RATNI USLOVI KAO KRIMINOGENI FAKTOR

(pojam rata i ratnih uslova, manifestacije opteg stanja koje podstiu kriminalnu aktivnost, pojedini oblici kriminaliteta u ratnim uslovima)

37.

Prema optem znaenju rat je oruani sukob protivnika, jedan od oblika politikog reevanja meunarodnih odnosa i najgrublji nain nasilnog reevanja meunarodnih suprotnosti i konflikata. U nauci su podeljena milejnja o tome ta su sutinski uslovi nastanka ratova:
1. 2.

rat je neodvojivi deo ljudske prirode; poriu predhodno shvatanje i tvrde da rat moe biti odstranjen iz ljudskog ivota jer je uzrokovan moralnim zastranjenjem, drutvenim i ekonomskim poremeajima.

Prema tome rat nije neizbean. Moe se izbei pravilnim obrazovanjem, vaspitanjem i ureenjem drutvenih odnosa.

Posledice ratova:
- socijalne, - psihike, - one koje utiu na duevno zdravlje oveka Ratovi izazivaju poremeaje racionalnog vladanja oveka, kad ga nadvladaju bes, panika i strah. Iako su ljudi skloni da ljudsku prirodu tumee bioloki i prirodno nasilnom _ FROM smatra da ratobornost nije funkcija ovekovih prirodnih nagona, ve njegovog razvitka u civilizaciji.

Ratovi su sasvim racionalno sredstvo za postizanje politikih ciljeva.

Njemu predhode: masovne psiholoke pripreme u vidu irenja nacionalistikih predrasuda; idolatrije poslunosti kolektivnog iritiranja EGA.

Posledica svega su stesovi koji ugroavaju ovekovo mentalno zdravlje

(anksioznost, posttraumatski stresni poremeaj, reaktivne psihoze)

Rat moe imati: ekonomsku, politiku, rasnu, versku i drugu pozadinu uzroka, ali se vodi oruanim sredstvima. U ratnim uslovima kriminalitet se uveava, naroito meu omladinom, To je povezano s mnogim faktorima: poremeaji u funkcionisanju sistema vlasti, smanjen obim proizvodnje, nestaica vanih materijalnih dobara, odsustvo sankcija, stvaranje navika za odreena dela.

Od sigurnosti pravnog sistema zavisi i potovanje ljudskih prava i sloboda, ali i njihova zloupotreba. (krivina dela nasilja, razbojnitva i razbojnikih kraa, nasilnikog ponaanja, ratnih zloina, pijunae sve do genocida)

Savremeni radovi -( ukljuujui one posle II svetkog rata govore o

brutalnosti u nasilnikom ponaanju to je suprotno civilizacijskom razvoju. Uticaj rata na pojave kriminaliteta ispoljava se u svim fazama ( uoi, u toku i neposredno posle rata). U ratu dolazi do preorijentacije proizvodnje na ratne potrebe. Posledica je nestaica robe iroke potronje, a samim tim dolazi do pojava pekulacije i nedozvoljene trgovine. Nestaicu robe izaziva i gomilanje robe na zalihama i njihov vetaki nedostatak na tritu. Dolazi i do znaajne pokretljivosti stanovnitva, naputanja domova i pojave izbeglitva. Pored ovih i druge vanredne okolnosti bitno uzrokuju kriminalitet. To su: - elementarne nesree veih razmera; - postkatastrofalna razdoblja; - vreme socijalnih nemira. Neki autori smatraju da su elementarne katastrofe prenaglaene, kada je u pitanju kriminalitet. Tome doprinosi informativna prenaglaenost i vee prisustvo policije.