MEUNARODNE POSLOVNE FINANSIJE 2006/2007 SKRIPTA

I KOLOKVIJUM - od 1. do 7. glave -

1. POSLOVNE FINANSIJE
1) ta su poslovne finansije? Poslovne finansije su nauka o tome kako treba donositi investicione i finansijske odluke (u preduzeu) u teoriji i kako se to ini u praksi. Poslovne finansije se mogu definisati kao nauna disciplina koja se bavi teorijom i metodologijom finansijskog upravljanja u preduzeu. Poslovne finansije kao nauna disciplina izuavaju finansijsko upravljanje, investiranje i analizu rizika i finansijsko trite i institucije. Sa druge strane poslovne finansije kao upravljaki koncept izuavaju finansijsko okruenje, finansijske instrumente i upravljanje finansijama. 2) Koja je uloga poslovnih finansija? Uloga finansijskog poslovanja preduzea je da obezbedi normalno, neometano odvijanje njegove poslovne aktivnosti uz: 1) to manje angaovanje finansijskih sredstava, 2) minimiziranje trokova pribavljanja tuih sredstava i 3) maksimiranje prihoda od slobodnih sopstvenih sredstava. Sve ovo, u krajnjoj liniji, treba da doprinese ostvarivanju to boljeg rezultata poslovanja preduzea. 3) Kakav je odnos poslovnih finansija prema finansijskom menadmentu i raunovodstvu? Poslovne finansije su kao nauna i praktina disciplina ire od upravljanja finansijama preduzea, odnosno finansijskog upravljanja ili finansijskog menadmenta, mada u tom pogledu nema opte saglasnosti. Ponekad se poslovne finansije povezuju sa raunovodstvom. Meutim, i pored odreene povezanosti, radi se o razliitim naunim i praktinim disciplinama. Raunovodstvo se, pojednostavljeno reeno, odnosi na voenje finansijskih evidencija, izradu periodinih izvetaja, godinjih izvetaja i analiza, dostavljanje informacija menaderima, investitorima i javnosti van preduzea. Donosioci finansijskih odluka se u velikoj meri oslanjaju na raunovodstvene izvetaje. Meutim, uloga finansijskih menadera nije u sutini da obezbeuju finansijske informacije, nego da donose finansijske odluke. 4) Koja je vanost razmatranja rizika i prinosa u finansijskom odluivanju? Sve odluke se odnose na budunost. Mi moemo da donosimo samo odluke o budunosti. Meutim, postoji samo jedna izvesna stvar o budunosti, a to je da ne moemo da budemo sigurni ta e se dogoditi. Rizik je stoga vaan faktor u svakom finansijskom odluivanja i o njemu se mora voditi posebno rauna u svim sluajevima. Rizik i prinos (profit, dobit) imaju tendenciju da budu povezani. Fundamentalni princip finansijske teorije je da e investitori traiti prinos koji je srazmeran karakteristikama rizika koji su podneli u svom investiranju. Investitori u odreeno preduzee ili projekat e traiti prinos (dividendu, profit, kamatu i sl.) koji je primeren riziku koji su preuzeli (prema njihovim manje ili vie objektivnim merilima), a isto tako preduzee, odnosno finansijski menaderi tog preduzea (i drugi donosioci odluka) treba da zahtevaju odgovarajui prinos za svoje investicije koji je primeren preuzetom riziku. 5) Koji su ciljevi poslovnih finansija? Centralno pitanje poslovnih finansija jeste ta poslovna preduzea nastoje da ostvare i koje bi investicione i finansijske odluke u skladu sa tim, trebalo da podravaju. U vezi sa tim nudi se obino set ciljeva preduzea, kao to su:

1) 2) 3) 4) 5) 6) 7)

maksimizacija profita, maksimizacija prinosa na angaovani kapital, opstanak preduzea, dugorona stabilnost preduzea, rast preduzea, zadovoljavanje ciljeva nosilaca materijalnih interesa u preduzeu, maksimizacija vrednosti preduzea za vlasnike (akcionare)

6) Kakav konflikt interesa postoji izmeu vlasnika preduzea i menadera? Ko god da kontrolie preduzee u teoriji, u praksi ono je svakodnevno kontrolisano od strane menadera. Odvajanje vlasnitva nad preduzeem od upravljanja preduzeem (teorija separacije) prouzrokuje tzv. agentski problem. Odvajanje vlasnitva od upravljanja ima jasnu prednost. To omoguava da se vlasnitvo nad akcijama menja, bez da se odraava na operativno poslovanje. To omoguava preduzeima da unajme profesionalne menadere, ali stvara probleme ako se ciljevi menadera i akcionaravlasnika razlikuju. Opasnost je jasna, menaderi mogu da se manje brinu o interesima akcionara, a vie o svom ugodnom i luksuznom ivotu, izbegavajui da donesu nepopularne, a neophodne odluke. Ovo dovodi i do tzv. agentskih trokova koji se javljaju kada menaderi ne nastoje da maksimiziraju vrednost firme i kada akcionari imaju trokove da nadziru menadere i utiu na njihove aktivnosti. 7) ta je preduzee? U naem ranije vaeem Zakonu o preduzeima, preduzee je bilo definisano kao pravno lice koje obavlja privrednu delatnost radi sticanja dobiti. Novi Zakon o privrednim drutvima, donet novembra 2004, ne koristi termin preduzee ve samo termin privredno drutvo koje definie kao pravno lice koje osnivaju osnivakim aktom pravna i/ili fizika lica radi obavljanja delatnosti u cilju sticanja dobiti. 8) Koji su institucionalni aspekti organizovanja preduzea? U literaturi, a pogotovo u privrednoj praksi, koriste se razliiti termini za oznaku istog pojma preduzea. Uobiajena klasifikacija preduzee tj. trgovakih drutava je na drutva lica i na drustva kapitala. U drutva lica obino se ubrajaju ortako drutvo (javno trgovako drutvo) i komanditno drutvo, a u drutva kapitala akcionarsko drutvo, komanditno drutvo na akcije i drutvo sa ogranienom odgovornou. Drutva lica odlikuju personalna svojstva, poznanstvo i poverenje lanova i otuda i neograniena odgovornost za obaveze drutva. Drutvo kapitala odlikuje iezavanje personalnih svojstava i dominacija interesa kapitala, gde ne postoji odgovornost lana drutva za obaveze drutva prema treim licima, ve samo obaveza snoenja rizika poslovanja do iznosa uloenog kapitala. 9) Koje su karakteristike akcionarskog drutva? Akcionarsko drutvo (public limited company - plc, joint stock company) je takvo trgovako drutvo kod koga se osnivaki kapital obezbeuje putem izdavanja akcija. Akcionarsko drutvo odgovara za svoje obaveze iskljuivo svojom imovinom, tako da akcionari ne odgovaraju za obaveze drutva ije akcije imaju. Fiziko ili pravno lice koje kupuje akcije duno je da uplati nominalni iznos vrednosti na koji akcija glasi, ime postaje akcionar. Akcionar ima pravo da uestvuje u radu skuptine akcionara, pravo na dividendu, kao i pravo da kupi akcije nove emisije srazmerno njegovom ueu u ukupnom akcionarskom kapitalu. Akcionarska drutva su najei pravni oblik organizovanja veih trgovakih drutava.

10) Kakav je poloaj preduzea kao privrednog subjekta? Preduzee je sloen dinamiki poslovni sistem iji je osnovni cilj i zadatak obavljanje odreenih poslova u sklopu njegove individualne reprodukcije koja je deo integralne drutvene reprodukcije. Poto je njegova individualna reprodukcija, kao deo integralne drutvene reprodukcije, podlona promenama i stalnoj dinamici i evoluciji, to je preduzee i dinamiki sloen poslovni sistem Kao dinamian poslovni sistem preduzee prolazi i kroz razliite faze razvoja tzv. faze ivotnog ciklusa preduzea. ivotni ciklus preduzea poinje fazom "uvoenja" koju karakterie negativan finansijski rezultat. Prilivi gotovine su manji od odliva gotovine. Fazu uvoenja sledi faza "rasta" u kojoj preduzee posluje rentabilno (ova faza je karakteristina po stalnim finansijskim infuzijama iz eksternih izvora). Trea faza ivotnog ciklusa je faza "zrelosti". U ovoj fazi dolazi do usporavanja. Poslednja faza ivotnog ciklusa je faza "opadanja" u kojoj preduzee belei graninu rentabilnost. 11) ta je kapital? Kapital se moe posmatrati na dva naina, poto moemo govoriti o vrednosti kapitala i o realnim (fizikim) kapitalnim dobrima, a postoje i razne podele kapitala. Uglavnom se smatra da se re kapital u ekonomiji (ekonomici) odnosi na realni kapital tj. fizika dobra (pre svega kapitalna dobra), koja se koriste kao inputi za dalju proizvodnju, dok re kapital u svakodnevnom govoru znai novani kapital, tj. iznos novca koji je rezultat prethodne tednje. Odrednice o kapitalu koje se mogu nai u poslovnim renicima: Kapital: 1. novac, imovina i aktiva koja se koristi u poslovanju (biznisu); 2. novac koji poseduju pojedinci ili kompanije, koji se koristi za investicije. ili U ekonomiji kapital se odnosi na fizika dobra pre svega na kapitalna dobra, koja se koriste kao inputi za bolju proizvodnju, dok u svakodnevnom govoru kapital predstavlja novani kapital tj. iznos novca koji je rezultat prethodne tednje. 12) ta je investicija? Investicije na nivou privrede znae deo drutvenog proizvoda jednog fiksiranog vremenskog perioda koji se u toku perioda (godine dana) nije potroio. One se uglavnom dele na proizvodne i potrone investicije. Striktnije definisano, investicija (investment) je ulaganje u realna kapitalna dobra, meutim, u svakodnevnom ivotu ona se koristi da oznai kupovinu bilo koje aktive (imovine), ili poduhvata koji podrazumeva inicijalno "rtvovanje" koji sledi znaajna korist. U strunoj terminologiji iz oblasti poslovnih finansija i bankarstva investiranje se uglavnom odnosi na: 1) plasiranje novca, tako da daje kamatu i na taj nain uveava vrednost; 2) akcije, obveznice ili neku nekretnine kupljene u nadi da e doneti vie novca nego to je bilo potrebno da se one kupe. ili Investicija je ulaganje u realna kapitalna dobra. Investiranje se uglavnom odnosi na plasiranje novca, tako da daje kamatu i na taj nain uveava vrednost akcije, obveznice ili neku nekretnine kupljene u nadi da e doneti vie novca nego to je u njih uloeno. Investicija je kupovina bilo koje aktive, odnosno ulaganja finansijskih sredstava u neki poslovni ili investicioni projekat.

2. MEUNARODNE POSLOVNE FINANSIJE

1. ta je meunarodno poslovanje? Prema jednoj definiciji, meunarodno poslovanje (international business) se sastoji od transakcija koje se obavljaju preko nacionalnih granica da bi se ostvarili ciljevi pojedinaca, kompanija i organizacija. Ove transakcije se realizuju u razliitim oblicima i esto su meusobno povezane. Prema drugoj definiciji, meunarodno poslovanje su sve komercijalne transakcije privatne ili dravne - izmeu dve zemlje. Privatne kompanije vre ove transakcije zbog profita, a sa dravama (vladama) to ne mora da bude sluaj. Tri glavna cilja koji utiu na preduzea da se bave meunarodnim poslovanjem su: 1) da proire svoju prodaju, 2) da pribave resurse i 3) da minimiziraju rizik 2. ta su multinacionalna preduzea? Najznaajniji subjekt meunarodnog poslovanja su multinacionalna preduzea. Jedinstvene definicije multinacionalnog preduzea nema. Razlike postoje i u njenom pojmovnom odreenju, tako da se pored imenice "korporacija", koriste i druge (kao to su "kompanija" ili "preduzee"), a ujedno se uporedo koriste pridevi "transnacionalna" ili "multinacionalna". U svim tim sluajevima se uglavnom podrazumeva da se radi o pravnom subjektu koji se sastoji od matinog preduzea i njegovih podrunica (filijala, afilijacija) u inostranstvu. Najcelovitija je definicija koju daje UNCTAD za transnacionalne korporacije, kao inkorporirana ili neinkorporirana preduzea koja se sastoje od matinog preduzea (parent enterprise) i njegovih afilijacija u inostranstvu. 3. Kako posluju multinacionalna preduzea? Matrino preduzee kontrolie sredstva drugih entiteta u zemljama koje nisu njegova zemlja porekla, obino kroz posedovanje odreenig dela u vlasnikom kapitalu. Multinacionalna preduzea posluju preko svojih filijala u inostranstvu. Preko stranih direktnih investicija uspostavljaju trajni interes i kontrolu kao rezidenti druge privrede koja nije privreda kojoj pripada strani direktni investitor. 4. ta su meunarodne poslovne finansije? Meunarodne poslovne finansije obuhvataju poslovne finansije sa elementom inostranosti, kod kojih preduzea (i drugi privredni subjekti) pribavljaju novana sredstva iz inostranstva (uglavnom u stranoj valuti ) za potrebe ostvarivanja svojih poslovnih ciljeva, korienje tih sredstava (u stranoj valuti ili u domaoj valuti dobijenoj prodajom strane valute) u zemlji ili inostranstvu, kao i plasman (investiranje) novanih sredstava u inostranstvo radi ostvarivanja preduzetnikih ili isto finansijskih ciljeva. 5. ta je cilj meunarodnih poslovnih finansija? Cilj meunarodnog poslovnog finansiranja je, sa jedne strane, obezbeenje potrebnog iznosa i najpovoljnije strukture sredstava iz meunarodnih izvora za ostvarivanje poslovnih ciljeva i poduhvata i, sa druge strane, ekonomski najracionalnija ulaganja slobodnih sredstava kroz meunarodne transakcije. 6. Koji su osnovni oblici meunarodnog kretanja kapitala?

Pod meunarodnim kretanjem kapitala podrazumevamo transfer realnih i finansijskih sredstava izmeu subjekata razliitih zemalja sa odloenim kontratransferom za odreeni vremenski period, a u cilju ostvarivanja odreenih ekonomskih i politikih interesa uesnika u tom transferu. Kretanje kapitala izmeu subjekata razliitih zemalja vri se u raznim oblicima od kojih su dva osnovna oblika i to: meunarodno kretanje privatnog kapitala i meunarodno kretanje javnog kapitala. Privatni kapital (pojedinci, privatne kompanije, komercijalne banke) kree se prvenstveno u obliku direktnih investicija, portfolio investicija, kao i u formi kredita i depozita. Javni kapital (dravni budet i centralne i dravne banke) kree se prvenstveno u obliku bilateralnih zajmova i kredita, portfolio investicija i u formi bespovratne ekonomske pomoi. Posebna vrsta javnog kapitala su zajmovi meunarodnih organizacija. 7. Koji su osnovni motivi meunarodnog kretanja kapitala? Motivi meunarodnog kretanja kapitala zavise od oblika u kome se kapital ulae. Razliiti motivi, na primer, opredeljuju privatne u odnosu na javne tokove kapitala, a postoje razlike i izmeu pojedinih vidova privatnog i javnog kapitala, s tim da se, u principu, privatni kapital kree prema ekonomskim motivima, a javni kapital na osnovu irih drutveno-politikih interesa. Ostvarivanje veeg profita ili nekog drugog prihoda od uloenog kapitala (kamata, dividenda) je osnovni motiv izvoza kapitala. Ostali motivi su najee posredni (tu je motiv korienja bogatijih i jeftinijih resursa u inostranstvu, osvajanje trita odreene zemlje, namera da se obezbedi odreeni politiki uticaj u nekoj zemlji...). Osnovni motiv za uvoz kapitala, sa stanovita preduzea ili zemlje korisnika, jeste obezbeenje nedostajuih sredstava za poslovanje i razvoj, odnosno realizaciju odreenih projekata i programa. Na makro planu, uvozom kapitala se pokriva deficit platnog (i spoljnotrgovinskog) bilansa, poboljava snabdevenost domaeg trita, ostvaruje porast zaposlenosti i proizvodnje, vri transfer tehnologije itd.

3. PRIPREMA MEUNARODNOG POSLOVNOG FINANSIRANJA

1. Koja su osnovna pravila poslovnog finansiranja? Osnovna podela pravila finansiranja je na tzv. vertikalna pravila finansiranja i horizontalna pravila finansiranja. Vertikalna pravila finansiranja tretiraju odnos sopstvenog prema tuem kapitalu i njegovoj ronosti i nastoje da postave "normu" za strukturu kapitala tj. izvora finansiranja (ova pravila odnose samo na pasivu bilansa, odnosno strukturu ukupnih izvora sredstava). Za razliku od vertikalnih pravila finansiranja koja tretiraju izvore kapitala sa stanovita vlasnitva i ronosti, horizontalna pravila finansiranja tretiraju odnose delova imovine i kapitala. Neka od ovih pravila su egzaktnije formulisana i vremenom su dobila naziv "zlatna" ili "klasina" pravila: - pravilo finansiranja kojim se normira jednak odnos (1:1) sopstvenog i tueg kapitala (tzv. "Zlatno pravilo izravnanja rizika") - "Zlatno (bankarsko) pravilo finansiranja" u osnovi, upuuje na to da pozajmljeni tui kapital ne sme da se dugoronije koristi nego to je dobijen - "Zlatno bilansno pravilo finansiranja" insistira na tome da dugorono vezana imovina (tj. osnovna sredstva) treba da bude finansirana iz dugoronih izvora, a kratkorono vezana (tj. obrtna sredstva) kratkoronim kapitalom - pravilo finansiranja 1:1 (acid test, quick ratio) zahteva da gotovina i gotovinski ekvivalenti (kratkorone hartije od vrednosti), kao i kratkorona potraivanja od dunika, budu jednaka kratkoronim obavezama (1:1)

pravilo finansiranja 2:1 (current ratio ili bankers ratio) zahteva da odnos izmeu kratkorone imovine (gotovine i gotovinskih ekvivalenta, kratkoronih potraivanja i zalihe) i kratkoronih obaveza (izvora sredstava) bude 2:1 2. Koji je postupak finansijskog planiranja? Putem finansijskog planiranja planiraju se priliv i odliv sredstava, kao i njihova struktura. Polazna osnova za svaki finansijski plan, ali i za druge planove u preduzeu, je, ipak, plan prodaje (realizacije). Po utvrivanju plana prodaje i plana trokova iz kojih se vide uslovi naplate i uslovi plaanja, izrauje se plan novanih tokova, tj. plan priliva i odliva gotovine. Zadatak ovakvog plana se sastoji u tome da menadmentu preduzea prui podatke o proceni oekivanog priliva novanih sredstava (u domaoj i stranoj valuti) u toku svakog pojedinanog vremenskog perioda koji predstavlja segment plana, sa procenom salda gotovine na kraju tih perioda (u stranoj i domaoj valuti), i eventualnim procenama potreba za dodatnim finansiranjem (iz domaih i stranih izvora). 3. ta je poslovni plan i iz ega se sastoji? Bez plana nema ni uspeha u biznisu. Plan mora da bude jasan i kratak i da sadri konkretan program aktivnosti da bi se postigli specifini i merljivi ciljevi. Dobar poslovni plan ima, po pravilu, sledee osnovne elemente: 1. Rezime opisuje osnovne elemente za upoznavanje firme i predloenog poslovnog plana 2. Profil preduzea je deo poslovnog plana koji bi trebalo da prui detaljnije podatke o sledeem: pravna forma preduzea, vrsta delatnosti, proizvodi i usluge koje ono prua (pozicija u odnosu na druga preduzea u brani), stanje faktora proizvodnje (oprema, fabrika zgrada, ljudski resursi) i sl. 3. Opis posla podrazumeva da se prezentiraju detaljno elementi poslovnog poduhvata koji se planira (nabavka nove opreme, tehnologije, izgradnja fabrike zgrada, kupovina nekog postojeeg preduzea i sl.). 4. Marketinki plan bi trebalo da prui odgovore u vezi sa pozicioniranjem preduzea na tritu i potencijalima da se predloeni poslovni poduhvat na njemu i efektuira. 5. Finansijski plan je za investitore i finansijere verovatno najvaniji deo poslovnog plana i sastoji se od nekoliko segmenata. Tu se daje presek sadanje finansijske pozicije preduzea i preliminarne finansijske prognoze vezane za realizaciju predloenog poslovnog poduhvata. 4. ta je to due diligence izvetaj? Due diligence izvetaj predstavlja prethodni izvetaj o stanju i performansama preduzea i poslovnog okruenje sainjen za potrebe potencijalnog investitora. Ovaj izvetaj nezavisnih eksperata namenjen je prvenstveno stranim investitorima-potencijalnim partnerima u zajednikom ulaganju, potencijalnim kupcima preduzea, odnosno potencijalnim partnerima koji e izvriti dokapitalizaciju. U ovom izvetaju se od strane eksperata ne izraava miljenje, niti daju kvalifikacije (kao u revizorskim izvetajima), ve samo analiza i objektivno prikazano stanje i poloaj preduzea i okruenja, da bi strani investitor mogao preliminarno da odluuje. 5. Koji je znaaj utvrivanja kreditnog boniteta preduzea? Ocena boniteta i kreditne sposobnosti poslovnih partnera je vana za sva preduzea koja se bave meunarodnim poslovanjem, jer su ovde rizici vei, a poslovni partneri manje poznati. Bonitet, kao ekonomska kategorija, obuhvata ukupnu poziciju preduzea, odnosno utvrivanje njegove solidnosti, ukupne aktivnosti, proizvodnih i razvojnih programa, dobru reputaciju u poslovnom svetu, solidnu poziciju na tritu, a otuda i kreditnu sposobnost i likvidnost.

Kada se pominje bonitet preduzea kao komitenta banke (svojstva koja ga ine sigurnim dunikom) moe se govoriti o kreditnoj sposobnosti. Kreditna sposobnost traioca kredita moe se izraziti formalno i materijalno. Formalna kreditna sposobnost znai da trailac kredita moe da zakljui ugovor o kreditu i da njime preuzme obaveze. Meutim, materijalnom kreditnom sposobnou dokazuje se da e u odreenom roku trailac kredita moi da isplati svoje obaveze po kreditnom poslu. 6. Kako se upravlja finansijskim rizikom? Svako upravljanje rizikom, pa i finansijskim rizikom, sadri nekoliko osnovnih faza i to: 1) identifikacija rizika, 2) procena rizika, 3) finansiranje rizika (mere za neutralisanje rizika ili njegovo svoenje u prihvatljive okvire), 4) kontrola rizika i 5) administracija (upravljanje) rizikom. Osnova za pravilno upravljanje rizikom u meunarodnim poslovnim finansijama se, ipak, u irem kontekstu ogleda u potovanju odreenih standardnih pravila finansiranja, dobrom planiranju i detaljnoj pripremi svih finansijskih transakcija koje sadre element inostranosti. 7. Koji je znaaj sagledavanja ireg konteksta poslovanja? Poslovanja (biznisi) su kompleksna i ona se ne mogu razumeti samo po svojim osnovnim aktivnostima koje ukljuuju inovacije, operacije (operativno poslovanje) i proizvodnju, marketing, upravljanje ljudskim resursima, finansije i raunovodstvo, poto se one odvijaju u irem kontekstu (okviru). Preduzee (organizacija) posluje u odreenom okruenju koje se moe definisati kao skup svih faktora koji postoje van preduzea (business enterprise), ali koji su u interakciji sa njim. Prema konceptu/modelu "Poslovanja u kontekstu", osnovne poslovne aktivnosti treba sagledati u tri konteksta (ira okvira) i to: 1) strateki nivo (kontekst), 2) organizacioni nivo (kontekst), 3) nivo ireg okruenja (koje ukljuuje socijalne i kulturne faktore, ekonomiju, tehnologiju, ulogu drave i politike, trite rada), koje utie na poslovne aktivnosti organizacije, ali i na strateki i organizacioni (prvi i drugi) nivo.

4. PRIPREMA MEUNARODNIH INVESTICIONIH PROJEKTA

1. Kakav je znaaj dobre priprema investicionog projekta za uspeh njegovog finansiranja? Nije potrebno posebno naglaavati koliko je za uspeh svakog investicionog projekta i njegovog finansiranja, posebno ako se on realizuje u inostranstvu ili u zemlji uz uee stranih investitora i izvoaa/isporuilaca, bitna dobra i kvalitetna prethodna priprema i adekvatna ocena u pogledu njegove isplativosti sa aspekta investitora, odnosno ire drutvene zajednice. Sa druge strane, za eksterne finansijere nita nije manje vana i procena podobnosti investitora (sponzora/vlasnika projekta) i/ili projektne kompanije kao nosioca investicione aktivnosti. 2. Koje su faze pripreme investicionog projekta? Svaki investicioni projekat ima uglavnom sledee osnovne faza svog projektnog ciklusa (project cycle) ili faze razvoja projekta i to: 1) identifikacija; 2) formulacija; 3) ocena; 4) odluka;

5) implementacija (investicija); 6) operativna (radna) faza. Projektni ciklus se moe podeliti i na tri glavne faze i to: 1) predinvesticiona faza; 2) investiciona faza i 3) operativna (radna) faza. U nekim sluajevima se kao posebna faza projektnog ciklusa navodi i naknadna ocena projekta koja bi trebalo da pokae da li su, i u kojoj meri, postignuti prvobitno postavljeni ciljevi. 3. Koji su osnovne metodologije za analizu komercijalne isplativosti projekta? Ocena komercijalne isplativosti investicionog projekta obuhvata u sutini razmatranje efekta koji od njega ima investitor. Ova ocena se vri na bazi dva osnovna modela statikim i dinamikim pristupom. Za dobijanje statike ocene koriste se uglavnom sledei parametri: 1) Period aktiviranja investicije 2) Kriterijum jedinine cene kotanja proizvoda 3) Pokazatelj produktivnosti investicije 4) Pokazatelj ekonominosti 5) Pokazatelj rentabilnosti investicije Najznaajniji dinamiki kriterijumi, odnosno metode su: 1) Rok vraanja/period otplate 2) Neto sadanja vrednost 3) Interna stopa rentabilnosti/prinosa 4. Objasniti metod perioda otplate? Rok vraanja/period otplate (pay back method), koji predstavlja period (izraen u godinama) za koji e diskontovani godinji neto priliv od investicije da povrati ukupna uloena sredstva u investiciju. Kod primene ovog kriterijuma smatra se da je svaki projekat efikasan i opravdan za realizaciju ukoliko je njegov rok vraanja manji od nekog normativno odreenog roka vraanja (vek eksploatacije projekta ili vek trajanja tehnoloke opreme). Znai, to je ovaj period otplate krai u odnosu na druge projekte i u odnosu na prihvatljivi period povraaja investicionog ulaganja, to je projekat prihvatljiviji. 5. Objasniti metod neto sadanje vrednosti? Neto sadanja vrednost (net present value method - NPV method) predstavlja sumu diskontovanih neto priliva koji se ostvare u periodu eksploatacije investicije. Svaki investicioni projekat koji ima pozitivnu vrednost ovog kriterijuma smatra se opravdanim za realizaciju. Znai, po metodi neto sadanje vrednosti projekat je prihvatljiv ako je njegova neto sadanja vrednost jednaka nuli ili vea od nule (ukoliko je negativna, onda se projekta smatra neprihvatljivim). 6. Objasniti metod interne stope prinosa? Interna stopa rentabilnosti/prinosa (Internal rate of return method - IRR method), koja predstavlja onu diskontnu stopu pri kojoj realizacija nekog investicionog projekta ne donosi ni dobitke ni gubitke, odnosno pri kojoj je neto sadanja vrednost jednaka nuli. Ukoliko je ova stopa vea, realizacija investicije donosi veu nadoknadu uloenih sredstava, s tim da bi trebalo da se uporedi sa nekom minimalnom prihvatljivom stopom, a kao minimalna prihvatljiva stopa se obino uzima kamatna stopa na tritu kapitala, odnosno prosena cena kapitala na izvore finansiranja projekta. 7. ta je Cost-benefit analiza?

Analiza trokova i koristi (Cost-Benefit Analysis - CBA) se vri da bi se odredili trokovi i koristi od neke planirane akcije, posla ili projekta. CBA se moe vriti u gotovo svim oblastima, ali se uglavnom koristi u domenu donoenja finansijskih odluka. CBA identifikuje, kvantifikuje i sabira sve pozitivne faktore (koristi, benefite), odnosno identifikuje, kvantifikuje i oduzima sve i negativne faktore (trokove), a razlika izmeu njih pokazuje da li je planirana aktivnost"dobra" tj. da li se ostvaruje vea korist od trokova (neto efekat). Glavni problem je da CBA obuhvati sve koristi i trokove posmatranog projekta/posla i da li su trokovi i koristi pravilno kvantifikovani. 8. Koje su karakteristike podobnosti investitora? Osnovne indikatore investicione podobnosti investitora ini njegova pravna, kadrovska, imovinska, organizaciona, poslovna, razvojna i finansijska podobnost. Podobnim investitorom smatra se pravno/fiziko lice koje ima sposobnost da obezbedi uslove za: 1) uspeno obavljanje pripremnih radnji za investiranje kapitala u odreeni investicioni objekat; 2) uspenu gradnju investicionog objekta ili njegovo pribavljanje na drugi nain; 3) efikasno trajno korienje, odravanje i obnavljanje aktiviranog investicionog objekta; 4) sigurno izvravanje materijalnih, finansijskih i drugih obaveza koje proizlaze iz procesa investiranja u odreeni objekat. 9. Kako se ocenjuje rizik zemlje? Rizik zemlje je mogunost da doe do neizvrenja obaveze prema kreditoru projekta ili izvoau radova/isporuiocu usluga usled postupaka vlasti ili dogaaja u zemlji duniku. Rangiranje zemalja po rizinosti vre specijalizovane agencije. One zemljama dodeljuju rejtinge u rasponu od AAA/Aaaa/AZ do C/D koji indiciraju spremnost te drave da otplati svoj komercijalni dug. Poznati ekonomski asopis Eigotopeu svake godine (dva puta godinje u martu i septembru) vri rangiranje (na bazi bodova/poena) zemalja prema riziku zemlje na osnovu devet pokazatelja i njihovog odgovarajueg ponderisanja. BERI (Business Environment Risk Intelligence) - indeks se koristi, takoe, za procenu rizika zemlje, poto ova firma vri analizu i prognozu rizika zemlje, ukljuujui i davanje rejtinga rizika za 140 zemalja. Elementi koji su ukljueni kod formiranja BERI indeksa su grupisani u 4 kategorije (politiko okruenje, opti uslovi poslovanja, finansijski uslovi i odnos prema stranim investicijama). Ocene i rangiranja rizika zemlje, koje daje asopis Institutional Investor, su poznate kao bankarske ocene, gde bankari iz 75-100 banaka rangiraju vie od 135 zemalja, na skali od 0 do 100. Rangiranja zemalja, koristei svoje tehnike i modele, vre agencije za kreditiranje i osiguranje izvoznih poslova (odreujui u vezi sa tim limite finansiranja i osiguranja pojedinih zemalja).

5. DEVIZE I DEVIZNI KURS

1. ta su devize? Po teoriji devize (foreign currency, foreign exchange, FOREX) kao pojam: 1) u uem smislu obuhvataju sva kratkorona potraivanja u inostranstvu po bilo kojoj osnovi, u bilo kojoj valuti i nezavisno od naina raspolaganja, odnosno 2) u irem smislu obuhvataju jo i inostrane valute, efektivan strani novac koji se nalazi kod domaih rezidenata, poto je onaj koji poseduje efektivne inostrane valute u sutini imalac potraivanja prema inostranoj monetarnoj instituciji koja je emitovala tu inostranu valutu.

10

2. ta su valute? Pojam devize (za koju se u poslovnom svetu vrlo esto koristi skraenica FOREX ili FX (nastale od engleskog foreign exchange) treba razlikovati od pojma valute (currency), koja predstavlja samo efektivan strani novac (evro, ameriki dolar, britanska funta, japanski jen, vajcarski franak itd.) koji moe biti u vidu papirnih novanica ili kovanog metalnog novca, osim zlatnika. Valuta se moe definisati i kao novana jedinica koja ima prinudni kurs u jednoj zemlji i kao takva slui kao zakonsko sredstvo plaanja. Znai, pojam devizeje iri od pojma valute, poto osim stranih valuta (efektivnog stranog novca) devize obuhvataju sva potraivanja u inostranstvu. 3. Koje su valute konvertibilne? Konvertibilnom valutom se naziva ona valuta koja se relativno lako moe zameniti za drugu valutu ili zlato, pri emu bi trebalo razlikovati klasinu i savremenu konvertibilnost. U vreme istog zlatnog standarda postojala je puna, neograniena konvertibilnost i papirni novac je mogao da bude bez ogranienja zamenjen za zlato. Savremena konvertibilnost ne podrazumeva obavezu zamenjivosti za zlato, ve zamenjivost za neku drugu konvertibilnu valutu. Da bi jedna valuta postala konvertibilna i da bi bila prihvaena od strane nerezidenata, potrebno je da bude stabilna, tj. da iza nje stoji jaka i stabilna privreda. Zemlja moe da proglasi konvertibilnost svoje valute ako je postigla spoljnu i unutranju ravnoteu, liberalizovala robni i platni promet sa inostranstvom i stvorila dovoljno visok nivo monetarnih rezervi u cilju odbrane valute. 4. ta je devizni kurs? Devizni kurs se najlake moe definisati kao cena strane valute izraena u domaem novcu. Slina je definicija deviznog kursa kao cene po kojoj se jedna nacionalna valuta razmenjuje za drugu valutu. Devizni kurs uspostavlja vezu izmeu nivoa cena u zemlji i inostranstvu, odnosno pomou njega se inostrane cene preraunavaju u nacionalnu valutu i domae cene iskazuju u devizama. 5. ta je devizni paritet? Od deviznog kursa treba razlikovati devizni (valutni) paritet koji predstavlja zvanino utvrenu vrednost nacionalnog novca izraenu u nekom ire prihvaenom imenitelju (denominatoru): zlatu, specijalnim pravima vuenja, nekoj stabilnijoj i vanijoj nacionalnoj valuti i sl. 6. Koji je ravnoteni devizni kurs? Devizni kurs koji obezbeuje uravnoteenost platnog bilansa, odnosno ujednaavanje ponude i tranje deviza, naziva se ravnotenim deviznim kursom. U irem smislu ravnoteni kurs je onaj koji obezbeuje ravnoteu platnog bilansa u duem vremenskom periodu, uz ouvanje unutranje ravnotee i bez abnormalnih trgovinskih i deviznih ogranienja. 7. Koji je realni devizni kurs? Smatra se da je realan devizni kurs onaj kurs koji izjednaava opti nivo cena (koji predstavlja ponderisani prosek svih cena) u zemlji sa optim nivoom cena u inostranstvu i koji obezbeuje paritet kupovne moi. 8. Koji je fiksni devizni kurs?

11

Prema nainu njihovog utvrivanja razlikuju se fiksni (vrsti) i promenljivi (fluktuirajui,plivajui,fleksibilni) devizni kursevi. Ukoliko je cena deviza utvrena od strane nacionalnih monetarnih vlasti i ne zavisi od ponude i tranje, radi se o vrstom ili fiksnom deviznom kursu. Fiksni devizni kurs imamo i u onim sluajevima kada je dozvoljeno da se kurs kree u uskim granicama od dva-tri procenta nagore ili nadole od zvanino utvrenog deviznog kursa ili pariteta. 9. Koji je promenljivi devizni kurs? Prema nainu njihovog utvrivanja razlikuju se fiksni (vrsti) i promenljivi (fluktuirajui,plivajui,fleksibilni) devizni kursevi. Ukoliko se cena deviza formira uglavnom pod uticajem ponude ili tranje deviza, tada se govori o promenljivom deviznom kursu. Treba istai da pravog promenljivog deviznog kursa, koji bi bio odreen samo delovanjem trinih snaga bez ikakvog uticaja nacionalnih vlasti, u stvarnosti nikada nije bilo. 10. ta je jedinstven, a ta viestruki devizni kurs? Ukoliko za sve vrste ekonomskih transakcija sa inostranstvom vai jedan kurs kae se da se primenjuje jedinstveni devizni kurs, poto je cena deviza ista za izvoznike i uvoznike, za sve grane i robni i nerobni promet. Ali ako se istovremeno primenjuje vie deviznih kurseva (sa razliitim rasponima izmeu njih) tada su u pitanju viestruki ili diferencirani devizni kursevi iji je cilj da se podstie izvoz, ograniava uvoz, podstie razvoj pojedinih grana, izvri regionalno usmeravanje spoljnotrgovinskih tokova itd. Ova situacija je mogua samo u zemljama sa snanom deviznom kontrolom. 11. Koje osnovne teorije deviznog kursa postoje? Za razumevanje problematike deviznog kursa, ali i samih deviznih transakcija, neophodno je poznavanje osnovnih teorija a to su: teorija pariteta kupovnih snaga, teorija pariteta kamatnih stopa, monetarna teorija i portfolio teorija. Pored ovih osnovnih, postoje i druge, od kojih je najpoznatija tzv. teorija racionalnih oekivanja. 12. Koji su osnovni elementi teorije pariteta kupovne moi? Teorija pariteta kupovnih snaga (purchasing power parity - PPP) je u savremenom obliku nastala posle naputanja zlatnog standarda 1914. Teorija PPP objanjava formiranje ravnotenog deviznog kursa i stoga se ona moe smatrati fundamentalnom teorijom valutnog kursa. Postoji apsolutna i relativna verzija teorije PPP . Apsolutna verzija ukazuje da se devizni kursevi formiraju na bazi odnosa domaih kupovnih snaga dveju ili vie valuta. Relativna verzija PPP tvrdi da se promene nominalnih deviznih kurseva formiraju na bazi promena domaih kupovnih snaga nacionalnih valuta. Obe verzije PPP vae jedino u uslovima kada se ekonomija nalazi u ravnotenom stanju. Teorija PPP objanjava formiranje ravnotenog deviznog kursa i stoga se ona moe smatrati fundamentalnom teorijom valutnog kursa. 13. Koji reimi deviznog kursa prema MMF-u postoje u svetu? Klasifikacija reima deviznih kurseva (exchange rate regimes) koju vri MMF: 1) Devizni reim bez posebnog sopstvenog zakonskog sredstva plaanja, tj. nacionalne valute 2) Reim valutnog odbora (currency board), odnosno fiksni devizni kurs tipa valutnog odbora 3) Drugi konvencionalni aranmani fiksnog deviznog kursa 4) Fiksni kurs u horizontalnim okvirima, odnosno valutnom koridoru

12

5) Klizni (puzajui) fiksni devizni kurs 6) Devizni kurs sa kliznim (puzajuim) okvirima 7) Rukovoeno fluktuirajui (fleksibilnih, plivajui) devizni kurs bez unapred odreenih okvira 8) Nezavisno fluktuirajui devizni kurs 14. ta su specijalna prava vuenja? Posebnu kategoriju valuta predstavljaju tzv. korpe valuta (currency basket) ili kompozitne (koktel) valute koje su praktino "vetaki" stvorena valuta nastala saimanjem razliitih (nacionalnih) valuta u unapred utvrenom odnosu. Najpoznatija korpa valuta su specijalna prava vuenja - SPV (special drawing rights SDR) koje je 1969. godine ustanovio MMF, ime su formirana meunarodna sredstva rezervi likvidnosti, odnosno meunarodno sredstvo plaanja koje se moe koristiti samo izmeu centralnih banaka ili izmeu jedne centralne banke i MMF. 15. Kako se odreuje vrednost specijalnih prava vuenja? SPV su na poetku (1969.) vredele koliko i jedan dolar, a od jula 1974. je njihova vrednost bila komponovana iz 16 valuta sa razliitim procentualnim ueem, da bi 1981. korpa valuta bila svedena na pet valuta sa novim ueem. Revizije korpe valuta SPV se vre svakih pet godina, na bazi sagledavanja relativnog znaaja pojedinih valuta u meunarodnim privrednim odnosima i finansijskim transakcijama. Poslednja revizija je stupila na snagu 1.1.2006. i prema njoj je u SPV uee amerikog dolara 44%, evra 34%, japanskog jena 11% i britanske funte 11%.

6. DEVIZNI KURS NA DEVZNOM TRITU

1. Koje su osnovne transakcije sa devizama na deviznom tritu? Kada se na deviznom tritu zakljuuje posao kupoprodaje deviza, s tim da se ugovoreni posao kupoprodaje deviza izvrava odmah ili najkasnije u roku od dva (bankarska) radna dana, tada se govori o promptnom ili spot deviznom poslu. Ukoliko se posao kupoprodaje deviza zakljucuje tako da se sama kupoprodaja izvri naknadno prema ugovorenom roku (obino od mesec dana do godinu dana), tada je u pitanju terminska kupoprodaja deviza. 2. ta je devizna, a ta kamatna arbitraa? U idealnim okolnostima, odnos izmeu dve valute bi trebalo da bude isti na svim deviznim tritima (pravilno ukrteni kursevi). U praksi su mogua vea ili manja odstupanja. Do potpuno pravilnog ukrtanja kurseva nee doi i zbog toga to je izvrenje svake devizne transakcije skopano sa odreenim trokovima. Korienje ovih razlika u deviznim kursevima na razliitim deviznim tritima, radi ostvarivanja kursnih razlika, naziva se devizna arbitraa ili diferencijalna arbitraa. Razlike u kamatnim stopama dovode do seljenja novanih fondova sa jednog na drugo devizno trite, kako bi se ostvarila vea dobit, to predstavlja interesnu ili kamatnu arbitrau. 3. Kako se iskazuju devizni kursevi na deviznom tritu? Kotacija ili notiranje ili notovanje predstavlja nain na koji se iskazuje devizni kurs. Ona je direktna ako devizni kurs iskazuje koliko se jedinica domae valute plaa za jednu ili sto jedinica strane valute, a indirektna ako devizni kurs iskazuje koliko se jedinica strane valute dobija za jednu ili sto jedinica domae valute.

13

4. Kako se predviaju kretanja deviznih kurseva? Za predvianje buduih kretanja deviznih kurseva obino se koristi ekonometrijski i subjektivni metod pristupa, to zavisi i od motivacije investitora, poto se, na primer, menaderi hed fondova fokusiraju na kratkorona kretanja deviznih kurseva, a meunarodne investicione kompanije za upravljanje aktivom na dugorona kretanja. Kod ekonometrijskog pristupa koristi se kvantitativni model gde se na bazi nekog ekonomskog modela i prethodnih (istorijskih) podataka o kretanjima deviznih kurseva predviaju njihova budua kretanja, uglavnom za dugorona predvianja. Kod subjektivnog pristupa uzima se u obzir veliki broj parametara, ali na subjektivan nain, bez primene kvantitativnih modela.

7. UPRAVLJANJE DEVIZNIM RIZIKOM

1. ta je to devizna izloenost preduzea? Devizna izloenost je izloenost riziku deviznog kursa i ona se javlja u tri osnovna vida: transakciona izloenost, translaciona izloenost i ekonomska izloenost. 2. Koji su oblici devizne izloenosti preduzea? Oblici devizne izloenosti preduzea su: transakciona izloenost, translaciona izloenost, ekonomska izloenost. Transakciona izloenost je rizik povezan sa ugovorenim plaanjem u stranoj valuti. Translaciona izloenost je rizik koji proistie od raunovodstvenih i finansijskih propisa da sve firme konsoliduju svoje finansijske izvetaje godinje od svih svojih meunarodnih operacija. Ekonomska izloenost je rizik da e dugoroni tokovi gotovine firme biti pogoeni neoekivanim buduim promenama u deviznim kursevima. 3. Kako se upravlja gotovinskim tokovima u raznim valutama? Gotovinskim tokovima u raznim valutama se upravlja preko prirodnog hedinga. Prirodni heding se koristi da opie politiku preduzea da aranira svoje gotovinske tokove u pojedinim valutama tako da se oni, prema potrebama realizuju u priblino isto vreme. Ovde se radi o planskom usklaivanju ulaznih i izlaznih tokova gotovine u odreenoj valuti. 4. Koje su osnovne vrste finansijskih derivata? Finansijski derivati su izvedene hartije od vrednosti u koje se ubrajaju terminski i likvidni terminski ugovori (forvardi i fjuersi), opcije i svopovi. Forvard je ugovor o kupoprodaji odreene aktive po unapred definisanoj ceni gde e se isporuka i plaanje izvriti odreenog dana u budunosti. Fjuers je ugovor o kupoprodaji odreene aktive po kome e se isporuka i plaanje izvriti u budunosti. Opcije daju njihovom vlasniku pravo da kupe ili prodaju odreenu finansijsku aktivu po unapred odreenoj ceni. Svopovi su razni aranmani zamene jedne aktive za drugu aktivu. 5. Koja je razlika izmeu forvard ugovora i fjuersa?

14

Kod forvarda isporuka i plaanje se vre odreenog dana u budunosti, dok se kod fjuersa isporuka aktive ne vri na tano odreeni dan, ve u toku meseca. Forvardi uglavnom nisu standardizovani, dok su fjuersi visoko standardizovani. Kod forvarda uslovi realizacije transakcije se obavljaju bez posrednika (klinike kue), za razliku od fjuersa koji koriste usluge klinike kue. 6. Koje vrste svopova postoje? kamatni svopovi (finansijaki aranmani u kojima ugovorne strane zamenjuju kamatne tokove, s tim da se glavnice ne zamenjuju) valutni svopovi (kombinacija spot deviznih transakcija i terminskih deviznih transakcija sa istim partnerom) robni svopovi i akcijski / indeksni svopovi

7. Kako se realizuje opcija? Finansijske opcije daju njihovom vlasniku pravo, ali ne i obavezu, da kupe ili prodaju odreenu finansijsku aktivu po unapred odreenoj ceni. Kupac opcije plaa prodavcu, oli ispisivau odreenu proviziju koja se zove opciona cena ili opciona premija koja predstavlja nadoknadu za preuzeti rizik promene cene aktive u osnovi opcije. Cena po kojoj se finansijska aktiva iz osnove opcije moe kupiti ili prodati naziva se izvrna ili strajk cena, a datum posle koga opcija prestaje da vai zove se datum isteka ili datum dospea. 8. Koje su osnovne tehnike hedinga uz korienje finansijskih derivata? Tehnike za upravljanje deviznom izloenou: interne i eksterne. - Interne: izvrenje po neto principu, usklaivanje, ubrzavanje i usporavanje transakcija, dizajniranje odgovarajue politike cena i upravljanje aktivom i pasivom. - Eksterne: forvard transakcije, valutne opcije, kratkorono zaduivanje, diskont potraivanja, faktoring i dravne garancije za rizik deviznog kursa. Dodatna komponenta upravljanja je formiranje multivalutnog upravljakog centra koji omoguava kontrolu tokova gotovine izmeu afilijacija.

15

II KOLOKVIJUM - od 8. do 15. glave -

16

8. MEUNARODNA TRITA NOVCA I KAPITALA

1. ta je finansijsko trite? U irem smislu, fin. trite postoji svuda gde se obavljaju finansijske transakcije. U uem smislu, ono se definie kao organizovano mesto na kome se susreu ponuda i tranja za razliitim oblicima aktive i finansijskih instrumenata. Definie se i kao organizovano mesto i prostor na kome se trae, tj. nude finansijskonovana sredstva i na kome se, zavisno od ponude i tranje, organizovano formira cena tih sredstava. 2. ta je trite novca i koji su njegovi osnovni instrumenti? Novano trite je takva vrsta trita na kome se trae i nude kratkorona novana sredstva. Na njemu se odvija davanje i uzimanje kratkoronih kredita i kupoprodaja kratkoronog novca i odreenih hartija od vrednosti u cilju osiguranja likvidnosti, ostvarivanja kamatne arbitrae i realizacije pekulativnih aktivnosti. Najznaajnije HOV ovog trita su kratkorone dravne obveznice, blagajniki zapisi komercijalnih banaka i centralne banke, depozitni certifikati, bankarski zapisi i komercijalni papiri. 3. ta je trite kapitala i koji su njegovi osnovni instrumenti? Trite kapitala je specijalizovano trite na kome se trguje dugoronim novanim sredstvima kapitalom i dugoronim HOV, odnosno vrednosnim papirima i onim finansijskim instrumentima iji je rok dospea dui od jedne godine. Na ovom tritu se trguje akcijama, obveznicama, certifikatima i drugim dugoronim HOV. 4. Koje vrste obveznica postoje? Globalno trite obveznica ine: domae obveznice, strane obveznice i evroobveznice. Postoje dravne obveznice, obveznice vladinih agencija i korporacija, obveznice lokalnih organa uprave komunalne obveznice, zatim, korporativne obveznice, hipotekarne obveznice, garantovane obveznice, osigurane i neosigurane. Posebne vrste su obveznice bez kupona i obveznice bez dospea konsoli a postoje i neki meoviti oblici (obveznice sa varantom, obveznice sa pravom opcije, obveznice sa obavezom zamene za akcije, obveznice sa pravom uea u dobiti itd.). 5. ta su obine akcije, a ta preferencijalne? Obine akcije su akcije bez posebnih pogodnosti za njihovog vlasnika i jedina klasa akcija sa pravom klasa. Prihod se sastoji od dividende i potencijalnog porasta trine vrednosti akcije. Ove akcije daju svojim vlasnicima pravo uea u upravljanju kompanije i kontrole organa upravljanja, kao i pravo srazmernog uea u aktivi kompanije u sluaju likvidacije ili bankrotstva. Preferencijalne ili povlaene akcije su akcije koje svom vlasniku garantuju odreeni godinji prihod, to je donekle slino obveznicama sa fiksnim prihodom. Ove akcije ne donose pravo glasa, ali se moe predvideti njihova zamenljivost u obine akcije. 6. ta je Evrotrite i koji su njegovi osnovni instrumenti?

17

Evrotrite je trite na kome se plasiraju razne hartije od vrednosti denominirane u valutama koje nisu valute zemlje porekla emitenta i koje ne podleu nacionalnim propisima zemlje emitenta ili plasmana. Instrumenti ovog trita su: evrozapisi, evrokomercijalni papiri, evroobveznice i evroakcije. 7. ta je berza? Berza je institucija finansijskog trita vezana za tano odreeno mesto na kome se trguje standardizovanim trinim materijalom, po utvrenim pravilima trgovanja. 8. Kako se posluje na berzi?

9. MEUNARODNI PORTFOLIO MENADMENT

1. ta je portfolio? Portfolio u najirem ekonomskom smislu rei znai kombinaciju razliitih vrsta aktive. U finansijama portfolio se uzima kao pojam za odreivanje investicija u vie razliitih oblika finansijske aktive, a najee razliite vrste hartija od vrednosti, razliitih vrsta i karakteristika, koje se nalaze u posedu individualnih investitora. 2. Kako se upravlja investicionim portfoliom? 3. ta je to CAPM (formula i objanjenje)? Model odreivanja cene kapitala CAPM se zasniva na vie pretpostavki. Po CAPM, oekivana ili zahtevana stopa prinosa na investiciju (E) jednaka je stopi prinosa na nerizinu investiciju (R) uveanoj za proizvod beta koeficijenta (kao mere sistemskog rizika) i razlike izmeu oekivanog prinosa na trini portfolio i prinosa na nerizinu investiciju (R) : E = R + (r R) 4. ta iskazuje beta koeficijent? Beta koeficijent je mera sistemskog rizika koja se matematiki dobija kao kolinik kovarijanse aktive sa trinim portfoliom i varijanse trinog portfolia, a obeleava se grkim slovom beta . 5.Kako se izraunava stopa prinosa na hartije od vrednosti? Za izraunavanje stope prinosa (R) potrebno je znati tekuu (trinu) cenu hartije od vrednosti (P1), njenu poetnu cenu (P0) i sve isplate koje su u posmatranom periodu vrene (dobijane) po osnovu te hartije od vrednosti (I) i to pomou jednostavnog obrasca: R = (P1 P0) + I / P0 6. Kako se upravlja meunarodnim portfoliom? Upravljanje meunarodnim portfoliom je veoma sloen i odgovoran posao i zato se ono, preputa specijalistima za tu oblast i specijalizovanim investicionim i konsultantskim firmama. Oni koriste razliite modele i tehnike u tom procesu. Sutina je da se u meunarodnom portfoliu HOV napravi odgovarajui balans izmeu rizika i prinosa, pri emu meunarodni portfolio nudi daleko vie mogunosti za diversifikaciju, ali i znatno vie rizika.

18

10. INVESTICIONI FONDOVI I FINANSIJSKE KOMPANIJE

1. ta su investicioni fondovi? Je vrsta institucionalnog investitora koji privlai sredstva manjih individualnih investitora kojima za njihova investirana sredstva izdaje akcije ili, ree, udele u finansijskoj aktivi fonda. Investicioni fond je skup akcija, obveznica i drugih hartija od vrednosti u vlasnitvu grupe investitora, kojim upravlja investiciona kompanija. 2. Koje osnovne vrste investicionih fondova postoje? Prema nainu mobilizacije sredstava fondovi mogu biti: - otvoreni, zatvoreni Prema investicionoj strategiji: - dohodovni, uravnoteeni, deoniki, specijalizovani, dividendni, fondovi novanog trita, nacionalni, fondovi rizinog kapitala i dr. Prema tome u koje HOV ulau, tj. prema cilju investiranja: - fondovi za ulaganje u akcije, fondovi za ulaganje u obveznice, fondovi za ulaganje u akcije i obveznice, fondovi za ulaganje u instrumente novanog trita Prema ronosti ulaganja: - investicioni fondovi na tritu novca, investicioni fondovi na tritu kapitala 3. Kakva je razlika izmeu otvorenog i zatvorenog investicionog fonda? Otvoreni inv. fondovi imaju obavezu da investitorima stalno prodaju na njihov zahtev svoje akcije ili da ih otkupljuju. Kupovina i prodaja akcija ovog fonda vri se po ceni koja se menja i zavisi od neto vrenosti aktive fonda u datom trenutku. Zatvoreni inv. fondovi se razlikuju od otvorenih po nainu ulaganja i povlaenja sredstava. Investitori mogu da uloe sredstva, tj. da kupe akcije ovog fonda na inicijalnoj javnoj ponudi kod investicione banke ili na sekundarnom finansijskom tritu. Investitori mogu da povuku sredstva iz fonda samo prodajom svojih akcija na sekundarnom tritu. 4. Kako funkcioniu investicioni fondovi? 5. Koja je uloga finansijskih kompanija? Finansijske kompanije mogu generalno mnogo vie da se zaduuju u odnosu na svoj sopstveni kapital nego industrijske kompanije. To je motivisalo mnoge velike firme da formiraju sopstvene finansijske kompanije i da na taj nain preko njih poveaju svoj kapacitet zaduivanja. Ove kompanije u vlasnitvu matine industrijske kompanije mogu da ostvare poreske i druge beneficije koje e se odraziti na bilans matine kompanije. 6. ta je to ofor poslovanje? Sutina ofor (offshore) poslovanja se zasniva na korienju ofor kompanija osnovanih obino sa relativno malim sredstvima za razliite transakcije sa ciljem da se izbegne kontrola poslovanja i plaanje poreza, a po potrebi i sakrije identitet pravih vlasnika kompanije. 7. Za ta slue ofor kompanije?

19

Ove kompanije se osnivaju sa relativno malim sredstvima za razliite transakcije. Cilj je da se izbegne kontrola poslovanja i plaanje poreza, a nekad i da se sakrije identitet pravih vlasnika kompanije. One se osnivaju u zemlji/teritoriji u kojoj su porezi vrlo niski ili ih uopte nema (poreski raj), a sve svoje poslovne aktivnosti u celosti obavljaju van nje. Ofor kompanije se koriste za izbegavanje plaanja raznih vrsta poreza ili njihovog plaanja u to manjoj meri. Drugi aspekt je izbegavanje kontrole poslovanja, u vidu obaveze podnoenja izvetaja nadlenim dravnim organima, kao i deviznih i spoljnotrgovinskih ogranienja. Jo jedan aspekt je 'zatita privatnosti' odnosno mogunost da identitet pravih vlasnika bude sakriven. I, na kraju, one pruaju pravni subjektivitet, uz relativno mala ulaganja.

11. MEUNARODNO TRGOVINSKO KREDITIRANJE

1. ta su to izvozni krediti? 2. Koji su osnovni oblici izvoznog kreditiranja? Izvozni krediti mogu biti u vidu kredita isporuioca i kredita kupcu. Kredit isporuioca je odobravanje kredita od strane izvoznika direktno inostranom kupcu na koji nain se odlae plaanje po ugovoru o prodaji. Kredit kupcu je kredit koji finansijska institucija iz zemlje izvoznika odobrava direktno inostranom kupcu ili njegovoj banci za finansiranje isporuka iz zemlje izvoznika kreditora. Posebna kategorija su tzv. meoviti krediti ili 'meki' krediti koji sadre elemente pomoi. 3. Kakva je praksa izvoznog kreditiranja? Praksa kreditiranja izvoza u svetu uglavnom je oblikovana od strane razvijenih zemalja lanica OECD-a njihovim Sporazumom o smernicama za izvozne kredite sa javnom podrkom tzv. Konsenzus. Sporazum nije formalan pravni akt ve neka vrsta 'dentlmenskog sporazuma', i odnosi se na izvozne kredite sa javnom podrkom sa rokovima otplate duim od 2 godine. Postoje i posebni sektorski sporazumi za izvozne kredite za izvoz brodova i aviona, izgradnju elektrana, zemaljskih satelitskih komunikacionih stanica. 4. Kakvi su uslovi odobravanja izvoznih kredita zemalja OECD? 5. Koji su vidovi osiguranja izvoznih kredita? 6. Koji su vidovi osiguranja izvoznih kredita Bernske unije? 7. Kakva institucionalna reenja postoje u domenu finansiranja i osiguranja izvoznih kredita?

20

12. MEUNARODNO BANKARSKO KREDITIRANJE

1. Koje su osnovne vrste komercijalnih bankarskih kredita? Krediti koje komercijalne banke odobravaju mogu biti kratkoroni krediti do godinu dana, srednjoroni krediti na period od 1 do 5 godina i dugoroni krediti preko 5 (10) godina. Ovi krediti mogu biti sa obezbeenjem ili bez njega. Kada su u pitanju veliki poslovi mogue je araniranje i sindiciranih kredita vie banaka. 2. Koje su prednosti komercijalnog bankarskog kreditiranja? Prednosti su viestruke. Zajmoprimac pregovara samo sa bankom o uslovima zaduenja, ti uslovi se prilagoavaju potrebama posla i po potrebi se mogu menjati. Procedura odobravanja je relativno brza i jednostavna. 3. Koji su trokovi bankarskog kreditiranja? Pored redovne kamatne stope, trebalo bi raunati i sa provizijama za obradu kreditnog zahteva i odobrenje kredita. Banke uglavnom naplauju i proviziju za neiskorieni deo kredita, a tu su i pravni trokovi izrade finansijskih aranmana, razne takse i porezi. Za vreme korienja kredita, na izvrene isplate obraunava se interkalarna kamata po kamatnoj stopi koja je odreena ugovorom. 4. Koje su referentne bankarske kamatne stope?

5. ta je to sindicirani kredit? Kada je traeni kredit suvie veliki da bi ga jedna banka mogla obezbediti iz svog kreditnog potencijala, grupa banaka se moe obavezati da uestvuje u njegovom finansiranju na bazi jednog finasijskog aranmana, s tim da se utvrdi uee svake pojedine banke u ovakvom 'finansijskom paketu'. Tada je re o sindiciranom (sindikalizovanom) ili konzorcijalnom kreditu. 6. ta su to mikro krediti? Ne postoji standardna klasifikacija iznosa i ronosti mikro kredita, ali se pod njima uglavnom podrazumevaju krediti u iznosu od 100 do 20.000 USD, odobreni na rok do 12 meseci. 7. Kako banke ulau u rizini kapital? Jedan vid angaovanja komercijalnih banaka je i ulaganje u rizini kapital odnosno uee u vlasnikom kapitalu pojedinih poslovnih poduhvata. To se ostvaruje direktno kroz uee banke u vlasnikom kapitalu preduzea ili pruanje finasijske i druge podrke ili indirektno na taj nain to banka investira sredstva u (finansijskog) posrednika koji direktno uestvuje u vlasnikom kapitalu ili nekom poslovnom poduhvatu. 8. Kako se odreuje cena stranog bankarskog kredita? Efektivna cena kredita je iznos plaene kamate (i drugih trokova) za korienje kredita, podeljen sa iznosom kredita koji je bio stvarno (efektivno) na raspolaganju preduzeu.

21

Efektivna kamatna stopa uzima u obzir sva primanja i davanja izmeu dve strane u ugovoru i dobija se kao interna stopa prinosa na bazi diskontovanog novanog toka svih primanja i davanja po ugovoru o kreditu. Kod zaduivanja u inostranstvu bi trebalo imati u vidu i efekte moguih promena deviznog kursa.

13. MEUNARODNE DIREKTNE INVESTICIJE

1. ta su meunarodne (strane) direktne investicije? Meunarodne direktne investicije su ulaganja u vlasniki, odnosno rizini kapital preduzea, projekta ili zajednikog poslovnog poduhvata. ire posmatrano, meunarodne direktne investicije ili strane direktne investicije predstavljaju takav oblik ulaganja kapitala koji obezbeuje stranom investitoru sticanje prava svojine, kontrole i upravljanja po osnovu uloenog kapitala. 2. Koji su institucionalni oblici preduzea? 3. ta su to zajednika poslovna ulaganja? Poseban vid direktnih investicija je zajedniko poslovno ulaganje/poduhvat u kojima uestvuju partneri iz razliitih zemalja koji ulau sredstva sa ciljem zajednikog rada, snoenja rizika i podele ostvarenog profita. 4. Koji su oblici spajanja i kupovine preduzea? Udruivanje ili konsolidacija na dobrovoljnoj osnovi se vri spajanje dva preduzea iz razliitih drava i tako se formira novo preduzee, a ranija preduzea prestaju da postoje. Preuzimanje preduzea podrazumeva razliite oblike prenosa kontrole nad jednim preduzeem iz jedne drave na drugo preduzee iz druge drave, po pravilu, po osnovu prenosa vlasnitva. Akvizicija kupovina vlasnitva (akcija, udela) u drugom preduzeu i po tom osnovu sticanje vee ili manje kontrole nad njim. 5. ta su to slobodne zone? Slobodne zone imaju znaajnu ulogu u meunarodnoj privredi, a posebno u meunarodnoj trgovini i finansijama. Vremenom se sve vie koriste i za lociranje industrijske proizvodnje namenjene izvozu. Sve vie postaju i poslovni centri za pruanje raznih usluga na principima ofor poslovanja. Osnovna pogodnost koju pruaju domaim i stranim korisnicima su dobro razvijena infrastruktura i komunikacije, blizina trita i izvora snabdevanja, slobodan uvoz i poreske i druge olakice za obavljanje privredne aktivnosti. 6. Kako se realizuje zamena spoljnog duga u direktnu investiciju? Konverzija se ostvaruje kroz etiri faze. U prvoj fazi investitor (domai ili strani) kupuje na sekundarnom tritu dug u stranoj valuti uz popust. U drugoj fazi investitor prezentira otkupljeni dug duniku. U treoj fazi dunik razmenjuje sa investitorom nominalnu vrednost osnovnog duga u nacionalnoj valuti za otkupljeni dug, s tim da centralna banka ili vlada zadrava jedan deo popusta. U etvrtoj fazi investitor ulae domau valutu u konkretan projekat. 7. ta je svrha ugovora o izbegavanju dvostrukog oporezivanja? 8. Koji su oblici zatite stranih investitora od strane zemlje domaina?

22

Veina zemalja preuzima obavezu garantovanja stranih investicija. Garancije stranim investitorima se esto daju u obliku tzv. nacionalnog tretmana, odnosno propisivanja istog poloaja stranog ulagaa kao i onog koji ima domai investitor. Stranim ulagaima se garantuje i nepromenljivost pravnog reima po kome je investiranje izvreno. Drugi aspekt zatite je stalni trend liberalizacije nacionalnih propisa o stranim ulaganjima u pogledu proirenja prava stranih investitora. 9. Koje su aktivnosti MIGA? MIGA je multilateralna agencija za garantovanje investicija. Cilj je da podstie priliv investicija u proizvodne svrhe u zemlje u razvoju. MIGA izdaje garancije (ukljuujui i zajedniko osiguranje i reosiguranje) protiv nekomercijalnih rizika u vezi sa investicijama u nekoj zemlji lanici, koje potiu iz drugih zemalja lanica, i izvrava druge aktivnosti kojima se unapreuje priliv investicija u zemlje lanice, a posebno, sprovodi istraivanja i obezbeuje tehniku pomo.

14. MEUNARODNE FINANSIJSKE ORGANIZACIJE

1. Koje programe finansijskog angaovanja ima IBDR? IBRD Meunarodna banka za obnovu i razvoj Finansijsko angaovanje se realizuje kroz nekoliko programa: 1) Investicioni zajmovi 2) Zajmovi za prilagoavanje 3) Garancije 4) Heding proizvodi 5) Tehnika pomo Poseban vid finansijskog angaovanja je Kofinansiranje. 2. Kako se realizuje kofinansiranje u projektima IBRD? Kofinansiranje predstavlja udruivanje sredstava za realizaciju odreenog projekta ili programa i moe, ali ne mora, da ukljuuje odreenu preraspodelu rizika izmeu kofinansijera. Moe biti paralelno ili zajedniko kofinansiranje. Kod paralelnog, veza izmeu kofinansijera je labavija, isporuke robe i usluga za projekat se dele na 'pakete' od kojih svaki kofinansijer finansira svoj utvreni deo. Kod zajednikog, IBRD i drugi kofinansijeri prethodno preciziraju svoje uee u zajednikom finansiranju. 3. Koje su specifinosti finansijskog angamana IFC? IFC Meunarodna finansijska korporacija Osnovna delatnost je da investira u privatne firme, mobilie dopunsko finansiranje i daje savete o znaajnim pitanjima razvoja privatnog sektora koja se odnose na trite kapitala, strana direktna ulaganja, privatizaciju i sl. Iako IFC primarno finansira projekte u privatnom sektoru, ona moe da obezbedi finansiranje i za kompanije koje imaju odreeno dravno uee, pod uslovom i da postoji privatno uee i da se poduhvat-kompanija vodi na komercijalnoj osnovi. 4. Koje programe finansijskog angaovanja ima EBRD? EBRD Evropska banka za obnovu i razvoj Finansijsko angaovanje realizuje se preko itavog seta finansijskih instrumenata od kojih su najznaajniji zajmovi (krediti), uee u rizinom (akcijskom) kapitalu, izdavanje

23

garancija i finansiranje preko posrednika (finansiranje malih i srednjih preduzea, kreditne linije, kofinansiranje, trgovinsko finansiranje i uee u rizinom kapitalu investicionih fondova i banaka). 5. Koje programe finansijskog angaovanja ima EIB? EIB Evropska investiciona banka Njen cilj je da na neprofitnoj osnovi doprinosi uravnoteenom razvoju EU. Od 1963. EIB odobrava zajmove tzv. zemljama partnerima, gde sada spadaju i zemlje istone i centralne Evrope. EIB odobrava pojedinane zajmove entitetima iz privatnog i javnog sektora, kao i bankama. Odobravaju se i globalni zajmovi u vidu kreditnih linija bankama i finansijskim institucijama, a one dalje finansiraju male i srednje investicione projekte. Od 1997. EIB je razvila program ulaganja u kapital malih i srednjih preduzea iz oblasti visoke tehnologije.

24