"ry

dama pada
DAMAPADA
prevod sa Palija, objanjenja, transkripcija
Dragan Janekovi

korien burmanski alfabet i nain
izgovora Palija
Mono i Manjana
2010.
Copyright 2010 Mono i Manjana
Izdava
Mono i Manjana
Za izdavaa
Miroslav Josipovi
Nenad Atanaskovi
Glavni i odgovorni urednik
Aleksandar Jerkov
Urednici
Vojin V. Ani
Milena urijevi
Preveo i priredio
Dragan Janekovi
Lektura
Jovan udomirovi
Korice
Ljiljana Peke
Tehniki urednik
Goran Skaki
Priprema za tampu
Zlatko Leki
tampa
Elvod-print, Lazarevac
CIP - Katalogizacija u publikaciji
Narodna biblioteka Srbije, Beograd
DAMAPADA = Damapada / prevod sa Palija, objanjenja,
transkripcija Dragan Janekovi. - Beograd : Mono i Manjana,
2010 (Lazarevac : E[od-print). - 245 str. : ilustr. ; 20 cm
Korien burmanski alfabet i nain izgovora Palija --> nasl. str.
ISBN 978-86-7804-287-4
1. . . . 2. , , 1960 - [] []
COBISS.SR-ID 177984012
Vesni,
istoku, zapadu, severu i jugu
U Vaim rukama je knjiga Budinih izreka,
itajte je otvorenog uma i istog srca.
9
..- ------...
jama ka' vega'
1. PAROVI
1/ ....-.. ... ....... .......
.... .- .. -..- -...-
-.-. . -...- -- -.-.
menoo' boubin kamaa dama
menoo' dithaa menoo mejaa
mena' da sejj bedou tena'
badeti' vua karodi' vua
ta too' nenn doukha' menueti'
se' genn vua' voahato be denn
1. Ono smo to mislimo.
Svemu to jesmo izvor su nae misli.
Naim mislima stvaramo svet.
Govori i ini loe i zlo e te pratiti
kao to toak prati vola
koji vue zapregu.
Pria:
Sredoveni ovek po imenu Kakupala postade monah.
Zahvaljujui svojoj dobroti i upornosti, dostigao je status
Arahet, krajnji nivo svetosti. Naalost, bio je slep. Jednom
je nenamerno pogazio kolonu nekih buba. Videvi krv,
monasi su rekli Budi da je slepac poino zlo. Buda je obja-
snio da monah nije ubio namerno i da je on pravi Arahet.
Tada monasi upitae za razlog njegovog slepila. Buda ree
da je u prolom ivotu, kao lekar, leio neku sirotu slepu
10
enu i povratio joj vid. Za uzvrat, ona je obeala da e ga
sluiti do kraja ivota, ali nije ispunila obeanje, laui da
je i dalje slepa. Lekar, uvreen upotrebom pogrenog leka,
sirotici ponovo oduze vid. Kao posledica prolih grenih
radnji Kakupala postade slepac u ovom ivotu.
Jamaka znai par, pa se poglavlje sa deset pararelnih izreka tako
i zove.
Dama je re sa mnogostrukim znaenjima (zakon postoja-
nja, istina, nauka, moralni kodeks). Ovde je upotrebljena u smislu
Kame, koja ukazuje na snagu volje (setana) i sva ostala mentalna
stanja, praena moralnim ili nemoralnim eljama. U ovoj izreci re
Dama se odnosi na loe elje (setetika). Zato je Buda rekao Setana
je Kama karma.
Arahet znai vredan, prosvetljen ovek.
Stanje svesti (Dama): re dama ili Budino uenje ima razliita
znaenja. Ovde oznaava pojavne oblike stanja svesti ili psihike i-
nioce koji nastaju ili proizilaze iz misli ili svesti i imaju isti objekat ili
osnovnu misao (ekupada, ekanioda, ekalambana i ekavatuka).
Ovi psihiki inioci oznaavaju tri celine (kanda): svest (vejda-
na), percepciju (sana) i mentalno oblikovanje (sankara), koje koeg-
zistiraju sa primarnom celinom svesti (vinjana).
2/ ....-.. ... ...... .......
.... .- .... -..- -...-
-.-. . .....- .... ...
menoo' boubin gamaa dama
menoo' dithaa menoo mejaa
mena' da sejj bede nina'
padeti' vua karoti' vua
ta too' nenn doukha' menueti'
sa' ja vua' a'nou'pa' jini
2. Ono smo to mislimo.
Svemu to jesmo izvor su nae misli.
D
11
Naim mislima stvaramo svet.
Govori i ini ispravno i srea e te pratiti
nerazdvojno kao senka.
Pria:
Matakundali, jedinac bogatog trgovca, koji je bio cici-
ja, ozbiljno se razboleo. Otac, da bi utedeo, nije pozvao
lekare. Buda je svojim svetim oima video alost umiru-
eg deaka. Osetivi prisustvo Prosvetljenog, dete umre
mirno i bez bola.
3/ .-.- . . . . . -.. ..
.. -- ... .. .-. . ..-
ekoosi menn avoadi menn
azini menn ahodime
je saj denn upa neje ti
ve rann tedann na dameti
3. Uinio mi je zlo, tukao me, prevario, opljakao.
Ko tako misli, njegovoj mrnji kraja nema.
Pria uz treu i etvrtu izreku:
Sveti Tejsa, gord to je Budin roak, nije potovao sta-
rije monahe. Kada god ga oni savetovae da postupa lepo,
on ih je vreao i pretio. ak se i Prosvetljenom poalio na
kritike starijih. Buda ga je, razumevi to, posavetovao da
se izvini, ali Tejsa odbi savet. Buda ree: Eto, stiu posle-
dice tvojih prolih radnji. Kasnije, Tejsa je bio nateran
da zamoli starije monahe za oprotaj.
12
4/ .-.- . . . . . -.. ..
.. - - ... . .. .-...-
akosi menn avuadi menn
azini menn ahadi mej
jej sa denn nupanejedi
vejrenn tejdu pa damati
4. Uinio mi je zlo, tukao me, prevario, opljakao.
Koga ne mue ovakve misli, njegova mrnja prestaje.
5/ . - .... .... .. .. --.
.... - .. . s. .... .....
na hi verena verani
damendida kudasanenn
a' vejrina sa' damenti'
ejda' da' moo' ta naa teno'
5. Jer mrnja mrnjom ne prestaje.
Mrnja se stiava ljubavlju.
Ovo staro pravilo je veno.
Pria:
Bio jednom ovek sa dve ene, zlom i dobrom. Zla,
meajui otrovne trave, prvo ubi dvoje dece dobre ene,
a zatim otrova i nju samu, koja je bila u drugom stanju.
Umirui, dobra ena snano poeli da se osveti za sva zla
i umrlu decu. I bi tako. Poslednjom snagom ubi zlu enu i
njeno dvoje dece. Kada mrtve sretoe Budu, on ih posave-
tova da se konano naue ljubavi i neuzvraanju zla.
D
13
Avira znai odsustvo mrnje. Ovde oznaava drugi put, supro-
tan ljubavi i panji (Mita).
Sanentana, antiko pravilo ponaanja, koje su potovali Buda i
njegovi uenici.
Veni zakon (dama sanentana): ovde Dama znai zakon koji
dolazi od prirode ili prirodu samu, koja je nepromenjiva i ob-
darena univerzalnim i bezvremenskim vrednostima. Mrnja po
svojoj prirodi nikada ne moe biti ublaena mrnjom, to mogu
uiniti samo nenost i dobrota. Prema tome, dama je povezana i
sa drevnim zakonima, koje moe otkriti Buda (ili Pejsejka Buda,
arahet).
6/ .. - . ... ....- ......
.. - -- ... -.-. ... ...
parej' sa na' vejza' nendi'
maja' metha' ja' mema' de
je za' tetha' vejza' nethi'
tatoo' demendi' mejdega'
6. Ljudi ne znaju da treba iveti slono.
Oni koji to uvide i shvate da je kraj suen svima
lako prekidaju svau.
Pria:
U gradu Kosambi mali problem je izazvao veliku ra-
spravu meu monasima. Svaajui se, nisu posluali ni
Budine rei. On je tada napustio mesto, otiao u umu
i tamo usamljen proveo kinu sezonu. Ali narod se po-
bunio i naterao monahe da odu do Uzvienog i zamole
ga za oprotaj, a zatim da ga pozovu da se vrati u grad.
Buda ih je snano opomenuo, molei za dobrotu i razu-
mevanje.
14
7/ .-... -.. -.... ..-
.-... - .-_ -.- -...
- . .-- ..... .-. .- -
a dubanu' padejn viharetenn
ejnte ri'jedu' du' den vu dan'
bo zen mij sa' matha njouu
gudi'tenn hina' virijan'
dann vej pada'hati' maro'
vato' roukhava' doube lemm
7. Onom koji samo za svoja zadovoljstva mari,
neumerenom u jelu i piu, slabom i besposlenom,
njime lako upravlja zlokobni Mara1
kao to vetar potresa trulo drvo.
Pria uz sedmu i osmu izreku:
Dva brata postadoe monasi. Stariji po ubeenju i
linoj elji, mlai bez pravog uverenja. Nesreni mladi,
stalno udei za materijalnim stvarima i zadovoljstvima,
konano nateran reima bive ene, napusti Sangu, mo-
naki red. Stariji, meutim, dostie prosvetljenje. Njego-
va porodica je pokuavala da ga omete, ali bez uspeha.
U budizmu postoji pet vrsta Mara, pet stanja: (kanda); moralne
ili nemoralne radnje (abejsakara); smrt (meku); strast (kalisa); Mara,
boanstvo (dejvaputa). Ovde je termin Mara korien u smislu strasti.
8/ .-... -.. -.... ..-
.-... - .-_ . ....
- . ..-- ..... .-. .. --
1 Zli duh iz indijske mitologije.
D
15
a' du' ba nu padejn vihe re' tejnejn de ri'
jedu' dudan vu dann bozena'hmi sa' mateno'
dedenn a're'dha' virijen'
ten vej nepa'dahadi' maro'
vato' de len vua' pa ba ten'
8. Onaj koji istoga uma
ne ivi samo uitaka radi,
ko umereno jede, veran je i snaan,
njega strasti uzdrmati nee,
koliko ni vetar ogromnu stenu.
Meditacija o neistoi (Atuba Bavana) odnosi se na oblik
koncentracije koja omoguava odstranjivanje neistoa uroenih
telu. Telesni oblik, obino prikriven spoljanjim izgledom, ini se
privlanim i izaziva poudu i strast zbog nesposobnosti uvianja
ovih uroenih neistoa. One se mogu spoznati mentalnim okom,
meditacijom o fazama truljenja tela.
Deset faza truljenja tela su (1) nadutost, (2) promena boje, (3)
truljenje, (4) ispucalost koe, (5) hrana leinarima, akalima i dru-
gim ivotinjama, (6) rezano na komade, (7) unakaeno i razbacano
u komadiima, (8) krvavo, (9) crvljivo i (10) kostur. Postoji i nain
meditacije o 32 dela tela ili osveivanje delova tela (Kajagatanuda-
di). Ovde monah razmilja o telu ogranienom koom od tabana
na gore, od krune glave na dole, kao punom neistih stvari raznih
vrsta; u tom su telu dlake na glavi, dlake na telu, nokti, zubi, koa,
tetive, kosti, kotana sr, bubrezi, srce, jetra, pluna maramica, slezi-
na, plua, creva, crevni trakt, eludac, izmet, mozak, u, sluz, gnoj,
krv, znoj, masno tkivo, suze, masnoa, sline, sluzokoa, tenost u
zglobovima, urin.
9/ .-... -... ... - .-.-
..-. ...-. . ... -.....--
a' nej ka' davo' kadavon'
je vo'tenn pari'dahe'deti'
16
a' pej to' dama'tasejna'
na do kadava meraheti'
9. Ako su im misli neiste,
ako ive neasno i ne poznaju Istinu
kako mogu nositi utu odoru monaha?
Kadavua znai odsustvo udnje i utu odoru budistikih mona-
ha (boja preuzeta od zatvorenika i razbojnika).
10/ ... - .-..' . ... ....-.-.
..-. ...-. . . -.....--
jo sa' vonta'keta'va ta'
tilej tu' du' dama' hito'
u' bej to' dama' tisejna'
ta vej kadava' me raheti'
10. Ali onaj ko se oistio od greha,
koji je proet Istinom a proien vrlinom,
taj s pravom nosi utu odoru monaha.
11/ .... ....-... .... -........
.- ... ...- . .-..-.-..
a'da rej' da' rama'tino
da rejj sa'da rade'dino
tej daa ren' nadigej'sendi
mej sadin'ga ba ko' se ra
11. Onaj ko misli da je Istina neistinita,
a la istina,
nikada nee spoznati Istinu,
provee isprazan ivot pun lai.
D
17
Nesutinsko ili nestvarno (asara): sva svetovna imovina, stvari,
ideje ili pogledi, ak i telo, iako se ine korisnim i stvarnim u sve-
tu, sutinski su prolazni i nestvarni kada se prosuuju sa stanovita
Najvie stvarnosti. to se tie duhovnog ivota, viih vrednosti ili
dostizanja Nibane, uistinu su nestvarni i nesutinski.
Nibana je jedan od osnovnih pojmova budistike lozoje. U
etimolokom smislu znai konano utrnue ili ohlaenje. Nibana,
osloboenje od patnji je pozitivno, natprirodno stanje, koje je teko
objasniti reima, stanje u kojem nita nije materijalizovano i nita
nije poniteno, osim udnje. Araheti za ivota doive blesak Nibane.
Buda je u svojim izrekama odreuje samo negativno. U Nibani, sta-
nju ni postojanja ni nepostojanja, nestaje individualna svest i dalja
egzistencija.
12/ ... ....-. _ -. ... ....-.
.- ....-. ....-.-..
da' rej sa da'rato' njete'vua
adarej'sa a dara'to
tej da renn a'digej'sen di
da'ma' den' ga bako'se ra
12. Onaj koji vidi Istinu u istini,
shvata lano kao neistinito,
spoznae pravu Istinu,
i provee pun ivot po sopstvenoj elji.
Sutinska ili stvarna (asara): Moralnost (Tila), Duhovna kon-
centracija (Tamadi) i Mudrost (Pjinja) na Plemenitoj osmostrukoj
stazi, Znanje o izbavljenju (Vimujtinana- dejtana) sve su sutinske
i stvarne sa stajalita Najvie stvarnosti ili Istine.
13/ .. . -. ..--
s -.- -- ... ..--
18
je' tha agaren dou'sennenn
ou'thi da'meti vej' ze ti
ej'von a bavi'tann sej'tenn
ra' go da'ma tivej' ze ti
13. Kao to troan krov prokinjava,
strasti probijaju neumne.
Pria uz trinaestu i etrnaestu izreku:
Princ Nanda, Budin brat, primljen je u red na dan
venanja. Kako je i dalje neprekidno mislio o svojoj mla-
doj eni umesto da meditira, Buda, uvidevi bratovljevo
dvoumljenje, uporedi ova dva stanja svesti sa kuama
koje imaju dobar krov ili krov koji prokinjava.
Bavitam doslovno znai razvijati se, kultivisati se. Um se razvija
koncentracijom, koja proiava, i meditacijom, koja vodi razume-
vanju stvarnosti. Kao to je zika aktivnost dobra za telo, tako je
meditacija dobra za um. Veliki ljudi nisu opsednuti strastima.
14/ .. . ... . ..--
s .-.- -- ... . ..--
ja' tha a ga ren dou' sen denn
ou' thi na da'ma ti vej' ze ti
ej'vonn du' bavi'tann sej'tenn
ra'go na da' ma ti vej' ze ti
14. Ko to vrst krov ne prokinjava,
tako ni strasti ne probijaju umne i mirne.
15/ -. ...-- .- ...--
-.. -.- ...--