je bilo prazno i netko je valjda dojavio da mi kreemo i tu su nam postavili zasjedu. Bilo je par mrtvih i sva srea nije bilo puno. No, eto. Na sreu nije bilo puno mrtvih i neto malo ranjenih, jer se deki nisu uspjeli na vrijeme povu, jer su ovi prerano otvorili i nisu ih pustili skroz kroz selo ve na poetku, tak da su se ovi uspjeli povu. Tak da smo ostali bez jednog boka i morali smo se vratiti nazad. Ne moe uletjeti u klin bez bokova. Tad ste ranjeni i drugi put. Ne tad. Ne tad. Nakon toga smo se povukli u Novsku gdje je ovoga A. osnovao kao zapovjednik Novskog djela ratita. Mene su poslali u moju grupu nas nekolicinu u Donje Rajie, ne, Gornji Rajii. To su bili hrvatski, a Donji su bili njihovi. To je par kilometara od Novske. Selo. Tu smo bili. Tu smo trebali pokuati oistit selo, mislim oistiti, osloboditi selo Donje Rajie da moemo osloboditi prugu i put prema Jasenovcu. Osloboditi od koga? Od Srba. Ne Srba. To ti je bilo, neto je bilo JNA, a dosta je bilo etnika. Rei u etnika jer su nosili one ubare i kokarde, one njihove gore, znai bili su etnici. Tak su se i nazivali, tak su i vikali da jesu tam dolje. (Uzdah) Da bi to oistili tam dolje, jedan je dio nae, moje postrojbe je otiao na Broice, jedan na Krike meutim dosta smo bili razvueni tako da taj pokuaj da oslobodimo taj dio pruge i puta prema Jasenovcu nije uspio jer je tamo bio dio Banjalukog korpusa. Tamo je mislim bila jedna njihova bojna iz sastava Banjalukog Korpusa. Bilo je neto tenkova i transportera i dosta ovih domaih koji su se jako dobro snalazili na terenu i tu smo se morali povu. Taj put, kada smo mi krenuli, doli smo na niiju zemlju u zonu razdvajanja i iz jedne kue pala je granata minobacaa. Hvala Bogu na slavonskoj zemlji to je me-

134

kana. (Smijeh) Inae, tko zna kako bi zavrilo. Mislim da se radilo o 82 mm gdje je mene detonacija odbacila u kuu, ne, na ljivu jednu. Nala se tu nekakva ljiva. Uglavnom stvorila. Uglavnom na nju me bacilo. Od nje sam pao dolje. U meuvremenu je pala druga, pa me bacilo na kuu i tu sam udario glavom o zid i otvorila mi se rana. To je bilo, znai, ni mjesec dana nije prolo od prvog ranjavanja. I tu mi se otvorila rana i tu sam morao Otiao sam kod doktora u Novsku gdje mi je ovjek na kolskoj klupi otvorio tu ranu i izvadio neto stakla od prije to je bilo. Ovo nije mogao i samo mi je priio i dogovorio operaciju u Zagrebu na alati gdje sam ja trebao doi kao danas naveer u Zagreb i sutradan bih bio operiran i doma. Samo da se oisti. U principu me nisu mogli operirati jer nisu mogli vaditi to, taj geler van jer se nalazi iza ivca. (Uzdah) Tako da bi to bilo samo saniranje, to se struno kae. E, tu je dolo Tu sam se posvadio sa zapovjednikom A., zapovjednikom Novskog ratita. Di smo se posvaali bla, bla. Bilo je svakakvih rijei. Uglavnom, ja sam otiao za Zagreb to sanirati ali me je doekalo doekala me je depea u Pionircu da se da sam dezertirao. I to je bilo strano. Znam da me je tu Z. pitao ta se deava, pa ta je to bilo. Ja mu ispriam ta je bilo i onda je on uspio, ovaj Nije dao i poslao je depeu u Stoer. To je bilo povuci-potegni, povlai ovamo-tamo. Ja sam rekao u jednom trenutku: Z., ja u otii nazad u Novsku i ja u ga dopeljat za noge tu da ti potvrdi ta je bilo jer znam da nisam otiao. Ja sam iz Slavonije otiao ovdje, doli smo u Novsku. Tu smo organizirali obranu i Novske sa njim. istili smo i Vrbovljane i na Okuane krenuli i bili smo u poluokruenju gore na Strugu pili novu vodu i dobili svi nekakve groznice. Proljeve. To je bilo strano. Nas desetak bilo u komi ali nitko nije iao doma. Pazi, nitko nije iao doma. Nitko nije traio dopust da ide doma, da je on bolestan ili ovo-ono. Ja znam da sam samo traio zapovjednika kako god ide prvi u Novsku ili da javi kuharima da mi donesu tablu okolade za kuhanje da me samo to proe jer ne mogu vie. ovjee, stalno. Svakih par minuta mora ii na WC. Mislim na WC nije ih bilo. Zna i sama kak to izgleda. Tak da ti je to, ovoga... I vamo-tamo, poto je ovaj zahtjevao otpust, onda je... Zvali su i L. i onda je rekao: Uz astan otpust, i sve hvala i ono. Tak da sam otiao iz Tigrova van. Jo sam dobio iz Zbora garde preporuku namjere, zamolbe i sve u jednom je bilo da se nazad vratim u MUP raditi jer da se vratim u MUP raditi onda bi mogao dalje raditi, negdje drugdje otii.

135

Meutim, ne znam zbog ega me nisu primili. Rekli su da trenutno ne trebaju ljude, da emo vidjeti. I to ti je bilo negdje 28. 9. 1991. Negdje Bio sam doma i znam da je stara rekla: A, super! Super! Ne ide nigdje! Sada si doma. Nek sada drugi malo. Ti si dosta dao. I onda sam uo da se u Novom Zagrebu bude vrila mobilizacija. I tu sam se prijavio. (Pali cigaretu) 102. brigada se osnivala. Tu sam se doao prijaviti. Je, pa potpii poziv! Rekoh: Neu potpisati poziv jer sam se sam doao javiti. Pa to ti je isto. Rekoh: Ne. Neu potpisati poziv. Napii da sam sm doao do vas se prijaviti. Kae: Dobro. Tu je postojala neka bitna razlika? Je. Za mene je znaila. Prvo moralna, a poslije se ispostavilo kada si doao sam se prijaviti dobio si status dragovoljac, a oni su bili priuvni sastav koji su dobivali pozive. Meutim, nisam znao onda tu razliku. Meutim, nekakva moja kak se to kae Jednostavno sam morao naglasiti da sam doao sm i hvala Bogu to je tak napravljeno. I nita, rekli su mi da doem 1. 12. 1991., ne tu negdje oko 25. 11. 1991. ili 28. 11., ne znam tono koji dan, u Borongaj da se javim u vojarnu tamo. Tamo je postrojba. I tam sam doao. Poto smo ja i jo dvojica u naoj bojni imali ratnog iskustva, ostali nitko, mene su ti stavili da budem dozapovjednik voda tamo. Mislim, prvog voda druge ili tree satnije.... Ne, tree satnije... gdje bi na kraju, prije nego to bi krenuli na teren, zapovjednik me stavio da budem zapovjednik tog voda. Tu su nas potrpali u autobuse i via Letovani Kupa. Ti si imao ratno iskustvo. Kae da ostali nisu, pa kako je to izgledalo u autobusu? Strano. To je bilo strano. Sama organizacija. Mislim, ne krivim ja te ljude za nita. Mi smo doli u autobuse. I oni su svi deki bili ono sad emo mi to tamo rasturiti. Kaj buju po nama pucali? Daj, rekoh, deki, dajte malo smirite strasti. Nije to ba tak kak izgleda. Ma kaj nije, sad bu videl, idemo svi. I onda, kada sam uao u bus, tamo vidim to se di mi je koje naoruanje, di mi je ovjek stavio da mi M-48 bude na vratima autobusa, znai prednjim i zadnjima, a da mi M-53 bude na sredini. Kad sam ga pitao zbog ega je to napravio kae: Tako da ako doe do neega ovi iz autobusa pucaju, a ovi izlaze van. Rekoh: Halo prijatelju, jesi li ti normalan? to e se dogoditi ako ti ovaj zapuca i ti otvori iz autobusa vatru, a ovaj ti zvekne tromblon unutra? to e s

136

njim? Ili ti baci runu bombu ili bilo ta. Ne moe! I onda, ajmo nita. Raspodjela. Kasnili smo s polaskom jedno dobrih dvadesetak minuta. Jo je Deda doao; tak zvali smo zapovjednika. ta je? ta je? Ja mu velim kaj je i onda su se svi autobusi, a bilo je dosta autobusa pazi, itava brigada, dodue nije bila puna. Ne laem. itava bojna je ila dolje na moj smjer na prijelaz Svete Katarine. I onda su svi autobusi preorganizirani. Ja sam doao samo pogledati. Oni sjede tamo. Rekoh: Ne moete tak. Idete u podruje u kojem se puca. Idete u podruje gdje moete naletjeti na zasjedu. Idete u podruje gdje ne zna uope to te eka. Je, nai su na pontoncu. Je, nai su na pontoncu, ali na deke svaki dan pucaju. Tamo svaki dan avioni prelijeu. Svaki dan bombardiraju, raketiraju taj pontonac ali ga ne mreju; ba je na lijepom mjestu, na zavoju pa nije pristupaan. Ali, postavljali su i zasjede na cesti. O emu vi priate? Tak da ti je to bilo iskustvo, onak... Ispostavilo se da je u toj brigadi, 91. godine kada je osnivana, tada su bili, mi smo to u ali znali rei Deki koji nisu ili na WC bez auta. Bilo je strano. Doli smo na Svetu Katarinu gore. Ispred Svete Katarine proe pontonski most u Letovaniu i Nebojane. Ne znam tono. Lagao bih sada Nije ni bitno. Uglavnom ispred brda Svete Katarine sa desne strane Glinska Poljana itava. To su drali etnici. Iz te Katarine pokriva itavu Poljanu. Doli smo gore. Razmjestili ljude po kuama. Tamo organiziramo strau i sve da bih negdje legao oko dva ujutro i probudio se oko etiri sata jer sam morao ii na WC. Stavim frajera sa arcem na strau, a on zbrie doma. Meni je taj dan iz voda zbrisalo est do sedam ljudi, a iz satnije nam je zbrisalo malo manje od voda. Znam da sam poludio do daske. Ostavi mi krilo, bez strae, bez iega i to prema Poljani. Mogli su nam doi i mogli su nas poklati kao zeeve da su znali to je bilo. Dezertirali su, a da nisu barut omirisali? Nita, a otili su. A znam da je ujutro poela biti neka demokracija na djelu. Sad bi oni kao glasali je l idu doma ili ne. Rekoh: Deki, o emu vi priate? Kakvo glasovanje? Jeste li vi normalni? Kaj, kurac! Tu nema ovog. Nema onog. A daj, kaj ste vi doli., rekoh, Sad bumo janca okrenuli, pa ljudi ginu. Kaj vam je? I bla, bla, bla. Rekoh: Tko ide doma? Veli: Idem ja! Moe, ostavi oruje i moe ii doma. Jer to je bila takva bila situacija di je dolo do pucanja i ti sad vie nisi mogao te ljude zadrati. Ako si i htio, na njih ne moe raunati, oni nee niem koristiti. Oni su totalni out. Shvaa? Bez volje, bez iega. Doi e do

137

panike. Na kraju biti e vie problema nego to mi treba. Nita, onda su neki htjeli: Ja idem sa orujem doma, jer idem kroz neprijateljsko podruje. Gle prijatelju, uzmi oruje i ja pucam u tebe. Ti to ozbiljno? Rekao sam: Tko ide s orujem doma, ja mu dajem metak. Veli ovaj jedan: A ti si kao neki frajer?! Je. To je moje pravo kao zapovjednika, kao svega ostalog, a ti po zakonu ne moe napustiti liniju ako odlazi samovoljno sa orujem. I otiao je. Njih etvoro, a ovi ostali su ostali. Sad emo se lijepo reorganizirati, vidjeti tko je ostao, vidjeti to imamo, to nemamo, to i s kim baratamo. Doao je zapovjednik bojne. Ja mu velim situaciju. Joj ta emo sad? Nita, idemo se uti sa 2. brigadom da vidimo ta je. Deki su bili iz 2. brigade. Tam su imali dva ili tri poginula. (Uzdah) Nismo mogli doi do njih da ih izvuemo jer je s nae strane jedino bilo pristupano kaj se tie ceste, ali nam nisu opet dali ovi sjekli su nas sa minobacaem, jednostavno nismo mogli doi do dolje. Oni nisu imali pjeaku vatru, ali su nas drali minobacaima na odstojanju. I tu su ovi iz 2. brigade rekli: Sad se povucite nazad jer e vas sve potui. A mi da smo otili malo naprijed, sve bi nas potukli. Oni su sa druge strane imali bolji vidik. Tak da smo se vratili i taj dan su deki uspjeli doi do Svete Katarine s druge strane i uspjeli su povui sve ranjene i mrtve dolje i to je dolo ajmo nazad. Kad oni svi pie prema pontoncu. Rekoh: Ne idemo prema pontoncu. Idemo ravno, ovak. Presjei emo onuda jer to je dio Poljane gdje nema vojske; nije uope prolazila tuda. Tu su kue i tu nas nee gaati. I oni su gaali cestu prema pontoncu i dva ili tri puta prema Poljani gdje je isto drugi most, tamo nie. I tu smo doli. Oni su zbrisali na sve mogue strane. Ja sam uglavnom preuzeo itavu svoju satniju; ostalo je sve skupa nekakvih devedesetak ljudi. Doao do Kupe i nali smo dva stara amca; ona to imaju ribari, drvena onak i njih je est prelo preko jer amci nisu vie mogli izdrati, a da ne potonu. Oni su s druge strane uzeli dva plastina amca, kao velika kade, ali stane unutra jedno osam ljudi u svakoga, tako da smo mi na par puta preli preko s time. Znai forsiranje reke? Pa forsiranje reke. Da. To mi je... U principu, to nije bio zadatak. (Smijeh) Oni su me to... drugovi iz JNA nauili da to radim. I koliko je trajalo to prebacivanje jer vi ste jedni od rijetkih koji su preli?

138

Da, da, nai su preli Kupu. Moja satnija, moj dio je preao Kupu. Mislim, namoili su se toliko koliko su uli do amca i iz amca van, ne. Dok su ovi drugi, to su malo vie uzvodno gore preli, ljudi su se utapali. Plivali su preko Kupe. Dvanaesti mjesec bilo koje rijeke nije ni za pomisliti ui u vodu, a kamo li u panici ili bjeati. Ljudi su skidali sa sebe sve. Puke bacali. Desna strana Kupe je bila puna oruja. Srbi su imali su lijep trofej ak su doli do oruja, a bilo je svata. Dosta se dosta... Mislim, po podacima se utopilo, ako sam dobro zapamtio, da se nekakvih sedam ili deset ljudi utopilo po slubenim podacima. Ne znam, neu komentirati, jer ne znam. Kako se ta neuspjela akcija oitovala na moral u jedinici koji ni na poetku nije bio ba sjajan? Ma nikako. Ovoga Jer, mi smo ono malo to je ostalo ljudi potrpali u autobuse. Doli su autobusi iz Siska i otfurali smo ih za Zagreb. Ljudi su zaustavljali. Tu ja stanujem i izali van s orujem. Ovaj ja... Ja sam stanovao u Slobotini. Njih jedno pet-est sa zadnje strane je bilo, a ovaj je sa OSOM izaao van i kroz kvart sa OSOM ide. Tak da smo imali prikupljanje naoruanja jedno mjesec dana poslije toga, okolo. I kada smo doli u vojarnu na rnomerec onda smo se pregrupirali i organizirali i ili smo po ljude obavjeivati i prikupljati naoruanje. Tu je bio problem. Nailazili smo na adrese, kucali smo na vrata ljudi, onima i koji su poginuli. Bilo je strano, ali to su bili poeci; dosta je bilo neorganizirano. Neke stvari puno se stvari moralo odigrati jako brzo, a ako nema kadar koji e to odraditi, znai kadar asnika koji su kolovani, koji mogu drati, onda je to jako veliki problem. Mi ga nismo imali tamo. Nama je jedan novinar bio zapovjednik bojne. Svaka ast, on je u svom poslu idealan i on se je dosta jako, jako dobro snaao u zapovijedanju bojnom ali mu je falilo tiha. Znam da je on zvao i mene i ovoga tu: Kak u organizirati strau? Mene su u to vrijeme zvali Rambo, hou ovo, hou ono. Zato Rambo? To je smijeno. Svi se na to smiju. Zato to je bila jedna anegdota iz Sunje, kada je dolo do uzbune, da emo imati pokuaj proboja na desnom krilu, znai do Save. Ja sam se digao i uzeo sam svoju puku. Uzeo sam svoj rezervni borbeni komplet, uzeo sam rezervne cijevi za arca i dva borbena kompleta sam uzeo u ruku, onih kutija, ranac na lea i iaj na bunker i jo sam zolju stavio na lea. Vidi Ramba, veli ta e ti do Knina? Ma ne do Knina, do Banja Luke pa za Knin. To su bile neke smijene situacije kojima su

139

se oni smijali dok nisu neke stvari vidjeli. Meni je to bilo normalno pa mi nije bilo teko. Stvarno mi nije bilo teko. Ne znam. Nismo svi isti. Stvarno nismo svi za to. Netko moe, netko ne moe. Vie njih ne moe nego to moe, tak da ono, kak se tko prilagodi. Bitno je da se svaki ovjek moe prilagoditi. Ja znam, kada sam ja bio zapovjednik satnije, znam da ja nisam tip osobe koji ima leadership. Mogu biti dozapovjednik, tu se lake snalazim, i nekakav ovjek iz sjene, ali nisam za direktne komande. Meni to ne lei. Dozapovjednik mogu biti, nema problema, tu u ja svoje odraditi to trebam odraditi ali ono ostalo mi ne ide. Ne volim, kak bih rekao... Moda to nisam volio zbog puno mrtvih kojih je poslije bilo Uz zapovjednika ide i odgovornost, moda zato? Ma ne, ne, nisam se bojao odgovornosti. Nije stvar u odgovornosti, nego se nisam nikada vidio da budem nekakav voa. Zato to smatram da neke stvari... Ne znam, i nisam nikada za to obuen pa ne bih htio Ne mogu ii mijesiti kruh a nisam pekar, ako me shvaa. Mogu ja zamijesiti, ali nee to biti isto. Onda radije prepustiti to nekom tko je za to struan, tko je za to bazu usvojio, bar neki sta, pa onda ima rad. Poslije smo dobili jednog ovjeka koji je imao sta u JNA; mlai vodnik, to mu je bio sta, koji je imao neku kvalifikaciju, koji je imao volju, koji je mogao staviti neke stvari na noge pa je to onda funkcioniralo. Znai, 1991. su obiljeile neuspjele akcije. Pa, kada je dolo do preokreta? Mislim da je do preokreta dolo u prvoj polovici 92. godine. Moje vienje stvari. Moje osobno vienje stvari. Znai, kada smo dobili vojarne, kada smo doli do naoruanja, kada smo uspjeli prikupiti kadar, to iz prebjega iz JNA, to od ljudi koji su od prije bili neto pa su doli k nama. Ne znam. Izvana i ne izvana. Znai, kada smo se uspjeli organizirati. Pa je netko imao in prije u JNA pa je tu doao. Ne znam, oprosti kapetan ili kapetan I klase, on mora znati voditi bojnu. Bojnu on vodi sam tak. Znai, zna organizirati. Dok smo organizirali postrojbe, pjeadiju od desetina vodova pa do satnija i bojni pa logistiku pa tehniku slubu, sanitet, sve je onda poelo sjedati na svoje mjesto. Sve je do tada bilo, neu vrijeati da ne umanjim nikoga, ali je sve bilo na improvizaciji i mogu rei da je sedamdeset posto u omjeru funkcioniralo dobro.

140

U etvrtom mjesecu 1992. dolazi UNPROFOR i poinju etiri UNPA zone. to si ti tada radio? to si bio, kako si doivio uope dolazak UNPROFOR-a i taj jedan poetak, recimo, linije razgranienja? A joj, to je bila mrtva toka. Bar za mene. To je bila mrtva toka. Ne moe naprijed, ne moe nazad. Ne moe lijevo, ne moe desno. Gdje god se okrene, tu je on. Ode na WC UNPROFOR. To su bile strane stvari. Mi smo bili sa 102. u Sunji na terenu. (Pali cigaretu) Malo, malo pa su dolazili tamo u kontrolu, pa Ne smijete pucati! Nama se mjerio Ma ta je bilo meni najgore kod njih to se nama svaki metak brojio da li si ga dobio, ili iznio ili si ga ispalio. Njima srpskoj vojci se nije tako gledalo. Na kraju krajeva, da sada ne bih izmiljao, ima televizijskih emisija i dokumentaraca raznih gdje se vidi da oni s njima pleu, piju i ene se i kumovi su i tako dalje. Ili ne znam, kasnije u zadarskom zaleu. Nisam smio Meni peate minobacae, a ovaj iz iste Male, i to iz groblja i grobnica, puca po nama. Mislim, smijeno je bilo. Taj UNPROFOR nije u principu napravio nita pametnog. Imali su dvije-tri uspjene razmjene, a sve je ostalo propalo. Evo gore VukovarVinkovci, ta su napravili tamo? Nita. Potukli su u stvari ljude. Tak da mi nije bio Nita lijepo ne mogu rei. Sada kada ste spomenuli VukovarVinkovce, kako ste doivili pad Vukovara? Meni je pad Vukovara pao u principu jako teko. U prvom redu zato to mi je u bolnici poginuo kolega koji je 91. sa mnom otiao iz policije. Kod mog ranjavanja on je ostao tamo i nije nikada izaao iz Vukovara van. Druga stvar, smetalo me to to Vukovar znam od prije rata. Kao klinac sam par puta proao kroz njega i 91., kada sam doao u Vukovar prije terena, jo je bio. Nije se sam grad jo tukao, ve rubni dijelovi i samo okolna sela. To je bio stvarno prekrasan grad. On je bio ist, tu je bio red, dvorac baroknog, uglavnom starog stila. Bio je tako lijep. Zeleni; jedan fini grad. Bogat, mogu rei, grad, onak. Tako kada pogleda, unitili su, stvarno su unitili svu kulturu tamo u Vukovaru. Vukovaru su ubili duu. Ono to nikome nije uspjelo, stvarno im je uspjelo ubiti duu jednom gradu i jednim ljudima. Jer ako netko nema milosti prema tamo kulturnim spomenicima, prema crkvi, prema obinim ljudima koji mu nisu nita krivi i ono oni su ili na totalno, doslovno unitenje. Kak su oni mislili to vratiti nazad, ne znam, ali znam da mi je pad Vukovara jedna strana stvar. Jedna strana stvar koja se dogodila itavoj Hrvat-

141

skoj. Ali, nisi si mogao pomo. Vukovar je na alost morao past jer bilo je pitanje gdje e se Uglavnom, on je pao iz vojnih razloga. Mislim da nije iz politikih razloga pao jer mi nismo imali toliko mobilnu vojsku. Mislim, koliko treba nama iz Vukovara i Slavonije da doemo do Zadra ili Dubrovnika, a oni su od Vukovara ili Dubrovnika bili za dva sata. Nama je trebalo pet-est sati, ako ne i vie, est sati ako ima malu postrojbu, a ako ti ide brigada i vie, a mi nismo bili toliko mobilni i to su oni iskoritavali. On je Bosnu presjekao i evo mene dolje ili nije trebao ni to, on je iz Crne Gore doao tam, ajde sad ti ukanoviu poalji tamo vojsku i oei malo. Tak da su oni bili u toj prednosti, zato je Vukovar pao. Vukovar je jedna Meni je strano velim ti i zbog toga to je meni osobno, to se tie... Prijatelj mi je ostao tamo, a i sam grad kao grad je meni bio strano lijep grad. Svi kau da je bio lijep grad. Vi ste u 102. bili priuvni sastav. Da li ste cijelo vrijeme rata to ostali? 102. brigada je itavo vrijeme rata, od osnivanja do kraja, do rasputanja, bila priuvni sastav ali priuvni sastav Zbora narodne garde. Znai, brigada koja je kao i sve druge priuvne ZNG imala jedan malo, malo drugaiji status kako bih rekao ratna postrojba. Znai, bila je blie profesionalnom sastavu. Znai, bile su profesionalne ZNG, pa si imao priuvne i obian priuvni sastav domobranstvo. Tako da je moda imala neto vie naoruanja, ali se zato i gura, stavlja je se na neka mjesta potporne toke da se dre i vie se njih forsiralo. Dok su se sa domobranstvom vie popunjavale rupe. Sada da ne umanjim njih; imali su i oni djelovanja i sukobe gdje su puno nastradali, gdje su imali vee, ak i puno jae, dodire i s neprijateljem nego neke druge postrojbe. S time da ja nisam ostao do kraja u 102. Ja sam preao raditi u negdje etvrtom mjesecu 92. godine, nisam tono siguran. Prelazim u Vojnu policiju Sisak. Tamo sam bio u ispostavi i radio na osiguranju ceste, prilaza prema Guu, pravac Sunja i onda tamo ti se ujedno ide iz Siska za Komarevo. Tamo je Gue bilo i onaj dio prema skeli Sunja. Tamo u pozadini smo imali jedno vrijeme stacionirane i one 203 milimetarske haubice pa je tu bilo malo jae osiguranje, a ujedno prema Komarevu kada je bilo ono jako granatiranje, kada su nai jako granatirani dolje, kada je doao Banjaluki korpus; zalee dolje u Petrinju, onda su bili tukli i Sisak i Sunju, ali Komarevo su jako. Tamo su nai imali jako puno ranjenih. To je isto bila 92. godina, ne znam sad tono koji mjesec. U principu sam u policiju preao samo iz jednog razloga, jer nisam nikako

142

mogao prijei u profesionalni sastav, a iskoristio sam je doslovno za odskonu dasku da odem raditi u Centar Jasku. Centar za obuku vojnika Jaska. Znai, za obuku ronih vojnika koji su dolazili na odsluenje kao vojnog roka. Tak da negdje kada sam doao, negdje u estom, sedmom mjesecu prelazim u Jastrebarsko raditi i tamo sam ponovno dobio status djelatne vojne osobe. Tam sam bio zapovjednik desetine za obuku temeljne pjeake obuke. I kako je u ratu raditi obuku ronih vojnika? Uhmmm, nezgodno je zato to sam ja gledao na te stvari puno drukije. Ja sam njima pokazivao stvari koje e im spasiti glavu. Znai, oni kada su kopali rovove i pravili grudobran oni su ga samo nabacali zemljom gore i to je dobro. Ma rekoh: Malo jaa zrana puka e ti to probiti ili malokalibarski metak, a kamoli kada ti doe Pa su mi se smijali, da kaj ja sada pretjerujem, kaj sad sam ja ovo-ono. U nekom smislu falilo je strogoe. Falilo je vojnike, ali one vojnike stege gdje bi se njih prisililo, pod navodnicima prisililo, da postupaju na neke stvari. Prva generacija je prola bar meni tak-tak, dok je moja druga generacija bila ve strunija. Znai, izgradio si stav. Vidio si nedostatke, tak da je to krenulo onak. Poeli su se vidjeti jako veliki pomaci gdje vie vojska nije ujte, kaj moemo se malo porazgovarati, pa bi se otilo na pivu i tako dalje. Nekak sam bil flegma prema njima i nisam se vie zatitniki postavljao. Malo sam im previe poputao na poetku, dok ve vremenom, kada sam dobio drugu generaciju, to je prestalo ii. Rekoh, vrag odnio alu, izgubit e glavu zbog toga, zna ono. Pa sam se postavil onak, mada se jo uvijek osjeao onakav jedan prijateljski odnos; nije to jo uvijek bio isto vojniki, ilo se na dogovor. Zato? Zato to smo mi 91. godine ili na dogovor. Sve se dogovaralo. Na dogovor. Nije bilo Ti odi! Ti ovo! Zna, strogo pozdravljanje kao iz amerikih filmova. Vie se ilo na potivanje. Potivali smo zapovjednike, Gospodine zapovjednie, i tako dalje, ali se ilo na dogovor. Tako smo i mi imali takav neki odnos gdje su oni nas slijedili i dobivali smo da su nas oni sluali. Ve trea i etvrta generacija; to je puno vea razlika. Tu se dobilo na svemu. Dobio si i literaturu i bio si sretan. Nije bilo sredstava ispoetka. Oni su duili one kineske puke pa su se smijali na to. Nisu to shvaali. Rekoh: Ona puca kao i bilo koja druga. Opet ima oruje da moe raditi obuku. Ima fin osjeaj. Kod tree i etvrte generacije ve su bila materijalno-tehnika sredstva. Znai, dobili smo kolske mine,

143

dobili smo kolska streljiva za rune bacae i tako dalje; bilo je i meta. Svega je bilo. Ba smo sve polako popunjavali, vidjelo se. S time da sam ja mene su pozvali, u stvari kontaktirali Z. i K. da se osniva 7. gardijska; ako bi htjeli prei. Jer 7. su osnovali kao bazu iz 1. gardijske brigade, jer je svo zapovjednitvo iz 1. brigade dolo u 7. brigadu, gdje se radilo o tome da je 5. bojna temelj za sve ostalo i gdje je pokojni Korade dobio zapovjednitvo nad cijelom brigadom. Znai, iz Tigrova u Pume. Znai, iz Tigrova u Pume i tu sam bio zapovjednik desetine, ne borbene grupe jer ustroj iz 1993. godine na prvom mjestu je krenuo sa borbenim grupama, znai etiri do est ljudi unutra. Tu su bile borbene grupe pa su onda ustrojem preli na desetine i tu sam ja dobio desetinu i to se vuklo negdje do 1994. godine kada sam otiao zbog ranjavanja i ostalih stvari raditi posao nekadanjeg ate, po hrvatski sada satnijski doasnik. Sada je 1993. godina da li ima promjena u nacionalnom sastavu, spolnom? Nema promjena. I dalje su prisutne i druge nacionalnosti. Samo moram priznati da nisu dolazili do izraaja. Oni koji su bili Srbi, nisu govorili da su Srbi. Nisu se javno deklarirali ja sam Srbin i u Hrvatskoj sam vojsci. To nisu. utjeli su, ali to ne znai da nisu radili svoj posao ili da su bili destruktivni prema tome. Joj, zna samo sam tu da smetam. Radili su svoj posao kao i svaki drugi pripadnik postrojbe. to se tie spolne strukture, bilo je vie ena. Konkretno kod nas u 7. gdje sam isto bio 3. bojna, bilo je ena. Satnijski doasnik topnike bitnice je isto ena. Djevojka je ona imala dvadeset etiri ili dvadeset pet godina. Cura. Satnijski doasnik topnike bitnice minobacaa od 82 mm i 102 mm. Pa sad nek tko god kae da nije teko, prevarit e se. Nek si misli ta je. Onda sanitet koji je bio direktno u postrojbi, koji je bio sa mnom u Stankovcima na prvoj liniji. Spavao kuu do mene. Znai, ista stvar. Ja spavam tu, ona spava do mene; bila je tu blizu. Dobro, to to je sanitet Jedino kod mene u gardijskoj brigadi nije bilo ena koje su bile direktno ba u rovu kod mene. Tamo unutra. Mislim da su ene vie bile u priuvnim gardijskim brigadama. Priuvne ZNG brigade, mislim da su tu vie dolazile mislim njihovo isticanje jer ih je vei broj bio unutra.

144

Da li si ratovao u BiH? Ne. Nisam bio u BiH. Kada se krenulo u BiH, ja sam bio ato u 7. i moje je bilo samo da opskrbljujem postrojbe sa materijalno-tehnikim sredstima, kompleti i ta treba, to se pripremalo u Hrvatskoj, natovarilo u kamione i vozilo se njima, tako da ja nisam iao u Bosnu di je zapovjednik rekao da nema potreba da idem tam i da ja tu moram odraditi drugi posao. Tak da nisam, ali mogu rei da i nisam imao ni nekakve prevelike elje, da budem iskren. Zato? Zato to je tamo prevladala prevelika neorganizacija. Ono je bio, bez uvrede, lonac koji stalno kljua, kljua, vrije pa se mjehurii sudaraju sa svih strana; takva je bila Bosna. To je bilo strano, a to su sve jako dobro koristili Srbi i srpska vojska, protiv nas, protiv muslimana i bilo koga drugog. (Zvuk telefona, pauza) Bosanski lonac je kljuao i odjednom HV postaje neprijatelj, odnosno ulazi u neprijateljske odnose sa Muslimanima, ne samo HV ve i Hrvati na podruju BiH. Kako ste vi to doivjeli? Ja osobno ne znam. Nisam bio u Bosni, ali znam to su mi deki priali i gardisti koji su bili muslimani. Ne znam, oni nisu pre ekstremno Nisu to pokazivali. Vjerojatno to i njima nije bilo u redu. Ne mogu o njim komentirati, ali mogu rei ono to su moji ljudi, moji suborci doivljavali kada su bili dolje. Posebno kada je 7. ila prema Vitezu, kada je jedno vrijeme bila stacionirana dolje, pa onda kada su ili na Grahovo i tako dalje. Bilo je jedno selo tam, ne znam sada kak se zove, gdje je bila situacija. Znai, bila je 7. dolje ali nije bila jer su imali oznaku HVO. Ispomo je bila. Zatim, bili su etnici i bili su muslimani. Jedan sluaj, koji su oni meni ispriali, bio je kada su Srbi doli i rekli da oni danas nee nita djelovati, neka mi rijeimo sa njima ta hoemo, da bi drugi dan doli muslimani i zaklali troje-etvoro naih u bunkeru jer eto nisu imali sree pa su zaspali, jer dolje nije bilo smjene, nije bilo niega i deki su bili strano iscrpljeni. San te ubije, uzme te samo. Ti jednostavno u nekim trenucima ne moe protiv toga. Dok bi recimo nakon par dana dogovorili s muslimanima da oni nee nita osim to e isprovocirati Srbe pa neka se mi obraunamo s njima jer smo mi jai. Znai, opi kaos?

145

Jedan triangl. Opi kaos koji se stalno vrtio. Ali, govorim ono to su mi priali. Ja ne znam situaciju jer nisam bio dolje, ali jedan opi kaos je bio dolje. Totalno rasulo. Tako da mogu rei jednom rijeju da mi je drago to nisam iskusio to tamo. Da li je vaa porodica znala to se dogaa s vama? Pa je i nije. Vie nije nego to je. Kada sam bio na terenu, kada sam se javljao doma, nisam im priao o tome. Uglavnom je to bilo kratko: Dobro sam, sve je u redu, doi u doma za ne znam kratko vrijeme, pa me nema dva, tri mjeseca doma. Pa doem. Svaki put kada sam doao doma iznova: Pa di si? Kak si? Joj kak si mrav. Kak si ovakavonakav. Da, pa nisam na ljetovanju dolje, tak da je mater kao mater, u veini sluajeva... Ma svaka mater sjedi pred televizorom i gleda to se deava, pa zna da sam ovdje, da sam ondje pa gleda kaj se tamo deava. Koliko puta je bilo recimo primirje, ne puca se a u principu je znalo biti djelovanja, tak da oni u principu nisu znali ni deset posto onoga to se deava, a ja ih nisam htio ni optereivati time da ne bi bilo dodatnih emocija. Mama mi je za vrijeme rata, dok sam ja ratovao, posivila i oboljela tako da je morala titnjau operirati. Koliko ste sveukupno bili u ratu? Sveukupno u ratu? ekaj. Nisam to nikada brojao. (Smijeh) etiri godine i neto sitnog. I u mirovinu ste otili temeljem PTSP-a? U mirovinu sam otiao temeljem PTSP-a; pa i toga i ranjavanja. Jer izgleda da ste kao ato prolupali? (Smijeh) Mene su kao atu stavili zbog ranjavanja, zbog ovog u glavi. Nisam to se tie zime mogao biti dugo zimi vani, dolazi do grenja vilice, imao sam strane glavobolje i tako dalje, pa mi se poslije i vid strano pogorao i dan danas na daleko ne vidim nita, a na blizu jo dobro. Uostalom, bilo je tu puno toga u igri. Tako da sam na procjenu svog zapovjednika otiao na posebne pretrage i na temelju psihofizikih sposobnosti procijenjeno je da moram imati terapijsko lijeenje od PTSP-a i onda su me poslali u mirovinu. Kao umirovljenik ste upoznali vau suprugu? Suprugu sam upoznao dok sam bio na bolovanju, jo nisam bio u mi-

146

rovini. Bio sam na bolovanju i nju sam upoznao... Ne, laem, nju sam upoznao kao umirovljenik 1995. godine. Pa, kako je izgledalo to kada ste se predstavljali? (Smijeh) Ma ne, prvo je bilo normalno. Razgovor je bio onak. Znai, da mi nije bilo te prie i onda u jednom trenutku mislim nakon mjesec, ne petnaest dana, kako smo hodali dolo je do spike da Kak je ona iz jednog slavonskog mjesta i da je taj onaj kolega koji je na poetku bio ranjen u glavu i to sam ga udario, da je, onaj to sam ga Zagorac zvao zato to je uti, da je iz njezinog mjesta i tako dalje, pa je onda ispala pria da sam ja u mirovini. Nisam nikada volio priati o tom ratu, bjeao sam od njega. Kada sam upoznao suprugu bilo mi je da se odmaknem od njega. Rat je praktiki i slubeno gotov. Znai, ide se intenzivirati u civilno drutvo, znai da pone normalno ivjeti i tako dalje. Tak je to ispalo. Ali nita, pitala me je samo kada bih se mogao vratiti, da li bih se vratio u vojsku. (Smijeh) Rekao sam joj da ne bih. (Smijeh) Jer, vjerojatno to ona ne bi mogla podnijeti tak. Kako je izgledala ta vaa integracija u civilno drutvo? Pa gle, nezgodno. Meni je osobno bilo nezgodno. Svaka ast njoj, imala je ivaca za puno toga. Ja sam ispoetka bio Ja se jo dan-danas bojim aviona. Ima jedna anegdota: Mi smo hodali po trgu, Trgu Bana Jelaia, i ujem helikopter da dolazi i odjedanput se pojavi iznad Trga gore i meni su se samo odjedanput noge odsjekle, ja sam kleknuo dolje i samo sam se pokrio rukama po glavi. Ljudi te gledaju blijedo. I ona je dola onak ba smireno i veli: Dobro, daj se digni, pa ljudi te gledaju. Rekoh: Pa kaj da sada radim? Pa, nita, idemo dalje. Kaj te briga. Pa onda buenja po noi. Pa me nae da spavam kraj kreveta dolje umjesto da spavam na krevetu. Ja sam jako dugo spavao na podu dolje jer se nisam nikako mogao na krevetu namjestiti. Bilo mi je premekano. I dosta dugo sam spavao dolje. Pa lupanja akama po zidu, pa do govorenja u snu. Pa, bilo je tu ispada. Ja ne volim, nisam nikada volio da netko die oruje na mene, toga nije prije rata bilo konkretno noeve. Jedno jutro ili smo doma, ve mi se ker rodila, prvo dijete i frajer, ovjek, je stao nasred ulice. Jutarnja smjena ne moe pro. I ostavi auto pod sva etiri. Rekoh: Daj stavi auto na stranu da mi ostali moemo pro. Kaj, je l ja uope znam tko je on? Rekoh: Ba me boli ona stvar tko si i ta si. Makni auto da mogu drugi ii! Sad bum ja tebi, ovo-ono, nekaj

147

pokazal! Sad, nekako ga je tramvaj proao i ena ga zaobie autom. I on lupi po haubi gore. ta je kravo jedna? Ja rekoh: Stani! Izaem van. Sorry stari, ne mremo se tak razgovarat. I sad u ti prepriati, jer ne znam tono detalje: ta ti konjino? Sad bum ja tebi, sad e vidjeti ta duga devetka radi u koljeno. Na to sam ja pukao i kada sam vidio da je on posegnuo za pitoljem iz auta, ja sam... preskoio sam auto i udario sam frajera glavom onak na auto gore. U tom trenutku je ena njega poela vikati: Ivo, nemoj nemoj! Ja pogledam i ona ima dijete isto tak deset-est mjeseci kak je moja bila. I onak ga pogledam: I daj, odi si rae eni i djetetu. I onak se je primil kak sam ga razbil, kak mu je krv iz nosa ila i onak vikal: Srest emo se mi opet! Ma zna ta stari, ei, ne? I onda sam uao u auto. Tu me presjeklo to to sam vidio enu mu sa djetetom. Da nije bilo ene s djetetom, moda bih drugaije reagirao. Ne znam. I onda je izala i moja van: Daj nemoj, smirite se! S time da smo itav promet zaustavili na raskru Savske i Vodnikove. Prometni policajac stoji i ne dolazi. Mi prolazimo: Kolega, imali li problema? Ja rekoh: Sve je u redu. Ajd, bok! I tak smo proli. Ljudi se jo uvijek nisu mijeali u nekakve sukobe. Mada je bilo i drugih branitelja koji su imali nekakvih ispada. Bilo je vrue. Sad je to drugaije. Sada je to puno drukije. Sada praktiki ne smije rei da si branitelj. Maltene, skoro. Osim kada su predizborni skupovi. Koliko djece imate? Djece? etvoro. Kako je vaa porodica gledala na vae zdravstvene probleme? Mama je dosta trpjela zbog toga. Njoj to nije bilo ba jednostavno gledati jer prije nego to sam se oenio, kako sam ivio sa roditeljima, ona je prva ustvari vidjela to. Tu je bilo izlazaka van, pa se malo i napije. Ja dodue mogu rei da sam dobar kad se napijem. Mislim, sada ne pijem. Nekad si popijem i onda idem samo spavat. Bilo je tu lupanja akama po zidu, podvlaenja ispod, pogotovo ono 96. godina, krajem 95. nakon Oluje i sve. Pa do sredine 96. godine, to je strano. Avioni nisu smjeli proi gore, mene je bilo strah i ja sam se tresao. Ma strano je bilo, ne znam. Pogotovo kad se znam izgubit, ne znam, ponem se tresti. Dok se nisam oenio i onda kada sam dobio prvo dijete, onda jednostavno kao da sam se odvojio od svijeta. Posvetio sam se samo tom djetetu i sam sebe sam pokuao kontrolirati i loviti u situacijama

148

da ona ne vidi to kak je. Ona mi je bila centar svijeta i svega. I ta god da sam imao nekakvih problema, da imam potrebu vikati ili tko zna ta, ona je u principu to smirivala na neki nain tak da ono uguim u sebi, tak da kada nema nje u blizini ili kada sam negdje vani onda se ispue i tako dalje, ali se ispue da ne razbija, vrijea, ve na nekakve svoje naine drutvene i tak. Kako je ratno iskustvo utjecalo na va pogled na svijet? Mislite li da ste se promijenili? Pa mislim. Da. Svi mi koji smo otili u rat smo izgubili jedan dio svog ivota, jedan dio naeg ivotnog filma jer dok smo mi bili, rei u grubo u globalu za sve, znai 91. 95., bili smo na terenima. Da li je to bio deko bez ene i djece, a bilo je i onih koji su imali doma i enu i djecu, da taj dio ivota fali, jednostavno fali. To je kao da ti netko uzme kockicu iz tvog reda, i taj dio e ti uvijek faliti. Izgubio si puno toga, pogotovo mi mlai. Dok si recimo imao dvadeset godina, devetnaest godina kada si otiao u rat, a do svoje nekakve 25. trebao si izlaziti sa drutvom, ajmo slobodno rei ganjati cure, zabavljati se, znai troiti svoju mladost u punom smislu rijei. Ti toga nisi imao. Ja toga nisam imao. Dok recimo moj kolega koji je u rat otiao sa nekakvih trideset, trideset pet godina, on je prije mene to sve proao ja nisam. Mada je i njemu na drukiji nain teko vratiti se u drutvo jer, ako nita drugo, izgubio je jedan dio ritma. Da li se va odnos prema neprijatelju promijenio u odnosu na neka saznanja koja ste eventualno naknadno dobili. Pa gle, juer kada smo ili u srijedu iz Knina za Zagreb sreli smo jedno pet-est auta sa BG tablicama. ak je jedan imao, mogu re imao hrabrosti kroz Tvru sa okolne strane pred osiguranje, dopeljao se iz Sremske Mitrovice. Mislim, ja sam ga pogledao onak i u sebi si mislim Ba si hrabar. Gle, ja nisam zaboravio i niti u im zaboraviti. Od moje familije nisu ubili nikoga, nisu mi neto spalili ili zapalili, ali drugim ljudima su napravili svata. Pobili itave familije, spalili sve to su imali i ne smije im se zaboraviti. Ali da je bilo normalno da e nakon rata oni dolaziti ovdje i da e nai ii tamo da. Evo ti samo za vidjeti ova recesija, u oping se sada vie ne ide u Sloveniju i Austriju; ide se u Srbiju jer su pedeset posto jeftinije stvari. Znai da e i recesija i sve smiriti nekakve odnose, ali da e ljudi zaboraviti nee. Nee sigurno. I

149

dan-danas ono to su radili dolje u Srbu, oni prosvjedi, ljudi onak ute i gledaju i komentiraju: Kaj budu opet neke provale. Ljudi s nevjericom gledaju na njih, bar sam ja takav dojam stekao, ali da e im zaboraviti, nee zaboraviti. Sigurno, nikada, i da e uvijek biti korak distance od njih hoe. (Uzdah) Kako sada gledate na mir? to je za vas mir? Mir. to je mir? (Smijeh) Pa, mir je, mir... mir... mir... Vjerojatno se pretpostavlja mir, znai mirnodopska situacija, nema rata, bombi, aviona koji bacaju bombe, nema tenkova na ulicama. Ne znam. (Smijeh) Ma ne znam kako bih to rekao. Da, mir je mirnodopsko stanje; ljudi rade egzistenciju, mada je u stvari borba itav ivot kada pogleda. Moda da, vidi je, meni borba malo jaa... Ja se borim sa nekakvim svojim problemima, recimo ne vidim dobro. Posljedica je definitivno rata, od ranjavanja; glavobolje, strano puno zaboravljam, kima me boli strano, noge me bole, zglobovi su mi u banani, poele su mi i vene iskakat mada imam trideset devet godina ne bi trebalo, a moda i treba, ne znam, ali uvijek neka borba postoji. Pa da, ima pravo, tehniki vani je mir, ali onaj nemir u meni jo uvijek postoji. Znai, borim se sam sa sobom, pogotovo to se tie djece da ne vide te promjene na meni, da, to je najgora stvar, pokuavam da i drutvo oko mene ne vidi te promjene na meni i pokuavam sakrivat. Sada, koliko u u tome uspijevat Vidjet emo. Vaa supruga radi? Trenutno ne. Trenutno je nezaposlena, ali radila je. Dok je radila, tko je uvao djecu? Ja. Prije nego to su ila u vrti sam ja uvao, a onda su normalno ila u vrti. Nije li to bilo malo udno? Obino se udnije gleda kada mukarac uva djecu, brine se za djecu? Ne. Zato? Pa moja su djeca, nisu to tua. Pa i tua, ak znam i tuu djecu uvat ako treba nekaj pomo. Pa nije mi to udno. Zato? Zbog ega? Zar je ena manje vrijedna? Ili nekakvo nepovjerenje. Pa ona je majka na kraju krajeva. Na kraju, ravnopravni smo svi. Dodue, ja ne vozim, ali ako mukarac moe voziti auto i ena moe voziti auto, znai to je nekakav sitan primjer. Zbog ega mukarac ne bi mogao

150

uvati djecu? Zar je to omalovaavanje mukarca? Na kraju krajeva, jedni najvei kuhari su mukarci zar su oni papci? (Smijeh) Obino se za veterane kae da oni imaju tradicionalne vrijednosti. Uz tradicionalne vrijednosti u pravilu ide ena u kuhinji. Tradicionalne vrijednosti? Da, ja u to ovak rei kaj se mene osobno tie. 5. 8., Dan Dravnosti, Dan domovinske zahvalnosti, Dan branitelja, pa nekakve sve ostale praznike koji se tiu za branitelje za mene je tradicionalno. I ono to u ja pokuati jeste sauvati uspomenu na njih pa prenijeti mojoj djeci kada porastu, kada budu svjesna nekih stvari. to se tie mao, ena u kuhinji, ena krevet kuhinja; ne gledam to tak, stvarno ne. Jesu li one ene koje su bile sa vama na ratitu utjecale na to ili je to oduvijek bilo tako? Nisu one utjecale. Meni je ak mogu rei osobno da sam se prema ovima, tima kolegicama to su bile sa mnom, ova u topnikoj bitnici i ove dvije iz saniteta koje su konkretno bile s nama na prvoj liniji, postavljao sam se zatitniki prema njima. Nemoj ii tu, ostani tu, mi emo te zvati. Ne, ja ide s vama. Ne, ti e ostati tu pa kada e trebat, mi emo te zvat. Nemoj se izlagat. Nema potrebe. Shvaa? Bez obzira koliko su one imale potrebu, volju i elju ii na prvu crtu, direktno na onu prvu liniju, uvijek smo ih gurali straga da i ostanu straga, ne zato to su one manje vrijedne i tak dalje. Ne, nego zato to je, ne znam, ona je ipak njenije bie. Ne da je ona enska, ona je ipak njenije bie kada bolje pogleda, pa onda da ona mora trpjet. Teko mi je to sada izgovoriti, kak sam mislio re Zatitniki smo se postavljali prema njima. Bar je kod mene uvijek tak bilo. Kakve su vae reakcije kada krene pria o ratu ili ratne prie? Da li priate izmeu sebe ili sluate li druge kada priaju? Ma priamo. Kak ne bi priali? Sada, u zadnje vrijeme, prvo posluam da vidim ta priaju pa ak mi se ini vjerodostojno onda se ukljuim u razgovor. Ak mi se ne ini vjerodostojno onda preskoim razgovor, ili se maknem jer ima dosta Pa sad je to iroka tema Ali ima ljudi koji imaju lovake prie. Ali, volim popriati. Volim popriat. U stvari, ima jedan krug ljudi kojima vjerujem pa s kojima, kada priam, ne prepriavamo neke stvari, pa se sjeti, netko ti vrati pamenje pa

151

onda to obnovi. Da, s vremena na vrijeme mi odgovara da popriam o nekim stvarima, ne predugo. Na kraju, kada se sjeti, ima osjeaj kao da ti je netko onaj oduak, ventil pustio pa ti je malo lake. Vie to podsvjesno dolazi iznutra. Vi ste i lan neke udruge? Udruge dragovoljaca i veterana podrunica grad Zagreb. Znai, u biti ostali ste i dalje aktivni unato tome to ste u mirovini? Pa jesam. Tamo volontiram, u toj udruzi. Ima nas koji smo konstantno tamo, koji volontiramo i podijeljeni smo na poslove, oni koji organiziraju organizacijski dio i onda uglavnom sve oko branitelja: Dan branitelja, igre, pa za djecu branitelja socijalnih sluajeva, onda ima poklone za djecu za Uskrs, Boi itd. Pa kada skupimo donaciju, vei ili manji broj i onda se to podijeli. Da, u principu nisam izaao iz toga jer nekak na toj strani se osjeam doma, to se tie udruge, a sve ono ostalo je neto gleda kada izae van meu ljude Pogotovo mlau populaciju srednje kole, pa kada kreu na fakultete, imaju neku svoju drukiju spiku i nekak sam onak sa strane, kao da idem mimo njih. Tako da se tu ne osjeam previe doma. Volim popriati s ljudima, volim priati, ali brzo to splasne, sva ta situacija. Oni imaju svoju drugu priu, neke nove fore, neka drukija razmiljanja. Mlai su pogotovo ambiciozniji, bri su. Ja sada polako usporavam stvari. U Hrvatskoj su veterani zapravo branitelji i mi smo u razgovoru upotrebljavali pojam veterana kao jedan internacionalizam, ali sad bih vas konkretno pitala to mislite zapravo o susretima veterana nekadanjih zaraenih strana? Znai, veterana iz srpske vojske, muslimanske, HVO, Kosovara? to se tie srpske vojske, Srbi su imali JNA, imali su dobrovoljce koji su bili u JNA, imali su etnike i imali su ljude koji su bili prisiljeni jednostavno da moraju ii u rat. Da, jesam za to da se i nau, sretnu se. Pazi, oni su ili za neke svoje ideale; oni jesu drukiji narod. Ja njih ne mogu omalovaavati ili vrijeati jer oni razmiljaju na nain na koji razmiljaju. Oni su u veoj patnji nego to smo mi sada. Oni su poraena vojska i nitko ih ne voli, koliko ja imam saznanja. Druga stvar, jesam, da se vratim opet na to, da, jesam, zato se ne bi susreli. Mene strano... Mene osobno strano zanima kako oni sada razmiljaju o tome. Njima bi ak

152

bilo i pametno da se ponu druiti sa nama. (Smijeh) Zbog svega i zbog nekakave integracije u EU, mira, da se nekakve stvari pokrenu. Meni bi bilo drago da se susretnem s njima, i da ih probam okrenuti na neku drugu stranu da vide da su neki ljudi pogrijeili, mada to i oni sami znaju. Ono to vjerovatno ne bih... Vjerojatno se ne bih sreo sa onim etnicima, jer njih ne moe promijeniti. Vjerujem da ne moe, jer etnici jesu etnici i oni e uvijek tako razmiljati i oni su pokazali sada 5. 8., kada je bila Oluja i sve jedino su etnici i oni ekstremni Srbi izali van, govorili da je to zloin, da je to ovo-ono, da je to svata, samo zato to jo uvijek ele tui dio kolaa. Znai, vi u biti radite razliku izmeu JNA i etnika, tih vikend ratnika, pobunjenih Srba? Da, razlika je, razlika je izmeu svih kojih... Postoji razlika, velim i opet u re: etnici su etnici i oni se nee promijeniti. Nee promijeniti razmiljanje. Oni e uvijek biti ekstremni i prijetnja. Oni e uvijek biti prijetnja. Ne samo Hrvatima, nego i Bonjacima, muslimanima, Kosovarima i bilo kome drugome. Oni e biti prijetnja i Englezima i Europskoj uniji. Oni su uvijek prijetnja. Zbog toga ih Europska unija i gleda na taj nain na koji ih gleda i svijet i ostali. Dok ovi drugi, ovi koje su mobilizirali u noi da idu u Vukovar... ovjek izae pred televiziju i govori kako je frajer uao u auto i kako mu je otkinuo glavu, a on je skoro izludio. I on pria kako je bilo strano i on pria kako su etnici, kae on, opet etnici, znai s kokardama i tako dalje, to su radili. On ne moe to progutati. A ima brdo koji su bili... dokumentarci na televiziji, javno, pa je prikazano gdje se ljudi zgraaju na to; njihovi. I vjerujem da u tom njihovom govoru ima barem minimalno pedeset posto istine. ovjek ne moe izmiljati neke stvari. Ne moe se ni jeiti na neke stvari, ne moe sam tak. Znai da on govori neku istinu i vjerujem da govori istinu. Da. Radim razliku, jer etnici su bili, pa ne moe ih nazvati ni paravojska. To je jedna rulja, nita drugo. Dok JNA, oprosti kakva god, bez obzira to su bili agresor na nas, ipak je bila vojska pa njihov onaj priuvni sastav, znai ipak je bio mobiliziran a ne onaj priuvni sastav koji je tu radio, mislim to su bili etnici. To isto ono etnici i partizani. Poslije su svi bili partizani; nema toga. Tito je to uspio napraviti. Mi to ne trebamo raditi, niti emo to ikada raditi. Znai, mora postojati razlika. Kada bi razgovarali s nekim tko nikada nije bio u ratu, to biste mu

153

rekli? Rat je neto najgore to ovjek u svom ivotu moe doivjeti. Rat je neto stvarno najgore to moe, ne on kao pojedinac, ve bilo tko doivjeti. Neku zajednicu, narod, najgore to moe zadesiti je rat. Rat razara od vrha vlasi na glavi do malog prsta dolje, due, svega ivog. Da, i fiziko i materijalno i psihiko. Sve ivo uniti totalno. Rat je jedna strana stvar i ne bih htio da moja djeca doive bilo kakav vojni sukob. Hvala vam na ovom razgovoru.

154

Aga-Pop

Nikad se nisam razoar u te svoje komije, te male ljude

Recite mi gde ste se rodili i kada? U Trubaru 49. Gde je to? To je optina Drvar, Bosanska Krajina. A gde ste odrasli? Isto tamo? Pa odrastao sam... Do 4. razreda osnovne kole tamo, onda sam preao u Vojvodinu, tamo sam nastavio do 8. razreda i srednju kolu, tehniku, u Bakoj Palanci. U Vojvodinu ste preli kad... koje godine? 59. I onda? Onda sam se posle srednje vratio tamo u Drvar. Tamo sam se zaposlio, radio sam svoj pos do poetka rata. Recite mi neto o vaoj porodici. Pa, ja sam kao djete odrast u mnogobrojnoj porodici, gde su bili strievi i njihova djeca... bilo nas je ukupno, do moje osnovne kole devetnaestoro u familiji... posle se to raselilo... taj ba stric moj je odselio 59, ovaj mlai stric je odselio 58. pre u grad, oni su preli u grad svi... moj otac je ostao sa estoro djece i djedom i babom u selu, a ja sam oti u kolu. A vaa porodica posle? Pa moja porodica... Pa, ja sam porodicu tek stek... 84. sam se oenio. 85. dobio sina, 87. dobio erku, to je pred rat... tako da su oni u kolu

155

poli u toku rata, tog naeg rata, bosanskog. ena radi sad sa mnom u istoj firmi. ime ste se to bavili? Pa, ja sam bio radnik i ena radnik... u stvari bio kao inenjer na odravanju; radnom mjestu inenjera na odravanju u svojoj firmi. Gde na odravanju? Pa na odravanju, mainskom odravanju postrojenja. To je bila neka firma u...? Pa, bila je jedna vea firma, nekada sa par hiljada radnika, tada je ve bila sa oko hiljadu i dvjesta radnika. Gde je bila? Pa u Drvaru, u centru Drvara bila, celuloze, proizvodnja celuloze... Tu sam radio. Od njih sam dobio stan, ivio sam u gradu... Kako se seate tog perioda pre rata? Kakva je bila situacija u mestu iz kojeg ste i kasnije kad ste radili u Drvaru? Ja sam bio lan Partije do 79, onda sam prije Tita napustio partiju, a posle je bilo... uglavnom, u Drvaru su radili komunisti i oni su drali glavnu re. Ja sam se tako sluajno, pred poetak rata, te 89. zatekao u Srbiji, ovde u Beogradu se zatek i tako igrom sluaja sam otiao tako ba to me interesovalo Kosovo, to me lino interesovalo Kosovo... mislim manastiri i ta... oti sam na Kosovo zbog toga, na tu proslavu, a kad sam se vratio u Drvar... Izvinite, koje godine je to tano bilo? Pa 89. je bilo za godinjicu proslave eststogodinjice. Kad sam se vratio u Drvar, oni su me proglasili kao bogomoljca, ja sam partiju napustio 10 godina pre, a meutim... kad se poelo je... organizovati stranke, pa ja nisam hteo ni u jednu stranku da idem, a onda su me oni proglasili da sam stara komunjara pa zato da neu da budem ni u jednoj stranci... (smeh), a ja sam im tako u humoru govorio uvijek, nisam tolko zastranio da budem lan neke stranke, je l, mislim, ta svaka stranka, pogotovo te nacionalistike, vie su me podseale, aludirale na faistike stranke. Zato?

156

Dok se, dok ti je nacionalizam glavna preokupacija, onda me to vie podsea na faizam i da, na neku vrstu vie tog nacionalnog bezumlja koje... koje su moji znali za Drugi svetski rat koji im je ostao u sjeanju duboko, i onda vidio, a i ako po pitanju tih stranaka, vidio sam da... da je to vie stvar linih interesa pojedinaca i proganjanje, nego to je to bilo stvar neke ideologije i ta ja znam, tako da nisam bio zainteresovan ni za to, ni za kakvu drugu stranku i to. A koje su to stranke bile u Drvaru? U Drvaru je uglavnom bila i ta, znai, bila je ta stranka komunista i bila je stranka SDS, te su bile najjae, a ove su druge bile sasvim minorne stranke. Koje druge? Pa ove druge, mislim, te liberalna, te graanska, HDZ nije ni bio, bilo je moda pojedinanih lanova koji su se sa strane ulanjivali i HDZ to sumnjam da je moda bilo, jer Drvar je devedeset devet posto srpskog stanovnitva, optina drvarska. A ta mislite, kakva je to retorika SDS-a koja je vama ukazivala da je to, ne znam...? Pa, podsealo me je na primer na neku idealizaciju etnikih pokreta i to... jer ja sam imao u familiji te podjele, prije rata, tako da su moji jedni strievi bili u partizanima, drugi su bili u etnicima i uglavnom sam vidio da se tu podijelilo, da je to bilo, to bi opi rekao ...u poetku bila situacija preivljavanja, posle je maltene otila u neke krajnosti koje nisu bile dobre ni za familiju ni za okolinu, ni ta ja znam... To mislite pre Drugog svetskog rata, je l? Da. Za vrijeme Drugog svjetskog rata to je dosta bilo... moja dva strica roena su bila u partizanima, moj otac je vie volio kralja, drugi njihovi strievi su otili jedni u partizane, jedni u etnike i tako da je to bilo uvijek prepucavanje meusobno, tako familija, da ne govorimo po pitanju sela ili drugih djelova optine i ta ja znam... Sve su to bile prie na osnovu netanih informacija, svak je to svoje neto idealizir, neto doteriv, svak je svoje hvalio, tako da to nije bilo neke veze sa, sa nekom istinom, zna, sem one koju sam ja direktno prije toga uo, ovako spontanim razgovorima od ljudi, onda si mogao ti sam zakljuiti ta je bila istina i ta, o emu se, o emu se u stvari i radilo, je l.

157

Kakva situacija je bila ba u vaoj okolini, mislim pred sam rat? Jeste li primetili da se neto deava? Mislim, gledali ste TV, svi ste pratili medije, je l tako? ta se prialo, ta ste radili u to vreme, mislim, da li se osealo da se neto, da kaem, kuva ili deava? Jeste, osealo se. Bila je to propaganda i s jedne i s druge strane i tree. Uglavnom se sve baziralo na, na laima. Sve se baziralo na istoj lai, koju nisu ljudi mogli opovrgnuti, a drugima je koristilo za tu propagandu, zna. Jer ja znam kad su bili izbori u Sarajevu, da su govorili nai da je dolo iz Sandaka, da, da... SDS je to pri da je dolo iz Sandaka ne znam kolko, trideset, etrdeset hiljada ljudi da glasa u Sarajevo, da bi preglasali Srbe, a kad sam ja njima rek da je to kompozicija... tumaim onako, pa kaem, to je kompozicija, ne znam kolko autobusa, to bi se vidilo, recimo dva, tri kilometara autobusa da ide, da bi to mog neko primijetiti, onda su oni tako... preute to, pa onda okretali na neku drugu priu... tako da uglavnom taj srpski nacionalizam jeste zaivio u Drvaru i nije se moglo odbraniti... nisi se ti nita ni pit, zna. Posle su komunisti popustili u tome, onda vie to nisu bili komunisti kao nekada komunisti koji su imali neku ideologiju, to je veina tih ljudi bila u stranci radi linog interesa, to se... Zbog toga sam ja i napustio i tu stranku, u stvari tu partiju, prije nego to je do toga dola, jer to se vidilo da to ide rasulu, samo se ekalo eto tako... da Tito moda umre pa da to eskalira posle. Eto, dobro smo se i drali to deset godina, to nije prije tako puklo, al dobro to je kasnije bilo, to je crnje. Kako ste se vi oseali u toj sredini, poto ste imali, vidim, moda neke drugaije stavove od veine? Pa im sam... nisam ja imao od veine, nego veini ljudi nije bilo do tih gluposti, znate... ja, poto sam bio inae uvijek optimista, uvijek sam optimista i zato sam ostao itavo vrijeme tamo na toj teritoriji, uvijek sam se nad da e ljudi prevazii te gluposti, pa da e se jednom sastati... i ljudima sam govorio, pa ne moe... ne mogu budale dovijeka vladati, je l... proi e njihovo vreme, pa emo se morati opet vraati u normalu, pa emo opet morati gledati prvi svog komiju, pa onda da ti... jer ti ne moe pobjei od svoga komije. Ne moe ti osnivati jednu dravu, a da on osniva drugu pored tebe. Ja sam uvijek pri kako i po pitanju republika prije, znam kad moj komija i moji su bili raseljeni u nekoliko republika, prije toga, tako da taj nacionalizam iz zasebne drave nije nikom odgovarao... Kad ja jednog dedu upitam gdje ti je

158

baba, a on kae: znam u kojoj je dravi, al ne znam u kojoj je republici. Ja kaem, sad da je Milan iv, ne bi znao ni u kojoj su dravi... eto, kad se razdijelilo tako... al eto vidi... Kako ste se vi slagali sa komijama drugih nacionalnosti? Jesu vam bili prijatelji? Pa, malo sam ja imao tih komija i to mi je najvea, najvea, ovaj... na primjer, ja dok sam ivio u Vojvodini, nisam imao osjeaj neke nacionalne mrnje nit sam imao osjeaj te vjerske mrnje, a i ja sam bio tolko radoznao da me interesovala svaka vjera, svaki ovjek i svaki pojedinac, a pogotovo sam sretan bio kad upoznam nekoga ko je razliit od mene i po vjeri i po shvatanju i po ubjeenju, tako da sam imao neke ovako... zdraviji razgovor, ako su ljudi razliiti, ako ti neko kao papagaj ponavlja samo ono to si ti rek, onda nita nisi ni... nisi nita ni postiga time... al na primjer, ja u Vojvodini da sam bio... ima za udo raditi... meni jedan kolega kad je zatraio kad treba ii na (nerazumljivo) katoliki Boi da slavim... i sad ja, bio predsednik razredne zajednice i sad tu neko zavoenje, samoupravljanje, mog sam pustiti, bez razrednog stareine na dan, dva... pa da mu ja pravdam... Ja kaem, to mora ii... pa kae, ja slavim Boi. To meni nije bilo udno, jer je moj otac slavio Boi otkad ja znam za sebe. Ja sam bio komunista, a on je slavio i slavu i Boi i sve ivo. Nisam mogao shvatiti da neko ne moe slaviti ni slavu ni Boi ni ta ja znam, bez obzira to je kod mene bilo posle rata dosta tih... istke, je l... to se zabra... ne zabranjivalo, nego ljudi koji su... Komije bile zavidne, pa onda na neki nain da bi se revanirale, pa su rekle, eno onaj slavi ono, eno on ono... ima sliku onoga... tako je to bilo... to je bilo uglavnom proganjanje tih ljudi... Da se vratimo na 89. S obzirom na celu ovu priu to ste priali tu pred sam rat, vi ste nekako otili na Kosovo... Sluajno sam se ja zatek tu, ovde u Beogradu, poto imam tu rodbinu, tu imam brata i sestre, koji su ranije doli tu... Znai, imao sam ove u Vojvodini, imao sam ove u Beogradu, ima sam u Hrvatskoj brata, roenog isto, ja sam bio u Bosni, tako da sam bio putovao po cijeloj Jugoslaviji i odluim sluajno doi kod njih kad je to bilo organizovano ii na Kosovo dole, na proslavu... Ko je organizovao, kako ste to... ?

159

Ne znam ko je bio to organizovao, opta je bila organizacija, opta u Srbiji, ne znam, to je bilo tako da si mogao besplatno otii autobusom, otii dole... A mene uglavnom, poto nisam bio nikad ranije na Kosovu, ba posebno interesovalo... i Gazimestan i... pogotovo ti... Graanica i taj, taj prostor dole, kako se dole ivi... Meutim, kad sam dole oti, zanoio sam u trpcima, pa smo preko Prizrena doli u Graanicu, e onda kad sam vidio kako ljudi dole ive, ovi koji nisu, koji su van grada i ti Srbi, pa i iptari, pa sam se podsjetio negdje ivota, svoga, pedesetih godina u Bosni, jer je to bio nivo ivota takav, jadan i bijedan i tako... Jedino oni koji su u gradu ivili ti su neto imali, oni po selima, to je bio ivot, ivot kao kod nas u Bosni pedesetih godina... Recite, bili ste na tom mitingu, glavnom? Bio sam na mitingu... Kako je to u tom momentu vama zvualo? Pa, ja ak ni nisam mog prii od te... kolko je to guva bila direktno odmah kad se govor dr do Gazimestana, nego, to je u toku, u toku govora sam pri, mada to meni nije znailo nita, taj govor mi nije znaio nita, meni lino nije znaio, ne znam drugima, da li su bili opinjeni... Meni vie znailo, na primer, bez obzira to sam bio eto doskoranji lan Saveza komunista... dosta, dosta mi je vie znailo... ti prospekti o srpskim manastirima i srpske istorije i tako, ne zbog nacionalizma nego zbog toga to ja to faktiki nisam nita znao... malo sam... znao sam neto, nije da ja nisam it tako neke... nije da nisam nita znao, ali nisam znao direktno o Kosovu, je l... jer nikad ranije nisam bio na Kosovu, tako da eto moda igrom sluaja se tako desilo da i odem tu u to vreme na Kosovo, ba kad je to bilo. Jeste li pretpostavili tad da gledate u budueg vou srpskog naroda? Vou koji e srpski narod voditi narednih deset, petnaest godina? Pa, nisam mogo zamisliti. Nisam mogo zamisliti, jer ja, mislim to se tie Miloevia, nisam znao nita o njemu... u stvari, ne nita, nego sam znao ono kolko se serviralo tad sa televizije. Ja nisam inae tih govornika velikih, retoriara, ja sam vie se nad u razumne ljude intelektualce da e moi neto... Meutim, vidio sam da to, razdor u Srbiji, pa kao i u Jugoslaviji izmeu stranaka, izmeu naunih radnika, izmeu vjerskih ljudi, razume ti to... Ne moe, kad imate razdor izmeu vjerskih ljudi,

160

koji bi negdje, negdje mogli ivjeti u nekoj apstrakciji, je l da... da bi trebali biti iste savjesti... Ajde da ovi drugi svi imaju neku bazu veih interesa, materijalnih, kod vjerskih ne bi trebalo biti neki materijalni interesi, meutim, uvjerio sam se da je i to tako, na granici, da je malo tih ljudi koji su ostali iste, iste due i savjesti... Najvea moja... moja najvea ljubav su bili obini ljudi, obini graanin koji je ivio onako kako moe, provodio dan za dan i gledao svog komiju, prijatelja i nikad se u njih nisam razoar, u svoje te komije, te male ljude, to... a ovi, kod velikih ljudi nisam vie nita ni oekiv, jer sam vidio da je... Ja sam se inae ranije bavio politikom malo dok sam bio tamo lan komunista, al nisam na taj nain... ja kad dobijem na partijskom sastanku, on me potape po ramenu i kae, jes ti si u pravu al nisi za ovo vrijeme, ti si kao neki idealista bio, neto tako, mlai ovjek, je l... isti proleter, eto tako sam mu bio... I onda 90, 91. pred sam poetak rata, jeste li jo putovali ovako do mora, da kaem, u susednoj republici? Pa ja, da... jesam, ali stvarno nisam nikako mogao zamisliti, jer ja u svojoj mladosti sam vie mislio da e rat i vojska, da e se totalno izbrisati, da e se to sjediniti kao moda danas neke... mada to je i pitanje, ne moe se to ni danas... jer veina svijeta ivi od rata. Ja nisam mog nikad... nikad ni zamisliti da bi bio takav rat, da... da tako moe... da se moe tako desiti, mada i... kad gleda da ovjek, bez obzira to moda komunisti ne bi mogli tako... kad gleda ta proroanstva il neto, onda da je to sasvim normalno da se desi... da je to neminovno, neminovni svijet... jer meni kad je tako reeno sedamdeset neke godine da e doi do rata, sigurno... nisam se nasmej, nisam hteo dalje da komentariem ko mi je to rek, mada taj ko mi je to rek, sve je vjerovao u to... da ne dubim dalje o tome, ta je bilo to... Recite mi onda o samom poetku rata, kako je dolo do njega, on je prvi, znai 91? Tad se jo nije ratovalo u Bosni, je l tako? Pa nije, nije u Bosni, ali kod nas jest blizu, taj deo do... Hrvatske, to je nama blizu... Plitvika jezera, bez obzira ovamo to Borovo Selo i ovo dalje... ali s obzirom da sam ja znao za... kakvo je stanje bilo, poto sam ja u vojsci bio 71. kad je bilo Hrvatsko proljee... i jo se dobro sjeam doktora anka kad je istupio protiv hrvatskog nacionalizma da su ga istjerali iz partije i da... govorili su da nema od nacionalizma nita,

161

mada je to ve bilo uzelo toliko maha da je to bilo zaudo kako se jo onda nije tako neto desilo. Samo, onda je Tito bio iv, pa je bila ta neka velika maska, znai to.... jer onda, 69. u ibeniku kad ovjek baca pisanje irilicom i psuje majku svakom onome ko je... (smeh), ja to nisam mogao shvatiti da takav ovjek postoji, je l... ta je to, (nerazumljivo) kao sad ti gleda dolar, onaj pie arapski, onaj... (smeh), uzme arapski dinar ili bilo koji... (smeh), ne gleda kako je napisano nego gleda kolko ima vrednosti, a onda on uz bac, vidi irilicu, pa psuje majku i onom ko je tampao, ko je doneo u Hrvatsku. To nisi mog... to ovjek nije mogao shvatiti, jer mi smo bili, bez obzira to je to bilo Jugoslavija kao celina, mi smo tolko bili izolovani jedni od drugih, da je to udno da se to nije tolko mjealo, mjeale su se pojedine grupe koje s ivjele u nekoj apstrakciji bratstva-jedinstva... [...] Sad ta 91... do vas dolaze neke vesti s ratita, je l tako, ujete da se...? Ne sa ratita, pa to je odma tu pred kuom... ta vi ujete, vidite na vestima? Pa ujem, ujem i vidim ono to znam da e biti, da Hrvatska hoe otcepljenje, sigurno, ali vidim da razdor u vrhovima jugoslovenske vlasti i da nema anse da to, da se to normalnim putem rijei... to meni sasvim jasno bilo odma na poetku, jedino pitanje je, kako e rijeiti, a sumnjam da se moglo to rijeiti meusobnim, jer oni su ve bili u zavadi da... jer to su bile najpre finansijske igre, razumijete, kod nas je bio... ja, na primjer sam glas za Fikreta Abdia u Bosni i Hercegovini, nisam glas ni za jednoga srpskog predstavnika nego tog... meutim Fikret Abdi se odrek toga da bude predsednik Bosne i Hercegovine, on se odrek da bude predsednik, poto je to ovjek koji je vie bio poslovni ovjek, koji je vie vodio preduzea, a uostalom i Fikret je radio svoj posao na svoj nain i on je upropastio Zagrebaku, Ljubljansku, Splitsku banku, da bi Agrokomerc radio, je l... a to je tako bilo u to vreme, kolko je on bio u pravu, kolko su... al nisam mislio... [...] Kako poinje rat u Drvaru? Kad se to deava? Kad uopte poinje... ti prvi dani pred rat... pa onda, kad uopte poinje rat?

162

Pa, to kad je rat u Hrvatskoj po, onda su Hrvati, normalno, to su inteligentniji, daleko, imaju jae savjetnike, oni su, da se to ne bi vodilo u Hrvatskoj taj teret prebacili u Bosnu, a normalno u Bosni da ima... poto, to je bilo tad sedamsto hiljada Hrvata u Hercegovini pogotovo i gore neto u Posavlju, da su to oni preuzeli tu, glavni borci u Hrvatskoj su bili Hercegovci... i u Hrvatskoj... jer inae ti ljudi s kamena su malo vie otriji nego ovi iz Barskog podneblja... ta znai to otriji? To su ei, onako ljudi, temperamentniji, zna... i oni su uglavnom i vodili borbu, borbe po Hrvatskoj, ti iz Hercegovine i oni koji su selili ranije, i oni koji su naknadno dolazili, dok se prvo vodila u Hrvatskoj. E onda Hrvati, da bi sebe rasteretili dok se ne pripreme, oni su svu tu, sve to prebacili Bosancima koji su ipak pokazali da su najgluplji s time to su to sve prihvatili i to je bilo sad odnos ve kakav je bio po broju stanovnika, to je bilo oko sedamsto hiljada Hrvata, bilo je oko milion i etristo hiljada Srba, ostalo su bili kao Muslimani ili ne znam, bilo je... dvadeset posto se izjanjavalo kao Jugosloveni, jer dosta je bilo mjeovitih brakova, pogotovo Tuzla i Mostar, gde su tu bili ti veliki centri, industrijski, vojni, ta ja znam... e se po komandi prebacivalo, a posle... Nema, ti Jugosloveni su odumrli, nema vie te nacije, je l... ta onda u Drvaru, ta se deava? U Drvaru dolazi do opte mobilizacije tako da te niko ne pita kao pripremu na to ta e biti, kako e biti, a poto je to uglavnom samo srpsko stanovnitvo onda nema drugog izbora nego tako se formiraju te jedinice neke... teritorijalne odbrane... Koji je to datum, kad je to? To je bio ve... kad je, te prve su, ovaj ve u aprilu mjesecu posle te petljanije u Sarajevu, zna... posle ubistva, onog svata u Sarajevu, ja mislim da je to bilo, moda je neto bilo, tih stranakih nekih pria, ono kao grupisanja ovako razgovorom da to neto u nivou stranke da je bilo, ja nisam u to ulazio uopte, a glavna mobilizacija je bila posle onog atentata u Sarajevu na svata, ja mislim da je tako bilo, to je bilo neto kao... gde si se morao odazvati, jer je bio poziv kao teritorijalne odbrane, zna ve to... dobija poziv direktno iz optine, tako da se ti ne pita nita o tome...

163

Je l to kao bila opta mobilizacija? Kao opta mobilizacija je bila, ba je bila kao opta mobilizacija... Je l doao neko po vas...? Ne! Dobija poziv da se javi tu i tu i dobije formiranje jedinica i pravo... kao teritorijalna odbrana koja je ranije bila planirana... pa ranije to je bilo, u okviru Jugoslavije je bilo... to su ljudi koji dou... odslui vojsku, dobije raspored teritorijalne odbrane i tako dobije jedinicu, tako da su svi bili pozvani, tako te nije niko pit, jesi lan neke stranke il nisi lan neke stranke, ta ja znam... i te jedinice nisu (nerazumljivo) bile u okviru grada, dok posle nije po... Gde ste vi onda otili i kako? ta vam je pisalo u tom pozivu, kuda idete? Da se javi jedinici i onda nas stavlja na liniju razdvajanja, zna, nacionalnih razdvajanja, kako su ve bili postavljeni. Ja nisam odma iao u toj prvoj, u toj prvoj grupi... ja sam bio u okviru jedinice u gradu... Kad ste vi tano otili, koji je to dan, ta je tad bilo? Pa ne znam koji je to dan bio, ja mislim da je to bio kraj maja kad sam ja oti, na... prema livanskom ratitu, jer se nadalo otuda da e preko Livna napad biti na Knin iz Hercegovine, tako da sam titio to podruje, nije niko razmilj o tome da bi neko napao na Drvar, jer Drvar je bio ogromno prostranstvo sa malo broja stanovnika, tako da to niko nije bio tad ni zainteresovan da... I u koju jedinicu ste prvo otili? U okviru prvog bataljona... formirana su nekoliko bataljona i tako u okviru Drvarske brigade... Jeste li imali neku obuku prvo ili ste odmah ili tamo na...? Ne, nisam imao obuku kad sam ve sluio vojsku, tako da nisam imao neke obuke, nita... to je bilo neto obuke, ovako je bilo, to je bilo kao vie... jer te sve jedinice su uglavnom vodili ljudi koji su i ranije vodili jedinice, kad se izvri neka vojna veba, ranije kad se vrila, razumije, kad se mobilizacija vrila... ranije za vjebu kad se vrila, svi ti koji su bili komandiri jedinica, eta, TO-a ti su bili i dalje ostali, koji su bili, koji su bili bitni komandanti, je l tad u poetku, dok nisu malo poeli rovariti ti koji su na... koji su uglavnom bili iz stranaka posle da se ubacuju, mada

164

je tih malo bilo... Uglavnom su bili komandanti ti koji su bili komandanti teritorijalnih jedinica, tako, u poetku... Da li je ona imala neke veze sa JNA? Ta... nije imala ta nikakve veze, ne znam, moda je imala po komandi, ali u okviru Drvara nije bio nijedan profesionalac, bar za poetak tih... znam kasnije, kasnije vreme kad je dolo, kad je bilo profesionalaca, ali nije bilo sa drvarskog podruja, oni su se negde povukli, ne znam gde su bili... bili su na kraju rata, kad je ono bilo ve da se vrate ljudi, kad je Srbija vraala tamo na podruje, tamo 94. ne znam koja je to bila... 93, 94. moda, kad je vraala one koji su roeni na tom podruju, al i to je malo bilo da je vraeno, uglavnom je to bilo drvarsko stanovnitvo. Vi ste sad u kojoj jedinici i po kom zadatku? Drvarske brigade, i rasporeeni smo na liniju nacionalnih razdvajanja optina, jer je Drvar bio, drvarska i grahovska optina, glamoka, petrovaka, to je bilo veinsko srpsko stanovnitvo onda ide... na jednu zonu idu uglavnom prema hrvatskom podruju, najpre su krenuli prema hrvatskom, tamo ono livansko ratite i na Kupres i na Kupres, isto optinu... preteno srpsko stanovnitvo... I koje je vae zaduenje, ba lino? Ne, ja sam bio borac samo, uopte borac... ja sam bio ranije... ja sam bio radarista, mislim po vrsti slube... u mornarici, poto sam sluio u mornarici. Poto tu nemam mornarice ni radara, dobro, bili su radari... to su ve zauzeli ljudi koji su imali svoje veze, pa sam onda posle bio ABH jedinica... to je hemijsko-bioloka zatita... Od bojnih otrova...? Da, atomska A, B bioloka i H hemijska zatita, pa poto i tih nije bilo jedinica nego su se te jedinice kasnije osnovale, da bi se pojedini ljudi povukli sa ratita, jer tako da... to je bilo mutljave tamo... ja nisam hteo, bio sam sa tom, sa tim svojim obinim ljudima, zato me nisu nikud ni... a to je bilo uglavnom na livanskom ratitu, prvo kupreko i livansko ratite, to je bilo na granici sa Hrvatima, je l... U redu. Sad taj prvi dodir s ratitem. Kako ste to... taj prvi dan kad ste uli prve pucnje... Kako je to izgledalo doi na ratite? Pa dobro, ja sam ve ovjek bio stariji, ja inae u ivotu nikad nisam

165

imao nikakvog straha i nisam im neke elje za ubijanjem tako da se nisam nieg bojao i nisam ni hteo pucati dosta dugo, nikako nisam puc, jer nisam im na koga, jer nismo bili (nerazumljivo) nije se ni vodio rat, nego se dralo samo to podruje, zna, nije bilo direktnih sukoba, bila su ovako granatiranja... ta to znai? Znai, bacale se granate i topovske, a oni, Hrvati jo tad nisu ni imali topove, oni su bacali ove minobacake sa minobacaima tad, tako da ovaj, bitno je bilo da se skloni... Samo su bile linije razdvajanja, nije bilo isto direktnih sukoba za tih prvih par meseci. Jeste li zaduili neko oruje? Mislim, jeste imali neko oruje? Duilo se, duilo, svak je duio neko oruje. Od pitolja, puke do poluautomatskog, u poetku, posle na automat il na PM zavisno od situacije, kako gde. Uglavnom, na tom, na toj deoni su bile rasporeene artiljerij artiljerija ona vojna, na prvi pogled je bilo neto artiljerije al uglavnom su bili minobacai i nije direktno dolazilo do sukoba. Znam sad, nije se ni ilo na to da se ide u sukob, niko nije forsir neki sukob, sluajno je jedan od njih, sa vatrogasnim kolima pre na nau liniju, ne znajui uopte ni gdje je linija, ni ta, nego po tako, ne znam da l je bio negde tamo u selu, pa iz Livna po pa su ga odveli u Drvar sa tim vatrogasnim kolima. Drvar tad nije ni im te vatrogasne taman im dobro doao. I kako to padaju po vama granate, levo desno... ili kako, ta se deava? Pa, padaju, zna oni kad dobiju, Hrvati kad dobiju neto, je l, oni tad u poetku nisu ni bili tolko naoruani, kad dobiju, onda imaju tako jedan period i kad se boje napada, onda oni preduhitre sa nekim bacem (nerazgovetno). Na primer, znam tad, ne znam da l je to bilo prvog, prvi put kad smo ili il drugi put, bio taj neki njihov Svon Anton, da su bacili moda preko sto tih minobacakih granata na nae poloaje, al mi smo imali tad dobra sklonita, niko nastrad nije, nita. A kako kad ste vi granatirali, koliko ste vi...? Ne znam kolko smo, da l je bilo tete, jer mi nismo imali uvid u to ni kako ni ta, mada prialo se to: ovo bilo, ono bilo, zna to je bila sve stvar propagande i malo je bilo rtava, sluajno ako nekog rani i tako.

166

Ne znam ta su radili Koje ste vi ciljeve imali, tamo? Mi smo imali cilj uglavnom te linijske borbe i zadrati ako bi oni sluajno napali, na, na ta srpska sela, jer tu su bili na toj, u toj livanskoj optini, na toj periferiji je bilo tih par sela prema Grahovu, srpskih, koja su bila isto srpska, a to ba u tome gde smo bili je bilo mjeovito i ve Hrvati su odatle pobjegli, tako da je uglavnom ostalo to srpsko stanovnitvo, bar za taj poetni period. Koje su vae dunosti bile, ba lino vae? Ne, to je... lino je bilo samo uvanje te zone. Linije. ta ste vi radili ujutru? Nosio si poloaj, imao si rov i sad to odreeno vreme bude u tome rovu i onda doe smena zamjeni te, onda ide na odmaranje i tako, na liniji prema frontu, kao zamiljenoj liniji i takoTako da, nije tu bilo direktne borbe, ve kasnije, kad je I kako protie taj dan na ratitu, ta se deava? Pa to je tako, tako, uglavnom eka, nada se, niko ti nita ne govori, samo te ostavi na poloaju tu, ne govori ti, kae u sluaju... prati situaciju da neko ne prilazi, u sluaju bilo ta da prilazi otvara vatru i nema, nema... niko da ide po komandi ta, negde (nerazumljivo) te rasporedi i ostavi tu na liniji. Ima svoje komandire i oni ti prenose ta, kako, kad se menja, ili uva kao granicu tu neku, zamiljenu, postavljenu Kako ste se vi oseali to ste tamo? Jeste li bili ponosni, zadovoljni, ne znam, jer ste znali da radite pravu stvar? Ne, nisam znao, znao sam da ne radim pravu stvar al nisam imao nikakve, ja nisam imao nikakve vojne inspiracije, nisam imao ni neke junake inspiracije, jer je to tako bila glupost i samo sam bio tu radi toga, to sam se nad da e se to normalno nekako... da e doi do... razumni ljudi da e to neko reenje nai, jer to nije neko, neka... U poetku to i nije bio neki vid borbe, tako da ne samo u tim prvim aktivnim borbama koje su bile, tad mi, tad ja nisam bio, tad je bila ta jedna od ranijih brigada, koja je taj deo oistila, verovatno od hrvatskog stanovnitva, pa su oni pobegli do te zone ta se mislilo i kako se

167

mislilo ja ne znam, jer je bilo to, pitanje povlaenja ovog korpusa preko Livna, JNA iz Hercegovine. E tu kako je bilo, ta je bilo sad u Hercegovini to ve zna, kako je bilo sa tim povlaenjem, kako je bilo sa otimanjem oruja to ve ne znam, e sad se mislilo da se ona tuda povue jer je to najbri put bio do podruja e je srpsko stanovnitvo, jer uglavnom JNA se ve tad u veini rasula, tako da se nije znalo ko je s kim i ta ti po pitanju tih nacionalnih struktura, pa i vojnih Koliko ste puta bili na ratitu? Kolko sam puta? Koliko puta, da, u tih godina rata? Pa, ne znam, ja recimo, do Dejtona sam bio moda jedno eststo dana. Nekad ode, bude petnaest dana, nekad osam, nekad bude dvadeset, mjesec dana, otprilike za te... do eststo dana. Onda posle Dejtona vie nisam ni vodio evidenciju, nit sam... taj mir (nerazumljivo). Posle Dejtona isto bilo, situacija je bila vie ratna nego pre Dejtona. Jeste li uestvovali u nekim nezgodnim akcijama u kojima je bilo ba opasno po ivot? Da, bile su akcije, jer smo mi... uglavnom smo ili kao pratea jedinica, kad udarne jedinice zauzmu poloaje onda mi idemo, ili budemo im krila, ili drimo taj poloaj koji su oni zauzeli. Po... (nerazumljivo)... ovi mlai, kad zauzmu neku teritoriju, onda mi doemo na to mjesto, zauzmemo poloaj, onda se oni povuku na odmaranje do sledeeg napada i ta ja znam... ako je bilo zauzimanja tih teritorija. Al to je bilo... Je li bila neka opasna situacija koje se seate? Opasna situacija?! (smeh) Tu je bilo stalno opasno, pogotovo kad smo prebaeni, moja jedinica... druge jedinice su bile na drugim mjestima... Ja sam posle prebaen prema Jajcu, tamo isto prema Hrvatima, pa onda sam otiao na Rogaticu, a onda je za moju jedinicu i mene bilo prema Bihau. ta se desilo? Pa, to je, to su iznad grada (poloaji), Bihaa, koji je imao vei broj stanovnika nego to je ova druga zona, tako da su oni bili uvek aktivni, svaki dan smo imali sukob, napade i tako...

168

ta se desilo ba toga dana kad se...? Nije to bio dan, to je bilo danima, danima... I nou? Drali su se ti poloaji i oni su imali i mlae i jae stanovnitvo, i dobro, bili su u okruenju pa su morali, tako kako su iveli... proboje, svaki dan su pokuavali proboje, tako da je svaki dan bilo rtava, na desetine, nekada je bilo da danima nema nikoga, tako da... Da li je u vaoj blizini neko poginuo? Neko od vaih poznanika, prijatelja? Pa, poginulo je dosta, ne znam ja, ja nisam pisao pojedinano, znam samo da je u drvarskoj optini dosta poginulo, znam da se poginulo pored mene na ratitu, znam da sam ja dosta poku spasit ljudi, neke jesam spasio, neki su umrli posle spaavanja... Pisali ste neto? Pa jesam pisao, u poetku sam pisao i onda sam hteo da to sve zaboravim. ta ste pisali? Pisao sam dnevnik i pisao sam tako te interesantnije stvari to mi se deavalo... Posle sam video da je najbolje da to ovek sve pokua zaboraviti... da to, da vidi koliko su ljudi ivotinje... kad dobije puku pa misli da je neko i neto to moe drugog ubiti, al ti si bio zavisan u tome... A ta se to deavalo? Pa, vidite u normalnom ivotu se svata deava je l? E, sad u ratu to, to je jo gore, u ratu su ljudi ostali i bez cilja, i bez smisla ivota, i zavisi kako kome, kako kome, ko je u kakvoj situaciji. Ljudi se izgube, izlude od straha, pa ne pozna nikoga, ni svoga, ima svakakvih sluajeva. Onda izgubi nekoga svog blinjega, onda nema osjeaj ni za svoje ni za one tamo. Zaluta, ode... jedna rtva je bila.. (nerazumljivo) on nije, nije mogao da shvati da treba ratovat protiv ljudi s kojima je jue radio. Poznav te sve ljude i na liniji se doziv sa njima, nije bilo otvorenih sukoba, i on je zapuc, nije zapuc, nije po pucat, nego to mi kaemo... idem ja kod njih i zdravo... i pokupio se i otiao, oni su ga ubili. Nije uspostavio kontakt sa njima, ti ljudi koji su bili tamo, i nije ni izvuen nego tek posle

169

dve godine, trava ga probila... jer nije mogao da shvati, jer kod nas nije bilo te neke nacionalne mrnje. I to je ipak bio grad proletera, Drvar, i vie naklonjen Titu, nije taj nacionalizam bio toliko ispoljen. Al u tim Titovim predratnim godinama i te mrnje nije bilo, i taj ovek koji je bio voza autobusa koji je dovozio te radnike u Drvar, iz tih okolnih mjesta, jer Drvar je bio industrijski centar te oblasti, jer je to bila optina sa esnaest hiljada, sedamnaest hiljada stanovnika, jedanaest hiljada radnika u gradu. A, grad je imao sedam hiljada stanovnika. Znai ima vie radnika nego stanovnika. I on je dovozio svaki dan te radnike i sad je odjedared dolo da on mora protiv njih ratovati. Nije mogao shvatit kako ja s njima ratovati, a da... krene prema njima tamo, izgubi glavu, nisu ga ni oni pitali ni ko je ni ta je, ni za ta je po. Kako je vamo to palo u tom momentu? Kako mi je palo? Da. Pa, mogu ti rei u poetku, prvu godinu-dve dana, bilo je tako teko, a posle je to ve postala navika i nita. Posle mi je... ne, to ve nije bio kao rat. Bila borba za opstanak. Jeste smatrali to kao organizovan rat? U onom smislu da ste znali...? Ne organizovan, pogotovo od strane Srba, za ono nae podruje, to je tolko glupo bilo, mi smo bili u neobrano gro... ja znam da je, moda je bio za nekog, neki je, neko je vodio konce, iza, ja ne znam ko je to vodio... ja znam kad je dolo do sukoba izmeu, jer je Zapad forsirao da bude civilno zapovednitvo nad vojskom u Bosni, pa je Karadi odglumio to, sebe proglasio vrhovnim komandantom srpskih jedinica, a Mladi to nije dao, je l? Dolo je do sukoba izmeu njih. I sad taj dan... (nerazumljivo) dolazi, dri govor, nas poziva sa linije, povlai u neke... (nerazumljivo), dri govore o tome, ta da se radi? Pa kaem, ta? Kad ti ne zna ta da se radi! Sad ti nama kae, zna li ti o em se radi? Ja nisam vojnik, nit sam civil. Civil nisam jer su mi obukli vojniku uniformu, a vojnik nisam jer mi nije do rata, to je rekao Branko opi. A, protiv koga, zata? A doe do sukoba izmeu Karadia i Mladia. I ta ti onda moe rei, za koga si? Za iju e ti stranu i ko je u pravu? Jer, ti tu, ti obini vojnik sa linije, koji... ne zna ni kad si se okup, a da zna za koga e prii? I kome, za koga da se bori. To ti nije znao niko doi...

170

Ja za etiri godine rata, nikom, ja, u poetku nisam hteo ii ni na kakve partijske sastanke stranake, te nisam iao nikada. I nikad nije do neko pred vojsku i rekao da se borite za to i za to. Tolko bilo besmisleno da niko ne smije iza pa re, ljudi pa vi se trebate boriti za to i za to. Smisao rata i to koji je smisao? Mi smo tako, ja sam tako proveo, a neki drugi moda jesu, neke druge nagovarao, ako je imao neke paravojne jedinice, pa ih nagovarao, idi se sveti ovamo ili onamo. Tih gluposti je bilo, ti si mogao sluati svaki dan te gluposti, od pojedinaca, al da je neko pred mene ili ispred jedinice iza i rekao, vi se drugovi, ili vi se gospodo, ili vi kako hoe da ih nazove, trebate se boriti za ovo i za ovo i vi se borite...Ja nisam nikada pomislio, mislio da bi se mogao boriti za Velku Srbiju, glupost, ako ita sad tu... (nerazumljivo), ja sam ipak volio Bosnu, vie od, ja sam se u Bosnu vratio i sad mislim da se u vratim u Bosnu, tako da... uvijek matam o tome, tako da... O Velikoj Srbiji? Ja sam mislio da se moe iveti u Velikom Balkanu, u Velikoj Evropi, u Velikom Svijetu, a ne o tome da ti moe staviti negde... ja, mene muka kad ljudi odrade kuu, pa mu ne moe prolaziti mimo, razumije, kad sam sebi napravi zatvor, a ne o granicama... Kako ste vi zvali neprijatelja? Ko je za vas bio neprijatelj? (Smeh) Ja nisam zvao neprijatelja nikako. Ja neprijatelja nisam imao i ljudima sam uvijek pored sebe govorio da onaj tamo nije na neprijatelj, tako sam uvijek... i zbog toga ljudi... tako bili, tako sam im djelovao, jer znam kad preko linije kad oni viu otuda: etnici, etnici! Jedan do pa vie: edo, edo! ono, nama vie, a jedan je do tek sa sela ga pokupili, pa kae: Nije ovde edo, ovde je Stevo, edo neto bolestan, ost kod kue!, nije znao o em se radi. Takvih ljudi je bilo, to je ovako simpatina stvar. uj, a ja da sam njih zvao ustaama ili mudahedinom, kad nisu bili ti direktni sukobi, na naem podruju. Bilo je, kasnije se videlo po tim zloinima, ko je gde bio, ta je radio. E, onda su dva mladia dola iz Livna, Hrvati su mu oca izbacili sa petog sprata u Livnu, i da su oni govorili ba kao neki borci i obadva su poginula. Jedan je poginuo, a drugi se ubio zbog njega, tako da... pa su i oni izgubili smisao, a bili su obojica momci, dvadeset i koju godinu. Pomenuli ste malopre paravojne formacije, da li ih je bilo tu gde ste vi bili? Pa, bilo je, tih paraformacija je bilo odma u poetku je bilo neke, neke

171

paraformacije, znam da je bilo... Kako su oni izgledali? Ja se sa njima nisam sret direktno. Ja, nisu, nisu nai dali da prou, ti koji su bili huligani vie, koji su pravili zlo. Obr... (nerazumljivo)... ovi u mojoj jedinici nisu dali, sad ne znam kako je u ovim drugim jedinicama koje su bile udarne i ta ja znam. I znam tamo da su na Jajcu bili, kad su, prije nas, da su bili, kad su napravili neku svinjariju, da mi to posle nismo mogli odravati nakon... ni tu liniju. To su bili, pa to su ti bili ljudi pokupljeni neki huligani, koji ti doe da te titi, da ti ovaj kao napravi neku udarnu akciju, onda ti napravi toliko tete da ti ne moe sa tim narodom normalno odravati nikakav kontakt. Je l, tako su ubacivali te grupe... Kako su se zvali? Ne znam kako sam ih zvao, ja ih nisam zvao nikako, jer kod mene nisu ni dolazili, niti bili sa mnom, to su bili uglavnom u kontaktu sa tim diverzantskim jedinicama i sa nekim ovako, ne znam ta su oni, u kom su svojstvu dolazili, ko ih je zvao ni koji ih je vraao. Znam i na kraju kad je bilo rasulo totalno, kad su Arkanovi doli, nisam znao ni ko ih je zvao... Kako su izgledali ti Arkanovi? Jesu bili ljudi odavde iz Srbije? Ne znam odakle su bili, oni su bili uglavnom... Arkanovci su doli na kraju rata kad smo se mi ve poeli povlaiti, kad je bio pad Drvara i to, oni su mislili zaustaviti tu ofanzivu, neki su bili mladi dobro obueni da... Kad su se povukle ove nae neke jedinice, onda je oiao sve te neke, koje je on povat, do glave... Kod nas to nije mog to nita, niko nam nije smio nita jer smo bili jedinstveni i onda kad smo doli, onda su nas primili, jer se nismo rasuli. A, ovako de su pojedinano vatali, tu veinu su kao vatali, kanjavali, iali, kao da se vidi da si begunac, mada je bilo ve totalno rasulo 95. avgust. Arkana sam drukije zamiljao, jer znao sam ta je Arkan, i ko je Arkan. I zamiljao sam ja sam vidio to i ljudima objanjavao i oni kad govore, ta on ima sa nama, jer ovi moji nisu voleli Arkana, tako ti koji su bili nisu ni mislili neto o Arkanu. Onda je jedan tako dobio dobre batine, oti je sam, pa uletio u njihovu jedinicu i ne znam i danas je obolio teko... Zato, ta se desilo? Isprebijali su ga.

172

Zato? Zato to je on rek da Arkan nema nita sa njim, da on ne pripada Arkanu ni njihovoj jedinici, niti da mu ita znae, ali oti je ispred nae jedinice, tako da su njega sama uhvatili, ali Arkana sam smatrao jednom... kad kola kao kamen, zlo koje se moe, zavisi ako ga podloi pod tokove, kad kola krenu niza stranu, da kola ne idu niza stranu, ili ako ga lupi u glavu, da razbije glavu oveku. Zavisi kako kamen, kako ga upotrebi. Kad je bilo zlo u Srbiji sa njim, a ne tamo. To su bili uglavnom ljudi koji su zadravali neke poloaje, da bi se neki drugi mogli napljakati. Uglavnom je tako se smislilo... U poetku ne znam, na mjestima gde su se borili, ja znam da nisu bili ti pojedinci, pojedinci su bili dobri borci, ali ovi drugi koji je... s njima manipulisao, ne znam ta je radio. Da li su se po vaem saznanju deavale neke pljake, ratni zloini? ta je l ja? Po vaem saznanju, to to ste uli i videli? Da, da, da, pljake su, pa oni su pljakali srpske kue, pojedinci su pljakali srpske kue, tamo kad nae naputenu kuu sve se ispraznilo to i unitilo i unitilo znate... i unitilo sve, te, tolke... pa rat je, to, to je haos totalni. Pa da, pljake, to su kamioni, po Drvaru su ili kamioni iz Krajine, Hrvatske, kupili sve kad su se ovi... povuklo stanovnitvo... leperi. Pa ja sam bio u jednoj kui, komanda je bila, ovjeka iz Njemake, koji je radio u Njemakoj i zamisli ta moe imat neko ko je radio u Njemakoj godinama, trideset godina, etrdeset. A ko je doao njemu u kuu? U njegovu kuu su doli komanda, pa se ta komanda navodno premestila, pa je dola druga komanda i to su na primer Srbi, iz jednog tamo grada srpskoga, otjerali dva lepera robe iz te kue. Srbi iz srpske kue. A da ne govorim ovo, gde god su ostale puste kue, to su sve pljakali i jedni i drugi, tako da to je negde sve propalo tako... Da li se moglo neto da uini tu u tom momentu? Ne, ne glupost. Nita niste mogli da uinite. Ne bi nita ni napravili, znate, jer ako vi danas od nekoga zatitite da ne opljaka, sutra bi to drugi zapalio i unitio, razumete? Ja sam doao u jednu kolu Agii, selo Agii, tamo do Bosanske Krupe, do Novoga to je mjesto, gdje je

173

bilo, ne znam, preko hiljadu aka, preko ezdeset nastavnika je bilo, to je mjeovito stanovnitvo, moda je bilo vie srpsko, to je napravljeno u akciji sto kola u Bosni. Savremena kola sa laboratorijom, sa svim. To su demolirali, napravili kao da je stoka bila. To je ve kraj rata, to je ve totalno rasulo, nije se znalo ni ko ta... Nisi mogao ni dobit neto za jesti. Kako je bilo tu krajem rata, je l bilo tee? Pa sve tee i tee je bilo, na kraju smo mi zavrili tako, moja jedinica, da se nije znala kako se prehranit. Nisi imao nita, nisi dobijao danima nita za jest. Tako ide po njivama podsjee neto, pod snjegom, kupus to je ostao, pa onda obari ga u kanti, moli boga da dobije hljeba malo. Onda bila ta tamo, naputene stoke koje su bile ba u to vreme, pa onda neto tako ako naem, naem, to je retko. Raspalo se i to. ta ste jeli, kako ste se hranili? Jeste li dobijali neto iz komande? Znate ta se jelo? Bile neke zalihe pasulja koje si jeo za doruak, ruak i veeru. Ako skuvaju, ako ne skuvaju, onda dobije za jedan obrok i onda tako... To je bilo posle Dejtona, par meseci posle Dejtona, jer sam ostao do Dejtona. Posle Dejtona sam ostao jo tri meseca. Je li stizala pomo iz Srbije u hrani i to za..? To, ta, pomo je dolazila u optinu, a onda optina, kom su dijelili, na ratitu nismo skoro nita. To se podijeli u okviru optine i onda... Desilo se na primer, ako se dobiju ti suhomesnati da se pokvare prije nego to se oni dogovore kom e podijeliti. ta je bilo najtee? Kada? ta vam je bilo najtee? U toku rata il poslije? Do kraja? Ovako mi je bilo: taj rat sam ja doiveo kao neku nudu, to se moralo desiti, isto kao u pozoritu to neto morate odglumiti, e sad da li vam je to negativna uloga, ili pozitivna ili bilo ta, samo ekate da se ta scena zavri, al eto to je to dugo tako trajalo. I tokom rata nita nije bilo teko jer ja sam im svoj neki nain ivota, nain ophoenja prema

174

svemu, nisam dao da idem neto mimo... moj moral, moje shvatanje, nisam nikome dao, ni onome pored mene, dok je sa mnom, al bilo je tekih momenata. Tako jednom kad sam se vratio sa ratita, samo to me ni djeca nisu poznala jer sam tako jednom ost odsjeen na ratitu, kad se nije znalo, mislili su da sam poginuo, al sam se vratio, sa tih dvaest dana, onda sam oslabio dvadeset dve kile. I onda zna kako sam se vratio, neobrijan, neoian, u sivomaslinastoj uniformi (smeh) to me nisu djeca poznala, onda sam tako mislio, koji je to smisao, ta traim, e u, kud u, to je bilo negdje druge godine rata. ta, doli ste kui i...? Pa, do sam kui i ena kae djeci da idu preda me i izau i ne poznaju me. Ja sam liio na udovite, tako, oni su bili mali. Eto ti... to mi je moda... tad mi je teko bilo, tad sam ono kao, moda zaplak i kad sam do u Srbiju, onda mi je bilo jo tee, onda nisam imao na ta doi. Tu sam imao svoju familiju, ali oni nisu bili tolko moni da me pomognu, al bili su moni da me ostave da ivim, da radim i tako. Nisam onda... traio sam samo e u raditi i samo kad ovek radi onda ne misli o tim drugim glupostima. Kako vas je zatekao kraj rata? Pa, eto kraj rata me je zatekao... Kako ste videli potpisivanje Dejtona? Znate, kako sam ja doiveo rat, doiveo sam rat jer ja nisam se imao gdje vratiti, nisam znao gdje mi je familija. Kako se niste imali gde vratiti; ta se desilo tu pred kraj rata? Drvar je okupiran i to su uzeli Hrvati. Drvar su uzeli Hrvati ja se nisam moga... ja sam bio na ratitu, nisam znao gdje mi je familija, nita, znao sam da imam moju rodbinu u Srbiji, jedina ansa je da odem prema Srbiji i amo... Kako ste zbrinuli porodicu? Ne, nisam ja ni zbrinuo, ona se sama snala, prela ovamo u koloni, nisam ni znao gde su i onda je posle Dejtona, posle Nove godine... ja sam pretpostavljao da su u Srbiji i onda kad je ve potpisan Dejton ja dobijem par dana da se idem okupat, al se nemam gde okupat kad nemam kue, nemam ni gde. Kad treba da preem za Srbiju, jer sam

175

dobio par dana odmora, jer sam dobio par dana odmora, kaem ajd da vidim bar tamo... i sad doem do granice do Srbije, oni mi ne daju da preem. Imam potpisanu dozvolu da sam slobodan, oni mi ne daju... [...] Ko vam ne da da preete? Ne daju mi ovi iz Bosne, ne daju da preem u Srbiju Mislite na granici? Granica. Kad sam do. Na Rai me vrate nazad, pa sam ja mislio Ko vas vrati, srpska? Bosanska. Bosna. Policija il ko? Policija, ma graniari bosanski, vrate me u Bijeljinu, ja iz Bijeljine A to vas vrate? A ta kau, ta? Ne daju mi u Srbiju, to je zabranjen prelaz u Srbiju, nareeno da niko ne ide u Srbiju Vama je ve porodica tamo? A ja ne znam pretpostavljam da mi je porodica u Srbiji, jer to mi je jedino i ja onda odem u Bijeljinu nazad, pa se nekako prebacim u Loznicu i onda preko mosta u Loznici preem pjeke, nije im carinu i kad su me zaustavili tamo, ja kaem da mi je familija tu u Loznici, ne znam ni e je Loznica, kolko je daleko ranije nisam bio u Loznici kaem im da mi je familija u Loznici i da idem kod familije u Loznicu, da mi je tu prela, izbjegla i oni me puste tako, nije me niko kontrolisao, sreom, da me vrati nazad onda iz Loznice odem ovamo za Beograd i tako I gde ste nali svoje? Pa na sam tu tu sam ja do kod rodbine i onda sam vidio da su oni tu tu su bili kod sestre, ena, djeca i otac i majka, svi su bili kod sestre i tako sam ja bio par dana i onda sam se opet opet vratio tamo na ratite Zato ste se vratili? Pa, ne, ne, ne nisam dobio potvrenje da sam da je zavren rat, ja

176

sam samo dobio kao odmor ekajte, tad jo nije bio potpisan Dejton? Dejton je bio potpisan, al mi nismo rasputeni kao jedinica. Jeste li vi to doiveli kao, sad... mir je... poeo je mir, pobeda je neija ili neto tako...? Ne... Kako ste doekali taj mir...? Dejton sam ja doek kao dobro da se prestane ratovati. E to! Ne kao reenje nikakvo, ni za Balkan ni za Bosnu, nego dobro je da se prestane ratovati... da se pokua razumom neto napraviti, razume... Pa kako se ljudi dogovore, dogovore... ne moe, nita nije sveto, je l... ako se ne moe ostvariti... samo ono to sam ljudima u Titovo vreme... da proe to jednom, vladavina tih budala... (smeh), kao negde, pa da oni koji su... ko moe s kime nek ivi, pa nek ide tamo i zdravo... e, i ja sam se vratio opet tamo na liniju, jer je to ve bilo mirnije, nije bilo sukoba... Koji su to meseci? To je januar i onda sam... Januar 96? 96. I u februaru 96. su mi zakljuili onda sve... e sad, kad sam doao 96, onda sad... sad je obrnuto, sad mi ovi ne daju da uem u Srbiju... sad se obrnula... (smeh) Koji? Sad Srbijanci ne daju da uem u Srbiju, jer onda onaj neki Miloeviev... pa sam onda kad sam doao... Koji Miloeviev? ta? Pa onda je nesporazum bio Miloevia i tih iz Republike Srpske, zbog toga... i sad, kad sam doao u Rau, poto sam ve imao iskustvo, ja nisam... sa autobusom sam doao u Rau, oni su me zaustavili, ja sam onda oti... izi iz autobusa i onda sam oti kroz kukuruze, pa sam i preko nekih polja, pa sam doek sa druge strane drugi autobus i sjeo i doao u Beograd sretno, tako sam dva puta bio prebjeg preko granice...

177

Tih prvih dana, nedelja, poto ste se vratili iz rata, kako sad u miru... kako ste spavali...? Znate kako sam... Ja prvih tih dana sam bio kao u bunilu, tako da nisam znao ni gdje sam ni ta sam ni ko sam... Nisam znao, nisam o tome ni mogao shvatiti ni kud emo... pogotovo kad sam doao u Srbiju, pa video kakva je Srbija, onda mi je tek bilo najtee to prihvatiti... Zato? Kad sam vidio da je to totalno rasulo... da je to neke... da su to malograanske borbe, meusobno, obraun pojedinaca, da to nema nikakve elje da se napravi drava kao drava... da su to samo nerazumne manipulacije pojedinih grupa i mafija, to i dan-danas isto tako... Kako vam je bilo kad ste doli tu u porodici? Pa, znate... ovjek moe biti sretan kad je sve to preiveo, znate... ta se sve deavalo, ostala ti je ua familija iva i... mada si izgubio tako neke svoje voljene prijatelje, ljude i ta ja znam... i relativno si ti zdrav, je l, da moe raditi da ih prehrani... ta znai to relativno? Pa... ipak, bez obzira ovjek kad sve to doivi pitanje je kako na psihu, znai... kako, kako je i ta e biti sutra... Kako je vama bilo? Pa ja sam dobar, znate, jer ja ipak to nekako pregrmim preko svega, sem par puta, ne jurim ovako kad... (smeh); nekada nisi u elementu ni u normalnom ivotu, a ne... ta to znai? Pa dobro, malo ovek sa ivcima popusti, bar kolko-tolko, ako ne... Zna ta, mene nerviraju gluposti i tako te beznaajne stvari kad ovjek gleda ta je to... ta se sve desilo, kako je, onda te te svakodnevne sitnice ne znae nita, a ako ovjek zapne za te sitnice, onda te to jo vie nervira, razumijete, jer udno je da... jeste da ivot prave sitnice, ali ni ne mijenjaju ga puno... Kad ti zna da, da, da je to sve odjed... jednog dana moe biti i ne biti, tako da to... ta ti to znai... Evo ja sam imo tamo, moji su imali imanje koje je nekad vredilo moda milion maraka, a sad ne vredi ni dinara, jer je sve pusto, izgorelo u kru i eto... i ta sad,

178

ne mogu tu... Kako je rat uticao na vas... mislim, da li je ba ostavio nekog traga? Pa ostavio je traga... od onoga nekadanjeg ivota, takorei, pa uglavnom bezbrinog, je l... to meni nije neka preokupacija neka bila materijalna, materijalno bogatstvo, nego mir i ovako, sklad u ivotu bio... i kad ti od svega tog, kad je to sve rastureno i kad ti vidi da je to krag koji se ne moe vie zalijepiti, onda se ovjek jo vie razoara... Pa ja sam se bio vratio, mislim, kad sam vidio ta je Srbija, onda sam ja uvijek imao elju da se vratim tamo, bez obzira na... kako je to upropateno, razumijete... da se vrati, ono, da si svoj na svome, pa to napravi dalje u ivotu, jer ja ne mogu sad sa est banki birati i imati neke ideale i imati neto... Koliko ste imali godina kad se zavrio rat? Pa im sam... kolko sam im... etrdeset pet godina... i sada, pogotovo sada, sad da ti kae, e praviu neke ideale i imau neke ambicije ili sticau neto, ovo il ono; bitno da ivi normalno i da ne pravi gluposti i koje bi mog, a ovako, ipak je najmirnije kad ti doe na svoje pa, ta je, nek je koliba, koliba, ako sam mogao etiri godine biti u rovu, mogu i sledeih deset biti u stanu, je l... pa to imam, imam... Od ega ste iveli kad ste doli ovde? Uglavnom, radio sam sve, na crno sam radio, kao i danas to radim na crno... vie na crno, nego na bijelo... (smeh). A kad sam se vratio 98, ja sam odma oti... 97. sam oti u Drvar, oti sam u svoje selo tamo... ptice nije bilo u selu... ptice nije bilo... i... e, tad sam zaplak... Eto, godinu dana posle rata, to ono kae... ne znam koja je to pria, vojnik pjeva posle rata, ja kaem, ja sam plak... kad sam do u svoje selo, iznad... i sad vidim tu, znam da nema niko iv i ne moete ptice viditi, ptice ne moete viditi u selu... u kome sam ja kao djete i u osnovnu kolu, u kom je bilo do 4. razreda preko sto trideset aka, razumije... u mom selu, kad sam ja i u 4. razred bilo preko sto trideset aka i sad ti... Sjetite se toga djetinjstva, eto... ovjeku u tim momentima proleti kroz mozak, je l to... koja je to radost bila, koja je to mladost bila, koja je to ivost bila u tome selu, recimo, to bi neko rek... u pustinji, ali nije pustinja nego dungla, ali nek je dungla, ali to je radost... koja je to radost bila tih godina, bez obzira to je tamo tad bilo siromatvo neko,

179

materijalno, pedesetih godina i sad vi vidite koje... da l je... prva misao mi je bila: da li se moe neko udo desiti opet, jer to su... to podruje su nai Srbi naselili prije moda dvesta pedeset godina, a koje je bilo pusto... koje je bilo ratovima i kugom potpuno uniteno i ostalo pusto... nije nikakvog stanovnitva bilo, to su Srbi naselili... i sad misli, kakvo bi se opet udo trebalo desiti da to opet tako bude iv prostor... Onda naiu jedinice kanadskog KFOR-a... SFOR-a? Dobro, mi smo ih zvali KFOR... i sad oni mene... imali su prevodioca, jednu ensku, Bosanku jednu... i oni mene trefe tu na cesti, ja sam na jednog Hrvata da me odveze koji je bio ustaa, zna, jer je dobio da taksira u Drvaru, a to su inae bili ti koji su poznati bili po tim... i on mene vozi jedno dvadeset kilometara asfalta, ja sad imam jedanaest kilometara makadama, tamo me ne smije on voziti, jer tamo nema ni... tu me ostavi i ja tih jedanaest kilometara idem pjeke i strefe me ti iz KFOR-a i pitaju: ta je?... ja kaem: Tu sam se ja rodio, tu u tom selu, ako vidite da ima ita od sela, je l... pa se mislim vratiti, mislim... i kad sam tu stao, do dole, to moje selo je u jednoj kotlini velikoj, oko njega je bila nekada pruga, sad je cesta oko itavog sela, to je bilo moda oko dvadeset kilometara pruge oko sela s jedne i druge strane... vidi se crkva, kola i ta prodavnica nasred sela... e, tad su... tad su mi suze pole kao potok, eto... da nikad nisam u toku rata zaplak, eto, ni kad sam nosio ranjene, ni kad sam nosio mrtve, ni kad sam... eto, tad kad nisam zaplak, djecu kad sam vidio kad sam se vratio i tad kad sam se vratio u svoje selo... to mi je bio najtei, e ovako, momenat, kad mislim se... i za taj itav kraj sad kad doem tamo, isto tako mislim se... Kad tu moe ivjeti? Kad to moe malo... kad nema tu neke perspektive... (nerazumljivo) I pokuali ste iveti ponovo u Drvaru, je l tako? Pa vratio sam se u Drvar, tad 98. ja i ena tamo. I vratili smo se u stan, kao, je l stan nije jer je to bilo pretvoreno u kasarnu, ta naa zgrada. Pa su oni, poto nije bilo vojske u Drvaru prije rata, oni su to nekako isforsirali da se njihova vojska koja je tu bila prebaena u Drvar, kao regrutski centar da bude za Hrvate, a na tom podruju nije bilo nikakve kasarne na naoj optini, pre rata nije bilo kasarne, tako da ni oni nisu imali pravo valjda, po tom nekom dogovoru da dre, i oni su tu bili

180

napravili kasarne, poligon za obuku, napravili su tu heliodrom ispred nae zgrade, izmeu kole i nae zgrade... To su sortirali za sletanje helikoptera, meutim, sreom te meunarodne snage su suzbile i onda su tu vojsku povukli, mi smo se vratili u stan... i isto taj autobus to je i nazad, ena da se vrati odma, poto su tu djeca ostala, starci kod sestre, ja sam ost, kao da prikljuim struju i vodu, pa da bi se ja... uzeo neku pomo i vratio se nazad... tako smo neto ubacili od stvarica to smo tamo dobili, ne znam, neto za leaj i za... poretak neki i tako to u tome... Meutim, ta su oni uradili? Ja sam oti stvarno bio, oni su bili ljubazni tamo, prikljuili mi struju, vodu i to, ti koji su vladali... tad Hrvati su preuzeli, jer je Franjo Hrvate iz centralne Bosne sve preselio tu, mislei da taj deo zapadne Bosne konfiskuje, da zamjeni za centralni deo Bosne da bi pripojio Hrvatskoj, jer je mislio da e moi mijenjati granice... i tu je preselio sve te iz centralne Bosne, a ti iz centralne Bosne, Hrvati su zaratili bili sa Muslimanima, pa su oni najpre proterali Muslimane, a kad su Muslimani dobili pomo, onda su oni njih protjerali... tako su oni priali da oko trideset est hrvatskih sela da su Muslimani protjerali, i Srbi su ih prihvatili tamo da preu preko nae teritorije, preko Drvara... Nisam vas to pitao, a hteo sam da vas pitam... Je l bilo neke trgovine tog tipa izmeu zaraenih strana? A to je bilo... Hrvati su se povukli iz centralne Bosne preko slobodne, tada srpske teritorije, kroz Drvar i onu su... proli su dolje za Dalmaciju, Hrvati su naselili po tim hotelima naputenim i to, meutim, kad su zauzeli tu bosansku, a da bi preli preko te teritorije, valjda su oni dali neku odreenu koliinu nafte Srbima koji tad nisu bili... jer mi nismo tad imali, tad je kod nas bila litra goriva sedam maraka... A ime se trgovalo, inae? Znai da su oni to na visini trgovali... Tamo, tamo prema podrujima prema Krajini, ovoj Hrvatskoj je uglavnom bio verc goriva, glavno bio verc goriva i verc cigareta, verc kafe, brana i tako to... Ko je to radio? Znam, mi kad smo se dovikivali, nai ovde su se dovikivali sa ljudima u Bihau... poznavali su se ljudi pa se uju i tako se dovikuju... pa onda je bilo prebacivanja, kako kad je vrea brana bila hiljadu maraka... tako

181

da prebaciti vreu brana u Biha je bila vea zarada nego raditi, nego biti u vojsci pola godine... jer ja za vojnu nadoknadu sam im teku cigara mjeseno... plata vojna bila teka cigara, ako je kupi taj dan kad dobije platu, ako ne kupi taj dan, sledei dan ne moe ni cigar imati, je l... za te pare koje sam dobiv... Uglavnom je verc bio, verc radio i to bilo kakvih gluposti, ovjek bolje da ne pria... I ta se desilo onda kad ste se taj dan...? I vraam se ja taj dan, vraam se u stan i ost to da sredim sve i nemam se otud sa ime vratiti i naem neki za Novi Sad, neki autobus bio... Ljilja vanredno organizovala to da dou ljudi da vide, i tu kad sam do kod sestre, poto ne ide u Beograd, ja sam izi u Mitrovici, pa sam onda vozom ovamo do, tako se nekako prebacio ovde u Beograd i onda odma ujutru leg spavati i ena me budi, kae: Gori naa zgrada u Drvaru... Oni su popisali sva mjesta, to evidenciju, gdje su prikljuili struju, gdje su se ljudi vratili, sve i jedan stan su zapisali i onda oni da bi... da se Srbi ne bi vraali tamo, sve i jedan taj stan su zapalili, gdje se god ko vratio, a gdje se vie vratilo, poto kao u mojoj zgradi, onda su zapalili itavu zgradu... tako da to se nije moglo vratiti od toga... I zato ste onda vi otili ponovo u Beograd? Pa onda su... vratio se... ta, onda sam ja ost u Beogradu, nisam ni imao tamo gdje dolaziti, je l, dok taj stan... i sam povremeno da vidim ta ima, tako... stari su mi tada bili ivi i ba te godine kad su popravili stan tad su mi i starci umrli, a oni nisu imali elju nigde ovde da umru, tamo su prebaeni u Prijedor pa su umrli kod sestre i onda sam ih odvez, tamo sahranio u selo gdje su proveli osamdeset godina, tako da su to bar... Ja sam se najvie bojao da e umrijeti u Srbiji i da e tu biti sahranjeni... a tamo su ivjeli osamdeset godina, u tom selu, je l... I onda su to zapalili i onda igrom sluaja u mojoj zgradi je stanovala profesor engleskog jezika koja je posle bila prevodilac pri tim meunarodnim organizacijama i ona je nekako sredila da se taj deo zgrade opravi... i u taj stan i dan-danas odem... i tako, budem neko vreme, kad mogu... Rekli ste da biste se vratili u Bosnu, je l? Pa najverovatnije u do kraja, samo evo da ker zavri... sigurno vratiti, bar kolko-tolko da ivim...

182

A zato? Ne... ne... ne, ja Beograd ne mogu, ja nisam ovjek za ovaj grad, neko malo mjesto blizu velikog grada, da, ali u velegradu, mene ne interesuju beogradske ulice... Ja proem pored Beograanke, ne znam ni da sam pro pored nje, da l mi to ita znai... (smeh), ta meni znai to... i Knez Mihailova...? A ta vam znai Drvar, Bosna? Pa znate, to je, to je, to je... dua ostane ovjeku tu, upije se u mozak i sve ti to... ja sad govorim, u mome selu, na primer, svako drvo koje je ostalo... ja kad sam, pored moje kue koja je izgorela, sruena, stare kue, gdje sam se ja rodio, iznad nje su ostala dva ovako hrasta... e... koja nije poar uhvatio, ja kad sam sa zetom tu bio, kaem: Eto to sam sretan, kae: to?... to mi ova dva hrasta nisu izgorela, jer svaki taj detalj u tom selu nosi ti neto iz mladosti iz djetinjstva... iz djetinjstva, iz mladosti, iz ivota koji sam ja momkov, eto, hvala bogu, trideset i kusur godina je ostalo upijeno u mozak, tako da... a pogotovo ti ljudi... ti obini ljudi, moji mjetani koji su... a kojih sad vie nema... Ja i kad odem tamo, nema vie, zna... nema tog svijeta, nema tog ivota... ta mislite, hoete li moi sad posle svega da se vratite i ivite tamo? Ne... ne... pa mogu ja da ivim svagdje, nije meni problem ivjet, samo mislim da bi mi tamo bio jedino mir, znate, jer ne moete vi stablo hrasta od pedeset ili sto godina presaditi, tamo gdje je navik, navik je... ili bilo ta da presadite. Neto moete dok je mlado da presaujete, ali... na kraju krajeva, ivim gdje moram, je l... nije to bitno da l u ja sad ivjeti u Beogradu il Novom Sadu il, ta ja znam, Sarajevu, ali... ali, nije to ono to ja hou... Mada vi ne moete vratiti te ljude koji su izginuli i ta ja znam i prijatelji koji su ve propali; tamo kad doete vi ne moete poznati ovjeka posle dvadeset godina, niste ga vidili, a on je oronuli starac... A ta je sa drugim nacijama? Ne, pa ne mogu se tu vie razvijati neki, ovaj... al to se povue u svoju ljuturu i tako ivi kako moe, razumete... jer, ja na primer, izaem na ulicu, jer moj otac je tu bio, pa danima eta ulicom... ta... on ne zna, ta njemu znai ulica, ta njemu znai... (smeh) nema njegovog drutva, nema nekog koga poznaje, nema nita... razumijete, a ja na

183

primer u Drvar kad sam se vratio, meni ide ovjek, mae rukom i prie meni ovjek koji je sa mnom radio... prie meni i zagrli me i kae: Zna kolko sam ja sretan to sam tebe vidio, razumije, kad ovjek prie tako i kae: Zna ti kolko sam ja sretan to sam tebe vidio, samo to me vidio... ko zna, moda je mislio da sam poginuo, moda je mislio da li sam iv, nisam li, ali, eto, vidio me je posle petnaest, dvadeset godina... eto... i neko se obraduje vama tako da, da vidite... i onda uvijek kaete, ta znai meni u Beogradu neko il neto... (smeh)... ta znai... znai mi mir neki, tiina i eto da se moe iviti, da se moe sastaviti kraj sa krajem i eto... nema tu vie... dosta sam ja Dunavom tr, je l... Ima li jo neto to elite da ispriate a to vas nisam pitao? Znate ta... u ratu ima tako, sem tih masa gluposti... ima tako finijeh, finih... al meni je najtee to nisam zapisao eto taj jedan sluaj koji mi je tako ostao u sjeanju, da se vidi kolko su to sve gluposti, znate... Sad, ne znam toga ovjeka ime, ne znam kako je zavrio, ta je sa njim bilo, zna... moda bi volio... mada i neki drugi imaju nekih interesantnih primjera... To je bio jedan iz jedinice, ne moje... i kad se ilo u akciju, muslimansko neko selo, njega su pokupili ovi nai da ide u jedinicu... a kad je dola tamo, svi su pobjegli ti iz tog sela muslimanskog, ostala je jedna enska sa majkom poto nije mogla bjeati sa materom, a njegova mater je ostala u selu sama, poto i nema je ko... (smeh), a on je jedinac bio, a on je njoj lijepo rek, kae ovako: Sad si ti moj zarobljenik i lepo ja tebe i tvoju mamu vozim kod svoje mame i ti e meni uvati... , ona Muslimanka... (smeh)... ti e meni uvati moju mater i svoju, ako bog da pa se ja vratim iz rata, pa u ja tebe lepo oeniti... i sad ne znam kako se ta pria zavrila, al to je bila istini... to je bio istinit dogaaj, ne znam kraj samo... da l je... uspeo se vratiti iz rata, a verovatno jeste, ako je tako sretno postupio, da, da mu se i to desi. Rekao sam da nemam ta vie da pitam, ali imam samo jo u vezi Branka opia kojeg ste esto pominjali...? Da... (smeh), ve kolko Branko opi volio, ovaj, tu Krajinu... on je meni neizmerno, jer to je... on mi je preslik duu Krajine i to je mene vratilo tamo u Krajinu... to me vratilo tamo u Krajinu i tako sam prihvatio ljude, takvi su izvorno, ba onako prirodno, ono to na umu to na drumu i tako ti kaem... Sjeam se jedne njegove prie kad je partizan oti u rat, onda se, kao i kod mene... sramota bilo da ovjek nije borac, da

184

nije ratnik, jer je to moralo, znai Krajinik je morao biti borac i morao je biti uvijek spreman... i kae, kad bi on oti tamo, nije se vra, nije se vra i onda on uje da mu se cura udaje za nekog tamo u selu, i on, poto je bio momina, zgodan onaj, je l... i on njoj kae: Pa moja Zorka, kako se udaje? Pa zna ti, onaj ko nije za vojsku da je to kart i kud e se ti udavati za kart, zato ti je to?... i ona njemu pie pismo i kae: Moj Milane, moja jabuko, nit je tebi do rata, nit je tebi do karta. to se mora, mora... ljubi te tvoja Zora... tako je i njoj ostalo to to je ostalo u selu, onda je to i prihvatila... e tako i meni nije bilo do rata, al eto... to se mora, mora... tako je to... tako je bilo... A tih sluajeva, boe sauvaj... e sad vidi kolko se zla pravi po Srbiji u mirno vrijeme, kad ljudi mogu normalno da ive, razumijete, kad mogu normalno da ive... ne mora svak ni radit... moe Srbija hraniti i milion neradnika, je l... a kad se moe normalno da ivi, narod pravi petljaniju, a ne u ratu kad, kad vie niko ne zna ni ko je ko, ni ta je ta, ni gdje je gdje... (...) Kad kau meni, Srbijanci kad kau sad: Da niste vi izbjeglice dole, mi bi bolje ivili... pa kaem ja, sad neki tu iz june Srbije ili iz bijede, jer ja ne znam kako juna Srbija ivi sa pedeset eura mjesene plate ili sedamdeset eura... to je bijeda... ja kaem: Pa ovjee boji, shvata jednom, da si ti pobjeg odozdo, od bijede, a ja sam pobjeg to sam mor, jer ja... u Beograd sam dolazio na utakmicu, nisam dolazio to sam eljan bio Beograda, a ti si izbeg jug Srbije... i tako je to... Hvala!

185

Majke, supruge, sestre, kerke, sinovi...

Ida

To je postalo sastavni dio mene

Hoe da se predstavi? Ja sam I. Dolazim iz Bosne. Imam dvadeset pet godina. Diplomirani sam psiholog, psiholokinja. Momentalno ivim i radim u Beogradu. A gde si roena? Gde si odrasla? Pa, sad Formalno sam roena u Sarajevu, iako su moji roditelji u to vrijeme ivjeli u K., gdje sam odmah po izlasku iz bolnice i ja otila. Tako da u stvari, itav svoj ivot, sve do kraja srednje kole sam provela u K. I eto. Tu sam ivjela i to mi je praktino rodni grad, iako formalno tu nisam bila roena. Poetkom devedesetih, kada je poinjao rat u Bosni, koliko si imala godina? Devedeset druge godine, kada je poeo rat u Bosni, ja sam imala sedam godina sedam i po, 84. sam godite i u to vrijeme sam bila prvi razred osnovne kole. Budui da je to bio neki april Dakle, to je bilo pred kraj prvog razreda osnovne kole i u to vrijeme smo ivjeli... mislim da u to vrijeme smo jo uvijek ivjeli u K. i ja sam tu ila u osnovnu kolu. Moja sestra je tu ila u osnovnu kolu. Moji roditelji su radili u to vrijeme u K. Tako da, imala sam, dakle, sedam godina. Kae kad je poinjao rat u Bosni, jesi li bila svesna da poinje neki rat tu? Sea li se tog vremena? Pa, ja se sjeam onako parcijalnih nekih slika iz tog perioda. Mislim, bila sam isuvie mala da bih mogla osjetiti neku atmosferu poetka rata. Moje neko prvo sjeanje o tome da rat poinje i da se stvari mijenjaju je bio kada sam otila te 92. godine... valjda april sam krenula u kolu. I sjeam se da sam se kao spremila i da sam, koliko se sjeam, ak

189

i fiziki bila krenula do nekog dijela puta i da su me moji vratili i da su rekli da od tada vie ne idem u kolu. Zato to poinje mislim Zato to se neto deava. Niko u tom trenutku nije mislim moji roditelji Niko u okruenju nije znao da poinje rat kao takav. I budui da smo mi imali vikendicu koja je bila udaljena sat vremena vonje od K., u jednom selu koje se zove T., pored B. odakle je moj otac porijeklom. Mi smo se spakovali da li ve taj dan ili sutradan. Dakle, nisam otila u kolu. Mi smo se spakovali i otili smo svi za tu u tu vikendicu, zato to su moji mislili da e biti sigurnije, nego u gradu; zato to su ve krenule te prie da se ljudi naoruavaju, da su vojske otile na brda okolo i da se neto vrlo udno deava. Sea li se da li su pominjane neke vojske, neki ljudi? Pa, u tom trenutku mislim da nisam bila svjesna ko je i ta je. U ovom trenutku, kada bih rekla da jesam bila svjesna, to bi bila projekcija sadanje pozicije, zato to sam poslije dobila gomilu informacija. Ali mislim da u tom trenutku niko nije tano bio svjestan. Iako po onome to su mi roditelji priali, tad se znalo da neki Srbi idu iz stanova, nestaju tako misteriozno preko noi sa stvarima. Budui da sam tokom tog ratnog perioda Mislim, K. je mjesto koje se nalazi u Hercegovini, nekako ispod te neke granice izmeu Bosne i Hercegovine, tano negdje izmeu. Tako da e se poslije desiti i rat sa Hrvatima, ali te 92. je bio, mislim, poetak rata samo sa Srbima. Ono to bih danas nazvala je srpska vojska, u stvari. Ali, u to vrijeme Dakle, budui da su moji bili svjesni i uli su sve te prie da se neko naoruava, kreu u neko ludilo Na tom samom poetku mislim da niko tano nije znao ko, ta, gdje; nego neki ljudi koji su bili srpske nacionalnosti su se iseljavali iz stanova, odlazili na B., to je bilo jedno brdo iznad grada i unutar tog brda je bilo jezero. Tako da e poslije odatle srpska vojska da puca na grad i to e biti neko kljuno mjesto poslije. Ali, u tom trenutku Mislim, ne sjeam se da je bilo ikakvih direktnih informacija o tome ko i ta. Mi smo otili na tu vikendicu, taj dan. Moj tata je trebao u to vrijeme da otvori neki restoran i od toga svega je odustao, tako da je te stvari prenio dolje. Mi smo ponijeli neto stvari. Ne sjeam se kako smo i kada otili. Znam da smo dolje proveli nekih godinu dana skoro. Ne znam da l je bila cijela godina, ali sve do 93., dok nije krenuo rat sa Hrvatima. Kako ste iveli tamo? Sea li se moda nekog svog dana?

190

Da, da. Mislim, u tom periodu, dok smo bili tamo, bilo je zanimljivo to to Mislim, to je selo. Mi nikada nismo ivjeli na selu, tako da je to bilo vrlo zanimljivo. Nismo ili u kolu, to je bilo potpuno ludilo. To nam je bilo udno. I ono to je bilo zanimljivo jeste da je u to vrijeme dosta vojske tuda mariralo, zato to je tada postojala vojska. U to vrijeme u Hercegovini su bili zajedno Hrvati i Bonjaci vojno. I kao borili su se protiv srpske vojske. Tako da je u to vijeme tu bilo jako puno vojske i bilo je potpuno nekih sumanutih stvari iz sadanje perspektive. Znam da su bile one okoladice koje su izgledale kao ivotinjsko carstvo na kojima su bili hrvatski vojnici, tanije, mislim, crtani likovi, ali su bili u uniformama, sa pukama, sa oznakama ahovnice, koliko se ja dobro sjeam u to vrijeme. Tako da je bilo sve sumanuto. Dakle, nama su roditelji Kupovali smo te okoladice. Ja se dobro sjeam kako je to izgledalo. Moj tata je tu bio neto kao ve u vojci. S tim to se ne sjeam tog vremena dok je bio u toj vojsci; bilo je to onako poprilino slobodno, neformalno. Dakle, nije iao na neke poloaje, koliko se ja sjeam. Barem nije u poetku. Ono to mene vezuje za taj period je da je to bilo selo i da smo imali hrane i svega. I potpuno smo okay ivjeli u tom periodu. I ono to nam je u stvari govorilo o ratu, ega se ja sjeam, najvie su bile vijesti, zato to je na tom poetku rata, a to e se poslije nastaviti tokom itavog rata, bilo ludilo zato to se rat zavravao svaki dan. Svaki dan si imao vijesti: E, sad se desila ova akcija; nakon te akcije je gotovo, jer su svi mislili kao Tri mjeseca i dovienja i nakon tri mjeseca e sve biti okay. I I ono to nas je jo vezalo za rat su prie ljudi koji bi doli da se sklone kod nas na neko vrijeme i slino. I to su se ule granate koje su padale tu na grad s vremena na vrijeme. Dakle, u zavisnosti od toga gdje bi pale, sjeam se da su se kao iz daljine ule. Granate. Mi smo tu bili onako klinci. Sjeam se da sam htjela da imam ivotinje, kozu, zato to su svi ti moji prijatelji koje sam tu stekla, bili djeca sa sela koja su uvali krave, ovce. Izgleda da sam bila duboko isfrustrirana tim kako ja nemam sada nikakvu ovcu koju uvam. I meni je tada bilo sedam godina. Znam da sam imala neku imaginarnu ovcu; ovcu koja je bila neko drvo koje sam tako privezala tu. (Pokazuje rukom; smeh) I to je bila moja ovca. Dakle, pokuala sam negdje u osnovnoj da se uklopim i da nastavim neki koliko toliko normalan ivot u tim okolnostima. Moja sestra, koja je starija od mene est godina, je imala potpuno neku drugu dinamiku ivota. Ona je ve bila osmi razred, tada

191

sedmi. I ona je Oni su se ve druili. Imali su svoja neka drutva koja su funkcionisala tako to bi ona otila u susjedno selo. I dosta ljudi, koji su imali tu vikendicu, preselili su se iz grada. Tako da bi se oni druili. I tek poslije u ja saznati da je jedan dio njenih drugova ak i poginuo godinu, dvije nakon. Da su oni kao ve odrasli koji su shvatali da je to stvarno rat. Mislim, moja percepcija u to vrijeme kad smo bili na vikendici to jo nita nije bilo strano. Mislim, to je bio neki tih ivot kao na nekom selu. Kao, zna da se negdje neto deava to nije dobro, ali oni su ve prolazili kroz taj period gdje su bili svjesni ta se deava. Sea li se neke prie koju si onako pretpostavljam letimice mogla da uje? Iz tog perioda? O ratu? O nekim deavanjima? Pa, sjeam se da je tata jedanput doao i rekao da je pala neka vrlo udna granata blizu nae kue, odnosno bomba... Tada su to jo uvijek zvali bombama. ...koja nije ekspolodirala, koja je bila neka takozvana krmaa, poto su bile te neke ogromne bombe koje su tako zvali. I to su ba bile bombe, ne granate, nego neto Ne znam tanu razliku. I sjeam se da je on doao i priao da je to palo i nije eksplodiralo. I oni su to vidjeli. A u to vrijeme je stvarno, mislim i za njih, bio to eksperimentalni period, jer ni moji roditelji nisu bili direktno u ratnoj zoni, zato to je to Mislim, bilo je tu jako puno vojske, ali ta vojska nije radila nita. Mislim, nije djelovala konkretno. Vie je bila ono kao skupljanje u kasarnama i kao neka podrka. Dakle, iz tog perioda vrlo malo sjeanja, zato to Mislim, poslije poinje frka. Ve nakon nekih sedam, osam mjeseci je krenulo polako da se... (pauza) da se sukobljavaju Bonjaci i Hrvati, da se taj odnos zaotrava i da se te vojske dijele. E, iz tog perioda se sjeam da su recimo nama prolazili pored kue i pucali. Tako da smo mi leali na podu u to vrijeme. I sjeam se jedne noi koja je u stvari koja je bila koje je posljednje moje sjeanje vezano za taj period, proveden na toj vikendici. Sjeam se da smo morali Poto je naa vikendica bila u selu, ali je bila malo izmjetena. Dakle, ono kao bilo je par vikend kua i onda je kretalo ba selo selo u kojem je ivjela moja nena u tom periodu, koja je bila tada iva. Tatina majka. Sjeam se da je tata u to vrijeme bio negdje izvan kue i da smo bili neki roaci i mi tu koji su se svi bili skupili. I da nije bilo sigurno, da mi, kao sve ene i ne znam, djeca, budemo na toj osami, nego smo otili kod nene u kuu. Ipak smo u selu ako se neto desi. I u to vrijeme su se jako zaotravali ti odnosi izmeu...

192

Izvini, kakav je bio sastav tog sela, etniki? Zna li moda E, to je zanimljivo. Znam. To selo je bilo veinsko bonjako, ali je tu bilo dosta Hrvata. E, u tom periodu kada kree frka To selo je jako poznato. T. je jako poznata zato to je To jo uvijek... Sad kreu (pauza) tube i sad se pronalaze ljudi koji su Zato to U tom periodu, kada je krenula frka izmeu Bonjaka i Hrvata, mi smo otili kod nene. Nakon toga smo mi otili za K. Jedva smo se izvukli. Doi u do toga kako smo otili. Ali, kada si pitala za selo Dakle, bilo je veinsko bonjako, a onda je krenuo rat u tom selu izmeu Hrvata i Bonjaka. Tako da je bonjaka vojska, Armija BiH pobila jako puno Hrvata, civila i budui da su Veina mladih je otila u vojsku na hrvatsku stranu, ostali su starci. I onda su otili za Hrvatsku, negdje dalje ili su otili u vojsku. Ali ostalo je dosta staraca. Mislim, ono kao starijih ljudi. I tu je stvarno bilo jako gadnih zloina od strane Armije BiH Da li se to deavalo u tom periodu ili kasnije? To se deavalo kasnije. Mi smo uspjeli da odemo za K. prije nego to je izbio pravi rat. Dakle, mi smo bili tu fiziki prisutni u to vrijeme kada je ve krenulo da bude zategnuto. Pa, budui da su moji u to vrijeme drali prodavnicu, koja je bila jako blizu K., mi smo otili neto Poto su se u ratu vrlo nepredvidljive stvari deavale. Nekako ljudi nisu znali kada e se desiti taj preokret da se, ne znam, Bonjaci iz, ne znam, te zajednike vojske izau ili Hrvati izau, pa doe do sukoba. Nikada nisi znao ta e se deavati. Tako da smo Moji su otili regularno u tu prodavnicu koju smo drali. Dakle, to je jo uvijek poetak rata i oni su to drali na mirnoj zoni. Dakle izvan K., jer je K. ve u to vrijeme bio granatiran od strane srpske vojske. I mi smo sluajno otili zato to su Pa, moje mame brat je imao tu vikendicu pored prodavnice i mi smo tu otili. Moja sestra je ostala u vikendici u T. I onda je dolo do zatvaranja granica. Dakle, tano su postavljene granice na izlazu iz T. i tu je krenula frka izmeu odnosno rat izmeu Bonjaka i Hrvata koji su do jue bili zajedno u vojsci. I onda su moji uspjeli da se probiju tamo, uzmu sestru i imali su problema pri povratku, zato to tatu nisu htjeli da puste i ne znam, neko ludilo. Al budui da je tata odatle rodom, znao je tog ovjeka koji je u to vrijeme bio u hrvatskoj vojsci i pustio ga je. Da. U to vreme T. pripada Tamo su Hrvati? Ne. Tamo su svi zajedno u tom trenutku kada se mi pokuavamo kada

193

se moji izvlae. Tamo su svi. Mislim, i jedni i drugi, zato to je bilo, kao to sam rekla, veinski bonjako selo. Bilo je i Hrvata i tu je bila ta zajednika vojska. I u trenutku kada kree frka su svi tu. I zato je dolo do rata. I jedni i drugi su na tom prostoru. Mi smo se uspjeli izvui prije nego to je nastupio rat. Znam da je tata rekao da je ostavio puku jednom roaku koji je ostao tamo da se bori. A mi, svo etvoro, smo se izvukli. Tako da mi u vrijeme pravog sukoba nismo bili tu. Dakle, mi smo bili Njih troje su se izvukli u to vrijeme kada je ve krenula frka. Oni su postavili granicu. Samo ne mogu da se sjetim kako se tano zvala ta jedinica. U to vrijeme ve nastaje Formira se HVO kao isto hrvatska, formira se Armija BiH kao Sad se tu da razgovarati da li isto bonjaka ili mijeana. Uglavnom dolazi do raskola. I u to vrijeme se tamo deava stvarno zloin, ogroman od Armije BiH, ljudi su ak zapaljeni u kuama. Neki od tih naih komija su ili ubijeni, pa zapaljeni ili zapaljeni u kuama. Mi smo to poslije saznali od ljudi koji su bili tamo. I budui da sada kree ta tuba, zanimljivo je to da to je u to vrijeme dola... vojska iz drugih dijelova BiH. Dakle, nije bila To nije bila samo Armija BiH formirana od ljudi, Bonjaka koji su bili tu, nego su doli ljudi iz drugih dijelova BiH. To se dosta deavalo, zato to se ilo tom pretpostavkom da Ipak, kada je komija na komiju, ipak moe doi do toga da l mogu il ne mogu?. Ali ako dou ljudi sa strane, onda je to ilo malo lake. Kada si ula za to o svim ti deavanjima? Pretpostavljm da Sad se ne mogu sjetiti tano. Da li se sea moda svoje reakcije na tu vrstu vesti? Pa, mislim, to meni nije bilo nita dramatino, zato to u tom trenutku se mi selimo za K. i tamo je bio apsolutni rat. Tako da Ne sjeam se nekog oka. Ja sada Sada kada razmiljam, ja se ni ne sjeam dana kada smo mi doli u K., kako je to izgledalo. U stvari, sjeam se da smo neko vrijeme prvo bili kod roaka. Ali, mislim Ne sjeam se da li sam do tih informacija dola poslije rata il tokom rata. Ali e se u sljedeem periodu Sljedee tri godine u ratu e se deavati toliko stvari da te informacije... Meni ni sada nisu strane u odnosu na ono to sam lino preivjela. Tako da mi je to onako mislim nije mi neto tragino, traginije u odnosu na gomilu drugih stvari koje su se desile. Ali jeste zanimljivo kao neto to je nastalo kao konflikt nakon to smo mi otili.

194

I sa komijama i sa ljudima sa kojima smo ivjeli u tom periodu. Dakle, vi dolazite u K. U K. je ve jesi li rekla, bio opti rat? Da. U to vrijeme dok smo mi jo bili tamo, tokom te godine dana, trajao je rat izmeu srpske vojske i u to vrijeme Nisam sigurna da l se to zvalo... zajednike vojske Hrvata i Bonjaka. E, kad mi dolazimo u K., dakle jo uvijek je aktivan rat izmeu srpske vojske i (pauza) do tada zajednike vojske Bonjaka i Hrvata. I u tom trenutku, mi dolazimo u K. Dakle, nastaje rat sa hrvatskom vojskom. Dakle, u tom trenutku, na tom podruju, u itavoj Hercegovini, Mostar takoe Ali u tom dijelu gdje smo mi bili nastaje rat izmeu Armije BIH, HVO-a i srpske vojske. I tada mi dolazimo u K. koji je bio zatvoren, poprilino i sa svih strana. I mi ostajemo u K. sljedee tri godine. U apsolutnom ratu. I kako ti je izgledalo? Sea li se moda? Sea li se nekog dogaaja? Nekog svog oseaja? Sad me pita kako, tokom te itave tri godine? Mislim, tokom itavog tog rata? Da. Kako god eli. Ako se sea, moe da mi ispria kad ste doli i kad je krenuo taj opti rat. Da li si uopte shvatila da je ovo ipak neki prekid sa prethodnim, nekim relativno mirnim ivotom? Da. Ono to je zanimljivo jeste da u to vrijeme kada se mi doseljavamo u K.; vraamo u K., naa kua je bila zapaljena. Dakle, naa vikendica (u kojoj smo bili predhodni period) je potpuno zapaljena. I mi dobijemo tu informaciju. I moji U toj vikendici se nalazilo jako puno stvari koje smo imali. Taj restoran koji sam pomenula da tata treba otvoriti, sva ta oprema se nalazila dolje. I to je bila nova kua koju su moji izgradili. I dakle, potpuno je unitena. I sjeam se da mi dobijamo tu informaciju i da su moji potpuno hladni; kao okay. Zato to tokom tog perioda se mi nalazimo u ratu. Granatiranja se deavaju svakodnevno i onda mislim, to fiziko unitavanje imovine nam u stvari nije uopte bilo neto posebno bitno. Kao okay, kua je sruena, svi smo ivi. I to je bilo neto to je bilo bitno u tom trenutku. E, sad se ne sjeam tano, mislim, kako sam se ja osjeala kad sam shvatila da padaju granate i sve to zajedno. Tog nekog prekretnog perioda se ne mogu tano sjetiti. Ali uglavnom, ja se nakon nekog vremena navikavam; svi se mi navikavamo na taj ivot pod granatama. Kreem da idem u kolu i ono to je bilo zani-

195

mljivo, jeste da je moja kola bila poprilino udaljena od moje kue, tako da sam morala tokom mog odlaska od kue do kole, dakle, pored te mogunosti da granate krenu padati u svakom trenutku, morala sam prei pored, preko raskrsnice koja je bila centralni dio grada na koji je pucao snajper. Iz ove moje sadanje pozicije, to je bilo potpuno suludo zato to sam u tu kolu ila svaki dan. Ne znam zato, ali me je mama vodila zato to nas nije htjela nije me htjela pustiti samu. Bilo mi je osam godina u to vrijeme. I sjeam se dobro da je tu bilo potpuno ludih stvari za te tri godine. Sjeam se jedanput da smo prelazili preko toga raskra gdje nam je metak tako pored glave prozujao i kao neto smo se pokuali sakriti. I sjeam se jedanput da ono to To je dan koji mi je jako, pored par ostalih, ostao u sjeanju. jeste da smo bili u koli, a kola je bila neko staro skladite neke fabrike namjetaja, recimo. I mi smo bili u podrumima te fabrike i ovaj I onda bi mama dola po mene i poelo je da puca. I mi smo krenuli kad smo krenuli da se vraamo kui, krenulo je da puca. Sad to je bilo Ta moja kola je bila odaljena od kue, ne znam, moda Koliko je to moglo biti kilometara? Ne znam da l bjee dva, tri, pet maksimalno. Mislim da nije bilo vie. Al, mi smo ili od negdje jedanaest ujutru do sedam, osam uvee. Dakle, tih pet kilometara. Zato to bi to izgledalo da Kao mi krenemo, krene da puca, krene granatiranje, sakrijemo se u neku zgradu. Pa, opet krenemo par koraka, pa krene granatiranje. I mi smo se sve tako sakrivali. I sjeam se da je bio grozan trenutak kada smo najzad uspjeli da doemo do ulice, nae ulice. Mi smo ivjeli u kui. Bile su stepenice do te kue. I mi smo doli do ulice, nakon tih nekih sedam, osam sati pokuaja da stignemo do kue i preivimo. I doli smo do stepenica. Ispod stepenica mama je rekla: Tri! Ja ne mogu vie. Kao, noge su joj se odsjekle. I sjeam se da sam rekla: Neu. Kao: Nema anse da te sad ostavim samu. I sjeam se da je ona govorila: Idi, ja u doi. Ne mogu sad da se popnem uz te stepenice. Valjda jadna ena itav dan pokuavajui da mene spasi i da mi doemo do kue i vie nije mogla. Sjeam se da sam tu poela da plaem i da sam rekla: Ja neu sama da se penjem. Ja tebe ne mogu ostaviti. I ona je uspjela negdje da pronae snagu i da se mi zajedno u tom trenutku popnemo. I gore je bila sestra sa nekim prijateljima. I to je bio, recimo, jako specifian dan. Pored toga, mislim Sad se tu razvijao neki normalan ivot. Mislim, ono to je zanimljivo jeste da u ulici u kojoj smo mi ivjeli, u K., da smo mi

196

jedini bili kao muslimanska porodica do poetka rata. Sve ostalo su bile srpske i hrvatske porodice. to e se naravno, u mom nekom sjeanju poslije iskristalisati. Zato to sam, mislim, bila isuvie mala. Vjerujem da su se te razlike uvijek znale, zato to ne mislim da je to neka Ne vjerujem u tu priu da su 92. svi skontali koje su nacionalnosti. Ali ja sam bila jo uvijek mala. Sa sedam godina uopte nisam kontala. Sea li se odnosa sa komijama, mislim Srbima i Hrvatima? Mi smo imali super odnos prije rata, ali se ne sjeam toga puno, ali znam da smo imali super odnos tokom rata. Mada znam da su neki od tih ljudi, mislimSa nekim od tih ljudi, pravilno je rei smo imali (vibrira telefon) Sa nekim od tih ljudi smo imali... (gleda telefon) Dragana. Je l moe zaustaviti? Ali to se ne smije raditi? (Pauza desetak minuta) Nastavljamo. Pitala sam te da li se sea kakvi su odnosi bili sa komijama u tom periodu? Da. Tokom rata smo imali, iz moje perspektive kao djeteta i kao nekoga ko je imao prijatelje tu Mi smo imali stvarno super odnose i tu stvarno nije postojala neka razlika. S tim to znam da su neke od naih komija odvodili zato to su bili druge nacionalnosti. U to vrijeme se to zvao zatvor. Poslije e se ustanoviti da Ja u iz svojih saznanja ustanoviti da to nije bio zatvor, nego logor. Ali, to se jo uvijek zvanino u Bosni, odnosno u tom mjestu zove zatvor. Ali to je bio logor koji je bio u sportskoj dvorani koja je pripadala mojoj koli, iznad moje kue. Ovaj, i znam da su neke od komija odvodili. To nisam nikada vidjela, ali sam ne znam ula prie da su ne znam, jedno-dvoje komija odveli tamo. Sea li se kako si reagovala na te prie? Kako su drugi kometarisali to to neke ljude odvode? Pa, ja mislim da u to vrijeme Ja sam sve to... Ja sam svega toga postala svjesna tek poslije... Sea li se moda da li je tvoj otac u tom periodu pominjao kako se on oseao? Ne. Ja se ne sjeam da je moj otac uopte pominjao to kako se osjea tokom rata. Mislim, ja imam vrlo malo sjeanja na njega tokom tog

197

perioda, zato to on veinu vremena ne bi bio tu. (Pauza) Ono ega to Slika koja je meni jako upeatljiva, povezana sa mojim tatom, je neto to je meni bilo okantno iz te perspektive, a to je da se sjeam da je otiao u nekom trenutku na poloaj, na liniju. I on je dakle jedan period tokom rata je bio na dunosti, vodio je zarobljenike. Jednu no je proveo na liniji, na prvoj liniji, gdje je bilo, po njegovim priama, katastrofalno. I te veeri se sjeam (to je bilo negdje na poetku, kada smo se mi vratili u K.) da je mama ludila zato to je on otiao od kue i niko nije znao gdje ide. On nije znao gdje ide, nego su ga kao pozvali na dunost. I znam da je mama pokuavala da itavu vee doe do informacija gdje se nalazi, zato to ga nije bilo itavu no. I znam da je to bila katastrofalna neka no u kojoj smo mi tako Nismo ni spavali, mama je histerino pokuavala da zove telefonom svakog koga je znala da doe do informacija. I on je priao poslije, sad isto se ne sjeam u kom trenutku nam je to ispriao, kako je ta no bila katastrofalna zato to on nije bio pripremljen za liniju. Mislim, nije znao ta da radi. I tu no je, itavu no je pucalo oko njih. Oni nisu znali ni gdje se tano nalaze, ni ta rade. I oni su Poslije se ispostavilo da su bili na prvoj liniji. U tom trenutku dakle, kada je dolo do raskola, toliko se pucalo, da je to bilo strano, i da su granate padale svuda oko njih. Neki ovjek je bio ranjen i Mislim, potpuni haos. Ali se ispostavilo poslije rata da je on sreo da li tog ovjeka Ali, mislim da je sreo nekog drugog druga koji je rekao da je bio sa tatinim jako dobrim drugom, koji mu je rekao kako ga je gledao na nianu tu no, s druge strane. I kako su... (pauza) Izvini, s tatinim dobrim drugom koji je bio s druge strane? Koji je bio s druge strane. Dakle, sve Mislim da je sve to priao tati neko trei koji je sreo tog njegovog druga. I to je bilo poslije rata. I to je jako zanimljiva pria ako je istinita. Mislim, oni svi tvrde da jeste. I poto je tata priao da se tu no toliko pucalo da njemu uopte nije bilo jasno zato protivnika vojska nije osvojila taj poloaj zato to su mogli doi i sve ih pobiti. Zato to su to bili... To je bilo 93. i tu su bili ti neki ljudi kao moj tata, koji nisu ba do tada imali rat; iskustava u direktnom ratovanju. I rekao je, da ga je on vidio preko tih nekih niana, dvogleda, ega god. I da je rekao da nije znao ta da uradi. Da je znao da ima dovoljno vojske da moe sve njih da pobije, i da zarobi i da osvoje taj poloaj. I da je rekao kao spustio je dvogled da je on bio kao voa ili ta li, i da je rekao: Njih ima uasno puno. Moramo ekati do sutra

198

ujutru da bismo krenuli na akciju. Dakle, on je to izmislio zato to je znao da e sutra doi smjena i da e moj tata otii. I na taj nain je on ustvari, recimo, potencijalno preivio ili nije zavrio u logoru. to je jako zanimljiva pria. Jesu li se oni nekada sreli nakon svih? Ne znam. Ne znam. Nisam sigurna. Mislim da ne, al nisam sto posto sigurna. Mislim, ono to je zanimljivo u svom tom periodu, i poslije, i sada i kada posmatram tako... Ne znam sada svog tatu i u tom periodu svog tatu, mislim Nemaju oni taj osjeaj da bi on trebao da se ode nai sa tim ovjekom. Dakle, nema tu Ne postoji tu neki senzibilitet u tome da bi on moda sebi pomogao da ode popriati s tim ovjekom. Nego su to poprilino neke zakopane pozicije. I u ovom trenutku ne mogu rei koliko je tu prisutna sada ta mrnja, nacionalna odvojenost ili ne znam ta, ve nego Sada razmiljam o tome, koliko ustvari on pokuava sada da vodi normalan ivot, ne osvrui se pretjerano na taj period i ne dajui tome neki veliki emotivni znaaj. Dakle, kao desio se rat, on je bio vojnik i to je sad prolo. I on sada treba da ide da ivi normalan ivot. I sad zaboga, zato bi on iao da se nalazi s nekim?! Da li si ikada priala s njim, sada kada je rat proao? Da li si ikada s njim priala o ratu? O tome ta se deavalo? Pa, da, mislim. U Bosni, konkretno u mojoj porodici, postoji ta eto neka ja to zovem kolektivna terapija. Dakle, ljudi jednostvano stalno priaju o tome da bi im bilo lake. A Ali u stvari, to je poprilino nekonstruktivno, zato to se to svodi na tako to prepriavanje dogaaja. Kao to ja sad tebi priam. Ali tu nema nekog konkretnog djelovanja. Tako da, da. Mi priamo jako puno o tome. On je meni priao sve ove stvari. Ja to inae ne bih nikada znala. I ba, zadnji put kada smo se vidjeli mi je priao o svom prvom iskustvu kada je iao u Republiku Srpsku, kako se osjeao kada je sreo brata od svog dobrog prijatelja, koji je bio u jednom logoru koji je bio pored K., koga su ubili tamo. I kako je on bio prestravljen od toga da sretne njegovog brata i da nije znao kako e da reaguje taj njegov brat, budui da se tata sad nalazi u Republici Srpskoj, u gradu u kojem taj ovjek ivi. I kako je taj ovjek njega zagrlio, kako su se oni pozdravili. Al prvi put mi je priao o tome kako se on osjeao u tom trenutku. to tokom rata i sada Mislim, ono to mi pria je kao da se osjeao loe kada je bila ta no, gdje nije znao da li

199

e preivjeti, nee li preivjeti. Ali veina toga se ustvari svodi samo na prepriavanje. ak i kada pria o tome kako se osjeao. Mislim, ja bih njemu nekada rekla: Pa dobro, zar ti stvarno nema elju da vidi sve te ljude? Mislim, kao: ta ih imam sada vidjeti i to je sad prolo. Ljudi ive svojim ivotom. Ja ivim svoj ivot. Tako da veina toga, i kada se pria o emocijama, pria se na nain da mi priamo o neemu, ali nema tu neke konkretne Mislim, ak ni s moje strane. Recimo, ja nikada nisam osjetila potrebu da odem nai svog uitelja. Dakle, nije zbog toga to ja mrzim tog ovjeka ili bilo ta, nego zbog toga to je tu isuvie ljudi koje bi ja trebala vidjeti. To je, mislim, iz moje perspektive, a vjerujem da je tako i iz njegove. To je toliko kompleksan proces da Ne kaem da je to razlog zbog koga treba odustati, ali ono na ta sam ja u ovom trenutku fokusirana i to mislim da ustvari prvobitno mora da se desi, to je da se ja lino pomirim sa te etiri godine, zato to su svi ovi parcijalni dogaaji o kojima mi priamo samo dio prie. Ono to je za mene mnogo vanije Dio te prie jeste to, to je to toliko traumatian period da Mislim, tu ima toliko dogaaja. Kada si me pitala, kao: Ajde, ispriaj mi jedan dan. Mislim, meni je to sada, iskreno, poprilino besmisleno, zato to ja tebi mogu ispriati pet, deset, petnaest jako bitnih dogaaja za mene iz tog perioda. Ali mislim, mogu ti ispriat neku rutinu, kao ja sam ila u kolu, i bilo je strano zato to je moglo da puca. Ali, ja sada nemam neke konkretne emocije vezane za to zato to mi to jo uvijek izgleda kao neki film koji se nekada desio. Ali postoji tu gomila stvari da Taj dogaaj za koji sam krenula da ti kaem, koji je vezan za moga oca i koji mi je jedino moda onako eksplicitno povezan za sjeanje na njega. A to je bio da je otiao na liniju i da ga nije bilo odreeni vremenski period. Sjeam se da sam stajala na toj terasi, poto smo ivjeli ovako blizu (pokazuje rukom), blizu kraja te ulice. I tu je bila ta uma i tata je bio na poloaju u nekoj umi, gore negdje, valjda. Jer se sjeam njega potpuno promijenjenog, potpuno sijedog, jer Ja se njega nisam sjeala toliko sijedog kada je otiao. ...kako tri odozgo sav tako prestravljen, mrav, sijed, preplaen. Mislim, tano se sjeam u tom trenutku njega tako u toj uniformi, neke kose narasle, sijede, potpuno mravog, promijenjenog. I znam da mi je to bio onako poprilino upeatljiv i traumatian odnos prema nekome ko ti je otac. Ima osam, devet godina i gleda svog oca potpuno promijenjenog i potpuno prestravljenog. Sjeam se da je doao kod nas kui, da je do-

200

nio po prvi put u ivotu neki large paket neke hrane, strane, koji su oni dobili, koju mi nikada eto, uz svu tu neimatinu tokom rata, nismo pojeli, zato to smo mi ipak neka bosanska porodica koja sada tu neku gotovu hranu u neemu Nikada je nismo ni otpakovali da vidimo ta je unutra. (Smeh) I to je genijalno. Vjerovatno da smo imali neku glad da nemamo ta jesti da bismo to na kraju pojeli. Ali recimo, to je, mogu rei, jedno od vrlo rijetkih, recimo, eksplicitnih sjeanja da mi je bilo povezano s njim. ak moda i jedino sjeanje da ga se, iskreno, sjeam u uniformi tokom tog itavog period. A bio je stalno... Mislim, iao na poloaj. Sea li se svog oseanja moda? Bila si mala, ali sada si opisala taj momenat, on je sed, narasla mu je kosa, mrav je, tri Moe li da se seti oseanja dok si ga gledala takvog? Zna ta, tu imamo jedan mali problem, zato to se ja ne sjeam, generalno, osjeanja vezanih za taj period. Mislim, prolazei kroz psihoterapiju, terapeutkinja mi je rekla da je to zato to se ja nisam jo uvijek suoila sa svim tim. Veinu tih stvari imam samo na nivou sjeanja. Ali jo uvijek je to poprilino onako, kaem ti, na apstraktnom nivou filma. Tako da se sjeam sebe kao vrlo male i u ovom trenutku, ali to stvarno nije osjeaj. Ali, ono to ja mislim da sam osjeala u tom trenutku jeste bilo to, da mislim (sad je ovo ve psiholoko tumaenje) da sam doivjela njega kao nekoga ko mene ne moe da zatiti, ko je sav preplaen, mislim, ko treba da bude otac koji e vas voditi u ivotu, koji e ti dati sigurnost. Mislim, ja sam njega vidjela kao jako preplaenog i izmijenjenog. I ono to ti jedino mogu rei je da znam sa sigurnou da sam tada osjeala ok. Kao, apsolutni ok. I znam da stvarno nisam mogla vjerovati koja je to transformacija. Mislim, potpuno mi je... I ono to je moda ustvari jo bitno, a vezano je za tatu, jeste mislim kao U toku te tri godine postoji nekih faktografskih par vanih sluajeva Na nivou fakata u stvari jeste da je moja rodica poginula. erka od maminog brata koja je tada imala etrnaest godina. I ona je poginula od granate. I to je jedna stvar koja je kao fakat. Neto to je obiljeilo nas sve i to se, naalost, desilo na kraju rata, ve 94. kada smo... Poto smo mi porodino jako bliski. To je mamin jedini brat. To je s mamine strane jedina porodica koju imamo tamo. I s njima smo bili itav rat. I svima je bio cilj, i to se osjealo, da preivimo do kraja. I znam da smo uvijek bili zahvalni, kada bismo se skupili, na tome da smo svi na

201

broju. Dakle ono, kua nam je izgorjela, stan su nam i stvarno nita nije bilo bitno. I znam da moji nikada nisu tugovali za tom kuom u tom periodu, niti za bilo im. I stvarno smo bili sretni da smo svi uspjeli da doguramo do kraja. Zato to 93. sam ranjena u ratu. (Pauza) I ono, to je bio poprilino traumatian dogaaj, naravno, za nas sve koji smo bili tu prisutni. Zato to Mislim, ja nisam neto puno ranjena. Ovaj, imam geler u nozi, ali moja jako bliska prijateljica koja je, kao eto... Zanimljivo je da taj dan u toj sobi... Sad ja skaem ovako. Je l to okay? U redu je, naravno. Ovaj Jer taj dan u toj sobi Po pitanju tog tvog pitanja kako smo se slagali smo bili ja, moja sestra, moja, u to vrijeme, najbolja prijateljica, S. koja je bila Srpkinja i najbolja prijateljica moje sestre, D., koja je bila Hrvatica. I mi smo svi ivjeli u istoj ulici u to vrijeme, dok je bio rat sa Srbima i sa Hrvatima i sa Bonjacima. Dakle, svi su sa svima ratovali. I nas tri smo sjedile kod nas ustvari i granata je pala preko puta. I moja sestra i njena prijateljica su se izvukle bez iega. Ja sam ranjena malo. Ali S. je jako ranjena i ona je jedva preivjela u tom periodu. I mislim, sjeam se tog trenutka kao neega to je bilo potpuno kao nadrealna filmska scena, u kome se sjeam jedino bljeska. I sjeam se mirisa baruta i mame koja histerino otvara vrata i vie nam da izaemo. I kao, ja se sjeam da sam ja izala potpuno normalno i da je izlazila S. ispred mene i niko nije Mislim, to su stvarno sekunde bile. I izlazile smo iz te sobe koja je bila sva tako zadimljena. I kao jednu, po jednu Zna ta Kao, prva S. sa tako neto nekom rukom I ona je ve u tom trenutku (zvuk petardi od spolja) Utakmica Govorei kako je slomila ruku i mama joj kao govori: Ma dobro, nije ti nita. Ui unutra. Poto smo se mi sakrivali u WC-u koji je bio bukvalno u brdu. Nije imao prozora, nego tako Da smo vrlo rijetko ili u podrum stvarno. Zato to je on imao istu funkciju kao podrum. I mama, koja njoj histerino govori: Nije ti nita. Sjedi. Slomila si ruku, nemoj da drami. Koja potpuno Mama, koja je racionalna u tom trenutku. I ja, koja idem. I u tom trenutku se mi nalazimo u tom WC-u sa nekim bijelim... To se kod nas zvalo jambolija, al to je ovo (pokazuje rukom na ilim), kao ilim bijeli. I S. koja okree lea, koja su sva krvava i koja poinje da povraa krv. I moj tata, koji je prije toga uvijek padao u nesvijest kada vidi krv, koji nju uzima... Ona poinje tu da povraa krv i da govori kako e umrijeti. A ja u tom trenutku... Dakle, to je 93., ja imam devet godina. Ona ima

202

deset godina u tom trenutku. I tata koji nju iznosi. I u to vrijeme, budui da je bila 93. i Taj dan je bio zanimljiv, zato to je u to vrijeme dolo do nekog sukoba sa hrvatskom vojskom i to ba u naoj ulici. Odnosno, u to vrijeme sa hrvatskim civilima, civilima hrvatske nacionalnosti. Odnosno, mukarcima koji su otili iz ulice na okolno brdo i Armije BiH koja ih trai okolo kao, zato to idu na neprijateljsku stranu. Dakle, apsolutno je ludilo. I u to vrijeme, na svu sreu, pored nas u toj kui (jer je S. ivjela preko puta), u nekoj polu-izgraenoj kui, je bilo jako puno vojske Armije BiH. Tako da su oni uletjeli u tom trenutku, zato to se kod nas deava haos. S., koja je sva u krvi, koja ima prostrijelne rane tu i mi, koji smo Troje nas koji smo u apsolutnom haosu. Jo uvijek ne kontajui ta se deava, zato to su to bukvalno minute u pitanju. I tata moj, koji nju iznosi. Mislim, ona je jedinica kod roditelja i to je apsolutna strava. To se deava kod nas u kui. I neko je tu valjda Ja tu nisam prisustvovala To je sada njihova pria, jer sam ja u WC- u u tom trenutku. Nju je neko odveo u bolnicu. I taj ovjek koji ju je odveo kad se vraao, poginuo je. Zato to ga je snajper pogodio. (Pauza) I moje sjeanje je to, da ja po prvi put svog tatu zato to moj tata nije puio est godina Dakle, ja ga se ne sjeam kao puaa. ...kojeg ja prvi put vidim sa... Moemo li...? (Pokazuje da prekinemo snimanje) Priale smo o momentu kada si videla kada je S. bila ranjena, tvoja najbolja drugarica tada, i o tvom tati koji je izneo... aha? Da. Priale smo o tome kako sam ga tada nakon prvi put u ivotu vidjela da pui. I sjeam se, da mi je to ostalo onako, poprilino upeatljivo zato to mi je to bilo okantno. Mislim, ne toliko okantno, koliko vjerovatno u okvirima itave te situacije jo nije Vidi nekoga ko ti je otac da po prvi put pui, to je malo onako, poprilino udno. I to je bilo posljednja stvar onda Poto u tom itavom trenutku niko nije skontao da sam ja ranjena, pa ni ja sama. I onda smo mi sjeli u to kupatilo. Ja se sjeam da sam sjedila pored WC olje onako, naslonjena. Poto smo mi provodili uasno mnogo vremena u tom kupatilu. Mislim, veinom tokom te tri godine. I ja sam tako stavila nogu i onda je moja sestra poela da vriti zato to sam imala neku roze trenerku i ona je vidjela krv. I vidjela je da je tuda pocijepana trenerka. I ona je tu poela da vriti i U to vrijeme, S. je ve bila otila, to jest odveli su je. Budui da je bilo isuvie riskantno da me voze negdje, a to je bila isuvie mala rana, doao je neki vojnik, od tih koji su bili tu. Budui,

203

dakle, da je on od onih na liniji koji non-stop gledaju te rane, pa da kao on pogleda, da vidi da li (pauza) ima potrebe da me voze negdje. I doao je to i pogledao. I rekao je to okay, da e zarasti. I to je posljednja stvar. Mislim, njega se posljednjeg sjeam da sam ga vidjela. Budui da je mama negdje izronila apaurin u tom trenutku, koji mi je dala i koji sam ja popila, zaspala sam nakon toga i kada sam se probudila sjeam se da Prva scena koje se sjeam kada sam se probudila, je sjedim u naoj dnevnoj sobi. I ovako je do pola zazidan prozor ovim betonskim blokovima zato to je tata onda odluio da sve prozore zazida. Tako da smo sljedeu godinu i po ivjeli sa potpuno zazidanim prozorima. Nije malterom zidao, nego je naslagao tako te betonske blokove. A tamo u sobi, gdje smo mi ranjeni, stavio je ova naa vrata i stavio ih tako pored, u sluaju da padne ponovo granata, bar da se neto zadri tim vratima. Mada, nismo neto provodili vrijeme u toj sobi uopte. Dakle, nismo tamo neto pretjerano ulazili, nismo vie ni spavali u toj sobi. Sjeam se da su u tom krevetu, na kom smo sjedili, na tom kauu, po toj stranici je bila gomila gelera koji su se zadrali. Tako da je samo jedan uspio, jer sam ja drala ovako nogu... (pokazuje) Tako da je samo jedan uspio da proe, na svu sreu. Al sjeam se da je to godinama poslije stajalo tako. Valjda mislim, da je to jo jedna zanimljiva situacija. Mislim, specifina situacija koje se sjeam. Da mi je tata bio onako specifian Mislim da je neto specifino bilo povezano s njim. Pominje tatu, ta je sa mamom? Jesi li sa njom priala o tome ta se deava ili ta se deavalo tada? Kako se ona nosila sa svim tim? Ona je u stvari, imala negdje, to se tie nas porodino, i teu ulogu u svemu tome. Mislim, iz moje neke perspektive. Zato to je ona morala da vodi rauna o naoj sigurnosti. Dakle, svaki dan da mene vodi u kolu i da vraa. Da vodi rauna o B. koja je u to vrijeme Mislim, kroz taj period je B. trenutano mnogo tee prolazila, rekla bih, nego ja. B. je tvoja sestra? B. je moja sestra. Zato to je ona bila 6 godina starija i bila je u pubertetu u tom vremenu. Tako da je za nju to bilo vie neizdrivo. Mislim, po itave dane zatvoreni u tom kupatilu. Ona krene da izae, poto su se oni sastajali u nekoj drugoj ulici, u podrumu. Imali su kao ureen podrum za njih raju. Ona krene, granate krenu da padaju, ona mora da se vrati. A u tom periodu je imala deka i mislim, to je bilo

204

potpuno ludilo. I onda je mama morala da vodi rauna o tome da l je ona sigurno stigla do tog podruma, gdje se nalazi, da l imamo ta da jedemo, gdje je tata. Tako da, ja u stvari iz ove perspektive, uopte ne mogu da zamislim kako je njen ivot izgledao. Ona je u osnovi bila okay. Mislim, mi smo svi bili manje-vie okay u tom periodu. Mislim, B. bi kao imala vee probleme s vremena na vrijeme. Govorila bi na kraju: Ja vie ne mogu. Ne mogu. (Pauza) Ali nekako, kada se nalazi u tim okolnostima Mislim, probudi se ta ovjekova sposobnost adaptacije, jednostavno tako da Iz ove perspektive sve je to bilo suludo. Kao kakva kola, kao mani kolu. Stvarno, ljudi Kad se tako nalazi u tako potpuno nenormalnim okolnostima proba da izgradi neki normalan ivot. Zato to je to jedini nain da ivi u stvari. Tako da je mama bila okay, sve do perioda dok moja rodica E. nije poginula, zato to To je bila erka njenog brata. I mislim, sjeam se tog dana, mislim, kad je pala ta granata koja je ubila E. Mislim, mama je krenula automatski. Poto to je bila ve 94. i mi smo ve mogli da procijenimo kad padne granata u koji dio grada je pala. I mama je procijenila da je pala u njihov dio grada. I ona je histerino krenula da ih zove. Poto su u K. radile veze unutar grada cijelo vrijeme. Nije se moglo dobiti Sarajevo ili nita izvan. Ali manje-vie Kako u kojoj kui, ali kod nas su, mislim, skoro itavo vrijeme radile. I onda je ona njih krenula histerino da zove i nije mogla da dobije nikoga. I ja Tek su negdje na kraju dana, nazvali i rekli da ju je samo staklo posjeklo iza uha i da je u bolnici. I mama je pitala: Da li je svjesna?. I oni su rekli kao: Pa eto, manje-vie. Da bi se ispostavilo Ujutru u est je njen brat nazvao. Brat moje mame, otac E. i mislim, to je bilo poprilino Zato to je on bio policajac. I on je nama uvijek bio neki autoritet. ak i vie nego tata, zato to je bio taj policijski tip. I sjeam se da je mama priala kako je on urlao preko telefona, da je plakao iz bolnice. Meni je nekako jo tada ostala u sjeanju ta moja imaginarna slika njega kako plae. Nekoga koga doivljavate na takav nain i on je Mislim, on i danas plae kada odemo na groblje i tako to. Ali znam, od tog trenutka mama je postala pogubljena. Ona je to jutro krenula prema njima. Poto ta moja rodica ima stariju sestru koja je jo uvijek iva. I ona se usput oblaila. Kako ona kae, tako po gradu, potpuno sumanuta. I onda je dola tamo i ula je u kuu i pitala je gdje je sestra, D. i Tu je bila jo neka roaka koja je prespavala tu, i rekla je: Spava. I moja mama je histerino ula u sobu, poto je moja

205

mama taj tip, i rekla: ta ima da spava? Sestra joj poginula. I onda je ona to njoj rekla. I ova se tu naravno, pogubila. I od tog perioda je mama naravno, onako malo bila utuenija. Dosta bi bila tuna i Al to je trajalo moda godinu dana moda da, neto vie oko godinu dana. Dok se nije zavrio rat. Tako da Ona je ustvari pokuala negdje da sve nas dri pod kontrolom. Mislim, tata je manje-vie, iz moje sadanje percepcije te situacije, a vjerujem da su se i oni tako osjeali... Ne sjeam se neke drame, manje-vie je bio siguran zato to je ostatak rata tata bio na dunosti u kuhinji i kuhao bi hljeb. Tako da ne bih rekla da je ita vie bio izloen opasnosti nego da je bio u gradu. Mislim, tako da Ne znam koliko se ona za njega brinula. Nikada nije priala o tome. Ali mislim da Kada se nalazi u tim okolnostima gdje prvo mora da vodi rauna o djeci, da l su iva, da l imaju ta da jedu, da l smo svi mi ivi. I o tome da ima komiluk okolo, prijatelje iji su isto tako muevi negdje. Vjerujem da to daje taj neki osjeaj zajednitva u kojem se svi oni lake nose s tom situacijom. Tako da se ne sjeam nekih drama, gdje je tata, ta je tata? Mislim, ne sjeam se generalno nekih drama s njene strane. Osim tog trenutka kada smo bili na tim stepenicama kada ona nije vie mogla. A sea li se moda njihovih odnosa? Kako si ih videla? Da li si se uopte bavila time? Kakvi su odnosi izmeu njih dvoje? Tokom rata? Da. Pa, ja ne bih rekla te Tako da se taj odnos negdje unormalio ustvari, tokom rata. Zato to on nije izlazio, bio bi na liniji i vratio se nazad. Nekako, ali u isto vrijeme taj odnos u toku rata nije ni postojao zato to Potpuno je itava panja bila usmjerena na druge stvari. Tako da se ja ne sjeam neto pretjerano njihovog odnosa osim to smo provodili neko vrijeme zajedno kada je tata tu. Mislim, tata bi se brinuo koliko je mogao. Mislim, njen brat se dosta brinuo za nas, zato to je on bio u policiji i bio je u gradu cijelo vrijeme. Tako da bi nam donosio stvari. A to se tie njihovog odnosa... Mislim, ne pamtim taj odnos kao neto specifian. Osim kao neto blii zato to Mislim, normalniji u smislu: kada nije na liniji, kui je. Ti si bila jako mala kada je poeo rat. Da li se sea da li je rat doneo

206

neke promene kod njih u odnosu na ono kakvi su bili pre rata? Definitivno, da. Mislim, postali su Ja bih rekla da su tokom rat postali vie usmjereni na porodicu i vie usmjereni Mislim, rat je toliko neka iaena realnost da se sve okree oko ivota, ali u onom apsolutnom egzistencijalnom smislu. Tako da, u stvari, tokom tog perioda, ja bih rekla, smo bili i vie i nego i poslije, usmjereni jedni na druge zato to je to postala stvarno svrha. Mislim, po prvi put i jedini put u ivotu smo imali to iskustvo da smo apsolutno usmjereni na egzistenciju. I to, onako u mirnodopskim uslovima reeno, mislim uslovima, nema taj osjeaj da ti svaki dan moe da umre, da te neto moe da udari na ulici. Ali, tokom rata stvarno ima taj osjeaj da svaki dan nekog nema i ti se jako privikne na to. Jedan dan ti pogine neko ko ti je jako blizak kao sestra, pogine ti prijatelj, pogine ti kao... Tako da, ja bih rekla u isto vrijeme pokuava da izgradi tu iluziju normalnog ivota, a u isto vrijeme si apsolutno usmjeren na apsolutnu egzistenciju, egzistenciju sebe i egzistenciju drugih. Tako da bih rekla da se taj njihov odnos promijenio. Vie su bili onako usmjereni na to da li preivljavamo, ta sutra, ta emo jesti... Sea li se moda svog odnosa prema onima s kojima se ratovalo? Da. Sjeam se jako dobro. Da. Mislim, ja sam imala... Toga se jako sjeam zato to je bilo zanimljivo da je S. otac je bio inae iz S. I nekako Mislim, naa slika je bila da su to etnici. To je bila zvanina pria. I to su etnici. I ja njih stvarno u tom periodu Sad kad vratim sliku, moja slika neprijatelja uopte nije bila ljudska. I to je fakat. Kada bih zamiljala to, te neke druge tamo iza, uopte ih nisam Ali ja sam bila dijete i ovo je potpuno crtani-film varijanta i za mene vjerovatno jedina mogua u tom trenutku. Nisam ih zamiljala neto s pukama, etnike, bradate. Nego su meni ti drugi bili ivotinjice, otprilike. Stvarno na tom nivou avola koji okolo ele svima da napakoste. I ono to je zanimljivo za to jeste da sam ja Meni je sestra u to vrijeme rekla za Balaevia. Ja imam uasno udan odnos sa konceptom Balaevia zato to smo Zato to sam ja njega manino sluala u tom periodu. I bila je ona pjesma koju i dan danas oboavam. I to mi je moda i najdraa pjesma u ivotu ovjek sa mjesecom u oima. Od tog trenutka, ba Naravno, kad ima sedam, osam godina ne moe da razumije ta tano pjesma hoe da kae i sve to nekako sebi priblii. I u jednom trenutku ide stih kao crni ti je princ poljubac dao, kao zverko ludila to si se probudila,

207

crni ti je princ poljubac dao. I ja se sjeam zanimljive scene apropos tih drugih: ja ulazim u podrum u koji smo ili kad je stvarno bio haos, kad nam kupatilo nije bilo dovoljno. I ja kao meni ta pjesma zna Kao negdje je ujem. Ne stvarno, fiziki, nego mi u glavi odzvanja. I ja stvarno zamiljam tog drugog kao crnog princa. I ovo je sad stvarno iz perspektive djeteta, al to je meni tako izgledalo. Dakle, nije to Nije to bila neka klasina slika nekog drugog kojeg su vjerovatno i odrasli zamiljali ili vidjeli ili ne znam ta. U okolnostima kada si civil i nema direktnog kontakta sa linijom, to stvarno je zamiljanje kako izgledaju ti drugi. A meni je to tako izgledalo. Ko crtani neki udni likovi koji sada tu pokuavaju nas unititi. Ja se sjeam toga da je S. otac bio iz S., a S. ujak ili stric, svejedno, ne znam ta je to Mamin brat? Ujak. E, za njega postoji mit koji nije provjeren, da je on otiao na brdo, na te B. i da je bio tamo u srpskoj vojsci. I S. otac, kako je pucalo i mi se nalazimo u sklonitu, on je krenuo da psuje. Za nas Bosance u tipinom srpskom maniru da ovo, da ono. I znam da je uvijek psovao na tog njenog brata: I tvoj brat ode u etnike (smeh). I ja se sjeam kao dijete, da je meni to Zna kao, on sad tu pria o nekim etnicima, o nekom njenom bratu i I onda je dosta on spominjao: Oni tamo iz Beograda doli i. I znam, sjeam se trenutka kada sam razmiljala: Boe, kako ti ljudi sad u Beogradu. Ali, ono to mi je sada zanimljivo jeste da je meni taj Beograd bio, ne onako kao to bi se moda oekivalo, kao ne znam neko leglo etnika i neprijatelja, nego, sjeam se tano te neke svoje slike, to je bilo mirno mjesto, ali opet ono drugo. Nisu sad ti moji te neke slike zlih avola tamo hodale, nego je bilo mirno, okay mjesto koje je kilometrima daleko. Zato to U tom trenutku, dok si u tim ratnim okolnostima u gradu, sve mirnodopsko ti je ne... Ti ne moe nikada da doe do tamo, zato to je to fiziki nemogue. Kao, znam da mi je bilo mirno mjesto i nisu bili tu neki avoli okolo. Ali mi je bila ta opet udna percepcija ipak drugog. I zanimljivo mi je to to nikada nisam povezivala Balaevia koji je iz Srbije, jer je on meni u tim trenucima stvarno jako puno znaio, koliko god sada ono zvualo bezvezno. Mislim, nisam nikada uspjela da poveem na tom nivou generalizacije, niti da je on iz Srbije, niti da je on neto. Stvarno nisam u tom trenutku Mislim, nisam kao dijete uspjela da predoim da je to negdje neki Srbin. To su stvarno onako poprilino imaginarne, crtane

208

figure. Zato to je to jedino to ti moe imaginarno da funkcionie u tom trenutku. Isuvie si mali da bi imaginarno zamiljao vojnike koji su sa druge strane, nego jedini nain imaginacije su ti crtani filmovi. Ali kad kae, to mi je jako zanimljivo Beograd, to je neko mirno mesto, ali neto drugo. Da li bi mogla da mi objasni malo detaljnije? Da. Mislim, ta moja slika uopte i mislim, pojam Beograda je bio iz te perspektive to bi taj S. otac to esto spominjao, zna. Zato to je on bio iz Srbije. Ja vjerujem, sada kada razmiljam kao odrasla osoba, da se on osjeao jako defanzivno i ugroeno. Jer definitivno je njemu kao nekome ko je iz Srbije... On je priao ekavicu itav svoj ivot, nije bilo lako s nama Bonjacima, u tom trenutku u istom podrumu, dok padaju granate. Mislim, ja vjerujem da je to njega egzistencijalno ugroavalo, da on nije znao ta da oekuje. On nije znao da li e moj tata ustati i njega ubiti u tom trenutku. Mislim, ja vjerujem da bih se ja tako osjeala. Tako da mislim da je moda moda je imao potrebu Poto je on to jedini priao. Ja nikada to nisam ula, ne znam, od drugih ljudi, mojih roditelja i od drugih ljudi koji su bili Bonjaci, koji su bili tu zajedno sa nama. Nego je on to uvijek potencirao. E, sad ja vjerujem da je on to radio kako bi obezbijedio svoje mjesto, osjeao se sigurnije i, na kraju krajeva, sebe smjestio na kojoj je on strani. Ali znam da je on dosta priao o tome i da Ja sad ne znam na koju foru sam ja stvorila tu sliku. Ali mislim da mi je to kao onako bilo da kao ljudi koji su otili iz grada ili su otili na brdo ili su otili u Beograd. Tako da Mislim da sam nekako u tom trenutku uspjela da tu razliku Beograda kao nekog mjesta gdje su otili... Ali ne mogu pucati na nas, pa mi je zato bilo mirno. Ili nekoga ko je otiao tamo negdje gore, negdje gdje iznad i ipak fiziki puca na nas. Tako da mislim da ta moja percepcija neega to je drugo, a mirno dolazi iz takve Da su ti ljudi otili tamo, ali da nam ne mogu nita. to u stvari, moda objanjava sve to. A kada se rat zavrio u K.? Pa, rat se zavrio sa potpisivanjem Dejtonskog sporazuma, kao i svugdje drugdje al... Sea li se moda tog nekog perioda? Pomenula si 94., Dejton je 95. ako se seam dakle lagano se ide ka tom nekom kraju rata. Sea li se tog perioda?

209

Pa, nama je bio malo tei taj period, zato to je E. poginula 94. i mi smo se svi potpuno... onako... pogubili u svemu tome. Zato to smo bili stalno kod njenih i... sve to zajedno. Ali ono to je zanimljivo jeste da sam bila bolesna na taj dan poto... Mi nismo imali struju nekih est mjeseci 93. Vodu smo imali cijelo vrijeme u K., ali struju nismo imali na poetku rata sa HVO- om... Tako da je to bilo nekih est mjeseci i onda smo opet dobili 94., 95... kad je ve krenulo... 94... A ja sam bila bolesna na taj dan. Ja se sjeam da smo mi gledali televiziju i tano se sjeam tog potpisivanja Dejtonskog sporazuma i te ceremonije... kako smo je gledali na televiziji i kako je ustvari u mojoj percepciji bilo kao... Ono to je meni znaio kraj rata jeste da ja mogu hodati ulicama, a da mi se nita ne moe desiti. I tano se sjeam toga... Mislim da mi je mama ak i govorila, kao ono: E vidi, od sutra moemo da se etamo, moramo biti oprezni, ali trebalo bi da sve bude okay. Tako da je u mojoj glavi to neki zavretak rata. Ali, to mi je stvarno nastupilo... onako... u mom sadanjem sjeanju naspram toga kako sam se osjeala... kao neka onako... relaksacija... Tako mi je to nastupilo. Nije kao neto da je sad sve super, nego kao kad si... Jako su ti stegnuti miii i sad osjea da si opustio... Jo uvijek nisi u redu, ali kao opustio si. I to je sada proces koji ide ka normalizaciji. Ve tada sam mogla da osjetim to kao neko postepeno oputanje, ali ne kao... ono... prelazak iz svijeta u svijet. Sada mi to izgleda kao crna rupa, pa bijela rupa, ali tada to nisam tako doivljavala. Sea li se reakcije tvojih roditelja na kraj rata? Tvoje sestre? Ne. Ne sjeam se. Ne, sjeam se da ja taj dan mama bila tu, ali... Ne, ne sjeam se. Mislim, ja se ne sjeam gomile stvari tokom rata. Ja se ustvari sjeam jako malo stvari, tako da... ne. Iako sam bila mnogo starija, nego za neke stvari kojih se sjeam... toga se konkretno ne sjeam... ne. A ta se deavalo posle toga? Dakle, 95., ako sam razumela, vi ste jo uvek u K...? Da. Mi smo cijelo vrijeme u K. Sljedeih deset godina. Aha? Pa, ono to je za mene, kao promjena nastupilo... to jeste... to smo mi promijenili kolu. Ve 95. sam bila kao peti razred i mi smo iz tog

210

podruma preli u nau staru kolu. I toga se sjeam. I to nam je bilo kao ajde neka normalizacija. Aaa... pa, ono ega se jo sjeam... evo sad kad ovako razmiljam, jeste to... ako priamo o porodinoj dinamici... U nekom mom sadanjem sjeanju, to kree polako da se osipa, al na nain da... Budui da tokom te etiri godine, prostor u kom funkcionie je jako skuen i ti nema ba puno izbora... E, onda se tog perioda sjeam kao nekog gdje svako odlazi da radi neto svoje. Sestra kree u kolu normalno, nastavlja sa srednjom kolom. Devedeset sedme odlazi na fakultet. Tata kao uzima taj restoran koji je poeo da pravi prije rata i kao to polako sada neto kree da radi. I mama dugo poslije nije imala posla, ali mi djeluje kao neko ko je poeo da sad ivi koliko-toliko normalnije. Tako da... Kree mi taj period osipanja u tom smislu da smo svi mnogo slobodniji da radimo neke stvari koje elimo. A ta se s tobom deavalo? Dakle, s izlaskom iz rata ti ima... koliko godina, 95.? Jedanaest. Pretpostavljam, nastavlja kolu? Da. Mi prelazimo dakle, u tu nau novu-staru kolu. Nismo vie u tom podrumu... Pa, vidi to je zanimljivo. Nikada nisam razmiljala ta sam radila nakon rata... Pa... nemam pojma. ta smo radili? (Pauza) Da. Ono to mi je ustvari zanimljivo... da... U petom razredu poinju da se vraaju ljudi izvana. Sjeam se da je 95. sa mnom krenula u kolu drugarica koja je bila u Hrvatskoj tokom rata i koja je poslije postala moja najbolja prijateljica. I znam da mi je to u stvari bio ok, zato to su se ti ljudi vratili mnogo normalniji od nas. Zna, mi smo bili onako kao poludivlja djeca koja su tako... jo uvijek pogubljena... nosimo te... ne znam... humanitarnu pomo... ove majice i ruksake i... Svi smo tako nekako malo poludivlji... ak i slike kad gledam.... I onda ulijeu ti ljudi koji uopte... ne priam ovo s namjerom da kaem da je njima bilo lake ili... to je potpuno nebitna stvar. Nego, dolaze kao neki ljudi sa nekom drugaijom odjeom, sa nekim drugaijim priama. Znam da mi je to ustvari bio poprilian ok i da... Mislim, nisam ja neto osjeala u tom periodu kao ljutnju na te ljude. Jo smo mi bili klinci, isuvie smo bili mali, ali znam da je to ustvari prvi neki dodir sa... onako... sad bih rekla... normalnim svijetom. U tom trenutku je meni to ustvari bio jako udan svijet. To mi sad izgleda, u mom sjeanju, kao da ti je sve okolo...

211

onako... malo prljavo i... sivo i takvo, sve nekako... I onda ima tako par ljudi koji su svijetle take, koji dou tako, sa potpuno drugaijim svijetom (nerazumljivo). Tako da bih to navela kao neke prve poetke procesa normalizacije u stvari, u svemu tome. A u kakvim su odnosima bili, ako se sea, deca koja su bila tu i deca koja se sad vraaju? Pa, zna ta... bilo je malo problema... mislim, ja sam se... Ja sam poslije razmiljala o tome... Bilo je malo problema, zato to recimo, nastavnici su dosta imali problem s tom djecom zato to jo uvijek postoji... a to idemo unazad... to su sve bile izraajnije... nakon rata, taj osjeaj izdaje. Zna, kao oni su otili. Sad dolaze ta djeca koja esto ba i ne znaju na jezik, ako nisu bila na podruju bive Jugoslavije. Ti ima djecu koja su otila sa sedam godina i vraaju se sad sa jedanaest. U kljunim godinama su uili neki drugi jezik i znam da nisu neto pretjerano bili spremni da... kolko se ja sjeam... vjerujem da tako nije bilo svugdje... da sad posvete neku pretjeranu ekstra panju... Znam da nam je bilo jako smijeno to to je doao jedan drug koji je bio tokom rata u Norvekoj i koji je gledao tako mapu BiH i njemu nita nije bilo jasno na tome. Kao, mi smo uili neke planinske prijelaze i da je on tu potpuno lupetao stvari i da smo se mi njemu beskrajno smijali... Jo on nije znao ni jezik, niti je znao planinske prijelaze u Bosni... Mislim, iz Norveke... (smeh) I takve stvari, tako da... U sutini, bio je to okay odnos i negdje... Sada kada razmiljam, moji najbolji prijatelji su bili ljudi koji su se vratili. Dosta njih su meni postali super prijatelji. Ali mislim da je bilo malo udno. Ne mogu rei da je bio isti odnos izmeu mene i nekoga ko je bio tu tokom perioda i mene i nekoga ko je bio negdje, pa se vratio. Ali ne sa stanovita mrzi ih i nee da se drui, nego vie u tome da su to stvarno... kada su mala djeca u pitanju, to su stvarno razliiti svjetovi. Zna, potpuno je drugaije. Ono to mi je jo ostalo u sjeanju jeste da su ta djeca imala veliki osjeaj... ono... odgovornosti, krivice i tereta na leima. Tako da... ta moja super prijateljica... Njoj je otac poginuo tokom rata i znam da je ona to jako potencirala. Mnogo vie nego neka djeca koja su bila tu cijelo vrijeme i koja su izgubila roditelje. Tako da mislim da je to ustvari bio onako, iako smo bili djeca, period u kojem smo pokuali da se negdje izjednaimo i da ipak budemo samo... ono... kolege iz kole.

212

Sad kad gleda iz ove perspektive, pitanje je moda trapavo, na koji nain je rat obeleio tebe? Mada o tome si i priala, ali kad proba da sumira na neki nain... Na koji nain ini ono to si ti danas? Pa, zna ta... O tome ba dosta razmiljam u proteklo vrijeme, zato to... Kako sam se preselila u Beograd, malo imam drugaiji odnos prema svemu tome zato to... Jednostavno mora da izae iz Bosne. Mora da izae iz tog svog primarnog okruenja, ja bih rekla traumatinog, da bi postao svjestan koliki problem stvarno ima. Zato to nije isto ivjeti s ljudima koji... od kojih veina imaju slino iskustvo i ivjeti s ljudima od kojih veina nema to iskustvo. Znam, recimo, da sam postala svjesna toga da sam ranjena tokom rata i da je to neobina stvar, tek kada sam se preselila ovdje. Prvo, jako mali broj ljudi to generalno zna, zato to... Nije zato to ja to krijem, nego zato to sam ranjena kada mi je bilo devet godina i tu svoju ranu nosim itav ivot sa sobom. Uopte nemam taj odnos prema tome kao neemu to se desilo, nego je to postalo stvarno sastavni dio mene. I sada, to sam starija, noga me vie boli i to osjeam i to mi je kao neto to... ne znam... boli te glava, s vremena na vrijeme, ali ima glavu itav ivot, pa, boe, ta da radi sad? Otprilike, prirodan dio mene. Recimo, to da je to neto to je neuobiajeno i nije ba normalno, sam ustanovila prvi put kada sam dola ovdje i kada sam epala jedan dan jer me je boljela noga na promjenu vremena i kao pitao me kolega na poslu: ta ti je?. Ja sam rekla: Ma, nita. To mi je najlake... Sad ljudima da objanjavam... On je rekao: Pa, to si slomila nogu?. Rekoh: Nisam. Nisam lomila nogu. I onda, on je insistirao ta je... ta je... ta je... I sad glupo mi da laem, a opet mi neugodno da kaem i ja kaem: Ma, nita, tokom rata sam ranjena. I ja nikad neu zaboravit taj izraz na njegovom licu. To je stvarno bio apsolutno zaprepateni ok. I on je samo rekao: Jebo te, ta si ti preivjela. I to je bio kraj komunikacije otprilike. I onda... Izvini to te prekidam, rekla si: Nisam elela da laem, a bilo mi je neugodno...? Huh... da. E, pa da. To je sad drugi aspekt koji se nadovezuje na tvoje prvo pitanje... to sam, kada sam se doselila ovdje, shvatila to da... kako to da kaem... na nekom iskustveno-reaktivnom nivou se razlikujem od... recimo konkretno, od mojih kolega, zato to... To je krenulo da isplivava malo nakon to sam dola. A to je funkcionisalo na nain da... Kad vani grmi, ja imam malo drugaije asocijacije na to... Nije da

213

se plaim, nego ne volim to da sluam. I to... to me stvarno izluuje. A kada nestane struje, to me tek izluuje, zato to mrzim svijee i vani grmljavina mi je nona mora. To mi uopte nije romantino, (smeh) recimo. I onda je to, recimo, primjer u kome ja reagujem drugaije od drugih ljudi. I onda... Sad ve ne toliko, zato to sam nauila da se cenzuriem. Al na poetku bi mi izletjele tako stvari... tipa... sad ne znam... Mene ovo podsjea na neto. Ili mi izleti neto to je povezano sa ratom i onda sam prvo primjetila ok kod ljudi. A drugo sam primijetila... dobro... to, ljudi najee ne bi reagovali. Bila bi neka sumorna atmosfera i prazan prostor. Ja sam ustvari nekako sebe doivljavala u tim trenucima kao nekog ko je jako crn, ko samo pria o tako... crnim stvarima. to ja, dok sam bila u Bosni, stvarno nisam primjeivala, zato to je da ti kae da se neeg plai normalna stvar. Kaem ti opet... ljudi imaju drugaije iskustvo. To je jedino to ini razliku. I ovaj... i onda tokom tog boravka u sredini koja je... koja ima drugaiji kontekst, ali... mislim... ivjeti u Srbiji kao neko ko je proveo etiri godine rata u Bosni, nije isto kao ivjeti u Australiji kao neko ko je proveo... Zato to... Jednostavno, te neke stvari ovdje vie bole, nego to bi te boljele tamo. Ali, svejedno je negdje dovoljan odmak da moe da razmilja na drugaiji nain o iskustvu. I ja sam krenula na psihoterapiju sad ve... prije neto oko godinu dana. I plus taj odmak, i ja sam u stvari shvatila da je to apsolutno promijenilo moj ivot. To ratno iskustvo. Stvarno sam, do trenutka prije nego to sam krenula na terapiju, mislila: Dobro, zaboga, bio je rat i to je utjecalo na mene tako to se neeg plaim vie, neeg manje. Al nikad to svoje iskustvo nisam doivljavala kao da je... neto da sam ja sad istraumatizirana oko toga. I onda sam krenula na terapiju. I onda smo kao malo po malo dole do toga, da ja imam poprilino klasine traumatske reakcije na stvari. Odnosno traumatske okvire u kojima funkcioniem i koji su poprilini. Tipa nemam emocija, nemam pamenje, imam otklon, imam... gomilu stvari, da ne ulazim u to. I ja sam u stvari tokom tog perioda postala svjesna toga da, ivei u drutvu u kojem su ljudi, uslovno reeno, normalni, to jeste nemaju to traumatino iskustvo... veina njih nema u ivotu... sam shvatila da je to stvarno mene potpuno obiljeilo... E, sad jo uvijek nisam dola do take gdje... gdje sam prihvatila to iskustvo i sad ivim s tim. Jo uvijek funkcioniem na poprilinom nivou paralelnih svjetova. Dakle, to e primjetiti. Recimo, kada zavrimo ovaj intervju, ja u se ponaati kao da

214

se nita nije desilo. A sad stvarno imam osjeaj da sam u 93., 94. I to je jednostavno nain na koji ja funkcioniem. Dakle, imam te klik-stvari. Dok sam u tome u tome sam; kad izaem potpuno sam normalna. to ustvari nije normalna reakcija na stvari. I... Postala sam svjesna da to jeste dio iskustva koji je definitivno obiljeio moj ivot. Ba sam neki dan itala neki lanak koji je eto, nekim udom, voen sa jednim od mojih drugova koji je dijete Srebrenice, iji je otac jedan od ljudi koji su poginuli tamo. I on je ba rekao to, kako se nalazi esto u ivotu na tom mjestu gdje u stvari razmilja o tome kako da u stvari ivi svoj ivot. I to je tano ono to ja osjeam. A to znai da li ja mogu da nastavim ivjeti normalan ivot. Ili u ga provesti tako to u ivjeti u sjeanju na stvari. Dakle, i bukvalno se nalazi u tome da nekad stvarno ima taj ljudski nagon da ivi, ja to nazivam polusvjesno, moda nije okay. Ima posao, ima kuu, radi stvari, ita, bavi se normalnim stvarima. I ne razmilja o ratu, ratnim deavanjima, kontekstu, regionu. Ili e da ivi u tom nekom drugom svijetu u kome e pedeset ili ezdeset, sedamdeset posto svog vremena provoditi sa tim emocijama, sjeanjima, istraivanjima. Zato to, kada ima to traumatsko ratno iskustvo na stvari, ti to ne moe posmatrati kao isto istraivaki rad, jer to nije. Ja ako se bavim time, razmiljam o tome, ja sam stvarno posvetila svoj ivot toj nekoj recimo, bolnoj strani svog ivota ili svog iskustva. Dakle, nalazi se u tom procjepu da li da smogne snage da ivi neki normalan ivot ili da ivi ivot usmjeren na to. Ali, moda najbolje tvoje pitanje... Najbolji odgovor je to, moda to to sam jedanput bila u autobusu sa nekim Francuzom s kojim smo razgovarali, s kojim sam razgovarala. I on je tako pitao. Ustvari, kao doao u Bosnu da vidi ta je tu bilo. Putovali smo na relaciji Sarajevo-Beograd. I on me pitao tako stvari kao o ratu i ja sam priala. U jednom trenutku mi je rekao: Ali ti pria o tome kao da je normalno. Ali to nije normalno. Kako moe na takav nain da pria o tome?. I on to nije rekao osuivaki, niti sam ja to shvatila kao takvo. Ali sam ustvari, shvatila iaenost svega toga. Ja ne mogu zamisliti... neiji ivot bez da ima ratno iskustvo, to je u stvari zna kao... I onda me je to poelo da boli. To to znam da postoji gomila ljudi na ovom svijetu koji ive gore ivote nego ja i imaju gora ratna iskustva, naravno. Ali da je meni trebalo ovoliko da se izvuem bez tog iskustva. I moj ivot bi definitivno bio puno drugaiji. I to je ono u stvari, zna to ti nekad... te stvarno onako izluuje. U tim trenucima bi htio da ivi

215

taj ivot, zna kao, prosjeka; da to iskustvo negdje zatrpa i kao nije se desilo, ali u isto vrijeme si svjestan da je to nemogue. Tako da... Mislim, jako je obiljeilo. To je u stvari, poenta. To je stvarno dio tebe na koji se stalno vraa. I tako e vjerovatno uvijek biti. A rekla si: Kad sam se preselila u Beograd...., kako se to desilo? Koliko je to tebi bila teka odluka ili nije bila teka? Da li se sea? Da, naravno. U trenutku kada sam se preselila to mi nije bila teka odluka, ali... (pauza) Mislim da je ta odluka... da. Ustvari, problem je bio prvi put doi u Beograd. Zato to sam ovdje dolazila negdje dvije i po godine prije nego to sam se preselila i ovdje sam provodila dosta vremena. Ali se sjeam svog prvog puta u Beogradu i to je stvarno bilo, mislim, apsolutno strano. Ja mislim da se taj put desio pod bilo kojim drugim okolnostima, da ja nisam bila zaljubljena, pa mi je to bio ono... zna, kao, itav svijet, jedina vana stvar, pa je potisnulo negdje sve to drugo. Ja sam mislila da je... U trenutku kada sam se spremila i kada sam trebala da doem u Beograd, o tom uopte nisam razmiljala na nain: Ja sad idem u Beograd. To znai ovo, ovo i ovo. Nego, to mi je bilo kao da idem u Amsterdam. Zna, kao zaljubljena sam, super. Sve do trenutka kada smo doli do granice i onda sam u stvari, postala svjesna ta se deava. Odnosno, isplivala je ta druga... drugi sloj emocija i sjeanja i svega ostalog. U trenutku kada je uao (pauza) policajac na graninom prijelazu, sve sa ovim grbom Srbije i mislim, potpuno normalno, obiljejima drave, ja sam se u tom trenutku stvarno osjeala prestravljeno. To je bila naravno ve 2006. i u Srbiji je sve funkcionisalo normalno i bile su jako male anse da tebi neko neto uradi zbog tvog imena i prezimena. Ali, isto ta njegova pojava sve sa tim orujem i sve sa tim grbovima, za mene su ona bila prestrana. Dala sam mu dokumenta i on, kada se vraao i kada je krenuo da nam vrati te dokumente, i krenuo da ita imena i prezimena... I meni je to stvarno bilo strano. Ja sam u tom trenutku, kada je on proitao moje ime... Ja sam imala osjeaj da itav autobus gleda u mene zajedno sa njim. I da e se tu desiti ne znam ta. Meutim, naravno nita se nije desilo i sve je bilo u redu. I svaki sljedei put je bio sve laki i laki. Sjeam se da kada sam dola u Beograd prvi put, da su me zastave, recimo, izluivale. Mislim, to mi je bilo onako stvarno uasno. I sjeam se da je na poetku, jo u to vrijeme, bio onaj etniki tand na autobuskoj stanici. Tako da mi je to bilo potpuno udno. Tako da, mislim da sam u to vrijeme

216

krenula da dolazim pod tim okolnostima, da bi navikavanje na sve to bilo nemogue. Ali budui da su okolnosti bile kakve su bile, ja sam krenula da se navikavam na to. Tako da u trenutku kada sam se odluila preseliti, to sada nije bila stvar odluke te teine. Da li da se preselim u Srbiju ili ne? A ovo to je zanimljivo jeste da ja nisam bila svjesna ta to nosi sa sobom. Ja sam postala svjesna toga tek par mjeseci nakon. Zato to u vrijeme kada sam dolazila u posjetu, itava moja druina se svodila na jako mali krug ljudi. I to su bilo ljudi koji dijele slina uvjerenja, stavove i sve ostalo. A onda je drugaije kada ti stvarno pone da funkcionie u tom drutvu. I onda, mislim, ono to je meni danas teko, to to mislim: Ovdje gomila ljudi ne zna ta se dolje desilo poslije. I to je jo i okay. Mislim, neke ljude to ne zanima. I to je sve okay. Ustvari, veliki broj stvari koje meni danas smetaju bi bile uredu u svakom drugom scenariju da ja nemam traumatska iskustva vezana za sve to. Tako da u stvari, nekada tu stvarno dolazi do sukoba potpuno razliitih svjetova zato to, kada neto to je meni toliko vano, kao to je... ne znam, emocije koje imam vezane za rat, naie na indiferentan stav sa druge strane, to te negdje zaboli na istom nivou kao da ti neko kae neto runo po pitanju toga. Ali... (pauza) Mislim, ne znam. Ja se sada ve navikavam negdje na sve to i nekako sam navikla da cenzuriem sebe u stvarima. I navikla sam ustvari, da funkcioniem u tom drutvu, to je ustvari pravi izraz. Nije to vie stvar svjesne cenzure. To je sada stvarno. Nije svjesna cenzura nego to... jednostavno se navikne. I to je ustvari, najbolji odgovor na to. A kad si odluila da se preseli u Beograd ili pre nego to si se preselila, kad si krenula da dolazi, kakva je bila reakcija tvoje mame i tate? Koliko... Pa, zna ta, specifino je to to moji mama i tata nisu ta klasina bosanska porodica sa bonjake strane, zato to... I mislim, moji nikada nisu imali problema sa tim da se mi druimo, zabavljamo ili bilo ta, s nekim ko je druge nacionalnosti, etnike pripadnosti ili tako neto. I stvarno, ja se ne sjeam da su ikada ita bilo... ono... rekli protiv toga da imamo prijatelje ili deka ili bilo ta neke druge nacionalnosti. Tako da, kada je... Kada sam krenula sa itavom tom priom i kada sam odluila da se preselim u Beograd, mislim, oni stvarno nisu neto meni niti zabranjivali, niti su ustvari ikada rekli da imaju ita protiv toga. Mada, na kraju ja nisam sigurna koliko su se stvarno oni emotivno pomirili sa

217

svim tim. I nisam sigurna koliko je to njima emotivno okay. Ali imamo takav odnos u kojem, u ovoj situaciji, oni ne bi rekli zbog mene nita protiv toga. Tako da konkretno, od njih tu nije bilo nikakve negativne, mislim, reakcije. Niti emotivne, niti bilo koje druge. Ali mislim... Ja sam se sada dosta udaljila od tog svog primarnog srednjokolskog druenja u K. Ali mislim, da kada bih dola tamo i kada bih iskreno uspjela da popriam sa ljudima, da gomila ljudi to ustvari ne bi odobravala. Ne mislim... Mislim da bi veina... mislim da veina misli da je to idiotluk i da je to izdaja i da je to ne-znam-ta. A da li su tvoji roditelji bili u Beogradu? Jesu. Da. Moji su dolazili par puta. Kako je to izgledalo? Pa, mislim... Moe li da proceni kakva je njihova reakcija bila? Pa, zna ta, ja opet mislim da je neto slino onome kao to sam ti rekla. Da su oni u osnovi rekli da su u redu, da... Mislim kao, zna kad krene pria oko toga... pa kao Vidi zastave, Vidi etnike... ne znam ta... oni kau: Pa, dobro, ekstremizma ima na svoj strani, na svim stranama. Al to ti je nekako, po meni, dobar nain da kae da nije okay s tim, al da zna kao eto... ta da radi sada. Tako da oni su... Super im je grad, super im je sve to zajedno. Mada mislim, da se u osnovi nisu osjeali neto pretjerano okay u svemu tome. Mislim da im je uredu. Da sve to izgleda mnogo bolje nego to su oni zamiljali. Tako da mislim, da negdje... Da je to dobro za njih. Za ruenje te neke slike koju su potencijalno imali u glavi, ali mislim da nisu u redu u potpunosti i da se ne osjeaju ba najbolje kada dou ovdje. Ali mislim, da nije tako loe kada dou ovdje kao to su oekivali. Mislim, nisu nikada rekli da oekuju neto loe, al poznavajui njih rekla bih da su oekivali mnogo gore stvari. A da li si ti sa svojim prijateljima, u Beogradu dakle, prijateljima bliskim koji nemaju to ratno iskustvo... Da li pria nekad o...? Pa, najee ne. Zato to mislim... Osjeam, u veini sluajeva osjeam taj teret toga, da su to jednostavno isuvie teke teme da bi se ljudi koji nemaju to iskustvo optereavali tim. Zato to mislim da bi ljudi koji nemaju to iskustvo mnogo vie emotivno prihvatili, nego ljudi koji

218

imaju. Tako da se negdje ne osjeam lagodno u svemu tome. A ono to je jo problematino u svemu tome, jeste to je jo uvijek... dobro, sad ne toliko sa bliskim prijateljima, ali sa prijateljima sa kojim nisam toliko bliska.... Mislim, to je malo tricky, zato to uvijek mora da objanjava poziciju sa koje govori. I onda je to vrlo nezgodno, zna. Zato to ipak sam ja neko ko ima muslimansko ime i prezime i dolazi iz Bosne u kojoj je bio rat, to te automatski smijeta na odreenu poziciju. I sad mislim da sam se malo umorila, da prvo moram rei ta sve tamo nije okay, da bih mogla rei ta negdje drugdje nije okay. I mislim da sam se malo umorila od tog osjeaja nelagode. Taj oseaj nelagode nije rezultat... meni niko nikada nije nita runo rekao, ali... (pauza) taj osjeaj nelagode, tog muka i praznog prostora kada kaem neto to je povezano s tim. I onda, ti onako ustvari ima reakciju da rae to ne bi govorio; da ima osjeaj te etikete nekoga... mislim, ne nenormalnog, al nekoga ko se tu stvarno smara sa nekim crnim stvarim o kojima ne elimo da razmiljamo. Ili elimo da razmiljamo o nekim drugim kategorijama. Moda zato to mislim... Ovdje je ljudima priati o tome, zna, kakve su devedesete bile... Ali, zna, ne osjetim toliku potrebu da ljudi priaju o tome kako je bilo negdje, gdje se stvarno vodio rat tokom devedesetih. Tako da, mislim, najee ne. Mislim kako kad, al najee ne. Kako si? Dobro. Kako si sada? Sad sam okay. Rekla sam ti da e vidjeti promjenu. Hvala ti. Nema na emu.

219

Mira

Svako je izaao sa nekim svojim ranama

Moji mama i tata kad su se venali iveli su u jednoj maloj garsonjeri na Detelinari, i tu sam se ja i rodila. Posle dve godine su baka i deka pomogli mami i tati da se kupi stan vei, dvosoban, i onda smo preli isto samo par ulica dalje u tu ulicu nau ule Molnara, znai u taj dvosoban stan, tako da sam od svoje druge godine u stvari praktino ceo svoj ivot i provela u toj ulici. Ovde u Novom Sadu? U Novom Sadu, da. Moe li mi kazati neto o svojoj tadanjoj porodici sa kojom si ivela? Ko ju je sainjavao? Pa ja, mama i tata iveli smo zajedno u tom naem stanu, majka je bila domaica i nije uopte radila, a otac je bio kondukter, tako da je njegov sam posao iziskivao da izvesno vreme boravi van kue. Znai, nekad se deavalo da ne doe ceo dan, celu no ako je neka dalja relacija pa se onda vrati tek sutradan ali to je uvek bilo, taj njegov povratak je uvek bio neki praznik, uvek smo to tako doivljavali i sve onako najlepe emocije nosim iz tog perioda. Seam se, jednom su me odveli kod bake i deke na selo za raspust i tu sam bila strano oajna i tuna to su me odvojili od njih i to je bilo prvi put, i onda mi je baka svaki dan izmiljala kako je stiglo pismo i kako mama i tata piu da e doi sutra i onda sledei dan opet je kao neto stiglo opet e doi sutra, da bih ja na kraju rekla Sutra pa sutra, kad e vie to sutra?! ja sam jedva ekala da ih vidim. Nekako, najvei utisak i u tom mom seanju, sad ima to posle, jo jedna pria, a zato je u stvari moj otac jer... prva vonja biciklom, znai, on me je nauio da vozim bicikl. Kupio mi je rolue, iao je sa mnom, uz mene, dokle god ja nisam stala sama na noge ali onda,

220

onda se, onako... bio je sav ponosan kako sam ja to jako brzo savladala. Klizanje, nikad neu to zaboraviti. Nismo imali para poto je on sam radio, i onda su mi kupili, kupio mi je one to se stavljaju na cipele, to se kae, i ja sam uporno pokuavala da obiem ceo krug. Meutim, nikako nisam mogla jer mi je to stalno spadalo s nogu pa sam dola samo do pola, pa sam ih uzimala u ruke i peke preko klizalita dolazila do njega da on to meni ponovo montira, zavrne, pa onda opet sama, tako da sam ja praktino klizala samo pola kruga non-stop i prelazila onamo peke. A, hm, sve te neke stvari koje sam nauila i koje su mi davale krila to je u stvari bio on, majka je tu bila kao majka, da brine o meni. Ne umanjujem uopte njenu ulogu ali nekako je ona uvek bila tu, on nije stalno bio tu i kad je tu to je onda stvarno bio praznik. I prvi razred, zimski raspust, baka i deka su isto dali pare da se kupi auto i kupili su auto i sad iskreno ne znam da li da se zahvale ili zbog ne znam ega ali uglavnom mi smo otili kod njih kolima tamo za taj moj zimski raspust i to vee sam se ja neto jako naljutila na tatu poto se on jako alio pa me je tu neto isprovocirao, ja nisam htela sa njim uopte da razgovaram. Sutra ujutru on kree za Novi Sad kolima poto treba da se javi na posao, ja i majka emo ostati pa emo doi autobusom da li sutra ili prekosutra sad to nije ni bitno, uglavnom, sad se oni tamo dogovaraju, on je seo u auto, otvorio je vrata i dogovaraju se da nas kad stigne doeka i kad emo mi i ta e on i kako. Uglavnom, ja sam sve vreme ponavljala: Vei tata pojas, vei tata pojas. I on je na kraju rekao, ve onako kao Vezau ga kad izaem iz dvorita, nema potrebe sada dok sam ovde, jo nisam ni krenuo. A, sutra ujutru negde oko etiri, pet ujutru doao je jedan ovek koji je radio na eleznici tamo u selu jer je tamo bio telefon da javi da je Uro poginuo u saobraajnoj nesrei... I, sahrana, kod bake i deke, kod njegovih roditelja, poto su tako odluili da ga tamo sahrane da baki bude blie... Jako puno ljudi je bilo to se seam, znai, sva rodbina i ovi koje uopte nisam ni poznavala, koji su radili sa njim i svi su neto tamo razgovarali, ja sam se tamo etala, muvala i jedna reenica se meni onako, jednu reenicu sam ula koja se toliko urezala da i dan-danas odjekuje, a to je: Eh, da je stavio taj pojas sad bi bio iv. (Pauza) Izvinjavam se. Sad, jeste tu prolo dvadeset i puno godina i vie ali ja, a, ah. Koliko si ti tada imala godina? Sedam.

221

Sedam godina. (Pauza, duboki uzdah) Taj oseaj krivice da sam ja to mogla da spreim, samo da sam bila upornija... (Pauza) Ja dugo s mamom nisam uopte htela da razgovaram o tati, zato to sam mislila da sam ja kriva, i da sam ja to mogla da spreim. I ja onda, od jednog takvog nekog deteta koje je bilo, znai, sve sam mogla i nije bilo prepreke za mene, ja postajem toliko nesigurna, da je... uiteljica me poslala da odem u drugi razred da uzmem neku knjigu, ja sam izala ispred vrata i stajala sam i razmiljala: Gde me je poslala i po ta me je poslala?. I poto nisam mogla da se setim onda sam mislila kako da uem sad nazad i da joj kaem da jednostavno ne znam ta treba da uradim i na kraju sam to nekako pregrmela, ula, i ona je poslala neku drugu devojicu. I onda je krenula neka druga pria, onda smo krenule ja i mama da ivimo same i onda sam ja stalno imala utisak da ja sad nekako moram da sve to, da se nosim s tim da ne smem da joj pokaem koliko mi je teko i da ako sve to drim i utim da e to biti mnogo bolje za nju jer je ona jadna radila od ujutru do uvee i nekako smo nas dve izgurale kako smo znale i umele. U principu se svaka moja uvaavala re i moje miljenje i navikla sam da mogu da odluujem ja u kui ravnopravno s njom ta emo i kako emo i uvek smo se oko svega dogovarale i trudile smo se, ono, jedna drugoj maksimalno da budemo podrka i da se pomaemo. Njoj je bilo uasno teko kad je poela da radi, ona pre toga nije nikad nigde radila, a tada je radila, pre podne je spremala kancelarije, a popodne je ila kao kurir, raznosila im je tamo potu i ne znam ta sve. A mene je uvala neka kominica koja se tako iivljavala, ma dovoljno... To je bilo tvoje detinjstvo. Da. Kada se u tvom ivotu pojavio Goran? Goran se pojavio u srednjoj koli ako se to zove srednja kola sada, znai, taj deveti razred posle osnovne kole. To je bukvalno bio najgori period u mom ivotu kad sam ja potpuno ono, onaj pubertet, ono ludilo, kad se ovek trai pa ne zna gde je, ne zna gde mu je mesto. I ja sam pre njega imala dva ili tri momka neto nisam ba, nisam neto imala potrebu da sad imam momka samo zato da bi se o tome sad prialo ili ne znam ta, a onda se Goran pojavio, ili smo zajedno u kolu u isti razred i on je tako uvek bio elokventan, zabavan, armantan, u njego-

222

vom drutvu je tako uvek bilo puno smeha i verovatno me je to najvie u tom prvom momentu i privuklo jer mi je trebalo tako neto, neto to e da me... ajde, da me podseti na neto kako je nekad bilo. Moj tata je isto jako puno voleo da se ali i stalno je bilo... stalno su bile neke smicalice u kui, tako da mi je to, to mi je jako imponovalo. I on je stalno bio glavni u drutvu. I to se desilo, tako. Otili smo jedan dan, pobegli smo iz kole, otili smo na tvravu ja i drugarica moja kao najbolja i on, i jo jedan drugar. I onda smo se tamo neto druili. Krenuli smo kui preko mosta, peke i onda me je Goran u stvari zagrlio i tu smo nas dvoje kao neto krenuli. Seam se da sam sutra jedva otila u kolu i bilo mi je strano neprijatno, nisam znala kako da se ponaam i ta sad treba da radim poto mi momak u razredu... (Smeh) Jednostavno ono, ludilo. Tako, da, 82. godine. 82? 5. aprila. Taj datum se ne zaboravlja? Pa ne zaboravlja se, da, mada ja stvarno imam problem i sa datumima i sa imenima, mada neke datume ovek prosto ne moe da izbrie. Kada ste poeli da ivite zajedno? Venali smo se... e... sad, jue sam napravila lapsus, 13. juna 87. godine smo se venali. Jue sam rekla jula. Deava se. Da. Kakve uspomene ima u vezi tog vremena? Pa vidite sad, ulazite... prvo i prvo ja i Goran smo bili jako mladi, dvadeset i jedna godina. E, mislim sad, moj sin kad bi odluio da se eni ja bih se jako zabrinula. Plus sam ja bila trudna, to je bio jedan od razloga, tako da smo odmah u startu krenuli sa, sa nekim stvarima koje su optereivale. Jer, prosto smo mladi, idem, kreemo u neto, puni smo ljubavi, volje, elana da sve to ispadne kako treba, a ta nas na tom putu sve eka prosto ne znamo, nemamo pojma, nismo svesni. I onda smo krenuli, pa seam se, onako leerno, oputeno, ba nam je bilo lepo, ili smo na more u avgustu mesecu, moja majka je platila, kao, dala nam je da idemo na medeni mesec. Pa smo se vozili trajektom i njemu je

223

bilo uasno loe pozlilo mu je pa sam ja onda nosila i njega i stvari sa trajekta (smeh). Ali je sve to bilo tako... utimavanje. Jesmo se mi dugo zabavljali ali, taj zajedniki ivot od ujutru do uvee smo zajedno pod istim krovom, e sad je tu trebalo dobro da se naviknemo na to, plus meni dodatno to smo iveli u kui kod njegovih roditelja gde je njegov otac bio jedna dominantna linost koja ne trpi ne i koja misli da samo on moe da ima miljenje i da donosi zakljuke, a ja nisam navikla na takav ivot, i onda mi je bilo jako teko da se prilagodim i priviknem na sve to i mislim da se nisam u principu nikad ni prilagodila ni privikla, prosto sam takva, nisam dala prosto na neke stvari. Ja i Goran smo se, u principu, jako lepo slagali i bilo nam je lepo kad smo zajedno i poeli smo onako polako da kreemo ozbiljnije; ja sam dobila jedan posao na odreeno pa onda sam ostala bez posla, uglavnom sve, svi nai neki problemi su se svodili na to to ja nemam stalni posao, dete dolazi, sad tu treba para, malo ta neka finansijska nesigurnost. Nemanja se raa, rodila sam ga pre vremena sa osam meseci, to je isto bio jedan, onako, stres i ok za sve nas jer je bilo vrlo neizvesno kako e sve to da ispadne na kraju. On je bio mali i doktor je na kraju priznao da se jako plaio da se on nee uopte ni izvui ali na kraju se izvukao, hvala bogu i... Posle toga ja nalazim prvo jedan posao na odreeno pa ostajem bez tog posla, pa onda nalazim drugi posao na odreeno i onda dolazim do prvog pravog posla gde sam prijavljena, gde imam dobru platu i jo bolji baki i ba... Koje je to godine bilo? To je... Jao, teko. Imam problem sa godinama ali to je bilo 89. godine ja mislim. To je vreme uoi rata. Otprilike 88, 89. Da. Moda ak 1. januara, ja sam poela da radim... To je taj restoran kod Matice, to je sad takozvani eril, na ovom prednjem delu gde su sendvii. Ja sam poela da radim 5. januara jer je to bio prvi radni dan i mogue da je to onda 88. ili 89. ne znam, ali uglavnom uoi rata. Te godine smo ili na more iz prosto zdravstvenih razloga, Nemanja je stalno imao upale uiju i doktor je savetovao da bi bilo najbolje da idemo na more, a ako ne, onda e mu operisati taj trei krajnik. I mi smo ili jedne godine i sledee godine smo ili na more i vraamo se sa mora i ulazimo u Bar, znai u elezniku stanicu, dolazimo

224

da vidimo da l nam je postavljen voz i tu, u stvari, doivljavamo ok, prvi jezivi, uasni cela stanica je bila preplavljena kompozicijama koje su natovarene sa tenkovima, haubicama, bacaima, mislim, strano, strano, a svuda okolo su bili vojnici u rezervnom sastavu, naoruani, sa lemovima u tom nekom julu avgustu mesecu, znai jezivo, jezivo. Kako si se ti tada oseala? Uas. Uas, ja sam bila toliko zbunjena, stalno se sad tu neto, e sad prvo moram da naglasim, ja sam jedna osoba koju apsolutno ne interesuje politika. I dokle god je bio taj na putujui cirkus kako su ga zvali, dok su se oni tu neto dogovarali ja sam maksimalno pokuavala to da ignoriem da ne sluam i ne pratim, al mene to uasno nervira. Nerviraju me stvari koje se... Pogotovu ako ocenim... i ako sasluam jedanput ili dvaput, vidim da tu nema ni volje ni elje da se bilo ta rei, onda sam ja prosto, da se ja ne bih nervirala i ulazila dalje u tu priu, pokuala onako da gurnem sa strane i da jednostavno ignoriem. I... I da projektujem samo moj ivot i, znai, moju porodicu i da mi je samo to bitno, a sad sve ovo ostalo okolo je nebitno... I kaem, kad smo doli posle deset dana odmora i, znai, ide sa godinjeg odmora kui, sad Goran je presrean to ide kui ja bih mogla da ostanem jo, dolazimo na tu stanicu gde sve vrvi od, od vojske od tenkova od oruja, znai uas, uas. ok, stravian ok. Tu sam ba onako ostala bez rei potpuno. Znam da je Nemanja neto ispitivao i Goran mu je objanjavao, ja jednostavno nisam imala snage da se ukljuim u bilo kakav razgovor. ak je Goran i razgovarao sa jednim od tih ljudi koji su tamo, vojnika koji su bili... Ali sam ja pokuala potpuno da ignoriem sve to, jednostavno da me se ne tie, nita nisam videla, nita nisam ula. Onda dolazimo u Podgoricu i pitamo, sad, otvorili smo prozor i pitamo da li smo stigli u Titograd. Mislim, bio je Titograd. Pogleda nas jedan tamo i kae: Ne, no u Podgoricu. Ja se okrenem prema Goranu i kaem ta je sad Podgorica, da l smo mi sad u Titogradu ili je to sad Podgorica, neko drugo mesto? Tako da smo tu u stvari se susreli sa tim neim to bi moglo da nagovesti ta e dalje da se deava. ta se dalje deavalo u ivotu vae porodice? Pa eto... Kako kod tebe tako i kod Gorana?

225

Znai, Goran je imao siguran posao, ja sam imala taj neki siguran posao, primanja redovna. Nismo imali potrebu da Nemanju dajemo u vrti ili bilo gde, bili smo kui... Znai, tu smo ve preli kod moje majke i moja majka i moja baka su ivele sa nama; one su ga uvale i krenuli smo u nekako... Znai, sad imate vie, imate dve plate, sad moete neke rupe da popunite koje do tada niste mogli. Moete neke stvari vie sebi da priutite. Mada nikad nismo gledali, nikad nismo se neto posebno rasipali sa parama ali neto, neka sitna zadovoljstva prosto da zadovoljimo neke nae potrebe i nekako smo krenuli tom uzlaznom linijom, krenuo nam je kao neki bolji ivot, kao neka, neto, da bi to moglo da bude na kraju sve jo bolje jednog dana, i sve lepe. U to vreme, seam se, poto sam ja radila u tom restoranu puno ljudi je tu cirkulisalo, Paieva ulica je pogotovo specifina, ima jako puno firmi i mahom svi tu dolaze na doruak ili na jednu jutarnju s nogu, ili na kafu, ili usput, ne znam, taksisti, uvek je tu bila jedna garnitura ljudi koja se kretala i uvek je bilo puno, pored tih aka iz kole uvek je bilo tu ljudi. I tu su krenule neke prie koje nisam mogla da izbegnem. Seam se da sam dolazila kui i onda pitam Gorana, ne znam, da li je istina da je... Da se nisu dogovorili, da e biti to i to ili ne znam to... Ali prosto isto onako... Ja sam svaki dan bila pod tom presijom, stalno sam to neto sluala da se to sad neto... Krenuli su... ne znam... ti neki tipa... biemo mi velika Srbija pa e onda nama biti bolje, ne treba nama... niko. Ali ja to jednostavno nisam mogla da sagledam, nisam mogla da shvatim. Da li si se oseala ugroenom? U tom momentu jo uvek ne. U tom momentu sam se oseala, ono, kaem... Ja sam osoba koja kada napolju grmi, duva vetar i pada kia ja volim da smo svi kod kue. im neko fali ja se odmah ne oseam dobro. Znai, ne, ne mogu drugaije da funkcioniem, ne oseam se dobro. to se mene tie moe napolju da grmi, da pljuti, da duva ako smo mi tu zajedno u kui, ja sam mirna, meni je dobro. Znai, u tom momentu da i nisam puno ni obraala panju ni htela da se bavim svim tim stvarima koje se deavaju i svim tim stvarima koje se, u stvari, zahuktavaju sve do momenta dok nisu doli po Gorana. ak ni tada nisam u stvari znala ta se deava. Nisam mogla da sagledam ta se deava. Jer, to su sad opet neke stvari, jesmo mi pripremljeni na neki ivot i na neto, jesmo mi sluali i uili tu neku istoriju i te neke ratove, jesam ja imala kui baku koja mi je priala da je roena etrnaeste godine, da

226

je imala nedelju dana kad je njen otac otiao na Solunski front i vratio se preko Albanije bez oka. I da je moja mama imala etiri godine kad je poeo Drugi svetski rat i da su dedu odveli u zarobljenitvo i da je etiri godine bio u zarobljenitvu, a da su one ostale kui same i da su se snalazile kako znaju i umeju, ali to se sve nekada davno nekome deavalo. I to jesu prie ali vi ne moete na osnovu jedne prie da se pripremite i da budete sto posto spremni i kad doete u takvu situaciju da jednostavno ste... spremni na sve i da vas nita ne moe iznenaditi. Pomenula si da su doli po Gorana... Da. Kako je to izgledalo? Iskreno, ja mislim da su... Da je on dobio taj poziv. Ja se, u stvari, samo seam da je on meni rekao da je dobio poziv za mobilizaciju. I da on treba tog nekog dana u tolko i tolko sati da se javi u tu kasarnu kod nas i da je to to. E onda kreu pitanja, po meni sasvim normalna i logina: zato, hoe ostati u toj kasarni, ako nee a gde e otii, mislim, gde vas vode, i kolko ete tamo ostati, i zato vi tamo idete, i jednostavno ne znam, ja sam dravu, otadbinu doivljavala kroz himnu, zastavu, grb, reprezentaciju. Ja platim porez na vreme i niko me ne dira. Drava su bili moja porodica, moji prijatelji i niko ko me ugroava. Ako me neko i ugroava znam kako u da reagujem ali u ovom momentu mene ugroava drava. Znai, oni su bukvalno uli u moju porodicu, uzeli su mog supruga i oca mog deteta i sad oni njega negde vode. I oni sad odluuju o ivotu i o smrti. Uas. A ja tu, u celoj toj prii, u celoj toj situaciji ali bukvalno ne mogu nita. I ja mislim da za oveka ne postoji gora situacija nego kad je doveden do te granice nemoi da ne moe da se brani, da ne moe, da ne moe da postavi pitanje, da na pitanje ne moe da dobije odgovor, da jednostavno ne moe nita. Nemoan. Nita. Seam se da sam otila, prvo to sam uradila kad su ga odveli je da sam otila u Komandu grada. Nikad u ivotu nisam znala da je tamo Komanda grada. To mi uopte nije bila bitna informacija: sto puta sam tu prolazila kad idem na pijacu ali ta zgrada kao zgrada je meni bila samo lepa fasada, a ta je tu unutra i emu to slui jednostavno mi nije bilo bitno. Otila sam tamo da pitam, da dobijem informaciju gde je Goran. I onda mi je taj vojnik koji je stajao tamo napolju sa tom pukom u rukama, mlad neki deko, rekao da ja ne mogu da uem

227

unutra. I, postoji neki broj telefona koji mogu da nazovem i tu u dobiti neku informaciju. E pa strano. Ja dajem neto, ostajem bez neega, niko nije duan da meni i mom detetu d bilo kakvu informaciju. Prie! Posle sam dola kui pa sam zvala taj telefon pa ja ne znam koliko puta. Zauzeto. Zato to su svi zvali na taj broj telefona. I seam se, imali smo onaj stari telefon, koji nije digitalni, pa morate stalno da vrtite, jo je taj brojanik bio onako malo krui. Seam se da mi je prst ve utrnuo, nisam ga osetila uopte kolko sam okretala (pauza) da bi se na kraju javio jedan ovek i kad sam mu ja rekla da zovem i da se informiem o Goranu da me interesuje gde je i ta se deava, da bi mi on rekao da je to podatak koji on ne moe meni da je to je prosto kao neka vojna tajna ili ve ne znam ta i da ja budem strpljiva i da ekam, a oni e ako neto bude trebalo mene obavestiti. E, pa, onda da mi je lupio amar ili dva ja bih se bolje oseala... (uzdah) Kada su stigle prve vesti o Goranu? Iskreno, ja sad stvarno nemam pojam o tom vremenu i ne mogu da se setim koliko je tu dana prolo. Prosto ne mogu da se setim, meni je to delovalo kao itava venost. Hm, svi su tada... Tada je stalno bila pria mobilisan je ovaj, onaj. Ovaj je pobeg, sakriva se. Znai, opte jedno ludilo i haos. U celoj toj... U celom tom ludilu i haosu je neki od Goranovog... od Goranove sestre mua brat roeni, on je bio rasporeen isto negde, neto je vozio pri vojsci ne znam ta i u tom nekom prolasku kroz ne-znam-gde-mesto je on video Gorana i onda se valjda kad se ponovo vraao u Novi Sad rekao Zoranu da je Goran u Srpskom Miletiu. I onda su, seam se, Goranov tata i ika Milo otac od tog ivka to je bio, to je vozio to, otili da prvi vide gde je i ta je i vratili su se sa vestima da je tamo sve u redu, da su oni u nekoj... ne znam ta je to... kasarni... Nije kasarna, ne znam stvarno, ne znam ta. I da je, eto, da je to sve u redu. Da nisu otili nigde preko, da su tu. (Pauza) Ali, to meni nije nikako bilo dovoljno... Iz prostog razloga da bih ja bila sigurna... Nema tu sad nikakve sigurnosti nego prosto da bi meni bilo kao lake ili ne znam... Onda sam ja otila, odluila, u stvari, da ja odem tamo. I sad... Sad kad sa ove distance kad sve to posmatram, ja sam povela Nemanju sa sobom. Nemanja je tada bio mali i sad stvarno sam se zapitala da li je to bilo pametno uopte s moje strane da vodim dete sa sobom. Ne znam, stvarno. Prvo, on je bio mali nikad se nije vozio autobusom na tako nekoj veoj razdaljini. Oboavao je

228

vozove i mi smo stalno negde ili vozom. Mi smo uli u autobus i njemu je jadniku bilo muka. Ceo put je njemu bilo muka, on je povraao, nije mu bilo dobro. I onda tako izmueni i on i ja smo izali tamo u taj Srpski Mileti kao, ne znam... Prosto, ne znam sad gde da se okrenem, na koju stranu treba da idemo uopte, a sve neto prolaze i ti metani i ta vojska... Sve neto... Strano. I onda smo se raspitali i onda su nam rekli samo pravo pa desno pa sa leve strane, videete ve. I onda smo videli. I, videli smo Gorana i sedeli smo tamo i razgovarali smo i... Bili su tamo neki njegovi drugovi koji su otili sa njim i... I Nemanja je video tatu i... Onda smo mi doli kui, a on je ostao tamo. (Pauza) I onda stvarno ne znam da l mi je bilo gore ili lake. S jedne strane sam ga videla, iv je zdrav je, dodue neokupan poto nisu imali neke uslove da se kupaju nego su se prali na ulici sa nekim crevom, a ovaj, sa druge strane on je opet ostao tamo gde smo ga i zatekli, a mi smo se vratili... Al tu je non-stop prisutan moj posao. I taj neki taksista je bio za eelja, bio je neki koji je bio za Vuka al ja nemam pojma ime se on bavio... i moj gazda koji je bio za Miloevia. Njih trojica su svaki dan od ujutru do kraja moje smene raspravljali o politici, koji je bolji eelj ili Vuk ili Miloevi. Non-stop su se svaali. Mislim, ulazili su u une rasprave, hm, pa je bilo da se naljute jedan na drugog, svata jedan drugom kau, pa onda ne mogu vie da priaju pa se onda vrate za pola sata. Tako da sam ja bila pod konstantnom torturom i presijom, znai, ja sam svaki dan sluala njih trojicu, oni su uvek bili glavni akteri koji, a tu su se dodavali jo poneki, koji su svi odreda imali iz prve ruke informaciju kako napredujemo na kom frontu, kolko ima poginulih, kolko ima zarobljenih, kako smo mi sad ve osvojili ne znam, i doli smo ne znam dokle... Da je Goran kod kue i da nije tamo gde jeste i da samo njih sluam svaki dan, ja mislim da da da... ja se seam u jednom momentu vie nisam mogla da ih sluam, nisam mogla, uzela sam neku teku kristalnu skupocenu pepeljaru, uas, uzela i bacila sam je dole... Dole su ploice, mermerne neke, i svi su uutali i pogledali ta se desilo... Ja se seam da sam samo rekla ja ne mogu vie da sluam... I onda je Dragan uzeo, kao, ajde idi ti gore idi neto jedi, ja u uzeti ank i prati te sudove... Ja sam otila gore i sad oni su gore uli da se neto dole razbilo i ja dolazim gore i onda su me pitali ta je bilo, ja kaem nita nije bilo... I, sad, jedna kuvarica, ona jednostavno nije imala nikakvog takta nikada, ona jednostavno nije ni shvatila, nije me ni pogledala i

229

ona je tako uporno nastavila da me ispituje ta se desilo, ta se desilo, da sam ja rekla molim te, oe da i ovde sad neto razbijem, oe da uuti? Hajde, molim te, uuti. Em ne znam ta se deava, a svi ostali kao znaju ta se deava, em nita mi nije jasno, i dokle e to da traje i kako e to sve da izgleda, a krenulo je vrlo loe, ljudi su ubijeni, a kad krene loe, kad je neko ubijen, znai, tu ne moe nikako nikad dobro da se zavri... Hm... Odveli su ga, ja nemam pojma gde su ga odveli... Hm... Ponekad se javlja telefonom poto je vezista. Ali to meni nita ne znai u smislu da ja mogu da budem sigurna... Bojim se nepoznatog s jedne strane, s druge strane se bojim poznatog... Prosto se bojim jer znam kako to izgleda kad neko pogine... I, i, prola sam kroz to, i kao stala na noge posle svega toga, i sad, ako to treba ponovo da mi se desi, aaa... Kad sam bila mala, sad se izvinjavam to skaem, onda sam rekla sebi, kao neto sam se sama sebi zarekla da moja deca kolko god ih budem imala da nikada nee iveti bez oca. I u tom momentu i u toj situaciji... hm... se ivot potpuno poigra i dovede me u poziciju da ja ne mogu apsolutno da ispotujem to to sam rekla... Jer kako ja sad mogu da garantujem mom detetu da nee rasti bez oca? (Pauza) Nikako. Kako je bilo kada se Goran vratio? Ja sam se stalno trudila i pokuavala, e sad ovo prvo da vam objasnim, znai, ja ne kupujem niiju ljubav nikad, pare u mom ivotu nisu primarne za sreu i za zadovoljstvo, meni su neke druge stvari mnogo vanije, a pogotovo kada je moje dete u pitanju, znai nikada, ni u jednom momentu mi nije palo na pamet da ja njemu bilo ta kupim da bih ga kupila, uvek mi je bilo najvanije da on pored mene oseti da ima svu moju ljubav, svu moju panju i da u mu ja biti uvek tu da mu pomognem, a ako u mu neto i kupiti, to je prosto, samo se nadograuje na sve ovo. I onda sam se trudila da to vreme dok smo nas dvoje sami, da ja njega tako vodim u grad da se mi etamo Dunavski park, pa na kej, svuda tamo gde je on voleo da ide i gde smo mi ili zajedno, nas troje i na tvravu i svuda smo ili. Jedan dan smo ili na SPENS, etali smo, znai potpuno neobavezno nita i naili smo na jednu radnju gde se prodaje neka sportska oprema. I ooo njemu su oi bile ovolike, znai on i sport i fudbal to je bilo strano. I u celoj toj radnji je bio jedan dres od ovaj... Hm, momenat samo... Jao, boe, ne mogu da se setim koji klub je sad u pitanju, setiu se, nije bitno, uglavnom taj dres je bio njemu jedno etiri puta, broja, vei, sigurno, minimum, ali on nije

230

skidao pogled sa njega. I ja sam ga kupila. I sad dan-danas kad se neto tako pria, kad se povede pria on se seti, holandski tim je u pitanju, ne mogu, ovaj, sad sam to zaboravila, mi se uvek setimo tog dresa. Pa sam ga (sina Nemanju), izmeu ostalog, vodila jedno vee i u piceriju. Pre toga smo otili kod Goranove sestre. I bili smo tamo, i onda smo, ono, otili da ih vidimo, da on vidi brau i rekla sam a sad nas dvoje idemo u piceriju. I tu kod njih u zgradi dole negde je bila picerija. Seli smo za sto, poruili smo sok, seam se, njemu smo uzeli gusti od breskve. Sedeli smo i ekali da ika donese picu, i onda je ika doao i rekao: Ja se izvinjavam, sad vas je zvala tetkica telefonom i rekla da vas tata eka kod kumova, a mi smo picu ve spakovali u kutiju (smeh). Ja ne znam, autobus nikako da stigne, pa kad je stigao nikako da da pree tih est-sedam stanica, maksimum kolko ima. Pa kad smo izali iz autobusa nikako tom stazom da preemo i da doemo do ulaza. Znai, to je bilo... Ja to ne mogu da opiem. To je bilo prvi put da je doao kui. To je bilo odsustvo, ili? Odsustvo. Da. Seam se, uli smo kod kumova u stan i on je tako sedeo pravo kad se ue na tom krevetu u toj uniformi. Pio je kafu, oni su mu skuvali kafu i, e tu smo se videli, tu je prvi put doao kui. A onda kad je doao kui posle ta tri meseca (uzdah i pauza)... Tri meseca je dug period, pogotovo kad ivite sa svim tim strahovima, problemima koje ne moete da reite... Hm... sa tim pritiskom, u tom veitom nekom gru i stresu i strahu, to je uasno dug period. To nisu tri meseca, ja mislim da su to tri godine. I ta tri meseca smo mi prosto morali da nauimo da ivimo sami bez njega, da se sa svim problemima nosimo sami i, i da jednostavno nema pomoi, nema, to nam je to nam je... Sad, s jedne strane sam ja to ve iskusila al sam bila u drugoj ulozi. Pa sam se onda nekako stalno trudila da Nemanji to vie, kolko god mogu, da olakam, mada sam ja vrlo dobro znala da on iako deluje da se igra i da je on sad raspoloen da ni sluajno to nije tako. Ovaj, tako da smo se mi za tri meseca prilagoavali i prilagodili tom nekom naem ivotu. I onda stie Goran sa sasvim nekog drugog mesta, sa nekom svojom priom, sa nekim svojim strahovima, sa nekim svojim ivotom koji je preiveo tamo ta tri meseca. I, ne znam, s jedne strane oseate i olakanje to je sve to gotovo i sreu to je on tu ponovo kui i zadovoljstvo to se vratio to mu se nita nije desilo jer tolki su ljudi do tog vremena ve i poginuli i nestali i ranjeni, a s druge strane

231

sad odjednom kreete... Prosto ne znate odakle kreete. Da li kreemo sad iz poetka ili kreemo tamo gde smo stali... Ili, ili teko je ba... Goran je takva osoba da jednostavno ne pokuava da nas optereuje s tim nekim stvarima, to su bile onako turije prie, bez nekih preteranih detalja, a s druge strane, ja sam bila od svega toga ve umorna i izmrcvarena i zastraena da prosto nisam imala ni elju da ujem moda neku lou priu ili neki dogaaj, ne koji se njemu desio, ne zbo... Ne, ne znam kako to da objasnim nego jednostavno mi je bilo vano samo da je tu, da je stigao kui i da sad mi kreemo, kreemo nekako. I ono, u poetku sve kao, sve kao super nam je, u stvari, ja s jedne strane ne elim da ga optereujem, da mu priam ta se sve deavalo i kroz ta smo mi sve proli dok njega nije bilo, jer sam prosto takva osoba; on s druge strane ne eli mene da optereuje i onda mi to tako svako za sebe nosimo, svako svoj teret i idemo dalje. Idemo dalje do sledeeg poziva, do sledee mobilizacije. Koliko se to...? Taj vremenski period ne znam. Prosto mi, ne znam. Imam utisak da je neto jako brzo se desilo, ponovo. Ne znam. Onda su ga ponovo odveli, i onda je sve to poelo sve iz poetka. Da li je otiao na isto mesto ili? Pa... Negde drugde? On je meni rekao da samo treba da se javi u kasarnu i da e biti rasporeen i kad bude rasporeen da e mi se javiti. A onda kad je bio rasporeen i kad mi se javljao onda mi ba i nije govorio na kom je mestu... Poto nije smeo da mi kae, poto me je zvao sa te njihove centrale. Aha. Sa centrale se javljao i pretpostavljam da onda nije smeo da mi kae odakle se javlja. Ali smo u principu znali da je to negde Slavonija i da to vie nije ovde na sigurnom i na bezbednom i da je to sad ve mnogo ozbiljnije. On je i prvi put kad je oti kad je bio na ta tri meseca bio tamo na bezbednom i sigurnom samo mesec dana ini mi se, a onda su ga ve prebacili preko, samo to mi to nismo znali. On je, zapravo, vas hteo da potedi toga da... Da. Ali znate kako, kolko god je on hteo mene da potedi, i kolko god sam ja htela njega da potedim i kolko god smo se mi trudili da

232

potedimo Nemanju... hm, prosto okolnosti nisu htele da nas potede. Nali smo se u situaciji gde prosto ne moemo da kontroliemo nita. Nita ne zavisi od nas... (pauza) To je ba onako... to je uasan oseaj, sad se ponavljam, ali kad vi nemate, nemate mesto, nemate, nemate oveka, nemate nikog gde moete da odete i da dobijete neku informaciju ili bilo kakvu re. Ja sam posle vrtela film, od onog prvog razgovora, kad sam nazvala tu komandu grada kad su mi rekli ako neto bude da e mi javiti. I, i onda sam prosto razmiljala, a ta e mi javiti... ta, ta mogu da mi jave. Vaem suprugu je dobro, on je na bezbednom, znai, ni sluajno mi to ne bi javili. (Pauza) Da li vam se neko naao od pomoi u to vreme? Pa vidite, svi su hteli da budu od pomoi. Znai, moja majka, moja baka, Goranovi roditelji, Goranova sestra, kumovi... hm, na poslu... svi su hteli da budu od pomoi. Ali od kakve pomoi, mislim, ta pomo koja je meni bila potrebna, tu niko nije mogao da prui tu pomo. Nisam ja nezahvalna, nisam ja, ne mogu da kaem da nisam cenila sve to to se oni trude, ali jednostavno ta oni mogu da mi pomognu. Jedna jedina osoba s kojom sam ja tad mogla da razgovaram to je bila kominica od preko puta. Nas dve smo inae odrasle zajedno u ulici ali se nikada nismo druile jer je tu bilo neke dve, tri godine razlike; ne znam zato, nikad se nismo druile. Ona se udala i otila da ivi u Gloanu, i seam se samo da sam je videla, kad su Gorana odveli, posle par dana sam je videla u ulici sa detetom. Ja sam izvodila Nemanju napolje i videla sam nju ispred ulaza. I jedan dan, drugi, trei i onda mi je ve bilo onako sumnjivo ta sad ona tu radi kad znam da je udata, ivi negde, i pitam je, mislim, otkud ti tu. Kae, pa eto dola sam kao sa detetom da budem tu kod majke poto su supruga odveli, mobilisali su ga. E, jedino s njom sam ja mogla da razgovaram. Nisu meni ostali ljudi uopte bili dosadni, ni najmanje, znai ja njih sve volim, ja, ja, ja sa svima njima volim da budem ali jednostavno ne mogu sada... Sve to ja kaem... oni mogu da saoseaju ali niko ne moe da me razume. I kolko god sad oni hoe neto da mi pomognu, oni nemaju pravu re da mi pomognu, prosto ne zato to nee nego jednostavno ne znaju, nemaju je. Ja ne znam kako se ta ena zove, stvarno ne znam kako se ona zove ali ja sam svaki dan izlazila napolje da bih s njom razgovarala. Jedina ona je bila ta gde sam ja mogla da kaem jednu reenicu i da ona potpuno razume svaku tu re u mojoj reenici. Jedino je ona mogla da me utei,

233

jedino sam ja nju mogla da uteim. Niko drugi, niko drugi. I stalno sam se pitala... Svi su oni... Hm, u to vreme su bili ili oni koji su tapali po ramenu i saaljevali ili su tapali me po ramenu i saoseali ili su me tapali po ramenu i hrabrili u smislu e super, mislim, tvoj mu je pravi ovek na njegovom mestu je, ne znam, ovaj bio i ovaj pa su pobegli, on je uradio pravu stvar i ja sam tako stalno bila ravnoduna prema tome. Hm... Ravnoduna u smislu da ja to nita ne potcenjujem, ja u principu nikoga nikada nisam potcenjivala, sve ljude izuzetno potujem ali nisu to bile rei koje su mene mogle da vrate da me da ohrabre, da me uine da se ja oseam bolje od toga svega i... stalno sam imala taj problem, stalno je na televiziji bio rat i ratite i izvetaji tih ratnih vojnih reportera i stalno sam se trudila da u kui kada smo ja i Nemanja ne gledamo te vesti, da gledamo bilo koji drugi program, samo ne to, ali znate, kad krenete jedan dnevnik na dva, ovaj reporter na tri, tada nije bilo ezdeset osam kanala pa da ti moe da nae crtani ili neto. Onda sam gasila televizor pa sam pokuavala da se igram s njim, da, ne znam, lego kockice, to je jako voleo ili da itam neke knjige, znai bilo ta samo ne to i onda izaemo napolje i ja ga pustim da se igra sa decom, prosto mora da se igra sa decom i onda se oni igraju rata, igraju se ustaa i etnika i svako od te dece iz kue ima neku priu kako je tamo negde neko na kojoj liniji fronta, ovi stariji, i onda je Nemanja poeo da od jednog mirnog, staloenog, raspoloenog malog deaka koji jednostavno samo voli, voli da se igra i nije uopte zloa i nee vas povrediti ali nikad nikako, on je postao agresivan. On nije plakao, moda bi mu bilo lake da je plakao pa da sam ga teila ili... on je samo utao, nije ni postavljao neka pitanja gde je sad neto ispitivao ali ja znam da je on svaki put kad sam ja na telefonu i kad razgovaram s Goranom da je on... Ovakvo mu je uvo. I onda, i on da uje tatu. Koliko je on tada godina imao? Pa mali. 87. se rodio, znai etiri godine. Tri, etiri godine. Malo. Koliko je rat uticao na va brak s Goranom? Pa puno. Ba puno. Jer, iz svega toga smo mi izili svako sa nekim svojim ranama i sada ovako kad posmatram sa ove distance, ta njegova povreda kolena, to ranjavanje, to je najmanja rana koju smo mi izvukli iz cele te prie. Jer kolko god da smo se mi trudili da mi sad funkcioniemo normalno, vie ne moemo da funkcioniemo normalno. Ja imam tu

234

potrebu, sad se ponavljam, da sve stvari koje su uasno loe potisnem ali jako daleko, to dalje mogu, i kad ih se setim da ne mogu da me povrede i ja donekle i uspevam, to kod mene radi, to bi rekli, kod Gorana ne, on je mnogo slabiji od mene, on je mnogo emotivniji, mnogo to prima linije, mnogo ga to sve vie pogaa, a s druge strane on je bio tamo nisam bila ja. I on je doiveo to to je doiveo i video sve to to je tamo bilo i sluao i on raznorazne prie i tamo su se sigurno probijale linije fronta i oekivali su se napadi i, znai, u daleko goroj i loijoj situaciji je od mene i deteta jer smo mi bili na sigurnom, kui. Ali onda on prosto nije znao kako da se nosi sa svim tim stvarima, i to se primetilo, to je poelo prvi put 96. godine kad sam rekla sluaj, a sad ovako vie ne moe, neto ozbiljno nije u redu i ajde, molim te, ili e otii sam ili idem ja s tobom. Idemo da traimo neku pomo. On je bio apsolutno jedna linost koju ba briga za sve, moe ceo svet da se rui njemu je super, ajde samo da se mi alimo, ajde da napravimo neku dobru atmosferu, a problemi, pa reavaemo ih, ako ih ne reimo danas, reiemo ih sutra. I onda od jednog takvog oveka gde ja stalno moram da igram ulogu tog nekog naeg kunog policajca sad ajde da razgovaramo ozbiljno, ajde molim te nemoj, ajde sad imamo ovaj problem, ajde da reimo sad ovu stvar, on odjednom postaje sasvim suprotna osoba i suprotno sve, odjednom postaje uasno napet, postaje uasno nervozan, sve mu je problem. Znai sve je problem. Otii u potu i platiti telefon, uasan problem, a toliki problem da ja znam da e se vratiti iz pote i rei da se posvaao sa slubenicom jer je ona bila neljubazna ali samo prema njemu. Neto sloenije, neto kompleksnije da neto u stanu da neto kreimo, sauvaj boe, to je sve problem. Uas... Znai, u prvo vreme se sakrivao iza toga nije mi nita i ba me briga, nita mi se nije ni desilo i ba mi je lepo, i super mi je, idem sa drutvom pa u da se napijem, a onda vie nije mogao valjda da se nosi sa svim tim, prosto nije vie imao snage i onda je to prosto isplivalo. Tako da je to ve bilo strano, strano. S druge strane, ja koliko god, koliko god da sam se i trudila u nekim momentima vie nisam ak ni imala snage da se trudim i stalno sam dolazila u poziciju da pitam sebe: pa dobro, mislim, ta, ne bismo bili ni prvi ni poslednji da se mi sad lepo razvedemo i svako svoj ivot ivi i to bismo sad muili jedno drugog. I deavalo se da on ode od kue, da ode kod svojih i da mi ne budemo jedno mesec dana zajedno. I onda prosto, prosto nije nam dobro. To je bukvalno jedan sad zaarani

235

krug, ne moemo zajedno, a ne moemo jedno bez drugog, a u celoj toj prii je i Nemanja koji ne moe bez mame i bez tate. I stavlja nam to do znanja, uvek nam to nekako stavi do znanja. On ode na ekskurziju i kupi poklon to se neka ovako, ne znam, to se stavi neka... Ono to se muka unutra ima neki brodii i kad je doneo kui, znai sa gornje strane ima ovako dve rupice jedna ovako pravougaona i jedno srce u sredini. I kad smo ga pitali dobro za ega je to, kae maminu cigaru, tatinu, upalja u sredini. I onda kolko god posle mislite da ne moete, onda mislite da morate. I onda kaem sebi, dobro, ja sam sebi neto obeala i dala sam neto, sebi sam zadala neto, i rekla sam da moje dete nee da raste bez oca. Kad je odlazio na to ratite ja nisam mogla nita da mu kaem u smislu uvaj se, rekla sam gomilu gluposti ali nita pametno nisam mogla da kaem, nijedan savet pametan da dam, a onda mislim pa ako tada prosto nisam mogla je l nisu omoguavali, nisam imala mogunosti da utiem na to, a sada, sada mogu, sada se ja pitam. I kolko god da je on to negirao, da je njemu dobro, u jednom momentu je priznao da mu nije dobro. Ili mi u stvari imamo problem ne zato to on i ja ne moemo zajedno nego zato to se jako puno stvari desilo koje ga optereuju i koje mu prosto ne dozvoljavaju da on normalno moe da funkcionie i ivi. I onda smo otili te 96. kod lekara zajedno i krenuli da se borimo. I to traje i trajae. Koliko je Goran puta odlazio na ratite? Tri puta po pozivu i jedanput dobrovoljno, kao dobrovoljac. Trei put kad su ga odveli on je ve imao tu povredu kolena i bio operisan i oni su ga ipak odveli. Seam se da mi je rekao: idi kod onog Nikole u udruenje veterana rata, ne veterana, neto, kod Dunavskog parka i odnesi mu te papire i vidi sa njim da on sredi da me puste kui. Bolje da nisam otila. Sad se jako kajem to sam otila. Ja sam otila u jednu kancelariju gde su sedeli njih trojica, a na stolu je bila pepeljara koja se vie nije videla od pikavaca, ne znam koliko prljavih oljica od kafe i flaa rakije i sve je smrdelo na rakiju i na cigare. I ceo taj razgovor koji sam ja pokuavala da vodim sa tim ovekom se svodio na to da sednem, eto ou kafu, ou rakiju i ja sam mu uporno govorila da mi ne treba ni kafa ni jo manje rakija, da sam dola zbog toga da vidimo ta moemo da uinimo i onda je on rekao: Da, pa nema problema, ostavi sad taj papir tu, videu ja sad ta mogu da uradim, ti idi kui, sve e biti u redu. (Pauza) Naravno da nita nije uradio. A nije se ni javio, nikad. Ostavila sam mu broj te-

236

lefona. (Dua pauza, uzdah) Goran je lan tog Udruenja ratnih vojnih invalida i tamo kao neko brine o njima i kao nekog je briga i ta im se desilo i kako im se desilo i ovaj... nikog vie nije briga. Mislim, mi smo doli do vas i vas je briga, ali drava, znai bilo koja institucija, bilo ko, znai nikog nije briga. Ne da ga nije briga kako je tom oveku koji je iao u njihovo ime tamo i proao tako kako je proao, to ih nije briga, a jo manje ih je briga kako smo se mi tada oseali koji smo ostali kui, niko nikada nije pitao od drave je l vama treba pomo. Niko nikad. Gde je vau porodicu zadesilo NATO bombardovanje Srbije? U tom periodu smo mi iveli isto kod Goranovog oca u kui. I ta prva no, to prvo vee bombardovanja smo mi, u stvari, bili tamo u toj kui. A bili smo svo troje kui, seam se da je Nemanja doao ranije iz kole i da je rekao da ih je pustila nastavnica ranije iz kole jer e biti veeras bombardovanja. Ja to nisam mogla da... ja prosto valjda nemam taj neki oseaj da... ja sam i dalje mislila da to nikako ne moe da se desi. Zato, ne znam, prosto zato to nisam elela da se to desi, ali nikako nisam mogla da se pomirim s tim, ni da to prihvatim. I onda kad se to desilo, onda sam pitala Gorana ta je u stvari, ta se deava. Onda je on rek: poelo je bombardovanje. A moja majka je ivela sa bakom u stanu i onda smo mi sutradan otili da vidimo kako su njih dve prole u celoj toj noi. I njima su te detonacije... izbile su roletne i ne znam ta i onda je Goran rekao poto je to ipak blie od stana do njegovog posla jer je on morao da radi da se mi preselimo tu, da budemo tu. Da je tu kao sigurnije. Zgradu kao nee niko gaati. I onda smo taj dan preli kod moje mame u stan. Poto smo mi na prizemlju podrum je ispod, a mi smo ga par godina ranije sredili, betonirali, izmalterisali, znai ono, ba smo ga sredili. Nemanja nikako nije hteo da pristane da bude u stanu, kad poinje uzbuna, u podrum, i onda je miran i onda moe da spava. I onda smo tamo u podrumu provodili te noi sluajui radio, u poetku je to bilo, i bili su neki izvetaji te bombardovano tamo, bombardovano vamo, to drugo, tree vee i onda je sve to stalo. Onda smo sedeli i ekali da pone izela, pa kad se zavri sve da krene smirela i da idemo gore, znai iveli smo bukvalno: stan podrum, stan podrum. Nemanja nije hteo da izlazi napolje da se igra uopte, znai uopte nije hteo da izlazi napolje. Nije se oseao nikako siguran i bezbedan i im on tu neto vidi da njemu ne odgovara, znai nema anse. U radnju smo bukvalno, otrimo pa se vratimo. Seam se, poto je s nama ivela

237

moja baka, mama je krenula u radnju i onda je ona jadna od silnih tih ratova koje je preivela rekla: Natalija, pazi molim te, samo da te ne zarobe Nemci. Znai, ona jadna nije znala ta znai to bombardovanje, ona je mislila Nemci su nas opet napali i tu su po ulicama i mogu da je zarobe. Tako da smo iveli tu, u toj ulici. Vratili se. (Pauza) Do kad ste tu bili? Tu smo bili do urevdana. (Pauza) To je bio zadnji dan da smo tu. Poto je to slava od mog oca onda je majka u tim nekim uslovima... Spremili smo neki ruak da obeleimo, prosto da... Seam se da su nam taj dan doli kumovi, oni su otili kod njenih roditelja u Gardinovce, i bili su tamo sve vreme, al su doli da obiu stan i nas malo da vide. I doao je jo jedan drugar sa ovom naom drugom kumom, i on i Goran su se neto dogovarali da idu kao da kopaju neke gliste pa da idu na pecanje. Mislim, za sve to vreme bombardovanja nikom, nikad nikom nije palo na pamet da ide na pecanje od njih al su valjda imali potrebu da priaju makar samo o tom pecanju, o kopanju glisti, ne znam. I oni su se dogovorili da, eto, ne znam, za tri sata se nau tamo na toj bari i da kopaju gliste. Onda se u meuvremenu taj drugar javio i rekao da ne moe ne znam zbog ega, mislim prosto, nije ni im nameru da ide. I onda smo mi trebali da sednemo da ruamo, u stvari. Sipali smo supu u tanjir i krenuli smo da ruamo i onda je krenula... Iskreno se sad ne seam da li je krenula prvo sirena il je krenulo prvo da padaju granate. Znai, to nikako ne dolazi mi u, u... Uglavnom znam da su krenule jedna, druga, trea, etvrta... Baka je bila bolesna i stara i slaba uasno, i maltene je jedva pokretna, i ona je ostala u sobi da lei na krevetu u toj velikoj sobi, mama je ostala s njom, a nas troje smo se sjurili dole u podrum. E onda je Goran sa tim komijom imao potrebu da izae napolje da vidi gde padaju te granate, mislim, ne znam zato, ta, ta... I njih dvojica su bukvalno u, u poslednjem momentu utrali u ulaz, jo ih je taj udar bacio pa su jedva nekako skrenuli da siu dole kad je pala tu u nau ulicu. Ja sam bila sama sa Nemanjom u podrumu i bila je jo jedna devojica koju su mi dali da priuvam, a ona inae dete od etvrte godine ima eer. Tako da sam se ja plaila prevashodno za moje dete, a onda sam se plaila za nju. I njih dvoje su sedeli gore na tom nekom naem privremenom leaju za podrum. Ja sam ih pre toga spustila dole na neku malu hoklicu i zagrlila kad se to desilo. A iza naih lea, to sam posle tek videla, bila je jedna polica sa flaama, znate ono, tegle,

238

paradajz, krastavci i tu je bilo dosta praznih flaa. I posle, sutradan smo tek imali priliku da vidimo i videli smo da nijedna puna tegla nije pala i razbila se, a nijedna prazna nije ostala itava. U tom momentu je nestala struja, znai potpuno mrak, praina u vazduhu, nije se moglo disati od praine. Goran je dotrao dole i ja sam, seam se, rekla da smo dobro, dobro smo svi i da je u redu. Onda su u tom momentu poele ene... Jedna je plakala, druga je, ne znam, zapvala, vikala, znai opti haos i pometnja i cika i vriska. Ja u takvim situacijama nikada... Prosto sam u oku pa ne mogu... Nita ne govorim. utim, utim i mozak mi radi milion na sat. Znai ta sad, kad smo prolazili pored tog prozora, podrumskog, jer su sad rekli kao ajdemo sad ovamo, ne, mislim gde ovamo nemam pojma, u vearu, gde? U hodnik? Ne znam? Ajde kao sad svi idemo tamo. Onda sam videla kroz taj otvoren prozor potpuno belo, znai nita, nema zgrade. Ova koja je bila preko puta. Ja sam bila sto posto ubeena da je bomba pala tu na tu zgradu, da ju je sruila do temelja. Onda su utrali neki ljudi, civilna zatita... Ne znam, iz mesne zajednice, vojska, policija, ne znam stvarno. I rekli nam da hitno moramo svi da se evakuiemo i da izaemo napolje i da idemo u prvo atomsko sklonite. I da svi ljudi, znai mukarci koji su sposobni ostanu da im pomognu ako treba nekog da otrpaju ili ne znam neto. (Uzdah) Onda smo mi izali napolje iz ulaza. To je bilo jezivo, znai uas... Ta zgrada tamo preko je stajala i stajala je i kola ali sve, cela ulica je bila zatrpana zemljom i betonskim blokovima i... Znai, nije bilo ni parkinga ni onog travnjaka ni, ni, ni puta... Ni kola nekih uopte, znai nita. Zatrpano skroz... stepenite zatrpano. U toj naoj zgradi ima jedno osam stepenika. Znai, silazite ili se penjete da biste uli u zgradu. Znai nita, kao rampa od zemlje. Onda smo mama i ja i Nemanja i baka koja je, nije mogla jadna da stoji na nogama, krenuli u prvo atomsko sklonite koje je daleko ja ne znam stvarno, jedno petsto metara moda i vie, ne znam. Atomsko sklonite koje je ve bilo prepuno. I svi su bili preplaeni jer se to tu treslo i oni su mislili da e i njih da zatrpa. E tu je usput neki komija nama pomogao baku da odvedemo jer ona jadna nije mogla da hoda, a pogotovu po svemu tome, znai prosto nije moglo da se hoda. E taj put, ja ne znam, to je... Ne znam kao da se nekom drugom to deava. Ja tu jo uvek ne prihvatam, moj mozak jednostavno ne prihvata u potpunosti sve. Samo utim i mislim, razmiljam hiljadu na sat, svi ostali neto priaju, zapitkuju, plau... Ja samo utim i idem u to

239

atomsko sklonite. (Pauza) Onda je, onda je valjda stigao i Goran, stvarno se sad ne seam, i onda smo otili, odveli mamu i baku i Nemanju kod njegovog oca koji je tu sad ve bio blie. I nas dvoje smo se vratili da vidimo kad moemo da se vratimo u stan. Dok smo mi doli to je ve sve bilo ograeno s onom nekom trakom utom. Tu je ve bila vojska, policija, ljudi koji su stajali okolo; ak su neki bili sa foto-aparatima, seam se. I reeno nam je da nema anse da ulazimo tu sad. Da je objekat nesiguran, i da tu sad prosto ne moemo da uemo. Onda smo mi zamolili tog oveka da nas pusti da uzmemo bar neke od, neki... bar neto stvari, jer smo bukvalno izali u tome u emu smo bili. Onda nas je on pustio, seam se da Goran nije mogao vrata da otvori ulazna. Pa je onda jedva otvorio ta vrata. Ne, tu, bilo je jo tu ljudi koji su isto tako putani da uu da uzmu neke svoje stvari. E, onda kad je otvorio vrata, onda sam ja u stvari videla da u toj dnevnoj sobi, ceo zid je ovako, kako od gore do dole ovako koso, tako je ovako velika pukotina. To se mogao ovako lepo videti ovaj drugi stan. I ovaj, u kuhinji je stajalo na stolu to od ruka, znai ti tanjiri i ta inija sa supom i na poretu su stajala ova druga jela i zemlja ovako svuda preko toga i kamenii i ne znam... Onda smo mi, u stvari, radili vie onako mehaniki sad... sad uzimamo stvari, ono to nam je neophodno. I ne znam ta smo spakovali, iskreno. Znam samo da smo to potrpali u neku torbu i da je... onda sam ja izala na vrata. Pa je Goran onda gurnuo nekako ta naa ulazna vrata, pa je s neim podboio ne znam s im, jer ona vie nisu mogla da se zatvore kad su se otvorila. I onda je on kroz terasu iskoio dole, i tu je bilo stakla poto je naa terasa bila zastakljena, tu je bilo stakla i unutra i napolju i jo ovih krhotina, ovako. I on je iskoio kroz terasu napolje i onda smo otili kod dede u kuu. I... Ne znam, neko nam je rekao, ko nam je rekao da sad vie tu neemo moi da se vratimo uopte i da moramo da se iselimo... I da sutra ponemo da nosimo stvari. Poto je pitanje dokle e zgrada stajati takva kakva jeste i ako bude jo koja detonacija pitanje da l e izdrati... I onda smo doli sutra... kamionom. Goran je oti u firmu i tamo su mu dali kamion i svi ti prijatelji tamo, kolege sa posla su doli da pomognu. Mamu i baku smo ostavili kod dede, i Nemanju. A ja i Goran smo trebali sve to sami da spakujemo, ne trebali, nego ja jednostavno nisam elela da dovodim mamu da i ona sad tu neto pakuje. E tada sam ja, u stvari, poela da shvatam ta se tu sve desilo i ta to sve u stvari znai. I seam se da sam plakala, znai

240

strano. Ono, dola kominica koja je dan pre toga ceo dan plakala, pa me ona smirivala i rekla da krenem da se pakujem. Ja inae, lino to se tie tog pakovanja i te organizacije i svega toga sam uasno sposobna, znai ide mi to od ruke, jako. Da sve organizujem i da... Gde e ta da se stavi i kako sve, ali ja tada jednostavno nisam mogla bilo ta da organizujem. Znai, nita nisam mogla da spakujem. Nisam, prosto sam bila u blokadi, potpuno sam bila blokirana. Kako smo mi to sve spakovali, kako smo mi sve to odneli, usput je svirala izela pa su nas terali napolje, a ulica je bila zakrena gomilom kamiona i automobila koji su dolazili da sele jer su tu etiri ulaza, sa etiri sprata su se svi selili. Sa te strane gde je ta rupa, gde je taj krater, tu nije moglo uopte da se proe kolima pa su svi dolazili sa ove druge strane, pa je tu nastao opti krkljanac i haos jer je taj put bio pod... pod tim utom i onda su se ljudi, ja ne znam kako, sa tim kamionima i tim automobilima i sa tim prikolicama i biciklima tamo gurali, ja stvarno ne znam, ne znam. Uglavnom smo se mi spakovali i za taj jedan dan, do uvee do osam sati, ja mislim da smo mi sve tamo kod dede raspakovali, stavili na svoje mesto i zavrili. Tako ste napustili stan? Da. Ta zgrada sada... Vie ne postoji. Ja ne znam kolko... Mi smo bili... kod dede, negde do nekog 15. decembra tako nekog i onda smo dobili taj privremeni smetaj na Novom naselju, tu smo iveli dok se nije naa zgrada ova nova napravila. I dok smo bili u toj zgradi na Novom naselju oni su ruili ove dve nae stambene jedinice, znai minirali su je. I, i nisu uspeli iz prvog puta da je srue nego iz drugog puta. (Pauza) Kako sada ivite? Kako vam je sada? Pa sad, sad trenutno znai, u zadnjih mesec dana... (Kucka o sto) Vie nego dobro. A do pre dva meseca uasno loe i teko. U kom smislu? Pa u smislu da je Goranu bilo toliko loe da jednostavno nije mogao uopte vie nikako da funkcionie. (Pauza) Nemanja bi svaki dan dolazio da me pita kako je tata danas. Ili kad ja odem kod njega u sobu, onda mi je govorio kad doem s posla da doem da mu se javim. Onda mi on kae: Zna, tata je danas bio jako nervozan. (Pauza) Prosto je to

241

nekako kulminiralo sve ove godine. Pa smo mi onda otili, otili smo na to more i prvih pet dana je bilo strano, znai, ja sam htela da se vratim kui. Ako smo u sobi, nije mu dobro to smo u sobi. Ako izaemo napolje, hoe da se vrati u sobu. Hoe da ide na plau, a onda mu je jako toplo na plai. Pa onda hoe da ide u sobu. Pa onda ne zna ni on gde hoe i prosto, prosto ne moe da nae sebi neko mesto gde bi mu bilo dobro. E, onda smo se dogovorili, ujutru kad ustanemo, popijemo kafu, dorukujemo, idemo na plau i ti budi na plai dokle god ti hoe onda emo u jedan, dva da ruamo, a ti ako hoe onda da ide u sobu, idi u sobu, a ja u da ostanem na plai jer ja ne mogu da budem u sobi. I onda je to poelo tako jako lepo da funkcionie. Onda, seam se taj prvi dan da sam ja rekla da u doi u est sati pa sam dola u pola sedam, on je bio sav unezveren jer je taj put koji smo mi prelazili, ta magistrala ima postavljen semafor ali koji ne radi i tu niko ne vodi rauna o brzini i ogranienju i o tome da tu prelaze peaci. Brinuo je za tebe. Da, on se jako uplaio jer je mislio da e me neko tu... Mislio je da me neko udario u stvari tu na tom prelazu, a ja nisam nosila mobilni na more uopte nijedan, ni privatni ni poslovni, znai uopte, i onda je ve hteo da krene... Da vidi da mi se nije, da me nije neko udario kolima. A ne da me nije niko udario kolima nego tog momenta kad stanem da preem put se zaustavljaju... (Smeh) Ja polako preem, bez ikakvih problema. Znai, s njim je bilo problema da se pree, tako da se jako uplaio i sav je bio unezveren. Meutim, smirio se kad je video da mi ba nita ne fali. E, onda smo otili na Ostrog, i to je neto najlepe to je moglo da nam se desi. Ja jako volim more. Da mogu da budem na moru tri meseca dokle god je sezona, ja bih ostala bez ikakvih problema i ne bi mi ni jedan jedini dan bilo dosadno, uopte, ali je meni potpuno to more ove godine u drugom planu i u senci Ostroga... Znai, potpuno. Ja u ivotu, u ivotu nisam bila na mestu gde, gde prosto... nestanu kao rukom onako svi neki nemiri, svi neki strahovi, prosto se osetite kao da ste ono... Da nemate teinu nikakvu, da, da... hm... da lebdi. Neto neverovatno, to je neto prelepo. I vama i Goranu treba mir? Da. Ja nekako, ja sam svesna toga. Ja znam ta meni treba u ivotu da bih bila zadovoljna i da bih mogla da funkcioniem, a Goran ne,

242

ne moe da sagleda... On je uasno tvrdoglava osoba... I ne moe da sagleda to na pravi nain. I stalno ima neke prioritete koji nisu bitni u ivotu uopte, znai neke stvari koje ga samo dodatno optereuju. A mislim da je sad prvi put u ivotu shvatio da taj neki unutranji mir je najvaniji, da bez toga ovek prosto ne moe, da je to ono to je prvo, pa onda sve ostalo. Znai, nije to ni materijalno, nije to ni... Nita to ne moe da nadoknadi taj neki mir koji nosite u sebi. I ja se stalno trudim da se distanciram od svih nekih stvari koje me uznemiravaju, a na koje ne mogu da utiem. Maksimalno se trudim. I mogu rei da dosta imam uspeha; sad ve s godinama imam neku vetinu, dok on jo uvek ne moe da savlada. Njega jako stalno pogaaju tue prie. Pogode i mene ali ne u toj meri da ne mogu da funkcioniem. Ako mogu da pomognem, u redu, tu sam, pomoi u. Ako ne mogu da pomognem onda jednostavno ne mogu da dozvolim da mi to bude vanije od mog deteta, od mog mua, od mog ivota, od mog kruga koji sam ja nekako napravila sebi. A on stalno bi nekako da se raspline da svima pomae, da sve zadovolji. U pet sati e on dogovoriti sa vama pecanje i sa mnom da ide u grad i s Nemanjom, znai, sa svima e se dogovoriti sve, i nikom nee da kae ne mogu. Prosto, ne zato, nego nee da povredi ni vas ni mene, ni nikog, a ne moe fiziki ne moe, neizvodljivo. Ne moe ti pomoi svima. I onda u toj nekoj stalnoj, nekoj njegovoj potrebi da svima pomae i da ignorie u stvari sebe, da pobegne od sebe ili ne znam ni ja kako to da nazovem, on u stvari dolazi u situaciju da najvie sebe i povreuje. (Pauza) Al nekako sam sada, posle svega ovoga, mnogo vie optimista. Hm... Ba, ba se vidi da mu je taj Ostrog jako pomogao. On je pre neki dan zaboravio da popije tu njegovu terapiju, i to se uopte nije primetilo. Ne znam... I sad imamo zajedniku elju, konano, posle dugo vremena i godina. To je da ponovo odemo na taj Ostrog zajedno i da tamo prespavamo, da provedemo tamo no. I ako je to uslov da mogu da odem tamo na to more i tamo budem jedanaest dana, u redu, biu devet dana na moru al u dva dana biti na Ostrogu. Znai to... To mi je ba onako... Zajedno. Da.

243

eljko

I tu mu se gubi trag

Datum roenja? Roen sam 14.12.67. u selu Mali Cvijetni, kod Drvara. Reci mi neto o tvojoj porodici i porodinoj istoriji? Pa, porodica je ivela u tom selu Mali Cvijetni, znai, sve do 95. godine kada je dola Oluja i morali su da bee, s tim da otac nije hteo beat, ostao je tamo i tu mu se gubi trag. Kako se otac zvao? Ilija Kneevi. On je roen... Roen 41. u selu Mali Cvijetni i tu je iveo, znai, sve vrijeme. Kratko je iveo u Bakoj Palanci od 68 do 71; sve ostalo je iveo u selu. Zato se opet vratio 71? Pa, vratio se, ne znam ni ja ono, na nagovor roditelja, verovatno. Roditelji malo stariji i ta e od imanja? Propade... ovo, ono i onda se on na njihov nagovor vratio tamo opet to je on uvek priao da je to greka, nije trebao, toliko bit (smeh)... sluat roditelje. Da je greka to se vratio? Pa, on je priao da je greka to se vratio. A ime se on bavio? On je radio u... kao radnik na eljeznici. Pomoni radnik na eljeznici. To je radio. I kakva je sredina bila tamo? isto srpska, znai isto srpska sredina, znai... Muslimana nije bilo kod

244

nas, ni Hrvata, isto je bila srpska sredina. Kako su te vaspitavali roditelji, tada kad ste iveli u tom selu, jeste li imali jo neke nacionalnosti pored i kako si se odnosio prema njima? Ni blizu nisu bili, nekih pedeset, ezdeset kilometara su iveli Muslimani od nas. Ali nisu nas uili mrnji, znai svi smo bili pioniri, ono, razm... ta da kaem sada, uglavnom mrnje nije bilo. Kako si video tada zemlju, Jugoslaviju? Pa, onda je bilo sve idealno ono... sve je bilo idealno, bratstvo i jedinstvo, mogao si da ode gde oe, da radi ta oe, da pria ta oe. to se tie... Kod mene lino tamo nije bilo mrnje. Sad moda u nekim sredinama gde... nije bila isto srpska, tu je verovatno bilo, kod mene ne. Kad se osetio rat? Pa, oni u selu, ti seljaci ga nisu osetili sve do te Oluje, 95. godine, meutim, vojno sposobni su ga osetili od poetka, znai od 92. godine, svi su odlazili na ratite i... Tvoj otac, on je bio na ratitu... Pa, bio je par puta, ono, zvali su ga... poto je ve stariji bio, pa su ga zvali po potrebi. Znai, u roku od te tri godine svake godine je bio po dva meseca... Koje tri godine? Rata. Od 2002. do 2005. Od 92? ta sam rekao? Od 92. do 95. Da. Tri puta je bio na ratitu, po dva, tri meseca. Znai... bude, pa ga vrate kui, pa onda ekaj opet, pa ga zovu sledee godine, pa tako isto dva-tri meseca, a 95. je ost u selu. Koji je rod bio u vojsci? Bio je protivavionac. Kada je Ilija otiao prvi put ti si tada bio u Bakoj Palanci?

245

Jesam. Kada sam saznao da je otiao na ratite nije mi bilo svejedno, nisam imao ni telefona s njim da se ujem, to je selo bez telefona, al smo se ono, dopisivali smo se... Gde ti je majka bila tad? Kui. U selu? Da. Kako je ona to preivljavala, je l ti priala? Pa, priala je, ta ja znam, priala je, nije ovaj... ta da kaem, blokirao sam... Nema veze. Kad je doao prvi i drugi put? Pa, dolazio je za ta dva meseca, koliko nije bio kui, dolazio je samo jedanput. Posle mesec dana. Znai informacija nije bilo, nije bilo mobilnih telefona, to da se moglo... I kako ste se oseali kad je opet bio pozvan drugi put? Pa, drugi put kad je bio pozvan onda se ve dobro zakuvalo... onda je bilo i rtava i svega, pa je bilo jo gore. To je bilo sledee godine. Jeste strepeli? Pa normalno, strepeo sam... I onda opet trei put? Isto, pa to je jo vie... to vie rtava, vie mrnje, kasnije je svega bilo vie... Da li ti je priao nekad o tome? O toj vojsci, o tom ratu? Pa, priao je da je bio na eprazijama, na elebiu... to je negdje na granici sa Livnom, u stvari tu je bila granica srpske i hrvatske vojske i tu je odlazio, tih puta kad je odlazio. Tamo je bila ta drvarska jedinica i on je odlazio tamo. Pa, priao je na poetku kako je bilo strano, kako je... ta ja znam, mada nikad nije voleo taj rat, uvek je govorio da to nije njegov rat i nije se... rat ko rat... 95. godine, on... Da... pa, ljudi bee masovno, Oluja dolazi i ono, bee iz Knina iz Hrvat-

246

ske, preko naeg sela, znai odlaze, on kae: Ja u ostati jo par dana da vidim ta e bit pa u ja... znam put, poznajem umu, pa u ja kad vidim da su oni tu blizu negde, pa ja u pobe. On nije hteo da uestvuje u ratu? Nije, nije hteo, nije hteo... tih zadnjih dana nije hteo. I ta se onda desilo? Pa nita, ostao je u selu. Poto je bilo... imali smo stoku, ta ja znam, on kae: Ja u da pripazim na to, da budem tu jo, ukoliko se ne bude moglo tu iveti ja u preko ume i krenuti... i tu mu se gubi trag. Kad ste ga videli poslednji put, ili uli... ili bilo ta? Pa, 5. avgusta 95. Kad su izbegli, onda su, onda smo ga zadnji put vidli. uli se posle nikako nismo, tu mu se gubi trag... Ko ga je tu video? Pa, mama i deda, oni su zadnji iz sela... Njegova ena i njegov otac? Da. Tu su ga oni zadnji put videli i tu mu se gubi trag. Znai, iz sela niko nije mogao da mi kae neke blie informacije jer su oni uglavnom ranije izali iz sela. Neki od tih ljudi iz sela su bili zarobljeni, odvedeni u Split ili Zadar, sad se ne seam... Bili su premlaeni i oni su vraeni, ono ta ja znam, u razmeni toj, vraeni su, al nisu znali nita o njemu. Tek kasnije, posle jedno tri, etiri meseca, saznajem iz novina, itam neto o tim nestalima i tu vidim njegovo ime, svi podaci, nestao, ovaj... 19. 9. u mestu Koevica u estoj sanskoj brigadi. Sad mi to bilo udno neto, mada ima logike da je be na taj kraj prema Sanskom Mostu, prema Banja Luci, prema Srbima. I odem u Banja Luku i prvo odem u Komisiju za nestale i tu mi ispriaju priu, kako je, kako je... ta je ta esta sanska brigada. To je u stvari, brigada koju su stvorili... koja je postojala, ali su je zvali Radna brigada. To su Arkanovi kupili, znai otvorili na prvu liniju sve vojno sposobne i zvali su Radna brigada. Znai, da bi zatitili Sanski Most i Banja Luku, znai, trebao se jedan pojas od ezdeset kilometara, da se odri jednostavno, da se odri taj pojas, pa su onda poto je bio manjak vojske, sve vojno sposobne slali onako... d ti puku i idi tamo! Ne zna ni gde, gde si, ni ta si!

247

ta je tebi bilo udno kad si to proitao u novinama? Pa, udno mi je bilo, ja sam uvek oekiv da je ost u selu, da je ubijen tamo, da... Nisi ni znao da je... Nisam znao to, misim, otkud sad ovo? Mada ima logike, da je, da je, da je iziao iz sela, ali otkud sad esta sanska? On iz Drvara, misim otkud to? Al to je to. Znai oni (Arkanovi) su kupili sve? Sve, sve vojno sposobne, znai, jednostavno, i iali su i svata radili, odveze te na liniju i mnoge... za mnoge se ne zna, ovako isto ko i za njega... Na koju liniju? Gde je to? Na prvu liniju... prva linija izmeu Muslimana i Srba. To je potez Dabar, Koragica, Lui Palanka, preko Grmea, preko planine Grme... znai, povezano sve do Bosanske Krupe i Novog. I od koga si saznao to? To sam saznao u Komisiji za nestale (Banja Luka), od jednog Branka Pania, on je bio predsednik komisije za porodice nestalih. Njemu je sin nestao istog dana, pa smo mi malo vie priali o tom. Onda mi je on ispriao sve detalje, ba kako je to bilo i tako. Reci mi u kojim novinama si to proitao i gde? To je... to je neki list Republike Srpske. Ja imam kui novine, al ne znam kako se zovu. Imam ih kui sauvano. Ne znam kako se zovu... jednostavno imena nestalih... To sam isto... ne znam ni odakle mi to, to mi je neko dao, taj list. O nestalima. Neko ko je znao... Neko ko je znao da... da... da je moj otac nestao, jednostavno mi dao list, kae: Evo proitaj, moda je tu. I tu sam proitao. I ta onda ti radi? I onda... Posle toga odlazim... oni meni javljaju, da ima, posle osam meseci... od, od, kako se zove, od Oluje, javljaju mi, kae: U Banja Luci postoji, sad doneeno, nekih etrdeset pet, ini mi se, leeva, koji su izvaeni iz grobnica u Bihau, u... u Bosanskom Petrovcu. Kae, doi

248

da vidi. Nita, ja odem da vidim, to je bilo jezivo, onda taj prizor. Prvi onaj prizor gledanja... gledanja leeva, to je bilo strano, to su ljudi uglavnom, koji su mueni, koji su... da ti ne priam sad... vaene oi, genitalije, seeni, lobanje i ta ja znam. To je bilo strano. Taj prizor je bio straan. Tu sam gledao kako ena, trudna ena trai mua, ili majka sina i ta ja znam... Oseao se straan taj miris... Dali su nam neke maramice sa kiselinom, da bi mogli da ostanemo unutra, da... da pomognemo tom patologu, zvao se eljko Karan, koji je iao od lea do lea i pokazivao ta sve ima u depovima, da l neko prepoznaje po tim stvarima koje su mogle da ostanu itave... i ta ja znam... Ja tu nisam mogao nita da naem slino. Koliko dugo se tu moglo zadrati? Pa tu se moglo, moda petnaest minuta zadrati, ja sam se zadrao nekih sat vremena. Jer sam hteo polako da obiem svakog. On ide od lea do lea i pria i onda sad... uglavnom... u stvari, prvo puste, puste ljude da oni otprilike pronau i onda zovu patologa i onda on prilazi, vadi iz depova sve to se moglo nai i po neemu su ljudi, mnogi su prepoznali svoje... po nekim demperima, ta ja znam, jaknama, arapama, kaievima i to... Ti... Ja nisam mogao nai... ... si prvi put video tad le? Da, da... prvi put sam video uopte le, bilo... bilo kakav. To su bili ve iskopani? Ma da, iskopani leevi... znai to je taj prizor gde je... Rekao si na ta su te podsetili... da su...? Nita na... na tim leevima... Prvo sam mislio da su bili uvaljani u neko ito... to su bili u stvari crvi. Beli crvi, koji su bili onako... hm... (...) ja sam mislio ito. I pitam ja onog patologa: ta je ovo? Kae on: To su crvi. Toliko dugo su bili zakopani da su ve crvi uli u njega. Ne kod jednog nego kod svih... manje-vie, gdje su bile rane tu, to je bilo grozno... I u tom momentu, pri sam ti kako je bi... kakav ovek oseaj dobije da bi mogao odmah da ide da ubija, da... ne znam... U tom momentu, da mi je bilo dati puku, i bi odma, ratov bi, ubij, svata bi radio...

249

Taj, taj momenat od... prvi put kako sam to video, pa nekih dva sata me to dralo. E, posle kad se smiri, onda vidi da to nije to... drugaije razmilja. Reci mi gde je to tano bilo u Banja Luci? U Banja Luci, to je bila, zvali su je Demerovi krznara, to je bila neka zgrada, ruevina, neto... nije ruena, nego zgrada bez prozora, vrata, ali je bilo betonirano dole, bilo prilino hladno u toj zgradi, to je odgovaralo recimo za tu situaciju... jer oni su ih iz hladnjae doneli tu i tu su morali prenoit, da bi ujutru ljudi mogli to da vide; verovatno su ih odnosili opet u hladnjau, samo to je bilo na, na ispitivanju... nita drugo... ta je tu sad? Tu je neki salon nametaja, video sam, ba sam prolazio pre neki dan i video sam... neto moderno, opremljeno... salon nametaja... Kako si se ti oseao s obzirom da si tu bio da gleda leeve, da vidi oca, a sad je tu... Sad je drugaije, samo sam okrenuo glavu kad sam prolazio, ostala mi ona slika prva... (...) i tako. Kad si se vratio prvi put posle tog gledanja i traenja tela svoga oca meu leevima, kako si to doiveo? Pa, strano, teko sam to podneo, petnaest dana znai, nema spavanja, buenje, te slike, ja, ja to nisam lako podneo, inae sam emotivac i onda, teko mi je to palo. Samo si ti iao da ga trai? Iao sam ja, moj zet, od moje sestre mu i jo jedan tetak, paanac od mog oca. Oni su bili sa mnom onako, hteo sam ja sam, nego oni nisu hteli da me puste, kau: Idemo mi svi zajedno, pa emo vie videti... Inae me nazad, poto je moje auto bilo u pitanju, nisam mogao ni da vozim, nego je vozio zet. Znai, oseaj tih dana je bio ono, ok... prvi put kad sam iao... Ve drugi put i trei kad sam iao je drugaije. Bio sam spreman, znai zvali su me, ali sam bio spreman na to i onda... znao sam ta u videti i psihiki sam bio spremniji nego prvi put. Prvi put mi je bilo najgore.

250

Bio si tri puta tako? Tri puta sam bio. Sva tri puta si bio u...? Da isto tu u toj hali. Javljeno mi je bilo da su doneli neke leeve i doe istrai, vidi nema nita, vrati se i idemo dalje. Reci mi za tu Sansku brigadu... estu sansku, da. estu sansku... Pa ta brigada se raspala posle Oluje, ona se raspala... nisam mogao da doem poto niko nije poznat iz te brigade, sve su to ljudi iz Sanskog Mosta. Sanski Most je pao, ljudi se raselili, teko je bilo doi dalje do bilo kakavih informacija. A ovde nisi mogao, u Vojvodini, u Beogradu...? Nisam, nisam, nije mi niko nikakave podatke dao, tako da nisam znao kud koga da traim, ta da pitam. Sve je ilo preko te Komisije za nestale, uglavnom sam sa njima kontaktirao, njih zvao, njih pitao, od njih dobijao sve informacije o bilo emu. Kako si jo pratio, da li si medijski, ili si kontaktirao neku organizaciju? Pa jesam, trudio sam se. Uglavnom, preko svih tih novina to su objavljivale ta imena nestalih, ovo ono, sve te emisije na televiziji to su bile o nestalima, to sam sve gled, jednostavno nisam znao kako drugaije. Koje si najvie gledao? BN sam najvie gledao, imali su tamo najvie informacija o svemu tome. Na BN-u ovde u Srbiji? Da, ovde u Srbiji, njih sam gled. A ovde srpske televizije, kako? Preko satelitske antene BN sam gled najvie, a u Srbiji, ne znam, ovde nisi mogao nita da sazna. Nisu obavetavali o tome? Nisu, nisu, malo se prialo o svemu tome...

251

Organizacije neke da li si kontaktirao? Pa jesam, kontaktirao sam u Beogradu taj Veritas. To je hrvatska organizacija za nestale, poginule i ta ja znam. Kod njih sam iao, gledao njihove podatke, sve neto nadajui se moda, poto je hrvatska vojska upala u te krajeve, da nema moda neke druge informacije, otkud znam. Nita nisam mogao da naem... (...) ta si jo i gde si jo traio? Pa uglavnom to, Banja Luka, nita drugo. I DNK-a taj to su... pre nekih sedam godina, dali smo krv ja, sestra, majka, otac, brat, stric, tetka. Svi blinji su dali krv, al eto... Kao, ukoliko se neto desi, javiemo. Meutim, nita. Ukoliko neto nau javie. Nita mi nije javljeno posle toga. Bio je nestao neko... nali su neku lobanju, ta je to bilo? Da, to se prialo, u selu je naena jedna lobanja, pa su mi javili... ovaj, pitali su me podatke o ocu, ja sam rekao, kae naena je jedna lobanja, javiemo ti... u stvari treba da ode da da DNK. Ja sam rekao da smo mi to ve dali, kae dobro proveriemo pa emo javiti. Prolo godinu dana, nita ne javljaju, ja sam zvao, kae ne to nije lobanja njegova, nego od nekog oveka iz Oluje iz Knina, to je be preko tih krajeva. Godinu dana ti nisu javljali... Godinu dana niko mi nita nije javljao, ja kaem, pa to ne javljate neto, pa kae, eto vidi zaboravili smo, nije vaa bila pa nismo javili. Tako da je ostalo sve na tome. Ti si godinu dana bio u iekivanju? Pa, bio u iekivanju, ta, neu da dosaujem, javie oni... i kad vie nisam mogao da... da ekam ja sam zvao, kae meni nije njegova lobanja nego od nekog drugog tipa iz Knina... Organizacija je znai, nula! Reci mi, gde ste dali DNK? Dolazili su kui, a ljudi su bili Beograani i bili su neki iz Sarajeva. E sad, to je neto zajedniki, ak mislim da DNK postoji samo u Beogradu i Zagrebu. Sad, ta centrala u Sarajevu kako prikuplja podatke od njih je, kako je ve, ne znam ni ja. Uglavnom postoji u bazi...

252

Pre sedam godina? Pre nekih sedam, moda osam godina. Tu negde 2001. tako. I od onda nita. I nisi odustao do dan-danas? Ma ne, drago bi mi bilo da naem bar deo tog tela ta ja znam, bilo ta, isto da znam, da zavrim s tim, da kaem: E to je to i gotovo! Mada, gubim nadu... tu je prolo ve koliko, etrnaest godina. Ali, nadam se, jo uvek se nadam da e neto, da e se neto nai. ta ti misli da se desilo tvom ocu? ta mislim? Pa, mislim da je nestao na tom ratitu, u toj umi i da ga je jednostavno pregazilo, da je ost u umi, dola je zima, ivotinje su raupale taj le, i da nikad nita se nee nai, jer ko ide po tim umama, istrauje... Ne znam, moda neko i ide, sumnjam. Sve se desilo u nekoj umi, u koju nikad niko moda nee ni otii. To je po meni realnost, a ta ja znam. Da je iv ne mislim, ni, ni najmanje... bar neki trag bi bio... ta si mislio o neprijatelju? Sve najgore. Pogotovo posle gledanja tih leeva. Prvi taj, taj dan recimo. E, ve kasnije se bistri mozak, razmilja normalnije, pozitivnije. Ono, shvata da ni oni nisu krivi, da je to kriva samo ta vlast, ili ta ve, otkud znam... da je tu samo sirotinja izginula... da su profiteri imali korist od svega toga, niko drugi... ovek kasnije dolazi sebi, a u tom momentu... znai, samo crne misli... Vreme nosi svoje, a onda vremenom sazna da to nije to. ta si uradio kad si prvi put uo da ti je nestao otac? ta si uradio, kakav je...? Pa, poznavajui njega znao sam da on nikad se nieg plaio nije, mislio sam eto, ajde ost je tamo u selu, snimae situaciju negdje u umi, ne moe da se javi, javie se, doi e i to... Prva dva meseca sam mislio tako. E, kasnije kad se nije javio i to sve, onda sam pomislio ono najgore... Pa jedno vreme sam razmiljao moda je zarobljen... deavalo se, te razmene, bilo je zarobljenih... Prvih godinu dana sam pomislio i to, kao, hajde, moda je negde zarobljen, doi e ili javie se... E posle godinu dana, od Oluje od nestanka, e onda nisam vie imao nikakvih razloga da mislim neto pozitivno. Prvo vreme sam mislio da je svaka-

253

ko, da je negdje skriven, da e se javiti. Kako si se oseao kad se rat zavrio? Kad se sve zavrilo? Pa, ose sam se, ta ja znam, ugroeno, izgubio kuu, izgubio oca, ta ja znam, izbeglice ovde, deda, majka, mora da brine o njima, znai... nita dobro... ono. Slomljeno, ta ja znam... nita pozitivno, sve ono to je recimo taj deda stvar osamdeset godina, sve je palo za jedan dan... znai, izgubi sve. Da li se se vraao tamo nekad? Jesam, jesam, odlazio sam... sad sam kuu obnovio, sam sam je obnovio koliko sam mogao, pretraiv sam te krajeve, okolo, kroz tu umu, etao, traio bilo kakav njegov trag. Jeste, naao sam neke jastuke, jorgane, ono, gdje je on spav u toj umi sve vreme dok je bio sam, to sam prona i nita drugo. Neki deo njegove garderobe, to se presvlaio i tako, to je bilo nekih pola kilometara od kue. To sam prona, jer sam znao ve gde se skrivao, znao sam pre toga gde je to morao da radi. I to je to. Rekao si da si sam obnovio kuu? Jesam, da, koliko sam mogao. Nijedna organizacija, nita... Nisam uspeo nita, morao sam tamo da ivim, a zbog posla nisam mogao. Nisam mogao da odvojim tri meseca da budem tamo, da, ni ja ni mati, ona je radila, pa nismo mogli. Tek kasnije smo sami neto obnovili prozore, vrata, kupatilo i tako, ono, da moemo doi nekih deset dana da budemo tamo. Nisam uspeo nita preko meunarodnih organizacija, mada jesu ovi to su iveli tamo, obnovili su kue lepo. Gde je tvoj deda sada, Ilijin otac? On je sahranjen ovde u Bakoj Palanci. 97. je umro u Bakoj Palanci. Znai ti i majka odlazite tamo? Da, mi odlazimo tamo... Kako sada vidi ratno vreme i ono pre njega? He... to je, znai... Bez toga se moglo da je bilo pametne glave, to nije bio niiji rat, to je... niko nije pobednik u tom ratu. Strano. Nije trebalo jednostavno do toga doi. Ne znam kome je sve to bilo u interesu... Ne

254

znam ta da kaem. Ilija (otac) nikada nije hteo u rat? Da, on je govorio da to nije njegov rat, to njega nije interesovalo, al je mor. Bio je vojni obveznik, mor je ii. Ili ii ili selit se, de je mog oti, u toku rata? Da je im mnogo novaca pa da ode negde, kao to su ljudi beali u inostranstvo, ta ja znam, al to nije moglo tako. Kako sada ivi i kako si sada? Dobro, sna sam se ovde. Koliko je prolo tano? etrnaest godina, etrnaest godina je prolo. Ide dalje, stvara porodicu, ono, ne moe toliko da misli na to, ali uvek neka mrlja postoji u vezi toga... (...) Ne moe da ne misli na to. I dalje tragam, sve... kako mogu... (...) al teko je bez pomoi neke organizacije... Nadam se, nadam se da e od tog DNK bilo ta pronai, kad-tad, da e oni pronai neto, pa e mi rei to je to. Da bude bar ono, da ve jednom konano reim s tim. Da saznam bilo ta. ta misli o ratu, ko je tu najvie...? Ko je kriv? Politiari, ti bivi, Miloevi, Tuman, Izetbegovi, oni su hteli neto. Samo svoj interes su ganjali, po meni, ne znam... e kad padne krv, onda znam kako ide. Kad padne krv, onda narod kao rulja, raja, marva, ono... ne razmilja vie svojom glavom nego ide za masom. Kad padne krv i sa jedne i sa druge strane onda je lako zakuvat, mada mislim da je osamdeset posto ljudi nije bilo za to... koga je bilo briga ko si ta si... jer znam u vojsci, bolji su mi bili prijatelji Muslimani nego Srbi i Hrvati (smeh). Zna, ono gleda... kakav je ovek, a ne ko si, ta si. Tako sam bar ja razmilj. Kako sad razmilja? Pa sad ne znam vie ta mislim. Sad mi sve neto na distanci, mada i dan-danas mislim da je sve u pitanju linost, a ne ono vera. Sad, vremenom se vraa, razmiljam pozitivnije o svemu, nemam mrnje te... ali tih dana, dok sam gled leeve i to, onda samo crne misli. Neka druga slika je bila. Sad ve drugaije. Rekao si da je narod najvie stradao, sirotinja?

255

Ma, sirotinja da, najvie je stradala sirotinja. Neko je profitirao, a neko... mnogi su profitirali, moda deset posto ljudi, a to je puno. Ima neto da kae za kraj? Nemam nita, ne znam ta da kaem vie. Nemam nita posebno da kaem. Rat... Ma besmislica, glupost... glupost... (...) ne znam ta da kaem... (...) Pa, o ratu mislim sve negativno ono, kome je dobro dolo, nikom. Moda deset odsto ljudi je imalo korist od tog rata, a ostalo je beda posle rata. Rat je strana stvar znai, izgubi sve, izgubi prvo uspomene, pa izgubi blinje, pa kuu, pa materijalne stvari, znai sve ono to si stvarao osamdeset godina nestane za jedan dan, znai. ta mogu da mislim dobro o ratu? Znai, nita. Strano. Od tog su korist imali samo, po meni, prolitiari i profiteri. Ti i pored svega to se desilo, ta tragedija u tvojoj porodici, nestanak tvog oca, ne misli loe o ljudima druge vere i ljudima uopte? Ne mislim, ne mislim, ta da mislim i oni su uvueni u to isto kao i mi... I oni su isto, to je isto pria ona, mislim da sam priao malopre. Znai, kad padne krv onda ne postoji vie ono... ne moe da razmilja svojom glavom, ide samo za masom, osvete i to... znai, tu niko ne razmilja vie svojom glavom, mora da pliva kako, kako, kako te nosi... Rat je jedna teka glupost. Eto, daj boe da se to nikad ne ponovi vie nikom. To je moje miljenje o ratu. Hvala.

256

Anonimna

Ne mogu da oprostim dravi, drugima, sebi

Hoe li da kae ime, gde si roena, gde si odrasla? Aha. Ja sam M. Roena sam u T. To je jedno osrednje malo mesto, izmeu Kraljeva i Kruevca na Zapadnoj Moravi. I tamo sam ivela do neke devetnaeste godine, to je znai bilo do 92. Devedeset druge sam dola u Beograd zato to sam upisala Farmaceutski fakultet. I bila sam u Beogradu i studirala do 99, zvanino studirala do 2000. Dvehiljadite sam poela da volontiram i vrlo brzo poela da radim u enskoj nevladinoj organizaciji. I zato to sam se iselila. Do tada sam zahvaljujui tome to sam imala kuu, zapravo nekakvu malu kuu koju je moj pradeda kupio, pa moji roditelji nabirali, otkud znam, pa smo onda tako mogli da sedimo, ja i moja mnogobrojna porodica, braa, sestre u Beogradu. Znai, da ne plaamo neke stanarine i ta ga ja znam te neke stvari, pa smo onda mogli da ivimo u stvari u Beogradu. I onog trenutka kad sam ja htela da ponem da ivim sama i da se izdravam, onda sam poela da radim i... zvanino da radim. Ono to mi je tog trenutka bilo najblie to je bio aktivizam, tako da kad me jo neko plaa za taj aktivizam, to je bilo (smeh) jo bolje. Rekla si da si odrasla u T, je l da? Da. Kako je bilo odrastati u tom malom mestu? Odvratno, naravno (smeh). Mislim, nekako... Sada kad neko pria o nekim idealnim situacijama u ivotu kae: Da, najbolje je odrasti u malom mestu. Kao... da. Moda za zemlju Evropske unije u kojoj niko nije ratovao ili ne znam... u kojoj se nekako drugaije ivelo. T. je bio malo mesto i u principu dobra stvar je bila ta to nam je kola, kua i sve ostalo bilo blizu, pa smo mogli da beimo s asova... da ne idemo

257

negde da se drogiramo po kafiima, nego da sedimo u neijoj kui. Da sluamo ploe, ne znam ta ve da radimo. Jer smo naravno puni bili revolta, s obzirom na to da svaki put kad si na ulici, zapravo u malom mestu ti si kao u izlogu, jer svi gledaju ta radi, svi procenjuju tvoje postupke, poteze. Znai, tvoji roditelji, moji roditelju uasno mnogo brinu ta ko kae, kako se... i prosto je tamo sve... nema nikakve privatnosti. To je cela pria. Ti u malom mestu nema privatnost. Tebi prvi komija onako ue bez kucanja na gajbu, a kamoli da se najavi i bilo ta slino. Tako da mislim da je to umnogome uticalo na vrstu revolta koju smo mi svi iz malog mesta nosili. Mi koji smo bili nekako, kako bih rekla, malo svesniji od drugih, koji nismo eleli da prihvatimo te modele i stereotipe koji su nam nametani. A kae divno je odrastati u nekoj evropskoj zemlji u malom mestu, gde nije bilo rata. Devedeset druge, malopre si rekla, imala si osamnaest godina. U to vreme je ve... nekako su poinjali ratovi na ovim prostorima. Da li se to osealo u T? U kolikoj meri se to osealo u T? Da li se sea toga? Pa, ja sam imala jedno okantno iskustvo, jer sam sa svojih nepunih osamnaest godina otila u Austriju na nekakvu letnju varijantu. Dobila sam... Mislim, imala sam sree da puno putujem, zapravo, to je cela pria; u svojoj srednjoj koli i tada sa sedamnaest godina sam otila u Austriju da radim preko leta u jednom turistikom mestu koje se zove Monce. Kao sobarica... kao to neto tako... kao tinejderski neki posao, ovaj letnji. I otila sam 91. autom kroz Beograd, Zagreb, Ljubljanu, Salcburg u junu. I sve je poelo da se deava u julu i u avgustu. Tako da sam se ja u avgustu vratila i nisam mogla da uem u Sloveniju, Hrvatsku, Srbiju... nego sam se vratila kroz Maarsku. Kolima nas je vozio ovek Nemac i bio je vrlo nesiguran da li je to sigurno to on Srbe vozi... i ne zna kako e da proe na granici... da li e neko da nas primi. Sve je bilo onako mistino, poto se nije znalo ta se deava zapravo. U svetu nije bilo jasno, njima nije bilo jasno ta se deava i kako mogu da nas vrate. Samo je bilo bitno da nas ne vraaju na slovenaku granicu, nego da nas vraaju na srpsku granicu i kao... to je kao to. I mi smo samo u jednom trenutku... se nekako... nismo mogli da uemo u nau zemlju vie. Znai to je za mene bilo ono... znai, ja se sada kao vraam u to malo mesto...

258

Jesi li planirala da se vrati kui nezavisno od deavanja u zemlji? Je l to bio neki plan da bude izvesno vreme u Salcburgu pa se onda vrati ili je to bilo povezano s ratom na neki nain? Da. Pa... pazi, bilo je planirano da se ja vratim, ali generalno... kako da kaem, ne bih nikad razmiljala o tome na taj nain da nije to... Sada i dan-danas ja razmiljam o tome ta bi bilo da se ja tad nisam vratila. Kako bi moj ivot izgledao da se nisam vratila. Zato si odluila da se vrati? Pa bila sam isuvie mlada. Imala sam sedamnaest godina i roditelje koji nikad nisu bili spremni, nisu znali ta se deava tog trenutka i nisu bili spremni da kau: Ej, nemoj da se vraa. A koliko si bila svesna, da li se sea, da se neto udno deava u zemlji? Da li se sea svoje percepcije? Pa... moja percepcija je bila takva... da sam se seala da mi je samo bilo... uopte nisam bila svesna da... nije mi bilo to... Mi smo bili pobratimsko mesto T. sa Lakom i sa Vrbovcem, na primer. I ja sam imala prvog frajera, u stvari koji mi je bio pravi frajer, Slovenac, Toma, koji je bio neto stariji od mene... koji je dolazio tako za Trstenik kao povodom tih nekih naih susreta i tako smo bili romantino zaljubljeni. Pa mislim... nisam imala ne znam sad... petnaest, esnaest godina. Sve je to bilo mnogo... ali je meni to palo na pamet kao pu... zna kao sad odjednom ja ratujem sa nekim ko je... mislim to je bilo vrlo lino, ali mi nije bilo... kako sada ja da sretnem Tomaa pa se mi vie ne volimo. To je totalno bilo onako... meni... mislim iz te percepcije ja sam tad bila mlada i zaljubljena i kako god... ali sam tako precipirala stvari. Nisam ih socioloki percipirala, nego pretpostavljam na taj nain. I to mi je prvo bilo. Onda mi je bilo kao u fazonu... pa toliki drugari koji su dolazili odatle... pa kao sad mi ratujemo... pa kao ta... Bezveze... A kako je bilo ranije kad su dolazili? Je l se sea da li je i...? Bilo je fenomenalno, naravno. Svi se sastanemo pa jup, jupi, hip, hip, hurej, super se provedemo. To je znailo kad oni dolaze da je to jedna posebna... Onda si uasno ponosan, jer si ti... kao sada tako s jednim bitnim mestom kao to je Lako... ima to najbolje pivo u Jugoslaviji... zna i kao ne znam... oni imaju muflon i to je bilo fenomenalno kad dou donesu one samolepljive papire i sve ostalo na poklon i... bilo je

259

prelepo zaista. Nisam videla nikakvu razliku. Ja sam imala taj oseaj jedinstva sa njima, jer pripadamo... iz iste smo zemlje. I nikada do sada nemam oseaj da to nije moja zemlja. To moram da priznam da ja kad odem i u Sloveniju i u Hrvatsku mislim da je i dalje ta Jugoslavija. Ja sam u njoj roena i to je moja zemlja. Ja nemam drugi oseaj. Mislim... sutinski moj lini, najliniji oseaj je takav, zaista. A kakav je odnos okoline bio prema tim gostima iz Slovenije? Pa... skroz okej. Mislim, bio je moda malo stereotipan, u smislu... moram da priznam da je bilo kao stereotipa... kao Slovenci su hladni. Oni lie na Austrougare, zapravo. I to je kao zna to. A Hrvati su... Hrvati su pederi. Zna kao... to je uvek bilo kao oni su neki kao tako snobovi... mislim, i to je zna kao sa Hrvatima... kao to je fora. To su stereotipi koji su u malom mestu. Mi Srbi smo, naravno, pravini i pravedni i sve je to tako. A to je bio neki lajt i simpatian nacionalizam. To je tada bilo u domenu stereotipnih uloga, zapravo. I mislim da se mi mladi u tome nismo... mi smo se dobro zabavljali. Nismo o tome razmiljali. A... bilo nam je smeno... isto tako k to su oni delili sve druge stereotipe i njih su tako delili. Ja nisam imala taj utisak i zaista... mislim da u naoj generaciji to nije postojalo, prosto nije postojalo. E, sad, moda je to neko i prihvatao tada od svojih roditelja, oeva, baba, deda i ostalih ali... majki... Ali moja percepcija nije bila takva. Ja sam volela Jugoslaviju, staru, i dobro sam se oseala u njoj gde god da sam ila. I kad se to desilo... zapravo se desilo da je moj brat sa kojim sam ja odrasla... te 90, 91. koje je to bilo... ni ne znam sad... je bio u vojsci u Beloj Crkvi kao voza. I to je bila dodatna stvar, on je bio u toj vozakoj jedinici... I onda je odjednom bilo e kao, zna kao super je, ti vrati se, al kao zna, S... on je sada tamo u Sloveniji. I kao, ta sad S. u Sloveniji? Ko je S.? S. je moj brat sa kojim sam ja odrasla. Brat od tetke zapravo, mamine roene sestre. Ali smo nas dvoje zajedno odrasli i ba smo bili nerazdvojni. Zapravo, nekako slinih smo godina, on je dve godine stariji od mene i zajedno smo sve proivljavali i tako to je sve bilo. I kao... to je moda bilo prvi put da smo se razdvojili preko leta. Svako leto smo provodili zajedno, on je bio u vojsci i ja sam otila na to... u tu Austriju. I onda je on... onda je... odjednom se ispostavilo da je on u nekakvom ratu i vozi neke kamione i tako... iz Slovenije. I odjednom to sad kao rat

260

i otkud znam... i to je zapravo bio onako prvi susret, realan, sa time. I ja sam sada bila kao uhu, jebo te al je on srean... zna kao... on samo vozi kamione. Zna kao ta rade drugi? Zna, on samo ode tamo, neto preveze i vrati se. Al opet s druge strane sam nekako oseala neku vrstu zebnje, jer je neko moj, neko meni blizak u nekakvoj konfliktnoj situaciji. Nije tu ilo dalje od toga ta ko kome radi i ko je tu JNA, ko nije JNA? Ko se sa kime bori? Mislim to sa Slovenijom to je dosta lako prolo, tako da mislim da nije bilo dalje... Da li se sea koliko ti je bilo jasno ta se deava? Malopre si upotrebila re rat. Da li moe da se seti jesi li tada bila svesna da poinju neki ratovi, ili...? Ne. Nisam. Mislim, tada nisam. Tada nisam mislila da je to rat sa Slovenijom, nego samo oni hoe ljudi da se odvoje. I to je tako okej. Eto i to sam mislila. Isto tako sam mislila da kao... da moda ak i kad je on vozio kamione Pa, dobro, vozi kamione. Vraa natrag. Nisam imala percepciju rata. Nisam. Sa Slovenijom nisam. Nisam ni tada kad sam se vraala. Nisam mislila da mi... zato bi ratovali, pobogu? Pa, neko ako hoe da ide, pa nek ide. I to je skroz okej. I ak nisam ni mislila kao pa, nek idu!. Nego sam ba mislila da je to okej, pa... u smislu to... ako mi se ba ni ne svidi da u toj zemlji ivim gde sam ja... moda mogu da odem u Sloveniju da ivim. Zna, mislim... totalno mislim da nisam imala oseaj... da nije to bio rat za mene. Sada bih se vratila na ono... Ti, dakle, iz Salcburga kree nazad u Trstenik... Ako se dobro seam nije vam ba najjasnije kako, kuda da idete... I ta je bilo dalje? Kako si dola u T? Kako se odvijala cela ta peripetija? Pa, bila je peripetija, fakat. I nekako nas je taj Nemac dovezao do granice, tamo... Maarske. A doao je ale moje drugarice koja je bila sa mnom, autom da nas uzme. Vratio kui. I... to su nekako te godine... to je etvrta srednje... tu vie ni ne zna... Kao jedina stvar koja ti je bitna jeste da upie fakultet i da ide u Beograd. Jer to je izlaz, zapravo. To je jedini izlaz koji ti ima iz tog jednog uskog, malog, nikakvog, usranog mesta... znai kao ono... skroz... I pri tom te neko forsira... mislim... ja zapravo nisam valjano ni razmislila o tome ta bih ja zapravo zaista studirala ili ne bi studirala ili ta li je. Ali ja sam bila jako dobar ak i meni je matematika, hemija... zna, bile su mi lake, olake... vrlo su

261

mi lako ile i ja nisam tog trenutka uopte razmiljala... kako bih rekla... hm... Vidi, nisam imala nikakvu percepciju inostranstva kao vrste studiranja. Ja nisam imala nikakvu percepciju zato to je nisam nikad ni dobila, zapravo. Ali nisam ni ak razmiljala tog trenutka... Ja da sam na mestu mojih roditelja tada bila, ja bih svom detetu, verovatno, rekla Idi negde... zna, sa tim kvalitetom koji sam ja... ali oni nisu imali tu percepciju. Oni su odrasli opet u istoj toj Jugoslaviji i nije njima... i nikom nije bilo jasno da se deava neto strano kao to je ovo. Mislim da smo mi bili previe uljuljkani socijalizmom i svime da bismo mi imali predstavu o tome da se ita strano deava. I kao jedino to treba jeste da pobegne iz malog mesta, al nisi ti kapirao da e taj rat ikada doi po tebe u Srbiju, jer ta Srbija je tako nekako bila velika, lepa, sigurna. Eto to je to. Pa to sve tamo negde neki i kao ratuju. Mislim sada poinje rat... prvo, sada poinju 92. Znai poinje da se trese i negde predvia da e to da se desi i... sada ni ne znam, verovatno... na svim mestima gde dolazi do kontakata izmeu nacionalnosti. Ti poinje da kapira da e to da krene da se deava. Ali ti nema predstavu da e to u Srbiji ikada, jer ti si Srbin na srpskome... I kakve to veze ima sa tobom i... I to su sada sve razmiljanja mojih roditelja, pa pretpostavljam da ni ja nisam imala drugu percepciju do tu. Nije da sam razmiljala nekako drugaije kao.... A da li se sea atmosfere u gradu? Da li se prialo o tome? Koliko je to uopte postojalo kao tema? Sad, prvo, mnogo je davno to bilo da bih mogla da... da priznam koliko je to bila tema... mada nama lino, tada je bila vie tema to koji frajer se kome svia nego sad to nam je bila tema rat, moram da priznam. I mislim da su vie matorci priali o tome, pa onda smo mi to sluali... zna kao ta sada oni priaju. Zna nismo mi ozbiljno... Da li se sea detalja ako si uhvatila neki razgovor o tome? Pa, mislim da se veina detalja zasnivala zaista na tome da je tada... iskreno onako... koliko se ja seam... zna poelo to... Meni nije nikad bilo bitno, niti sam ja potencirala to da li sam ja Srpkinja ili nisam. Nikad se nisam setila toga da li sam ja Srpkinja ili nisam. Do tog leta, zapravo. Mislim da je to bilo kljuno. Da su ljudi tog leta poeli da priaju o takvim stvarima ko je koje nacionalnosti. I ko, ta, s kim? I ono to je meni bilo jako udno jeste to na primer, sada... ne znam... Emin i taj

262

koji... sa kojim sam... sa njegovom decom sam ja odrasla... on je ovek nekakav Musliman, nisam ni znala ko je. Ima drugaije ime. Pa sam pretpostavila, poto se bavio nekakvim poslastiarstvom, pa kao ljudi koji su... zna... sada albanske ili ne znam muslimanske nacionalnosti... oni se obino bave time. On je samo previe kolaa donosio kod moje tetke. Zna kao... ona mu je bila efica u toj radnji gde su radili i on je samo stalno njoj donosio te kolae i sve ostalo. Ja sam se stalno pitala to taj Emin njoj tako donosi te kolae, jer je to bilo, na primer, previe za mene. Zato bi on ovek koji je ovek ko i svi... ne znam kako da kaem... ovek ko i svi drugi, ali on je njoj samo previe inio usluga... nekako... inilo mi se nekako to... da joj je inio usluge. Al mislim da je on plaao cenu svoje sigurnosti... zapravo tu, na tom mestu, i na kraju nije dobro proao, naravno. Bez obzira to je verovatno, svim ljudima davao kolae i svata neto lepo. A da... eto to se na primer, seam. I da se seam da jedan eto takav dobar ovek ne treba nikome da donosi kolae. Da sam ja tako razmiljala o tome to se tada deavalo... Ili da neto ini ili da joj sprema zimnicu i neke takve stvari. A on je to radio, ovek, stvarno. Rekla si nije dobro proao. ta se desilo...? Pa, mislim, stradao je u nekom trenutku. Mislim da su mu porazbijali tamo neke izloge, radnje, te poslastiarnice i nemam pojma ta. Da su to uradili i... ne znam, neto su ga osudili kako je on ovaj i onaj... i oterali su ga odatle. I on je to prodao i otiao ovek odatle. Odselio se iz Srbije, naravno. Kada se to deavalo? Pa, neto posle... mislim. To se deavalo dve hiljade... pa tako... to kao Kosovo, pa posle Kosova. Posle Kosova su ga isterali... definitivno. Zagorali su mu ivot da je morao da ode u stvari. Da. Pomenula si da je tvoj brat s kojim si odrasla, S, uestvovao u ratu u Sloveniji. Da li je jo neko od tvoje porodice uestvovao u nekom od ratova? Pa, tada je... Moj ale je PVO kapetan u rezervi... ne znam, na primer, od sedamdeset i neke... i sa vojnim ratnim rasporedom u Uroevcu. Tako da je u stvari... Tada kada je poelo bombardovanje... znai tog marta 22, on je neto 21. dobio poziv za ratni raspored u Uroevcu. I

263

ja sam uspela tada iz Beograda da doem tog dana... znai poto su sirene bile to... u osam sati uvee... ne znam to. Ujutru smo se svi spakovali iz te kuice u kojoj sam ja ivela, moj brat roeni, dve sestre i svi, u nekakav autobus, poslednji iz Beograda. Kao, ta drugo da radi nego da ide kui? I sad, stigli smo tamo i kad smo stigli... kao on je doao da nas saeka na stanici i rekao je: Pa, iao sam jutros u tu komandu u Kraljevu, ali oni nisu imali nijedno vozilo da me odvedu do Kosova. Pa su me vratili da idem sutra ujutru i kao da znate to... da tata sutra ide u rat... i te prie. I kao eto. I otili smo u podrum kod tetke... tamo negde... ne znam... jer nismo imali svoj podrum. Trebalo je da se ide u podrum i tu smo svi sedeli u tom podrumu. I on je tako sedeo i priao... ni ne znam... ta ga eka i kako ga eka. I onda ga valjda kad se vratilo... to to se ja seam zapravo... njegove prie kad je on iao na te vojne vebe, ratne vo... imitacija rata... vojne vebe... kakve god... u Uroevac. Iao je vrlo esto 85, 86, 87, 88, 89. i tako dalje... 81, 82, 85. je iao... tako... svih tih godina je iao u Uroevac na te vojne vebe i onda on doe i kae: znate, stvari nisu ba dobre, jer mi te Albance, dole u Uroevcu, tretiramo gore nego svinje u Srbiji. I tako. Zna, i onda je on bio spreman na to da e jednog trenutka ti Albanci nekako da se pobune. Pa ljudi nee hteti tako vie da ive kao to ih tretiraju srpska vlast i ostalo. I nekako je bio spreman na to... mislim... Video je da je to sranje, ali s druge strane spreman... Mislim, niko tog trenutka kad su njih... Mislim da je sedamdeset posto populacije muke u Trsteniku tada dobilo te vojne pozive... svakakve. Da li da bude u rovovima, da li da kolje i isti terene kako to se radi ili da bude PVO ili ta god je bio rod neki... I ono to se desilo da tu no... On je sedeo i tako priao o svoj toj storiji svega toga... I kao jebi ga sada, poto momci koji imaju dvadeset dve, tri, etiri, pet i est godina idu dole i ja u zasigurno da idem. Jer sigurno neu da kaem da neu da idem. Jer sam zahvalan to moj sin koji ima dvadeset dve godine... moj brat je tada imao toliko... na primer, dvadeset dve, tri ili ne znam... moj sin nee ii. Tako da neko mora da d neki danak u krvi, pa u ja da odem. On je ve bio dosta mator... bilo mu je pedeset i pet-est godina... tada... 99, pedeset pet... nije, pedeset jedna... on je 48, pedeset jedna. I kao... jebi ga, naravno da u ii... mislim... ta drugo da radim. I to je bio razlog. To je jedini razlog to je on bio. On je i mislio da mi unitavamo te sve Albance. On je sve mislio da je to tako... kako jeste. Mislim da on nije nijednog tre-

264

nutka... to sad ti vraa neku stvar... tu celu priu o protestima i naim verovanjima. Pa, mi smo negde porodino svi bili naisto sa time da nas Slobodan Miloevi ne interesuje k vladar... da smo za demokratske promene, da smo za... ne znam... opoziciju, da ne mislimo da su ratovi korisni, da ne bi ratovali ni sa kim, da bi ili da protestujemo na sve mogue naine i da mislimo... negde... da je naa demokratija neto drugo u odnosu na to. Kao da smo svi protestovali... da li ja u Beogradu ili oni dole il bilo ko. Al onda kao dou jebeni Amerikanci i oni te bombarduju... zna oni... zna kao svi... ceo, zna svi ti... ti ostavi bubrege na ulici... negde... znai, kae celom svetu: Ja ne volim svoju sopstvenu vlast. A onda taj ceo svet doe i bombarduje te... i to je u stvari bilo jednog trenutka kao... ta sad da radi? Da se spakuje i da ide u Uroevac. Jer to je sad ve lino... to je lino, znai. I ti sada ode u Uroevac i sad je on otiao... Vratiemo se, izvini to te prekidam, ali pomenula si sad Beograd i proteste. Da. Ako se dobro seam, ti si u to vreme bila studentkinja? Da. Koliko si bila svesna toga ta se deava u okolini, u Bosni i u Hrvatskoj? U kolikoj meri si bila svesna rata? Koliko je on... Je l moe da se seti uticao na tvoj ivot, na taj tvoj neki svakodnevni ivot? Pa, zna kako... ja sam ivela na ivici egzistencije, bez ikakvih para, u kui koju nisam morala da plaam i studirala nekakvu farmaciju. Nisam imala fiksni telefon. Nisam imala televiziju. Nisam imala nita. I tako te neke vrste luksuza, kako bi rekla. Moji matori su iveli od dve marke meseno... te neke prie... Nisu imali pastu za zube. Znai sve je to... kako da kaem... jedna ivica egzistencije, totalna ivica egzistencije. I pri tom, naravno, nisam bila sigurna... sada ta farmacija ti uzima duu, mozak, sve ivo, svata neto kao... ni ne znam... sve je bilo uasno muno. Zna... kao ode tamo... ima neku decu koja imaju uasno mnogo para... nebitno... ti sada nema za nove cipele... sve neto ofucano. Onda kao... zna mislim... pravo raslojavanje. Sad to raslojavanje nije postojalo nikada pre i ja sam znala da to raslojavanje potie od neeg jebenog. Sada... iz godine u godinu, od 92. pa nadalje sam bila sve ne-

265

zadovoljnija. Samim tim to sam bila vie nezadovoljnija bila sam vie naterana na to da razmiljam odakle to potie, zapravo? I onda je zaista poeo rat... i ljudi su krenuli da dolaze sa svih strana. Sada... deavalo se to na isti nain taj... to je... ja sam upisala godinu, 92. sa ljudima koji su isto to uradili 91. u Sarajevu. Pa su onda svi kompletno koji su bili Srbi bili prebaeni na fakultet, bez prijemnog ispita. Zna... to je bilo sada... Mi smo mnogo mala grupa ljudi... farmaciju upie godinje sto ljudi... mi smo se svi znali i onda su se pojavili pedeset novih ljudi, totalno drugih, koji nisu polagali prijemni kod nas i onda je bilo ekaj, ekaj, otkud oni? E, onda je bilo kao... pa zna kao Goca, moja koleginica s kojom sam ja vebala te godine, ona je dola sa Pala, sa majkom. Nije sa Pala... mislim da moda ni ne znam... brat joj je bio tamo... u ratu, ne znam kakvom. Otac joj je umro od infarkta, od stresa. Znai, ona je s majkom dola. ivela je... majka joj je bila defektolog ili tako neto. ivele su u nekim... na primer, Cerak Vinogradi, zadnja stanica... ne znam gde... a majka joj je kao defektolog radila u cveari, a ona joj je pomagala... to da radi u toj cveari da bi se izdravale i plaale sobu bukvalno u kojoj su ivele. E, onda zna da je rat. Zna. Nema ti sad tu... kao sada kad ti veba s G, onda zna da je rat... ne moe ti da ne zna da je rat... mislim... E, onda se posle toga, i to je bilo znai 92. onda je... bila jo jedna devojka... D. Isto tako je neto dola... ne znam odakle... To su sve ljudi... A jeste li priali? Kae da je dosta ljudi, novih kolega dolo iz Sarajeva ili odakle ve. Jeste li priali sa njima? Jesi ti priala? Je l neko od tvojih prijatelja priao sa njima o tome zato su doli i ta se deava tamo? Pa, ne ba. Da li moe da se seti? Pa, ne ba. Nismo priali ba. Mislim da je to bilo... Nismo ak priali ni sa kolegom koji je... Ma, nismo priali. Nismo priali. Mi smo se svi kao smejali i itali smo Danas, zna. Mi itamo Danas i smejemo se svemu. U stvari nikad nismo otvoreno priali o tome. Nikada. ta je ko zaista preiveo. Svi... svi su imali neke idealne prie... mislim, samosaaljive. Tako mi se sada ini. Ne znam kako da kaem. Ono to ti predstavlja javnosti. Nikada ti nisi rek... hm... zna kakve si ti jarane ostavio, da l je tebi bilo ao to se sada Muslimani... Zna, nikad ti nisi to pri... nego... Mislim ja lino... Sada, evo na primer... ja lino sam

266

najvie volela Top listu nadrealista... zna i njihove emisije i sve to to su oni tada napravili. Tada je meni sve vreme bilo najdalje... Cela ta ironija oko rata, ratovanja i svega, i trauma, i ko je kome ta uradio i sve ostalo se svede na to kad ti... ne znam Nele Karajli u Kviskoteci kae kao A sada e nam... (on je Lazo Golua, navodno) i on kae u jednom trenutku kao: Pa, vidite ovde se ta re na hrvatskom kae sasvim drugaije, vrlo nerazumljivo ja itam, to je na bosanskom sasvim drugaije opet ja itam... i opet na srpskom totalno drugaije ja itam. Meni se sve svodilo zapravo na to da kad ti gleda Top listu nadrealista ti shvati da se to sprema. Evo, sada mogu to nekako da se setim toga... da se to sprema... da to tako smeno izgleda. Da je to bitno... da ti sada napenali... kad igraju oni bilijar i on napenali kako se zove... ovog drugog kao: Ti si Musliman, ti uvek samo zelenu tera u loptu, loptu, tera u zelnu, zelnu... I tako. I onda smo mi kroz zapravo to, takve stvari, kao to su Top lista nadrealista i sve, svodili na alu i egu. Zna u principu... da mislimo svi kako je to besmisleno. E, sada to ja jesam zaista mislila, a kolko su neki drugi ljudi mislili, kolko je neko imao brata koji je sedeo na Palama i moda ba ubijao muslimansko stanovnitvo... to je to... Ja zaista ne znam da li je Gocin brat to radio ili nije. Ja je nikad nisam pitala. Ona to nikad nije rekla. Znai... ako neiji brat ostane i bude u ratu na srpskoj strani, ti nikad ne zna na kojoj srpskoj strani i ta je to srpska strana zapravo, i o emu se tu radi... I kako to na kraju izgleda. Samo za mene je tada bilo to da ko god je... da neko puca na nekog... zaista... je bio u debelim govnima. I nadam se samo da neko to nije morao da radi, a neko je oigledno morao. I kako je zavrio ne znam, samo to jesam znala da e veliki... haos da se desi iza toga i da posle... da posle tog haosa e mnogo godina trebati da se ljudi izlee od svega toga. To je bilo... Da li se sea da li si priala sa svojim roditeljima o tome ta se to deava? Ili si naula neki njihov razgovor? Da li su postojali neki takvi momenti? Mislim da su moji roditelji imali isti taj besmisleni... kao besmisleno, besmisleno, besmisleno... Ono to je bilo vezano za T... Ljudi su odbijali zapravo da prihvate to da se deava rat. I sve su svodili na on je ili ona je jebeni izbeglica ili kako god, i sada je tamo negde... prod to neto... mada je nama Kosovo granica blizu i to je vrlo karakteristino za to. Ali ak i bosanska... nije ni bitno. Prodao je to neto... to tako... i doao je

267

ovde kod nas da ivi... I vie te izbeglice... preko glave mi ih je... i ta e meni te izbeglice, i on je... I to je bila kategorija zapravo ljudi. Niko ko je izbeglica nije bio dobro prihvaen u malom mestu. Naroito ako je ne daj boe, imao neto para sa sobom. Znai, to je ve bilo ono za svaku osudu. A i ako nije imao para, on je zagaivao sredinu ivotnu, zna i to je bio odnos zapravo prema tim ljudima. Niko nije njih pit je l ste vi morali sve da ostavite? Kako ste vi doli?. Niko nije imao razumevanja za to. Znai, ja sam jednog trenutka... znam da sam rekla... moja majka, koja tako nije ba neka osveena ena, koja je to nekog trenutka moda ak i izgovorila, da sam ja bila u fazonu Izvini, a da tebi sad neko kae ovde: Ajde, spakuj gae u tu torbu... ma nemoj, bre, ni gae da spakuje, nego aj sada ti lepo izai na ulicu i odavde da ode ili bilo ta... Ona kae Jao, stvarno, ne daj boe, ovo je stvarno najvea srea da ivi na svojoj zemlji. Ne daj boe da te niko istera. I to je nekako dotle ilo. Kao da to nije vie ni rat i da se ne zna, nego kao samo je bilo bitno da se zna da ti ljudi nisu svojim odabirom... opet mislim na Srbe... mislim na one koji su... jer opet je bilo kao vezano za Vukovar, za hrvatska mesta, Pula... ne znam... Benkovac. Za te ljude koji su naglo bili seljeni odatle. Koji su morali negde da dou pa su, na kraju, doli u T. ili otkud znam. I onda je poelo, ta pria zna o nacionalizmu. Zapravo da moji drugari 95... neki na primer, Dane... koga ja znam, iji su svi bili iz Krajine, roditelji i ostalo... to kao tamo. On je iao da se prijavi u dobrovoljce, jer on tamo... taj narod... njegovi roaci... Kad mu se stan bio napunio, razume, sa svim tim ljudima tamo... koji tako... su doli na traktoru ili bez traktora... tako peaka, onako goli i bosi... zna... Onda on na kraju, pun besa i ljutnje uzme pa se prijavi za dobrovoljca. Deko je dobar... nije... on je normalan i sve... nego samo ima kao asti i potenje i mislio je kao Pa, ta ete vi, pa da l ste vi bre normalni.... Naravno, mrzeo je Hrvate. Nije to... On je generalno mrzeo Hrvate. Ako je neko morao njegov da se odseli, gde je iveo od pamtiveka kao... naravno... ta e... on je mog da bude normalan do sutra, al kad mu stan bio pun ljudi... tih takvih napaenih i koji su proli sve to... Eto, sad kad razmislim, on je oti. Za njega znam. To da je oti. Prijavio se u dobrovoljce. A da li se sea kako si se ti oseala u svemu tome? Ma, grozno. Mislim... zna meni je samo to bilo... Mi smo mnogo pili... alkohol, izlazili uvee u grad, opijali se i pravili se kako nita nije bilo

268

bitno. U stvari smo iveli pesme Ekatarine Velike, razume. Znai, bilo je samo... utopija je bila totalna. Zna, nisi ti... ti ode u grad i kao bitno je samo to da ode u Pink i slua muziku koju ti oe, da peva te pesme i da to tako... nita ne razmilja, jer ako krene da razmilja poludee, jer to je to, to tako. I nita to... samo tako gleda. Zna, to se sve deava i negde... Ja sam, negde, mislim imala tu sreu ili ne znam ni ja ta. Ali sreu, zaista, da ja sa petnaest godina odem u Austriju, sa osamnaest godina odem u Austriju... Budem u nekoj porodici tamo desetoj austrijskoj i vidim nekakav drugaiji nain ivota i svega. I ja sam uvek imala to... meni je fakultet bio izlaz. Meni je Beograd bio izlaz. Meni je uvek to bilo... kao znanje engleskog... izlaz. Meni je taj... volontiranje... zapravo aktivizam je bio izlaz. Ja sam 92. kada sam upisala... bio je protest i ja sam sve vreme bila na protestu. Sedela sam na Filozofskom fakultetu i aktivno bila tu. Onda sam sledeeg trenutka... kad je 97. bio protest... ja sam na Farmaceutskom fakultetu... ti u Kumodrau si izolovan od svega... I oni su rekli ko hoe da ide na protest nek ide, bie mu sve opravdano. Ako nee, nek veba. Ja sam bila u fazonu... Misli na studentske proteste? Na studentske proteste, jeste... da. I ja sam ih doekala ko ozeblo sunce. Ja sam onda napokon mogla da izrazim sav svoj bes, utopiju. Mislim... meni je to bio izlaz. Meni je aktivizam bio izlaz i stoga da ja pokaem svoje miljenje. Da kaem da se ne slaem s ratom; da kaem da mi je odvratno to to narod pati na taj nain; da kaem da mi je jednako ao i tih ljudi koji dou kod Daneta u stan i Daneta koji se prijavio u dobrovoljce; i jednako tih ljudi koji su ubijeni od srpske strane i jednako nekog tamo kog pati. Mada, ja se nisam susretala sa ljudima druge nacionalnosti, sem albanske i srpske. Znai, to su jedini ljudi koje sam ja sretala od 92 do sada. Mislim sada... do nekih godina i znai... to je ono to je bilo za mene mnogo bitno. Da ja u stvari, samo nekako tu svoju tugu i alost i ne... i mislim sve to to je znam da je... nekako, odrazim na neki nain protesta. E, sada ti kroz farmaciju ne moe to da uradi. I to je bilo za mene... kako bih rekla... mnogo teko da odrim tu vrstu... Sada ja idem na fakultet neto tamo radim, al me onda to kotalo naravno, toga to sam studirala deset godina. Zna i ta beda, sirotinja, sve me to kotalo toga, jer ti ne moe... na farmaciji mora da bude stalno tu... zna to su neke stvari... Ja sam onda rekla... mislim nisam rekla, nego sam prosto imala bes i ljutnju u sebi i sve ostalo. I nisam, onda jednosta-

269

vno nisam ila na fakultet. Ili sam proputala godinu za godinom... ta god da sam radila, al sam ila na protest, brate. I onda sam ila na protest na nain da smo taktiki pravili... na primer, taj studentski protest u Kolarevoj kad je bio, mi smo pravili smenu da ja i ta moja drugarica M, koje smo ile najvie, i P... Znai, mi navijamo sat da se probudimo ujutru u pet, jer onda ima najmanje ljudi u Kolarevoj... al da ne bude da je prazno sad... da se vidi da je prazno. Sad i mi spavamo neto... Uvee legnemo i u pet ujutru ustanemo da idemo na protest... da stojimo u to vreme kad ima najmanje ljudi, jer nam je to uasno bitno... Al nam je sve bilo smisleno i imalo je poentu. To to sam protestovala... sve to vreme sam u stvari protestovala protiv rata i to mi je bio veliki izlaz. I nekako taj oseaj kad sam poela da volontiram u toj nevladinoj organizaciji i sve ostalo... kad sam poela da dobijam tu percepciju i saznanja o organizovanom protestu i organizovanom nainu... kako da kaem, pruanja revolta nekakvom... nekakvom dravnom sistemu koji postoji. I ja sam se onda tome predala i to mi je postala profesija. Mislim da je to zapravo... kako bih rekla... da je zaista... dokle god u meni bude postojalo ostataka tog plamena koji se besno probudio tada devedesetih godina u meni, ja u raditi ovaj posao. I to sam i jednog trenutka i rekla. Moja trenutna profesija jeste da ja radim za vedsku nevladinu organizaciju. Ja sam svojim kolegama rekla u Stokholmu... znai, ja ovo radim... izmeu ostalog i iz terapeutskih... zapravo, terapeutskih svrha. Jer ja mislim da sedim u apoteci i prodajem lekove sa ovom koliinom besa i neslaganja sa mnogim stvarima u Srbiji, zaista ne mogu. Dokle god to bude bilo tako, ja u ovo raditi. Tako da... da. Je l se sea ta te je najvie inilo besnom? Moe li da rekonstruie nekako... ta je izazivalo najvei revolt....? Pa, ja mislim da je to to neko dovede nekog u nekakvu situaciju iz koje ne moe... u kojoj ne moe da bira. Ja... na primer sad ovako... ja sam ivela sa ovekom koji je 95. bio u redovnoj vojsci, ali negde u bosanskim brdima... ne znam gde. Koji nikada... mi smo tri godine iveli zajedno, I. i ja... On nikad nije priao o tome. Posle te 95. smo iveli zajedno. On nikad nije priao ta je radio u bosanskim brdima 95. Nikad nije priao o tome, ali je pio, duvao travu i vrlo bio poremeen. U kom smislu poremeen? Pa, poremeen po pitanju... mislim, imao je manijane i depresivne

270

faze ponaanja i... kako da kaem... jednog dana je eleo jedno, drugog dana drugo. Kad ovek pije i duva u isto vreme i to u velikim koliinama, onda pretpostavljam... ali nikad nije priao o 95. i o bosanskim brdima. I priao je o svim drugim stvarima... kako mu je otac ovakav, kako mu je majka ovakva. Sve je svodio na lino. On nikad nije priao... samo je jednom priao kako je zaklao divlju svinju, jer dvadeset dana nita nije jeo... pa su oni zaklali tu divlju svinju, pa su je jeli i sito se nasmejao. Ja nisam mislila da je to... naravno, mi smo se rastali posle toga i pukli. Bog sveti zna ta je s njim sada... ma... mislim ni ne znam. Mislim... Jesi pokuala nekad da pria sa njim o tome? Ma, ne... mislim. Jesi li bila svesna da...? Ne, nisam. Tada ne. A zna li nekog od tvojih prijatelja koji je mobilisan ili se sam prijavio? Je l se sea...? Seam se, na primer... da, mislim da je to bila najgora stvar... to ti ljudi su tada bili u redovnoj vojsci. ta sad? On ode u redovnu vojsku. Ima devetnaest godina. ta on radi? Ja sam bila ljuta. Ja sam bila uasno ljuta na to to je neko doveden u tu situaciju. I to dalje, i dalje... sve uvek izgleda tako to te neko dovede u situaciju, onda uopte ne brine o tebi, a doveo te... Niko ne snosi odgovornost zato jedan ovek od osamnaest godina se nae na tom mestu na kome se nae. Niko ne snosi odgovornost da barem posle svega toga to se desi, napravi nekakvu vrstu rehabilitacije za tog oveka, za drutvo koje pati. Mi nemamo nikakvu rehabilitaciju. Sve vreme se deavaju ratovi. A niko se od niega ne oporavlja nego sve bude gore. Ja sam se surovo suoila sa time, zapravo. Ja odlazim za vreme bombardovanja u T. taj prvi dan. Drugi dan shvatim. Moj otac odlazi i on je bio najstariji ovek u T. otprilike koji je otiao. Tako da... i neko ko je bio kapetan i svata neto... imao in. Sve ene, majke, sestre... svejedno, koje su bile vezane za mukarce, mladie i ostale koji su otili na Kosovo su dolazile kod nas kui, jer su mislile da imamo neke informacije o tome. Prvo, sve te osobe koje su prole kroz na dom za sve to vreme... u smislu kao: Je l ste uli neto od M? Je l ima neto novo? ta se deava? Mi ne znamo nita. Ne znamo ni ta je s njim. On je rekao: Ja idem, i prvi put kad

271

budem mogao da se javim, ja u da se javim. On se nije javio dvadeset tri dana. Znai, mi nita nismo znali. Oni su rokali na sve strane. Ti si nekako to preivljavao, ali najgore od toga je to si ti kapirao da sada ti drugi momci to su otili, oni nisu PVO. Oni su malo u nekim drugim jedinicama. I ti se sada pita ta oni rade? E, sada vrlo brzo sazna... nebitno. Moj ale je prvi put doao. I to slubeno je doao. Doao je na dva sata. U to sve kao nekom automobilu, sa nekim kapetanom koji je redovan bio, pa je poginuo posle toga. Jo sa dva vojnika... neka obina, da uzme neke delove u Prvoj Petoletki. U roku od pet minuta se u naem dvoritu stvorilo preko sto ljudi koji su ga pitali za sve. I on je... Ja sada ne mogu da prizovem uopte u seanje koje reenice je on koristio, ali znam samo da je priao: Sve je okej. Sve e da bude u redu. Ovo e da se zavri. Oni e da se vrate. I popeo se sad u kuu. To je bilo sve u dvoritu. Popeo se u kuu i raspao se. On je krenuo da plae, on se tres i vikao: Ja ovo vie ne mogu... Ja ovo ne mogu da gledam. Ja ovo ne mogu da gledam. Ja ne mogu da priam. Mi smo bili u fazonu... ni ne znam ta smo bili. Ja ne znam odakle meni i mom bratu uopte snaga tog trenutka. Zna on je se samo raspao i rekao: Ja ovo ne mogu da gledam. I plakao je. Mada, on nije ovek koji ne plae. On je imao obiaj da plae. Nama nije bio prvi put da to vidimo. Pa kao... nekako je bilo... pa kao: Dobro M, ajde sad okej, znamo teko je. Ti se sad pokupi. On je rekao: Dobro, dobro. Znai, pokupio se i to je bilo... I to jedina vrsta intime koju smo mi imali. Pokupio se ovek i sredio se i sve i rekao ovako: Kad bombarduju lezite na zemlju, zatvorite usta ili stanite u neki dovratak. Samo je bitno da ne budete blizu mostova i vojnih objekata. To je jedino to bombarduju. On je to znao, znai. I to je rekao: Nee vas bombardovati. Nemate nikakve bojazni. To je rek. Nee civile. Ne gaaju. To je zasigurno. I rekao je: Ja sam bio na poloaju do jue (negde u nekoj planini iznad Uroevca, neto u brdu) i si sam, jer nema nikakve svrhe da stojim tamo, a momci su... dvadeset momaka mladih... porazboljevali se na poloaju. Nisu imali hrane. Nisu imali niega. I nema svrhe da mi stojimo. Jer mi... mislim... tim migovima ne moemo nita s ovom opremom. Tako da znate. Da mi sedimo onako u Uroevcu. Uroevac nee gaati, znai nema ta da se brinete. Niko nema ta da se brine. I to je sve to je tada rekao. On je rekao o sebi, o PVO-u i o tome. Znai, i oti je i rek je: Javiu se kad budem mog i ako budem mogao. I otiao je. I rekao: Bie

272

to sve okej. Sada ono to je posle toga dolo... Onda su te ene opet poele da dolaze kod nas i tako. Sve vreme su bile tu. Sad je bilo pitanje kakva e deca da im se vrate. Da l e da im se vrate. Da l ostalo... sve? Onda je D... Prvi koji je stradao je bio D, roak na, koji je... Bila je neka bomba, pa je on... nagazna mina, pa je njegov drugar poginuo na nagaznoj mini, pa je njega pogodilo u nogu. Pa su ga dovezli u Kraljevo u bolnicu. I to je bila prva rtva za koju smo mi saznali. Al nekako si anesteziran. Valjda zato to ti.... tebe bombarduju jednako. Znai, ti vie ni ne zna. Sve te usrane godine... Ti ima osam godina svakakvih ratova i svega. Anesteziran si. Prosto si anesteziran. Uopte ne reaguje na to nego ode uvee u jedanest sati kod B, doe B. Nas tri sednemo, izvadimo karte, izvadimo rakiju i sedimo celu no. Nema ni veze vie. Kao, ti samo gleda da se sve to zavri i da nekako... ne znam... da se svi... svi zdravi, zdravi vrate. Ne razmilja koliko e bolesni da se vrate. Ne razmilja o tome. Znai, nita. Nego je to... Bombardovan si i nekako ima neku udnu foru koja te vozi. Ima sve vreme udnu foru, adrenalinsku foru koja te vozi, pretpostavljam. I to nije bilo aktuelno tada. U tom trenutku bombardovanja nije bilo aktuelno. Mada je meni sve to... Kao Srbija... Mi se borimo protiv bombardovanja... I sve to mi bilo sprdnja i sve to mi bilo smeno. Protiv kakvog bombardovanja se ti kao bori, razume? Je l pria o onome to je dolazilo sa televizije ili... (Pravi pokret rukama za tajm aut) Izvini, hoe da prekinemo? Moe malo. Ajde za tri minuta... malo. (Nastavak kroz nekoliko minuta) Pomenula si malopre da vam je ta pria o pobeivanju il kako... da vam je gomila toga bila sprdnja? Da. Je l se sea emu ste se najvie podsmevali? Slobodanu Miloeviu. Ma ne, bre, mislim, to je tako bila sprdnja jedna. Naroito kad ti gleda... Ja sam bila uasno ljuta to sada... I prvi je doao V. Mali V. Mali V. je... deko koji je godite moga brata, koga ja znam kao i mog brata jer su ili u vrti zajedno. Mali V, jedan mali

273

mrkast, onako deki. Povuen totalno. Izvini, koje je godite? Sedamdeset esto je. Koji dolazi s Kosova nabildovan. U ekscitiranom totalno stanju. U fazonu ha-ha-ha-ha. I ti odma shvati da neto nije u redu. V, koji je nabildovan sav, ogroman, elav i nabuden. I onda zapravo saznam posle toga da je... I V. da... V. sm kae... Zna ja, kae tako sam ja otiao... sad u prvu izviaku, kako on to zove, kao istku. I onda oni... oni sada naiu na nekakvu kuu, albansku u kojoj oni ne znaju da li ima ljudi unutra ili nema. I onda taj neki kae: Pali! I on kae: ta da palim? On kae: Kuu, jebem ti mater. Pali kuu. On kae: ta da palim? I kad ti trei put kae Pali, ti nema izlaza ti zapali. V. nije znao ta radi. V. nije imao... ja verujem... mislim... Posle se ispostavilo da V. pije puno lekova, da... To sve to je V. radio, on je to radio pod jednom dobrom dozom alkohola i tableta u kombinaciji. I da su oni svi pili zapravo puno tableta, puno alkohola i u takvim stanjima su ih vodili da pale i iste zapravo kue. Znai, koga god da su nali u albanskoj kui, oni su ubijali i palili. To je neto to su radili. To znam. I to je ale posle priao... znai o tome... da su bili puno drogirani i da su to radili i da je.... On je... kad je doao... kad se vratio... priao o mnogim stvarima. Zapravo... to je bilo super to pria o tome. Ali je uasno mnogo patio dok je to pri. Patio je i dok je to gled. Patio je... al je pri koliko je sve to bilo besmisleno i koliko je odvratno i kolko je bilo totalno... ono... I onda je pri o tome kako su postajale paravojne formacije koje su krale i odnosile i uzimale. Paravojne formacije, ne znam sad kako se zovu, koje su... verovatno su paralela Arkanovim nekim tim u Bosni... koji su odnosili, brate, televizore, ono... ko... sve to nau od tehnike, kune... to nau... to sve tako. isti ljam. I to je kao tako bilo. I kao nita ti, nit se ti mea, ti sedi kao i gleda sva tvoja posla koja ima tu. I gleda nekako da tu... nekako ljude, te koje ima... nekako vrati kui. I ono to je bilo najinteresantnije... mislim... nita nije bilo interesantno, sve je bilo odvratno. Ali... ono to je bilo tada i... to je taj V. koji je doao. I on je to tako pri. To je meni bio prvi put... Susret sa... prvi zaista... prvi susret sa posledicama zapravo. Posle su poeli da dolaze... ne znam Kobra... ne znam... drugari koji su moje godite, znai 73. s kojim sam ja odrasla. Izvini, Kobra je osoba?

274

Jeste, da. On je... To mu je nadimak iz detinjstva. Nema veze sa ovim. Ne znam sada... Pa... ne znam kao... ti drugari kao I. Zna, onda su oni poeli da dolaze i ovaj... drogirani, pijani i ludi totalno. To je danima bilo u gradu. Od jula kad su se svi vratili, danima u gradu su svi bili drogirani i pijani i u uasnim stanjima. E, sad iskreno to se nije... To je bilo 99? Jeste. Jul 99. Jedan od njih je napravio porodicu, da ja znam. Ali to znai da ima enu i decu kui, ali se nita nije promenilo. Ostali nisu ak ni... nisu nita uradili. I dan-danas isto se ponaaju i isto rade. I dandanas kad ode u T, isto to vidi. Znai, oni pijani, drogirani. Svi u gradu isto rade to su tad radili 99. kad su se vratili iz rata. Jesu li priali o tome ta se deavalo tamo? Ne. Nikada. Ne. Meni ne. Ja o tome nisam... V. je jedini koji je to priao... ta se tamo deavalo. Ali V. je dosta promenio u svom ivotu u meuvremenu. Sada vie... mislim... ak i ne ivi u T. Nisam vie ni sigurna. Nisam ga videla zadnjih par godina uopte. Ali, tada kad sam ga videla je bio... ba se promenio i nekako... ono... bio sa nekom super enom i dobili su bebu... I super je bio i... nekako u nekom ba dobrom fazonu. Ali, on je ba iskreno priao o svemu sve vreme. Tako da pretpostavljam da je... ni ne znam ta je radio, ali ono... to znam... Tada, to pri kraju tog rata... je se desilo da... oni... Zapravo, njih nisu sa Kosova vodili kuama... putali tako. Nego su ih odveli u Leskovac ili Pirot... Leskovac, ja mislim. U nekakve sportske hale i tamo su ih ostavili petnest dana da sede u tim sportskim halama. Da spavaju na tim... valjda zato to... Da su ih pustili da odmah svi odu kui... zna kao... mi smo pobedili, bombardovanje je prolo. Ti ljudi su bili rastureni totalno. Znai, i da su oni njih odmah pustili s Kosova da dou kui, onda nikad to ne bi izgledalo kao mi smo pobedili. I sve je to super. Kao to je to Sloba napravio tada... Nego navodno ostalo stanovnitvo je bilo u fazonu: A, eto, mi smo oborili jedan mig. Oni nas vie ne bombarduju. To je kraj. A niko nije priao ko je ta tu potpisao. ta se tu desilo zapravo, u celoj toj prii. Niko nita. Nego, to je eto, kraj. Jo samo da dou ovi sa Kosova. Ali, odjednom oni ne dolaze. I sad... ta se deava? I ale uspe u jednom trenutku da kae: Mi smo u Leskovcu, eto. Doi emo. Kae drali su ih kao stoku tamo. Da se spuste, zapravo. Da naprave vrstu prekida toga ta su radili, kako su doiveli sve i da dobiju, najvero-

275

vatnije, taj oseaj pobede... ne znam ega. Samo ih nisu putali... Dobre dve nedelje su ih drali tu. I ale je na kraju, ne znam kako je... ni ne znam kako je to uradio... mislim da je svojom samovoljom se pokupio i do sa tim nekim momcima iz... odatle. Vratio se kui. Kakva je bila atmosfera kad su se oni vratili? Kako su reagovali ovi drugi? Pomenula si ti priu o pobedi nad NATO-om, da li je postojao oseaj pobede? U kojoj meri? Nije postojao oseaj totalne euforije. Niko vie nije bio trezan. Mislim, niko nije bio... Svi su... Oni su prihvatili taj oseaj euforije... u smislu... to su svi bili pijani i ne znam kakvi. A ovi su prihvatili... Nekako je sve vreme... Ja sam izlazila svako vee u grad. Preko dana sam ila na taj neki bazen... ne znam to, kao... i kao da sam se ponovo rodila. Ja sam imala... ne znam kako da kaem... kao da sam se... moda sam se negde sutinski plaila za svoj ivot. Jesam naravno, kako nisam, ali su... I onda sam bila u fazonu: ma jebe sve, brate mili, znai kakve veze... Ali, to je to kratkorono... Zapravo to ti... tebe taj adrenalin ne puta. Nego sada te vie ne bombarduju, a ti samo misli kako je ivot strava i jako bitan. E, ta vrsta... ne znam kako da kaem... ta vrsta adrenalinskog oka, verovatno je i njih ljude uhvatila. Oni su doli s Kosova, preiveli su... Zna, niko tu nije razmiljao o posledicama, nego samo o tome da si ti preiveo nekakvo bombardovanje iz vazduha. to jeste bilo zapravo... zna negde... jeste na kraju bila poenta... Ali to je kao bila poenta tog leta, zapravo. Tog leta. I tog leta niko nije razmiljao o tome ta se zapravo deava i ta se desilo i kakve su posledice i... Kolko tih ljudi zapravo tu strada i na koji nain. I kako se nikada nee oporaviti. A kad je poelo, ako je uopte poelo, da se pria ili da se razmilja o tome? Kad se pojavio...? Kad se pojavio Velja Ili? Kad se pojavio? Kad je sedeo u onom bageru i...? Dvehiljadite, da. Da. Onda je se desilo to... Da se sve pretvorilo... Zapravo, mi smo kao sve to... smakli Slobu... kao to sve okej. Da, jeste. ini... I to je kao to. I onda se pojavio taj Velja Ili, seljak ovek... iz bagera... kako je ve... koji je bio opravdanje za nacionalizam. Tako to je imao najjau privredu u malom mestu. ovek domain... est ena, osam dece... te

276

neke prie... zna kao... Kako je opravio svoj aak, tako je opravio sve. I to je sve tako. I onda kree ta pria zato sam ja ratovao?. Onda ide taj ego trip kao zato sam ja ratovao? valjda da bi imao neto... zato sam ja ratovao za ovu zemlju... Sad je, to je bio... zato sam ja ra... zato sam ja bio u ratu?. Moj ale to nije priao. Moj ale je bio u drugoj fazi. Vrlo looj. to je bilo super u stvari, za tada. Ali, na primer, veina ljudi je to priala kao: Zato ja... za ovu zemlju sam dao sve... pa i meni ova zemlja treba da d neto. Pa, vidi kako taj Velja, on je to postig. To sve. Ja mislim da ljudi koji se nimalo nisu bavili sobom, i koji su u stvari, u najgorim govnima, bili su se slili u tu stanku, jebenu. I da su to najvei bolesnici, brate, u Srbiji koji postoje... On je vozio na tu seljaku foru i to je prosto bilo neto opte prihvatljivo. Da ti bude nakaradan i pogrean... Ko to i jesi. Do s Kosova, bre, ubij si bre, ljude tamo. I ti doe takav nakaradan sav i nastavi da ivi. I onda odjednom nalazi da si ti to radio za nekog drugog, ne za sebe. I to to si radio za nekog drugog, taj neko drugi treba da ti opravda. Pa onda, u stvari, treba da se ulani u Veljinu stanku, da vi budete pobednici nekakvi. U ovoj dravi dobijate puno nekakvih materijalnih dobara, zato to ste ubijali za ovu dravu. E, to je bilo pogreno kod Velje. E, to je bilo pogreno kod sistema. A pomenula si da to nije nikad bila pria tvog oca? Nije. E sada, moj otac je iveo sa mnom i sa mojim bratom. I to je bila sasvim jedna druga pria to mi nikada... Prvo, on je do i rek: Meni je bilo mnogo teko. Mi smo rekli: Da, bilo ti je mnogo teko. Tek e sad da ti bude teko, zato to jeste. I onda je priao o tome ko je koga ubio, kako je ubio, ko je i, kako ta... kako je on iveo, gde je spav. On je spav u deijem krevetu, deijoj sobi... albanskoj kui... nekih ljudi koji su odatle otili. Za njega je sve to bilo uasno potresno. On je to sve pregurao preko glave, ali nikad nije rek da... da je to dobro prihvatio. Ne znam kako da ti kaem. Onda je do. Bio je uasno depresivan i u stvari je imao somatskih problema. On je imao nekontrolisane reakcije organizma, tipa dehidracije, dijareje... ne znam... takve neke... povraanje nenormalno, i svega. Da smo bili u fazonu: Okej, aj sada malo kod neuropsihijatra, jer... mislim... zna... to nije normalna reakcija. I onda je on rek: Naravno i odmah ovek lepo oti, pokuc neuropsihijatru na vrata i rek... Sad je pitanje koliko je taj neuropsihijatar normalan koji ga je primio. I to isto... Nema ti slubu kojoj e

277

da se obrati, niti bilo ta. Ali je prepoznao to se ovaj javio i kao rek mu je okej. Zaista je dobio antidepresive i pio ih je dve godine. Neke blage, ali svejedno, koji su primarno regulisali te somatske probleme koje je imao. A samim tim je i iao na razgovore sa tim ovekom. Sporadine, ali... ne neto kontinuirane. to opet s druge strane, i da je hteo i da je mog da ide. On nije imao nikog drugog, nego jednog jedinog elianina u T, neoropsihijatra, koji... eto tako... iza mu ovek u susret, pa razgovar s njim s vremena na vreme. Eto, to je... to je totalno bilo na linoj osnovi. Na tome to je on pokuc. I to mu nije bilo dobro. I to je im nas da kaemo: Sluaj, M, nije ti dobro. Kakvi su bili vai odnosi? Pa, grozni naravno. Mislim, na odnose pre rata? Pa, zna kako... nemam pojma. Ja sam sa mojim ocem... nekako... uvek imala taj... kako da kaem... iskren, vatren i... teak odnos. Mislim... Zna nije to... On je jedno... Kako da kaem... ovek je im dvadeset tri godine kad sam se ja rodila. Bio je u vojsci dve godine kad sam se ja rodila. ensko dete, pa to i nije neto ba. Ipak, taj mukarac kad doe u kuu, to je druga pria. Pa onda, s druge strane se sukobljavao... To da l me voli. On mene voli, ali isto tako me posmatra kao enu. I kad sam trebala da postanem ena je imao najveu to... jer ene su kurve, a sada odjednom ja... to dete... ja postanem. Pa me je on to suzbijao u smislu pubertetskog razvoja, i postajanja enom i tako to. Imao je taj problem svetice i kurve izraziti, on psihiki. Tako da smo mi imali prvo tih problema jako velikih... S tim to sam ja, naravno, pruala otpor i to me nikad nije interesovalo. Pa sam prvo primarno protestovala u ivotu protiv toga i ovaj i... Prosto, nisam nekako to. Odlino sam, to sad kad pogledam, borila se protiv toga sve vreme. I bilo kakvog tog patrijarhata ili ne znam uloga i svega. Ja se u to ne uklapam, niti tu pripadam, niti u ikada da pripadam. I dan-danas ivim svoj ivot onako kako ja mislim da treba da ivim, a ne kako neko drugi to misli. I moda sam imala samo sree, zapravo. Ja da budem jaka da to nekako tako sprovedem u delo. I tako je izgledalo zapravo, ta naa borba je tog trenutka dola do... nekog trenutka, na primer... to sam ja tada odluila, posle tog leta, da krenem da ivim sa ovekom... Eto, tako da ivim. Bez toga da imam ikakav plan da se udam i otkud znam... neto

278

drugo da uradim, nego samo da ivim. Onda je on... prvo nije... Prvo je bila reakcija ta... e sad, to je verovatno i pre rata bilo tako... da on tako reaguje. On je odbijao da prizna da ja ivim sa tim ovekom i nije hteo da doe u taj stan gde mi ivimo. Jer to je zaboga... Sada ja ivim sa nekim ko... kako bih rekla... a nisam se udala, nevenana i to... ta e narod da kae i sve ostalo, gde sam ja rekla: Ja ne elim da se udam za tog oveka. Samo hou da ivim s njim. Nita vie. I to je za njega bilo nepojmljivo... Ali onda je krenuo to na terapiju i ostalo. I onda je jednog trenutka prelomio i do. Do, doneo nam neku klopu. Do nam u posetu i prihvatio ga kao takvog. E sad, oni su bili u ratu. On je isto bio u ratu. I. je bio u Bosni. ini mi se... ni ne znam... Moda je za njega to bilo ono kao... po nekoj patrijarhalnoj liniji. Nema veze nisam se venala, ali opet ga je prihvatio kao nekog s kim sam se ja venala. I primila ga u kuu kao mog oveka, mua, a ne nekog neobaveznog tamo. Opet sam ja imala vie obligacija prema I. posle tog upoznavanja mog oca i njega. I tako je nastalo prijateljstvo izmeu njih dvojice. Ne znam da l je to... A da li su oni priali... to bi mi bilo zanimljivo, o tome? Pa, ne znam. Sada ne mogu da se setim, pravo da ti kaem. Ali, mislim da su bili tako ti... odrasli mukarci koji su preiveli rat. Jesu bili taj neki... Moda su se tako nekako sporazumeli. Zna, nisu oni bre, neki tamo balavci. Zna to je bio bre, ozbiljan ovek... ovaj neozbiljan... Kakva crna ozbiljnost? ovek je bolestan. Nije to prosto... mislim da to... nije... Ne znam sad koliko je to sa tim ratom ili nije. Ja mislim da se nama rat desio. Malo posle toga kada je on poeo da ima te... Zna, on je sad popio terapiju. Zavrio terapiju. Nije imao adekvatnu terapiju. Nije imao verbalnu terapiju. I onda je imao potrebu da tako... Ali ja mislim da je to taj postratni sindrom. Kada ti dobija nervne napade besa... zapravo, napade besa... te neke neurotine iz istog mira. Neko pone neto uasno da te nervira zato to nije uradio neto nekako kako si ti zamislio il bilo ta. On je to poeo da dobija... 2006. Znai od 99, on je dve godine pio terapiju; i je na razgovore; sve se zavrilo. Radio je. Sve ostalo... kao to sad nekako... I onda je poeo da dobija to: Ja sam bitan. Ja sam... Moje je dobro. I onda odjednom kada taj neko uradi neto to se njemu ne svia, on tako dobije to pomraenje uma. I krene tako da pria svata, nekakve gluposti. I onda sam ja dola s njim u konflikt jednog trenutka, to sam mu rekla: Zna, sada je dosta. Dosta je.

279

U smislu, ja nisam udata. U meuvremenu se desilo da sam se rastala od tog, od sledeeg momka. Reila da ivim sama. I sad ja odjednom imam trideset i pet... etiri godine.... nije ni bitno. ivim sama. Znai, totalno me ne interesuje taj tip i vid odnosa kao to su brak, porodica. Bez toga da sad ja kao neto eto moram... ili bilo ta. Nisam nekako to. E, onda on to ne moe da prihvati. Negde misli da sam ja jednog trenutka... I to je neto to nije mogao i pre da prihvati, ali nain na koji mene on poniava sada je moda bio drugaiji. U smislu, to me je moda... Moj brat se oenio enom koja je tako nekako po njegovim merilima idealna. Nikada nita drugo nije radila sem to je volela mog brata od svog petog razreda osnovne kole. Nikad nije izlazila, pila ili bilo ta radila drugo. I onda je on tako krenuo mene da omalovaava kao u fazonu... vie: D. je za primer, a ti si otpad sredine i ostalo. Tako to oigledno neko je otpad. Uvek je neko otpad, a neko je okej. Mislim da je njegova ta vrsta podvojenosti, zapravo... podvojene linosti i te takve, tako to je neto super, a neto bezveze, samo bilo pojaana tim ratom i time. Jer onda je on negde morao, verovatno... ni ne znam... da kae ko je ispravan, ko je pogrean. Ko je ovakav, ko je onakav. Ti mora da sudi. Ti u ratu mora da sudi i mislim da je njegovo suenje dolo do toga da se on pojavio kod mojih... tetke koja je mene... taj S, moj brat, i ta tetka, i M, i moj drugi brat, i svi oni imaju ljudi porodine probleme izrazite, vrlo... sad nije ni bitno kakve... da je on doao i stao na muku najstraniju, pri kako su oni... Pored sve te muke koje imaju, on je krenuo da pljuje po njima i neto to tako, onako u nekom napadu... Ja ak nisam reagovala u ime sebe, nego sam tako reagovala u ime tih ljudi i rekla sam da mislim da se njemu opet javljaju ti problemi, da ne moe da se prizove pameti i to se javljalo tada. Nekako mislim da te vrste pomraenja su kod njega pojaane stresom koji je doiveo u ratu. I da, mislim da je tada bilo ba gadno. Ja sam mu to rekla negde u nekom... na M. smo bili kod brata. Sad je on izaao mene da isprati da idem ja kao na neki autobus. I mi smo bili na ulici i ja sam rekla da mislim da to nije okej. I da mu se opet javlja isti sindrom, da on to nije zaleio ili izleio ili tagod. Da to nije nain na koji treba da reaguje. Da nije okej da dira te ljude ili bilo kakve ljude. Da su to borbe koje on ima sa sobom i da... sve ostalo. I onda je... onda je bio totalno... tu na ulici se drao na mene najstra... To je bilo da su ljudi hteli da me razdvajaju od njega. Ne znaju ta da rade. To je bilo... E, ja mislim da je to bilo sasvim

280

pojaano posle rata i da je on... Ima periode kada mnogo pije. Kada bez obzira na terapiju, bez obzira na razgovore, bez obzira na sve... Da ima te periode kad se povue u sebe... Kad misli da je sve pogreno... Kad ima prosto te neke... nekakva pomraenja koja mu se dese i da to u stvari nikada nije... nije... Da je to bilo pojaano ratom i da on to nikada nije... Ni ne znam da li e... zapravo... bilo kakva vrsta terapije i ta sve mu je potrebno... zapravo. Sad je moj brat dobio devojicu i sad e drugo dete i on sad je u fazonu eto, to je super. I posle toga smo mi... nismo razgovarali jedno vreme i onda smo progovorili. Ja sam bila u fazonu: E, sad me stvarno ne interesuje. Nit ta e da radi drugim ljudima. Ni sa svojim ivotom. Ni sa bilo im. Boli me dupe, jer je meni moj ivot bitan. I zaista, nekog trenutka sam to rekla. I mnogo mi je bilo teko da tako presudim, jer ja imam puno razumevanja za to to se njemu u ivotu desilo na ta on nije mogao da utie. Ali s druge strane, opet ne dam na sebe. I to je to. Meutim, ja kad sam to tako rekla i kad sam to rekla svejedno mi je, onda je i on nekako... valjda prezubio i smirio se. I kada ja nisam htela da mu dam nikakav materijal... Ja nisam htela da priam s njim. Kad me to vie nije interesovalo zapravo, onda je to verovatno... taj bes okrenuo na neto drugo. Ne znam na ta. To emo da vidimo, ali... A ta misli sad iz ove perspektive, u kolikoj meri je to neko sazrevanje i ratovi devedesetih, onda ta 99, odnos sa ocem... U kolikoj meri je to uticalo na izbore koje si ti pravila? Na tvoj profesionalni izbor? Pa... Moda pomalo trapavo formulisano pitanje. Da li misli da bi tvoj ivot izgledao drugaije da smo iveli u nekoj srenijoj zemlji? Apsolutno. Na moj ivot je jako uticalo. Na moj ivot jako, poto... Na koji nain? Pa, na taj nain to... kao prvo to bi moda to leto... tada... u toj zemlji Austriji... Da, to je bila poenta. Ja sam se tada vratila sa nemogunou... Vratila sam se u Srbiju, a znala sam da neu moi da izaem iz zemlje. To je bila poenta... Ja da sam bila na mestu svojih roditelja tada, ja bih odluila da moje dete ostane tamo. Da se ne vrati. To niko nije mogao da zna, ali moj ivot bi sigurno drugaije izgledao. Sigurno, sto posto. Mnogo drugaije. Da se nije sve ovo desilo. Ja mislim... Ja sam bila

281

neustraiva... osoba koju... koja je sa etrnaest godina sama putovala u zemlje Evrope. Bez toga... totalno... da sam razmiljala... Ne znam... Meni je to sve bilo normalno i blisko i totalno isto, i jezici i ljudi i kulture i sve ivo. Onog trenutka kad me neko zatvorio, a zatvorio me je 92. u ovu zemlju, ja se uopte lagodno nisam oseala. I da se to nije desilo, ja bih zaista sigurno studirala negde i u nekoj drugoj zemlji. I ivela u nekoj drugoj zemlji ili ivela u nekoj boljoj zemlji... u svojoj... nebitno. Ali zasigurno... zasigurno je kultura Srbije u ratovima najmanje moja kultura. Moja... i tada sa mojih sedamnaest godina... najmanje je bila moja kultura. Najmanje bila. Meni nikada sever nije bio hladan. Niti mi je neko ko radi od jutra do sutra bio stran i bezveze. Ja nisam bila ta vrsta osobe i to je prosto neto to sigurno znam da... I nikada mi nije bilo teko da idem i da priam i da... ne znam... ta god... radim sa ljudima drugaijim i drugim. Ta Srbija zatvorena i... ne znam kakva, uopte nije bila u sklopu sa mojim mentalnim sklopom. Totalno nije bila u sklopu sa mojim mentalnim sklopom. I to je ono to mislim da je mene kotalo godina. Mislim, ja u uvek biti ono to jesam. Samo to ja imam deset godina individualne psihoterapije iza sebe. Koja je poela 95, kad sam prvi put otila kod terapeutkinje. I to to jedino ne mogu da oprostim jesu tih petnaest godina ivota. I tog kvaliteta. Ja... ja kad sam onog trenutka mogla da izaem iz ove zemlje, i kad sam mogla profesionalno da se ostvarim, ja sam poela da izlazim i da se profesionalno ostvarujem. To to je tog trenutka moja profesija bila vezana za aktivizam, to je neto drugo ali... godine su prole. Rekla si i To ne mogu da oprostim. Kome? Kada kae to... Svemu. ivotu. Ne znam.. mislim... svemu. Dravi. Drugima. Sebi. Ne znam... Moda neko nije tako mlad sa sedamnaest godina da ne zna da odlui da ostane tamo ali... Mislim da ne mogu da oprostim svojih... Od... dvadesete... od svoje devetnaeste do svoje tridesete... Ne mogu da oprostim te godine. Ne mogu da ih oprostim. One nisu trebale da izgledaju tako. Ja nisam imala taj plan. 89, 90, 88... 81. nisam imala taj plan i takav plan za sebe. I uopte se to nije uklapalo u ono to sam ja htela. I bila sam depresivna. Ba sam bila depresivna. To to nisam mogla da izaem iz zemlje, to je bilo uasno depresivno. Za mene je bilo strano. I prva prilika kad mi se ukazala da izaem... To je bilo 2003, da idem u Budimpetu... ja sam ekala tu vizu u redu neto eststo godina. Onda sam ila nekakvim vozom, autobusom, vozom... ni ne

282

znam (smeh)... do Budimpete. Tamo sam sama ila u... ne znam... neki hotel, gde je bio neki seminar. EIW je nama pravio neki seminar i ja sam ila na edukaciju, obuku i sve ostalo. I sve sam uredno dola i sve sam tako... kao da sam za tih... A pazi, nisam izala iz zemlje... tada je ve bilo dvanaest godina, nije... deset, jedanaest godina. I kao sve se pravim sve... Ovako se vrlo dobro seam... tad sam ila na terapiju. I dola sam tamo... I to sam posle priala terapeutkinji. I sve je bilo okej dok jednog trenutka nisam izala na ulicu. Prvi put sama. Sad idem da proetam od svog hotela. Ta glavna ulica... nije glavna, nego neka velika u Budimpeti gde je moj hotel. Pa ovako velika gde je taj uti metro, gde je najstarija linija, pa ovako tamo posle Dunav ovako (pokazuje rukama raspored). I ja idem na Dunav, na taj most koga se seam iz 91. godine, kad sam bila na ekskurziji. Pa taj sa lavovima... onaj mnogo lep most. I ja idem tamo. Ima jedno mesto kojeg se ja seam, tamo i idem ovako... Meni se sve vrti. Sve mi se zgrade ovako vrte oko mene. I to je tako veliko sve oko mene. I sve se vrti. I ja idem. I idem. I posle priam na terapiji njoj. Ja sam mislila da ja imam napad panike od veliine. Ja sam... imala sam nekakav napad straha, nekakvog od neega i vrtelo mi se. Svi ti dani u toj Budimpeti... Sve sam mislila da padam u nesvest, da nemam kiseonika i da... tako je to bilo. I onda je ona rekla: Pa, vidite kako ste vi hrabri, kae vidi kako ste vi hrabri, vama se vrti al vi idete. I to je bila fenomenalna reenica koju je ona rekla tada. I da. I jeste. Posle mnogo godina mi se vrtelo kad uem u neki veliki evropski grad. Odjednom pone da mi se vrti. Sve oko mene. Ali nije. Ja nisam imala taj plan za sebe. Nisam to... to me je kotalo mnogo. Tih deset godina kotalo me je. Moda e ovo pitanje zvuati udno ali da li postoji neto to ti je sve to iskustvo koje nije bilo lepo dalo dobro? Pa, odrasla sam. Odrasla sam. To je fakat. Moda se osoba kao ja... Moda nisam morala nikad da odrastem. Moda sam mogla samo da se bavim modom, momcima (smeh) nekim povrnim stvarima. Zato bih se ja bavila socijalnim deavanjem u dravi, feminizmom i ostalim. Kako bih rekla... ne znam... Moda bih sad bila menaderka u Coca-Coli, brate. (smeh). Ni ne znam, da li je to najgore zanimanje? Ali svakako mislim da sam odrasla. I da, da... I sad kad shvatim da sedamdeset posto ljudi na ovom svetu nema krov nad glavom... po statistici bukvalno nema krov nad glavom... sedamdeset posto. Ja sam preivela neto to, verovatno

283

proivljava jo... minimum pedeset posto stanovnitva na planeti. to je onda super u stvari... jer onda stvarno mogu da kaem eto... da sam poradila na kvalitetu svog ivota. U smislu, da mogu da razumem mnogo to-ta i da se stavim u ulogu mnogih ljudi. Naalost, na jedan teak nain, ali sam to nauila... da mogu da se stavim u ulogu mnogih ljudi. I da onda vidim ljude, kao to su moje koleginice iz Stokholma koje zapravo idu u takva podruija kao to su naa. Da pokuaju da shvate to to se tim ljudima deava. Ali nikada, zapravo, ne mogu na pravi nain da se stave u ulogu te osobe. Ja u ih uvek razumeti na nekakav nain, jer onda sad to ide iz mene. Ne ide, verovatno, ni iz koga drugog. E, zato mi je drago. Zato mi je drago, jer znam ta je siromatvo i znam ta je... strah od spolja i znam ta je patnja i bol ratna. I nekako znam ta je to. I to mi je zaista onako... Na kraju krajeva, ovaj svet je nekako i satkan od takvih ljudi, tih koji pate. I to mi je jako drago. Eto, to iskustvo mi je jako drago. Da li postoji neto vano, neto to te nisam pitala, a da misli da je bitno da se kae? Pa, ne... Mislim da... Setiu se sutra kad prespavam. Pa, ne mislim. Mislim da je ovo stvarno za mene... za mene bilo uasno znaajno. Jer ja nikada nisam priala na ovaj nain nekome o svemu ovome. I sa ove vrste distance. Ali, opet to nije nikakva distanca... to je moj ivot. Vrlo je realno i sve je prisutno u meni trenutno. Tako da mislim da je ovo za mene jako znaajno. I mislim da ljudi treba na ovakav nain da razmenjuju u grupama i uopte, da razmenjuju informacije. Mislim da bi to bio jedan veliki korak ka ozdravljenju (smeh)... sve ukupno. Hvala ti. Molim.

284

Vesna

Postratno stanje nikako da prestane

Hajde, za poetak se predstavite... Pa dobro, zovem se Vesna, imam pedeset osam godina. Gde ste se rodili? Gde ste odrasli? Rodila sam se u apcu, odrastala sam delom u Loznici; detinjstvo sam provela u Loznici. I to moram da napomenem rasla sam u dve porodice. Porodici vernika i porodici ateista. I sad, ne mogu da kaem da su oni uticali, ni jedni ni drugi, na formiranje mog nekog stava, da li u biti sutra vernik, ili u biti ateista. Ali su oni nekako meusobno imali ta prepucavanja. Porodica vernika je mislila da su ovi to su ateisti totalno suludi i da nisu u pravu, i obrnuto. Samo nam recite, da pojasnimo malo, kako dve porodice? Ko su one bile? Dve porodice su bile porodica moje tetke i tee, to je sestra moje majke i njena deca, sa kojima sam ja rasla sticajem okolnosti. I sa druge strane majka i ouh. Oni su bili... Oni su bili ateisti. Ouh komunista i ateista. I kaem, nisu nikad uticali na formiranje tog nekog mog... kako u ja sutra biti i kako u se odrediti. Ali sam ja, eto, vrlo rano nauila da postoje te razlike, da nisu svi ni vernici, niti su svi ateisti, nego da prosto mogu ljudi da donose svoje odluke ta e u ivotu biti. Tako da je to ta rana spoznaja da imam mogunost izbora, da nita nije ni dato roenjem, niti moram da nosim iz porodice. Da prosto stavove mogu da izgradim pomou nekih svojih ranijih i kasnijih iskustava, da mogu da se odredim ta u biti u ivotu. I to je stvarno tako i bilo.

285

Znai, to je ta neka rana porodina istorija; zapravo, koliko sam razumela odrasli ste sa tetkom i njenom porodicom i oni su bili vernici? Jeste, oni su bili vernici i dok sam bila u kui ja sam to potovala. Slavila se slava? Slavila se slava, slavili su se i Uskrs i Boi. ak sam kao dete, dok nisam mogla da jednostavno neto odbijem i postila, i ila sam u crkvu na priest. Do izvesnog starosnog doba kad sam to jednostavno odbila. Ali nije mi to nametano, i nije niko kasnije silom pokuavao da me privoli na to, ili da me natera. Kao to i u porodici majke i ouha nisu pokuavali da me ubeuju da Bog ne postoji i da je njihovo miljenje jedino ispravno. Njima je to tano sluilo, tim dvema porodicama da se prepucavaju jedni sa drugima. Ali na moje miljenje niko nije uticao i ja sam kasnije donela neke svoje odluke na osnovu linog iskustva. Tako da sam se kasnije i odredila. Ne znam sada da li moram da priam o tome, mislim da to za tok ovog razgovora uopte nije bitno. Vremenom sam ipak od ateiste postala agnostik, a vernik sam davno prestala da budem. Dobro, ako moete jo malo da nam kaete o toj porodinoj istoriji poto ste pomenuli Loznicu i abac kao mesta gde ste proveli detinjstvo. A gde ste proveli vei deo ovog, da tako kaem, zrelog ivota? Moje pravo sazrevanje, jer ja sam se vrlo rano odvojila od porodice, poelo je u Beogradu. Pa kad ste se preselili u Beograd? Poetkom 1969. godine, 34. januara 1969. Ja sam u Beograd dola nakratko i onda sam tu ostala. Tu ste se i udali? Ne samo to sam se udala, tu sam poela i borbu za opstanak, za linu egzistenciju, da preivim, bukvalno da preivim. Jer, rano sam se odvojila od porodice i tu je i poelo neko moje sazrevanje i sticanje onog to je trebalo, to jednostavno nosi taj neki period mog ivota. Nekako sam uspela da se odredim i da steknem svoje stavove koje sam, na kraju, i zadrala celog svog ivota. Bilo je to vreme kad je jo trajao onaj Vijetnamski rat. Uvek sam bila protiv rata. Ja nisam tada doivela te neke demonstracije jer prosto ih u Beogradu nije bilo, ali uvek sam nekako oseala i tada da je rat neto to je strano, to je zlo i to ne treba

286

nikad i nigde da se vodi bez obzira na razloge i ciljeve. Neposredno posle toga sam se i udala. Jeste li imali decu? Da, imam dvoje divne dece (smeh). I decu smo... pokuavali smo da ih vaspitamo i da im ostavimo prostora da oni sami na osnovu svog iskustva... Poto smo mi bili porodica gde je opet, sticajem okolnosti, suprug katolik, svekrva je onda obeleavala sve praznike, i jedne i druge, i katolike i pravoslavne. Ja sam to posle njene smrti nastavila isto zbog tradicije, ne zato to smo bili neki vernici, ali isto zbog tradicije. Slavili smo i Boi, skupljali se... To je u stvari bio dan kad se porodica skupljala na jedan boini ruak. I Uskrs takoe, i to je sve bilo od tih verskih praznika. Decu nismo... ostavili smo njima mogunost da oni sebe odrede sutra kako e se oseati, kao vernici ili kao ateisti. U to im se apsolutno nismo meali. Recite mi, u vreme kada ovi ratovi poinju, ratovi o kojima govorimo devedesetih, vi ste iveli u Beogradu i bili ste zaposleni? Da, bila sam zaposlena. Gde? U deijem vrtiu. A mu? Suprug je radio u Telekomu. Oboje smo bili zaposleni, deca su ila u kolu... Hajde sada da pre nego to preemo na vaa seanja vezana za same ratove i kako je to neko iz Beograda proiveo, recite mi neto o vaim seanjima na tu Jugoslaviju, zajedniku dravu pred rat. Kakva su vaa oseanja bila, da li ste pratili politika deavanja? Da, u to vreme sam ih pratila, ali mnogo manje nego kasnije. Smrt Josipa Broza je nekako poela da nagovetava da ta drava takva kakva je napravljena nee dugo opstati. Neko je verovao vie, neko manje. Ja sam, onako, vie bila posmatra. Meni je mnogo znaila ona Jugoslavija. Ja sam bila nekako, tako... Smatrala sam da je to drava koja je lepa i bili smo sreni u toj dravi i lepo smo iveli, kako god da je bilo. Ali ve posle Titove smrti pokazivalo se, kako su godine prolazile da ta drava jednostavno nee opstati. Ja sam intimno elela da ostane, meutim

287

kad je ve dolo i do raspada SSSR-a, pada Berlinskog zida, tih mnogih dogaaja koji su ve nagovetavali da se neto u svetu duboko menja, mi to nismo prepoznali. Ja konkretno nisam. Ja sam mislila moemo mi to, eto tako, pa ne mora ba sve da bude isto kao to je bilo, ali ajd nekako da ostanemo zajedno, da ivimo. I kad sam jednom u trenutku shvatila da to ipak nee moi... A kad je bio taj trenutak? Taj trenutak je bio negde tamo 1989. godine i onaj Gazimestan i ta poplava nacionalizma. Ja sam ipak shvatila... I ona poslednja sednica Centralnog komiteta kad su Slovenci onako demonstrativno izali, napustili... onda sam ja shvatila da ljudi jednostavno ne ele zajedniku dravu. I tada sam rekla pa dobro, pa ta. Hajde lepo nek svako napravi od te bive republike, nek napravi svoju dravu, nek ivi... Biemo dobre komije, granice e biti otvorene... Pa iveemo, nastavie se ivot... Nije to ni kraj sveta, kraj jedne drave. Ali mislila sam da postoji toliko svesti u ljudima, da e to tako da se zavri. E sad, uz te neke emotivne stvari vezane za tu dravu, nekako sam poela racionalnije da razmiljam o toj dravi. Pa ta sad, ne moe da postoji, lepo emo se razii i svi emo ostati u dobrim odnosima i to e nekako funkcionisati. Pomenuli ste 1989. godinu, Gazimestan, nacionalizam, jeste li vi imali izraen taj oseaj nacionalnog identiteta u to vreme? Je l bilo kod vas u porodici ono Mi Srbi, oni tamo... Ne. Nikad. Nikad toga nije bilo kod nas, jer prosto to valjda u oveku ili postoji ili ne. Moe neto u trenutku da ti podigne taj nacionalni oseaj, ponos i ta oseanja. Ali lino kod mene... i zato se ja pitam da l sam ja... Kod mene taj oseaj pripadnosti... Pa boe, rodila sam se tu gde sam se rodila, pa mogla sam da se rodim i drugde, da sam se rodila preko Drine... Nije, prosto nije, i ak sam se oseala, gledajui ljude koliko je to njima neki ponos i koliko ih je podigao i uzdigao, ja sam mislila da moda nisam dobar pripadnik svoje nacije. Ali nisam imala neto protiv tih ljudi koji su svoju nacionalnu pripadnost poeli odjednom da veliaju i da je podiu na neka mesta gde, prosto, mislim da ne treba to da se radi... Ali kod nas u porodici to nije postojalo, a pogotovo neki lo odnos prema drugim nacijama. Prosto nije, i nikad, ni za vreme rata, ni posle, kasnije, nikada nismo imali taj problem prema ljudima druge nacionalnosti.

288

A jeste li tada pratili politika deavanja u Hrvatskoj, na primer, ili drugim zemljama? Da, da, pratili smo, normalno da smo pratili. Ali ja sam prosto mislila... tada je kod Hrvata postojala izraena elja da naprave svoju dravu. Ja nisam imala nita protiv, pa ljudi ele da imaju svoju dravu, pa ta. Samo to sam tada bila naivna, mislila sam da to sve moe lepo, nekim dogovorom, politikim dogovorom da se to rei, i nisam verovala da e doi do rata. Ali nita nisam imala ni protiv Slovenije i Slovenaca to ele svoju dravu, ni protiv Hrvata to ele svoju dravu. E jedino smo prema Bosni uvek imali nekakav drugaiji emotivni odnos, poto je takva kakva jeste, sastavljena, nije jednonacionalna... Ja sam mislila da emo nekako sa njima uspeti da se dogovorimo. Da ivimo ne u jednoj dravi nego da prosto nekako biemo dobre komije, oni e meu sobom urediti svoju dravu na najbolji mogui nain i iveti svi zajedno. I to sam verovala da se Makedonija nee otcepiti. Ne znam, da smo mi nekako blizak narod da emo iveti... Za Crnu Goru mi se nekako podrazumevalo da pripada tu, Srbiji. I ta Makedonija mi je bila mnogo emotivni trenutak. Iako su se oni na najbolji mogui nain odvojili, bez nekih tenzija, rata. Ali sam emotivno to doivela, bila sam razoarana, jer sam, ne znam zato, oseala da oni treba da ostanu sa nama. Kakvo je bilo raspoloenje ba po tom pitanju u vaoj okolini? U okolini je bilo katastrofalno. U kom smislu? Taj Gazimestan i ta 1989, sve se izdeavalo te godine; odjednom je taj nacionalizam izbio i bio podignut do nesluenih razmera, do najvieg mogueg vrha. Ljudi su valjda oseali potrebu... i uvek su imali neki izgovor Srbija je uvek bila guena, nikad nisi smeo da kae da si Srbin, nisi smeo ovo, nisi smeo ono. Ja moram da kaem da to nije bilo ba tako kako ljudi priaju. Ljudi su mogli da slave slavu, da odlaze u crkvu, niko im to nije branio i nije tano da nisu smeli, to su neki izgovori. Valjda kad je kod ljudi probuena ta nacionalna svest i kad je Crkva poela malo vie da se uje, e valjda da bi opravdali sebe ili ne znam ta, onda su poeli malo tako... To nije tano i nije tano da nismo... na kraju, bre, u svakom linom dokumentu bila je rubrika nacionalnost. Bila je. I sad, neko se odreivao kao Jugosloven, ali mislim da je to poelo kasnije, sedamdesetih godina, ali smo lepo u akoj knjiici, u

289

izvodima iz matine knjige, postojala je rubrika nacionalnost. I svi smo pisali, ako smo roeni u Srbiji, da smo Srbi. Svi koji su roeni u Srbiji ili oni koji su se oseali tako? Oni koji su se oseali tako, nema veze gde su roeni. Ako si se oseao kao Srbin nisi imao nikakvih problema, prosto smo pisali da smo Srbi. A to je pisalo, to je u svakom nekom vanijem dokumentu pisalo. Kad je u akoj knjiici to stajalo ta onda dalje da priamo. I pisali smo, brate. I ta pria zna mi smo bili gueni, Hrvati su nekako bili povlaeni. I svi su drugi bili povlaeni, a nas su stalno nekako guili, nismo smeli da se izjanjavamo, pa nismo smeli da slavimo tu pravoslavnu novu godinu. injenica je da se pravoslavne nove godine nisu slavile na javnim mestima, po kafanama, ali si u okviru porodice to mogao da obelei. Mi smo to radili, tako da ne vidim da smo tu bili sputavani. A da ne priam kako su od nas sve uzeli Slovenci, pa su tamo negde izgradili fabrike, a koriste nae voe i jeftine sirovine; jednom kad se izdvoje iz Jugoslavije oni e totalno propasti bez srpske ljive i maline, nee jednostavno moi da postoje. Ja naravno nisam mislila tako, ali moje miljenje... veoma mali broj ljudi je tako mislio. Jer su svi nekako prihvatili taj nacionalizam i onda je tako bilo poeljno da... Poeli su ljudi da slave slave koji nikada nisu slavili, poeli su da se masovno krtavaju u nekim kasnijim godinama i to je prosto tako. Na nekim popisima je ispalo da je dvedeset pet posto ljudi pravoslavne vere, pravoslavaca, crkve su poele da se grade na svakom oku. Ali nemam ja ni protiv toga nita, ja nita nisam menjala u svojim stavovima niti me je poneo talas tog nacionalizma. Ali mi je smetalo to kod ljudi koji su sad poeli da to stavljaju na prvo mesta. A onda su poeli i politiari o tome da priaju, pa javne linosti, akademici, umetnici, pevai, svirai, fudbaleri, igrai, svi ivi... i zatim je poelo utrkivanje sa pravljenjem tih namenskih TV emisija. Da smo mi narod prvi smo mi postali pre svih ivih bia, prvo su nastali Srbi pa tek onda svi ivi organizmi, a o narodima da ne priam ohohoo, mnogo posle nas. I to je ono to je paralo ui i to je smetalo i mogli smo jedino da to ne gledamo. Ali iz tog miljea ti nisi mogao da pobegne. Ako si poeo diskusije sa ljudima koji su bili izrazito nacionalno orijentisani bio si izdajnik, ti si prosto bio izdajnik. Kau ti koja si ti bre Srpkinja? Meutim, ja nisam odustajala od tog svog stava i to nije uticalo da ga ja promenim i ne bih imala nita ni protiv takvog nacionalizma, nek ljudi vole sebe i misle da su najbolji, da

290

nije poelo pljuvanje po ostalim ljudima. Hajde toga da se prisetimo... Doarali ste to preovlaujue raspoloenje u Srbiji. Kad su se osetili prvi znaci da bi cela ta euforija mogla da se zavri loe? Ne mogu ja to tano da odredim, taj momenat kad sam znala poee rat i bie rata. Kod mene je stalno postojao odbrambeni mehanizam ipak rata nee biti. Meutim, u jednom trenutku kad je poelo, u Kninu je to valjda poelo, kad su poele one... kad su Srbi blokirali puteve... ta, kako se zove, balvan revolucija. One stvari u Splitu kad su se deavale, kad je JNA bila nepodobna i kad se povlaila iz Splita, onda sam ja ve nekako shvatila da je to izvesno. Kakva su vam oseanja tada bila? Uasna. Uasna. Prvo to sam imala strah od rata, strah da... Drugo, to sam mislila da je svako drugo reenje bolje od rata. Pa bilo kakvo. Na tetu ovog ili onog, na tetu neke teritorije, da ona moda i ne pripadne onome kome treba; ali sam mislila da je sve drugo bolji izbor nego sam rat. A ega ste se tano bojali? ta je bilo va lini strah? Pa mobilizacija je ve poela. Prvo onako sporadina, odreeni ljudi su samo mobilisani i pozivani u rat da bi u jednom trenutku ve krenula mobilizacija ljudi, slanje na ratita pod parolom da se tamo neko... A dok jo nisu poele borbe koji su bili strahovi? Vi ste bili u Beogradu... Pa bili su strahovi... Bili smo mi svesni da se rat ba nee preneti i doi do Beograda. Ali postojao je strah da mi neko blizak i drag ne ode u rat. Strah za tu neku decu od prijatelja, od koleginica, koji su tu negde ve bili u nekim godinama da mogu biti pozvani, e takva vrsta straha. Nisam ja bila zabrinuta za linu sigurnost i sigurnost moje porodice. Suprug je ve bio u godinama i vojni invalid tako da on ne bi bio nikad pozvan. Ali bila sam zabrinuta i za komijsku decu i za decu prijatelja i prosto za svu tu mladu generaciju koja je bila prva na udaru. I svi su se plaili, to je bila takva vrsta straha. I strah od rata jer meni je rat uasna re, sam pojam mi je straan pa jo kad se to negde tu dogaa, negde gde smo ranije putovali, ili kod nekih ljudi; to je bilo stvarno strano. Jer nije to rat tamo negde. Ne volim da ujem da igde postoji a

291

ne na tim prostorima gde smo nekad iveli normalno i to je bio prosto jedan uas za mene. Ta oseanja ne mogu ni da se objasne, kad krene rat ega se ti stvarno plai sem za onu linu bezbednost da ostane iv, da te neko ne ubije. Ali poto su oni nama tvrdili, kad je rat ve poeo, da Srbija nije u ratu, e onda je to bio blagi uas. Kakav je tada bio odnos srpskog drutva prema drugima? Kako su oni vieni? Vrlo je to medijski lepo odraeno. Odjednom su se javila ta neka oseanja, da li su ona ve postojala pa su tom medijskom manipulacijom samo izbila iz ljudi, ali je nametan oseaj da nas svi mrze da nas mrze Hrvati, da nas nikada nisu ni voleli, da nas mrze (tada se nije govorilo Bonjaci) Muslimani u Bosni, Slovenci nas nikad nisu ni voleli. Nikad niko nije rekao Mi, nego Oni nas ne vole, pa valjda je prosto normalno da onda i mi njih ne volimo. Ali nije dovoljno ni da ih ne volimo nego ba treba da ih mrzimo. Kod veine ljudi je tako bilo, ja znam vrlo mali broj ljudi... Ljudi na poslu sa kojima sam radila i svakodnevno se druila, ljudi iz naeg okruenja, komiluka, prijatelji nekako je svuda taj nacionalizam bio na viem nivou nego kod nas. Kaem ti, oseala sam se mnogo, mnogo loe jer sam mislila moda su oni u pravu, a ja nisam. Al rekoh ajde, to je poelo i krenulo kako je krenulo, pa e vreme jednom pokazati ko je bio u pravu. I kada je onda za vas lino poeo rat? Moete li da se setite nekog dana ili dogaaja kad ste potpuno postali svesni evo ga, krenuo je rat? Rat u Hrvatskoj je poeo, Plitvice i to sve, ne mogu sad da se setim redosleda. I kad je krenula mobilizacija i kad su krenule da se stvaraju te paravojne formacije koje su navodno ile tamo da pomognu srpskom narodu onda smo znali da je to stvarno pravi rat. Ali, s druge strane, da nije bilo televizije i da nismo imali medije ivot bi u Beogradu bio potpuno normalan, nita se tu nije promenilo. Da nije bilo vesti sa televizije koje su nam slale i donosile te neke vesti i prie da tamo rat traje, po ivotu i nainu kako su ljudi iveli u Beogradu mi ne bismo imali pojma da negde tamo rat postoji. A mobilizacija je trajala uveliko, porodice su bile oajne, svoju decu su sklanjali i pokuavali da ih zatite od odlaska u rat. A svest da je rat stvarno takav kakav jeste surov i odvratan javila mi se negde u novembru mesecu kada je poginuo sin moje koleginice.

292

Koje godine je to bilo? To je bilo 91. godine i on je poginuo sa devetnaest godina. Bio je prvak na saveznom nivou u dudou. On se tamo zatekao jer je tokom juna meseca otiao na sluenje redovnog vojnog roka i tamo je u nekoj kasarni bio zarobljen, sa celom tom ekipom. U Hrvatskoj? Da, u Hrvatskoj. E on je tu zarobljen i posle nekog odreenog vremena oni su ih pustili. Vratio se negde krajem avgusta, doao je do Beograda. Javio se u vojni odsek kao svaki vojni obveznik i oni su mu rekli da s obzirom na sve to to je preiveo ne mora da odslui vojni rok dok se to malo ne smiri. Meutim, kod njega je valjda proradilo to nacionalno oseanje i na svoju inicijativu se prijavio i otiao ponovo na ratite, i onda je poginuo. Devedeset prve... To je bila uasna vest, s obzirom na to da smo sa tom koleginicom proveli dugo vremena, znali smo ga lino, kako izgleda, da je bio jedan fenomenalan mladi... Naravno, to je ostavilo.... Tada smo doiveli prvi put, i mi i ljudi iz naeg okruenja, da nam pogine neko koga smo znali i ko nam je bio strano drag. E tada je ta svest... A stizali su sanduci u helikopterima, metalni sanduci, preletali u toku dana po nekoliko puta, VMA je bio zatrpan sanducima i leevima... Ali valjda se oveku kad je neko koga je znao, poznavao, kad se tako neto dogodi, tek tada stvori slika ta je u stvari rat i kakav je to uas. Drugi moj utisak o tome da rat uveliko traje bio je odlazak vojske u Vukovar. Kako ste vi to lino doiveli? Jeste li svedok neega? Ja sam to uasno doivela. Vojska je ne znam, iz nekih kasarni... uglavnom svi su ili autoputem ka Zagrebu... Ja sam taj autoput, dobar deo, prelazila ujutru kad idem na posao. Svako jutro sam plakala. Jer to je trajalo. Nisu otili jedan dan samo, krenuli i otili. Oni su ili noima, uvek u nekim jutarnjim asovima sa dobrovoljcima. Koji su onako, zna, razulareni, pijani, sedeli na onim tenkovima, mahali tim ljudima, mojim sugraanima, koji su ih sa onih mostova pozdravljali, bacali cvee. Ja kaem, boe!... Ljudi su me gledali kao da mi neto fali, kao da sam mentalno poremeena. Oni kao sreni, boe, pa su otvarali prozore od gradskog prevoza, mahali, pa se neto... Jedino sam ja plakala. Plakala sam i zbog razloga zbog kojih idu tamo, idu u rat, i zbog tih ljudi koji moda nisu ni bili svesni. Ili su bili svesni, ili ne znam ta ih je poteralo,

293

ali retko se ko od njih vratio. I ako se vratio, vratio se u jednom uasnom stanju i ja mislim da oni vie nikad nisu i da ne mogu da ive normalno. Jer sluajui te prie shvatila sam da su se tamo uasne stvari deavale. Tako da je taj sam Vukovar, ja ne znam zato im je on bio toliko bitan, to niko nije umeo da mi objasni. Zato je bio toliko njima bitan da oni jedan grad razore. A svi kau, ja nikad nisam bila u Vukovaru, da je to bio poseban grad, da je imao tu neku svoju arhitekturu i da je pre rata iveo bez nekih problema. E taj Vukovar smo... pogotovo one slike koje su nam stizale iz Vukovara, to je bio vrhunac. I onda smo bili svesni ta znai rat, jer oni su taj Vukovar sravnili. Ja sam onda rekla kome sad taj grad vie treba, i ko da ivi u jednom takvom avetinjskom gradu gde je toliko zloina poinjeno, gde je toliko ljudi pobijeno; ko moe vie da bude srean i zadovoljan u tom gradu? Jer tu treba da prou godine i godine i da dou neke generacije koje e zaboraviti tu uasnu sliku. A mi smo to samo sa televizije znali. Ja nikada nisam otila ali su mi priali ljudi koji su imali prilike da odu i da ga vide pre rata i posle rata, kau da je avetinjski izgledao... Tih prvih godina rata i va brat je bio mobilisan? Da, bio je. On je otiao 92. godine, negde u... ne mogu da se setim meseca, da l je bio februar, mart... On je otiao kad je ve neko primirje, kakvo-takvo, uspostavljeno i ve je napravljena ona linija razgranienja. I oni su tu... meni nikad nije bilo jasno to ako je ve primirje sklopljeno, zato se te vojske nisu odmah povukle, nego su tu locirane, jedni sa jedne, drugi sa druge strane linije razgranienja. Hajde nam recite malo vie o njemu. Odakle je, kako je on otiao u rat? On je iz Loznice, iveo je tamo, imao je porodicu, dete od dve godine, devojicu. Radio je, bio je jo uvek u radnom odnosu i kad je dobio poziv za rat javio mi je i rekao to. Ja sam rekla nemoj da ide, nemoj da ide; dok te oni nau to e ve da se zavri. Jer, ve se nazirao kraj rata u Hrvatskoj. Nemoj prosto da ide, ima malo dete, enu koja ne radi. I on je meni samo na to rekao zna Veko, ne bih ja iao u taj rat, jer meni je sad najmanje do ratovanja bilo s kim, a mislim i da je sulud ovaj rat, ali, ne mogu. Ili su svi moji drugari sa kojima sam ja ceo ivot proveo. Iao je i moj kum F, pa ne znam... B. jedan, pa B. drugi, pa , pa S... Svi su oni bili tamo u mnogo gore vreme, kad je tamo stvarno voen

294

rat, pa kakav bih ja to bio ovek i kako sutra s njima da sednem i da ih pogledam u oi... ako se ne pojavim i ne odem. Jedini ja dezerter, a oni svi... Pa ja kaem dobro, i oni su prosto mogli da ne idu, toliki ljudi nisu otili, svako je mogao da ne ide. Kae on, da jeste, ali oni su ipak bili. I onda mu ja kaem pa dobro, ako je to tvoj motiv da ide... moj ti je savet da ne ide, a ti kako hoe. I on je otiao. I kako je vama tada bilo? Uasno, uasno nam je bilo. Stalno smo sluali one vesti. Ali on je dolazio i neke vikende provodio uglavnom u Beogradu jer mu je ena tu bila. I kad doe, ja mu kaem mi sluamo, a on meni nemojte to sluati, nema to veze to priaju na TV-u sa onim to se stvarno tamo dogaa. I rekao je da to nije onaj rat, da oni samo tu ekaju dok se ne rei definitivno, dok se ne postigne sporazum. Ali, rekao je da postoje tamo te neke razularene grupe ljudi koje su vodile svoj rat tamo. I te prie da su se stavili pod komandu ovog ili onog, to su totalne... jer su tamo postojale grupe ljudi koje su vodile svoj rat u smislu da idemo tamo da ubijamo i da pljakamo. I oni su se isto plaili, i takve grupe su postojale i kod jednih i kod drugih. I kod Hrvata, pa su se oni plaili da im se oni nou ne prikradu, mada su imali strae. To je bio neki udan sastav te vojske. Tu su bili ljudi koji su bili mobilisani u JNA, vojni obveznici koji su morali da odgovore na poziv, postojala su deca od devetnaest, dvadeset godina koja su bila na redovnom odsluenju vojnog roka i oficiri JNA koji su bili, onako, negde tamo po strani i koji se nisu ba mnogo meali u svoj posao. Ali poto, kaem ti, to je ve bio kraj rata, ali te grupe slobodnih strelaca su vodile svoj rat. A kako su ga vodile? Da idu da spaljuju ve naputene hrvatske kue, da pljakaju sve to moe da se opljaka i da se onda vrate. Kako vam je va brat izgledao tih dana kada doe sa ratita? Izgledao mi je mnogo normalnije nego kada je sve to prolo i kada se on definitivno vratio. Da li je to, zna, potiskivanje nekog linog oseanja i straha i nelagode zbog toga to se vraa opet tamo gde se vraa ili valjda da pokae svoju hrabrost... Nije mi tada izgledao tako ni uplaen, u tom trenutku mi se inilo da smo mi mnogo vie zabrinuti za njega nego to je on bio zabrinut za sebe i za svoj ivot. Ali mislim da mu nije bilo svejedno i da je to bila samo maska. to se kasnije i pokazalo, tokom kasnijih godina, kad je sve zavreno. On je bio tamo neka etiri

295

meseca i u junu su krenuli da se povlae iz Hrvatske. E, kod njega mi se dopala ta jedna reenica, jer je on video, shvatio je da se te kue pljakaju, nema veze ije su, srpske ili hrvatske. One su pljakane i ne samo od strane tih paravojnih formacija i grupa koje su tamo ile, nego i, naalost, od vojske. A ta reenica koju je moj brat izgovorio jeste: Ne, samo kad se budem vraao ima onu njihovu prainu da stresem, da se ist vratim to se toga tie. Znai neu nita da uzmem to mi ne pripada. I tako se i vratio, ali se nije vratio kui. Za njih rat nije bio zavren, zavren je bio rat u Hrvatskoj, ali je ve poelo u Bosni. I oni su tada spremani da se prebace negde u Bosnu. E sada ja ne mogu da se setim kako je, ija je direktiva bila i kako je to teklo... ali mislim da je to neko izriito rekao ne vie JNA u Bosni i oni su rasformirani i svako se vratio svojoj kui, i nisu otili u Bosnu. Pomenuli ste na poetku razgovora da ste imali posebne emocije prema Bosni. Kako ste doiveli taj rat tamo? Prema Bosni sam imala posebne emocije jer sam ja svoje detinjstvo provela u Bosni, praktino nas je samo Drina delila. Ja ne znam kako je sada to, gde ljudi ive, koja je teritorija kome pripala, ali znam da je pre rata tamo bilo Muslimana mnogo, da je Viskoza bila mesto gde je pola ljudi tu radilo iz Loznice i okolnih sela, a pola ljudi je dolazilo preko Drine, izmeu ostalih i Muslimani. I mi nismo imali apsolutno nikakav problem i te neke veze valjda, bliske, to smo delili istu sudbinu tog zajednikog ivota, samo nas je reka delila; ja sam mislila da smo mi dobre komije i da nikada rat izmeu nas ne moe da bude niti e biti. Da emo umeti da se dogovorimo kako da nastavimo zajedniki ivot, i onda je to bio ok. Kao to mi je negde sa Hrvatima bilo nekako oekivano da e moda biti nekog rata, tako mi je bio ok kad je ono sve poelo u Sarajevu. I konfuzija ko je u stvari poeo rat. I onda razliite vesti ako smo sluali dravnu televiziju to su onda naravno Muslimani bili krivi, ali poto smo imali i druge izvore informisanja davno smo prestali da verujemo tom RTS-u. Ali sam verovala u tu graansku opciju da e nekako uspeti. I tada smo prvi put u ivotu izali na antiratni protest da kaemo ne ratu u Bosni, da pruimo podrku nekim ljudima koji su u Sarajevu izali na ulice da kau: ne treba nam rat; da budemo podrka, da im poaljemo podrku. Kako je to tada izgledalo u Beogradu? Kad je to uopte bilo, je l moete

296

da se setite? Jao, ne znam, ja mislim da je to bilo... Drugog aprila je poelo ovde u Sarajevu, a ja mislim da je to bilo dan posle, ili eventualno dva dana posle toga. Znai, april 92. Da, to su ta aprilska deavanja. I to, to je bilo tuno, to nije organizovala nijedna, ak ni opoziciona partija, meu kojima je bilo i tih stranaka graanske orijentacije, nego je organizovao B92, i to tada samo radio, televizija nije ni postojala. I mi smo na poziv radija B92 izali, okupili se na Trgu, to je tada bilo mesto okupljanja. I bila sam uasnuta, ja sam mislila da e nas se okupiti bar pedeset hiljada ljudi. A taj protest je proao sa dve hiljade. to je bilo onako malo... ne znam, ja sam oseala stid... I mu i ja smo se stalno neto osvrtali oko sebe. Ja kaem, pa ta bre, ljudi se ponaaju normalno, ure, sede tamo po onim kafiima. Bilo je to neko vreme otprilike ovakvo, tmurno. Ja kaem, pa dobro ajde, ljudi nisu informisani, nisu uli, ali sada vidi da se neto dogaa, hajde sasluaj, stani, uj ta se dogaa. Ne, ljudi su, ovaj... Nita, to je tada Devedesetdvojka organizovala, neposredno posle toga grupa muziara, takozvanih rokera, isto je organizovala taj antiratni protest. I mislim da smo se opet pojavili na tom Trgu, ali mislim nekako opet isti ljudi koji su pre par dana bili. Otprilike isti ljudi, i onda sam pomislila ej pa evo, mladi vole rokere, pa ajde bre, pa oni treba to neto da iznesu. Prvo njih mobiliu, mene ne, pa ajde oni nek podignu svoj glas, nek izau oni... Meutim, to je isto tako prolo, za neke ljude veoma bitno, za neke ljude kao da nisu razumeli, shvatili, ili jednostavno ne ele da shvate. Nakon toga, rat je ve poeo, opet je neko organizovao, mislim da je to bio Graanski savez, noenje flora, crnog flora zbog svih dogaanja u Sarajevu. To je isto tako bila jedna grupa i ini mi se da su se uvek isti ljudi pojavljivali na tim mestima, ali ini mi se da je poela polako da se budi svest kod ljudi, da shvataju. I to je prolo. Isto i dalje stiu tako vesti kakve stiu, te neke male medijske kue kao B92 koja je u to vreme bila, pa beznaajna. Ljudi nisu znali, ljudi u Beogradu nisu znali za tu... da B92 postoji. Posle toga smo organizovali ono zvonii u ime mira. Mi smo bili akteri svih tih dogaaja, ali meni je bilo jasno da je to malo, da je to glas koji se slabo uje. Jer sam oekivala da u Beogradu izae bar sto, dvesta hiljada ljudi, pa da to stvori neki odjek, pa da se to proiri i na ostale gradove. Meutim, shvatila sam da ljudi

297

ili ne znaju ta se dogaa u Bosni, kao da je Bosna kilometrima i kilometrima udaljena, ili ih jednostavno ne interesuje, ili ne ele da znaju, ili prosto podravaju sve to to se u Bosni dogaa. I to je onda ostavljalo taj ukus gorine. Jer, rat se dogaa u Hrvatskoj, pa smo nekako ostali nemi, nismo mnogo digli svoj glas, pa evo sad se dogaa u Bosni, pa i to k da nas ne interesuje. ta, nek nije samo ovde, a tamo, nema veze... Pa ja mislim da za opsadu Sarajeva bar ezdeset posto Beograana nije znalo. Uopte. Da je Sarajevo pod opsadom, da se ljudi ubijaju, ono, kao glineni golubovi... Oni koji su znali, oni su prosto i podravali. A tih nekih ezdeset posto ljudi, to je moja slobodna procena, ne mora da bude tako, da njih prosto to nije interesovalo ta ja imam sa Sarajevom, ta meni uopte znai Sarajevo, tamo ive neki Muslimani i neki Hrvati, pa ima malo Srba, ali nema veze, oni neka dou ovde kod nas. To je ono to je poraavajue, to pravljenje i to, to ogluivanje... potreba da se ne zna, ne interesuje me, ta me briga.... To je meni ravno onom podravam, tako treba. A kako se sve to, ta ratna deavanja, odrazilo na va lini i ivot vae porodice? Kako je izgledao va ivot, je li sve to ostavilo nekog traga? Pa ostavilo je traga, naravno da je ostavilo traga. Jer ovek ako neto zna i ako ne podrava, a zna ta se sve dogaa ne moe... ja se prosto nisam oseala dobro, naroito se nisam oseala dobro ako odem tamo na posao i ujem neke sulude prie. I onda ne mogu da ostanem nema na to, moram da kaem svoj stav, a onda mi kau eeeej, de bre, ko si bre ti, koga ti u stvari zastupa... Liila sam im na... ne znam ta... Niko nije iao ba toliko daleko da mi kae da sam izdajnik svog naroda, ali nisu me ni gledali blagonaklono na te moje stavove. A da nekog ubedim u suprotno, to nije bilo... A kako je porodica te devedesete preivela? Pa vrlo... im ovek spozna da se neto loe deava bez obzira to to nas lino nije doticalo, nismo bili ivotno ugroeni, nismo imali nikog bliskog ko bi mogao da bude mobilisan i da ode na neko ratite, ali smo saoseali sa svim ostalim ljudima koji su svoju decu morali, nisu uspeli da negde sklone, da sakriju, jer su morali da ih poalju na neko od ratita... Jer ne moe ti u tome, ako se negde tu pored tebe dogaa tako neto kao to se deavalo ovde u Sarajevu i na svim ostalim mestima, i na mnogim mestima u Bosni mi se jednostavno nismo oseali

298

dobro. Nismo se oseali dobro i nadali smo se da e to to krae trajati. A to u Bosni kad je poelo, iskreno smo se nadali da nee doi do rata, a kad je ve dolo nadali smo se da e to nekako brzo da se zavri, da e ljudi uspeti da nau zajedniki jezik, da e uspeti da se dogovore... Meutim, to se van naih oekivanja oduilo. Ali je na sve to ostavilo neki trag. Mnogo se promenilo tih devedesetih... imali smo jednu divnu godinu 1990, vreme Ante Markovia, i ono kad smo oekivali da e Srbija, i uopte, ta biva Jugoslavija da doivi neki ekonomski bum, da emo da krenemo da ivimo. I nama je, naoj porodici, ta 1990. ostala kao jedna od lepih, kad smo mogli sebi da dozvolimo i da promenimo mainu za ve i da kupimo muziki stub i mnogo toga u kui da uradimo... i zahvatio nas je optimizam, kao, sad emo mi tu da krenemo... Meutim, ve 1991. osetio se pad ivotnog standarda i poelo je mnogo tee da se ivi, da bi ve 1992. to kulminiralo jer su nam uvedene sankcije a nismo to osetili odmah tog momenta, jo su ostali neki tragovi dobrog ivota. Da bi ubrzo dola ona 1993. koja je bila najgora, ja mislim da je to ono to je obeleilo moj ivot. Na koji nain? Pa prosto, ivot nam se sveo na preivljavanje. Na golo preivljavanje. Ona hiperinflacija... Mi nismo imali nikakve uteevine pa da moemo to sada da krckamo, nego smo iveli od zarada, od muevljeve i moje plate i to je stvarno bila katastrofa. I to je ono najgore bilo ta neizvesnost. Nismo mi ni znali ni ta nam se dogaa, ni koliko e to da traje, ni kako e da se zavri. I stvarno, mi nismo imali na selu nikog da nam neto pomogne u hrani, jer hrana je bila osnov, sve drugo smo ili nekako imali, ili se moglo bez toga, ali to prehraniti porodicu samo od zarade koju smo mi donosili kui to je prosto bilo nemogue. Dobijali smo tada i neke sindikalne pakete pomoi, higijenske pakete, pakete brana, ulja, pirina... Meutim, ja prosto nisam mogla da se pomirim sa takvim nainom ivota. Nisam se ja plaila da emo mi umreti od gladi, pa neemo definitivno imati nita da jedemo, ali nisam mogla da podnesem takav ivot, jer sam mislila da to mi ne zasluujemo, da je kraj XX veka i da mi mnogo bolje treba da ivimo... I meni je to ostala najtea godina, bukvalno najtea u mom ivotu od kako se seam, od kako sam postala svesna sebe... Ostala mi jedna situacija ovako u seanju... Nova godina, doek 94. godine i dan pre toga mu je ekao platu uvee i dobio je dvanaest milijardi dinara platu za nedelju dana.

299

I poto ujutru ja idem na posao, ide on, mi smo tih dvanaest milijardi da nam ne bi propalo (jer je inflacija sve to si mogao uvee da kupi za te pare sutra nisi mogao), ostavili erki da ode na pijacu i da te pare potroi na bilo ta. Dobila je kilogram kajmaka koji je kotao dvanaest milijardi i to nam je bilo sve. Ta 93. je obeleila ivot kompletne porodice. Izgubili smo nadu, niko nam nita nije priao, samo su se na novanicama smenjivale one cifre, i tamparija je radila, mi smo stalno dobijali neke gomile silnih para, a ja sam za svoju nedeljnu platu mogla da kupim pet kila krompira i to smo uvek tako i radili. Prodavnice su bile prazne, bez bilo ega, znai moe da kupi krompir, sirup od litar... Gradski prevoz nije radio, a mi smo odlazili na posao svakog dana. U Beogradu, kad ne funkcionie gradski prevoz moe da sedi i da plae. I tako smo i radili, na posao mora da doe, stizali smo kad je ko uspeo da saeka neki autobus... jer kad se pojavi crveni autobus to je kao fatamorgana, kao u pustinji... Kilometre i kilometre smo prevaljivali peke, jer nema razloga da eka, nijedan autobus se nee pojaviti. Ali ono to mi je tada vratilo neku veru u ljude jeste da su ljudi bili strano solidarni, bar oni koji su imali za benzin, pa su ljudi stajali svima i pitali kuda idete, da vas povezem ako vam odgovara, pa se ti malo mrdne sa tog mesta na kome stoji... Sa druge strane, porodice su zbog tog loeg ekonomskog stanja i u cilju da preive, radile po nekoliko poslova, a deca su bila preputena sama sebi. S obzirom da se rat vodio u komiluku, blizu Srbije, ogromne koliine oruja su dole. Odjednom je Beograd postao, mogao si da kupi kalanjikov, kaikaru, pitolj koji hoe, puku koju hoe i odjednom se ogromna koliina oruja pojavila kod ljudi. I Beograd je totalno izgubio svoj lik, nije vie bio onaj Beograd koji smo mi znali. Pucnjave su se dogaale svakog dana, niko nije vie bio bezbedan i siguran. Deca su, s obzirom na taj teak ivot, krenula nekim sasvim... ovaj... Onda su se pojavile... ja za drogu znam da je bilo i sedamdesetih godina, ali da je bila skupa, da su do nje dolazila samo deca bogatih roditelja i da je ona samo njima bila dostupna... Odjednom je sada poelo to da bude tako jeftino da je droga postala dostupna svakom. I mislim da, s obzirom na te ratove, da nije bilo njih da bi sve drugaije izgledalo... Ta dostupnost tih psihoaktivnih supstanci na svakom koraku, na svakom oku... to je posledica tih nekih godina gde se niko nije snaao u trenutku. Svi smo neto lutali, ekajui neko bolje vreme i prosto su nam i neke stvari

300

promicale koje su bile vrlo bitne... U tom haosu, u tom ludilu, ti vie ne zna ta je normalno, a ta nije normalno... I nije bila samo kod nas takva situacija, problem su imale mnoge porodice... Mnoge porodice su imale slian problem, ali su zbog golog preivljavanja neke stvari propustile da vide, da reaguju na vreme. Govorite o problemu sa drogom? Da, problem sa drogom. Tada je ulo mnogo droge i mislim da je ak i drava putala ogromne koliine droge na ulice jer joj je odgovaralo; bolje da se deca drogiraju nego da nam tamo protestuju. I mislim da je to i sada ogroman problem u Srbiji, sad nije vie samo Beograd u pitanju. Sad vie nema mesta, nema grada... gde god ima mladih tu je prisutna i droga. Kako su vaa deca proivela te godine? Imate li neku predstavu o tome? Posledica svega toga to nam se dogaalo devedesetih godina je jedan porodini problem sa mlaom erkom koji mi u tom nekom periodu, u borbi za golo preivljavanje, jednostavno nismo uspeli da prepoznamo. I kad se to ve dogodilo, reagovali smo kako smo reagovali, meutim, taj problem sa narkomanijom i dalje postoji i to je ono to mi sada uzroke znamo, ali ne znamo kako da izaemo iz cele te prie. I to je neto sa ime ivimo, ona je ve u zrelim godinama, ali uopte ne vidimo neku perspektivu, ne znamo ni da li moemo iz toga da izaemo, ni kakva e biti njena budunost... I onda, kad se rat zavrio, ti svi ratovi, ta se onda deavalo? Kad se rat zavri, kad prestane, onda prosto u nekom momentu nastupi olakanje, jer su ljudi prestali da se ubijaju... Ali sa druge strane svaki rat... nijednim ratom se nije dobilo to nije moglo pre rata da se dobije nekim dogovorom. I ja sam osetila da ljudi, bez obzira to je tamo neki sporazum napravljen da je rat zaustavljen, ja sam shvatila da ljudi prosto nisu ostvarili tim ratom svoje ciljeve, a da je gomila novih problema nastala. I to mnogo teih. Kakvih, na primer? Pa prosto, rtava rata. I to je neki novi momenat. Sve ono to su ljudi oekivali pre rata i mislili da e im rat reiti i da e ratom dobiti, nije bilo ostvareno njihova nekakva oekivanja... ali smo zato dobili te rtve

301

rata... i to je mnogo tee... I mislim da su se ti oekivani ciljevi izgubili pred... bar je to neko moje shvatanje... da su ljudi sada suoeni sa ogromnim rtvama, da su ljudi izgubili itave porodice, da su izgubili najmilije u tom ratu, da su ostali bez svojih domova, da su prosto premeteni sa jedne teritorije na drugu gde niti ele da budu, niti treba tu da budu, i da su sad nastali neki novi problemi. Znai, imamo probleme koje nijedan rat nije reio, i jo dodatne... I evo, petnaest godina posle rata mi se jo bavimo posledicama rata. Dobro, to je sve na nekom drutvenom nivou, a mene ba zanima i ta vaa ba lina pria. Recimo, kako su izgledali susreti sa vaim bratom posle rata... da li ga je to sve promenilo? Da, u smislu da je imao potrebu da stalno pria o ratu, da mi ponavlja tu priu... Ja sam sasluala jer sam prosto elela da ujem. Meutim, te njegove prie su se pri svakom naem susretu ponavljale. Uvek iste, nepromenjene... Znai, nije on sad pravio, konstruisao tu priu... kao to su mnogi ljudi. Znam da ljudi priaju jednom jednu, onda neku drugu priu. Njegova pria je uvek liila na istu... On jeste bio u jednom momentu, dok je jo bio na ratitu, totalno u nekom fazonu... I tada je izgovorio jednu udnu reenicu koja je mene sasvim okirala boe, ta je sad ovo... Rat menja ljude i mislim da je i na nega ostavio neki trag i da se on strano... E, sad, moda tu postoji neto to nije izgovoreno, ja to ne mogu da znam, on je meni uvek priao tu istu priu. Ali ta potreba da se ta pria stalno pria... nema veze, mi se vidimo u mesec dana tri puta, a bilo je tih situacija, i on iskoristi uvek neki momenat da mi pria priu sa ratita. Je l to ono vi malo sednete, pa se popije, kako to ide? Ne, ne, nismo pili uopte, bez alkohola... Ja razumem ono kad alkohol malo podigne oveka, pa izvue iz njega te neke... Nikada nismo pili, ali je on uvek imao potrebu da pria. Ja sam htela, kad je po ne znam koji put opet hteo to da mi pria... da mu kaem ma daj, molim te, nemoj vie molim te, ne mogu da sluam tu priu jer sam je ula, ve nekoliko puta si mi je ispriao. Ali onda, s druge strane, pa mislim verovatno da on ima tu potrebu za tim. E sad, to je ostalo zauvek kod mene, da li mi je sve rekao i da li kad poinje da pria tu priu da li ima neto to misli da e uspeti da mi kae... ali, uvek se svodilo na isto. A kod mene je ostavljalo nedoumicu da li mi je rekao sve ili je ostalo... Ali ta potreba

302

da toliko puta ponovi istu priu je kod mene probudilo sumnju da mi ipak nije sve rekao i da posto ne moe to da prevali preko jezika. Eto, to je neki moj oseaj, prosto ne mora to da znai... A mislite li da je samo vama priao ili da koristi prilike da i sa drugima razgovara o tome? Znam za sestru. Njoj jednom ispriao, i kod nje je pokuavao ponovo ali ona nije dozvolila. Ona je prosto rekla ja mu ne dam, ja ne elim vie to da sluam i ja mu ne dam. A ja kaem pa ja mislim drugaije, ako ovek ima potrebu da pria i da ponavlja neto znai da postoji razlog zbog ega on to stalno ponavlja. Ali ja nisam ni psiholog, ni psihoterapeut... Moda jesam psihoterapeut u smislu da hou da ga sasluam, ali, ne mogu nikako da dokuim zbog ega... A kakve je to pria kako smo otili, gde smo bili? Da, da, u stilu pa mi odemo tamo, zna, pa deca od devetnaest godina (jer su poginula dvojica tih malih na ratitu, te dece na odsluenju redovnog vojnog roka) i verovatno je i ta slika uasna za njega i on nema naina... to ga verovatno optereuje i on nema naina da se nekako oslobodi toga. Znam i da je rekao da je rat u Hrvatskoj bio sulud i da ljudi iz Srbije prosto nisu imali ta tamo da trae i da on, to se njega tie, da on nikada vie nee puku uzeti u ruke, bez obzira o emu se radilo, da jedino to e raditi branie svoj prag, da e eto braniti to svoje pravo da ostane u kui, da ga niko ne dira; tada e jedino upotrebiti oruje. A nikakav rat ga vie ne interesuje, ni ciljevi da ide da brani tamo srpsku decu i srpske ene, jednostavno ga to nee poneti, jer svi su ratovi za nega zavreni ovim ratom. Jedino e braniti svoju porodicu i to je to. Da li je njegovo uee u ratu uticalo na njegov odnos sa enom i detetom? Pa mogue je. Jer rat ostavi tako teke posledice na ljude da se oni bore sa tim do kraja ivota. A u njegovom konkretnom sluaju... pa mogue je da je ostavio posledice. Ja ne mogu to da tvrdim, ali vrlo je mogue... moda mu je i taj prag tolerancije promenjen i poremeen, jer mi nikad ne znamo ta ljudi... Mi znamo o ljudima onoliko koliko nam oni kau... Mi smo se viali, on se tada ponaao normalno, ali otkud znam, kad oni ostanu sami u tom nekom svom svetu kako je to i ta je... Pogotovo ono neposredno posle rata kad se on vratio i nastavio taj zajedniki ivot...

303

Mogue je, ne tvrdim ni da jeste, ni da nije... ak mislim da je u nekim odnosima meu prijateljima... da mu je fitilj postao mnogo krai, da je lake dolazio do toga da prasne... ak i u komunikaciji sa mnom, da je ono uvek... Meutim, ja sam tu, s obzirom na to da mi je brat i da sam bila svesna tog njegovog uea u ratu, ako nita, nisam se bar uputala u neka prepucavanja. Ali da je imao potrebu nekako da stalno neto... za razliku od vremena pre... ta je imao potrebu da radi? Pa imao je potrebu da... lako je ulazio... Traio je na primer da priamo o politici, to sam ja apsolutno izbegavala jer se u mnogim stvarima nismo slagali. Ja sam izbegavala, ali me je on ponekad dovodio do suza, da ponem da plaem, da kaem ej bre, ovee, neu, ostavi me na miru, ne moe ti sada priati i donositi pretpostavke ta bih ja tebi sad odgovorila na to. Nisam elela da priam o tome jer sam videla da vie nije bio tako tolerantan, da vie nije imao razumevanja kao ranije za ta neka razliita miljenja, za neije stavove... Nego su jedino njegovi ispravni... I onda sam nekako prestala da uopte na te neke kakljive teme sa njim priam... Da bi on onda iskoristio kad vidi da, kao, neemo o tome, ajde malo u ja da priam kako smo mi tako bili na ratitu, pa smo mogli da izginemo u podrumu kad je, ne znam, pala granata, ili su oni poginuli... I to je, sad ne znam... Zadnjih par godina nismo imali prilike da budemo sami, jer je uvek nekoga bilo, sad bih ba volela da posle te njegove bolesti za koju mislim da je takoe imala veze sa tim... On se u meuvremenu razboleo? Pa razboleo se, imao je teak infarkt. Mislim da je to sve uzronoposledino vezano, malo to njegovo promenjeno ponaanje, malo druge stvari... Ali mislim da je i tu rat uticao... Kako sada ivite? Vi lino, da li danas vidite povezanost sa svim tim dogaanjima? Pa kako ivimo... Mislim da su se svi ti ratovi izdeavali, ali u svesti ljudi se nije puno promenilo... A ja lino i moja porodica... pa nisam ba mnogo zadovoljna svojim ivotom, nisam zadovoljna mestom gde ivim, tom nekom... Ne mogu da se naviknem na ljude jer su drugaiji, ne mogu da se naviknem na mnoge stvari ovde. A onda sam ula izjavu jedne kominice pa ta se vi udite, ja ovde ivim etrdeset godina

304

i nisam se navikla... Nisam zadovoljna, oekivala sam da e se posle 2000. godine mnoge stvari promeniti, da e se mnogo vie uraditi nego to je uraeno, da e se nekako i ekonomski mnogo vie prosperirati i da emo, na kraju, i politiki... da e se neke stvari urediti, da e biti mnogo manje korupcije, koja je sada razvijena do nesluenih razmera i postoji u svim sferama ivota. Sa druge strane, postoji i neki strah ta e sutra biti. Kad neko tamo kae ima milion i neto penzionera! Pa ta da radimo? Penzioneri postoje. Da je Srbija zemlja starih, pa ta da radimo, ko je odgovoran za to? Postoji taj strah od budunosti, kod mene lino, neizmeran strah ta sutra, strah od siromatva, da u nekom trenutku neu imati ta da jedem, da neu imati para za lekove, jer je zdravstvo postalo uasno. A mislim da ne mora da bude tako i da ne treba da bude tako, jer mora da se stavi vei akcenat na tu socijalnu notu, da moraju, bre, ljudi da imaju, u nekim tim godinama, pravo da se lee... Ne moe praviti razlike meu ljudima, ako je neko bolestan to podrazumeva bolesnog oveka. Bez obzira da li je neko penzioner koji ima dvanaest hiljada penziju, ili je tamo neki politiar, ili javna linost, ali da se ne prave razlike to se tie leenja... Kakav god prosperitet Srbija da napravi to e se malo odraziti na kategoriju kojoj mu i ja pripadamo, a to su penzioneri. I kod mene je zato primetan najvei strah od toga ta e biti sutra, ta nosi sutranji dan... I strah od bolesti; da li emo moi to sve da isfinansiramo; kao to je bio sluaj sa muevljevom boleu. Imali smo problem i da nabavimo lekove i da platimo te lekove... E to su neki strahovi sa kojima ivimo i naa oekivanja su mnogo izneverena. Mi smo mislili da neke stvari koje su nam se deavale tokom devedesetih, nevezano sa ratovima, nego ekonomski... Pa trebalo je i te silne ratove isfinansirati... Pa naravno, to je povezano, tu su grdne pare potroene. I izmeu ostalog i ti penzioni fondovi, zdravstveni fondovi, sve gde su neke pare postojale to je uloeno u te ratove i tek sada plaamo cenu. I mislila sam da e posle tih petooktobarskih promena, tim nekim ljudima biti zabranjeno da se bave politikom, i mislim da bi to bilo dobro jer bi prosto neke stvari bre ile, ne bi onda sednice parlamenta liile na ovo na ta lie i stvari bi ile nekim drugim tokom... I ubistvo inia je usporilo mnogo, mnogo.... A sada smo, otprilike, mislim muno mi je da izgovorim, ali sada smo negde otprilike kao i u devedesetim. Puno, puno je kriminala, i ako to ne reimo, to je sad uslov svih uslova, ako taj

305

kriminal i korupciju ne suzbijemo mi nikada neemo ui u Evropu. Bez obzira na nae elje i to kao mi smo sve napravili... Kriminalci su opet postali toliko jaki, osilili su se, i od toga imam, pravo da ti kaem strah, jer imam tu decu koja rastu... To su unuci? Da, unuci. ta da im ostavimo? Kriminalnu dravu? Novi, brutalniji i jai kriminalci su nastali posle 2000. godine... I te dvehiljadite mi lie na devedesete samo imam veliku nadu da nee doi do rata... Imate li da dodate neto to ovim intervjuom nismo pokrili? Neto za kraj? Mislim da postratno stanje nikako da prestane. Okej, ratovi su bili, hajde sad da se okrenemo budunosti, ali mi to prosto ne moemo jer nismo mnoga meusobna pitanja razreili. I to je ono to koi sve. Koi Srbiju zato to nije uhapsila Ratka Mladia, ne znam vie da li stvarno ne ele da ga uhapse ili prosto ne znaju gde je. Ali u tu priu da ne znaju gde ja sve manje verujem, ali iskreno, sve manje verujem. I ta emo sada? To je nama jedan od uslova da uemo u EU. Ali da ostavimo i to po strani. Prosto, Ratko Mladi imenom i prezimenom mora da bude uhapen jer ono to je radio u moje ime ja neu. Ja sam bila protiv rata, on je ubijao. U ije ime? On treba da odgovara, neu ja da se oseam odgovornom zbog njegovog zloina, jer ja nisam nikoga niti ubila, ni runo pomislila. E sa tim moramo da se izborimo. Mora istina za zloin koji je uinjen u ime bilo koga da se razjasni. Ne sme da bude nijedna masovna grobnica zatrpana, mora da se kae da su tu i tu ljudi negde ubijani, pa dovoeni, pa zatrpavani. I to ako uspemo, ali ja ne vidim tu ba neku dobru volju da se kae istina... A kad se kae istina onda se posle lako imenom i prezimenom pozovu ljudi na odgovornost. A ko e im suditi, ba me briga. Da l e u Bosni i Hercegovini, da l e u Hrvatskoj, u Srbiji, u Hagu, ali da dou pred lice pravde. I da se sudstvo bavi njima a na nama ostaje pomirenje. Ali ne pomirenje u smislu da mi pravimo opet neku novu Jugoslaviju, nego taj stepen tolerancije da imamo jedni prema drugima, da potujemo te nae razlike, mi njihove, oni nae, da ivimo kao dobri susedi, da ne postoje granice, da moemo da putujemo, da oni dou kod nas i da se oseaju sigurnim u Srbiji i da nee postojati grupe... Ne moe da postoji niko, da niko nema prava bez obzira da li je Obraz, Dveri, 1389, nai, vai, da jednostavno

306

to bude zakonom sankcionisano; ne sme nikakve nacionalistike izgrede i ispade da pravi. Ti intimno mrzi sve oko sebe i ceo svet, ali ne diraj, pusti ljude da se oseaju sigurno kad dou. Isto tako ja elim da kad odem u Hrvatsku, u Sloveniju, tamo ne doivim nikakve neprijatnosti, takoe ovde u Bosni... I eto, to bi bio neki vid pomirenja. Mi vie nikada ne moemo i mislim da vie nikada i ne treba praviti onu dravu, ali prosto zbog ivota, zbog te neke razmene rob, kapitala, putovanja ljudi, mi jednostavno moramo da ivimo tu jedni pored drugih, ne moemo sada da se selimo, premetamo ljude i narode. Eto to bi bila moja pria i nadam se da e bar deli toga da se desi. Mora, mora zbog nekih buduih generacija jer ne bi valjalo da deci ostavimo to nae breme prolosti i da oni ive sa tim. I da deci ne priamo neke loe stvari... Imaju oni i u koli neke predmete, to neko graansko vaspitanje, ali slabo oni tamo ta naue... Ja sam za to da u kolama bude veronauka ko hoe, a graansko da bude obavezno za sve. Da se deca od malih nogu naue nekim stvarima. Hvala puno. Molim, hvala i vama to ste mi pruili priliku da neto ispriam.

307

Anonimna

Treba isceljenje due, bez toga nee moi napred

Zamoliu te da kaze mjesto roenja, godinu i neke osnovne podatke o sebi. Evo ovako, roena sam u jednom manjem mjestu blizu Zenice, zove se Nemila. Roena sam 1974. godine kao etvrto dijete svojih roditelja. To su neke osnovne informacije. Osnovnu kolu sam zavrila u Nemili, poslije srednju u Zenici. I eto, to je to, to su neki osnovni podaci. Kad je u pitanju moja porodica i moja porodina istorija, ono to bi moda bilo bitno za ovaj razgovor, to je da smo u mjestu u kojem smo ivjeli bili ba nacionalna manjina i da smo, onaj, imali jako, jako fine odnose sa svojim komijama. Imali smo lijepe odnose i mnogi ti kontakti i danas traju. Spomenula si svoje roditelje i svoju porodinu istoriju, to je upravo ono o emu bih te htio pitati, da mi kae malo konkretnije. Nemila je mjesto pored Zenice, relativno blizu, da li su se tvoji roditelji rodili u Nemili? Da mi kae neto o toj liniji... Pa moji roditelji nisu bili mjetani tog mjesta. U principu malo ko u Nemili jeste mjetanin tog mjesta. Mnogi su doseljenici raznih krajeva, da li poslije Drugog svjetskog rata, da li poslije onog, u socijalizmu onog progresa, tih nekih petogodinjih i desetogodinjih planova. Moji roditelji su doli, otac je ivio i roen je u Golubinji, to je mjesto blie epu, dok je majka iz Bugojna. Ali s obzirom da je otac bio ofer, i u to vrijeme je to bilo jedno jako popularno zanimanje, u to vrijeme kada su se oni oenili, a to je bilo jako davno, u to vrijeme nekih tridesetihetrdesetih godina, pedeset i neke, ini mi se, da budem preciznija, pedeset i tree mislim da su se oni vjenali, ali nisam sto posto sigurna, i to je bilo jako popularno zanimanje. Otac je imao priliku da ide iz mjesta u mjesto i tako je upoznao, u skroz drugom gradu, moju majku.

308

Oni su se vjenali i poslije toga... S obzirom da je priroda posla mog oca bila takva da je iz mjesta u mjesto bio prevoznik, znai radio je za preduzee koje se zvalo Krivaja drvno preduzee i prevozio je. Kako je morao da prevozi iz mjesta u mjesto te nekakve balvane ili ve ta, tako se i porodica morala kretati za njim iz mjesta u mjesto. Zadnji posao mu je bio u Nemili i mi smo se ustvari tu doselili. Moja majka i braa i sestra su doselili tad u tu kuu, u tu lugarnicu, u kuu koja je ustvari bila vlasnitvo te firme tako da smo tu i ostali. Ja sam se i rodila, na kraju, u toj kui. Hvala. Spomenula si da si etvrto dijete svojih roditelja. Da li si i zadnje dijete? Da. Moe li mi rei neto o brai, sestri... koga ima? Imam dva brata i sestru, svi su puno stariji od mene, ja sam dola kao iznenaenje, nekako neoekivano, iznenada, tako eto. Na kraju sam bila blagoslov svom ocu. Majka je umrla kada sam imala osamnaest godina. Prvi brat je stariji od mene devetnaest godina, drugi brat osamnaest godina a sestra trinaest. Tako da sam bila najmanja i najmlaa u porodici. Rano sam postala tetka i tako eto. Period prije rata, u kolu si ila u Nemili, ako sam dobro razumio... Da. Spomenula si da ste bili nacionalna manjina. Moe li mi rei svoj doivljaj prijeratnog ivljenja u Nemili? U kom smislu, socijalnom, nacionalnom...? Da, u socijalnom i nacionalnom, svakodnevnom, dnevnopolitikom smislu. Pa kad je u pitanju ta nekakva socijalna priroda, mi smo ivjeli jako skromno s obzirom da je moj otac, zbog nesree koju je imao, rano penzionisan i onda smo mi ivjeli skromno, jako skromno. ak bi se moglo rei da smo bili siromani u odnosu na standard koji su imali neki ljudi u tom mjestu i u to vrijeme. ivjeli smo od penzije. Moja braa i sestra su se ve bili poenili i udali. Ja sam bila s roditeljima. I onaj, to je taj neki socijalni... kaem, imali smo jako dobre odnose. Apsolutno se, po tom nekakvom generalnom stavu okoline, nisam osjeala neto

309

posebno drukije. Tek poslije, u kontaktu s djecom, sam vidjela da sam ja neto drugo, da sam neko drugi, kroz komunikaciju, jednostavnu komunikaciju. Mada generalna politika nije bila takva u koli, u koli od strane nastavnika, od strane uitelja, u nekakvim poslovnim odnosima nisam osjeala nikakav pritisak, nikakvu diskriminaciju, ali u obinom jednostavnom kontaktu sa svojima vrnjacima vidjela sam da sam ja neko drugi. Zbog ega sam bila neko drugi, nisam tada uopte shvatala. Mada mi to tad nije bio neki pritisak s obzirom da su i moja braa ivjeli u mjeovitim brakovima a tad je to bilo jako popularno. To nam je nekako ilo u plus, ilo je u... ne znam kako bih to objasnila. To je mene ispunjavalo i inilo me ponosnom. Eto, kao dio sam tog drutva koje propagira to i eto ja ispotujem ono to drutvo trai da budem. Hvala. U to vrijeme, kao mala djevojica, nisi osjeala nikakve pritiske. Eh sad bih se polako pribliio periodu rata. Ono to me zanima je kako si i na koji nain poela osjeati ,,da neto nije uredu? Da, da. Ovako, moja majka i moj otac su preivjeli Drugi svjetski rat. Oni su bili djeca, moja majka je bila vrlo mala djevojica kada je bio Drugi svjetski rat a otac je bio djeak. Imao je trinaest godina kada je rat zavrio ili poeo, sad ne znam. Moja majka, kada je vidjela ta politika deavanja, bila je jako pesimistina i kae: ,,Ja se sjeam. Ovako je bilo i pred onaj rat, i kae: ,,Bie rata. A ja sam voljela tu ideju bratstva i jedinstva i moja braa su bila prilino tvrdi komunisti i oni su mi nekako tu ideju tada usadili, usadili su mi u glavu i posebno to sam ja bila ponosna na njih, kao to sam ve prethodno rekla, to su bili u mjeovitim brakovima. Ja sam imala te nekakve tako iroke rezone iako je sredina bila udna. Bez obzira na svoju fleksibilnost, sredina je ipak imala dozu stigmatizacije. Onako, ne mogu rei da je bila radikalna, i nije bila radikalna ali je imalo to... Napomenula sam, znala sam da sam neko drugi zbog neega. I uglavnom meni se... Ja sam ivjela za tu ideju. Sviala mi se ta ideja bratstva i jedinstva, posebno zato to u naoj kui... Moji roditelji, iako su bili katolici ali oni nisu niim pokazivali niti su bili nacionalisti u nekom smislu. Niti su nas izdvajali. Uili su nas da volimo ljude. U naoj kui je bio dobrodoao apsolutno svako. Imali smo jako, jako dobre odnose sa komijama. Posjeivali smo se, radili jako puno stvari zajedno. I dan-danas imamo jako dobre odnose, ali poelo je to nekakvo previranje. Posebno kada je poela drava da gubi tu nekakvu svoju stabilnost i kad su poeli ti neki predsjedniki izbori i

310

to neto novo to se poelo deavati, i nacionalne stranke, i nacionalizam je nekako kulminirao u to vrijeme. Ja sam, moja majka je posebno govorila: ,,Bie rata, jer ja ovo znam. Ovo se sve deavalo. Ja sam tad iskreno bila jako tuna. Ja se sjeam tad da sam plakala i da sam govorila: ,,Boe, ako te igdje ima, ne daj da bude rata, ako ti Boe postoji, ako si ti taj, gore negdje, daj da ne bude rata. Najvie me, zaista to iskreno kaem, bolio taj nacionalizam. to se najednom sruilo to neto u to sam ja vjerovala. Zaista se sruilo neto to su bili moji temelji i to su me roditelji uili. Ja sam vjerovala u to zajednitvo, to jedinstvo, ljubav ta. U svemu tome to se deavalo poeo je da se rui taj moj svijet koji sam ja izgradila. I jako sam bila tuna zbog toga. Spominje mi period pred rat? Da, da, to je bila... Devedeset prve sam zavrila kolu... Otprilike 91., 92. Tad su poela previranja, sjeam se, mi smo ili u zavrni razred srednje kole i tad su poele te nacionalne stranke. Mi smo u koli to doivjeli kao zezu, kao dobru priliku za neto da eskiviramo, da pobjegnemo s asa. Mislim, to je bio period te nae nezrelosti. Apsolutno nismo shvatali ozbiljno. Ali kad sam zaista vidjela da je to neto ozbiljno bila sam jako povrijeena i jako tuna. Kada si postala potpuno svjesna da je poeo rat? Da li se uopte moe prisjetiti? Pa, poslije 92. sam otila na put. Znai tad se jo moglo prolaziti iz Bosne prema moru, ila sam s drutvom za Trogir pa Split i jo nisam bila svjesna da poinje rat. Iako smo sluali vijesti, iako smo sluali o nekakvim zbivanjima u istonoj Bosni, mi to nismo prihvatali, ma daj, nema nita od toga. Nema nita od toga, to nije neto. Nee se to nita desiti. Meutim, otili smo u Trogir, sjeam se dobro. uli smo prie ljudi o ratu u Bosni, da e biti rata u Bosni, da je tamo sve poelo, da, da e ak Zenica biti gladna to se ispostavilo i to sam ja iskusila na svojoj koi. I nama je to bilo udno. I bile su nam udne te barikade dok smo doli do mora. Mi smo ili na more, nama je cilj bio ii na more. Dok smo mi doli na more, naili smo, ne znam, na nekih desetak-petnaest barikada. I isto tako dok smo se vraali. Ali mi to jo uvijek nismo doivljavali da je rat. Vidimo ljude u uniformama, neko oruje, nismo svjesni. Dolazimo ponovo u Zenicu, Zenica potpuno prazna, prodavnice prazne. Sve je apsolutno prazno. Ponestaje hrane i nekako postajemo

311

svjesniji. Ali to nije bilo u naem umu, u naoj svijesti, nego jednostavo okolnosti su takve bile da svi priaju o ratu i mi smo prihvatili da je rat. To je taj bio... Mada u srcu, ja lino sam prihvatila da je rat tek nekad pred kraj, moda 94., 95., kada je sve bilo gotovo, onda. Jer nismo uopte htjeli prihvatiti injenicu da je rat. Kae: ,,Nismo htjeli prihvatiti injenicu da je rat. Pa si maloprije rekla: ,,Nee se desiti. Kako sada, sa ove vremenske distance, gleda na te svoje izjave? ta misli zbog ega je to tako, zbog ega si tako mislila? Pa moda i zbog godina, ne znam. Ja stvarno ne znam precizno. Koliko si tada imala godina? Imala sam... Kad je poeo rat imala sam osamnaest godina. Znai zavrila sam kolu 91., osamnaest godina sam napunila 92., ne mogu se tano sjetiti. I onaj, ne, 91. sam ve imala osamnaest godina. Nije bitno sad, uglavnom bila sam jako mlada i moda taj mladalaki pogled... jer mi smo matali kad zavrimo kolu valjda emo nai neki posao. To nam je, o tom smo priali. Kad zavrimo kolu, eh da nam je sad nai neki posao. ak su neke moje prijateljice i pronale i radile su, neke su se ve bile i udale i mi smo razmiljale o normalnom ivotu. Tom nekakvom normalnom slijedu koji ide uz te godine. I sve to. Moda to neko ubjeenje u nama nije dalo da mi to prihvatimo. A sad kad gledam, posebno gledam svoje matursko vee, kasetu. Jer, mi smo bili posljednja generacija koja je imala matursko vee i ekskurziju. Poslije nas vie nijedna generacija nije bila u mogunosti jer je bio rat. U koju srednju kolu si ila? U Srednju tekstilnu u Zenici. Kae, kada pogleda svoje matursko vee... Da, kad pogledam svoje matursko vee... Posebno to je ta institucija bila specifina. Mi smo imali... Tada je tekstilna kola bila u medicinskoj koli. Tu su bile tri struke: tekstilna, frizerska i zdravstvena. Mi smo svi zajedno imali matursko vee i znali smo se. Svi smo se poznavali izmeu sebe i kad gledam sad... Nedavno sam ba, prolo je od tad deset godina... Gledam nedavno kasetu i sad se stvarno pitam koliko od ovih ljudi je uopte ivo kroz ovo vrijeme. Sjeam se tad, ispraali smo u vojsku jednog momka, na maturskoj veeri. Pitanje je da li je taj momak uopte iv. Koliko je onih momaka koje smo birali kao za mistera

312

veeri, koliko je njih uopte na popisu ivih? Koliko je onih djevojaka... gdje su, ta su? Od tih toliko ljudi moda sad viam nekih pet posto u Zenici. To sam Bog zna gdje su. Ponovo u se vratiti na period prije rata, tvoj brat, otac, momak da li su bili u vojsci? Pa moj jedan i drugi brat... Jedan brat jeste bio aktivno u vojsci. Drugi brat je bio pod radnom obavezom, imao je specifian posao pod radnom obavezom. Otac mi je bio star i onaj, moj mu je bio ba vojnik, ustvari bio je profesionalni vojnik. Ali njega sam upoznala tek poslije pred sami kraj rata. Daj mi reci, molim te, tvoji kontakti sa braom, pa i sa muem pred kraj rata, kako je bilo u to vrijeme priati s nekim ko je bio u vojsci, muem koji je bio profesionalni vojnik? Kako si se osjeala spram njih? Pa ta ja znam, bilo mi je, kaem... Moda da se vratim na ono pitanje kada smo ozbiljno poeli doivljavati da je rat ustvari kada su poele da padaju granate po Zenici, kad je bilo ono bombardovanje Zenice. I sjeam se tad da sam bila zabrinuta za svoju sestru jer na tom podruju gdje su padale granate, gdje je bombardovano, ona je otprilike tu ivjela. Sjeam se da sam strahovala za nju i za njenu djecu. Brat isto tako, on je prilikom bombardovanja povrijeen, tada jo kao civil u Zenici, u eljezari prilikom bombardovanja, na samom poetku, od detonacije. To su neki momenti nekakvog probuenja kada smo postajali svjesni: ,,E jest, stvarno se neto deava. E to je loe. Kako si saznala da ti je brat ranjen od detonacije? Pa kontaktirali smo sasvim normalno. Kontaktirali, znam, ula sam, ne znam, od njegove ene. Normalno smo komunicirali kao brat i sestra, sasvim normalno. Naknadno obino... ne mogu da se sad sjetim svega. Znam da je to bilo u eljezari koja je bombardovana, bila je detonacija i nastradao je unutra i to je bilo neko prvo osvjeivanje. Da li si se osjeala ugroenom, ugroenom za svoj ivot? Pa... Ili kako si se osjeala? Kako sam se osjeala? Pa prilino zbunjeno. Prilino zbunjeno. Stvarno zbunjeno. Jedan dio mene nije prihvatao da je rat jer smo bili mladi,

313

bili smo puni ivota, htjeli smo neto drugo, neke sasvim normalne stvari. Drugi dio, sama ta glad, nestaica... rtve oko nas, dolaze ljudi i kau ko je poginuo. Moja prijateljica, naprimjer, saznaje na televiziji na spisku da joj je brat poginuo od granate ili ve od ega, na ratitu, sad se ne mogu tano svega sjetiti. Onda uniformisani ljudi, posebno te kojekakve vojne i paravojne formacije koje su u to vrijeme kruile Zenicom. Sav taj nekakav duh tog rata, ne znam... Ja stvarno nisam, onaj, nisam se ni jedan momenat osjeala ugroenom, nisam doivljavala taj nekakav nacionalizam u toj nekoj generalnoj mjeri u ratu. Jer stvarno kako su ljudi doivljavali i silovanja i progonstva. Mi nismo nigdje mrdnuli iz svoje kue, nije nas niko od komija, stvarno, ni dirnuo. ak naprotiv, imali smo par napada, tih nekakvih na nacionalnoj osnovi, ali ono to je mene ohrabrivalo, diralo kao ovjeka, je stav mojih komija koji su govorili: ,,Ako treba, mi emo vas uvati. Ako treba mi emo biti s vama. I to je stvarno ostavilo duboki trag. Apsolutno u mom drutvu u kojem sam se ja kretala stvarno smo se trudili da ne bude nikakvog nacionalizma. Mi smo se zajedno borili za ivot, borili za preivljavanje, posebno u vrijeme 93. kada je u Zenici bila glad. Tad smo u jednom, ba nacionalno mjeovitom sastavu po trideset kilometara ili pjeke da bi neto uspjeli da prodamo ili zamijenimo za hranu po tim nekakvim oblinjim selima, ne oblinjim, nego trideset kilometara dalekim. To je kad idete pjeke jako zamorno i jako teko. Zbog ega ste prelazili trideset kilometara? Pa zbog hrane, zato to je Zenica tad bila jako gladna. Bila je totalna glad u Zenici. To je bilo vrijeme sukoba Armije BiH i HVO-a i apsolutno su svi putevi bili zatvoreni. U Zenicu nije stizala hrana ni iz kojeg izvora, sem te neke humanitarne pomoi. Ali to je bilo jako malo za preivljavanje. Jedino to je bila zima i sjeam se zime 93. Nita, nita mi nismo imali. ak do sedam dana hljeba oima nisam vidjela, a kamoli ga jela. I ako nita, imali smo tada jako lijepe figure (smijeh). To je jedina prednost. Bilo je oblinje selo, ne oblinje, bilo je totalno u drugoj optini, selo Mehurii. Oni su drali linije i oni su imali kontakt i dotok hrane. Tako da smo mi u principu ili gore i snabdijevali se za hranu. Prodavali smo stvari, nakit, vrijednosti, tehniku, odjeu vrijedniju i to. Mijenjali smo za hranu. Sjea li se nekih cijena?

314

Ma kako da se ne sjeam, sjeam jako dobro. Jedan zlatni prsten je kila krompira. Sjeam se moje dobre prijateljice koja je zlatnu narukvicu od nekih trista grama teine, to je jako jako skupo, ona je to dobila na poklon, od svojih sinova iz Holandije, prodala za dvadeset kila brana. Onda, kilo kafe, mislim da je bilo oko sto maraka. Znam da nam je kafa bila nedostina. Kada dobro proemo, kada dobro zamijenimo, onda uzmemo po deset deka, to je sto grama kafe i to nam je bilo... Ulje je bilo trideset maraka; dvadeset do tridesest maraka, eer do dvadeset isto tako. Sjeam se sluaja kada je ovjek ubijen zbog cijena: jedan vercer koji je radio na pijaci je ubijen zbog toga to je digao cijenu. Recimo, kilo brana se kretalo izmeu dvadeset do dvadeset pet. Njemu je doao vojnik s linije, gladan, i traio da mu proda taj kilo brana. On je rekao trideset maraka, ovaj je rekao imam dvadeset ili dvadeset pet, ovaj je rekao ne moe, ovaj ga je frustriran ubio. I to se dugo prialo, to je bila pria ba na pijaci. Ona mi je pijaca bila tad jedini trni centar u gradu. I ako ta nae, tu ti je, ako ne nae... A Mehurii su bili kao mjesto gdje se nabavljalo, nabavljala hrana, gdje je apsolutno potpuno normalno funkcionisao ivot. Toliko normalno da smo se mi udili. Imali su struju, imali su hranu, a mi nismo imali ni hranu ni struju, nita. Mi smo bili ko iz druge drave da smo doli. Kae, hljeba kruha nisi vidjela sedam dana. Da, da. Od ega su tvoja braa, sestra, roditelji, ti... ta ste jeli, od ega ste ivjeli? Mama je ve umrla. Mama je umrla na poetku 92. Otac je, otac je neku humanitarnu pomo dobijao. Ja sam ve ivjela sama u tetkinom stanu, uvala sam njen stan. Gdje? U Zenici, tu u Zenici. Tata je ivio u naoj kui u Nemili, a sestra je imala mua koji je imao solidno radno mjesto. Uglavnom, ivot je funkcionisao na osnovu tih paketa. ivjelo se od tih paketa humanitarne pomoi i zamjeni i razmjeni svega toga. Spomenula si maloprije da si uvala tetkin stan. Mislim da bi bilo zanimljivo da kae neto o tome. Pa nita, moja tetka je spletom okolnosti imala stan u Zenici, a vikendicu

315

dolje u Begovom Hanu. Pa je spletom okolnosti zavrila u epu, a tad, u to vrijeme, smo se samo mogli kretati do Begovog Hana. Ve je epe bilo druga drava i tako da je... to je sad sasvim normalno i uvijek je bilo normalno. To su prije rata bila tri grada koja su bila nekako povezana i tad mi je poruila da uem, da pripazim stan i tako budem tu. I uspjeli smo, to je isto bilo udo u takvim okolnostima, da sauvamo stan kada se u Zenici provaljivalo i ulazilo u tue stanove. Od koga si stan uvala? I zbog ega? Pa da neko ne provali, da neko ne ue jer u Zenici je tad bilo sasvim normalno ui u tui stan, useliti se. ak i dobiti papir, rjeenje sasvim normalno dobiti na tui stan. Dodue na privremeno koritenje. To je bilo tako normalno. Spomenula si odlazak u Mehurie, trideset kilometara od Zenice, radi hrane, pjeaenje... Mogu li te zamoliti da se prisjeti jednog uobiajenog, da kaem cjelodnevnog, dana u toku rata? Na ta se to svodilo u tvom ivotu? Pa bilo je raznih faza, iz godine u godinu je bilo drukije. 92., 93., hm, 92. otprilike, to je jo bio neki period, priala sam ti, kad smo ili na more, vratili se ak s mora. Devedeset trea je bila jako teak period, to je bila borba za ivot. Sve je poelo sa redukcijama struje, pa nemamo struju, pa smo ustajali navee, totalno je bio obrnut ivot. Danju smo spavali, navee smo, kad struja doe, oko neka dva-tri sata ustajali pa kuhali za sutradan ono to smo imali. Poelo je podobro da se oskudijeva. Onda, onaj, poslije kada je nestalo skroz struje, jedan period, ne mogu se sad tano sjetiti koji, znam da apsolutno nije bilo struje u Zenici nikako i da smo unosili porete u stanove, da smo tu kuhali, da smo se snalazili. Problem je bio to je to grad, to se nije moglo snabdjeti za drva, pa smo skupljali okolo drva. Idemo okolo sakupljamo drva da bismo naloili. I onda smo se solidarisali jedni s drugima po komiluku. Taj duh komiluka me je nekako i odro, mene lino. I taj duh prijateljstva, sakupljali smo zajedno, naprimjer, ako hoemo da napravimo grah, onda donesemo drva zajedno i onda mene moja kominica zovne i kae:,,Hajde dok jo ima vatre stavi neto. Dijelili smo ono to smo imali, u paketima to dobijemo. Svako je dobijao po nekoj osnovi paket, oskudan, ali eto. Taj paket recimo nije mogao biti ni pet dana, ljudi su razvlaili, iz nemoguih situacija su se pravile kojekakve... Kaem,

316

meni je i dan-danas ao to sam tu knjigu ratnih recepata izgubila, to nemam te ratne recepte kad smo od nieg pravili neto. I bilo nam je, uivali smo u tom malo to smo napravili. Kae da je sa komijama i kominicama bila solidarnost. Kako ocjenjuje svoj odnos sa ocem i drugim lanovima obitelji, sa prijateljima, sa lanovima ue porodice? Pa isto tako kaem, solidarisali smo se. Bili smo nekako jedni uz druge, nije mi bilo jednostavno. Moj brat je radio jedan opasan posao u to vrijeme, bio je pod radnom obavezom i on je, recimo, kad ode na put koji je bio jako opasan, mi smo svi strahovali za njega. Kaem, onako nekim ljudskim rezonima... Moja majka je umrla prije toga... U to vrijeme moda, kaem nekim ljudskim rezonima, je bolje da sve to nije gledala i preivljavala ponovo. Posebno su njeni srodnici stradali. Moji blinji, stvarno u nekoj mojoj familiji, od mojih blinjih, nije niko posebno, neki teret, neki teret ekstra doivio sem eto brata to je bio ranjavan. I brat, drugi brat i snaha, jer njima je dijete zaglavilo u totalno drugom dijelu Bosne i Hercegovine. Jer, kako sam rekla na poetku, apsolutno nismo bili svjesni da je rat, da su putevi zatvoreni, da e se zatvoriti. Njihov sin je otiao kod djeda i bake i cijeli rat ga nisu vidjeli dok se nisu putevi otvorili i tek su ga onda vidjeli. Tad nam je bilo... Mi smo ga svi iekivali, kad su se putevi otvorili, da se on vrati. Mi smo sretni da vidimo djeaia koji je otiao, ali se vratio mladi. Sjeam se tada, to je bila smijena situacija, jedva smo ga doekali, prvo smo bili zahvalni Bogu to je iv, to nije poginuo, to nije nastradao jer to podruje gdje su oni ivjeli je bilo ratno, pod ratnim dejstvima. U Bosni Hercegovini... Da, da, o Bosni i Hecegovini je rije. I onaj, mi smo... Bili smo sretni to je on iv, jer im je on jedini sin. I drugo, oekivali smo djeaka malog, ne mogu se sad sjetiti koliko je on imao godina kad je otiao. I ja se sjeam, ja sam mu tada kupila... Tada su se ve otvorili putevi i poela je dolaziti odjea i obua, i ja sam mu kupila neki komplet, orc i majicu, od radosti i sree to e doi i kad sam ga vidjela... To to sam mu kupila nije moglo ni (smijeh) ni na jednu njegovu ruku da stane. Bila sam totalno profulala veliinu jer nismo uopte imali predstavu kako je tekao taj ivot, kako smo se mi borili za goli ivot.

317

Ti si njegova tetka, on je tvoj brati... Ti takoe, kao i njegovi roditelji, ga niste vidjeli tri godine. Cijeli rat, jer je on u ono vrijeme kada su bili otvoreni putevi, dok se normalno komuniciralo, hodalo, otiao kod djeda i bake, bio je raspust i otiao je na raspust. I u meuvremenu se zaratilo, zatvorili su se putevi, on nije mogao nigdje da ide, posebno po tim podrujima koji se sad zove Republika Srpska. Poslije je bilo kakva poruka stizala preko Crvenog kria ili ve tim kanalima koji su u to vrijeme funkcionisali, kanali za komunikaciju. Bilo nam je dragocjeno da ujemo da je iv i da je dobro. I hvala Bogu, stvarno je iv. Doosmo do trenutka kada te elim upitati, rekla si da si svog mua, tadanjeg momka upoznala u ratu, pred kraj rata... Devedeset etvrte. Hoe li mi ispriati neto o tome? Pa ja sam radila u jednom restoranu... ta znai ratno upoznavanje? To je zato to je meni rat bio u periodu mladosti i to stvarno, samo mogu rei da me Bog zatitio jer kad vidim gdje se deavalo, gdje sam ivjela jer kad uzmemo samo... Mislim, ljudi mogu priati ovo i ono, rat je bio naalost takve prirode, nacionalne prirode, ljudi su ubijali druge ljude samo zato to se drukije zovu. To je istina, mi od toga ne moemo pobjei. Bila sam u mjestu u kojem sam zaista bila nacionalna manjina, stvarno. ivjela sam u mjestu gdje je veinski bio bonjaki svijet. Tu su jedno vrijeme ivjeli Srbi, u ratu se veina tih Srba iselila i otila i, onaj, mi smo bili Hrvati. I uvijek je, i u najmirnije doba i u najmirnije vrijeme jako malo Hrvata tu ivjelo. Nekih moda pet-deset posto, moda nije ni toliko. To je malo mjesto, svako je svakoga znao. Svako je znao kako se ja zovem, gdje ja radim, ko sam, ta sam, ali stvarno zanimljivo da u restoranu u kojem sam radila, bolje rei drumskoj kafani gdje sam radila, dolazilo je, tu je dolazilo jako puno vojske. A apsolutno od vojnika, apsolutno nisam imala nikakvu provokaciju, nikakav problem, sem onih alkoholiarskih problema koji su u prirodi tog posla. Ali da me je neko isprovocirao ba na nacionalnoj osnovi, apsolutno ne. I ak da apsurd bude vei, kada govorim o apsurdima, ja sam radila kao Hrvatica tu, gazdarica mi je bila Srpkinja, a kolega je bio Rom. Tako da je

318

to nacionalni sastav, a bile su jo dvije kolegice koje su bile Bonjakinje. I tako da je nacionalni sastav stvarno bio upotpunjen, ak i u to vrijeme. A dolazili su, dolazila je vojska tadanje Armije BiH tu i svi su navraali tu i zanimljivo ak da je u tom mjestu, gdje je bilo nekakvo sjedite tih vojnih formacija, jako puno bilo tih ugostiteljskih objekata. Svugdje su znali nered napraviti, vojska ko vojska, to je sasvim normalno i znamo i prirodu rata i prirodu takvog naina ponaanja, a interesantno je da nikada kod nas nisu napravili nered. Da su zbog konobarice, ne znam, ili zbog gazdarice napravili ovo-ono. Kod nas nikada. Osim ono izmeu sebe to se desi, ali da nas neko lino napadne, stvarno nije. Lagala bih kad bih rekla da jest, to je bilo interesantno stvarno. Jako interesantno. Jesi li mua upoznala na radnom mjestu? On je dolazio takoe kao vojnik? Da, da. On je tu dolazio kao vojnik, kao gost i tako smo se tu i upoznali. Zanimalo bi me, imala si momka, dananjeg mua koji je odlazio na ratite. Kako si se osjeala tada? Pa u principu smo, moda e zvuati glupo, mi u to vrijeme, u tom restoranu gdje sam radila... Tada u to vrijeme u tom restoranu gdje sam radila smo sve te momke doivljavali kao porodicu u biti bez obzira to je bio rat. Ti momci su stvarno nekako bili dio nas. Prvo to su to mjesto, inae bez tog stanovnitva koje je malo i umalo... Oni su svojim prisustvom prvo davali ivost tom mjestu, drugo, dolazili su kao gosti u taj restoran i nama su bili ak simpatini i dragi jer su to bili samo obini ljudi koji su silom prilika morali da idu da ratuju. Neki su zaista morali jer malo je ko od njih elio da ratuje. I svaki put kad ujemo da je neko od njih poginuo i izgubio ivot, nije nam bilo jednostavno. Bilo je situacija kada su djevojke... Ja dodue nisam bila neki emotivac u toj situaciji da plaem sad za nekim, ali je bilo situacija kada su mnoge djevojke plakale za tim momcima za koje su ule da su poginuli. Bilo je, to je neobino kada zna... juer si... taj isti ovjek je juer dolazio, priao s tobom, bilo je sve uredu... Danas ga vie nema. Danas uje neke morbidne prie kako mu je neko crijeva, crijeva s grane skidao da ga sastavi... nogu mu tamo neko kupio s nekog tamo drugog kraja... sastavljao mu tijelo da uopte to na neto lii, da se kao le moe

319

pokopati na nekakav pristojan nain. I to su bile stresne situacije, mada smo mi, kao, u tom periodu bili mladi pa smo gledali da se i tog stresa nekako... da to zaboravimo. Zanimljivo je bilo kako su ti momci gledali na rat: danas plau za ratnim drugom, a ve nakon nekih pola sata, sat vremena se otkae, luduju, ive potuno normalno ko da se nita nije desilo. I valjda su nauili da ive s tom smru. Ja lino tada, lino sam... Moj mu i ja smo se tada poznavali, tada u tom periodu smo bili ba prijatelji, osjeala sam radost kada ga vidim na vratima i kada vidim da je iv. Bez obzira poslije... Spletom okolnosti poeli smo i da hodamo i na kraju je ta naa veza okonala brakom. Ali stvarno nam je bilo drago kada ih vidimo da se vrate ivi u tolikom broju u kolikom su bili prije nego to su otili na teren ili na ratite. Kae da nisi bila neki veliki emotivac u tom periodu. ega si se najvie plaila kroz ratni period? Kao ensko sam se stvarno plaila da doivim silovanje, jer su mi te prie o silovanju bile, ne strane, nego prestrane. I kad ujem da su ene... I stvarno kaem hvala da me stvarno Bog sauvo da tako neto nisam doivjela, ali toga sam se najvie bojala. I moj otac se ak toga bojo, jer smo on i ja tada u tom periodu ivjeli sami. Tada, recimo neki period 94., 95., 96. i dalje, do devedest sedme. Devedeset tree sam ivjela u tetkinom stanu, poslije kada su se otvorili putevi ona se vratila u svoj stan, a ja sam se vratila da ivim sa svojim ocem. Ti i mu ste se vjenali i upoznali u ratu. Kada sada pogleda na koji nain je rat promijenio tvoje aktivnosti i navike; rekla si da nisi bila emotivac, da li si sada emotivac? Pa dobro, mislim da sam ovrsnula, da sam ovrsnula. Mislim da na ivot puno... Bez obzira koliko je taj rat bio straan i imao je te neke tegobe i nekada, moda je glupo rei, nekada se nekih stvari s radou sjeam iz tog perioda. Jer su mi bile, u dananjem argonu, bile su mi na blagoslov jer puno sam nauila iz toga. Moe li neto izdvojiti? Pa recimo, evo period gladi. Nekada prije rata bilo mi smijeno... Ja kaem, mi jesmo ivjeli skromno i prije rata, ali nikada nismo gladovali. Mogli smo oskudijevati i u ovom i u onom, i u nekim zadovoljstvima, ali u hrani zaista nismo oskudijevali.

320

Ali ta sada znai to to si u ratu bila gladna? U ratu sam bila gladna i sada jako dobro znam cijeniti, onaj, prvo cijenim ono to stavim za sto. Svoju djecu da pouim koliko je vano imati hranu u friideru, jedna od stvari. Koliko je vano cijeniti to to, hajde da kaem iz ugla sada vjernika, cijeniti ono to Bog da. I to je samo jedna od stvari koje sam nauila. Drugo, nauila sam jako puno o karakteru ljudi, jako puno o ljudima, posebno na tom mjestu gdje sam radila, puno o tome koliko ljudi mogu biti slabi, koliko god izgledali jaki, oni su slabi. Koliko god se predstavljali kao neke veliine, neke sile, face, kaem, argonski, onaj, jako su slabi unutar sebe. Taj rat je to pokazao. Koliko ljudi mogu biti pokvareni, isto tako, koliko ljudi mogu biti plemeniti. I to sam isto nauila u ratu. Jedno jako, jako veliko iskustvo sam povukla iz tog rata i mislim da, ne daj Boe da se ikada ponovi, ali mislim da puno toga imam da prenesem, da kaem. Na koji nain si postala svjesna da je rat stao, da je rat zavren? U mom sluaju mogu rei da je to bilo jako specifino. Kako god nisam bila svjesna da je rat uopte poeo, tako sam ustvari, s obzirom da mi je mu bio profesionalni vojnik... onaj, za mene lino te ratne, neu rei te ratne strahote, nego ta ratna, nekakva psiholoka deavanja ustvari... Pa tek se zavrila nekada tamo moda krajem devedesetih, da budem iskrena. Dobro krajem devedesetih. Zbog ega je to tako? Pa zbog toga to... zvanino se rat zavrio nekada devedeset pete, este, ve kad, ne mogu se sjetiti tano tih datuma. Devedeset sedme sam se ve udala, a u toj godini sam dobila i dijete. Moj mu je bio non-stop na terenima, znai prirodu posla koju je obavljao, non-stop su bili na terenima. Tada sam bila u situaciji da odgajam, ne jedno, ve troje djece, poto je on imao djecu iz prvog braka. To je sada druga pria i recimo, bila sam sama s troje djece. Za mene sve to to je on u nekakvom svom poslu morao da odrauje, ja sam imala ulogu i mukarca i ene u kui. I tako da mi je taj period do momenta dok on nije u potpunosti zavrio sa profesionalnim vojnim sastavom, sa svim tim to uopte podsjea na vojsku, na rat, na bilo ta, e tek sam onda poela da ivim jedan normalan ivot i tek sam tada prodisala kao ena. Govorim sada iz ugla ene, majke, iz ugla supruge, iz ugla staratelja. Ja, kao djevojka sa dvadeset tri godine, preuzimam odgovornost za dvoje djece koji su isto tako doli

321

iz jedne jako teke pozadine i plus u toj istoj godini dobijam svoje dijete. I onda se brinem za troje djece skoro u potpunosti sama. Jer mu je zbog prirode posla jako esto odsutan, gotovo ga nikako nema kod kue. Kada doe, on je tu praktino ko gost. Ja neu da mu stvaram nikakve frustrirajue situacije niti stresne situacije. elim da budem u njegovom drutvu, elim da uivam u tim trenucima tih par dana. Tako da je za mene rat... za mene lino rat je tek stao 98., 99. ili 2000., kada je moj mu definitivno zavrio sa vojskom. Kako bi opisala svoj odnos s muem nakon to je zavrio s vojskom? ta je to bilo drugaije nego u periodu dok je on bio vojno angaovan? Bilo je drugaije to to smo tek tada poeli da se upoznajemo na pravi nain. Jer mi smo imali brak, ali taj brak je bio nerealan, u smislu komunikacije mua i ene, u smislu zajednikog ivota. Mi smo jednostavno u tom periodu za sebe imali samo lijepe trenutke, jer nismo htjeli da sebi stvaramo neke frustrirajue situacije, neke stresne situacije, neke rune situacije jer smo imali malo vremena da podijelimo to to se izdeavalo u meuvremenu dok nismo bili zajedno. Meutim, poslije toga, kada smo poeli da ivimo kao mu ena, onda smo stvarno imali opet teak period dok smo se stvarno upoznali (smijeh). Jer to je bio period i kada smo se budili zajedno, zajedno ivjeli, normalno svaki dan, da nije bilo odsustvovanja i tada smo poeli da ustvari doivljavamo brak na pravi nain sa svim situacijama koje brak nosi, i svaama i prepirkama i tim nekakvim okolnostima koje su sastavni dio jednog braka. Kako bi opisala nain na koji je rat promijenio tvoj ivot i ivote ljudi oko tebe? Lino moj ivot je promijenio na takav nain da sam, kao neko ko nije neto posebno vjerovao u Boga, poela da vjerujem u Boga i da sada ivim jedan duhovni ivot. Ako mogu rei, lan sam jedne male i specifine vjerske zajednice za nae prostore, ali tu sam doivjela da sam u Bogu, u kojeg vjerujem, nala i mir i radost i ispunjenje svega onoga to nikada nisam imala. I ovaj sada nain ivota ne bih mijenjala nizata iz prolosti niti za bilo koji drugi period ivota. Ovo je neto najdragocjenije to imam. I mogu na neki nain zahvaliti ratu jer me je natjerao da zavapim za pomo od onog koji je vrhovni i vrhovni gospodar svega i svaega na ovoj zemlji. A drugo, ono to bih rekla za ljude oko sebe, mislim da su postali, pa runo je moda rei, ali ljudi su posta-

322

li vei nacionalisti nego u ratu. Ja sam malo nacionalizma osjetila u ratu ali sada, ljudi su kao da su doivjeli neko nacionalno probuenje tek poslije rata. Poeli su da se zatvaraju u svoje torove i ko god... Sticajem okolnosti radim u okruenju koje se moe nazvati nevladinim sektorom i taj nevladin sektor radi na zbliavanju na pomirenju ljudi, ali ljudi su toliko postali tvrdi, toliko su se zakaili za svoje torove, toliko su nepovjerljivi postali jedni prema drugima, ne-bliski, samoivi. Ne elim nikome da sudim, ovo je neki moj utisak, govorim o bliem okruenju. Ljudi oko mene, koji se nalaze oko mene, izuzev ljudi koji su u mojoj vjerskoj zajednici... Stvarno mogu rei da imam kvalitetne odnose i lijepe odnose, i to je ono to me ispunjava, to tu nalazimo svoje ispunjenje. U Bogu traimo ispunjenje svog ivota i onda nas to ini... i to moemo dalje iriti, tu nekakvu ljubav koju smo primili, moemo je dalje iriti. Ali me iznenauje da su neki moji bliski prijatelji koji nisu u svemu tome, postali su, hajde da ne kaem, nacionalisti. Samo kratko, kako se ti nosi s tim to su oni postali nacionalisti? Pa, ja lino, sada kaem iz ugla vjernika, ne elim da obraam panju na to. Ne elim da uopte tu osobinu prihvatim. elim da vjerujem, kako god sam u ratu vjerovala u dobro i kako god smo tada dijelili dobro i zlo, i ono malo dobra to je u to vrijeme bilo, sada jednostavno, kao vjernik, nastojim da pokaem onu Boju ljubav koju sam primila i uopte nemam, ne razmiljam kako da se nosim. To je apsolutno problem onog... Iz ugla vjernika smatram da je nacionalizam idolopoklonstvo. I ako ti smatra i svoju naciju stavlja ispred Boga, to je tvoj idol, to nije neto u ta bi ti trebo da vjeruje. On jeste stvorio narode da ga slave, ali nije stvorio narode da se mrze i ubijaju izmeu sebe. To je moj stav i ja nastojim da Boiju ljubav koju sam primila, podijelim sa ostalima. Koliko ko eli da primi, a koliko ko ne eli, ja zaista nikoga ne mogu da promijenim. Na kraju smo intervjua, kada se sada vrati na period prije rata, za vrijeme rata i poslije rata, kako sada gleda na te tri faze? Pa ne znam, to pitanje me malo zateklo, u principu sve to to se izdeavalo prije rata, za vrijeme rata i poslije rata meni slui u dananjoj slubi, u dananjem radu kao jedno golemo iskustvo. Vidjela sam puno u ljudima, vidjela sam puno... u slubi. Ja volim rei da sluim Bogu, zaista. Kroz vjersku zajednicu sluim Bogu i nastojim da sve to to se

323

izdeavalo upotrijebim, kako mi to imamo obiaj rei, u slavu Boju i da pomognemo ljudima da doive iscjeljenje svojih dua. Bez obzira koje su oni periode proli, u kojem su periodu bili i da li je to bilo manje bolno ili vie bolno za njih. Naalost, svi smo mi izali sa nekakvim traumama, bilo manjim, bilo veim. Ja lino smatram da svim ljudima treba iscjeljenje due i da bez toga nee moi ii dalje i nee moi ii naprijed. Hvala ti. Ima li neto to smatra vanim za ovaj intervju, to se u tebi moda trenutno probudilo a to te ja nisam pitao. Sad je prilika za to ako eli podijeliti. Iskreno, nema. Mislim da sam u principu sve rekla, ali ono to je stvarno moja elja i zbog ega sam stvarno pristala na ovaj intervju... Ako neko ko ovo bude itao, tu publikaciju ili kako vi to ve zovete u svojoj brani, nadam se da e mu pomoi da doivi iscjeljenje due, da smogne snage ako je povrijeen da oprosti, da smogne snage ako je napravio grijeh prema nekome, da se pokaje. Bez toga, bez iskrenog pokajanja i bez oprotenja, ne moemo dalje. I to je moj stav i kao ovjeka i kao vjernika, kao osobe koja voli Boga. Hvala ti. Hvala Bogu (smijeh). To je to.

324

Budunost nae prolosti

Ili Neto kao pogovor

Remembering can lead to action just as easily as it can lead to inaction; it all depends on who does the work of remebrance Jay Winter Remebering War (Pamenje moe voditi do akcije isto tako lako kao to moe dovesti i do odustajanja od nje; sve zavisi od toga ko se bavi radom na pamenju)

Pripremajui se za pisanje pogovora knjizi Slike tih vremena pokuavala sam da sebi (a nadam se i drugima) pojasnim odgovor na pitanje zato prikupljati ivotne prie i objavljivati ih kao knjige? Pitanje me je na odreeni nain muilo mnogo due vreme od onoga koje mi je bilo potrebno za nastajanje jednog teksta. Osim line zainteresovanosti i entuzijazma nekoliko osoba za prie ljudi, kakvu to svrhu ima za naa drutva? Ostavlja li to ikakvog traga u naim okruenjima koja pate od svojevrsnog predoziranja prolou i (naizgled) paradoksalne nezainteresovanosti za tu istu prolost. Takoe i za sadanjost i budunost. Kada smo pre dve godine u Centru za nenasilnu akciju odluili/e da se latimo ovog posla, ideja nam je izgledala kao logian nastavak onoga to smo godinama pre toga radili, a to je doprinos izgradnji mira i suoavanju sa prolou na prostorima bive Jugoslavije. inilo nam se to i kao zgodan iskorak u polje rada kome smo teili poznato kao rad na kolektivnom seanju (memory work). Grupu ratnih veterana odmah smo prepoznali kao potencijalnu riznicu pria koje treba da budu odsluane i obznanjene. A nekako odmah potom, rodila se i ideja o moguoj komparaciji perspektiva u okviru porodica ratnih veterana perspektive noenja oruja i boravljenja na linijama fronta i perspektive preivljavanja ratnog stanja kao civil/ka, i voenja drugih vrsta bitaka za ivot. Obe te perspektive su, po naem miljenju, zanemarene u naim javnostima. Za one kojima je rat bio tamo negde te prie retko ulaze u polje interesovanja u smislu tvrdnje da imamo sada preih stvari da se njima bavimo. Onima, pak, kojima je rat doao pod prozor takvih

325

pria je preko glave znamo ih, iveli smo ih i ivimo. No, kako u svakoj naizgled monolitnoj slici postoje pukotine i prostor za neto to je drugaije tako je i sa slikom naih drutava. Gledano iz te perspektive, ova knjiga se moe itati i kao glas iz procepa, pukotine. Nae kolektivne (nacionalne?) naracije tako imaju pukotine. Iako tee tome da poalju poruku da se o ratu, te vremenima pre i posle njega ve zna sve to treba da se zna, mnotvo pitanja lebdi u zraku. Neodgovorenih i nezadovoljenih. Da li je sve bilo ba tako kako se tvrdi? Da li smo mi uvek bili tako beli i isti, a drugi crni kao avo? Zato je moje lino seanje i iskustvo manje vredno od zacementirane i strogo omeene kolektivne slike? Nai identiteti, te krhe kreacije, takoe su proarani linijama i pukotinama. ta meni danas znai biti ratni veteran/ka? Supruga ili kerka ratnog veterana? Gde je prostor za moj strah, moje nesigurnosti, moj bunt? Moramo li prihvatati iroko prihvaene etikete, ak i da smo ih nekada i sami stvarali? ta onda kada mi se smui cela ta pria o ujednaavanju i standardizaciji osobe, oveka? Naposletku, nae znanje o prolosti jeste puno rupa, pukotina i mesta gde je bolje ne zalaziti. Na javnoj areni se vodi bitka oko prava na znanje i govor o prolosti. Ko je ta/taj koja/i ima iskljuivo pravo da pria o prolosti (a time i o sadanjosti i budunosti)? ije prie imaju legitimitet i teinu? Kako dopreti iza zatvorenih vrata nekih stvari o prolosti? Vratimo li se za tren citatu s poetka teksta, moemo konstatovati da je velika odgovornost uzeti na sebe ulogu onih koji rade na pamenju. Velika je i konkurencija na tom polju, jer se istom vrstom rada, samo sa drugaijom vrednosnom potkom, bave i populistiki i nacionalistiki orijentisani politiari/ke, istoriari/ke, novinari/ke, estradnjaci, intelektualci/ke. Kao to ni svaka akcija sama po sebi ne vodi pozitivnoj promeni, tako ni gorljivo insistiranje na pamenju i nezaboravljanju nema uvek plemeniti cilj. Vredi se stoga zapitati sledee: Kakav je to tano rad na pamenju koji mi elimo da afirmiemo? Prikupljanje i obznanjivanje usmenih istorija, linih pria ljudi koji su bili direktni uesnici/e i svedoci rata (i oko, i iza njega) jeste zapravo glas iz tih pukotina. Glas koji ih katkad popunjava, ali mnogo ee dodatno rascepljuje i tako stvara novu mogunost za sagledavanje prolosti i

326

sebe (nas) u njoj. To nije glas koji neophodno poziva na revolucionarnu promenu u naem vienju sveta, niti glas koji uvek beskompromisno osvetljava tabue i razvrgava lai o prolosti i o naoj ulozi u njoj. To je jednostavno glas pojedinaca/ki, koji su pre bili sledbenici/e nego kreatori/ke istorijskih dogaaja, ali bez ijeg se doprinosa i odgovornosti mnoge stvari ne bi odigrale tako kako su se odigrale. O njihovim stavovima, vrednostima, nadama govori, kako ono izgovoreno tako i ono to je preutano, ono ime su bremenite pauze u njihovim priama, uzdasi i utanje... O njihovoj ulozi u svemu govori ono kako sebe vide sada, kako su se nekada doivljavali, kakvu konotaciju ele da pripiu svojim reima, a koje znaenje svojim bivim i sadanjim delima... Za deifrovanje svega toga nekad je potrebno dosta strpljenja, sposobnosti empatije, ali neophodna je i vetina itanja izmeu redova. ivotne prie tih ljudi, najpre izgovorene i sasluane, pa transkriptom prenete na papir kako bi bile itane, verovatno e razoarati one koji oekuju da u njima nau linearno, hronoloki dosledno svedoenje o konkretnim dogaajima, uz iznoenje podataka koje bi strogi istoriari/ke velikoduno opisali kao injenice. No, kao to je Alessandro Portelli primetio usmene istorije uvek govore manje o samim dogaajima, a vie o znaenjima koje ti dogaaji imaju za ljude koji svoju priu dele s drugima. Usmene istorije e tako najvie doprineti razumevanju naina na koji su ljudi sebi objanjavali ve poznate dogaaje i davali im smisao. One nam stoga mogu znatno vie rei o psiholokoj ceni ratova, ratovanja i hukanja na te iste ratove, nego o faktografskim podacima o broju uesnika/ca u borbama, broju poginulih i ranjenih. Nae je uverenje da potpuna slika o dogaajima iz prolosti ukljuuje obe te dimenzije, ali i jo mnogo dodatnih, te da radei na prikupljanju ivotnih pria ljudi mi upravo pridonosimo stvaranju jedne potpunije, kompleksnije i dublje slike o svemu kroz ta smo proli. I kroz ta, borei se sa duhovima prolosti, bolom i traumom, jo uvek prolazimo. itajui ovde prikupljene ivotne prie, neprestano se susreemo sa ideolokim, vrednosnim, politikim paradoksima. Uvereni pacifisti tako zavravaju u rovovima, herojstvo iskrsava tamo gde ga najmanje oekujete, strah i oaj vrite iz pria naizgled hrabrih i neranjivih, a kolektivni narativ progovara iz onoga to se dri kao lino i originalno. Potruditi se razumeti te paradokse znai doprineti kreiranju jednog pluralnog, otvorenog razumevanja prolosti koje ima sluha za individu-

327

alno, ljudsko, humano, ak i tamo gde kolektivitet i kolektivna naracija naizgled potpuno caruju. Nakon itanja ovih ivotnih pria verovatno neemo biti mnogo pametniji, a poneko e ostati razoaran injenicom da njegove/ njene mentalne mape nisu obogaene novim, epohalnim otkriima i podacima. No, svakako nam se nudi ansa da dobijemo pregrt informacija o svakodnevnom ivotu u jednom stranom vremenu, o tome kako su ljudi preivljavali u raljama vojski, ideologija, politika. Kao i da uestvujemo u promeni drutvenih i kulturnih kodova, koji govore o tome ko sme da govori, ali i o emu se tano sme govoriti kada se govori o ratu. Tamara midling

328

CIP - , 355.426(497.1)1991/1999:929(047.53) SLIKE tih vremena : [ivotne prie ratnih veterana/veteranki i lanova/lanica njihovih porodica / uredile Helena Rill, Tamara midling]. - Beograd : Centar za nenasilnu akciju, 2010 (Beograd : Standard 2). - 328 str. ; 21 cm Na nasl. str. pored mesta izdavanja i: Sarajevo. - Tira 500. - Str. 6-9: Predgovor / Helena Rill. - Str. 325-328: Budunost nase prolosti ili-Neto kao pogovor / Tamara midling. ISBN 978-86-902539-8-2 1. , [] [ ] a) - - 1991-1999 - COBISS.SR-ID 179824396