KOENJE ASINHRONOG MOTORA

Postoje tri naina koenja:

1.Rekuperativno; 2. 3. 4.Protivstrujno na dva naina; 5. 6. 7.Dinamiko ili koenje jednosmernom strujom. 8. 9.

Pokazano je da asinhroni motor radi kao asinhroni generator (razvija negativan momenat) kada je brzina obrtanja vea od sinhrone brzine ( >s), (s<0). ( ) , . : a) Ako se brzina motora povea iznad sinhrone. Tipian primer su kolica sa asinhronim pogonom na nizbrdici. b) Ako se sinhrona brzina smanji ispod trenutne brzine. Primeri su smanjene uestanosti napajanja, ili poveanje broja polova. Za realizaciju ovog koenja nije potrebna dodatna oprema. PRIMENA: Koenje kod pogona sa potencijalnom prirodom optereenja i u stacionarnom i u prelaznom reimu; Koenje radi smanjenja brzine kod regulisanih pogona.

1. REKUPERATIVNO

Na slici su prikazane i u I-kvadrantu (motornom) i u II-kvadrantu (generatorskom) dve karakteristike motora sa sinhronim brzinama s1 s2. s1 s2. , ( ), ( ) , , , ( ). m m m ( ) e<0 s2.

s1

brzina[r.j.]

s2

momenat[r.j.]

2. PROTIVSTRUJNO KOENJE
Prvi nain. Ovo koenje mogue je primeniti samo kod motora sa namotanim rotorom. Ostvaruje se ukljuivanjem velikog dodatog otpora u kolo rotora. Na ovaj nain: Pogon se moe zaustaviti ako se dobije Me< Mm za sluaj reaktivne prirode optereenje, taka (D) na slici. Pogon se moe reversirati do novog stacionarnog stanja u sluaju potencijalne prirode optereenja, taka (E) na slici. U oba sluaja koenje otpoinje prelaskom iz stacionarnog stanja, taka (A) u taku (C).
1

C
0.5 0 0.5 1 1.5 2

A D E

brzina[r.j.]

Rr Rr+Rrd mm

0.5

momenat[r.j.]

1.5

2.5

3.5

Drugi nain: Ovaj reim ostvaruje se promenom smera obrtanja obrnog magnetnog polja, izmenom redosleda faza na statoru. Na slici je prikazan primer protivstrujnog koenja promenom redosleda faza kod motora sa kratko spojenim rotorom koji pokree potencijalno optereenje. Koenje otpoinje ukrtanjem dve faze na statoru, usled ega se radna taka premeta iz (A) u (B). Od take (B) do (C) imamo protivstrujno koenje. Ubrzanje pogona sa suprotnim smerom obrtanja poinje od take (C) i traje do negativne sinhrone brzine, taka (D). Od take (D) do (E) ima se rekuperativno koenje. U taki (E) nastupa novo stacionarno stanje u reimu rekuperativnog koenja.

mm
A

brzina[r.j.]

B C

mko
E

momenat[r.j.]

Mora se naglasiti da je za vreme protivstrujnog koenja (B do C) struja motora jako velika, vea od polazne!!!

Kod motora sa namotanim rotorom ovaj nain koenja je povoljniji, jer: prvo, moe se dobiti vei koioni momenat; drugo, struja motora se moe ograniiti. Na slici je prikazan prethodni primer sa pogonom u kome je motor sa namotanim rotorom.

VANA NAPOMENA: Kod protivstrujnog koenja motor uzima energiju iz izvora (mree), ova energija i energija koenja pretvaraju se u toplotu u motoru i dodatom otporu rotora, ako ovaj postoji.

Koenje otpoinje ukrtanjem dve faze na statoru i istovremenim ukljuenjem velikog otpora u kolo rotora, prelazi se iz take (A) u taku (B). Koioni momenat koji se sada dobija je znatno vei nego u sluaju bez dodavanja otpora. Takoe, dodati otpor ograniava struju i omoguava da e veliki deo energije koenja disipira (pretvara u toplotu) izvan motora. Protivstrujno koenje se ima izmeu taaka (B) i (C). Od (C) do (D) imamo ubrzavanje sa suprotnim smerom obrtanja. U taki (D) iskljuen je dodati otpor, poveava se moment motora, a time i koeficijent ubrzanja. Od take (E) do take (F) imamo dalje ubrzavanje pogona, prvo u motornom reimu do sinhrone brzine, a zatim u rekuperativnom reimu. Stacionarno stanje u taki (F) je u rekuperativnom reimu.
2 1.5 1

Rrd =0 B Rrd >>0 C E D Rrd =0

s1

mm
A

brzina[r.j.]

0.5 0 0.5 1 1.5 2 3.5

s2 F

1.75

1.75

3.5

momenat[r.j.]

3. DINAMIKO KOENJE
(KOENJE JEDNOSMERNOM STRUJOM) PRINCIP RADA: Kroz namotaje statora propusti se jednosmerna struja usled ega se u motoru obrazuje jedno nepokretno magnetno polje. Ako se rotor obre u njemu e se indukovati elektromotorna sila, odnosno uspostaviti struja koja e sa nepokretnim poljem obrazovati momenat koji se suprotstavlja obrtanju, koioni momenat. Maina radi kao sinhroni generator, pri emu je induktor stator, indukt rotor, a potroa omski otpor u kolu rotora. Odgovarajue analitike relacije za opisani reim mogu se dobiti ako se poe od izraza za struju rotora. Poto je uestanost napajanja statora sada s=0 :

I r = Relativna brzina rotora je:

j r M U s / rs rr + j r ( r + M )

r =

Analitiki izraz za mehaniku karakteristiku motora je: N: rr 2 rrM 2 ( U s / rs ) Me = I r = 2 2 r rr + 2 ( r + M ) Moe se pokazati da postoji reenje jednaine: M e =0 Odnosno, da momenat motora pri brzini: rr p = r + M ima ekstremum:
2

M 2 Us Me = 2( r + M ) rs

Napon Us je efektivna fazna vrednost napona napajanja statora, ali kako je s=0 : usa = U s cos( 00 ) = U s

usb = U s cos(1200 ) = U s / 2

usc = U s cos( 2400 ) = U s / 2 PRAKTINO ovo bi znailo da se na fazu (a) statora mora dovesti jednosmerni napon Us, sa + , , ( ) ( ) Us/2, + , . Realizacija ovakvog , , .

U +

Us

+ V X W +

Us / 2

Us / 2

Isti koioni efekat moe se postii i jednostavnim prikljuivanjem odgovarajueg jednosmernog napona (Udc ) na dva lako dostupna kraja statora. Vrednost napona Udc koja e dati isti koioni momenat kao i kod , . U
dc dc

U
dc

U
dc dc

: N 1 1 3 N Fs = U s s 1 cos(1200 ) cos( 2400 ) = U s s rs 2 2 rs 2 -Magnetopobudna sila koja se ima kada se jednosmerni napon Udc dovede na dva ulazna kraja statorskog namotaja je (ZVEZDA!):

Fdc = 3N s

U dc 2rs

F
dc

Iz uslova jednakosti:

Fs = Fdc

Dobija se: Us = U dc 3
2

U dc rrM 2 Me = 2 2 2 rr + ( r + M ) 3rs

U cilju poboljanja efikasnosti koenja mogu se koristiti i neke druge eme sprezanja namotaja statora. Na slici su prikazane mehanike karakteristike motora u reimu dinamikog koenja, pri emu je:

I js1 > I js 2 Rr1 > Rr 2

1

0.8

brzina[r.j.]

0.6

Rr1 Ijs1 Rr2

3 2.5 2

0.4

Ijs2

0.2

1.5

0.5

momenat[r.j.]
Oigledno je da se u cilju dobijanja pogodnih karakteristika moraju kombinovati podeavanje pomou jednosmernog napona, odnosno struje i dodatim otporom rotora (ako je rotor namotan).

Napomena: Izvedeni proraun ne uvaava zasienje motora, usled koga se vrednost induktivnosti M moe znaajno da menja. Uvaavanje ovoga efekta bitno bi komlikovalo proraune, ali se to zasienje nekada u praksi mora uzimati u obzir. Primer: Da bi kod motora od 3kW maksimalni momenat pri dinamikom koenju bio jednak prevalnom momentu na prirodnoj mehanikoj karakteristici, jednosmerna struja kojom se napaja stator mora biti skoro dva puta vea od nominalne struje.