Čitanka: Od A Do Š o Lezbejskim I Gej Ljudskim Pravima

ITANKA
OD A DO O LEZBEJSKIM I GEJ LJUDSKIM PRAVIMA
Labris - organizacija za lezbejska ljudska prava Beograd, 2009. godina
ITANKA
Od A do o lezbejskim i gej ljudskim pravima
Izdava: Labris - organizacija za lezbejska ljudska prava, Beograd Republika Srbija Telefon: 011/3347 401, 33341 855, 064 700 82 93 e-mail: labris@labris.org.rs www.labris.org.rs Autorke/autori tekstova: Diana Miladinovi, Dragana Vukovi, Goran Mileti, Jelena Anelovski, Marija Savi, Miodrag Kojadinovi, Snjeana Milivojevi, Svenka Savi, Zorica Mrevi Uredila: Marija Savi Tehniko ureenje, prelom i dizajn korica: Adorjan Kurucz Lektura i korektura: Aleksandra Rai, Marija Savi tampa: Standard 2, Beograd III dopunjeno izdanje Tira: 1000 Beograd 2009. Izdavanje ove publikacije pomogao je vedski helsinki komitet za ljudska prava
Swedish Helsinki Committee for Human Rights
Sva prava zadrava izdava. Za svako korienje, umnoavanje i stavljanje u promet dela teksta ili teksta u celini potrebna je saglasnost Labrisa
SADRAJ
Uvod ....................................................................................... 5 I Opte informacije o istopolnoj orijentaciji injenice o istopolnoj orijentaciji .......................................... 9 Najea pitanja i odgovori u vezi sa istopolnom orijentacijom ................................................... 14 II Teorije o istopolnoj orijentaciji injenice o istopolnoj orijentaciji i mentalnom zdravlju ...... 45 (Gej) identitet i teorije o njemu Miodrag Kojadinovi ....... 56 Ko su LGBTTIQ... osobe? ................................................... 66 III Istorija Hronologija lezbejskog i gej aktivizma u Srbiji, 1990-2008. ... 77 IV Jezik i terminologija Izbegavanje heteroseksualnih predrasuda u jeziku............... 105 O terminologiji korienoj za istopolno orijentisane osobe Miodrag Kojadinovi ............................................ 111 Jezik: Diskriminacija, stereotipi, predrasude Svenka Savi .. 117 V Pravo Evropa protiv diskriminacije Zorica Mrevi .................... 125 Pravni poloaj seksualnih manjina u Srbiji Goran Mileti .. 147 (Ne) ekajui svoja prava Jelena Anelovski ...................... 167 VI Diskriminacija i nasilje Efekti nasilja i diskriminacije na lezbejski identitet K. Miler i A. Faulsajt ....................................... 187
LABRIS - organizacija za lezbejska ljudska prava
Sadraj
Diskriminacija i nasilje nad LGBT osobama tokom 2008. godine Diana Miladinovi i Dragana Vukovi ..... 195 VII Coming out Coming out, lina pria Nani ......................................... 205 VIII Mediji Zato je razliitost vana? Snjeana Milivojevi ............... 217 LGBT populacija u domaim tampanim medijima 2008. godine DraganaVukovi...................................... 226 IX Knjievnost alosna drava Lesli Njumen .......................................... 235 X Omladina Obrazovanje: Uenici i uenice gejevi i lezbejke; Razvijanje jednakih mogunosti primeri dobre prakse u Irskoj i na meunarodnom nivou .... 247 XI Renik LGBTTIQ pojmova i simbola Renik LGBTTIQ pojmova i simbola ............................... 265
Uvod
Pred vama se nalazi tree dopunjeno izdanje itanke od A do o lezbejskim i gej ljudskim pravima. Objavljivanje ove publikacije deo je Labrisovog programa Edukacije i lobiranja za prihvatanje i priznavanje LGBTTIQ1 prava. Sadri pregrt informacija vezanih za lezbejsku egzistenciju i LGBTTIQ prava, istoriju LGBTTIQ pokreta kod nas i u svetu, korienje ispravne terminologije, nivou ostvarenih prava i stepenu diskriminacije prema LGBTTIQ populaciji i druge korisne informacije. Program Edukacije i lobiranja u Labrisu postoji od 2003. godine sa ciljem stvaranja mree saveznica i saveznika, organizacija i individua koje bi pomogle u promociji lezbejskih ljudskih prava. Meu njima su brojni mediji, organizacije za enska i ljudska prava, savetodavke i savetodavci pri institucijama, predstavnice/i vlasti, ombudsmani, itd. Najvei razlog ignorisanja ili povrede lezbejskih (i GBTTIQ) prava i diskriminacije je nedostatak informacija i podrke za promociju ovih prava. Upravo iz tog razloga jedan deo naeg rada usmeren je na edukaciju razliitih zainteresovanih strana, drutvenih institucija, organizacija i ekspertkinja i eksperata u razliitim oblastima. Pored brojnih seminara i radionica, program Edukacije i lobiranja podrazumeva i izdavanje razliitih publikacija prilagoenih interesima saradnikih grupa i pojedinkama/cima sa kojima saraujemo. Moe se rei da itanka predstavlja skup bazinih informacija vanih za razumevanje lezbejske egzistencije i prava neheteroseksualnih osoba. Poslednje izdanje koje je pred vama dopunjeno je novim informacijama o deavanjima i promenama koje su se de1 Skr. Lezbejke, Gejevi, Biseksualne, Transeksualne, Transrodne, Queer i Interseksualne osobe LABRIS - organizacija za lezbejska ljudska prava
5
Uvod
sile poslednjih godina na polju zagovaranja i ostvarivanja prava LGBTTIQ osoba kod nas i u svetu, nainu medijskog izvetavana, ali i linim i autorskim tekstovima o identitetima, procesu coming out-a i drugim vanim pitanjima vezanim za lezbejsku egzistenciju i poloaj i prava LGBTTIQ osoba. Uivajte Marija Savi
I
OPTE INFORMACIJE O ISTOPOLNOJ ORIJENTACIJI
injenice o istopolnoj orijentaciji

Seksualna orijentacija ne moe biti preneta ni nauena. Strahovi porodica od prenoenja homoseksualnosti ili od regrutovanja u koli ili na drugim mestima, potpuno su bez naune osnove. ~ Dr Dek Vajnberg, predsednik Amerike psihijatrijske asocijacije, 6. oktobar 1977. Seksualna orijentacija nije izbor. Seksualna orijentacija je duboko usaena i nije neto to neko bira da bude ili ne bude. ~ Dr Alan P. Bel, autor studije Seksualna preferencija, Bel, Vajnberg & Hamersmit, Indiana University Press, 1981. Istraivanja ukazuju na to da se istopolna orijentacija formira veoma rano u ivotnom ciklusu, verovatno i pre roenja. ~ Preuzeto iz izjave o seksualnoj orijentaciji Amerike asocijacije psihologa, juli 1994. Veruje se da postoji nekoliko faktora koji odreuju seksualnu orijentaciju. Seksualna orijentacija je verovatno rezultat nekoliko razliitih faktora, ukljuujui genetske, hormonske i faktore sredine. Nijedan od ovih faktora nije sam odgovoran za odreivanje seksualne orijentacije. Samo psiholoki i drutveni uticaji ne mogu izazvati homoseksualnost. ~ Tineke Bod: Zato je moje dete gej?, Federacija roditelja i prijatelja lezbejki i gej mukaraca, 1988.
Opte informacije o istopolnoj orijentaciji
Postoje dokazi da roditelji imaju veoma malo uticaja na ishod seksualne orijentacije svoje dece u normalnim uslovima vaspitavanja. ~ Dun Makover Rejni, doktor nauka (odgovor iz broure) Zato je moje dete gej?, Federacija roditelja i prijatelja lezbejki i gej mukaraca, 1988. Gej mukarci i lezbejke otkrivaju svoju seksualnu orijentaciju. Oni nisu regrutovani niti su im mozgovi isprani da bi prihvatili gej stil ivota. Deca koja su gejevi ili lezbejke, esto su veoma rano svesna da su razliita. Ona generalno postaju svesna svoje seksualne orijentacije tokom adolescencije ili na poetku zrelog doba. ~ R. R. Troiden, Formiranje seksualnih identiteta, The Journal of Homosexuality 17. Istopolna orijentacija nije mentalni niti emocionalni poremeaj. Istraivanja o homoseksualnosti su veoma jasna. Istopolna orijentacija nije mentalno oboljenje niti moralna izopaenost. To je jednostavno nain na koji manjina populacije izraava ljubav i seksualnost. Mnoga istraivanja dokumentuju mentalno zdravlje gej mukaraca i lezbejki. Sve studije o sposobnosti rasuivanja, stabilnosti, pouzdanosti i drutvenoj i profesionalnoj prilagoenosti pokazuju da gej mukarci i lezbejke u istoj meri dobro funkcioniu onoliko koliko i heteroseksualne osobe. ~ Amerika psihijatrijska asocijacija i Amerika asocijacija psihologa, jul 1994. Napori da se promeni neija seksualna orijentacija su neefikasni i mogu biti tetni. Rezultati istraivanja pokazuju da napori da se lezbejke i gejevi poprave nisu nita drugo do drutvene predrasude iskrivljene kroz psiholoke tretmane.
10
~ preuzeto iz izjave o seksualnoj orijentaciji Amerike asocijacije psihologa, jul 1994. Ne postoje nauni dokazi koji podravaju efektnost bilo koje terapije koja pokuava da lezbejke i gejeve promeni u heteroseksualne. ~ Don C. Gonsiorek i Dejms D. Vejnrih:Homoseksualnost - uticaji istraivanja na javnu politiku Svi pokuaji da lezbejke i gejevi postanu heteroseksualni propadaju. ~ D. C. Haldeman, Praksa i etika terapije za konverziju seksualne orijentacije, Journal of Consulting and Clinical Psihology 62, 1994. Grupe koje pokuavaju da promene seksualnu orijentaciju ljudi kroz tzv. konverzivnu terapiju, u zabludi su i rizikuju da nanesu mnogo tete onima za koje kau da pokuavaju da im pomognu. ~ Dr Rejmond Foler, izvrni direktor Americke asocijacije psihologa Klinika iskustva ukazuju na to da svaka osoba koja trai konverzivnu terapiju moe to raditi zbog drutvenih predrasuda koje su izazvale internalizovanu homofobiju, i da su gej mukarci i lezbejke koji su pozitivno prihvatili svoju seksualnost, bolje prilagoeni od onih koji nisu. ~ Amerika psihijatrijska asocijacija Frekvenca homoseksualnosti je konstantna bez obzira na nove zakone ili drutvene stavove. Lezbejke i gejevi ine oko 10% populacije i to je broj koji je iznenaujue konstantan u razliitim kulturama, bez obzira na razliite moralne vrednosti i standarde odreene kulture. Nasuprot nekim pretpostavkama, frekvenca homoseksualnosti se ne menja sa novim moralnim zakonima ili drutvenim obiajima. ~ Preuzeto iz izjave o seksualnoj orijentaciji Amerike asocijacije psihologa, jul 1994.
11
Mladi koji su lezbejke ili gejevi u veem su riziku od samoubistva. Za mlade koji su lezbejke ili gejevi dva do tri puta je verovatnije da e pokuati samoubistvo nego njihovi heteroseksualni vrnjaci. Lezbejke tinejderke i gej tinejderi ine 30% svih uspelih samoubistava meu adolescentima. ~ Ameriko Ministarstvo zdravlja i humanitarnih slubi: Izvetaj radne grupe sekretarijata o samoubistvima meu mladima, Vaington D.C, 1989. Lezbejke i gej mukarci su jednako sposobni da budu dobri roditelji kao i heteroseksualci. Deca koja su odgajana u lezbejskim ili gej domovima ne razlikuju se u bilo kom aspektu psiholokog, drutvenog ili seksualnog razvoja od dece iz heteroseksualnih porodica. ~ C. J. Paterson, Deca gej ili lezbejskih roditelja, Child Development 63. Trideset pet razliitih studija pokazalo je da kod dece gej i lezbejskih roditelja ne postoji vea verovatnoa da e postati istopolno orijentisani nego kod dece heteroseksualnih osoba i da su ona isto tako dobro prilagoena. ~ Dejn Gros, Novi izazovi mladosti: odrastanje u gej domovima, New York Times, 11. februar, 1991. Lezbejke i gejevi vrlo retko seksualno zlostavljaju decu. U Americi 90% od ukupnog broja seksualno zlostavljane dece zlostavljano je od strane heteroseksualnih mukaraca. Zlostavljai su skoro uvek lanovi porodice, bliski porodini prijatelji ili majin partner. ~ P. J. Falk Majke lezbejke: Psiholoke pretpostavke u porodinom zakonu, American Psychologist 44, 1989. ~ Meri Kos i drugi, Nebezbedni raj: Muko nasilje nad enama u kui, na poslu i u drutvenoj zajednici, Amerika asocijacija psihologa, 1994.
12
Lezbejke i gejevi nisu opsednute seksom. Lezbejke i gej mukarci imaju isto interesovanje za seksualne aktivnosti kao i heteroseksualne osobe, ni vie ni manje. ~ Alan P. Bel i Martin S. Vajnberg, Institut za seksualna istraivanja: Homoseksualnost: Studija ljudske razliitosti, Simon i uster, 1978. Ne postoji poseban gej ivotni stil. ivoti lezbejki i gej mukaraca razlikuju se kao i ivoti heteroseksualnih osoba. ~ Linda D. Garnets i Daglas C. Kimel, Psiholoke perspektive o lezbejskim i iskustvima gej mukaraca, Columbia University Press, 1995. Izvor: http://hcqsa.virtualave.net/facts.html Prevela: Danijela ivkovi
13
Najea pitanja i odgovori u vezi sa istopolnom orijentacijom

Iako su najnovija istraivanja pokazala da je seksualna orijentacija stalna i nepromenljiva, neki ljudi i dalje smatraju da bi lezbejke i gejevi mogli da je promene ukoliko bi to eleli. Da li biste vi mogli da promenite svoju seksualnu orijentaciju na neiji zahtev? Da li biste to eleli? Zato biste eleli, a zato ne? Mnogi ljudi smatraju da je istopolna orijentacija izbor, i da su gej ljudi odluili da budu gej. Ako smatrate da je istopolna orijentacija stvar izbora, da li smatrate da je i heteroseksualnost stvar izbora? Kada ste izabrali svoju seksualnu orijentaciju? Pretpostavimo za trenutak da je seksualna orijentacija stvar izbora (mada to nije sluaj): Da li to znai da lezbejke i gejevi ne zasluuju da budu zatieni civilnim pravima? Pre nego to odgovorite na ovo pitanje, uzmite u obzir sledee: iako je u naoj zemlji (SAD) religijska pripadnost stvar izbora, naa Vlada prua zatitu od diskriminacije na osnovu ovog linog izbora. Trenutno naa Vlada ne omoguava lezbejkama i gejevima da imaju beneficije koje se stiu brakom, ili zatitu od diskriminacije pri zapoljavanju i reavanju stambenog pitanja. Da li lezbejke i gejevi treba da plaaju porez vladi koja im ne obezbeuje osnovna civilna prava i zatitu?
14
Zbog ega lezbejke i gejevi treba da ulau novac u fondove koji omoguavaju heteroseksualnim parovima specijalna prava i povlastice, a izuzetno malo daju za beneficije istopolnih parova? Da li biste odbili donaciju organa koji bi vam spasao ivot, ukoliko bi donator organa bio lezbejka/gej? Da li je pravedno da heteroseksualni parovi, koji su u braku sat vremena, imaju vea legalna prava i odgovornosti jedni prema drugima, od istopolnih parova koji su zajedno 25 godina? Da je vae dete lezbejka ili gej: Da li biste ga jednako voleli? Da li biste eleli da vae dete ivi i raste u drutvu koje odbija da ga prihvati i obezbedi mu jednaka prava? Da li biste eleli da ljudi donose zakljuke o vaem detetu na osnovu stereotipa i mitova ili biste eleli da sude na osnovu logike, injenica i linih merila? Da li biste verovali da vae dete manje zasluuje da ima osnovna civilna prava, slobodu da provede ivot sa osobom koju voli i prednosti legalnog braka? Ako je va komija ili saradnik gej: Na koji nain bi njena/njegova seksualna orijentacija uticala na vas? Ukoliko bi ona/on dobila/o jednaka prava, da li bi to ugrozilo vaa prava? Na koji nain? Trenutno lezbejski i gej parovi nemaju pravo na legalan brak, dok heteroseksualne osobe uivaju sva prava legalne zajednice. Ko sada ima specijalna prava? Da li bi legalizacija lezbejskih i gej brakova na bilo koji nain ometala pravo na brak drugih ljudi? Kako?
15
Na koji nain bi to uticalo na beneficije koje trenutno uivaju heteroseksualni parovi? Da li bi mogunost sklapanja gej brakova uticala na va brak, i na koji nain? Rasprostranjeno je pogreno uverenje da lezbejke i gejevi ee zlostavljaju decu od heteroseksualnih osoba. Ovaj mit je dugo bio korien u onemoguavanju lezbejki i gejeva da rade sa decom. Istina je da decu najee zlostavljaju heteroseksualni mukarci. Razmiljajui na isti nain, zato ne bismo zabranili heteroseksualnim mukarcima da predaju deci u kolama, vode ih na kampovanja ili da, uopte, rade sa decom? Ukoliko je istina da je zadatak predloga Zakona za zatitu institucije braka (DOMA- Defence of Marriage Act) da titi ovu instituciju... Zbog ega broj razvoda po osobi ne bi bio ogranien? Stopa razvoda u naoj zemlji kree se oko 50%. Razvod predstavlja ozbiljnu opasnost po instituciju braka, ali se DOMA ne bavi ovim problemom. Zbog ega? Ako imamo u vidu da su mnoge pristalice DOMA-e razvedene osobe, ak i vie puta, moemo li ih smatrati osobama koje shvataju vanost braka? Da li se oni zaista zalau za zatitu institucije braka ili se zalau za zatitu svojih heteroseksistikih principa? Zbog ega tako veliki broj ljudi smatra da je AIDS/HIV gej bolest kada: Izvetaji Svetske zdravstvene organizacije govore da je u vie od 70% sluajeva irom sveta, za prenoenje AIDS/HIV-a kriv heteroseksualni odnos?!
16
Prema statistikim podacima CDC-a (jul 1997.), heteroseksualni seks je najbre rastui nain prenoenja HIV-a u Sjedinjenim Dravama. Za godinu dana sa 15% je porastao na 20%, naspram 5% intravenoznih narkomana i 5% gej mukaraca. Lezbejke su najmanje ugroene u pogledu dobijanja HIV-a putem seksualnog kontakta. ta je seksualna orijentacija? Seksualna orijentacija je jedna od etiri komponente seksualnosti. Karakterie je stalno prisutna emotivna, romantina, seksualna, ljubavna privlanost u odnosu na osobe odreenog pola. Preostale tri komponente seksualnosti su: bioloki pol, rodni identitet (biti ensko ili muko u psiholokom smislu), i drutvena rodna uloga (odreene norme ponaanja drutveno propisane za pripadnike enskog i mukog pola). Prepoznatljive su tri razliite seksualne orijentacije: Istopolna orijentacija (homoseksualnost) - privlanost u odnosu na osobe istog pola, Heteroseksualnost - privlanost u odnosu na osobe suprotnog pola i Biseksualnost - privlanost u odnosu na osobe oba pola. Osobe istopolne orijentacije esto se nazivaju gejevima (odnosi se i na ene i na mukarce) i lezbejkama (vai samo za ene). Seksualna orijentacija se, za razliku od seksualnog ponaanja, odnosi na oseanja i sopstveni koncept (self-concept). Osobe mogu i ne moraju pokazivati svoju seksualnu orijentaciju kroz svoje ponaanje. ime je prouzrokovana odreena seksualna orijentacija jedne osobe? Naunicima i dalje nije jasno na koji nain se odreena seksualna orijentacija razvija kod pojedinca.
17
Razliite teorije, poreklo seksualne orijentacije pronalaze u razliitim izvorima kao to su genetski ili uroeni hormonski sklop, ivotno iskustvo u najranijem detinjstvu, itd. Naunici se slau u tome da se kod veine ljudi seksualna orijentacija formira u ranim godinama ivota i da je ini sloeni sklop biolokih, psiholokih i socijalnih faktora. Da li je seksualna orijentacija stvar izbora? Ne. Seksualna orijentacija kod veine ljudi ispoljava se u ranoj adolescenciji, pre nego to doe do prvih seksualnih iskustava. Dosta ljudi je tokom dugog niza godina, bezuspeno pokuavalo da svoju istopolnu orijentaciju promeni u heteroseksualnost. Zbog toga psiholozi smatraju da za veinu ljudi istopolna orijentacija ne predstavlja svestan izbor koji moe biti izmenjen po sopstvenom nahoenju. Da li je istopolna orijentacija mentalna bolest ili emocionalni problem? Ne. Psiholozi, psihijatri i drugi strunjaci za mentalno zdravlje slau se u tome da istopolna orijentacija ne spada u mentalne bolesti, poremeaje ili emocionalne probleme. Nauna istraivanja koja se vre tokom poslednjih trideset pet godina, pokazuju da istopolna orijentacija, sama po sebi, nije povezana sa emocionalnim i socijalnim problemima. U prolosti, homoseksualnost je smatrana boleu jer su strunjaci za mentalno zdravlje kao i drutvo, svoje pogrene stavove formirali na osnovu podataka koji su se odnosili uglavnom na lezbejke i gejeve koji se podvrgavaju terapiji. Onog trenutka kada su uzeti u obzir i podaci o gej ljudima koji nisu pod terapijom, ideja o tome da je istopolna orijentacija bolest proglaena je netanom. Godine 1973. Ameriko udruenje psihijatara je znaaj rezultata novih istraivanja potvrdilo time to je termin homoseksualnost izbaen sa zvanine liste mentalnih i emocionalnih poremeaja.
18
Godine 1975. Ameriko udruenje psihologa izdalo je rezoluciju kojom je podralo ovu akciju. Obe organizacije su podstakle profesionalce koji se bave mentalnim zdravljem na razbijanje predrasude da je seksualna orijentacija povezana sa mentalnom boleu. Nakon to je homoseksualnost zvanino skinuta sa spiska mentalnih bolesti, ova odluka jo jednom je potvrena rezultatima dodatnih istraivanja, i od strane obe asocijacije. Da li lezbejke i gejevi mogu biti dobri roditelji? Da. Studije koje se bave poreenjem dece koju odgajaju istopolni i heteroseksualni roditelji, pokazale su da ne postoje razlike u razvoju ove dve grupe dece; ne postoje razlike u inteligenciji, psiholokom i socijalnom prilagoavanju, popularnosti meu prijateljima, razvoju identiteta drutvenih polnih uloga, ili razvoju seksualne orijentacije. Jo jedno stereotipno, potpuno pogreno verovanje u vezi sa istopolnom orijentacijom jeste da gejevi ee od heteroseksualnih mukaraca imaju tendenciju da seksualno zlostavljaju decu. Ne postoje podaci iz kojih proizlazi da su gejevi podloniji zlostavljanju dece od heteroseksualaca. Zbog ega neke lezbejke i gejevi priaju ljudima o svojoj seksualnoj orijentaciji? Zato to je za njihovo mentalno zdravlje vrlo vano da priu o ovom aspektu njihove linosti podele sa drugim ljudima. Ustanovljeno je da je proces razvoja identiteta kod lezbejki i gejeva nazvan coming out, vrsto povezan sa psiholokim prilagoavanjem. to je slika o lezbejskom/gej identitetu pozitivnija, to e njihovo mentalno zdravlje biti bolje, a samopotovanje vee.
19
Zbog ega je coming out teak proces za neke lezbejke i gejeve? Zbog mnogobrojnih stereotipa i nepotrebnih predrasuda u odnosu na lezbejke i gejeve, coming out za njih predstavlja veliki izazov koji moe proizvesti emocionalne patnje. Kada prvi put postanu svesni privlanosti u odnosu na osobe istog pola, lezbejke i gejevi mogu se oseati usamljeno i kao da su drugaiji. Takoe mogu strahovati da e, u sluaju da naprave coming out, biti odbaeni od strane porodice, prijatelja, saradnika, verskih institucija. Pored toga, lezbejke i gejevi vrlo su esto meta diskriminacije i nasilja. Pretnja nasiljem i diskriminacijom velika je prepreka u razvoju gej populacije. Istraivanje sprovedeno 1989. godine pokazuje da je 5% gejeva i 10% lezbejki u poslednjih godinu dana prijavilo fiziko zlostavljanje ili napad izazvan injenicom da su homoseksualci. etrdesetsedam posto homoseksualaca je prijavilo da su u toku svog ivota doiveli neki vid diskriminacije. I druga istraivanja pokazuju da postoji visoka stopa diskriminacije i nasilja. ta bi pomoglo lezbejkama i gejevima da prevaziu predrasude i diskriminaciju u odnosu na njih? Ljudi koji dobro poznaju neku lezbejku ili geja imaju najpozitivnije stavove u odnosu na itavu gej populaciju. Iz ovoga psiholozi zakljuuju da se negativan odnos prema LG populaciji bazira na stereotipima i predrasudama, a ne na stvarnom iskustvu. I u ovom sluaju zatita od nasilja i diskriminacije vrlo je vana, kao i za sve manjinske grupe. Neke drave (SAD) nasilje protiv individue na osnovu njene/ njegove seksualne orijentacije smatraju zloinom iz mrnje, dok
20
osam drava ima zakon protiv diskriminacije na osnovu seksualne orijentacije. Da li se terapijom moe promeniti seksualna orijentacija? Ne. Iako istopolna orijentacija ne spada u mentalne bolesti i ne postoje nauni razlozi za pokuaje promene istopolne u heteroseksualnu orijentaciju, neke osobe iskazuju elju da promene svoju ili tuu seksualnu orijentaciju (npr. roditelji trae da njihovo dete ide na terapiju). Terapeuti koji sprovode ovu vrstu terapije izjavljuju da su tokom tretmana uspeli da promene seksualnu orijentaciju svojih klijenata iz istopolne u heteroseksualnu. Paljivim pregledanjem njihovih izvetaja zapaaju se injenice koje izazivaju sumnju: veina ovih tvrdnji potie od organizacija i institucija koje imaju ideoloki pogled na seksualnu orijentaciju, a ne od ljudi koji se bave istraivanjem mentalnog zdravlja; tretmani i njihovi rezultati slabo su dokumentovani; periodi praenja klijenata nakon zavretka terapije traju nedovoljno. Ameriko udruenje psihologa je 1990. godine objavilo da nauni dokazi ne pokazuju da je terapija za promenu seksualne orijentacije uspena, i da moe izazvati vie tete nego koristi. Izmena neije seksualne orijentacije ne odnosi se samo na izmenu neijeg seksualnog ponaanja; bilo bi potrebno promeniti neije emocije, romantina i seksualna oseanja, rekonstruisati neiji sopstveni koncept i socijalni identitet. Iako se neki terapeuti bave izmenom seksualne orijentacije, postavlja se pitanje da li je etiki vriti promene jedne, za identitet individue izuzetno vane, odlike koja nije poremeaj, putem terapije. Lezbejke i gejevi se ne podvrgavaju terapiji samo sa eljom da tokom tretmana izmene svoju seksualnu orijentaciju; kao i svakoj drugoj osobi, i lezbejkama i gejevima terapija moe biti potrebna iz nebrojeno mnogo razloga.
21
Izmeu ostalog, mogue je da im je psiholoka pomo potrebna u vezi sa procesom coming outa, prevazilaenjem predrasuda i nasilja sa kojim se sreu, itd. Zbog ega je za drutvo vano da bude bolje edukovano u vezi sa istopolnom orijentacijom? Vrlo je verovatno da e edukacijom o seksualnoj orijentaciji i homoseksualnosti, predrasude koje ljudi imaju u odnosu na gej populaciju biti znatno umanjene. Prosleivanje verodostojnih informacija o istopolnoj orijentaciji naroito je vano za mlade ljude koji i sami imaju dileme u vezi sa svojim seksualnim identitetom. Strah da e dostupnost ovih informacija uticati na neiju seksualnu orijentaciju je bezrazloan. Poreklo seksualne orijentacije Seksualna orijentacija, bilo da je heteroseksualna, istopolna ili biseksualna, nije neto to se moe izabrati. Novija istraivanja pokazuju da seksualna orijentacija ima genetske i bioloke komponente i da se odreuje pre ili neposredno nakon roenja osobe. Kao i heteroseksualne osobe, lezbejke i gejevi svoju seksualnost otkrivaju u toku procesa sazrevanja; oni nisu vrbovani, zavedeni ili naueni da budu homoseksualci (Bel, Vajnberg M.S. & Hamersmit, 1981., Troiden, 1989.). Jedini izbor koji lezbejke i gejevi mogu da naprave jeste da li e svoj ivot iveti iskreno ili prema nerealnim oekivanjima zajednice. Da li je istopolna orijentacija psiholoki problem ili mentalna bolest? Ameriko udruenje psihologa i Ameriko udruenje psihijatara ne smatraju istopolnu orijentaciju emocionalnim ili mentalnim
22
poremeajem.2 Rezultati objavljenih istraivanja pokazuju da ne postoje bitne razlike izmeu mentalnog zdravlja heteroseksualnih osoba i lezbejki i gejeva. I pored toga, drutveni ig koji nosi LG populacija moe proizvesti emocionalne patnje. Da li je istopolna posledica odrastanja u siromanim porodicama i nedostatka verskih uverenja? Lezbejke i gejevi odrastaju u svim vrstama porodica; potiu iz ruralnih predela, velikih gradova, kao i svih drugih sredina. LG populaciju ine ljudi sa najrazliitijim socioekonomskim, etnikim i verskim poreklom. Postoje dokazi da u uobiajenim uslovima odrastanja roditelji imaju vrlo mali uticaj na seksualnu orijentaciju svoje dece. (Reini, 1988.). Ponaanje roditelja moe uticati na nain na koji e dete prihvatiti sopstvenu seksualnost; ne da li e biti heteroseksualno ili lezbejka/gej. Da li je istopolna orijentacija izazvana zlostavljanjem ili loim iskustvom sa osobama suprotnog pola? Mnogi ljudi u svom detinjstvu preive razliite vrste zlostavljanja i zanemarivanja i kada odrastu budu heteroseksualni. Veina ljudi, heteroseksualnih, kao i lezbejki i gejeva, imaju loa iskustva sa osobama suprotnog pola. Ne postoji povezanost izmeu ovih pojava i istopolne orijentacije. Da li se istopolna orijentacija moe leiti? Obzirom na injenicu da istopolna orijentacija ne spada u bolesti i poremeaje, nema razloga da bude leena.
2 17. maja 2008. godine Srpsko lekarsko drutvo potvrdilo je stav Svetske zdravstvene organizacije o uklanjanju homoseksualnosti sa liste bolesti. (prim. urednice) LABRIS - organizacija za lezbejska ljudska prava
23
Neki terapeuti tvrde da mogu da oslobode lezbejke i gejeve njihovih homoseksualnih elja, ali metode njihovog rada su pod velikim znakom pitanja, i vrlo retko rezultiraju trajnom izmenom neije seksualne orijentacije (Haldeman, 1994.). Prema Amerikom udruenju psihologa, ne postoji nijedan nauni dokaz koji bi govorio u prilog terapiji iji je cilj promena istopolne u heteroseksualnu orijentaciju. Direktor Amerikog udruenja psihologa, dr Rejmond Foler, tvrdi: Oni koji se trude da promene seksualnu orijentaciju ljudi putem terapije preobraanja, krajnje su nepromiljeni i mogu naneti veliku psiholoku tetu onima kojima, kako tvrde, ele da pomognu. Ameriko udruenje pedijatara takoe tvrdi: Terapija koja je usmerena na izmenu neije seksualne orijentacije kontraindikativna je jer moe prouzrokovati oseaj krivice i anksioznost, i nema potencijala za ostvarivanje promene u orijentaciji. Ameriko udruenje medicinara: Gej osobama ne preporuujemo terapiju averzije. Putem psihoterapije, lezbejke i gejevi mogu prihvatiti svoju seksualnu orijentaciju i razumeti drutveni odnos prema tome. Ameriko udruenje psihijatara izjavljuje: Ne postoje zvanini nauni dokazi koji govore u prilog reparativne terapije, kao naina za izmenu neije seksualne orijentacije. Lezbejke i gejevi koji su prihvatili svoju seksualnu orijentaciju, bolje su prilagoeni od onih koji nisu bili spremni za to.
Gej nain ivota

ta je to gej nain ivota?
Kao to ne postoji heteroseksualni nain ivota, tako ne postoji ni gej nain ivota. Antigej aktivisti promoviu ideju da se ivot lezbejki i gejeva vrti oko seksa i potrage za seksualnim kontaktima, i da je jedini iden24
titet koji gej ljudi imaju, iskljuivo zasnovan na istopolnoj orijentaciji. Za antigej organizacije ovo je jedini postojei gej nain ivota, i one se zalau da ovaj pogrean stav postane opte prihvaen. U stvarnosti, ivoti lezbejki i gejeva razlikuju se kao i ivoti heteroseksualnih ljudi (Garnets&Kimmel, 1993.). Neki odluuju da ive u dugim vezama, neki biraju da budu sami; neki parovi ele da podiu decu, neki ne. Vrste hobija, interesovanja i aktivnosti razliite su, ba kao i kod heteroseksualnih osoba. Koliko gej ljudi postoji? Stopa zastupljenosti lezbejki i gejeva u itavoj populaciji, kree se oko 10%. Organizacije koje osporavaju LG prava, stalno nastoje da ovu cifru umanje. Uprkos svemu, 10% je opte prihvaen podatak. U pokuaju da umanje legitimnost civilnog prava na zatitu lezbejki i gejeva, antigej organizacije i homofobini politiari zloupotrebili su informacije koje su prikupljene putem istraivanja koje je sproveo institut Batel, tvrdei da samo 1% populacije ine LGBT osobe. Cilj ovog istraivanja nije bilo utvrivanje seksualnosti ispitanika. Ciljna grupa ovog istraivanja bili su mukarci starosne dobi od 20 do 30 godina. Postavljana su pitanja u vezi sa njihovom seksualnom aktivnou u proteklih 10 godina, i da li sebe smatraju iskljuivo homoseksualnima. U vezi sa tim pojavilo se nekoliko problema: ene, samim tim i lezbejke, nisu bile ukljuene u istraivanje. Ispitanici su bili mukarci od 20 do 30 godina; mnoge lezbejke i gejevi u tim godinama jo uvek nisu sigurne u svoju seksualnu orijentaciju; ak i ako su imale seksualno iskustvo sa osobama istog pola, nerado se odluuju da sebe svrstaju u grupu LGBT osoba.
25
Ne retko se dogaa da osobe koje nisu u potpunosti prihvatile svoju seksualnu orijentaciju preuzimaju heteroseksualno ponaanje da bi se tako ogradili od svoje istopolne orijentacije. Na ovaj nain, uesnici studije tite se od mogunosti da budu smatrani iskljuivim homoseksualcima, iako su njihove elje usmerene ka osobama istog pola. Istraivanje nije garantovalo anonimnost (traen je broj socijalnog osiguranja, adresa radnog mesta, i sl.). Vrlo je verovatno da su gejevi koji nisu javno out (njihovi prijatelji, porodica i saradnici na poslu ne znaju da su oni gej), imali manje anse da iskreno odgovaraju na pitanja. Vei deo LGBT populacije ivi u tajnosti i verovatno ne bi uestvovali u ovakvom istraivanju. Dokle god bude postojao ig srama kojim drutvo obeleava LG osobe i dokle god se lezbejkama i gejevima ne dozvoli da slobodno i otvoreno ive svoje ivote, postojae sporovi u vezi sa tim. Ono to svakako moemo rei jeste da svaka osoba redovno dolazi u kontakt sa makar jednom lezbejkom ili gejem, bila ona toga svesna ili ne. Gej osobe su opsednute seksom?! Suprotno opte prihvaenom verovanju, lezbejke i gejevi nisu nita vie opsednuti seksom od heteroseksualnih osoba (Bel, Vajnberg, 1978.), niti ih privlai svaka osoba istog pola koju sretnu. ivote lezbejki i gejeva, kao i ivote heteroseksualnih osoba, ne ini samo seks, ali je jasno zbog ega je ovaj stav tako rasprostranjen. Veina ljudi i ne shvata da poznaje lezbejke i gejeve. Iz toga sledi da je njihovo znanje o homoseksualnosti zasnovano na informacijama koje dobijaju putem medija ili antigej organizacija, koje ne pruaju ni priblinu sliku jednog uobiajenog predstavnika LG populacije ili lezbejskog/gej para. Obzirom na to da se mediji bave prodajom novosti, bilo koja vrsta radikalnog ponaanja moe posluiti za te svrhe; antigej or26
ganizacije bave se predstavljanjem homoseksualaca kao velikih hedonista. Zbog toga je njihova panja usmerena na najradikalnija ponaanja koja se ispoljavaju u LG populaciji. Lezbejke i gejevi su promiskuitetni?! Promiskuitet nije povezan sa neijom seksualnom orijentacijom, ve sa vrednosnim normama i uverenjima. Kao i u heteroseksualnoj populaciji, neke lezbejke i gejevi su promiskuitetni, a neke/i ne. U istraivanju vrenom 1992. godine, 55,5% gejeva i 71,2% lezbejki prijavilo je da imaju stabilnu vezu (Overlooked Opinions, 1993.). Da li su lezbejke i gejevi nesreni i usamljeni ljudi? lanovi antigej organizacija vole da dokazuju da je gej nain ivota lo, tvrdei da je veina lezbejki i gejeva usamljena i nesrena. Veina lezbejki i gejeva nije nesreno i usamljeno, ali jednim delom su antigej organizacije u pravu: biti gej u naem drutvu nije nimalo lako. Drutveno igosanje, odbacivanje od strane porodice, prijatelja i crkve, diskriminacija i oseaj drutvene izolacije mogu izazvati emocionalnu pusto. Ono to antigej organizacije preutkuju jeste injenica da su oni deo problema: irei zlonamerne lai koje demonizuju lezbejke i gejeve, oni podstiu homofobiju u drutvu i na taj nain ine ovaj svet netolerantnim u odnosu na lezbejke i gejeve. Da li su lezbejke radikalne feministkinje koje mrze mukarce? Najvei broj lezbejki jesu feministkinje, a veina feministkinja ne mrzi mukarce. One samo podravaju stav da ene zasluuju jednaka prava, da samostalno donose odluke, i da imaju jednake mogunosti za drutveni i profesionalni razvoj i napredak, kao to mukarci ve imaju.
27
Zbog ega se lezbejke i gejevi razmeu svojom seksualnou? Zato to ne zadre za sebe? Veina lezbejki i gejeva se ne razmee svojom seksualnou. Tanije, mnogi se trude da to bolje sakriju svoju seksualnu orijentaciju. U naem drutvu postoje dupli standardi. Ono to neki smatraju razmetanjem lezbejki i gejeva, kod heteroseksualnih osoba se smatra uobiajenim, svakodnevnim ponaanjem. Kada heteroseksualni par hoda drei se za ruke, to se smatra normalnim ponaanjem, veoma mali broj ljudi e takvo ponaanje smatrati neprimerenim, ukoliko ga uopte primete. Nasuprot tome, lezbejski ili gej par koji se ponaa na isti nain, gotovo sigurno e biti primeen i optuen za razmetanje svojom seksualnou ili promociju svog naina ivota. Zbog toga mogu doi u situaciju da budu ikanirani ili ak fiziki napadnuti. Heteroseksualnim osobama dozvoljeno je da priaju o svojim suprunicima i partnerima. Mogu da nose burmu, da dre fotografije svojih voljenih na radnom stolu u firmi, da se ljube pri rastanku na aerodromu, da dolaze sa svojim voljenim biem na proslave, itd. Lezbejka ili gej koji bi izabrao ovakvo ponaanje, bio bi vien kao neko ko izaziva nevolje ili kao radikalni homoseksualac koji isteruje svoja prava. Istina je da veina lezbejki i gejeva ne eli da se javno izjanjava; oni jednostavno ele da budu u mogunosti da objedine razliite aspekte svog ivota, na isti nain koji je dozvoljen heteroseksualnim osobama. Ono to veina ljudi misli kad kae da lezbejke i gejevi treba da zadre svoj ivot za sebe, jeste da treba da dre svoje ivote u tajnosti. Zamislite na trenutak da treba da tajite postojanje najvanije osobe u vaem ivotu!
28
Ono to lezbejke i gejevi rade u krevetu odvratno je i perverzno! Ono to dve odrasle osobe rade dobrovoljno u privatnosti svoje spavae sobe, ne tie se nikog drugog do njih samih. Ono to lezbejke i gejevi rade u krevetu, ne razlikuje se od onoga to heteroseksualne osobe rade u svojim krevetima. Intimnosti koje razmenjuju mnogi lezbejski i gej parovi mogu se smatrati blagim i nenim u odnosu na stvari koje rade neki heteroseksualni parovi.
Istopolna orijentacija, deca i porodine vrednosti

Da li su gejevi skloniji zlostavljanju dece? Jedan od najstarijih i najtetnijih mitova jeste povezivanje istopolne orijentacije sa zlostavljanjem dece. U stvarnosti, decu najee zlostavljaju odrasli mukarci heteroseksualne orijentacije. esto se radi o lanu porodice ili porodinom prijatelju (Falk, 1989.,Kos, 1994.). Pedofili koji zlostavljaju decu istog pola gotovo nikada nisu homoseksualci (Grot&Birnbaum, 1978.). Podaci govore da je zlostavljanje dece od strane heteroseksualnih ena retka pojava, kod lezbejki jo manje prisutna (Erikson, Valbek&Sili, 1988., Finkelhor, 1984., Donson&irer, 1987.). Lezbejke i gejevi vrbuju decu i zavode naivne odrasle osobe?! U nastojanju da proire strah i neznanje, organizacije koje osporavaju lezbejska i gej prava esto opisuju lezbejke i gejeve kao seksualne grabljivice koje vrbuju i zavode to je mogue vie ljudi. Lezbejke i gejevi, kao i heteroseksualne osobe, svoju seksualnost otkrivaju u toku sazrevanja; oni nisu vrbovani, zavedeni, niti im je mozak ispran tako da se priklone gej nainu ivota (Bel, Vajnberg Hamersmit, 1981., Troiden, 1989.).
29
U sluaju da ele nekoga da vrbuju, lezbejke i gejevi bi se susreli sa velikim tekoama: ta bi imali da ponude? Odbacivanje od strane porodice i prijatelja, strah od diskriminacije, stalnu izloenost ikaniranju, nasilju i moguu smrt izazvanu od strane homofobinih osoba? Ideja vrbovanja je u potpunosti bez naune osnove (Vajnberg, 1977.). Zbog ega je vano edukovati mlade o istopolnoj orijentaciji? Nisu svi tinejderi heteroseksualni; 7,2 miliona Amerikanaca mlaih od 20 godina su lezbejke i gejevi (Statistical Abstract of the United States, 1991, & Kinseys estimates). U izvetaju Instituta Hetrik-Martin 1992. godine izneti su podaci da 80% lezbejki i gejeva u tinejderskom uzrastu pati od oseaja izolovanosti. 45% gejeva i 20% lezbejki doivelo je verbalni ili fiziki napad u srednjoj koli, a 28% ovih tinejdera prisiljeno je da napusti kolu. Lezbejke i gejevi u tinejderskom uzrastu su dva do tri puta skloniji suicidu od svojih vrnjaka i ine preko 30% ukupnog broja suicida poinjenih meu tinejderima. Godine 1989. suicid je bio glavni uzrok smrti gejeva, lezbejki i transrodnih osoba tinejderskog uzrasta (Gibson, 1989.). Oigledno je da bi tane informacije, pozitivni modeli ponaanja, podrka dobro informisanih profesora, terapeuta i prijatelja bili od velikog znaaja i pomoi tinejderima koji se bore da izau na kraj sa svojom seksualnom orijentacijom. Ameriko udruenje pedijatara objavilo je: Pedijatri bi trebalo da budu svesni injenice da su neki od njihovih mladih pacijenata lezbejke/gejevi ili imaju dileme u vezi sa svojom seksualnom orijentacijom. Osobe ije je zanimanje briga o zdravlju mladih trebalo bi da raspolau injenicama i prosleuju aktuelne, neosuujue informacije na poverljiv nain. Mlade lezbejke i gejevi nisu jedini kojima su potrebne tane informacije o istopolnoj orijentaciji. Poinioci nasilja nad gej osobama, najee su mladi mukarci stari 21 godinu ili manje (Komstok, 1991.). Istraivanje raeno
30
1988. godine pokazalo je da samo 12% mladia uzrasta od 15-19 godina osea da moe da se drui sa lezbejkama i gejevima (Marsiljio, 1993.) Tane informacije koje pobijaju mitove u vezi sa istopolnom orijentacijom, pomoi e nam da budue generacije dece ne izrastaju u ljude pune neznanja, straha i netolerancije prema ljudima koji se razlikuju od njih samih. Da li je verovatnije da e moje dete postati lezbejka/gej, ukoliko je vie izloeno homoseksualnosti? Malo je verovatno da informacije o istopolnoj orijentaciji ili esti kontakti sa lezbejkama i gejevima mogu da utiu na seksualnu orijentaciju deteta. Novija istraivanja pokazala su da na seksualnu orijentaciju utiu genetski i bioloki faktori i da je ona odreena pre ili neposredno nakon roenja deteta. Ukoliko je genetski predodreeno da e biti lezbejka ili gej, dete e to biti bez obzira na to da li je izloeno homoseksualnosti ili ne. Gotovo sve lezbejke i gejevi odrasli su u heteroseksualnom svetu sa vrlo malo kontakata sa homoseksualnou; veinu njih odgajali su heteroseksualni roditelji, poduavali ih heteroseksualni profesori, druili su se sa heteroseksualnom braom/sestrama i prijateljima. Iako su bili okrueni heteroseksizmom u asopisima, knjigama, filmovima i na televiziji, oni su postali lezbejke i gejevi. Treba naglasiti i to da deca koju vaspitavaju lezbejke i gejevi nisu sklonija homoseksualnosti od dece koju vaspitavaju heteroseksualni parovi. Da li su deca lezbejki i gejeva sklonija tome da postanu gej, i da li imaju vie emocionalnih i socijalnih problema? U SAD trenutno postoji izmeu milion i pet miliona lezbejki koje su majke i izmeu milion i tri miliona gejeva koji su oevi (Paterson, 1992.).
31
Veina dece potie iz heteroseksualnih brakova, ali mnoge lezbejke i gejevi biraju da usvoje ili preuzmu starateljstvo nad tom decom, a lezbejke sve ee pribegavaju vetakoj oplodnji. U nekim dravama lezbejkama i gejevima je dozvoljeno da usvajaju i preuzimaju starateljstvo nad decom, ali najee je samo jednom roditelju dozvoljeno da bude legalni staratelj. Zakoni poput ovog ne utiu povoljno na popularisanje porodine zajednice, a ne treba ni spominjati kakve bi bile legalne posledice ovakve uredbe u sluaju da legalni staratelj umre, ili se par razdvoji. Uprkos ovome, mnoge lezbejke i gejevi uspevaju da uspeno vaspitavaju svoju decu. Pregled devet studija koje se bave aspektima linog razvoja kao to su self-concept (sopstveni koncept), moralne norme i inteligencija, pokazuju da ne postoje bitne razlike izmeu dece lezbejki/ gejeva i dece heteroseksualnih osoba (Paterson, 1992.). Takoe, postoji trideset pet razliitih studija pokrenutih u poslednjih 15 godina koje pokazuju da deca lezbejki i gejeva nisu nimalo sklonija tome da i sami postanu lezbejke/gejevi u odnosu na decu heteroseksualnih osoba i da su na istovetan nain prilagoena (Gros, 1991.). Skoranja studija koju je radila Fiona Tasker sa koleda Birkbeck u Holandiji pokazala je da se lezbejke, nebioloke roditeljke dece (co-parent), vie angauju oko dece i ozbiljnije preuzimaju svakodnevne zadatke u brizi oko dece od oeva u heteroseksualnim vezama. Lezbejke i gejevi su protiv porodinih vrednosti, zar ne?! Ono sa ime se veina lezbejki i gejeva ne slae nema nikakve veze sa vrednostima koje porodica eli da prenese na svoju decu, ve sa ogranienom definicijom porodice koju neke organizacije ele da promoviu. Koncept oca, majke i njihove dece, kao jedini legitimni tip porodice, nije nerealan samo u naem drutvu ve je neprikladan za milione amerikih porodica koje ne spadaju u
32
ovaj ogranieni okvir. Samohrani roditelji, porodice koje su usvojile decu, starateljske porodice, proirene porodice (ne odnosi se samo na krvno srodstvo), lezbejske i gej porodice, sve su to vidovi porodinih zajednica koje imaju svoje vrednosti i kao takve treba da budu prepoznate. Tradicionalne vrednosti kao to su ljubav, saoseajnost, odgovornost, iskrenost, integritet, samouverenost i potenje, samo su neke od onih koje bi veina roditelja elela da prenese na svoju decu, bez obzira na seksualnu orijentaciju. Jedna od definicija porodice, koju je zajedniki napravilo nekoliko amerikih asocijacija koje se bave porodicom, glasi: Dve ili vie osoba koje dele prihode, odgovornosti za donesene odluke, imaju iste vrednosti i ciljeve i koje su posveene jedne drugima. Porodica je mesto na kome smo kod kue; gde se razmenjuju emocije i posveenost. Ovo su karakteristike koje najtanije opisuju porodicu, bez obzira na krvno srodstvo, pravne veze, usvojenje ili brak.
Civilna prava i brak

ta je gej agenda? Antigej organizacije optuuju homoseksualce da imaju neki skriveni plan za unitenje svih tradicionalnih moralnih normi u drutvu, i vrlo esto borbu lezbejske/gej populacije za dobijanje jednakih prava nazivaju gej agendom ili skrivenom gej agendom. Suprotno tome, lezbejke i gejevi su vrlo otvoreni u onome za ta se bore i to im je cilj: jednaka prava i zatitu tih prava pri reavanju stambenog pitanja, zapoljavanju, javnim pogodnostima, mogunosti obezbeivanja finansijske i legalne sigurnosti svojim porodicama. Izmiljanje skrivene gej agende nije nita drugo do taktika antigej organizacija za zastraivanje javnosti.
33
Zato je tako mnogo gej ljudi ukljueno u borbu za civilna prava? Pitanje civilnih prava vrlo je vano za gej populaciju obzirom na to da u mnogo sluajeva homoseksualci nemaju osnovna prava koja ostali graani imaju. U mnogim dravama, homoseksualci legalno mogu biti odbijeni pri pokuaju reavanja stambenog pitanja, zapoljavanju i sl., samo na osnovu svoje seksualne orijentacije. Zbog ega bi trebalo da omoguimo zatitu civilnim pravima na osnovu ponaanja? Postoje ljudi koji smatraju da homoseksualci ne zasluuju zatitu civilnih prava jer se, za razliku od rasnih manjina, definiu ponaanjem, a ne neim uroenim kao to je boja koe. Ono to ne uzimaju u obzir jeste injenica da novija nauna istraivanja plasiraju teoriju da je seksualna orijentacija uroena i da se u ivotnom ciklusu javlja vrlo rano. Takoe, istopolna orijentacija se ne moe definisati samo ponaanjem. Seksualna orijentacija (bez obzira na to da li je homoseksualna ili heteroseksualna) odlikuje se stalnom emotivnom, romantinom, seksualnom i duhovnom privlanou u odnosu na osobe odreenog pola. Seksualna orijentacija razlikuje se od seksualnog ponaanja jer se odnosi na oseanja i self-concept (sopstveni koncept). Kroz seksualno ponaanje moe se i ne mora videti seksualna orijentacija jedne osobe. Osoba moe biti lezbejka/gej bez obzira na to da li je imala ili ne seksualni kontakt sa osobom istog pola. Isto tako, heteroseksualne osobe mogu se ponaati kao lezbejke/ gejevi, ali ih to i dalje ne ini lezbejkama ili gejevima. Zar lezbejke i gejevi ne trae specijalna prava? Organizacije koje su protiv zakona koji reguliu diskriminaciju protiv homoseksualaca, ele da prikau zahteve LG populacije kao specijalne prohteve. Oni smatraju da su ve svi jednako zatieni
34
i da bi zakon koji bi zabranio diskriminaciju na osnovu seksualne orijentacije bio specijalno napravljen da bi titio prava lezbejki i gejeva; time bi bila ostvarena specijalna prava. Ono to ne ele da shvate je injenica da heteroseksualne osobe ne gube svoja radna mesta i ne bivaju izbacivani iz stanova samo zbog svoje seksualne orijentacije. Lezbejke i gejevi su mnogo spremniji da se suoe sa postojanjem ovih vidova diskriminacije. LG populacija nije zainteresovana za ostvarivanje bilo koje vrste specijalnih prava. Oni ele jednaka prava i zatitu u vezi sa zaposlenjem, stanovanjem i sl. LG populacija ne tei zakonodavnim programima afirmativne akcije kao to su kvote ili finansijski programi koji se nude poslodavcima koji zapoljavaju homoseksualne osobe. Takoe ne ele da graani koji izdaju sobe u svojim stanovima, zakonski budu prisiljeni da izdaju prostor ljudima koji ne ele da se pridravaju pravila njihove kue. Slino tome, crkve i druge verske institucije bile bi izuzete iz zakona koji bi nalagao zapoljavanje lezbejki i gejeva. Zbog ega se lezbejke i gejevi ale na diskriminaciju kad imaju vea primanja od prosenih?! Profesor Li Badet iz kole za javna pitanja na univerzitetu Merilend u julu 1995. godine objavio je rezultate svog istraivanja u Industrial and Labor Relations Review. Rezultati istraivanja raenog od 1989 do 1991. godine pokazuju da su prihodi gej mukaraca za 11-27% ispod prosenih, dok su prihodi lezbejki za 12-30% nii od prosenih. Profesor Badet takoe je naveo rezultate ankete uraene 1988. godine u Enkridu (Aljaska); u anketi je uestvovao 191 poslodavac od kojih je 27% reklo da ne bi zaposlili lezbejke i gejeve, 26% je reklo da lezbejkama i gejevima ne bi dali unapreenje, a 18% je reklo da bi ih otpustili.
35
Zbog potekoa sa dobijanjem reprezentativnog sluajnog uzorka, veoma mali broj anketa ima za cilj da ustanovi prosene prihode lezbejki i gejeva. Istraivanje prof. Badeta je do danas jedino koje se oslanjalo na podatke prikupljene na dravnom nivou pomou sluajnog uzorka i koje se specifino bavilo pitanjem prihoda i seksualne orijentacije. Zbog ega gejevi ele da se legalizuje pravo na istopolni brak? Zbog ega jednostavno ne ive zajedno? Lezbejski i gej parovi ele da zasnuju brak iz istih razloga iz kojih to rade heteroseksualni parovi: ljubav, druenje, zajedniki interesi, zajedniki ciljevi, emotivna i finansijska sigurnost i u nekim sluajevima elja za osnivanjem porodice. Milioni lezbejki i gejeva ive u dugim i stabilnim vezama, uprkos injenici da homoseksualne zajednice nemaju finansijske, legalne i socijalne povlastice, koje se ulaskom u heteroseksualnu branu zajednicu automatski dobijaju. Trenutno, gej parovi ne stiu automatski pravo da u ime svojih partnera donose pravne ili finansijske odluke, ukoliko iskrsne potreba za tim. Moe im biti uskraeno pravo da vide svoju partnerku/partnera na odeljenju intenzivne nege ili drugim odeljenjima u bolnici. Lezbejski i gej parovi nemaju pravo da donose odluke o sahranjivanju, ili da nasleuju imovinu (ak i zajedniki steenu) kada partner/ka umre. Lezbejskim i gej parovima su uskraene i mnoge finansijske beneficije koje se stiu ulaskom u brak. Nemaju prava na socijalno osiguranje preko svojih partnera, penziju ili otpremninu. Nisu dostojni poreskih olakica koje heteroseksualni parovi dobijaju, niti popusta pri osiguranju koji su obezbeeni za parove u braku. Lezbejke i gejevi bi elele/i legalizaciju istopolnih brakova kako bi svojim voljenim biima mogle/i da obezbede istu vrstu pravne, finansijske i emotivne sigurnosti koju uivaju heteroseksualni parovi.
36
Zar istopolni parovi ne mogu da dobiju beneficije bez zasnivanja brane zajednice? Uz pravnu pomo, neke od povlastica legalnog braka mogu dobiti i istopolni parovi, ali mnoge i dalje ostaju nedostupne. Vaei testament i punomoje pravnika mogu da garantuju neka prava, ali to oduzima i vreme i novac i mogue je da e lanovi bioloke porodice i Vlada pokuati da ospore ove odluke. Dok istopolnim parovima ne bude odobreno da stupaju u brak, njihova prava nee biti jednaka i sigurna kao prava koja imaju heteroseksualne osobe u braku. Tradicionalno, brak se definie kao zajednica mukarca i ene, zasnovana radi odgajanja dece. Tradicija, sama po sebi, nije dovoljan razlog za uskraivanje pravnih, finansijskih i emotivnih povlastica graanske zajednice lezbejskim i gej parovima. Ne tako davno, razmiljanja o ukidanju ropstva, davanju prava glasa enama, brakovima meu partnerima razliitih rasa, prijemu ena u vojsku, takoe su nailazila na velike prepreke jer su u suprotnosti sa tradicijom. Podizanje dece (to neki gej parovi i rade) jeste jedan od razloga za stupanje u brak, ali ne i jedini; druenje, ljubav, zajedniki interesi i ciljevi, finansijska i emotivna sigurnost su, takoe, razlozi zbog kojih se ljudi odluuju da stupe u brak. Zar legalizacija istopolnih brakova nee umanjiti vrednost i znaaj heteroseksualnih brakova? Ideja da e legalizacija istopolnih brakova uticati na vrednost i znaaj heteroseksualnih brakova je apsurdna. Ovaj stav vai samo pod pretpostavkom da je definicija heteroseksualnog braka zasnovana na liavanju prava odreene manjine u naem drutvu. Legalizacija istopolnih brakova nee oduzeti prava heteroseksualnim parovima, samo e ta prava i odgovornosti proiriti na sve pripadnike drutva.
37
Ako lezbejkama i gejevima bude dozvoljeno da se venavaju, gde e se zavriti?! Neki pretpostavljaju da e nakon prava na zasnivanje istopolnih brakova, mukarci moi da se venavaju sa deacima, oevi sa erkama; ak idu tako daleko da smatraju da e ljudi traiti pravo da se venavaju sa svojim kunim ljubimcima. Isti ovi argumenti korieni su protiv meurasnog braka. Kao ni tada, ni sada ovi argumenti ne vae. Istopolni brak e, kao i heteroseksualni brak, biti zasnivan izmeu dve odrasle, saglasne osobe. Ne postoje razlozi za pretpostavke da e istopolni brakovi dovesti do legalizacije incestuoznih veza ili zlostavljanja ivotinja, vie nego to je to uinio heteroseksualni brak. Zar homoseksualnost nije nenormalna ili neprirodna pojava; uostalom, oni ne mogu ni da imaju decu?! Homoseksualnost nije seksualna orijentacija veine ljudi, ali to je ne ini nenormalnom. Ako bismo razmiljali na taj nain i levoruke ljude bismo mogli da smatramo nenormalnim. Heteroseksualnim osobama, intimna veza izmeu osoba istog pola moe izgledati nenormalno ili neprirodno, isto kao to heteroseksualni odnos moe izgledati gej osobama. Ne postoji nita nenormalno ili neprirodno u elji da svoj ivot i ljubav podelite sa drugom osobom. Mogunost da proizvedete potomstvo nije uslov; da jeste, morali bismo da ponitimo brakove heteroseksualnih parova koji ne ele, ili iz nekog razloga ne mogu da imaju decu.
Istopolna orijentacija i religija

Zar Biblija ne osuuje homoseksualnost? Neki sledbenici Biblije smatraju da Biblija osuuje homoseksualnost, neki ne. Razliite veroispovesti koriste istu Bibliju kao osnov svoje
38
vere, iako se uverenja razliitih crkava mogu umnogome razlikovati. Tokom istorije, hrianske crkve su koristile Bibliju da bi opravdale robovlasnitvo, rasizam, zlostavljanje dece, nasilje u porodici i seksizam. Dr. Martin Luter King koristio je Sveto pismo da bi osnaio one koji su se borili protiv rasizma, dok su istovremeno drugi koristili Bibliju da bi promovisali rasnu segregaciju i nasilje. Oigledno je da Biblija moe biti tumaena na razliite naine. Od 31173 psalma koji se nalaze u Bibliji, manje od 12 se navodno bavi temom homoseksualnosti. Znaenje ovih psalama je prema tumaima Biblije ostalo prilino nejasno, pogotovo u kontekstu posveenih ljubavnih odnosa. Isus Hrist o tome nita nije rekao, pa mnogi iz toga zakljuuju da homoseksualnost nije bila zabrinjavajua tema. Do 1946. godine re homoseksualac se nije pominjala ni u jednom prevodu Biblije (Blumenfield&Raymond, 1988.). U grkom jeziku postoje rei koje se odnose na istopolne seksualne aktivnosti, ali se one nikada nisu pojavile u originalnom tekstu Novog zaveta (Blumenfield & Raymond, 1988.). Moja crkva propoveda da je homoseksualnost amoralna i ja verujem u to. Kao graani imamo pravo da sledimo svoju veru bez bojazni da e nas neko progoniti zbog toga; takoe imamo i odgovornost da osiguramo mogunost da svako ima pravo na svoja uverenja i religiju, ali da time ne budu naruena osnovna civilna prava drugih ljudi. Neke veroispovesti nas ue da je konzumiranje mesa i kofeina greno. Druge zabranjuju plesanje, korienje modernih tehnologija, svinjsko meso ili korienje kontracepcije. Ljudi koji ive po pravilima i uenjima svojih veroispovesti, imaju puno pravo na to, ali nemaju pravo da insistiraju na tome da i drugi ljudi ive sledei ova pravila. Naa Vlada nije teokratska, zasnovana na biblijskim zakonima.
39
Zakonodavstvo mora da pokazuje toleranciju prema razliitostima putem davanja osnovnih civilnih prava svim graanima, imajui u vidu dobrobit drutva. Kao to je pokazao sluaj Bahera V. Majk (sluaj istopolnog braka, na Havajima), istopolni brak ne utie negativno na drutvo, decu ili samu instituciju braka. Ukoliko bi lezbejski i gej brakovi bili legalizovani, da li bi se venanja istopolnih parova obavljala u crkvi? Kao i u sluaju kada se sklapa heteroseksualni brak, verske institucije imaju pravo da odlue koga e venati, a koga ne, na osnovu sopstvenih pravila i verovanja. Lezbejski i gej parovi ne trae pravo na mogunost izbora u kojoj crkvi e se venati, ve pravo na legalnu zajednicu i povlastice koje Vlada daje venanim parovima. Postoje crkve koje obavljaju obred istopolnog venanja, ali ovim obredom ne stiu se pravne povlastice koje nosi brak. Lezbejski i gej parovi ne trae pravo da se venaju prema religijskim obiajima i pravilima, oni trae pravo na venanje u pravnom smislu. Da li su lezbejke i gejevi religiozni? Tradicionalno, religija vri veliki pritisak na gej populaciju; i pored toga mnogi pripadnici ove populacije i dalje su vernici u okviru svojih religija. Stepen otvorenosti koji oni mogu da imaju u pogledu svoje homoseksualnosti zavisi od svake crkve ponaosob, veroispovesti i kongregacije (verske zajednice). Neke od glavnih verskih organizacija poslednjih decenija pridaju veu panju pitanju homoseksualnosti; mnoge su zadrale konzervativan stav o homoseksualnosti, a pojedine su postale otvorenije za prisustvo lezbejki i gejeva u svojim redovima i imaju razumevanja i podrku za teme i brige ovih ljudi. AIDS je boija kazna za lezbejke i gejeve! HIV je virus koji moe dobiti bilo ko. U vie od 70% sluajeva infekcije HIV-om irom sveta, virus je prenet heteroseksualnim
40
kontaktom (World Health Organization, 1996.). Prema stati-stikim podacima CDC-a (jul 1997.) heteroseksualni seks ima najveu stopu rasta kao nain prenoenja HIV-a, u SAD-u. Sa 15% porastao je na 20% za godinu dana, u poreenju sa 5% intravenoznih narkomana i 5% gejeva. Lezbejke su najmanje podlone infekcijama HIV-om putem seksa. Jednostavno reeno, AIDS je bolest kao i svaka druga. Ako verujemo da je bolest vrsta kazne, ime su ljudi oboleli od raka zasluili ovu opaku bolest? Ili ta rei o Alchajmerovoj bolesti, multiploj sklerozi i hiljadama drugih vrsta bolesti, zaraza i uroenih mana? Ko su antigej organizacije i koji je njihov cilj? Antigej organizacije su odigrale veliku ulogu u osporavanju lezbejskih/gej prava. U nastojanju da dobiju iroku podrku, svoj rad najee predstavljaju kao borbu za zatitu hrianskih vrednosti ili tradicionalnih, porodinih vrednosti. Prava motivacija za njihov rad jeste pohlepa i elja za politikom moi. Oslanjajui se na opte neznanje o homoseksualnosti, antigej organizacije zloupotrebljavaju poverenje svojih sledbenika time to koriste veite mitove i izvru istinite informacije prilagoavajui ih svojim potrebama. Takoe pokazuju veliko nepotovanje u odnosu na rezultate zvaninih studija i istraivanja, koriste nepouzdane izvore informacija i na taj nain negativno utiu na javnost. Mnoge hrianske crkve uasnute su ponaanjem homofobinih organizacija koje izjavljuju da se bave poduavanjem boijim reima, a zapravo ire lai koje odravaju neznanje koje proizvodi mrnju, strah i nasilje. Izvor: http://psychology.ucdavis.edu/rainbow/html/facts.html Prevela: Mira J.
41
42
II
TEORIJE O ISTOPOLNOJ ORIJENTACIJI
43
44
injenice o istopolnoj orijentaciji i mentalnom zdravlju

Istorijski podaci Moderni stavovi o homoseksualnosti imaju religijsku, pravnu i medicinsku potporu. Do sredine Srednjeg veka, homoseksualni inovi bili su tolerisani ili ignorisani od strane hrianske crkve irom Evrope. Poinjui od kasnog XII veka, meutim, neprijateljstvo prema homoseksualnosti poelo je da se ukorenjuje i tokom vremena proirilo se kroz sve evropske religijske i svetovne institucije. Osuda homoseksualnog ponaanja kao neprirodnog, to je dobilo i zvanian izraz u delima Tome Akvinskog i drugih, postala je iroko rasprostranjena i nastavila se do dananjeg dana (Bozvel, 1980.). Religijska uenja ubrzo su inkorporirana u pravne kazne. Mnoge amerike rane kolonije, na primer, donele su stroge krivine kazne za sodomiju (koju su zakoni opisivali samo na latinskom ili posrednom frazom kao to je poronost koju tek treba imenovati). U nekim mestima, kao to je kolonija Nju Hejven, muki i enski homoseksualni inovi kanjavani su smru (Kac, 1976). Do kraja XIX veka, medicina i psihijatrija borile su se sa religijom i zakonom za jurisdikciju nad seksualnou. Kao rezultat toga, diskurs o homoseksualnosti rairio se od oblasti greha i zlo-ina na oblast patologije. Ova istorijska promena generalno se smatrala naprednom jer je bolesna osoba manje kriva nego grenik ili kriminalac (Consi, 1982/1983.; DEmilio & Fridman, 1988.; Duberman, Vicinus, & Consi, 1989). Meutim, ak i sa medicinom i psihijatrijom, na istopolnu orijentaciju se nije univerzalno gledalo kao na patologiju. Riard von Kraft-Ebing opisao je homoseksualnost kao degenerativnu bolest u svom delu Psychopathia Sexualis, ali su i Sigmund Frojd i Havelok Elis usvojili prihvatljivije stavove. Na poetku XX veka (1901.),
45
Teorije o istopolnoj orijentaciji
Elis je tvrdio da je homoseksualnost uroena i da prema tome nije nemoralna, da nije bolest, i da su mnoge lezbejke i gejevi dali izvanredne doprinose drutvu (Robinson, 1976.). Sigmund Frojd Osnovna teorija Sigmunda Frojda o ljudskoj seksualnosti razlikovala se od Elisove. On je mislio da su sva ljudska bia u sutini biseksualna i da postaju heteroseksualna ili homoseksualna kao rezultat svojih iskustava sa roditeljima i drugima (Frojd, 1905.). Ipak, Frojd se sloio sa Elisom da homoseksualna orijentacija ne bi trebalo da se posmatra kao oblik patologije. U sada ve uvenom pismu amerikoj majci iz 1935., Frojd je napisao: Homoseksualnost zasigurno nije prednost, ali nije ni neto ega se treba stideti, nije porok, niti ponienje i ne moe biti klasifikovana kao bolest. Mi smatramo da je homoseksualnost varijacija seksualne funkcije nastala kroz odreeno zaustavljanje seksualnog razvoja. Mnogi visoko potovani individualci starih i modernih vremena bili su homoseksualci, kao i nekoliko najveih ljudi meu njima (Platon, Mikelanelo, Leonardo da Vini, itd.). Velika je nepravda suditi homoseksualnosti kao zloinu, a takoe je i okrutno... Ako je [va sin] nesrean, neurotian, rastrzan konfliktima, inhibiran u svom drutvenom ivotu, analize mu mogu doneti harmoniju, mir i punu efikasnost, bilo da ostane homoseksualac ili se promeni... (American Journal of Psychiatry, 1951). Kasniji psihoanalitiari Meutim, kasniji psihoanalitiari nisu pratili ovaj stav. andor Rado (1940., 1949.) odbacio je Frojdovu pretpostavku nerazdvojive biseksualnosti, tvrdei umesto toga da je heteroseksualnost uroena i da je homoseksualnost fobini odgovor na pripadnike drugog pola. Drugi analitiari su kasnije tvrdili da homoseksualnost izazivaju patoloke porodine veze tokom edipovskog perioda (oko 4-5 godine starosti) i tvrdili su da su oni primetili ove obrasce
46
kod svojih pacijenata lezbejki i gejeva (Beber i drugi, 1962). arls Sokardis (1968) mislio je da je etimologija homoseksualnosti preedipovska i da je zbog toga, jo i vie patoloka nego to su to pretpostavljali raniji analitiari (za detaljniju istoriju vidi Leves, 1988.; za saetke vidi Bajer, 1987.; Silverstajn, 1991.). Predrasude u psihoanalizi Mada su psihoanalitike teorije o istopolnoj orijentaciji imale znaajan uticaj na psihijatriju i iru kulturu, nisu bile podvrgnute strogom empirijskom testiranju. Umesto toga, one su bile bazirane na klinikim opservacijama pacijenata za koje se ve znalo da su lezbejke ili gejevi. Dva glavna problema proistiu iz ove procedure. Prvo, teorijska orijentacija analitiara, oekivanja i lini stavovi e vrlo verovatno uticati na predrasude u njegovoj/njenoj opservaciji. Ovo je razlog zato se naunici veoma trude da u svojim studijama osiguraju da istraivai koji u stvari sakupljaju podatke nemaju oekivanja o tome kako e odreeni uesnik istraivanja reagovati. Primer je procedura duplo slepo koja se koristi u mnogim eksperimentima. Takve procedure nisu koriene u klinikim psihoanalitikim studijama homoseksualnosti. (Vidi Rosental, 1976, diskusija o tome kako oekivanja istraivaa mogu nenamerno uticati na njegove/njene rezultate.) Drugi problem sa psihoanalitiarskim studijama je da su one ispitivale samo lezbejke i gejeve koji su ve bili pod psihijatrijskom brigom - drugim reima, lezbejke i gejeve koji su traili tretman ili terapiju. Pacijenti, meutim, verovatno nisu predstavnici dobro prilagoenih osoba u optoj populaciji. Isto kao to bi bilo neprihvatljivo da se izvuku zakljuci o svim heteroseksualnim osobama na osnovu podataka datih od strane heteroseksualnih psihijatrijskih pacijenata, ne moemo ni opservacije od strane istopolno orijentisanih pacijenata generalizovati na celu populaciju lezbejki i gej mukaraca.
47
Alfred Kinsi Tolerantniji stav prema istopolnoj orijentaciji usvojili su istraivai iz drugih disciplina. Biolog Alfred C. Kinsi, u svojoj empirijskoj studiji o seksualnom ponaanju meu odraslim Amerikancima, koja je pomerila granice, otkrio je da je znaajan broj uesnika istraivanja prijavio da je imao istopolni seksualni in do take orgazma posle svoje 16-te godine (Kins, Pomeroj, & Martin, 1948.; Kinsi, Pomeroj, Martin, & Gebhard, 1953.). Dalje, Kinsi i njegove kolege prijavile su da su 10 % mukaraca u njihovom uzorku i 2-6 % ena (zavisno od branog statusa) bili manje ili vie iskljuivo homoseksualni u svom ponaanju najmanje tri godine izmeu svoje 16-te i 55-te. Kratak uvod u pravljenje uzorka Uprkos estim interpolacijama Kinsijevih podataka od strane savremenih komentatora za odraslu populaciju u SAD, reprezentativnost njegovih uzoraka, baziranih na neverovatnoi, ne moe biti procenjena (za metodoloke i statistike kritike vidi Terman, 1948.; Kokran, Mostler, & Tjukij, 1954.; Volis, 1949.). Ipak, njegov rad otkrio je da je mnogo vie Amerikanaca nego to se to ranije smatralo upranjavalo lezbejsko/gej ponaanje ili je imalo fantazije o istom polu. Ovo otkrie je bacilo sumnju na iroko rasprostranjenu pretpostavku da homoseksualnost upranjava samo mali broj drutveno neprilagoenih. Uporedne studije Drugi istraivai iz drutvenih nauka takoe su iznosili stavove protiv preovlaivanja negativnih stavova o istopolnoj orijentaciji. U pregledu izdatih naunih studija i arhivskih podataka, Ford i Bi (1951.) pronali su da je lezbejsko/gej ponaanje iroko raireno meu mnogim neljudskim vrstama i u velikom broju ljudskih drutava. Oni su izvestili da su neke vrste lezbejskog/gej ponaanja smatrane normalnim i drutveno prihvatljivim, bar za neke
48
pojedince, u 64% od 76 drutava u njihovom uzorku. U ostalim drutvima, istopolna seksualna aktivnost meu odraslim osobama nije postajala, bila je retka ili se odvijala samo u tajnosti. to se tie Kinsija, ne moemo znati da li je njegova proporcija bila primenjiva na sva ljudska drutva zbog uzorka baziranog na neverovatnoi. Meutim, otkria Forda i Bia pokazuju da se lezbejsko/gej ponaanje pojavljuje u mnogim drutvima i da nije uvek osueno (za vie kros-kulturalnih novijih podataka vidi Hert, 1984.; Vilijams, 1986). Vojna istraivanja Mada neostraenih naunih istraivanja o tome da li na istopolnu orijentaciju treba gledati kao na bolest, uglavnom nije bilo u poljima psihijatrije, psihologije i medicine tokom prve polovine XX veka, neki istraivai nisu ostali ubeeni da su sve lezbejke i gejevi mentalno bolesni ili drutveno neprilagoeni. Berube (1990.) je prijavio rezultate prethodno neobjavljene studije koju su izveli vojni lekari i istraivai tokom Drugog svetskog rata. Ova istraivanja dovela su u pitanje izjednaavanje homoseksualnosti sa psihopatologijom, kao i stereotip da regruti gejevi ne mogu biti dobri vojnici. Zajedniki zakljuak njihovih istraivanja obavljenih tokom rata bio je, po reima majora Karla H. Donasa, koji je ispitao 53 belih i 7 crnih mukaraca u kampu Han u Kaliforniji, otvorena homoseksualnost javlja se u heterogenoj grupi pojedinaca. Dr Klemens Fraj, direktor studentske klinike na Univezitetu Jejl i Edna Rostov, socijalna radnica, zajedno su prouavali vojne dosijee 183 vojnika i otkrili su da ne postoji dokaz koji podrava ustaljeno verovanje da je homoseksualnost uniformno povezana sa odreenim linim osobinama i zakljuili da su generalizacije o homoseksualnoj linosti za sada nepouzdane. ... Ponekad na svoje iznenaenje, [istraivai] su opisali ono to su nazvali dobro prilagoeni homoseksualci koji su po reima [Vilijama]
49
Meningera efektno sakrivali svoju homoseksualnost i, u isto vreme, imali pohvale vredne dosijee u vojsci. Neki istraivai govorili su pohvalno o ovim ljudima. Homoseksualci primeeni u vojsci, kako su primetili lekari mornarice Grinspen i Kempbel, bili su kljuni ljudi na odgovornim mestima iji bi se gubitak [zbog otputanja] snano osetio u razliitim odeljenjima. Oni su bili savesni, pouzdani, dobro integrisani i imali su mnogo oseanja i iskrenosti. Uopteno govorei homoseksualac vodi koristan, produktivan ivot, prilagoavajui se svim diktatima zajednice sem seksualnim zahtevima i nije niti teret, niti teta po drutvo. Fraj i Rostova su izjavili da, na osnovu dokaza iz vojnih dosijea, homoseskualci nisu bili ni bolji ni loiji od drugih vojnika i da su mnogi od njih bili dobri u razliitim vojnim poslovima ukljuujui i borbu (Berube, 1990.). Danas, veliki broj objavljenih istraivanja jasno dokazuje da je ideja da je istopolna orijentacija sama po sebi indikativna ili povezana sa psihopatologijom, netana. Jednu od prvih i najpoznatijih studija na ovom polju vodila je psiholokinja Evelin Huker. Studija Hukerove Studija Hukerove (1957.) bila je inovativna u nekoliko pogleda. Prvo, pre nego da samo jednostavno prihvati dominantan stav o istopolnoj orijentaciji kao patologiji, ona je postavila pitanje da li se lezbejke/gejevi i heteroseksualne osobe razlikuju u svom psiholokom prilagoavanju. Drugo, umesto da prouava psihijatrijske pacijente, ona je regrutovala uzorak od gej mukaraca koji su normalno funkcionisali u drutvu. Tree, koristila je proceduru u kojoj je od eksperata traila da ocene prilagoenost mukaraca bez prethodnog znanja o njihovoj seksualnoj orijentaciji. Ova metoda bila je upuena vanom izvoru predrasuda koje su pokvarile tako mnogo prethodnih studija o homoseksualnosti.
50
Teina dokaza U pregledu objavljenih studija koje uporeuju homoseksualni i heteroseksualni uzorak pomou psiholokih testova, Gonsorek (1982.) je otkrio da, mada su primeene neke razlike u rezultatima testova izmeu lezbejki/gejeva i heteroseksualnih osoba, obe grupe konstantno imaju rezultate u normalnom okviru. Gonsorek je zakljuio da homoseksualnost nije povezana sa psiholokim poremeajima ili neprilagoenou. Homoseksualci kao grupa nisu vie psiholoki poremeeni zbog svoje homoseksualnosti (Gonsorek, 1982., Hart, Robak, Titler, Veic, Valston & Meki, 1978.; Reis, 1980.). Suoeni sa ogromnim empirijskim dokazima i promenjenim kulturalnim stavovima o istopolnoj orijentaciji, psihijatri i psiholozi su radikalno promenili svoje stavove tokom protekle dve decenije. Hukerova je vodila tri projektivna testa: Rorahov, test TAT (Thematic Apperception Test), test MAPS (Make-A-Picture-Story) za 30 gejeva i 30 heteroseksualnih mukaraca regrutovanih iz razliitih organizacija drutvene zajednice. Dve grupe su grupisane po starosti, koeficijentu inteligencije i obrazovanju. Nijedan od mukaraca nije bio na terapiji u vreme studije. Nesvesni seksualne orijentacije svakog od subjekata, dva nezavisna eksperta za Rorahov test evaluirala su optu prilagoenost mukaraca na skali 1-5. Oni su svrstali dve treine heteroseksualaca i dve treine gejeva u tri najvie kategorije prilagodljivosti. Kada su upitani da identifikuju koji su Rorahovi protokoli dobijeni od gejeva, eksperti nisu mogli da razlikuju seksualnu orijentaciju onih koji su davali odgovore na viem nivou. Trei ekspert koristio je protokole TAT i MAPS da oceni psiholoku prilagoenost mukaraca. Kao i kod odgovora po Rorahovom testu, ocene prilagoenosti gejeva i heteroseksualca nisu se znaajno razlikovale. Hukerova je zakljuila da homoseksualnost kao kliniki entitet ne postoji i da homoseksualnost nije povezana sa psihopatologijom.
51
Mnogi istraivai su ponovili otkria Hukerove koristei razliite istraivake metode. Fridman (1971), na primer, je koristio osnovni dizajn Hukerove da prouava lezbejke i heteroseksualne ene. Umesto projektivnih testova, on je podelio enama testove sa objektivnim nainom bodovanja. Njegovi zakljuci bili su slini zakljucima Hukerove. Mada su neka istraivanja objavljena posle studije Hukerove tvrdila da podravaju stav da je homoseksualnost patoloka, pokazala su se metodoloki slabim. Mnoga su koristila, na primer, klinike pacijente ili zatvorenike kao uzorke, iz kojih se ne moe generalizovati opta populacija. Drugi nisu uspeli da zatite procedure sakupljanja podataka od moguih predrasuda ispitivaa - na primer, mukarevo psiholoko funkcionisanje ocenjivao je njegov psihoanalitiar koji ga je istovremeno leio od homoseksualnosti. Neke studije pronale su razlike izmeu odgovora gejeva i heteroseksualaca, i zatim pretpostavili da te razlike ukazuju na patologiju kod gejeva. Na primer, gejevi i heteroseksualci koji su davali odgovore, prijavili su razliita iskustva iz detinjstva ili porodinih odnosa. Zatim bi bilo pretpostavljeno da obrasci koje su prijavili gejevi ukazuju na patologiju, ak iako nisu postojale razlike u psiholokom funkcionisanju izmeu te dve grupe. Uklanjanje sa liste DSM-a Godine 1973. teina empirijskih podataka zajedno sa promenjenim drutvenim normama i razvojem politiki aktivne gej zajednice u SAD, dovela je do toga da Upravni odbor Amerike psihijatrijske asocijacije odstrani homoseksualnost iz Dijagnostikog i statistikog prirunika za mentalne poremeaje (DSM). Njihova odluka je 1974. podrana glasanjem lanstva. Kao posledica toga, nova dijagnoza, egodistonina homoseksualnost, kreirana je za tree izdanje DSM 1980. Egodistonina homoseksualnost je bila indikovana (1) upornim nedostatkom heteroseksualnog uzbuenja, koje su pacijenti doivljavali kao ome52
tanje namere ili odravanja eljenih heteroseksualnih veza, i (2) uporna zabrinutost zbog stalnog ponavljanja neeljenog homoseksualnog uzbuenja. Nova dijagnostika kategorija, meutim, bila je profesionalno kritikovana po razliitim osnovama. Na nju je bilo gledano kao na politiki kompromis koji bi umirio one psihijatre - uglavnom psihoanalitiare - koji su jo uvek smatrali homoseksualnost patologijom. Drugi su dovodili u pitanje opravdanost postojanja posebne dijagnoze koja opisuje sadraj neije disforije. Tvrdili su da psiholoki problemi povezani sa egodistoninom homoseksualnou mogu biti leeni i po drugim optim dijagnostikim kategorijama, i da postojanje dijagnoze perpetuira antigej stigmu. Dakle, prema Amerikoj psihijatrijskoj asocijaciji, iroko rairena predrasuda protiv homoseksualnosti u SAD-u znaila je da skoro svi ljudi koji su homoseksualci prvo prou fazu u kojoj je njihova homoseksualnost egodistonina. Godine 1986. dijagnoza je potpuno uklonjena sa liste DSM-a. Jedini ostatak egodistonine homoseksualnosti u revidiranoj listi DSM-a III pojavio se pod poglavljem Seksualni poremeaji koji nisu drugaije specifikovani, koje je ukljuivalo uporno naglaavanje neije homoseksualnosti (American Psychiatric Association, 1987.; vidi Bajer, 1987., za preglede dogadaja koji su doveli do odluka iz 1973. i 1986). Tekst rezolucije APA Amerika psiholoka asocijacija (APA) brzo je podrala akcije psihijatara i otada intenzivno radi na eliminisanju stigme koja je istorijski povezana sa homoseksualnom orijentacijom (APA, 1975.; 1987). Mada neki psiholozi i psihijatri mogu lino imati negativne stavove prema homoseksualnosti, empirijski dokazi i profesionalne norme ne podravaju nikakvu vezu seksualne orijentacije sa psihopatologijom.
53
Beleke 1. Mada se Kinsijeve studije esto citiraju radi dokumentovanja da je 10% populacije SAD gej, Kinsi nije kategorizovao uesnike svog istraivanja prema seksualnoj orijentaciji. Umesto toga, on je izabrao da naglasi seksualno ponaanje i fantaziju. Dodatno, zato to Kinsi nije sakupljao podatke iz uzorka baziranog na verovatnoi, od njih ne mogu da se naprave validne interferencije na veu populaciju. (Za diskusiju kako se desilo da se Kinsijevi podaci iroko shvataju kao podrka za cifru od 10%, vidi Voler, 1990.) Podrku za cifru od 10% takoe daje Pol Gebhard (direktor Instituta Kinsi) memorandumom Nacionalnoj gej radnoj grupi od 1977. Sva istraivanja verovatno potcenjuju stvarnu zastupljenost homoseksualnosti jer, zbog straha od diskriminacije i stigme, mnogi gejevi oklevaju da kau nepoznatoj osobi (ak i anonimno) da su homoseksualci. Prepoznajui ovo ogranienje, veina istraivaa procenjuje da je najmanje 3-6% odrasle muke populacije SAD-a homoseksualno, i neto manje enske populacije (Fej, Turner, Klasen, & Gagnon, 1989.; Hatfild, 1989.; Loman, Gagnon, Majkl, & Majkls, 1994.; Lever & Kanus, 1996.; Roders & Turner, 1991). 2. APA je 1987. glasala da zahteva od svojih lanova da ne koriste dijagnozu 302.0 homoseksulanost iz vaeeg ICD-a 9 CM ili dijagnozu 302.00 egodistonina homoseksulanost iz vaeeg DSM-a III ili buduih izdanja bilo kog dokumenta (APA, 1987.). Oni su preduzeli ovu akciju jer, mada je Amerika psihijatrijska asocijacija izbacila homoseksualnost iz DSM-a III, nije se oekivalo da revidirani prirunik bude odmah objavljen. Dalje, u to vreme, jo jedna iroko koriena lista mentalnih poremeaja -Klasifikacija bolesti Svetske zdravstvene organizacije (WHO) 9. izdanje (ICD 9) - jo uvek je ukljuivala homoseksualnost kao dijagnozu. Godine 1992. WHO je izbacila homoseksulanost iz ICD-a 10.
54
godine 2008. i Srpsko lekarsko drutvo je potvrdilo stav Svetske zdravstvene organizacije. Izvor: http://psyhology.ucdavis.edu/rainbow/html/facts.html Prevela: Danijela ivkovi
55
(Gej) identitet i teorije o njemu

Miodrag Kojadinovi Kada ste postali gej? Da li uopte sebe tako zovete? Treba li sebe da dozovete, ili ste ve tu, sam(a) sa sobom? Uzmimo, zdravo za gotovo, da e ovu knjigu itati pre svega ene koje privlae (izmeu ostalog) druge ene i poneki mukarac, koga privlae (izmeu ostalog) drugi mukarci. Da naemo neko ime za to? Zajedniko ime, ime koje nee biti skup slova skraenih meunarodnih rei, izgovorenih na engleski nain (tipa GLBT i slino). Hoe li biti stvar muke dominacije u jeziku, ako predloim da re bude gej ali ne kao imenica nego kao pridev? Mislim da nee. Ali moda postoji neka ena koja se ne slae? Ima primedbi? Nema? Da pogledamo o emu je ovde re? Re gej je u vreme kad je nastajala bila code word (neto izmeu lozinke i tajnog znaka) u Severnoj Americi, kako za mukarce, tako i ene koji/koje u seksualnom, pa i emotivnom, odnosu preferiraju partnera/partnerku istog pola. U vreme kad su heteroseksualci bili uvek u braku, naterani na ozbiljnost: ene brigom za veliki broj dece, a mukarci od drutva namentutom obavezom da za tu svoju decu obezbede izvestan, makar elementarni, nivo finansijske sigurnosti (u jednom eksploatatorskom drutvu, ali drutvu u kojem je ljudski ivot - ak i najsiromanijih slojeva stanovnitva bio doivljavan dragocenijim, nego danas). U takvom svetu, oni koji su sebi dozvoljavali luksuz da se ne uklope u sistem, da ponekad izau u nekakav luki bar, ili na kunu zabavu u odelu suprotnog pola (podjednako, mukarci i ene na oba mesta, nekad zajedno, a nekad u polno56
rodno odvojenim grupama), doivljavani su kao raskalani, ali su oni/one same sebe vie voleli da nazovu veseljacima (da budem politiki hiperkorektan i kaem veseljacima i veseljakinjama? Ne mora? Hvala.). A veseo se na engleskom kae gay (preuzeto u 12. veku iz francuskog gai). I obina re je, re koja zadovoljava potrebe jer je razliita od medicinskog homoseksualno i elitistikog kvazi-klasicistikog uranizam i lezbijanizam, koji su obinom svetu zvuali rogobatno. Neki od trgovakih kalfi ili telegrafskih tipkaica svakako su ponekad upotrebili i re uranista ili lezbejka ali re veseo/vesela (u engleskom pridevi nemaju vidljiv rod) zvuala je normalno. I ljudi su je prihvatali. Zato su tu re sve ee koristili da sebe identifikuju i izvan konteksta barova i zabava na koje su jo krajem 19. veka (uveni fin-desicle) dolazili mukarci u krinolinama i sa perikama do polovine lea, a ene u frakovima i (ponekad) sa nalepljenim, lanim brkovima, ili lukih krmi gde je imuna gospoda dolazila da pokupi pijane mornare za seks na brzinu, a krmarica se tukla sa drugim bull dykes-ima oko svoje devojke. Re se polako rairila na sve delove drutva i jedno vreme su je rado koristile i lezbejke, dok sedamdesetih godina, feministiki pokret nije postavio zahteve za ravnopravno ukljuenje u istopolni pokret i kroz pravo na sopstveno imenovanje. Time je de facto re gay (gej) u okviru amerikog engleskog, odakle je ovo poteklo, i odakle se proirilo prvo u Britaniju i druge anglosaksonske zemlje, a onda i u druge jezike, gurnuta gej mukarcima, kao da je samo njihova - to ona nije bila - a ene su za sebe odabrale drugu nalepnicu - lezbejke (ili, kako je i dalje jedino pravilno i po naem pravopisu: lezbijke, uostalom kao i u svim jezicima koji koriste sline rei, gde je u modernom pravopisu uvek u pitanju i, a ne e, iako je na poetku pojavljivanja ove rei u Renesansi bilo i drugaijeg pisanja o tome vidi u mom lanku u prethodnoj itanci).
57
To, meutim, ne znai da je re gej ikada zvanino ili sama-po-sebi prestala da pripada i lezbejkama, onoliko koliko ona pripada gej mukarcima, naroito kad je u pitanju pridev, a ne imenica. Ako gejevigde je imenica gej u mnoini i oznaava samo gej mukarce, onda gej zabava svakako ne znai samo zabavu gej mukaraca, nego u zavisnosti od konteksta moe da znai i zabavu za gej ene i gej mukarce ili i samo zabavu za gej ene. Da, da! Moe OK, vama se vie svia da je zovete lezbejska zabava? - Dozvoljavam, ali dozvolite i vi meni da mislim drugaije. Pridev gej je zgodan i zato to nema mociju (tj. promene po rodu, broju, a, uostalom, ni po padeima). U tom smislu, on se ponaa kao i ostali pridevi za boju, odavno prisutni u srpskom jeziku: knjievno be i roze, i knjievno tolerisano, ali ne opteprihvaeno grao, braon, ili nijanse boja: dunkl, itd. Zato je, ini mi se, prihvatljiv. Dakle, ubedio sam vas? Koristiu gej, i vi neete misliti da je to nametanje mukog identiteta, nego da taj pridev legitimno oznaava gej ene, gej mukarce, ili i jedne i druge uzete zajedno? Drugim reima: bie gej i nee znaiti samo gej mukarce. OK, onda da se vratimo pitanju sa poetka: kada ste postali gej? Postoje tri akademske struje miljenja po ovom pitanju, i one se sputaju i na nivo obinog oveka (ovek naravno znai podjednako i mukarce i ene, odnosno bilo koje ljudsko bie, bilo kog pola, rodnog identiteta, uzrasta, itd.) kad se odluuje o pravnim i kulturolokim aspektima ivota: da li odobriti gej brak, da li davati novac iz budeta i za gej kulturu (ako takva, ekskluzivno, gej kultura uopte postoji) i slino.
58
I
Jedna struja smatra da se gej postaje. Moe biti u jednom trenutku ili postepeno; moe da bude svesna odluka pojedinca, ili prihvatanje identiteta koji namee sredina najee, premda ne samo neprijateljski raspoloena; neki tvrde da se radi iskljuivo o spoznaji na individualnom nivou, drugi da je re iskljuivo o oseaju pripadanja kolektivu/grupi. Ali po ovom akademskom pravcu, svaki, pa i ovaj identitet je potpuno i samo drutvena konstrukcija, neto to osoba nema sama-po-sebi, odnosno roenjem. Ovakvo uenje naziva se socijalni (ili ree: drutveni) konstrukcionizam. Dakle, ne konstruktivizam, jer nema veze sa konstruktivnim ili destruktivnim stavom zagovornika ove teorije, nego konstrukcionizam, jer je konstrukcija (identiteta) imperativ zagovornika ovog uenja. Iako je poreklo ove teorije u osnovi vezano za takozvano ponauenje (scientifikaciju) drutvenih nauka, kroz uvoenje pozitivistikog pristupa posle Darvinove teorije, kad drutvene nauke poinju, ak, i da sprovode izvesne (ograniene) eksperimente na ljudima (npr. psiholoke, tipa Rorahovog testa) njen dananji, najzastupljeniji oblik je postmodernistiko, dakle i (post) marksistiko relativiziranje bilo kakvog oportunog, unapred datog sopstva (identiteta). Ovde se najee sugerie da se osoba koja ima istopolone sklonosti konstituie kao gej, tako to je drugi (okruenje) prepoznaju kao ne-heteroseksualnu, koriste pritisak koji nju marginalizuje, ona usvaja oblike represije dominantnog diskursa, prolazi kroz fazu sumnji i traenja, pronalazi druge jedinke sline seksualne orijentacije, i onda, sa njima zajedno, usvaja i/ili formira oblike grupnog ponaanja, takoe definisane dominantnim oblicima ponaanja okruenja, ali nastale kao reakcija na pritisak. Drugim reima, ako ste gej ena, vi morate da budete ili butch igraica tenisa ili lipstick-lesbian, tj. ako ste gej mukarac morate
59
ili da volite balet ili da budete dizajner, zato to e vam drutvo (ne samo krug vaih prijatelja, mada i on, nego i drutvo u najirem smislu, svih onih est i po milijarde ljudi napolju) to tolerisati, jer vas je ve stavilo u sopstvenu mentalnu fijoku takvih. OK, govorim vrlo uproeno, ali se socijalni konstrukcionizam ipak u svojoj sutini svodi na neto ovakvo. Problemi ove teorije su da: 1. veina gej ljudi koje su istraivai intervjuisali kae da ne zna kad je postala gej, ili odbija takvu pomisao i tvrdi da su takvi roeni. 2. svet, oigledno, ne funkcionie samo na ovakav nain. 3. deca, koju su podizali lezbejski parovi i koja su danas ve odrasla, ne uklapaju se sasvim u ovaj model (deca koju podiu parovi gej mukaraca najee jo uvek nisu sasvim odrasla, jer je otpor prema ovakvim modelima porodice bio jai, a drava u interesu svog trajanja u budunosti, naroito voli da gura nos u odnose roditelja, kole i drutva prema deci - dodue, obino ne i prema najzlostavljanijoj). Ova teorija je, ipak, relativno snana, jer se akademski diskurs socijalnih nauka jedva oslobodio apsolutnog normativnog imperativa pozitivizma, pa mu se ini da je socijalni konstrukcionizam vrhunski domet liberalnog pristupa drutvenim kategorijama. Nee se, valjda, sad jo vraati na prevazieni normativizam nepromenljivih kategorija? Hmmm
II
Time dolazimo do drugog znaajnog akademsko-teoretskog pravca: esencijalizma. Esencijalizam veruje u datosti koje postoje same po sebi. Gej identitet oduvek postoji, jer istopolni nagon postoji svuda. I u drutvima u kojima nema pisanog traga o tome. Dakle vi ste gej. Takvi ste. Najverovatnije ste se tako rodili, a i ako niste
60
- nema veze, jer to je ono to vi jeste. Drutvo moe da vam bude neprijatelj, dok se ne emancipuje, ali drava je duna da vas titi, jer ste manjina. To nekome moe da se ne svia, ali tu nema diskusije. (Jo jednom, krajnje sam uprostio.) Oigledno, esencijalizam je primamljiv za jedinku koja se osea ugroenom. Ja sam manjina zatiti me! Takoe u politikom smislu, esencijalizam je bio koristan i u vreme velikih drutvenih pokreta kasnih ezdesetih/ranih sedamdesetih, kad se na osnovu razliitosti zahteva pravo, a i nastavlja da bude od sredine devedesetih, kad politika korektnost uzima kao neprikosnoveno pravo manjine da postoji i da je veina tolerie. to se tie srodnosti sa prirodnim naukama, esencijalizam jeste, uslovno reeno, blizak genetici (traganje za gej genom je jedna od karakteristika), biohemiji (druga, esta teorijapromene u majinom hormonalnom sistemu u trudnoi). Astrologija i druge ezoterine discipline, koje taku roenja uzimaju kao najznaajniji trenutak nae ljudskosti, takoe se lako dovode u vezu sa esencijalizmom. Najvea opasnost esencijalizma, kao pogleda na svet, jeste da, ako se neko raa kao neto, drutvo odreene karakteristike moe da proglasi za nepoeljne, tj. da vri istraivanja sa ciljem da onemogui ispoljavanje tih karakteristika. Za poetak to e biti npr. pedofili, ili masovne ubice, onda kasnije, moda osobe za koje neko tvrdi da imaju sklonosti ka promeni pola, i ko zna ko sve ne. Dakle, u tom smislu, esencijalizam moe da nevoljno poslui zagovornicima eugenike. Interesantno je da dok je socijalni konstrukcionizam u osnovi blizak teoriji evolucije, esencijalizam se ne moe odrediti kao blizak drugoj teoriji, tj. dogmi, koja se posle vie od sto godina, danas sve vie vraa, zahtevajui da bude tretirana kao nauna, kreacionistikoj teoriji.
61
III
Naime, jedan krajnje arhaian, konzervativni Weltanschauung kreacionizam, koji proistie iz judeo-hriansko-islamskog monoteizma, a verovatno, na veliko iznenaenje svojih zagovornika, spada, zajedno sa uenjem koje je nastalo pokuajem da se pomire gore navedena dva osnovna teorijska pravca, u grupu relativistikih teorija. E sad, kako to? pitate se vi. Monoteizam ne voli relativnosti uopte, a naroito ne na nain na koji ih vole zagovornici npr. ultrapermisivne queer teorije. Meutim, monoteizam dakle i kreacionizam insistira na raznovrsnosti sveta (za koji on misli da je stvoren jednim potezom nekakvog unikatnog, singularnog, vieg bia, u jednom trenutku, pre tano odreenog broja godina, mnogo manjeg od onog koji dokazuju npr. geolozi ili paleobiolozi). U takvom svetu, sve ima svoju svrhu, a ako se ta svrha naruava, onda se ine individualni inovi, koji nisu trajno obeleje identiteta. Dakle, kad se ini greh, npr. opijanja ili krae (sve tri religije), ili noenja odee od meavine lana i vune (u judeo-hrianstvu), ili kad se ide u kupovinu petkom (islam), subotom (judaizam), tj. nedeljom (hrianstvo), ili kad se ima seksualni odnos sa osobom istog pola (sve tri religije), ini se greh, neto to naruava tzv. savrenstvo tzv. kosmosa. Dakle, osoba nije neko iji je identitet kraa, ili noenje poliestera pomeanog sa pamukom, ili homoseksualnost, nego je to za kreacioniste detalj - negativni, ali ipak samo detalj identiteta te osobe, najee ispravljiv (korektibilan). Naroito hrianstvo insistira na mogunosti pokajanja ak i najveih grenika, a i ostale dve religije, takoe, veruju da se meri sveukupnost ljudskih delatnosti i da, ako neko ini neto, sa njihove take gledita, loe, to moe da kompenzuje, inei neto, sa njihove take gledita, dobro. Dok je ovakav pogled na gej identitet, bez sumnje, vrlo uvredljiv, on je simptomatian utoliko to niko nije odreen samo i potpuno svo62
jom seksualnom orijentacijom, nego je ta orijentacija - ili da budem precizan: za kreacioniste je to iskljuivo delovanje na osnovu nagona, a ne sami nagoni - neto to je samo mali deo ljudskog sopstva. Isto ovo tvrdi i queer teorija. Ovo uenje, prevashodno akademsko, dakle svakako elitistiko, i nedovoljno konzistentno, ak i unutar tekstova jednog autora, a naroito meu razliitim autorima, insistira na fluidnosti svakog identiteta dakle i rodnog (jeste li, potovani itatelji/potovane itateljke, vi: mukarci, ene, oba istovremeno, nijedno, danas jedno - sutra drugo?), i polnog (promena pola se esto uzima kao paradigma identiteta, iako je broj takvih intervencija zanemarljiv, u odnosu na npr. presaivanje ronjae), i seksualne orijentacije U najirem smislu, ova teorija se odvaja od socijalnog konstrukcionizma, flertuje sa esencijalistima, tipa Dona Bozvela (John Boswell), ili individualnim postmodernistima, koji se ne daju ukalupiti Fuko (Foucault), jedno vreme omiljeniji u Americi, nego u rodnoj mu Francuskoj, unosi aspekte anglosaksonske kulturne antropologije (za razliku od francusko-nemake socijalne antropologije), i uglavnom daje odgovore ta nije, a moda bi moglo biti, kad bi bilo, i da jeste, kao to nije. Shvatiete, naravno, da i ovog puta krajnje uproavam. Ova teorija kae da je queer jedan mnogo iri identitet od gej (tj. gej mukog/lezbejskog), biseksualnog, transseksualnog, heteroseksualnog, transvestitskog, sadomazohistikog, metroseksualnog, itd. Dakle, neto to je istovremeno, ili na smenu: i sveobuhvatno, i nedoreeno, i individualno-specifino, i subverzivno i osnaujue i (ovde ubacite pridev po elji). To jeste, dodue, neto to bi trebalo da svako pojedinano zna za sebe, ali poto - tu queer teoretiari znaajno uzdahnu - to ogromna veina ljudi, naalost ne zna, tu su oni - siroti, neshvaeni, namueni queer teoretiari - da to objasne ignoramusima. Jer, poto je taj identitet tako fluidan, on uvek, nekako, isklizne izmeu prstiju
63
to se tie osnovnih problema monoteizma, njih ovde neu elaborirati, jer mislim da su self-evident. Dakle, ko ih vidi - vidi ih, ko ih ne vidi, teko mogu ja da mu ih prikaem. Mnogim ljudima je potrebna proteza religije, ili, u najmanju ruku, line vere, a u Evropi i velikom delu Amerike, i Zapadne Azije (Bliskog i Srednjeg Istoka), to ima monoteistiku formu. to se, pak, tie problema queer teorije, ona je pre svega neto o emu se raspravlja na drutvenim fakultetima univerziteta, uglavnom u Severnoj Americi i Severnoj i, delimino, Zapadnoj Evropi. To samo po sebi nije problem, ali ba i ne pomae funkcionalnosti teorije u upotrebnom smislu. Dalje, njena nedoreenost nije politiki oportuna/pragmatina kao to je esencijalizam. Najzad, njen avangardni, permisivni stav nije prihvatljiv, ak ni veini predavaa sa drugih katedri - a kamoli studenata - unutar samih univerziteta, na kojima se prouava, dok socijalni konstruktivizam to jeste otkad su univerziteti marksizovani, tj. otkad je na njima Marksovo uenje, kao dovoljno, ali ne previe, antagonistiko opte-dominantnom sistemu razvijenog kapitalizma u okruenju, postalo lokalno-dominantni oblik analize drutva na katedrama za sociologiju. Sve u svemu, da napravimo znaajan, fluidan, queer-teoretiarski, obrt i jo jednom se vratimo socijalno-konstrukcionistikom pitanju: kad ste postali gej? - uz dozvolu da ostanete esencijalista i negirate da ste uopte postali bilo ta. Imate li elju da budete gej? Moda ste ostali lezbejka, jo ono tamo gore, gde sam vas ubeivao da su lezbejke gejevi in disguise? Moda ste bili gej mukarac, pa ste postali lezbejka itajui ovaj tekst? Ili ste postali queer? Shvatate, pretpostavljam, da sam u nekom irokom smislu i ja queer teoretiar. Poto sam, kao Fuko izdobijao raznorazne istraivake stipendije u Skandinaviji, Holandiji, Ugarskoj i drugde, sad je red da dobijem i to predavako mesto na nekom ljupkom malom univerzitetu - najbolje u kakvoj zemlji sa visokim standardom,
64
prostor za diskusiju o identitetu: mom i onih drugih ljudi, koje nikad neu upoznati, hijri (hidre) u Indiji, ukopljenih u pubertetu, debele blondinke na benzinskoj pumpi u Kanzasu, ija vitka, crnokosa devojka hoe da se preseli u Viskonsin, Grka transvestita, koji vie ne moe da se oslobodi vojne obaveze, otkad je Sud za ljudska prava u Strazburu zabranio diskriminaciju gej mukaraca u vojsci, itd. Uz to bi mi dobro ila i kancelarija sa pogledom na npr. bazen ili atletsku stazu, gde studenti prve godine rade obavezna telovebanja. Moda postanem atleta i samo posmatrajui ih?
65
Ko su LGBTTIQ... osobe?
Marija Savi Razlikovanje pola i roda Poslednjih nekoliko decenija termini pol i rod obino se razumevaju kao sinonimi. Meutim, vano je napraviti razliku izmeu ova dva pojma, posebno u kontekstu psiholokog shvatanja identiteta i komplikovanih procesa kroz koje prolaze LGBTIQ osobe u prihvatanju sebe. U biolokom smislu osobe se na osnovu pola dele (samo) na muke i enske. Ova podela odnosi se na odreenje koje dobijamo na roenju na osnovu izgleda i strukture prvenstveno spoljanjih polnih organa1 i tada se utvruje da li je roena muka ili enska osoba. Odreenje se vri na osnovu prisustva ili nedostatka penisa. Ukoliko se dogodi da spoljanji polni organi nisu jasno definisani, utvruje se poremeaj. Ranije se ovakav poremeaj nazivao hermafroditizmom, a danas je prihvatljiviji naziv interseksualnost. U takvim sluajevima obino se vre medicinske intervencije kako bi se osobi dodelio muki ili enski pol. Iz ovoga moemo da zakljuimo da je pol neto to nam je odreeno mnogo pre nego to smo mi mogli bilo ta da odluimo po tom pitanju. Odmah po roenju izloene/i smo razlikovanju u tradicionalnom i kulturolokom smislu, odnosno, sa devojicama i deacima se ne postupa isto. Dakle, definiciju pola moemo odrediti kao drutveno uslovljenu medicinsku i zakonsku klasifikaciju biolokih karakteristika koja deli osobe na samo dve kategorije (ensku i muku) i to prvenstveno na
1 Falometrikim testom se odreuje veliina klitorisa, odnosno penisa i u sluaju odstupanja vre se korektivne operacije kako bi se penis ili klitoris standardizovali. Ovi podaci se odnose na zapadno evropske zemlje, dok za istono evropske zemlje ne postoje podaci o tome ta se radi u sluaju interseksualnosti. LABRIS - organizacija za lezbejska ljudska prava
66
osnovu spoljanjih polnih organa, uprkos postojanju polnog razlikovanja koje prevazilazi kategorije enskog i mukog pola.2 Rod se odnosi na shvatanja, objanjenja, ponaanja, pretpostavke, radnje koje stvaraju razlike izmeu mukaraca i ena. Rod predstavlja drutveni konstrukt koji se izraava kroz uloge, oekivanja, norme, odeu, nakit, minku, govor tela. Rodu se pripisuju razliita znaenja i mogunosti u zavisnosti od razliitih istorijskih i drutvenih perioda, ali je kroz sve te periode poznata dominacija mukog. Svako od nas kroz ivot konstantno uestvuje u stvaranju nas i drugih kao mukaraca i ena na osnovu iskustava odrastanja i socijalizacije. Najpre to formiranje nas i drugih kao mukaraca i ena, odnosno prihvatanje i uenje rodnih uloga, nastaje u porodici, a zatim se nastavlja kroz kolovanje i kroz sve faze i oblasti naih ivota. Kao posledica menjanja porodinih struktura i procesa globalizacije u dananje vreme vie dolaze do izraaja neporodini faktori koji utiu na stvaranje slike o rodu internet, mediji, grupa vrnjaka, itd. Jaanje ovih faktora stvara bazu za postojanje vie raznolikosti u formiranju rodnih uloga i modela i vie izbora. Meutim, problem nastaje prilikom konflikta izmeu ovih novih rodnih uloga i prethodno nauenih i drutveno prihvatljivih modela. Tako se rod odnosi na individualni konstrukt vlastitog identiteta/ izraavanja koji potvruje, negira i/ili prevazilazi drutveno zadate i formirane polne i rodne uloge mukaraca i ena kao i celu binarnu osnovu mukog i enskog. Takoe, pol je i drutveni konstrukt koji sam po sebi odreuje drutvene uloge mukaraca i ena.3 Binarno shvatanje pola i roda osnov je diskriminacije jer osobe deli na dve suprotstavljene strane kojima se pripisuju suprotne vrednosti, a zasniva se na nerazlikovanju pola, roda, polnog i rodnog identiteta, kao i opte prihvaenom shvatanju rodnog izraavanja.
2 Kreacija spola? Roda? Jelena Poti, Svetlana urkovi i Amir Hodi, enska soba, Zagreb 3 Ibid. LABRIS - organizacija za lezbejska ljudska prava
67
Razlikovanje pola i roda potie iz feministike teorije koja je odvojila drutveno od biolokog, insistirajui na tome da uoavamo razlike izmeu neega to je proizvod ljudskih ideja, prema tome neega to je nestalno i promenljivo, i neega to je proizvod biologije, odnosno neega to je (relativno) stabilno i nepromenljivo. Identiteti na osnovu seksualne orijentacije i na osnovu polne/ rodne pripadnosti Seksualna orijentacija se najee definie kao emotivna i seksualna privlanost prema osobama odreenog pola i prema tome se svi ljudi dele na heteroseksualne, koji ine veinu i dve manjinske grupe istopolno i biseksualno orijentisane osobe. Meutim, ovakva definicija dosta pojednostavljeno objanjava seksualnu orijentaciju i izjednaava je sa seksualnim ponaanjem, to u teorijskom smislu predstavlja samo jednu od tri dimenzije koje ine seksualnu orijentaciju: 1. seksualno ponaanje odnosi se na pol seksualnih partnerki/a; 2. privlaenje, seksualne fantazije odnose se na pol osoba koje nas emotivno i erotski privlae; 3. seksualni identitet nain na koji pojedinka/pojedinac definie sopstvenu seksualnost. Ove tri dimenzije koje ine seksualnu orijentaciju mogu biti u razliitim odnosima i mogu se vie ili manje preplitati. U nekim sluajevima se ne preklapaju iz razliitih razloga. Jedan od tih razloga moe biti nespremnost za prihvatanje sopstvene neheteroseksualne orijentacije zbog drutvene stigmatizacije istopolno orijentisanih osoba. U takvim sluajevima ne moemo odrediti seksualnu orijentaciju na osnovu pola seksualnih partnerki/a. Drugi ovakav primer jeste vrlo esto neheteroseksualno samo-definisanje osoba, a da to definisanje ne podrazumeva istopolne seksualne odnose.
68
Poslednja dimenzija seksualni identitet nam govori o vanosti samoodreenja. I zaista, svaka/o od nas je bezbroj puta u ivotu sebi postavila/o pitanje: Ko sam ja? Istopolna orijentacija se obino definie kao seksualna i/ili emotivna privlanost prema osobama istog pola. ini se da ni u ovoj definiciji ne postoji nita problematino. U tom smislu, osobe istopolne orijentacije identifikujemo kao lezbejke, gejeve ili biseksualne, odnosno, na osnovu pola/roda osoba koje ih privlae. Zaista, veina ena i mukaraca se(be) mogu bez problema ovako identifikovati. Meutim, ukoliko elimo preciznije da opiemo osobe istopolne orijentacije, da odgovorimo na pitanje ko su te osobe, nailazimo na problem. Mnoge osobe za sebe kau da im nije vano da se identifikuju prema svojoj seksualnoj orijentaciji. Primer su mukarci koji ive u heteroseksualnom braku i s vremena na vreme imaju seks sa drugim mukarcima. Ili ene koje se identifikuju kao lezbejke, ali su ponekad u seksualnoj vezi sa mukarcem. Ili osobe koje se oseaju kao lezbejke/gejevi, a nemaju seksualne odnose sa drugim enama/mukarcima, ili nemaju takve namere. Ovi primeri pokazuju sloenost i raznovrsnost identiteta osoba drugaije seksualne orijentacije od heteroseksualne. Kako je na samom poetku borbe za ostvarivanje LG prava bilo vano prihvatiti lezbejski ili gej identitet, odnosno stvoriti neku vrsti zajednikog, kolektivnog identiteta, kako bi se stvorila platforma za politiku borbu, oni su na neki nain poprirodnjeni. Sa druge strane, heteroseksualnost, kao dominantna seksualnost, uglavnom je neproblematizovana, neprimetna, samo-oigledna, tj. oduvek prirodna, a istopolna orijentacija se uobiajeno posmatra kao izvedena i manje razvijena forma heteroseksualnosti. Nekada se u psiholokom smislu homoseksualnost objanjavala kao faza istraivanja vlastite seksualnosti tokom adolescencije. Takoe, poznat je i odnos crkve/drave prema definiciji porodice, te shvatanje istopolnih
69
partnerstava/porodica nelegitimnim. Na taj i sline naine heteroseksistike strukture moi koje privileguju rodnu asimetriju, polnu reprodukciju i patrijarhalni nukleus porodice vre represiju nad neheteroseksualnim identitetima. Za lezbejke i gej mukarce zajedniki je njihov istopolni seksualni objekat, tj. njihova seksualnost, i ona predstavlja osnovu stvaranja kolektivnog identiteta kao uslov za politiku borbu. Sa druge strane, ponekad se deava da su takvi kolektivni identiteti zatvoreni, to se najee javljalo i jo uvek se javlja u lezbejskom pokretu. Naime, lezbejski identitet podrazumeva enu koju emotivno i seksualno privlae druge ene i esto su neke lezbejke odbacivale i diskriminisale one koje preispituju i problematizuju pitanje roda, navodei svoje lezbejsko iskustvo kao jedini pravi uslov za politiku borbu za lezbejska prava i osporavajui pravo drugih da govore o lezbejskim ljudskim pravima. Na taj i sline naine do izraaja dolaze ogranienosti identiteta, ali i zatvorenost marginalizovanih grupa i prenoenje sistema diskriminacije meu ve diskriminisanima. Ukoliko se vratimo na prethodno opisano objanjenje pola, odnosno roda, shvatiemo da nije dovoljno deliti sve ljude na samo dve kategorije muku i ensku, zbog postojanja brojnih varijacija koje se nalaze izmeu (ili izvan) ova dva suprotstavljena kraja, odnosno izmeu mukog i enskog. Zbog toga se poslednje dve decenije javila ideja da ni podela na osnovu seksualne orijentacije koja deli osobe na heteroseksualne i istopolno i biseksualno orijetisane nije dovoljna. Tako se javljaju novi termini kao to su panseksualna ili omniseksualna orijentacija koji podrazumevaju seksualnu/emotivnu privlanost prema osobama bez obzira na pol i rod, i to u smislu neprihvatanja binarne koncepcije pola/roda. Upravo te varijacije pola/roda izmeu mukog i enskog dovode nas do raznolikosti identiteta na polnoj/rodnoj osnovi. Tako ra-
70
zlikujemo transeksualne osobe4, transrodne osobe5, interseksualne osobe6 i queer, mada je shvatanje queera kao identiteta upitno. Razlikovanje ovih identiteta moe, ali ne mora imati veze sa njihovom seksualnom orijentacijom, odnosno seksualna orijentacija transrodnih, transeksualnih, interseksualnih i queer osoba moe biti razliita, bez obzira na promene ili trenutno stanje njihovog polnog/rodnog shvatanja sebe. Queer identitet ili ne? Postoji toliko razliitih objanjenja pojma queer da slobodno moemo rei da svako moe odrediti za sebe definiciju queera. U mainstream kulturi koristi se kao kiobran termin za oznaavanje raznolikosti identiteta unutar LGBTI zajednice, ali i za druge razliitosti koje izlaze iz hetero-normativnog sistema aseksualne i autoseksualne osobe ili osobe ija je seksualna praksa razliita od dominantne seksualnosti bez obzira na seksualnu orijentaciju (poliamorija7, S/M odnosi, osobe koje ne prihvataju binarnost polova). Meutim, ne odnosi se uvek na identitete ve esto na radikalnu politiku koja uvia povezanost svih vidova represije8. Nastao
4 Osobe koje imaju elju i potrebu da promene svoj pol ili su delimino ili u potpunosti modifikovale svoje telo kako bi uskladile svoj polni/rodni identitet i oseaj sebe sa fizikom pojavom svog tela. Ukljuuje hormonalnu i fiziku terapiju i/ili hirurke intervencije. 5 Osobe iji rodni identitet i/ili rodno izraavanje nisu u skladu sa tradicionalnim i nametnutim rodnim ulogama i normama. 6 Osobe koje se raaju sa polnim i reproduktivnim organima koji nisu jasno definisani kao muki ili enski. Ne postoje precizne procene o uestalosti interseksualnosti, ali se pretpostavlja da se otprilike jedna od 2000 beba rodi sa nekim od interseksualnih karakteristika. 7 Mnogostruke ljubavne veze, otvorene, nasuprot tradicionalnom sparivanju; uslov je da sve osobe u ovim odnosima znaju jedna za drugu i da su ti odnosi zasnovani na konsenzusu. 8 Vie na: www.queerbeograd.org LABRIS - organizacija za lezbejska ljudska prava
71
je iz bunta, prisvajanjem ovog termina od strane LGBT osoba, a ije izvorno znaenje predstavlja uvredljiv naziv za njih (nastran, udak i sl.). Queer teorija je nastala 90-ih godina prolog veka i razvila se iz lezbejskih-gej studija, koje takoe predstavljaju relativno novu disciplinu nastalu desetak godina ranije, a koja se razvila iz feministikih studija i feministike teorije. Identitet je neto to je jedinstveno za svaku/og pojedinku/pojedinca, neto to ini sutinu naeg sopstva, te je (relativno) stabilna i nepromenljiva kategorija. Queer obeleava kontinuitet identiteta. Dok su lezbejski i gej pokreti naglaavali pojam politika identiteta jer su identitet shvatali kao preduslov za politiku borbu, queer teorija i aktivizam preispituju ove politike, pre svega zbog ogranienja kategorijama identiteta, naglaavajui znaaj samodefinisanja i politike borbe iz pozicije line identifikacije. Dok sa jedne strane queer oznaava odbacivanje identiteta kao neeg stabilnog i prirodnog, sa druge strane oznaava drugaiju vrstu identiteta koji je konzistentan i samo-identian. Moe se rei da prevazilazi lezbejkski i gej identitet zbog njihove identifikacije sa zajednicom, odnosno kolektivnog identiteta, ali i zbog ukljuivanja svih onih seksualnih i politikih identifikacija koje nisu uzete u obzir kao normalne, nisu poprirodnjene. Kao to vidimo, queer obuhvata skoro beskonano mnogo seksualnih identiteta, praksi i politika to ukazuje na isticanje liberalnog pluralizma. Queer podstie pregovaranje o konceptu identiteta, promiljanje identiteta, kritike, to je nestabilna kategorija koja ni ne eli da se stabilizuje, ve je u stalnom preispitivanju i konstruisanju, a u cilju otvaranja prostora za kreativnost i raznolikost u borbi protiv svih vidova opresije. Diskriminacija identiteta i ne-identiteta Kada se govori o zabrani diskriminacije na osnovu pola/roda obino se podrazumeva da se diskriminacija zabranjuje na teritoriji mukog i enskog. Tako je ureena zabrana diskriminacije u
72
zakonu (mada ne svuda), gde se u najveem broju sluajeva navodi zabrana polne diskriminacije koja pored toga to nije objanjena, podrazumeva i samo i jedino zabranu diskriminacije u okviru binarnog shvatanja pola/roda. Zato je vano da zatitu od diskriminacije i nejednakog tretmana treba omoguiti svim osobama, bez obzira na pol i rod, i da u tom smislu treba tititi i osobe koje prevazilaze muki/enski rod, kao i one koje ne ele da se identifikuju. Vano je omoguiti svakoj osobi pravo da se samodefinie, kao i izraava i dozvoliti mogunost nedefinisanja, ak i onda kada nam nisu potpuno jasne samodefinicije drugih. Otvoren odnos prema drugima je prirodno stanje i donosi mir i zadovoljstvo sebi i drugima, a to je mogue jedino uz shvatanje i prihvatanje razliitosti. Da bi se to postiglo potrebno je uvek krenuti od sebe, pomeriti svoje granice i otvoriti prostore za prihvatanje i uenje, kako bismo mogle/i zahtevati isto to i od drugih. Izvori: Kreacija spola? Roda? Jelena Poti, Svetlana urkovi i Amir Hodi, enska soba, Zagreb, 2008. Spol i rod pod povealom, drugo proireno izdanje, Amir Hodi, Nataa Bijeli, Sanja Cesar, Cesi, Zagreb, 2003. Kako se orijentiemo? studija, priredila Tea Nikoli, Deve, Beograd, 2004. Uvod u queer teoriju, Anamari Dagous, enske studije, Beograd, 2007.
73
74
III
ISTORIJA
75
76
Hronologija lezbejskog i gej 1 aktivizma u Srbiji, 1990-2005.

1990.
Novembra 1990. godine, nekolicina lezbejki i gej mukaraca, razliitih etnikih i profesionalnih opredeljenja, poela je da se okuplja u kafeu Moskva, u Beogradu. Kasnije je nastavljeno sa sastancima koji su se odvijali u privatnim stanovima. Grupa za afirmaciju lezbejskih i gej ljudskih prava i kulture, Arkadija, osnovana je 13. januara 1991. godine, kad je odrana osnivaka skuptina.
1994.
U junu dekriminalizovan dobrovoljni homoseksualni (muki) odnos u Kaznenom zakonu Republike Srbije, brisanjem lana 110 pomenutog zakona. Pri Ministarstvu pravde SRJ registrovna je prva lezbejska i gej grupa Arkadija. U okviru Centra za enske studije Beograd inicirane su Lezbejske studije. U periodu od 1994. do 1997. godine predavaice su bile Lepa Mlaenovi, Zorica Mrevi, Ria Convenc (Belgija), Ingrid Foeken i Anja Mulenbelt (Holandija), Kris Korin (Velika Britanija).
1 Hronologija sadri informacije koje su bile dostupne Labrisu. Hronologijom nisu obuhvaene sve aktivnosti LGBT grupa i inicijative, za navedeni period, ve samo jedan deo prireen za ovu publikaciju. LABRIS - organizacija za lezbejska ljudska prava
77
Istorija
1995.
U martu osnovan je Labris grupa za lezbejska ljudska prava. Labris je prvo delovao kao lezbejska sekcija u okviru Arkadije, a zatim se osamostalio u grupu. Ciljevi grupe bili su osnaivanje lezbejki, rad na poveanju lezbejske vidljivosti i povezivanju sa lezbejskim grupama iz Istone Evrope. Aktivistkinje organizuju nedeljna okupljanja za sastanke i radionice. Radi se na medijskoj promociji grupe i lezbejskih prava, i povezivanju sa enskim grupama.
1997.
U martu Ministarstvo unutranjih poslova Republike Srbije, Sekretarijat u Panevu, odbilo je zahtev Udruenja graana Klub dentlmena za upis u Udruenja u Registar, uz obrazloenje da ciljevi i zadaci ovog Udruenja graana nisu u skladu sa Zakonom. Zahtev je odbijen i nakon uloene albe.
1998.
U maju pokrenut je veb sajt Gay-Serbia.com, kao veb portal za LGBT zajednicu Srbije i Crne Gore. Arkadija u saradnji sa Fondom za humanitarno pravo i Evropskim udruenjem mladih Srbije pokree projekat Kampanja protiv homofobije, koji se bavi unapreenjem poloaja lezbejki i gej mukaraca. Projekat je realizovan tokom 1998. i 1999. godine i obuhvatio je pravno-socioloke analize homofobije u Srbiji, praenje medija i analitiku bibliografiju tekstova o homoseksualnosti.
78
1999.
Osnovana gej-lezbejska grupa New Age - Rainbow u Novom Sadu. Prvi javno deklarisani gej aktivista, Dejan Nebrigi, ubijen je u svom stanu, na 29. roendan, 29. decembra.
2000.
U januaru odrana je prva meunarodna gej i lezbejska konferencija pod nazivom ivi i pusti druge da ive u Novom Sadu u organizaciji grupe New Age - Rainbow. Konferencija je pored LG aktivista okupila i brojne novinarke i novinare i optu javnost. U maju osnovan je Gayten LGBT - centar za promociju prava seksulanih manjina, u Beogradu. Gayten se razvio iz Arkadije gej i lezbejskog lobija. U junu Gayten LGBT organizovao je Coming Out With Nick I. Projekat koji za cilj ima artikulaciju javne prisutnosti homoseksualnosti u nas. Projekat angaovanjem na polju umetnike prakse oznaava javno ne postojei homoseksualni identitet u javnim medijima. Projekat nema za cilj njegovo uspostavljanje ve njegovo prepoznavanje i ukazivanje na njegovu transparentnost kroz umetniku praksu. Projekat se sastojao od izlobi 100 godina za prava homoseksualaca u Nemakoj i Coming Out with Nick, raznovrsni umetniki radovi, senzualne teatarske instalacije Hissing Sonnets i javne tribine o gej i lezbejskim pravima u Srbiji.
79
Istorija
U oktobru, u Somboru, odran je susret Druga lezbejska Nedelja skup lezbejskih aktivistkinja iz ex-yu pod nazivom Budi to to jesi, u organizaciji Labrisa. U novembru osnovana je Queeria LGBT kao radna grupa Socijaldemokratske omladine, u Beogradu. U decembru osnovana nevladina organizacija Istopolne studije. U decembru LGBT grupa Queeria zapoela medijsku kampanju Legalizacije istopolnih veza.
2001.
U februaru nasilno prekinuta realizacija kampanja Legalizacije istopolnih veza, LGBT grupe Queeria napadom na kancelarije ove grupe. Od aprila do decembra Istopolne studije organizuju niz predavanja. Jedan od rezultata Studija je i objavljena itanka istopolnih studija koja sadri zavrne radove svojih polaznika studija. Predavaice i predavai na Istopolnim studijama bile/i su mr Miodrag Kojadinovi, dr Zorica Mrevi, profesor Boris Davidovi, mr Ivana Spasi, dr Mirjana Nikoli, Duan Maljkovi, Lepa Mlaenovi, dr Divna Vuksanovi, dr Maja Kandido Jaki, dr arana Papi. U junu postavljena je izloba lezbejskih fotografija - Lesbian connexions - u organizacijia Labrisa u Studentskom kulturnom centru u Beogradu u okviru obeleavanja Meunarodnog dana ponosa. 29. juna Beograd oblepljen nepotpisanim plakatima koji pozivaju na spreavanje odravanja Parade ponosa u Beogradu.
80
30. juna odrana je prva parada ponosa u Beogradu, pod nazivom Ima mesta za sve nas, u organizaciji Labrisa i Gaytena a uz podrku brojnih nevladinih organizacija. Prvoj paradi ponosa prisustvovale su i aktivistkinje iz Hrvatske, Slovenije, Makedonije, Irske i Italije. Parada je nasilno prekinuta od strane ultradesniarski orijentisanih grupa, grupacija i pojedinaca i pojedinki. U nasilji su uestvovali i predstavnici Crkve, navijakih klubova, lanstvo pojedinih politikih partija. Po naim podacima oko 40 osoba je lake povreeno a 2 tee. Planirana proslava na Trgu Republike, tribine, pozorina predstava, koncert klasine muzike i koktel nisu realizovani. 4. jula odrana je konferencija za tampu povodom nasilja na prvoj paradi ponosa u Beogradu. Na konferenciji su govorile javne linosti, predstavnice nevladinog sektora i jedna predstavnica vlasti. Tokom septembra i oktobra Queeria LGBT relizovala je kampanju Stop nasilju, diskriminaciji, homofobiji i nejednakosti, preko bilborda postavljenih u vie gradova Srbije. Veina od 15 bilborda su pocepani u prvoj nedelji kampanje. U oktobru osnovana je mrea LGBT grupa iz Srbije DP mrea koja je okupila 8 LGBT organizacija. Cilj mree bio je razmena i informacija i znanja i zajedniko delovanje na polju promocije LGBT prava. Rad mree prestao je u oktobru 2003. godine. U oktobra poinje sa radom SPY (Siguran Puls Mladih) i zapoinje svoj prvi projekat - prvo istraivanje (u saradnji sa UNICEFom) u Jugoslaviji posveeno LGBT populaciji (i onim pripadnicima/cama LGBT populacije koji/e su ujedno korisnici/e droga i/ ili seksualni radnici/e), a vezano za stepen rizika od HIV infekcije
81
Istorija
i zloupotrebe psihoaktivnih supstanci. Istraivanje je takoe bilo usmereno i ka ispitivanju njihovih potreba (u zdravstvenom sistemu i uopte u drutvu) i iskustava sa diskriminacijom. Istraivanje je vreno na svim nivoima u drutvu intervjuisani i anketirani bili su pripadnici/e NVO, pojedinci/ke i dr. Vreno je i ispitivanje radnika/ca u institucijama kako postupaju prema LGBT osobama. Projekta je trajao do februara 2002. godine. U novembru poeo je da izlazi prvi javni straight frendly magazin Deko, udruenja New Age - Rainbow. Magazin je izlazio do jula 2004. godine. U decembru, grupa SPY povodom Svetskog dana borbe protiv SIDA-e organizovala je prvu outreach akciju ciljano sprovedena za LGBT populaciju odlazak na teren u klubu X i javnim okupljalitima LGBT populacije (javni WC-i i parkovi) i podela prezervativa. U decembru poela je sa emitovanjem radio emisija o seksualnim razliitostima - Gayming u sklopu serijala pod nazivom Ljudi sa nama, na Radio 202. Emisija je emitovana u nonom terminu jednom nedeljno do kraja 2004. godine. Prvi autori emisiji bili su aktivisti Gaytena (do juna 2003. godine), a zatim grupe New Age - Rainbow iz Novog Sada.
2002.
U februaru organizatorke i organizatori prve Parade Ponosa u Beogradu dobili su nagradu Grizzly Bear Internacionalne lezbejske i gej kulturoloke asocijacije. U aprilu, u Niu je oformljena Lambda, Centar za promociju i unapreenje LGBT ljudskih prava i queer kulture, organizacija
82
koja se bavi pitanjem gejeva, lezbejki, biseksualnih, transrodnih i transeksualnih osoba (LGBT). Primarni cilj Lambde je suprostavljanje svakom obliku netrpeljivosti prema osobama iji su pol, rodno izraavanje, rodni identitet i/ili seksualna orijentacija drugaiji od drutveno oekivanog, otklanjanje svih oblika nasilja i diskriminacije i obezbeivanje pune ravnopravne integracije LGBT osoba u drutvo. U julu organizatori Kristofer strit deja u Kelnu uruili predstavnicima organizora prve Parade ponosa u Beogradu nagradu Europride Award. U julu organizatori druge Parade ponosa u Ljubljani uruili predstavnicima organizora prve Parade ponosa u Beogradu nagradu Flamingo. U avgustu odran je LGBT kamp za mlade aktivistkinje i aktiviste iz jugoistone Evrope u Bakoj Topoli, u organizaciji New Age-Rainbow. U periodu oktobar - decembar realizovana je medijska kampanja u organizaciji Labrisa, Gaytena i Queerie. Kampanja je obuhvatila emitovanje TV spota, radio dingla i anketu meu LGBT populacijom o homofobiji u domaim medijima. U oktobru osnovana je Gayrilla - ad hoc, underground, neformalna grupa LGBT entuzijasta. U novembru poeo sa realizacijom jednogodinji projekat Edukacija enskih NVO iz Srbije i Vojvodine o lezbejskim ljudskim pravima, u organizaciji Labrisa. Na projektu je uestvovalo devet enskih grupa iz Beograda, Nia i Novog Sada. Ciklus edukacije se sastojao iz niza edukativnih i kreativnih radionica, predavanja i filmskih projekcija.
83
Istorija
U novembru grupa SPY zapoinje projekat Zdravstvenovaspitna intervencija na HIV, polno prenosive bolesti i zloupotrebu psihoaktivnih supstanci u LGBT populaciji, koji je realizuje i tokom 2003. godine i 2004. godine sa fokusom na MSM (Men Having Sex with Men) populaciju. Tokom novembra i decembra u Beogradu, u Centru za kulturnu dekontaminaciju organizacija Centar za novo pozorite i igru Cenpi - organizovao je projekciju filmova sa LGBT tematikom. U decembru u Gete Institutu, odrana je promocija dokumentarnih filmova u okviru projekta TV i medijski trening. Meu prikazanim filmovija je i Vreme za toleranciju -Zeit fr Toleranz autora Aleksandra okanovia. Film obrauje temu homofobije i gej pokreta u Srbiji. U filmu govore Duan Maljkovi, Biljana Kovaevi Vuo i Predrag M. Azdejkovi i korien je arhivski materijal B92 sa prve gej parade u Beogradu. Meunarodni iri koji su inili/e direktor Gete Instituta, predstavnik Nemake ambasade u Beogradu, koordinator projekta i urednica informativnog programa RTS je dodelio prvu nagradu ovom filmu. Dokumentarni film o beogradskoj Paradi ponosa iz 2001. godine izradio je Labris u saradnji sa LGBT grupom Gayten.
2003.
U martu je ubijena Merlinka (Vjeran Miladinovi, 43), prvi javno deklarisani transvestit, na prostorima bive Jugoslavije - u Beogradu. Merlinku pamtimo po ulogama u filmovima Marble ass, reditelja elimira ilnika i Lepe ene prolaze kroz grad. Autorka je romana Terezin sin (objavljenom 2001. godine i dopunjeno izdanje 2002. godine).
84
U aprilu donet je zakon o javnom informisanju Republike Srbiji koji lanom 38 zabranjuje govor mrnje i prema osobama istopolne orijentacije. U julu, u Niu zabeleen je sluaj krenja ljudskih prava nad osobama istopolne seksualne orijentacije. Dvojica punoletnih mukaraca M.M. (24) i M.R. (33) , kao i lanovi porodice M.R.-a bili su izloeni verbalnim i fizikim napadima od strane majke i ujaka M.M.-a. Razlog napada bila je njihova emotivna veza. Nakon prijave sluaja policiji, pritisak koji su ove dve osobe vrile nad M.R. prestao je, ali zato pritisak koji je vren nad M.M. pojaan je i to pod direktnom pretnjom vatrenim orujem. Sluaj je ostao nereen u nedostatku pravnih i socijalnih solucija. U avgustu Labris je predao Predlog izmena i dopuna zakona o porodici republikom ministarstvu za socijalna pitanja. Predlog izmena i dopuna zakona o porodici odnosi se na dva mogua modela: izjednaenje homoseksualnog i heteroseksulanog braka i uvoenje instituta zajednice osoba istog pola. Predlog je usledio kao posledica neadekvatnog predloga zakona o porodici ministarstva za socijalna pitanja, koje je svojim predlogom u potpunosti izostavilo osobe istopolne orijentacije. U septembru osnovano je Udruenje za promociju ljudskih prava seksualno razliitih Pride, iji je glavni cilj organizovanje Parade ponosa naredne godine. Organizaciju su osnivali aktivisti i aktivistkinje nekoliko nevladinih organizacija koje se bave zatitom ljudskih prava. U oktobru Gayten LGBT organizovao je drugi deo projekta Coming Out With Nick (COWN II). Projekat je postavljen na internacionalnom nivou sa pokuajem da Srbiji i Crnoj Gori prikae izbor queer izlobi, teorije, radionica i dokumentarnih filmova.
85
Istorija
Projekat je realizovan u Beogradu, Kulturnom centru Rex, od 16. do 19. oktobra 2003. godine. Predstavljanjem razliitih formi/strategija queer kulture u Beogradu otvorena je diskusija koja je bitna za osnaivanje civilnog drutva i ljudskih prava, kao i osnaivanju queer ekspresije unutar LGBT zajednice u Srbiji. U oktobru Udruenje za promociju ljudskih prava seksualno razliitih Pride uputio je zahtev Ministarstvu prosvete Republike Srbije da svim raspoloivim zakonskim sredstvima omogui upis osamneastogodinjem homoseksualcu M.G. kome ve dva meseca srednje medicinske kole u Zemunu i na Zvezdari ne dozvoljavaju upis u etvrtu godinu. Iako je punoletan, u oba sluaja upis je odbijen uz obrazloenje da je potrebna saglasnost roditelja. Iz price M.G.-a jasno se vidi da je u pitanju diskriminacija na osnovu seksualnog opredeljenja. Nakon par meseci akcije javnog protesta povodom ovog sluaja, M.G.-u je dozvoljeno da pohaa etvrtu godinu srednje medicinske kole na Zvezdari. U novembru grupa SPY postaje lanica Republike komisije za borbu protiv SIDA-e, gde nastavlja delovanje u cilju osveivanja pripadnika dravnih struktura o postojanju i problemima LGBT populacije vezano za problematiku HIV-a i drugo. U novembru Labris je otvorio slubu Info telefon za lezbejke, sa ciljem da informie lezbejke i optu populaciju o lezbejskim ljudskim pravima, nevladinim organizacijama koje zastupaju lezbejska prava, kulturnim i aktivistikim dogaajima relevantnim za enski i lezbejski aktivizam. Brojevi telefona Info centra se objavljuju u pojedinim dnevnim listovima.
86
U decembru maloletna J. N. (16 godina) nakon out-ovanja svojim roditeljima, biva maltretirana od strane istih, a kasnije i od strane policije koja je nastupila krajnje brutalno u ovom sluaju, kako verbalno, tako i fiziki. Nakon ukljuenja maloletne J.N. u radio emisiju Gayming, 15. decembra u kojoj je ona izloila svoj sluaj iroj javnosti, usledila su ukljuenja drugih ljudi koji su se nalazili u slinoj situaciji, to je potvrdilo da ovo nije jedinstven, izolovan sluaj. U decembru politika stranka Liberala Srbije ponudili udruenju Pride da se na izbornoj listi te stranke nau i dva predstavnika Pridea, to su ovi odbili obrazlaui pogrenim da se gej i lezbejski pokret vezuje u ovom trenutku za bilo koju politiku opciju.
2004.
U aprilu Skuptina Udruenja za promociju ljudskih prava seksualno razliitih Pride, donela je odluku o otkazivanju Druge beogradske parade ponosa seksualno razliitih. Glavni razlozi za ovakvu odluku su previsok rizik i nemogunost da se uesnicama i uesnicima skupa garantuje bezbednost i odsustvo snane podrke demokratske javnosti. U maju osnovana je LGBT organizacija Slobodna Duga - prva LGBT organizacija u Crnoj Gori, koja se bavi iskljuivo pitanjima seksualnih manjina i javnim zastupanjem. U periodu juni-juli realizovana je medijska kampanja ivela razliitost u organizaciji Labrisa, a uz podrku pojedinih nevladinih organizacija i medija. Kampanja je obuhvatila emitovanje dva radio dingla na devet radio stanica u Srbiji i Crnoj Gori. U junu Labris je podneo amandman na Krivini zakon Srbije, lan 60, kojim se sankcionie diskriminacija graanki i graana istopolne orijentacije od strane dravnih organa.
87
Istorija
Inicijativu za podnoenje amandmana podralo je blizu 30 nevladinih organizacija iz SCG. U junu Labris je javnosti predstavio svoj istraivaki izvetaj Lezbejska i gej populacija u dnevnoj tampi u Srbiji, za period od 1. jula 2003. do 31. decembra 2003. godine. Analizirano je sedam informativnih dnevnih novina: Danas, Politika, Veernje novosti, Glas javnosti, Blic, Balkan i Kurir i dva nedeljnika: NIN i Vreme. U junu odrana je konferencija South East European Regional LGBT Media Initiative, u Novom Sadu u saradnji udruenja New Age Raibow, Fonda za otvoreno drutvo i Soros fondacije. U julu u znak solidarnost sa lezbejskom i gej populacijom iz Srbije u Kopenhagenu performans grupa dunst organizovala je ulinu akciji protiv nasilja nad gejevima u Srbiji, ispred ambasade Srbije i Crne Gore. Akcija u Kopenhagenu je bila u cilju podseanja srpske vlade da preuzme pro-akcije u podrci prava seksualnih manjina u svojoj zemlji. U oktobru u organizaciji Labrisa u Beogradu i u Novom Sadu u prostorijama enskih studija i istraivanja odrana su dva seminara posveena radu sa medijima pod nazivom Mediji i istopolna orijentacija. Seminari su deo labrisovog projekta Edukacija nevladinih organizacija i medija, zapoetog u novembru 2003. godine. Od velikog broja pozvanih novinarki i novinara i medijskih kua seminaru se odazvalo samo desetoro novinarki. U oktobru osnovana je organizacija Novosadska lezbejska organizacija NLO sa ciljem osnaivanja lezbejki i promocije lezbejske kulture i prava. U novembru odran je drugi po redu seminar namenjen nevladi88
nim organizacijama o zastupanju LGBT prava u organizaciji grupe Slobodna Duga i COC iz Holandije, u Podgorici. Seminaru su prisustvovale/i predstavnice i predstavnici 8 nevladinih organizacija iz Crne Gore i dve LG grupe iz Srbije. Najavljena konferencija za tampu je otkazana usled pretnji navijaa Budunosti koji su ipak dva dana kasnije ispred zgrade RTV-a CG, napali kamenicama gej aktivistu Atilu Kovaa koji je te veeri gostovao na pomenutoj televiziji. Lin pomenutog je spreilo 30 naoruanih pripadnika MUP-a koji su ga obezbeivali. Povodom ovog sluaja nisu se oglasile nevladine organizacije niti mediji u Crnoj Gori. U novembru osnovana neformalna grupa Queer Beograd kolektiv, grupa ljudi sa idejom da organizuje politiko-kulturne dogaaje namenjene LGBTQ populaciji. Ideja o zatvorenom festivalu se javila zbog nemogunosti da se odri Prajd mar u Beogradu, ova grupa organizovae zatvorene festivale zbog nasilja koje se desilo na prajdu 2001. i zbog otkazivanja prajda 2004. usled pretnji. U decembru tek osnovana kragujevaka LGBT grupa KOD postala je sastavni deo Lambde. Tokom decembra Labris je realizovao medijsku kampanju ivela razliitost koja se sastojala u emitovanju radio dingla na etiri radio stanice u Srbiji.
2005.
U martu usvojen je Zakon o radu koji u delu zabrana diskriminacije titi i prava istopolno orijentisanih osoba. U aprilu Labris je uputio zahtev Srpskom lekarskom drutvu i Udruenju neuropsihijatara Jugoslavije, da javnim saoptenjem
89
Istorija
potvrde da homoseksualnost nije bolest. Srpsko lekarsko drutvo se nije odazvalo ovom pozivu. U maju povodom Meunarodnog dana protiv homofobije u Evropskom Parlamentu prikazan je dokumentarni film, Ima mesta za sve nas, o prvoj parade ponosa, Beograd, 2001. U maju odran prvi queer festival u Srbiji pod nazivom Susreti. Festival je trajao est dana i u okviru festivala odrane su razliite radionice/diskusije na temu roda i seksualnosti, multiveza, teatra, samoodbrane za ene, poloaju Romkinja, SM kulture, sigurnog seksa; zatim izlobe, performansi, koncerti, kao i ulina akcija u centru Beograda. U junu Labris je u saradnji sa jo 12 nevladinih organizacija podneo amandmane na predlog zakona o ravnopravnosti polova Radnoj grupi formiranoj na inicijativu Pokrajinskog sekretarijata za rad, zapoljavanje i ravnopravnost polova. U junu Labris je pokrenuo medijsku kampanju Pravo na ivot bez nasilja koju je podralo 20 radio stanica iz 16 gradova Srbije, emitujui radio dingl. U junu Istraivanje Nasilje nad istopolno orijentisanim osobama koje je Labris u saradnji sa Novosadskom Lezbejskom Organizacijom i Centrom za promociju i unapreenje LGBT ljudskih prava i Queer kulture Lambda iz Nia, prezentovano je na dvodnevnoj OSCE -ovoj konferenciji u paniji. U julu usvojen je Zakon o visokom obrazovanju, koji u delu zabrana diskriminacije titi i prava istopolno orijentisanih osoba. U septembru Skuptina Srbije usvojila je i novi Krivini zakon koji izjednaava potrebnu minimalnu starosnu dob za stupanje u
90
seksualne odnose, bilo da je re o heteroseksualnim odnosima ili o homoseksualnim odnosima (i gejevi i lezbejke). U novembru Labris je zapoeo sa realizacijom projekat Edukacija medija, omladinskih i nevladinih organizacija za ljudska prava o lezbejskim ljudskim pravima, u okviru kojeg su odrana i tri seminara posveena radu sa medijima pod nazivom Ka Evropi: marginalizovane grupe i odgovorno novinarstvo, u saradnju sa Zavodom sa rodnu ravnopravnost i NUNS-om. Seminara ju prisustvovalo oko 30 predstavnica predstavnika medija. U decembru je odran i drugi queer festival urke i politika na kome su odrane diskusije na teme: radikalni queer teorije i praksa, rod i identiteti, altimilitarizma i antiklerikalizma i angaovane umetnosti; prikazivane su filmske projekcije, performansi, urka. Festivalu su prisustvovali brojni gosti iz zemlje i inostranstva. U decembru LGBT organizacije proslavile 15 godina lezbejskog i gej aktivizma u Srbiji i Crnoj Gori.
2006.
Kada je re o zakonskoj regulativi i diskriminaciji istopolno orijentisanih osoba, 2006. godinu je obeleilo usvajanje novog Ustava Republike Srbije koji diskriminie gejeve i lezebejke po nekoliko osnova. Pre svega re je o lanu 62 Ustava koji definie branu, ali i vanbranu zajednicu iskljuivo kao zajednicu mukarca i ene. Zabrana diskriminacije na osnovu seksualne orijentacije takoe se ne spominje u tekstu novog Ustava, iako su tokom referendumske kampanje, predstavnici vlasti isticali da Ustav titi ljudska prava po najviim meunarodnim standardima, a da jedino prava pedofila nisu zatiena. Napominjemo i da se lanom Ustava koji definie
91
Istorija
branu i vanbranu zajednicu, sniava postojei stepen potovanja ljudskih prava, jer Povelja o ljudskim i manjinskim pravima i graanskim slobodama, lanom 25 predvia brane suprunike, tj. ne navodi eksplicitno mukarca i enu, ime ostavlja prostor za prevazilaenje tradicionalnog shvatanja braka i vanbrane zajednice.2 U aprilu je zapoet projekat Psiholoko savetovalite za lezbejke i ene drugaije seksualne orijentacije od heteroseksualne, sada i kroz individualan terapijski rad, a nastavljen je i rad savetovalita putem e-maila. U aprilu je Labris doao do saznanja da upitnik za davaoce krvi, Nacionalne slube za transfuziju krvi Srbije sadri izmeu ostalog i diskriminatorno pitanje Da li ste ikada imali seksualne odnose sa osobom istog pola? Ovakvo pitanje u upitniku predstavlja direktnu diskriminaciju na osnovu seksualne orijentacije, jer istopolno orijentisane osobe po automatizmu svrstava u rizinu grupu samo na osnovu seksualne orijentacije, a ne na osovu rizinog ponaanja koje bi trebalo da bude osnov za odbijanje osobe koja eli da bude dobrovoljni davalac. O celoj situaciji, Labris je obavestio gospodina John White, iz Evropske Agencije za rekonstrukciju, koja ujedno podrava projekat Tvojih pet minuta... neiji ceo ivot, tj. kampanju za dobrovoljno doniranje krvi. Iz EAR-a, je stigao odgovor da ale zbog diskriminatorne procedure, ali i da EAR kao donator projekta, nije odgovoran za sadraj spornog upitnika. Takoe, ovim povodom, a u organizaciji Labrisa, desetak aktivistkinja i aktivista raznih nevladinih organizacija je u subotu 20. maja, na Trgu republike, sprovelo akciju pokuaja davanja krvi. Sve/i su bile/i odbijene/i, tj. nisu uspele/li da budu dobrovoljni davaoci, samo zbog potvrdnog odgovora na pitanje o seksualnom odnosu sa osobom istog pola. Vano je istai da nijedan drugi razlog nije
2 Preuzeto iz Godinjeg izvetaja o poloaju LGBT populacije za 2006. godinu, Dragana Vukovi LABRIS - organizacija za lezbejska ljudska prava
92
postojao, jer su ispunjavale/li sve ostale zdravstvene i druge uslove. Ovu akciju su ispratili mnogi mediji, a nakon nje Labrisu je stigao poziv od Instituta za transfuziju krvi Srbije, koji je zatraio od Labrisa da uputi zvanian dopis sa predlogom za izmenu ovog spornog pitanja, kao i diskriminatorne prakse svrstavanja lezbejki i gejeva u rizinu grupu samo na osnovu seksualne orijentacije. Od predsednika Republike strune komisije za transfuziologiju, koja je i sastavila upitnik za davaoce krvi, dr sci.med. Gradimira Bogdanovia, Labris je dobio uveravanje da e se o ovom sluaju raspravljati na prvom sledeem sastanku. Novembra meseca 2006. godine, uspeno je okonana akcija promene diskriminatornog upitnika za dobrovoljne davaoce krvi. Novi, izmenjeni upitnik za dobrovoljne davaoce krvi naao se u svim zdravstvenim ustanovama na teritoriji Srbije 1. januara 2007. godine. Institut za transfuziju krvi Srbije, a na inicijativu Labrisa organizacije za lezbejska ljudska prava, napravio je novi upitnik koji, za razliku od stare verzije, akcenat ne stavlja na rizine grupe, ve na rizino ponaanje. Novi upitnik je po standardima potovanja ljudskih prava, napredniji ak od mnogih upitnika iz zemalja Evropske unije jer ni u jednom svom delu ne spominje seksualnu orijentaciju kao osnov za odbijanje za dobrovoljno doniranje krvi. Ovim povodom, Labris je u saradnji sa Institutom za transfuziju krvi Srbije, na Trgu republike organizovao akciju dobrovoljnog davanja krvi i time simbolino testirao nove upitnike. U junu je objavljena broura o lezbejskom coming out-u ta ti srce kae u kojoj je objavljeno deset linih pria lezbejki o njihovom iskustvu coming out-a. Prva Trans grupa samopodrke formirana je u Gayten-LGBT, centru za promociju ljudskih prava LGBTIQ osoba u Beogradu, 30. avgusta 2006 godine. etiri osobe su prisustvovale tom prvom sastanku. Sastancima povremeno prisustvuju partneri/ke i postoji
93
Istorija
kontinuirano prisustvo jednog od dva supervizora. Lista zainteresovanih osoba za uee u radu grupe se poveava. Znaajan broj ljudi iz Srbije i van nje su u kontaktu sa grupom i veoma su voljni da uestvuju u njenom radu. Grupa je uspostavila niz pravila za rad kao i obaveza koje nastavlja da potuje i primenjuje. Sastanci se i dalje odravaju dva puta meseno, a po potrebi i ee. Teme su razne i predlau ih uesnici/ce neke od njih su: coming out porodici, prijateljima; socijalizacija; posao; faze tranzicije; problemi u toku tranzicije; kontakt i informacije o lekarima, aktivizam, pojavljivanje u javnom prostoru i sl. Pored redovnih sastanaka grupa u saradnji sa drugim NVO, nastavlja da organizuje niz aktivnosti, kao to su predavanja, izleti, projekcije filmova zabave, druenja. U septembru je objavljena broura Pravo na lezbejsku egzistenciju, zbirka lanaka psiholokinje Duice Popadi, koji su napisani na osnovu njenog iskustva u radu sa lezbejkama u okviru savetovalita. U oktobru je zapoeta Labrisova medijska kampanja Ponosna na svoje roditelje namenjena roditeljima i prijateljicama/ima lezbejki i gej mukaraca u procesu prihvatanja seksualne orijentacije svoje dece/prijateljica/prijatelja drugaije seksualne orijentacije od heteroseksualne. Kampanja je obuhvatala TV spot, radio dingl, tampani materijal, info telefon i savetovalite, kao i okrugli sto na kojem je specijalni gost bio G. Hans Ytterberg, vedski ombudsman za diskriminaciju na osnovu seksualne orijentacije. Tokom 2006. godine, Labris organizacija za lezbejska ljudska prava sprovela je istraivanje Istopolna orijentacija (homoseksualnost) u fakultetskim udbenicima i literaturi radi uvida u to kakva su znanja zaposleni/e u institucijama sistema o istopolnoj orijentaciji (homoseksualnosti) stekli/e u procesu visokokolskog obrazovanja. Cilj istraivanja je bio utvrditi koliko (broj i procenat
94
predmeta u nastavnom planu, broj i procenat stranica literature za predmete) se istopolna orijentacija (homoseksualnost) pominje i na koji nain (da li je u fokusu jedinice udbenika/literature u kojoj se pominje, koja terminologija se koristi, u kom kontekstu se pominje i da li je izvor saznanja naveden) se pominje u udbenicima i literaturi za studije medicine, psihologije, sociologije, prava i pedagogije Beogradskog Univerziteta. Rezultati istraivanja pokazali su da se istopolna orijentacija (homoseksualnost) pominje u malom procentu predmeta i malom procentu stranica udbenika/ literature za te predmete bez obzira na to o kom nastavnom planu fakulteta/studijske grupe je re.3 Tokom 2006. godine u okviru projekta Edukacije i lobiranja odrani su seminari za razliite ciljne grupe: za LGBT aktivistkinje i aktiviste, za ombudsmane i psiholokinje i psihologe. U decembru je Labris organizovao prvi u nizu seminara za lezbejke Na slovo, na slovoL kojem je prisustvovalo 13 lezbejki i ena drugaije seksualne orijentacije od heteroseksualne iz Srbije, Hrvatske i Bosne i Hercegovine, a gde se na interaktivan nain razgovaralo o rodu i identitetima, (internalizovanoj) homofobiji, coming out-u, predrasudama i stereotipima, itd. Seminar je organizovan s ciljem osnaivanja uesnica kroz edukaciju, razmenu informacija i iskustava o razliitim aspektima i pitanjima koja utiu na lezbejsku egzistenciju. Seminar je prvobitno bio namenjen uesnicama iz Srbije, ali je sasvim spontano dobio regionalni karakter poto su uesnice bile i iz Hrvatske i Bosne i Hercegovine.
3 Preuzeto iz Godinjeg izvetaja o poloaju LGBT populacije za 2006. godinu, Dragana Vukovi LABRIS - organizacija za lezbejska ljudska prava
95
Istorija
2007.
U februaru je Labris podneo tri predstavke Republikoj radiodifuznoj agenciji zbog govora mrnje prema lezbejskoj i gej populaciji i prema enama, i to zbog sadraja emitovanog u dve emisije na TV Pink (Piramida i Bravo ou), kao i u emisiji Klju na prvom programu RTS-a. Do dananjih dana nismo dobile odgovor na ove predstavke i pored intervenisanja i dodatnog zahteva za odgovorom Republikog ombudsmana Sae Jankovi. Poetkom 2007. godine, Labris organizacija za lezbejska ljudska prava je, u saradnji sa drugim nevladinim organizacijama, pokrenula medijsku kampanju Ljubav za sve - kampanju protiv nasilja nad lezbejkama i gej mukarcima. Meutim, tokom nekoliko meseci realizacije same kampanje, razne institucije i marketinke agencije odbijale su da objave promotivni materijal medijske kampanje. Tek je peta marketinka agencija koja je kontaktirana MediaMax, pristala da, uz neke ustupke koje je Labris morao da napravi, proda svoja oglasna mesta (re je o bilbordima). O stepenu homofobije, nasilju i diskriminaciji lezebejki i gejeva u Srbiji, moda najbolje govore grafiti/poruke kojima su ispisivani bilbordi, postavljeni na dvadeset lokacija u Beogradu: Motka za sve, Brukate nam Srbiju, Pogani izrodi, Bolest za sve, Smrt pederima. Napominjemo takoe, da je veliki broj bilborda uniten i iscepan. Modeli koji su angaovani za kampanju nisu profesionalni, ve su bile/li iz naeg svakodnevnog okruenja i njihov pristanak da se fotografiu za kampanju je posledica njihovog neslaganja sa nasiljem i diskriminacijom sa kojom se suoavaju lezbejke i gejevi u Srbiji, kao i njihova solidarna podrka naoj inicijativi. Tokom 2007. godine Labris organizacija za lezbejska ljudska prava organizovala je dva seminara za lezbejke, dva seminara za predstvanice/predstavnike medija i jedan seminar za omladinu demo96
kratskih politikih partija. Seminari pod nazivom Na slovo, na slovo ...L, namenjeni lezbejkama i enama drugaije seksualne orijentacije od heteroseksualne odrali su se u junu, tj. novembru. Organizovani su s ciljem osnaivanja uesnica kroz edukaciju, razmenu informacija i iskustava o razliitim aspektima i pitanjima koja utiu na lezbejsku egzistenciju. Seminarima su prisustvovale uesnice iz itita, Novog Sada, Skoplja, Zrenjanina, Velike Plane, Bijeljine i Beograda. Teme koje su obraivane na seminarima su se odnosile na pitanja identiteta, stereotipa, predrasuda i seksizma, feminizma i borbe za enska prava, pravnog poloaja lezbejske i gej populacije u Srbiji, homofobije, internalizovane homofobije i nasilja u lezbejskim vezama, a uesnice su imale priliku i da na kreativan i zabavan nain razmene iskustva linog coming outa. Tokom 2007. godine, Labris je nastavio svoju saradnju sa predstavnicama/icima medija pa su odrana dva seminara namenjena novinarkama/novinarima - u februaru i julu mesecu. Cilj seminara Marginalizovane grupe i odgovorno novinarstvo bio je da kroz razmenu iskustava ostvarimo to bolje razumevanje i izvetavanje javnosti o poloaju marginalizovanih grupa, kao i uspostavljanje dugorone saradnje. Teme koje su obraivane tokom seminara bile su: pol, rod i istopolna orijentacija, stereotipizacija u medijima, drutveni mehanizmi homofobije, pravni poloaj istopolno orijentisanih osoba, tretiranje razliitosti u medijima. Takoe, predstavljen je i projekat Promocija razliitosti - projekat Nezavisnog Drutva Novinara Vojvodine. Prvi put tokom 2007. godine, Labris je organizovao seminar za lanice/lanove omladina politikih partija. Seminar je nosio naziv Razliite/i a ravnopravne/i a odran je u martu mesecu. Prisustvovale/ li su mu osobe iz sledeih politikih partija: Graanski
97
Istorija
savez Srbije, Socijaldemokratska unija, Liberalno demokratska partija, Liga Socijaldemokrata Vojvodine, G17+. Cilj seminara bio je da se kroz interaktivan rad i razmenu iskustava prue informacije o lezbejskim ljudskim pravima, o poloaju LGBTIQ populacije u Srbiji ali i planiranje zajednikih akcija na promociji prava na seksualnu orijentaciju. Povodom 17. maja, Meunarodnog dana protiv homofobije, Labris je organizovao tribinu u prostorijama Liberalno demokratske partije, a s ciljem da ukae na govor mrnje prema lezbejskoj i gej populaciji u elektronskim medijima, tj. na krenje Zakona o radiodifuziji. Labris organizacija za lezbejska ljudska prava podnela je, u tom periodu, tri predstavke Republikoj radiodifuznoj agenciji zbog govora mrnje u emisijama Klju (RTS), Piramida i Bravo ou (Pink). Na tribini su uestvovale/i: Mladen Priljeva Antonijevi (Tim za ljudska prava Liberalno demokratske partije), Dragana Vukovi (Labris - organizacija za lezbejska ljudska prava), Dragan Popovi (Inicijativa mladih za ljudska prava) i Jelena Mili (Forum za Meunarodne odnose Evropskog pokreta u Srbiji). Cilj skupa je bio i da se ukae na stepen homofobije i diskriminacije nad lezbejskom i gej populacijom u naem drutvu i pokae zalaganje za nedeljivost i nehijerarhiju ljudskih prava. Na tribini je prisutnima prikazan i video materijal, tj. delovi raznih televizijskih emisija u kojima je upotrebljavan govor mrnje prema lezbejskoj i gej populaciji. Tribina je organizovana u saradnji sa Grupom mladih za ljudska prava omladine Liberalno demokratske partije.
2008.
Tokom 2008. godine odrana su dva vikend seminara Na slovo, na slovo...L za lezbejke i ene drugaije seksualne orijentacije od heteroseksualne kojima je ukupno uestvovalo 29 ena iz Srbije, Makedonije, Bosne i Hercegovine i Kosova. Uesnice iz susednih
98
zemalja su ujedno i lanice LGBT organizacija u njihovim gradovima i istakle su da e im steena znanja i iskustva posluiti u promociji lezbejskih ljudskih prava i u njihovim zemljama. Takoe, ove godine je pokrenut i ciklus radionica Razgovori o tabuima, na kojima se razgovaralo o SM odnosima, pravima i poloaju seksualnih radnica/ka, queer teorijama i praksama, lezbejskoj seksualnosti, nasilju u lezbejskim vezama, itd. U februaru su dve predstavnice Labrisa prisustvovale panel diskusiji u Pritini na kojoj se govorilo o poloaju LGBT osoba i aktivnostima LGBT organizacija u Srbiji i na Kosovu. Cilj ovog sastanka je bio jaanje kapaciteta LGBT aktivizma na Kosovu, kao i razmena ideja i iskustava izmeu predstavnica/ka Labrisa i dve organizacije iz Pritine Elysium i Quesh. Ovaj sastanak predstavlja zaetak povezivanja LGBT organizacija izmeu ove dve drave. U februaru je u organizaciji Labrisa zapoelo istraivanje potreba lezbejske zajednice u odnosu na Labris i druge LGBT organizacije.4 Ovo istraivanje sprovedeno je u cilju odreivanja smernica za na dalji rad u skladu sa potrebama lezbejske zajednice, kao i LGBT zajednice. Metodologija istraivanja obuhvatala je odravanje pet fokus grupa kojima su prisustvovale korisnice drugih lezbejskih i LGBT organizacija u Srbiji (iz Beograda, Novog Sada, Kragujevca, Nia i apca). Pored fokus grupa, metodologija je obuhvatala i online upitnike, intervjue i anketu postavljenu na sajtu Labrisa. Cilj istraivanja je bio utvrditi stavove i vienje lezbejki o ulozi Labrisa i drugih slinih organizacija u reavanju problema LGBT populacije. Takoe, bilo nam je vano da sagledamo i miljenja nekih drugih zainteresovanih strana sa kojima saraujemo, pa smo u istraivanje ukljuile i uesnice/ke naih seminara, aktivistkinje i aktiviste nekih drugih LGBT organizacija, aktivistkinje lezbejke
4 Izvetaj i rezultate ovog istraivanja moete preuzeti na: http://labris. org.yu/aktivnosti/izvestaji/da-uinimo.html LABRIS - organizacija za lezbejska ljudska prava
99
Istorija
koje rade u drugim enskim/LGBT/meunarodnim organizacijama, osnivaice Labrisa, jer nam je bilo vano da saznamo kakva su njihova vienja poloaja LGBT populacije danas. U okviru Labrisa je u aprilu otpoelo sa radom pravno savetovalite za lezbejke, gejeve, biseksualne i trans (LGBT) osobe. U toku godine Labrisu se obratilo sedam LGBT osoba sa razliitim pravnim problemima. Poto je jedna od karakteristika LGBT zajednice da su manje vidljivi u javnosti, mnogi od njih e se radije obratiti telefonom ili emailom, nego doi u Labrisovu kancelariju. U junu su objavljeni rezultati istraivanja Gej strejt alijanse o stavu javnog mnjenja prema homoseksualnosti. Prema rezultatima ovog istraivanja 70% graana/ki Srbije smatra da je homoseksualnost bolest, 51% misli da drava treba da radi na suzbijanju homoseksualnosti, a 50% smatra da je veoma opasna za drutvo.5 Ovo istraivanje je imalo za svoj uzorak optu populaciju, a istraivanje je sproveo Centar za slobodne izbore i demokratiju (CeSID). Nakon tri godine nepristajanja Srpskog lekarskog drutva da potvrdi zvanian stav Svetske zdravstvene organizacije od 1990. godine da istopolna orijentacija nije bolest, ove godine je konano i ova institucija potvrdila svoje slaganje sa SZO. Povodom Meunarodnog dana protiv homofobije Labris je organizovao akciju Da li ste homofobini?. Ovom prilikom obratile smo se ponovo SLD-u. Naime, Labris je konano dobio odgovor na zahtev koji je upuen povodom 17. maja, Meunarodnog dana protiv homofobije, i u okviru akcije Da li ste homofobini?. Labris se, dakle, ponovo obratio SLD-u, ali i Lekarskoj komori Srbije i buduoj ministarki/ministru zdravlja od koje/kojeg je zatraeno da odmah po stupanju na dunost javno saopti stav da homoseksualnost nije
5 Izvetaj i rezultate istraivanja moete preuzeti na: http://www.gsa.org. rs/cms-run/press/pdf/istrazivanje_ljudska_lbgt_2008_za_gsa_cesid.pdf LABRIS - organizacija za lezbejska ljudska prava
100
bolest. Labris je, takoe, podrao osobu koja e u buduoj vlasti biti na elu ovog ministarstva, da pozove Lekarsku komoru Srbije da u svoj Etiki kodeks uvrsti seksualnu orijentaciju kao lino svojstvo na osnovu kojeg je zabranjeno diskriminisati osobe prilikom korienja zdravstvenih usluga. Podseamo da je Labris - organizacija za lezbejska ljudska prava, nekoliko puta pokuala od razliitih institucija, meu kojima je i Ministarstvo zdravlja - da dobije dokaz o saglasnosti sa najveom zdravstvenom institucijom na svetu. Prvi put, ove godine, jedna od domaih institucija koja okuplja lekarke/re je javno izrekla slaganje sa SZO i ovim putem, Labris eli da podri i ostala lekarska udruenja da se pridrue u akcijama suzbijanja predrasude da su lezbejke i gej mukarci bolesni. Prilikom izlaska iz kulturnog centra Reks gde se odravao peti po redu Queer Beograd festival, 19. septembra 2008. godine, drugog dana festivala, napadnuto je pet uesnica i uesnika festivala. Povreene su etiri osobe, jedan ameriki dravljanin i tri devojke iz Srbije. Dvojica napadaa su odmah uhapeni i protiv njih je policija podnela prekrajne, odnosno krivine prijave. Incident je iniciran nakon to je jedan dnevni list objavio tekst na naslovnoj strani o odravanju skrivenog gej festivala i pored molbi organizatorki da se tekst ne objavljuje. Nakon tog teksta usledila je prepiska na faistikim sajtovima i poziv na nasilje. Teme petog queer festivala bile su antifaizam + direktna akcija, a festival je, uprkos pretnjama, odran do kraja, uz jako prisustvo policije. Labris je krajem 2008. godine, angaovao pravnu podrku za nekoliko uesnica/ka beogradskog Queer Festivala koji su bili fiziki napadnuti od strane pripadnika klerofaistike organizacije Obraz, 19. septembra 2008. godine, u toku trajanja Festivala. Policija je na licu mesta uhapsila i privela dvojicu napadaa protiv kojih je podigla krivine prijave za krivina dela nasilniko ponaanje iz lana 334, st.2 KZ i krivino delo nanoenje tekih telesnih
101
Istorija
povreda iz lana 121. Krivinog Zakonika Republike Srbije. Pored ovih krivinih prijava, Labris je podigao i krivinu prijavu za krivino delo rasna i druga diskriminacija iz lana 387. Krivinog Zakonika, jer je fiziki napad i nasilje na uesnike i uesnice Queer Festivala bilo motivisano homofobijom i diskriminacijom prema osobama drugaije seksualne orijentacije. Ovo je jedan meu prvim krivinim postupcima koji je pokrenut upravo zbog nasilja prema LGBT osobama u Srbiji za ovo krivino delo. Inae, drugaija seksualna orijentacija od heteroseksualne se ne spominje, i nije posebno zatiena ni u jednom krivinom delu u srpskom krivinom zakonodavstvu.6 Tokom 2008. godine Labris je organizovao tri seminara o lezbejskim ljudskim pravima: za lanice enskih grupa, novinarke/e i psiholokinje/psihologe i savetodavke/ce iz institucija. Ovim seminarima proirena je grupa saveznica/ka Labrisa u promociji lezbejskih prava.
6 Preuzeto iz Izvetaja o diskriminaciji nad LGBT populacijom za 2008. godinu, Diana Miladinovi i Dragana Vukovi LABRIS - organizacija za lezbejska ljudska prava
102
IV
JEZIK I TERMINOLOGIJA
103
104
Izbegavanje heteroseksualnih predrasuda u jeziku

Komitet za lezbejska i gej pitanja Amerike asocijacije psihologa 1. Problemi terminologije 2. Ciljevi smanjivanja heteroseksualnih predrasuda u jeziku Ovaj lanak predstavlja predloge kako izbei heteroseksualne predrasude u jeziku koje se odnose na lezbejke, gej mukarce i biseksualne osobe. Problemi u jeziku se pojavljuju kada je terminologija nejasna ili kada je terminologija povezana sa negativnim stereotipima. lanak predlae bolju terminologiju i takoe predstavlja nain za poveanje vidljivosti lezbejki, gej mukaraca i biseksualnih osoba u jeziku. Komitet za lezbejska i gej pitanja (CLGC) je od svog formiranja 1980. godine uzimao u obzor pitanja heteroseksualnih predrasuda u jeziku. Prvi nacrt CLGC nomenklature direktiva za psihologe odobren je na sastanku septembra 1985. Traeni su komentari od strane odeljenja 44 Amerike asocijacije psihologa (APA) i od Asocijacije lezbejki i gej psihologa. Revidirani dokument odobren je od strane CLGC-a oktobra 1985. i Odbora za drutvenu i etiku odgovornost u psihologiji u prolee 1987. U meuvremenu, u nezavisnom projektu Odbora za poslove etnikih manjina i ad hoc komiteta Odbora za publikacije i komunikacije (P&C) razvijen je dokument Smernice za izbegavanje rasnih/etnikih predrasuda. Uz nekoliko drugih revizija od strane autora i nekoliko recenzija od strane P&C-a, smernice za rasne/etnike predrasude postale su model za nekoliko radnih dokumenata koji se spremaju u P&C-u da bi bili ukljueni u sledee izdanje Prirunika Amerike asocijacije psihologa.
105
Jezik i terminologija
Smernice su podnete u P&C oktobra 1989. i ovaj lanak ukljuuje revizije koje su oni predloili. S obzirom na to da ne postoji univerzalna saglasnost u vezi sa terminologijom i obzirom da se jezik i kultura stalno menjaju, ideje u ovom lanku treba smatrati korisnim sugestijama pre nego strogim pravilima. Pisci bi trebalo da pokuaju da razumeju obrazloenje ovde ponuenih predloga i da budu osetljivi na drutvene promene koje mogu diktirati upotrebu jezika o kome nije posebno diskutovano u ovom lanku. Problemi terminologije Problemi u jeziku u odnosu na lezbejke, gej mukarce i biseksualne osobe pojavljuju se onda kada je jezik suvie nejasan ili su koncepti slabo definisani. Postoje dva glavna problema kada je imenovanje pojmova u pitanju. Jezik moe biti dvosmislen, pa je italac nesiguran u vezi sa njegovim znaenjem ili kriterijumom ukljuivanja ili iskljuivanja. Termin homoseksualnost je u prolosti bio povezivan sa izopaenou, mentalnim bolestima i kriminalnim ponaanjem, tako da ovi negativni sterotipi mogu ovekoveiti jezik pun predrasuda. 1. Za psiholoke tekstove, termin seksualna orijentacija je bolji od termina seksualna preferencija i odnosi se na seksualne ili ljubavne veze lezbejki, gej mukaraca, biseksualnih i heteroseksualnih ljudi. Re preferencija sugerie stepen dobrovoljnog izbora koji nije obavezno prisutan u izjavama lezbejki i gej mukaraca i koji nije dokazan u psiholokim istraivanjima. Termini lezbejska seksualna orijentacija, heteroseksualna orijentacija, gej muka seksualna orijentacija i biseksualna orijentacija bolji su od termina lezbejstvo, heteroseksualnost, homoseksualnost i biseksualnost. Prvonabrojani termini se fokusiraju na ljude, a neki od dole nabrojanih u prolosti su povezivani sa patologijom.
106
2. Lezbejski i gej su bolji termini od termina homoseksualni kada se koriste kao pridev koji se odnosi na specifine osobe ili grupe, a termini lezbejke i gej mukarci su bolji od termina homoseksualci kada se koriste kao imenice za odreene osobe ili grupe. Termin homoseksualni nosi sa sobom nekoliko problema kada je znaenje u pitanju. Drugo, termin je dvosmislen jer se esto pretpostavlja da se odnosi iskljuivo na mukarce i zbog toga ini lezbejke nevidljivim. Tree, esto je nejasan. Termini gej mukarci i lezbejke odnose se prvenstveno na identitete i na modernu kulturu i zajednice koje su se razvile meu ljudima koji dele te identitete. Identiteti bi trebalo da budu odvojeni od seksualnih ponaanja. Neke ene i mukarci imaju seksualne odnose sa osobama istog pola, ali sebe ne smatraju lezbejkama ili gej mukarcima. Nasuprot tome, termini heteroseksualni i biseksualni trenutno se koriste da bi se opisao i identitet i ponaanje. Termini gej kao pridev i gej osobe kao imenica koriste se i za mukarce i za ene. Meutim, ovi termini mogu biti dvosmisleni jer itaoci koji su navikli na termine lezbejke i gej mukarci mogu pretpostaviti da se gej odnosi samo na mukarce. Zbog toga je bolje koristiti gej ili gej osobe samo kada je u pitanju specificiran rodni sastav ovog termina. Termin gej mukarac je bolji od termina homoseksualac ili muka homoseksualnost, te treba koristiti gramatike konstrukcije tipa: njegove kolege su znale da je on gej pre nego njegove kolege su znale za njegovu homoseksualnost. Isto vai i za termine lezbejka, umesto ena homoseksualac, enska homoseksuanost ili lezbejstvo. 3. Istopolno seksualno ponaanje, muko-muko seksualno ponaanje i ensko-ensko seksualno ponaanje su odgovarajui termini za specifine sluajeve kada ljudi upranjavaju takvu vrstu ponaanja bez obzira na svoju seksualnu orijentaciju (na primer oenjeni heteroseksualni mukarac koji je jednom imao
107
istopolno seksualno iskustvo). Isto tako, korisno je da se ene i mukarci ne smatraju suprotnostima (kao u terminu suprotni pol) da bi se izbegla polarizacija, kao i da heteroseksualne ene i mukarci ne budu vieni kao suprotnost lezbejkama i gej mukarcima. Zbog toga je termin muko-ensko seksualno ponaanje bolji od termina seksualno ponaanje prema suprotnom polu kada se misli na specifine primere polno razliitog seksualnog ponaanja koje ljudi upranjavaju bez obzira na svoju seksualnu orijentaciju. Kada govorimo o seksualnom ponaanju koje ne moe biti opisano kao heteroseksualno, gej, lezbejsko ili biseksualno, treba voditi posebnu brigu. Na primer, opisi seksualnog ponaanja u ivotinjskim vrstama trebalo bi da budu oznaeni kao mukomuko seksualno ponaanje. 4. Biseksualne ene i mukarci, biseksualne osobe ili biseksualni kao pridev odnosi se na ljude koji se seksualno i emotivno vezuju i za ene i za mukarce. Ovi termini se esto preskau u diskusijama o seksualnoj orijentaciji i time se dobija pogrean utisak da se svi ljudi vezuju ekskluzivno za jedan rod/pol. Izostavljanje termina biseksualni takoe doprinosi nevidljivosti biseksualnih ena i mukaraca. Mada isprva izgleda nezgrapno, jasnije je koristiti termin lezbejke, gej mukarci i biseksualne ene i mukarci kada elite da se obraate lanovima ovih grupa ukljuujui ih sve. 5. Heteroseksualni je pridev koji je prihvatljiv za ljude koji imaju muko-enske seksualne i emotivne veze i koji ne upranjavaju seksualne veze sa osobama istog pola. Ciljevi smanjivanja heteroseksualnih predrasuda u jeziku 1. Smanjivanje heteroseksualnih predrasuda i poveavanje vidljivosti lezbejki, gej mukaraca i biseksualnih osoba. Lezbejke, gej mukarci i biseksualni mukarci i ene esto se oseaju ignorisanim od strane optih medija, koji pretpostavljaju da su njihovi i108
taoci heteroseksualni. Ukoliko se pisac ne obraa direktno heteroseksualnim ljudima, pisanje treba da bude osloboeno heteroseksualnih predrasuda. Naini da se povea vidiljivost lezbejki, gej mukaraca i biseksualnih osoba ukljuuju sledee: a. Korienje primera lezbejki, gej mukaraca i biseksualnih osoba kad se govori o aktivnostima (na primer: roditeljstvo, atletska sposobnost) koje mnogi itaoci pogreno vezuju samo za heteroseksualne osobe. b. Obraanje lezbejkama, gej mukarcima i biseksualnim osobama ne samo u kontekstu seksualnih veza. Istorijski, termin homoseksulanost oznaavao je seksualnu aktivnost pre nego opti nain ivota i ostvarivanja veza. c. Izostavljanje diskusije o branom statusu sem ako zakonske brane veze nisu tema teksta. Brani status sam po sebi nije dobar indikator zajednikog ivota (venani parovi mogu biti rastavljeni, nevenani parovi mogu iveti zajedno), seksualne aktivnosti ili seksualne orijentacije (osoba koja je venana moe imati gej ili lezbejsku vezu). Osim toga, opisivanje ljudi bilo kao venanih bilo kao nevenanih, ini nevidljivim lezbejke, gej mukarce, biseksaulne kao i heteroseksualne osobe koje ive zajedno. d. Kada se govori o seksualnim i intimnim partnerima treba govoriti i u mukom i u enskom rodu (na primer: adolescentni mukarci su ispitani o starosnom dobu u kom su prvi put imali seksualnog partnera ili partnerku.). e. Korienje seksualne terminologije koja se odnosi i na lezbejke i na gej mukarce, i na biseksualne osobe kao i na heteroseksualne osobe (na primer: Kada ste se prvi put upustili u seksualnu aktivnost? pre nego Kada ste prvi put imali seksualni snoaj?). f. Izbegavanje pretpostavke da trudnoa moe biti samo rezultat seksualne aktivnosti (na primer: Preporuka je da se enama koje poseuju kliniku, a koje imaju seksualne
109
odnose sa mukarcima, daju oralna kontraceptivna sredstva., umesto Preporuka je da se enama koje poseuju kliniku daju oralna kontraceptivna sredstva.). 2. Jasnoa izraavanja i izbegavanje netanih stereotipa o lezbejkama, gej mukarcima i biseksualnim osobama. Jezik koji stigmatizuje gej mukarce, lezbejke i biseksualne osobe treba izbegavati (na primer: seksualni izopaenik, seksualni pervertit). Dalje, pisci treba da vode rauna o primerima koji stigmatizuju lezbejke, gej mukarce ili biseksualne osobe. Primer kao Psiholozima je potrebna obuka za rad sa specijalnim populacijama kao to su lezbejke, narkomani i alkoholiari, stigmatizirajui je u tome to nabraja status odreenja (lezbejke) sa odreenjima osoba koji se tretiraju. 3. Uporeivanja lezbejki ili gej mukaraca sa paralelnim grupama. Kada se uporeuje grupa gej mukaraca ili lezbejki sa drugima, ne upotrebljavaju se uvek paralelni termini. Na primer, suprotstavljanje lezbejki optoj javnosti ili normalnim enama predstavlja lezbejke kao marginalne u drutvu. Prigodnije grupe za uporeivanje bile bi heteroseksualne ene, heteroseksualni mukarci i ene ili gej mukarci i heteroseksualne ene i mukarci. Osobe koje su znaajno doprinele razvoju ovog dokumenta su: Klinton Anderson, Antoni DAugeli, Linda Garnet, Gregori Herek, Daglas Kimel, Letitia Ana Pepli, Ester Rotblum. Ovaj tekst oslikava mnoge diskusije i napisane nacrte. Svi nabrojani ne slau se u vezi sa svim predlozima u ovom tekstu. Izvor: http://www.youth.org/loco/PERSONProject/Resources/ OrganizingTactics/lang.html Prevela: Danijela ivkovi
110
O terminologiji korienoj za istopolno orijentisane osobe

2003 Miodrag Kojadinovi U srpskoj knjievnoj verziji srpskohrvatskog jezika (srpski knjievni jezik), istopolna orijentacija, i lica sa istom, obeleava(ju) se na razliite naine. Sa razvojem aktivizma u ovoj oblasti u poslednjoj deceniji, pojavljuje se potreba da se terminologija jasno definie i da se preporue termini koji su dopustivi sa stanovita samih osoba na koje se termini primenjuju. Kao to je poznato iz drugih jezika, a to je u skladu i sa kratkim empirijskim istraivanjem koje sam sproveo na tu temu, veina istopolno orijentisanih ne voli kvazimedicinski termin homoseksualac, naroito u njegovoj nategnutoj varijanti homoseksualka kad se primenjuje na istopolno orijentisane ene. Ljudima je ovaj termin stran i odbojan, iako ga homofobi ne koriste kao agresivnu uvredu kod otvorenih verbalnih - i nesamo verbalnih - napada. Razlog za to je verovatno da prvi susret sa ovom rei nastaje u pubertetu, kada devojka/mladi, suoen sa nesigurnou odrastanja, identiteta, a na izrazito homofobnom Balkanu i velikim strahom od identifikacije sa opteomraenom seksualnom orijentacijom, pa traumatska iskustva iitavanja enciklopedija i medicinskih, najee prilino netolerantnih, udbenika ostavlja gorak ukus koga se odrasla osoba, koja je (ako je) razreila sopstveni identitet, ne eli da sea. Sama re je tipini devetnaestovekovni neologizam od jednog grkog i jednog latinskog elementa, i zanimljivo je da ju je prvi upotrebio ovek koji je i sam bio homoseksualac, maarski Jevrejin, dr. Kertbeni / Benkert u tekstu na nemakom jeziku. Takoe je zanimljivo da je ova re vie od deceniju starija od rei heteroseksualac i heteroseksualnost.
111
S obzirom na rairenost - ula je u gotovo sve evropske i mnoge neevropske jezike - kao i na injenicu da je u nekim jezicima stvorila normalne skraenice (npr. u norvekom: homomann a ne npr. gay, ili u holandskom Homostudies, zvanini naziv Gej studija na fakultetu, za razliku od veine anketiranih (respondenata), lino mislim da je re prihvatljiva i da bi se na njenoj reafirmaciji moglo raditi i u srpskom. Pretpostavljam da bi se ta eventualna reafirmacija odnosila na upotrebu prevashodno za obeleavanje istopolno seksualno orijentisanih mukaraca. ene koje vole ene kod nas koriste termin lezbejka. Ova re, razliita i od propisane norme u srpskom, i od knjievne hrvatske rei (lezbijka u oba sluaja), toliko je rairena da mislim da je vreme da se pogrena forma normativizira kao ispravna. Razlozi za to su sledei: Iako u veini jezika koji re poznaju slovo b sledi slovo i, a ne e, u velikoj veini tih istih jezika se re pie sa s a ne z ispred b, kao kod nas. Dakle insistirati da je ispravno samo lezbijka pozivajui se na strane jezike nije dovoljno argumentovano. Dalje, ako je to za nekog ba vano, u ranom italijanskom jeziku za naziv osoba koje ive na Lezbosu pojavljuje se forma sa e (tj. lesbeanoi; sa vizantinizmom oi). Gotovo sve istopolno orijentisane ene u Srbiji da bi sebe imenovale koriste formu sa e, dok formu sa i koriste esto izraziti homofobi i upravo lezbomrsci kao to je penzionisani pop Gavrilovi koji je na gej paradi hukao napadae (a za ta, iz nekog razloga, nije bio krivino gonjen). U kontekstu takve upotrebe knjievne forme, ona postaje jo vie tua i daleka. Naravno, kao etimolog i antropolog - a ne preskriptivni semantiar ja nisam ni za to da se re lezbijka, koja je jeziki normalnija osudi i izbaci iz renika i zameni reju lezbejka, nego da se dopusti dubletna forma. Vremenom bi se verovatno korienje forme sa i minimiziralo, a za nekih stotinu godina moda i sasvim eliminisalo.
112
Po istoj logici prava na samoimenovanje, za istopolno orijentisane mukarce dolazimo u situaciju da koristimo izraz gej (nekad u latinici napisan u engleskom originalu kao gay). Ova re, koja je nekada znaila neobuzdano veseo, onda raskalaan/-na, a najzad istopono orijentisan/-na jeste ve u engleskom poimenien pridev, koji smo mi primili u obe funkcije (i kao imenicu i kao pridev). Jezici koji imaju rekciju, kao svi slovenski, pa i nemaki, odnosno formalnu rodnu determinantu (kao opet slovenski, odnosno panski i italijanski; npr. da je enski rod najee obeleen zavrnim -a), po pravilu modifikuju re koju usvajaju. Ovo se sa reju gej/gay nije dogodilo, tj. pridev je ostao identian imenici. Za neke lingviste to je problem, ali lino mislim da nije nereiv. Mi imamo prideve pozajmljene iz tuih jezika koji nemaju razliite oblike za rod, npr. be (od francuskog beige), koje je isto za sva tri roda, za razliku od prideva slovenskog porekla, kao npr. veseo, vesela, veselo). Na stranu to da se i u samom engleskom jeziku pridev gay sve ree koristi da obelei gej ene, tj. lezbejke, u srpskom se re gej koristi iskljuivo za mukarce. Dalje, ovaj pridev se moe sasvim ostaviti nepromenljiv kao u be iz gornjeg primera (tj. Video sam gej momka u be koulji, ali Video sam visokog momka u crvenoj trenerci). injenica da se pridev poklapa sa imenicom dalje nije problem zato to u svim jezicima, pa i u naem, postoje homonimi, a da to ne pravi (vee) probleme govoriocima koji imaju kompetenciju u jeziku blisku maternjoj. Svakom je, naime, jasno koja kosa se ia, kojom kosom se kosi trava, a na kojoj (planinskoj) kosi se skija. Dakle, mislim da je pored rei homoseksualac, re gej sasvim prihvatljiva i funkcionalna. Prednost rei gej je njena internacionalna rairenost, oseaj da je relativno savremena, a opet ne radikalno trendy (to bi uinilo da i izae iz mode). Prednost rei homoseksualac je to, kao veina neologizama iz epohe u kojoj je nastala, ona moe da pravi velik broj izvedenica (imenicu
113
homoseksualnost, pridev homoseksualan, prilog homoseksualno, itd.) i da se menja po padeima. Ipak, ak est slogova u homoseksualac, u odnosu na jedan jedini u rei gej daje veliku prednost novijoj rei. Meu nekim aktivistima pojavio se pokuaj da se reafirmie jedna druga vrlo rairena re peder. Oni se pozivaju na dva presedana: nemaku re Schwul i dansku re bose. injenica je da je velikim trudom aktivista u zemljama gde taj aktivizam traje jako dugo u Nemakoj, prvoj zemlji aktivizma za prava istopolno orijentisanih, sa prekidima nekih sto dvadeset godina, u Danskoj bez prekida od 1947. godine, dakle nekoliko meseci due nego u Niskozemlju (Holandiji). Meutim, u pitanju su potpuno autohtone rei, a ne rei kao peder, pozajmljena iz istog pseudo-medicinskog renika iz kojeg je i homoseksualac, koji zagovornicima pedera smeta. Re peder nam je dola preko francuskog iz grkog originala (paiderastes), gde je obeleavala odraslog mukarca-inicijatora koji se uputa u specifinu vrstu odnosa sa deakom-inicijantom, najee pred-pubescentom (13-15 godina). Dakle, razlika u godinama je kod ove vrste odnosa bila neminovna, a re se nije nikad koristila za emotivno-seksualni odnos dva odrasla mukarca (koji je, u svakom sluaju, bio daleko rei nego pederastiki). S obzirom na negativni naboj koji re peder nosi sama po sebi, dakle podrazumevajui seksualne odnose sa decom i mlaim maloletnicima, naroito u kontekstu uestalih optubi za seksualno zlostavljanje deaka/mladia, a takoe i s obzirom na najeu upotrebu ove rei u najuvredljivijem znaenju (uporedi pederisati se, peder po karakteru, jeste peder po seksualnom opredeljenju, ali nije peder u dui, itd.), mislim da je re nepovratno izgubila ak i mogunost da bude koriena van pejorativnog konteksta i da e napori za njenu reafirmaciju biti traenje vremena. Simptomatino je takoe da francuski jezik, otkud nam je re dola, nije ni pokuavao da reafirmie svoju re pd, nego ju je ostavio zaboravu (koriste je jo samo najokoreliji homofobi, koji su
114
najee takoe rasisti, i sl.), a zato je englesku re gay prilagodio francuskom i napravio gai, ak i u varijanti za enski rod gaie (to se razlikuje samo u pisanju, a ne i u izgovoru). Ni austrijski dijalekat (koji je takoe jedno kratko vreme imao re Pderast) i ne pokuava da je vrati, mada oni, dodue koriste reafirmisanu re Schwul, a ni sami tolerantni Holandezi nisu afirmisali svoju re poot, pa ni manje negativnu flikker, nego koriste homo ili, poto, bar gej Amsterdameri, najee govore engleski, gay. Dalje mogunosti su: sintagma istopolno orijentisane osobe koja je malo rogobatna za svaki dan, ali sasvim upotrebljiva kao kolektivni naziv za gej mukarce i lezbejke/lezbijke. Ova konstrukcija mi se ini vrlo dobra i koristio sam je nezvanino od 1996., a zvanino od postera kojim se poziva na prvu seriju predavanja Programa istopolnih studija, 2000. godine. crkvenoslovensko muelonik (kalk iz grkog arsenokoitos), koje je danas sasvim izobiajeno, osim meu vrlo homofobnim predstavnicima SPC-a. Ovo je vrlo simptomatino, s obzirom na ono to nam je Iv Levine pokazala: da je u Srednjem veku pravoslavna crkva bila mnogo tolerantnija prema seksualnosti uopte, a naroito prema homoseksualnosti, i naroito meu slovenskim pravoslavcima. ta se u meuvremenu dogodilo u Srbiji, pitamo se! U svakom sluaju, iako re nije naroito afirmativna, nije ni uvredljiva, ali joj je sudbina zapeaena utilitarnom provenijencijom od strane homofoba. kalk iz nemakog topli brat (Warme Bruder), takoe gotovo sasvim izobiajeno. U pitanju je nemaki argo, i sintagma nema neku naroitu vrednost za savremeni srpski jezik. kad smo ve kod argoa, moda - ali samo moda - i za utehu onima koji su hteli da vrate pedera u nekom pozitivnom smislu, kreveljenje beogradskog urbanog argoa sa izvrnutim
115
slogovima, tj. derpe. Re je svakako manje uvredljiva nego peder i zapenuani homofobi je ne upotrebljavaju. Kao i sve rei sa izvrnutim slogovima, ovo je nekakava vrsta hipokoristika i kao takvu bih je mogao tolerisati, ali ne i podrati. Sve u svemu, mislim da je pobeda rei gej i lezbejka (sa e!) ve gotovo sasvim zagarantovana.
116
Jezik: Diskriminacija, stereotipi, predrasude

Svenka Savi Re diskriminacija u najirem smislu znai praviti razliku. Budui da je drutvo odavno podeljeno na one koji imaju manju mo i vlast, i one koji su moni, kroz istoriju se menjao centar moi, ali je diskriminacija, nekada i opresija, onih sa manje moi ostala. Danas, na primer, centri mou su mediji, pa se preko medija diskriminiu pojedinci, grupe, narodi: jeziki i nejeziki (gest, slika, plakat, bilbord...). Izraz politiki korektan govor odnosi se na javnu i privatnu upotrebu jezika saobraen idejama, formulisanim u Deklaraciji o ljudskim pravima (1948): ni jedna grupa (ili pojedinac/pojedinka) ne moe biti diskriminisan/a jezikom samo zato to pripada nekoj rasi, veri, jeziku, naciji, etnikoj grupi, polu, dobu, polnoj orijentaciji. Nacionalizam je izraavanje sopstvene pripadnosti nacionalnoj grupi na tetu pripadnika druge nacionalne grupe. Etnicizam -diskriminacija na osnovu pripadnosti etnikoj grupi (na primer, kad govorimo o etnikim grupama u Vojvodini, onda izbegavati izrazi Tot/Totica za Slovaka ili Slovakinju) Rasizam - izraavanje diskriminacije prema pripadnicima druge rase (belaca prema onima koji to nisu, i obratno). Juvenizam - diskriminacija prema mladima (na primer, izostaviti izraze kao: balavac/balavica, utokljunac). Ejdizam - diskriminacija prema starima (preporuka je: izostaviti izraze kao: baba, babetina, metuzalem, senilac, starkelja, drkelja). Lingvicizam - diskriminacija na osnovu (maternjeg) jezika drugih, ili izraavanje otvorene mrnje i nipodatavanja jezika drugih (na primer, u naem kontekstu takav je opti stav prema romskom jeziku mogunost upotrebe maternjeg jezika Roma nedosledno
117
je sprovedena u praksi, mada su zakonska odreenja nediskriminatorna). Moemo govoriti o individualnoj, institucionalnoj i/ili dravnoj diskriminaciji navedenih pojava. Ejbolizam. Kako se jeziki obeleavaju osobe, ili grupe, koje imaju fizike ili psihike drugaije osobine? Preporuka je: izostaviti izraze kao hendikepirani, osobe sa posebnim potrebama, osobe oteene u razvoju, itd. koje su, inae, kod nas, deo zvani-nog zakonskog inventara rei i izraza, a signaliziraju da su ove osobe u nekoj potrebi, a ne da su razliite. Konfesizam - diskriminacija na osnovu veske pripadnosti. Izraz sekta zameniti sa male verske zajednice; raskol sa podela, izmatici sa oni koji su se odelili... Seksizam -diskriminacija muke i enske osobe prema polu. To su izrazi kojima se degradira muka, ili enska osoba (glupaa, guska, zmija, kuka, krava, zatim izrazi kao usedelica, gospoica, kojima se odreuje enska osoba prema branom statusu, jer je brano stanje privatna stvar svake osobe, prema odrednicama iste te Deklaracije). U medijima je uobiajeno govoriti primere kao Milica Gaji, nevenana supruga Marka Miloevia (TV B92). Zatim, izrazi vezani za boju kose ene - vicevi o plavuama kao glupim devojkama. Kao vid borbe protiv diskriminacije plavua i otklanjanje stereotipa o njima, posluilo je i jedno istraivanje u SAD: Istraivai sa kalifornijskog univerziteta otkrili su da plavue imaju manje ansi da se zaposle od crnki, a kada im to i poe za rukom, dobijaju manju platu. Testirali su niz firmi, aljui im podatke o strunosti i biografije istih osoba - samo su na fotografijama menjali boju kose. Primera za seksizam je mnogo: u jeziku, jeziku medija (fotografije, bilbordi, grafiki znaci i sl.). Pod seksizmom podrazumevamo ustaljenu praksu upotrebe forme mukog roda za profesije i titule koje obavljaju ene. Predlog za otklanjanje seksizma prema enama je: upotrebi uvek formu enskog roda: profesorka, rektorka, dekanka, efovica (ili efica), docentkinja, asistentkinja, sociolokinja, pedagokinja, predsednica...
118
Za seksualne manjine upotrebiti osobe istopolne orijentacije, kao i osobe hetero, ili raznopolne orijentacije. Izraz gej, koji je najmanje obeleen negativnim odnosom prema osobama drugaije seksualne opredeljenosti, izgleda da je, barem u prevodilakoj sferi (titlovanje filmova sa engleskog jezika na srpski), uhvatio korena. Neprihvatljivi su izrazi: peder, topla braa, homoseksualac, homi). Moemo govoriti o individualnoj, institucionalnoj i/ili dravnoj diskriminaciji navedenih pojava. Moemo govoriti o eksplicitnoj (otvorenoj) i implicitnoj (manje vidljivoj) diskriminaciji prema individuama, grupama ili itavim zajednicama, u svetu i kod nas, danas. Izraz stereotip je sloenica: stereo - znai krut, vrst, tvrd, pa onda jeziki izrazi, rei, fraze i druge ustaljene forme odraavaju nain miljenja oveka da kategorizuje ljude, predmete, dogaaje po odreenim osobinama. Zato moemo govoriti o dobrim i loim stranama ove ovekove misaone osobine. Danas izraz stereotip, najee, vezujemo za ustaljena, pogrena, iracionalna, ili poluistinita tvrenja o drugima, to doprinosi nerazumevanju, nedijalogu meu pripadnicima razliitih grupa ljudi. Danas govorimo ee o stereotipima u jeziku, koji izazivaju negiranje i nipodatavanje onih koji su razliiti: u etnikoj pripadnosti, nacionalnoj, jezikoj, itd. Takvi su stereotipi deo razgovornog jezika uopte, dakle domena koji nije u tom smislu pravilima odreen, to kod nas, onda, na alost, prelazi i u domene institucionalne i slubene upotrebe jezika, kakvi su mediji, institucije obrazovanja, parlament, dakle, institucije moi, to je nedopustivo. Predrasude su stavovi, pojmovi i miljenja koje pojedinci i grupe imaju, najee, o drugima, ali u dobroj meri i o sebi (na primer, da su kotlanani, Jevreji... krti; Srbi su velikoduni, prijateljski, nekrti; videti: Svenka Savi, 2004). Otuda, ono to je u jeziku odraava ono to je predstava Drugih u mislima. Kada se danas govori o promeni, ili otklanjanju predrasuda prema Drugima, misli se na
119
ono emu takva aktivnost treba da slui zajednitvu razliitih naroda u Evropskoj zajednici. U tom smislu, otklanjanje predrasuda prema drugim narodima, grupama, seksualnim, polnim, uzrasnim... primarni je zadatak. U tome, svakako, jezik ima najvaniju ulogu, jer pomou jezika moemo menjati svet, na isti nain na koji svet izraavamo jezikom. Termin seksualna orijentacija odnosi se na identitet osobe; emocionalnu i seksualnu vezu lezbejki, gej mukaraca i biseksualnih osoba; dakle na ljude, a ne na stanje, koje se signalizira izrazima homoseksualnost, lezbejstvo...Re preferencija ukazuje na dobrovoljan izbor, to nije dokazano u psiholokim istraivanjima. Otuda su i izrazi lezbejka i gej mukarac prihvatljiviji od imenice homoseksualac ili prideva izvedenog od nje, jer je nedovoljno jasan, vezuje se samo za mukarce. Ono to treba naglasiti jeste da iza ovih izraza stoje identiteti osoba, i otuda ih treba razlikovati od seksualnog ponaanja, koji je samo deo identiteta. Neke osobe mogu imati seksualne odnose sa osobama istog pola, a da, pritom, ne doivljavaju sebe kao gej mukarca ili lezbejku. Izraz heteroseksualan/na ili biseksualan/na odnose se na identitet i na ponaanje. U vezi sa identitetom osobe podseamo da izraz suprotni pol nije adekvatan, jer insistira na suprotstavljanju polova, to u stvarnosti nije tako. Termin biseksualna osoba odnosi se na mukarca/enu koji ostvaruju emocionalne i seksualne veze i sa mukarcima i enama, dok je prihvatljiv izraz heteroseksualne osobe za one koji ostvaruju ensko-muke emocionalne i seksualne odnose, tj. ne stupaju u seksualne odnose sa osobama istog pola (neprihvatljiv je, za ovakvu vezu, izraz normalni). Terminolokim odreenjima lezbejke1, gej mukarci i biseksualne
1 Savi, Svenka, Kodeks neseksistike upotrebe jezika u medijima, Futura publikacije, Novi Sad, 2004. Vujaklija, Milan, Leksikon stranih rei i izraza, Prosveta, Beograd, 2002. LABRIS - organizacija za lezbejska ljudska prava
120
osobe signalizira se da je re o ostvarivanju veza i naina ivota, a ne (samo) o seksualnoj orijentaciji, smanjuje se diskriminacija i poveava vidljivost lezbejki, gej mukaraca i biseksualnih osoba , koje, inae, smatraju da ih mediji ignoriu, jer smatraju da su primaoci poruka samo heteroseksualne orijentacije. Potrebna je terminoloka preciznost i zbog novih zakonskih regulativa, na primer, vezanih za roditeljstvo ili brani status. Izrazi udate/oenjeni i samci ini nevidljivim lezbejke, gej mukarce i biseksualne osobe, kao i sve ljude koji ive zajedno, pa se ne pre-poruuju u zakonodavnoj, i drugoj jezikoj praksi, u javnoj i slubenoj upotrebi. Potreban je kodeks politiki korektne upotrebe jezika u medijima kojim se ne diskriminie ni pojedinac ni grupa, a ostvaruje dosledno zahtev iz Deklaracije o ljudskim pravima (1948). Doprinos takvom kodeksu treba da daju upravo pojedinci i grupe, koje sebe prepoznaju kao one koje nemaju dovoljno prava u drutvu - a to su, svakako, ene. Ne postoji dogovor u dravi o ovakvoj upotrebi srpskog jezika danas. Jezik se neprestano menja, pa miljenje ovde izneto treba shvatiti kao mogui put, ili savet; jedan od moguih, individualnih doprinosa, u ovom trenutku, razvoja diskusije o diskriminaciji, stereotipima i razliitima, kod nas. Ovo je neka vrsta zova optoj akciji za izradu kodeksa politiki korektne upotrebe rei u srpskom jeziku.
121
122
V
PRAVO
123
124
EVROPA PROTIV DISKRIMINACIJE1

Prof. dr Zorica Mrevi 2 Uvod: gej prajd marevi i istopolne porodice Evropska Unija je prostor snane borbe protiv svih vidova diskriminacije, kako na pravnom i politikom tako i na faktikom, praktinom planu. Za sadanji period najvanija su sigurno dva momenta, ekspanzija gej prajd mareva i u zemljama Istone Evrope i irenje mogunosti pravno priznatog sklapanja istopolnih zajednica u mnogim evropskim zemljama. Nema ni jedne oblasti zatite ljudskih prava koja se u poslednje vreme toliko brzo menjala i poboljavala kao to je oblast zatite i unapreivanja ljudskih prava istopolno orijentisanih osoba oba pola u Evropi. Neka od najvanijih prava koja lezbejkama i gejevima moraju da budu garantovana kroz pravne sisteme i institucionalnu praksu evropskih zemalja na razne naine su dopunjavana, koordinirana i sistematski razvijana: Pravo na jednaki pravni tretman, pravo na zatitu od diskriminacije, pravo na porodicu i zatitu te porodice, pravo na socijalnu sigurnost, pravo na zdravlje, pravo na imovinu. Mnogo je uraeno u poslednje vreme u zemljama Evropske unije (kao i u vajcarskoj i Norvekoj koje geografski pripadaju Evropi ali formalnopravno
1 Ovaj tekst je nastao u toku realizacije projekta Demokratski modeli unapreivanja drutvene kohezije, tolerancije, ljudskih prava i privrednog razvitka u politikim i institucionalnim procesima evropskih integracija u Srbiji finansiranog od strane Ministarstva za nauku i tehnologiju Republike Srbije u periodu 2006-2010. 2 Autorka je nauna savetnica Instituta drutvenih nauka u Beogradu i profesorka prava na Fakultetu za evropske pravne i politike studije u Novom Sadu LABRIS - organizacija za lezbejska ljudska prava
125
Pravo
nisu lanice Unije) u tom pravcu i praktino svaka godina donosi novine i dodaje nove elemente u izgraivanju i kompletiranju sistema pravne ravnopravnosti istopolno orijentisanih osoba. Period od poslednjih nekoliko godina je vreme vrlo ivih i raznovrsnih promena u pogledu dopunjavanja pravne regulative ravnopravnog tretmana istopolno orijentisanih osoba u Evropi. Treba rei da se tu ne radi ni o kakvoj prekretnici niti sudbonosnim, istorijskim momentima, ve vie o jednom loginom sledu dogaaja na evropskoj pravnoj i politikoj sceni gde se dosledno sprovode i potuju principi jednakih mogunosti, nediskriminacije i jednakog pravnog tretmana. LGBT osobe zapravo u veini ostaju marginalizovani pripadnici evropskih drutava, pod kojima teorija podrazumeva grupe koje trpe od viestruke deprivacije (nezaposlenost, niske zarade, loi uslovi stanovanja, uestala policijska i zakonska represija, konsekventno oteano obrazovanje, politika iskljuenost, govor i zloini mrnje). I mada se njihov pravni status zaista brzo popravlja, jo uvek su daleko od ideala zadovoljne veine koju karakterie materijalno bogatstvo, privredna sigurnost i politika participacija. Tim gore rezultate daje uporeivanje sa domaom situacijom jer pogled iz Srbije na te evropske promene moda najvie lii na poznati pogled siromanog deteta u raskoni izlog skupocenih i raznovrsnih igraaka: i dete je brzo nauilo da iako providno, da je staklo neprelazna granica izmeu njegove realnosti i sveta udesa i da od stakla nadalje poinje teko dostini svet mate. I Gej prajd marevi - poruke ponosa 2008 Svi marevi/parade ponosa imaju kao opti cilj isticanje vidljivosti egzistencije istopolno orijentisanih ljudi kao i ukazivanje na postojeu diskriminaciju prema njima. Njihov cilj svakako nije promovisanje pedofilije, homoseksualnosti, regrutovanje novih rtava, a najmanje ne nametanje celom drutvu jednog modela seksualnosti, kako to protivnici ovih mareva obino navode u
126
svojim argumentima protiv, ne shvatajui tako uopte sutinu tih dogaaja. Presuda Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu u sluaju Bakovski iz 20073 kojom je osuena zabrana odravanja parade ponosa u Varavi 2005. zbog bezbednosnih razloga, a toj zemlji naloeno da izvri svoju dravnu obavezu i obezbedi neometano pravo na slobodu javnog okupljanja, pobila je i poslednji, bezbednosni argument protivnika gej mareva. Inae, svake godine u mestima odravanja programski slogani i poruke se menjaju, i prema trenutno aktuelnim prilikama, akcenat se stavlja na razliite aspekte borbe protiv diskriminacije. I poruke istaknute tokom sezone parada ponosa 2008. ukazuje upravo na pravu sutinu tih zbivanja. vedski greh - pomeranje granica je zvanini slogan Evroprajda 2008 koji je odran u tokholmu u vedskoj i sadri poruku da su veani decenijama doprinosili irenju drutvene tolerancije prema seksualnim manjinama u i izvan granica te zemlje. Mariramo za one koji to ne mogu da uine je inae najee viena poruka na transparentima koji su uesnici nosili na tokholmskim ulicama. Tim sloganima ovogodinji Evroprajd je ukazao na svoj dvostruki cilj, da izrazi ponos zbog napretka koji je uinjen u vedskoj u pogledu drutvenog poloaja lezbejki i gejeva i da ukae na probleme koji postoje u ostatku sveta gde se prajd manifestacije i dalje zabranjuju i njihovi uesnici napadaju. Vidljivost lezbejki i gejeva i njihovo pravo na ljubav izraen je u slubenom sloganu varavske parade ponosa iveti, voleti, biti.
3 CASE OF BCZKOWSKI AND OTHERS v. POLAND (Application no. 1543/06) STRASBOURG, 3 May 2007. JUDGMENT: FOR THESE REASONS, THE COURT UNANIMOUSLY 1. Dismisses the Governments preliminary objections; 2. Holds that there has been a violation of Article 11 of the Convention; 3. Holds that there has been a violation of Article 13 in conjunction with Article 11 of the Convention; 4. Holds that there has been a violation of Article 14 in conjunction with Article 11 of the Convention. LABRIS - organizacija za lezbejska ljudska prava
127
Pravo
Time se istovremeno trai da se njihova prava priznaju, i na taj nain da se prizna da su pripadnici gej zajednice deo drutva. Hamburg je ugostio paradu ponosa pod jednostavnim sloganom Ravnopravnost i prihvaenost. Beskrajna ljubav je glavni slogan parade u Jerusalimu4. Borimo se za puno prihvatanje da partneri istog pola treba da imaju prava ista kao i heteroseksualni parovi poruka je izraelske LGBT zajednice. Manifestacija ponosa organizovana u Brnu je imala za cilj da smanji nivo homofobije meu esima. Mi elimo da ukaemo na specifine zakonske i drutvene nejednakosti u Republici ekoj, kao to su neki problemi vezani za porodicu i podizanje dece. Ovogodinja bukuretanska parada ponosa predstavljala je izraz elje da se ozvanii brak meu istopolnim partnerima i pravo da usvajaju decu, uz istovremeno postojanje svesti da Rumunija jo nije spremna za takve korake. Lezbejke i gejevi su protestovali jo i to, prema njihovom miljenju, crkva podstie netoleranciju prema njima. U Kiinjevu se mariralo za pravo na slobodno mirno javno okupljanje sa adekvatnom zatitom policije. U Rigi je odran Mar jednakosti. Cilj mara je bio da omogui veu vidljivost LGBT grupa u Letoniji i da im prui mogunost da upoznaju iru javnost sa svojim porukama i zahtevima. Prva parada ponosa u Sofiji je posveena porodici i odrana je pod sloganom Ja i moja porodica jer, kako kau organizatori, svi oni su oevi i erke, majke i sinovi, braa i sestre, ime se istie njihova drutvena integrisanost. Trea moskovska parada, nedozvoljena kao i prethodne dve, predstavljena je kao proslava petnaestogodinjice dekriminalizacije homoseksualnosti u Rusiji. Organizatori i uesnici su eleli da se svima pokae da su oni samo normalni ljudi, a nisu eleli da se nasilje na ulicama vie deava kada god se istopolni ljudi pojave u javnosti.
4 Postignut je uspeh u napredovanju ka prihvatanju prava partnera istog pola u pogledu nasleivanja i usvajanja dece, rekao je Jonatan Ger, izvrni direktor gej centra Jerusalimska otvorena kua, koji je organizovao paradu. LABRIS - organizacija za lezbejska ljudska prava
128
U Zagrebu je glavni moto parade 2008. sadrao ohrabrenje sopstvenoj zajednici Ima hrabrosti - parada ponosa. Na Srbiju se moe primeniti izjava5 data u jednoj drugoj prilici, ali primenljivim i na potovanje slobode javnog okupljanja i prava na razliitost: Neemo izgubiti identitet ukoliko budemo potovali univerzalna pravila razuma. Naprotiv, ojaaemo nas same i nau poziciju u svetu. Zato da plaamo visoku cenu nazadnosti, kada je bolje nau volju, nae znanje i novac ulagati u napredak. Prihvatimo pozive i izazove moderne Evrope, ne opirimo se davno priznatim vrednostima, koje smo kroz vekove i sami stvarali. Budimpeta: 2007. prvi put nasilje na paradi ponosa Oko 2000 ljudi je uestvovalo u maru koji je odran u Budimpeti 7. jula 2007. Nekoliko stotina skinhedsa i desniarskih aktivista napalo ih je jajima i dimnim bombama. Dva kilometara duga povorka nije bila svuda adekvatno zatiena, a huligani su ih napadali fiziki i verbalno izvikujui pogrde tipa prljavi pederi, pedere u Dunav a za njima i Jevreje to je jasan sluaj govora mrnje koji je prerastao u fiziko nasilje. Policija nije rasterala naoruane napadae, nije se odazivala na hitne pozive, a nije ni dovoljno razdvojila uesnike parade od napadaa koji su se esto nalazili na dohvat ruku udaljeni od povorke6. Policija je dodue privela nekoliko izgrednika i pokuala da rastera ostale, ali ni posle mara nije dovoljno obezbedila pojedince i grupe uesnika koji su napadani po parkovima i metro stanicama. Gradonaelnik Budimpete Gabor Demski jedini je iz istonoevropskh gradova koji je potpisao peticiju ILGA-e7 za potovanje
5 Fudbalski Savez Srbije, Apel za fudbal, Politika, 1. avgust 2007 str 23 6 Police Let Down LGBT March Participants, Hungarian LGBT Organizations Demand Justice 11/07/2007 15:31 contact hatter@hatter.hu 7 ILGA-Europe - the European Region of the International Lesbian and Gay Association with support from the European Community LABRIS - organizacija za lezbejska ljudska prava
129
Pravo
slobode mirnog okupljanja LGBT osobama8. On je inae osudio incidente na paradi kao delo netolerancije, primitivizma i kukaviluka. Naveo je da je njegova dunost da stane uz sve one koji su progonjeni u Budimpeti, bilo zbog svojih uverenja, porekla ili seksualne orijentacije zato to je Budimpeta grad u kome niko ne sme da ivi u strahu zato to pripada bilo kojoj manjini. Budimpeta kae ne agresivnim ekstremistima koji mrze razliitost i u smislu odbrane manjina, gradonaelnik kae da je i on Jevrejin, Rom i gej9. U Budimpeti nikada nije bilo incidenata tog intenziteta, a raniji marevi su bili slavljenikog karaktera i najvie su liili na kulturnu manifestaciju sa mestom zbivanja na ulicama i trgovima. Oktobra 2006. u Budimpeti su organizovane desniarske demonstracije tako da je policija morala da bude mnogo opreznija u julu, tim pre to su po sajtovima nacistikih grupa objavljivane pretnje. Pripadnici Pokreta za bolju Maarsku i Maarskog nacionalnog fronta objasnili su da su gnevni zbog dva nedavna dogaaja. Jedan je javno priznanje dravnog sekretara u kancelariji premijera Gabora eteja da je homoseksualac, a drugi je najava vladajue koalicije da e nastojati na legalizaciji brakova osoba istog pola.10. Budimpeta - zbivanja 2008 U danima koji su prethodili gej paradi, na neo-nacistikom internet forumu bilo je uestalih poziva na upotrebu nasilja protiv neprirodnih perverznjaka. Maarske patriote dole su, kako su ve bili najavili, u Budimpetu 5. jula da bi branili ast Maarske
8 Statement by Hungarian LGBT organisations about the attacks against the Budapest Pride, Budapest, 2007-07-09, Rainbow Mission Foundation, Atlasz Sport Club, Httr Support Society for LGBT People, Labrisz Association, Lambda Budapest Association, Patent Association, Pride.hu 9 Budapest says no to street violence, Demszky Gbor, Budapest, July 9 2007 10 Jajima na homoseksualce, Izvor Beta, AP, 08.07.2007 LABRIS - organizacija za lezbejska ljudska prava
130
od internacionalne gej zajednice11. Imajui te najave u vidu, i uzevi ih ozbiljno, 11. juna, naelnik budimpetanske policije Gabor Tot je izjavio da stavlja zabranu na ovogodinji gej prajd mar, tvrdei da e zaustaviti promet u glavnim saobraajnim arterijama Budimpete. Posle protesta brojnih graanskih organizacija, budimpetanskog gradonaelnika i liberalnih politiara, naelnik policije je zabranu povukao ve narednog dana12. Objanjenje sa ometanjem saobraaja i ranija sugestija da LGBT aktivisti treba da organizuju dogaanje na jednom mestu koje je udaljeno od centra grada ocenjena su kao namera da prikriju nedostatak odlunosti efa policije u Budimpeti da ozbiljno garantuje red.13 Nova odluka odobrava odravanje mara i to trasom koja je sugerisana od strane organizatora. Promenivi miljenje, Tot je rekao da sloboda okupljanja i sloboda miljenja imaju prioritet nad zastojem u saobraaju. Nadamo se da je policija razumela da je njihov posao da zatite mar od napada, a ne da pokuaju da izbegnu napade tako to zabranjuju mar, komentarisao je Gabor Kuing iz maarskog udruenja Patent, (Udruenje koje se suprotstavljaju patrijarhatu). Nadamo se da su iz prologodinjih ozbiljnih napada nauili lekciju i da e da se pojave u broju koji je dovoljan da nas zatiti. Prole godine je LGBT mar bio izloen do tada nezabeleenim napadima
11 Police expect far-right attacks during gay pride parade, 26 juni, The Budapest Times http://www.budapesttimes.hu/index.php?option=com_content&task=vie w&id=8086&Itemid=27 12 Rex Wockner, INTERNATIONAL NEWS #739, June 23, 2008 13 Press Release of Patent Association 13.06.2008, Police Approves Budapest LGBT March LABRIS - organizacija za lezbejska ljudska prava
131
Pravo
od strane desniarskih grupa14 i policija je tada propustila da preduzme sve mere zatite15. Godine 2008. stotine ekstremista se okupilo uz pravac kojim je ilo 1500 uesnika mara da bi izrazili svoj gnev prema lezbejkama i gejevima. Desniarski ekstremisti bacali su kamenje i jaja na uesnike gej prajd mara u maarskom glavnom gradu, pre nego to se policija umeala da bi zatitila uesnike mara16. Najmanje pet osoba je ranjeno, od toga dva policajca. Poslanik u maarskom Parlamentu liberal Gabor Horn dobio je udarce, a napadnuto je i policijsko vozilo u kojem se nalazio prvi maarski politiar, otvoreni gej, Gabor Szetey i lanica Evropskog parlamenta Katalin Levai. Ovoga puta napad se zbio u samom centru grada, za razliku od 2007. kada su uesnici mara saekivani po sporednim ulicama i metro stanicama. Ekstremisti su poeli da bacaju eksplozivne naprave, jaja, granitne kocke i flae na policiju i uesnike mara u samom centru17. Stotine kontra-demonstranata je bacalo kamenje, jaja, flae, petarde, izmet, kiselinu, farbu i Molotov koktele na ue14 Kontra-demonstranti su vikali Pedere u Dunav, a posle njih i Jevreje, Fabrika sapuna i Prljavi pederi. Desetine uesnika prajd mara bili su napadnuti u blizini mesta gde se odvijala parada posle njenog odravanja, na obali reke u Buda Bi nonom klubu, koji je ujedno bio i odredite parade. Organizatori parade smatraju da je policija napravila propust i da nije zatitila uesnike prajd parade od anti-gej nasilnika, da nije patrolirala krajem posle zavretka parade i da nije odgovarala na hitne pozive u pomo. 15 Subject: Police Approves Budapest LGBT March, Press Release of Patent Association 13.06.2008. From: Kuszing Gbor [mailto:gkuszing@netstudio.hu] http://www.egyenlojogokat.hu/english. Patent Association, www.patnet. org.hu 16 Neo-Nazis attack Gay Pride parade in Hungary, Posted on : | Author : DPA http://www.earthtimes.org/articles/show/217065,neo-nazis-attack-gaypride-parade-in-hungary.html 17 10 hurt, 45 detained as gay pride march in Hungary turns ugly BUDAPEST (AFP) 6 Julz 2008 LABRIS - organizacija za lezbejska ljudska prava
132
snike mara i na policiju. Jedan policijski kombi je zapaljen, a troje televizijskih kola je oteeno. Najmanje 45 napadaa je uhapeno. Policija je zaplenila posebno velike koliine raznih eksplozivnih hemikalija i Molotov koktele od estolane grupe koja je ekala na uesnike mara u nenastanjenom stanu koji se nalazi uz trasu kojom su uesnici mara trebalo da se kreu. Napadai su nekoliko sati vodili borbu sa policijom18. Policija je upotrebila suzavac i vodene topove tokom milju dugakog mara bulevarom Andrai. Dez koncert koji je trebalo da se odri posle mara bio je otkazan zbog bezbednosnih razloga Bila je jedna sporedna ulica iz koje su bukvalno sa svih strana letela jaja i kamenje na nas rekao je aktivista Gabor Kuing. Ja sam bio srean to sam imao transparent u rukama kojim sam pokrivao glavu, ostali su upotrebili kiobrane da bi se zatitili. Nasilje tokom gej prajd mara u Budimpeti bilo je uglavnom usmereno na policiju, a poinili su ga organizovani ekstremisti izjavio je Ministar pravde Tibor Drakovi u svom izvetaju premijeru19. Uesnici najavljenih dogaaja gej prajd mara i tri anti-gej protesta u istom delu grada nisu poinili kriminalne akte. Oni koji su uestvovali u maru nisu bili direktno vreani osim to su ljudi bacali jaja na njih preko policijskog kordona, rekao je Drakovi. Ministar je dodao da e njegovo ministarstvo da napravi detaljnu analizu regulative i prakse da bi se ubudue efikasnije spreavali ekstremistiki ekscesi. Gabor Tot, ef policije u Budimpeti, izvestio je da je 2141 policajac bio na dunosti oko bulevara Andrai i Trga heroja da bi obezbedili 1500 uesnika gej parade koja je odrana 5. jula. On je rekao da su aktivnosti policije bile zakonite, profesionalne i sila je bila proporcionalno primenjena. U izvetaju je navedeno da je sedamnaest policajaca pretrpelo povrede i da su oteena vozila i ostala oprema u vrednosti od 10 miliona forinti (43,000 evra)
18 Rex Wockner, INTERNATIONAL NEWS #742, July 14, 2008 19 Organised radicals behind violence during gay pride, says justice minister, 11 July 2008 http://english.mti.hu/default.asp?menu=1&theme=2&ca t=25&newsid=253739Budapest, (MTI) LABRIS - organizacija za lezbejska ljudska prava
133
Pravo
U naoj demokratiji nije prihvatljivo da mikroskopski male grupe ekstremnih desniara prete i napadaju vanu manjinu dok pokuava da ostvari svoje univerzalno pravo na slobodu, rekla je Katalin Levai. Mi moramo da pojaamo borbu protiv grupa koje se zalau za mrnju i nasilje. Ja sam duboko razoaran i zabrinut nesposobnou Maarske da se razrauna sa vlastitim ekstremistima, rekao je predsednik Intergrupe Evropskog parlamenta, Majkl Kaman. To mora da se saopti Evropskoj komisiji i njenom predsedniku. Vice-predsednik Intergrupe Evropskog parlamenta, Sirpa Pietkeinen je rekao: Policijske snage su ponovo, kao i prole godine, zakazale. Nisu uspele da odbrane graane koji upranjavaju svoja osnovno pravo na mirno okupljanje, verovatno zbog neadekvatnih sredstava. Ja u da zatraim objanjenje od vlade Maarske i postaviu kao problem pred Evropsku Komisiju. Bukuret 2007: mar ravnopravnosti ipak odran, ali uz incidente Nekoliko stotina lezbejki i gejeva mariralo je ulicama Bukureta u elji da, kako su najavili njihovi predstavnici, pokau kako je to njihovo pravo da se izraavaju i da pokau da izgledaju kao i drugi ljudi. Godine 2007. gej parada etvrta je po redu koja je odrana u Bukuretu i nijedna do sada nije prola bez incidenata. Uprkos obezbeenju koje je inilo vie od 1000 policajaca, mar nije proao bez incidenata. Uesnike parade prvo su sa prozora zgrada gaali jajima i paradajzom. Potom je na trasi mara nekoliko agresivnih grupa pokualo da se priblii manifestaciji, bacajui kamenje i petarde, ali je policija intervenisala izmeu ostalog suzavcem, a vie od sto napadaa je privedeno20. Uoi subotnje para20 Portparol rumunske policije Kristijan Ciokan izjavio je da su grupe koje su nameravale da napadaju uesnike mara bile sastavljene prvenstveno od mladih osoba koje su planirale napade, ali ih je policija u tome spreila. Policija je kamerama snimila sve ljude koji su bacali jaja i paradajz, kao i druge agresivne pojedince i sve e ih identifikovati i protiv najagresivnijih podii krivine prijave, ili im odrediti visoke novane kazne. LABRIS - organizacija za lezbejska ljudska prava
134
de, oko 300 lanova foruma Nova desnica odralo je mar protiv manifestacije sa transparentima na kojima je pisalo Nova desnica protiv homoseksualaca, za normalnost, Ne donosite kaznu Sodome, Ne, brakovima izmeu homoseksualaca i usvajanju dece. Godinji festival Gay Fest takoe prati paradu ponosa uglavnom bez incidenata, ali ove godine dva mukarca koja su napustila salu posle projekcije napalo je osam napadaa. Policija je zaustavila napad i uhapsila vie osoba.21 Bukuret 200822 Stotine ljudi mariralo je na petoj po redu gej paradi u Bukuretu, koja je bila organizovana 24. maja 2008. i koju je titilo ukupno 1200 policajaca. Anti-gej organizacije nisu uspele da spree mar legalnim sredstvima. Dakle, u Bukuretu su istovremeno odrane i gej parada i mar desniarskog23 antigej pokreta Nova desnica, ali bez incidenata jer je broj pripadnika policijskih snaga bio vei od broja uesnika obe manifestacije. Na gej paradi uestvovali su i ambasador vedske u Bukuretu, kao i poslanik u Evropskom parlamentu Majkl Kaman. Nekoliko hiljada ljudi je dolo da gleda paradu. Neki su podravali uesnike mara, dok su neki negodovali, ali za razliku od prole godine nije bilo napada sa prozora. Oni koji ive u ulicama kojima je prola parade vie nisu bacali jaja, paradajz ili kamenje na nas. Neki su nam i prijateljski mahali. To je bio mali korak ka normalnosti24. Cilj parade bio je da
21 ATTACKERS STONE ROMANIA GAY RIGHTS MARCH, Source:AP, 11/06/2007 09:47 22 Rex Wockner, INTERNATIONAL NEWS #736, June 02, 2008 23 POLICIJA SPRECILA INCIDENTE, Danas, Strana: 14, Autor: PRENETO 24 Prole godine je vie od 50 ljudi bilo uhapeno zbog bacanja flaa, kamenja i jaja na 500 uesnika mara, a 10 ljudi je bilo ozleeno. Vie od 1000 demonstranata, uljuujui svetenike i asne sestre koji su nosily krstove, ustremilo se na uesnike prologodinjeg mara. LABRIS - organizacija za lezbejska ljudska prava
135
Pravo
privue panju na potrebu da parovi istoga pola dobiju pravo na sklapanje braka, rekli su organizatori mara. GejFest koji je trajao nedelju dana je prethodio parade. Na kontra maru nazvanom Mar normalnosti Nove desnice koji je organizovan takoe u centru Bukureta, bilo je oko 150 uesnika, umesto 500 kako su predviali organizatori. Oni su nosili velike transparente na kojima je pisalo Nova desnica protiv homoseksualaca, za normalnost, Rumunija nije Sodoma i Neemo da budemo narod pedera. Policija je preventivno uhapsila 46 mladih osoba jer nisu mogli da se legitimiu. Odravanje gej parade bilo je predmet javnih diskusija na rumunskim elektronskim medijima, u kojima su uestvovali predstavnici gej populacije i predstavnici Nove desnice, kao i psihologa, novinara i graana. Predstavnici gejeva, lezbejki i transvestita su u TV emisijama govorili o potrebi potovanja njihovih prava na jednakost i da se slobodno izraavaju, bez diskriminacije. Oni su rekli da su njihove elje da se ozvanii brak meu istopolnim partnerima i pravo da usvajaju decu, ali su naglasili kako su svesni da Rumunija jo nije spremna za takve korake. Lezbejke i gejevi su se alili i zbog toga to, prema njihovom miljenju, crkva podstie netoleranciju prema njima. Predstavnici Nove desnice podravaju ideju da je homoseksualnost pojava koju hrianska crkva ne priznaje i smatraju da je homoseksualnost greh.25 Rumunija je dekriminalizovala homoseksualnost tek 2001. Sofija Oko 150 osoba je 28. juna 2008. uestvovalo na prvom gej prajdu u Bugarskoj, koji se odrao u prestonici Sofiji.26 Zvanini moto manifestacije, koju je organizovala Unija bugarskih gej mukaraca i
25 labris web <labweb@labris.org.yu> 26/05/2008 Policija spreila incidente, Danas, Strana: 14, Autor: PRENETO 26 Odrana prva LGBT parada u Bugarskoj, 02/07/2008 labris web labweb@labris.org.yu> LABRIS - organizacija za lezbejska ljudska prava
136
lezbejki Gemini je bio: Moja porodica: Mi smo majke i kerke, oevi i sinovi, braa i sestre. Ta prva u istoriji gej parada u Bugarskoj odrala se uprkos protesta i pretnji nacionalistikih grupa.27 Parada je bila posveena porodici jer, kako kau organizatori, oni su oevi i erke, majke i sinovi, braa i sestre. Povorka se mirno kretala kroz centar Sofije, uz obezbeenje od oko 150 pripadnika policije. Ipak, preko 60 osoba je uhapeno zbog pokuaja napada na uesnice/ke parade, saoptilo je Ministarstvo unutranjih poslova. Najvei broj uhapenih su pripadnici skinhedsa i drugih ekstremistikih grupa koji su bacali kamenje, jaja, boce, petarde i Molotovljeve koktele u pravcu skupa. Policija je uspela da sprei ekstremiste u nameri da povrede bilo koga, tako da uprkos dramatinim momentima, niko nije ranjen, zahvaljujui prisustvu brojnih policajaca28. Lider partije Nacionalne unije Bojan Rasate, koji je pozvao na otvoreni otpor prema toj paradi, takoe je priveden. Iz straha od incidenata, organizatori gej parade su dva puta traili od gradskih vlasti da promene marrutu. Osim to su dobili dozvolu od optine Sofija da nastave sa pripremama za paradu, organizatori su po pitanju bezbednosti saraivali sa policijom. U prvo vreme predstavnici organizatorske grupe Gemini nisu oekivali nikakav ozbiljniji sukob mada su protivnici najavili da e istog dana kao odgovor na planiranu paradu proglasiti nedelju Netolerancije prema homoseksualnosti pod motom Budi netolerantan, budi normalan. Inicijativu, koja se pokazala kratkog daha da bi dovela do konkretnih rezultata, bila je motivisana navodnom potrebom da se zatiti veinsko stanovnitvo, posle nekoliko dana etniki motivisanih sukoba u Sofiji izmeu Roma i etnikih Bugara.
27 First Gay Pride Parade to Take Place in Bulgaria This Weekend, Amid Nationalistic Opposition, BalkanTravellers.com http://www.balkantravellers.com/en/read/article/633 28 Rex Wockner, INTERNATIONAL NEWS #741, 07. July, 2008 LABRIS - organizacija za lezbejska ljudska prava
137
Pravo
Izloen barau pitanja u gradskoj skuptini, posebno od strane pripadnika sopstvene partije, gradonaelnik Sofije je promenio trasu kretanja gej parade koja tako, umesto da se kree od Nacionalne palate kulture kroz Bulevar Vitoa, odlueno je da se parada odigra u Junom parku29. Zbog njihove bezbednosti, mi smo odredili donji deo Junog parka za lokaciju pogodnu za njihovu paradu jer je tamo lake da im pruimo zatitu. Ukoliko budu marirali bulevarom Vitoa, mogu da ih napadnu ljudi iz mnogih sporednih ulica, Borisov je objasnio svoju novu naredbu. Verovatno kao neophodan ustupak desniarskim i nacionalistikim snagama ljutim zbog odravanja gej parade, gradonaelnik Sofije je takoe objavio svoju vrstu nameru da razori ilegalno Romsko naselje u Vuzrazdane kvarter, inae poznat kao Batalova mahala. On je jasno dao do znanja da je odluka bazirana na odluci suda koji je pre dve godine doneo nalog da se ukloni romsko naselje, naloivi da ilegalno nastanjeni Romi moraju da nau svoje vlastite domove. Postoji sudska izjava i odluka Gradske vlasti i mi emo tu odluku da sprovedemo. Ne moemo da pretvorimo Sofiju u azil za sve one koji su siromani iz cele Bugarske, koji nemaju gde da ive ni ta da jedu i koji dolaze kod nas da bismo im mi obezbedili domove, rekao je gradonaelnik. U tom kontekstu zaotrenih politikih strasti, opasnost od nasilja na sofijskim ulicama postajala je sve izvesnija kako se parada pribliavala pa su se bugarskim zvaninicima obratili sa vie strana evropske politike linosti i predstavnici organizacija za zatitu ljudskih prava. Ovde se navode neka od tih obraanja koja imaju univerzalni karakter i ako se izbrie naziv zemlje i grada, mogu da se odnose na bilo koje mesto na svetu, ukljuujui i Bugarskoj susedne drave balkanskog regiona gde se organizovanje paradi ponosa susree sa problemima i nasiljem.
29 Sofia Mayor Changes Route of Gay Parade, Vows to Remove Illegal Roma, 26 June 2008, http://www.novinite.com/view_news.php?id=94554 LABRIS - organizacija za lezbejska ljudska prava
138
Obraanje ILGA-e bugarskim vlastima U ime ILGA Europe, Evropskog regiona meunarodne Lezbejske i Gej asocijacije30, pozivam vas da podrite ovu fundamentalnu manifestaciju demokratije slobodu okupljanja i govora. Kao to znate, bugarska gej organizacija Gemini je ugostila prvi LGBT prajd mar ove subote u Sofiji. Ova vest je izazvala neke poruke mrnje i netolerancije prema LGBT osobama i njihovim pravima. Kao to znate, Evropa je kontinent koji ljubomorno uva svoju demokratsku tradiciju. U svojoj ne tako dalekoj prolosti, Evropa je bila svedok tekih krenja ljudskih prava i tragedija koje su se desile zbog ignorisanja netolerancije i propusta da joj se stane na kraj. Mi moramo danas da budemo budni da ne bismo dozvolili da se ponovo dese zloini koji su se u Evropi ve jednom dogodili. Zato vas pozivam da javno osudite takozvanu Nedelju netolerancije koja ima za cilj promovisanje mrnje i pogrenih informacija o LGBT osobama u Bugarskoj. Takoe vas pozivam da izrazite svoju podrku za prvu LGBT Prajd manifestaciju u Sofiji koju organizuje Gemini. Pridruite se gradonaelnicima Pariza, Nikozije, Amsterdama, Vintertura, Londona, Stokholma, Kelna, Barselone, Venecije, Bea, Bolonje, Manestera, Kopenhagena, Budimpete, Ljubljane, Ciriha, Berlina, Dablina, Luksemburga i Osla i pokaite da je Sofija pravi evropski glavni grad koji jednako vrednuje slobodu i ponos svakog svog graanina. Obraanje Amnesty International-a bugarskim vlastima Amnesty International izraava zabrinutost zbog zastraivanja lezbejskih, gej, biseksualnih i transrodnih osoba (LGBT) u Bugarskoj, koje se deava uoi prve prajd manifestacije koja treba da se odri u centru Sofije 28. juna31. Organizacija Gemini je predloila
30 First Lesbian, Gay, Bisexual and Transgender Pride March in Sofia, Pismo ILGAe gradonaelniku Sofije Bojku Borisovu. 31 Bulgaria: First Sofia Pride needs adequate protection 27 June 2008, FOCUS News Agency, http://www.focus-fen.net/index.php?id=n144425 LABRIS - organizacija za lezbejska ljudska prava
139
Pravo
trasu mara dve nedelje unapred, to je slubeno odobrila optina Sofija. Posle gradonaelnikove intervencije, nova trasa je konano dogovorena izmeu organizatora i gradonaelnika 27. juna. Amnesty International pozdravlja ove napore i brigu gradonaelnika i policije i poziva nadlene u vlasti da: obezbede da sve osobe pod njihovom jurisdikcijom mogu da bez smetnje uivaju svoje pravo mirnog okupljanja bez diskriminacije; da javno osude napade, pretnje napadima i ostale vidove maltretiranja LGBT osoba, naglaavajui da akti nasilja nee biti tolerisani i da e biti sueni po propisu; da deluju sa primerenom agilnou da bi efikasno zatitili LGBT osobe koje se suoavaju sa pretnjama upuenim njihovim ivotima i imovini. Ove mere bi trebalo da ukljue, kada je to neophodno, specijalne mere zatite; da obezbede da policija ima specijalna uputstva i trening da bi mogli da na dunosti tite ljudska prava svih osoba. To bi trebalo da ukljui obuku o pravima LGBT osoba i obuku kako da identifikuju i da istrauju homofobine zloine. Takva obuka bi trebalo da naglasi da nedozvoljeno i nasilno ponaanje protiv LGBT osoba nee biti tolerisano. Vlasti treba da obezbede primenu zakona od strane slubenih lica koji treba da agilno sprovode efikasnu zatitu LGBT osoba koje se suoavaju sa pretnjama upuenim njihovim ivotima i imovini. Pravo za jednaku zatitu pred zakonom, pravo na slobodu govora i na mirno demonstriranje, garantovano je ugovorima meunarodnog javnog prava ija je Bugarska zemlja potpisnica kao na primer Meunarodna Konvencija o graanskim i politikim pravima i slobodama.
140
II Istopolne porodice Evropa: Razliite porodice, ista prava?32 Martin Kristensen33, potpredsednik izvrnog odbora ILGA-Europe je rekao: Mi mislimo da nije ni na dravi niti na Evropskoj Uniji da propisuju ljudima kako treba da organizuju svoje ivote, ve one pre treba da prepoznaju, priznaju i podre sve raznovrsne porodice. Godine 2008. je EU Agency for Fundamental Rights 1. jula izdala izvetaj34 po kome su neophodni stroi zakoni u borbi protiv homofobije, pourujui politika rukovodstva 27 drava lanica da omogue istopolnim partnerstvima ista prava i privilegije koje uivaju brani partneri. Istopolni partneri treba da dobiju isti tretman kada sklapaju brakove ili registruju partnerstvo, ili kada u odsustvu tih mogunosti, zasnivaju de facto odnos kada on ima elemente stalnosti. Parlamentarno sluanje organizovano od strane Odbora za pravna pitanja i ljudska prava Parlamentarne skuptine Saveta Evrope
32 Javne debate na temu istopolnih porodica posebno sa stanovita ljudskih prava su este, pa je npr. Kraljevska flamanska belgijska akademija nauke i umetnosti bila domain meunarodnog panela Razliite porodice, ista prava Different families, Same Rights? povodom 17 maja meunarodnog dana protiv homofobija. Both reports (Different Families, Same Rights? Freedom and Justice in the EU: Implications of the Hague Program for Lesbian, Gay, Bisexual and Transgender Families and their Children and Different Families, Same Rights? Lesbian, Gay, Bisexual and Transgender Families under International Human Rights Law) are available on our website: http://www.ilga-europe. org/europe/publications/non_periodical 33 Porodice razliite a ljubav ista Konferencija o LHBT porodicama u Evropi, 20. februar 2008 god. 34 Tougher laws are needed to combat homophobia in the European Union, The Associated Press, 1 July, 2008, http://www.iht.com/articles/ ap/2008/07/01/europe/EU-Europe-Homophobia.php LABRIS - organizacija za lezbejska ljudska prava
141
Pravo
(PACE) odrano je u Parizu 7. marta 2008. na temu Pravno priznavanje istopolnog partnerstva35. Skup je konstatovao da je netolerancija prema lezbejkama, gejevima, biseksualnim i transrodnim osobama jo uvek jasno prisutna u drutvima drava lanica SE. Zakljuak je neizbeno bio da lezbejke i gejevi moraju da imaju ista osnovna prava kao sva druga ljudska bia. Dve presude evropskih sudova36 iz 2008 godine Lezbejke, gejevi i biseksualne osobe su podobne za usvajanje dece (Wockner, 2008. #718)37 Veliko vee Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu donelo je presudu 22. januara 2008. u sluaju E.B. protiv Francuske u kojoj se kae da je iskljuenje lica iz aplikacionog postupka za usvojenje dece jedino zbog njihove seksualne orijentacije diskriminatorno i predstavlja krenje Evropske konvencije o ljudskim pravima. Taj Sud je zakljuio da je Francuska prekrila lan 14. o zabrani diskriminacije i lan 8. o pravu na potovanje privatnosti i porodinog ivota Evropske konvencije o ljudskim pravima. Ova presuda ima za posledicu da seksualna orijentacija ne moe vie da se smatra kao razlog za spreavanje da neko usvoji dete38.
35 Osim pitanja pravnog priznavanja istopolnih porodinih zajednica, uesnici su razmaali i drugo pitanje iz domena zatite ljudskih prava LGBT osoba, a to je sloboda javnog okupljanja i javnog izraavanja 36 Ovaj sud je inae nadzorni mehanizam za primenu Evropske konvencije i njegove odluke su obavezuje za 47 zemalja lanica Saveta Evrope koje su ratifikovale tu Konvenciju. 37 Euro court: Gays must have equal adoption rights http://cmiskp.echr. coe.int/tkp197/view.asp?action=html&documentId=827961&portal=hbkm &source=externalbydocnumber&table=F69A27FD8FB86142BF01C1166DE A398649 CASE OF E.B. v. FRANCE, (Application no. 43546/02) 38 Do sada defintivno ne postoje dokazi da su deca oteena time to su ih podizali istopolni parovi. Poznato je takoe da deca rastu podizana od LABRIS - organizacija za lezbejska ljudska prava
142
Pravo na penziju preminulog istopolnog partnera39 Evropski sud pravde u Luksemburgu presudio je u korist istopolnog para kada je krajem marta 2008. doneo presudu kojom je jednom gej mukarcu iz Nemake omogueno da prima penziju svog preminulog partnera40. Evropski sud pravde je presudio da odbijanje isplate penzije preivelom partneru predstavlja direktnu diskriminaciju na osnovu seksualne orijentacije, ako se njihova veza moe uporediti sa heteroseksualnim brakom i pravima suprunika. Tu presudu, inae prvi sluaj da je ESP presudio u korist istopolnog partnera, pozdravila je takoe i Evropska komisija jer ona ne samo to ojaava princip nediskriminativnosti na osnovu seksualne orijentacije, ve i dalje specificira prava registrovanih istopolnih partnera u oblasti zaposlenja i profesije. Ali istovremeno Komisija naglaava da je porodino pravo iskljuivo u rukama drava lanica i da su one slobodne da odlue da li e istopolni partneri uivati ista prava kao brani drugovi. Stav Komisije je da postoji pravo preivelog partnera na penziju samo ako su dva reima, naime brani i partnerski, minimalno analogni. Francuska i Luksemburg imaju takva partnerstva, kao i eka, Danska, Nemaka, vedska, Britanija, Slovenija41.
strane samohranog roditelja, usvojilaca, baka i deka, ili nekh drugih srodnika, u hranjenikim porodicama, ili u raznim oblicima proirenih porodica. Ako nisu nisu na udaru sukoba, ratova ili nekih drugih drutvenih ili emotivnih uskraenosti, obino porastu u zdrave i produktivne drutvene lanove. 39 (2) Text of the ECJs press release is available on ECJs website: http:// curia.europa.eu/en/actu/communiques/cp08/aff/cp080017en.pdf (3) Full judgement is available on ECJs website: http://curia.europa.eu/ jurisp/cgi-bin/form.pl?lang=EN&Submit=rechercher&numaff=C-267/06 40 Sluaj Tadao Maruko v. Versorgungswerk der deutschen Bhnen 41 U EUu jedino Belgija, Holandija i panija priznaju istopolnim zajednicama status braka. LABRIS - organizacija za lezbejska ljudska prava
143
Pravo
Deklaracija Evropskog Parlamenta o ravnopravnoj priznatosti graanskog partnerstva Deklaracija Evropskog Parlamenta o ravnopravnoj priznatosti graanskog partnerstva42 br. 0076/2008 doneta 22. septembra 2008, stupa na snagu 15. januara 2009. Bazira se na jednoj od osnovnih vrednosti Evropske Unije, slobodi kretanja za njene graane po EU Citizens Directive, i l. 21 Povelje o osnovnim pravima. U osnovi razloga za donoenje te Deklaracije je situacija da Francuska43 ne priznaje britansku graansku zajednicu niti dozvoljava Britancima koji ive u Francuskoj da sklope francusko partnerstvo po odredbama francuskog PACSa ako ve imaju britansko partnerstvo. To znai da, s jedne strane, britansko partnerstvo ne proizvodi nikakve pravne posledice tj. nije priznato, a s druge strane, predstavlja prepreku sklapanju francuskog partnerstva, dakle neke, i to negativne posledice ipak proizvodi. Britanski dravljani, dakle, jedino mogu da prekinu britansko partnerstvo da bi sklopili francusko. U praksi je to stvaralo razne probleme, naroito u pogledu poreza i naslednih taksi. S druge strane, u Britaniji je priznato istopolno partnerstvo sklopljeno po francuskom zakonu PACS, tako da je jasno postojanje viestruke diskriminacije. Mnoge drave lanice ve imaju zakonske odredbe kojima se priznaje neki vid graanskih zajednica istopolnih partnera, tako da se moe govoriti o nastajanju evropskog konsenzusa po tom pitanju. Ali, jo uvek se pravne regulative veoma razlikuju od zemlje do zemlje, a takoe, nedostaje i uzajamno priznavanje vaenja takvih zajednica i u drugim zemljama Unije izvan zemlje njihovog sklapanja. Ta situacija izaziva tekoe u slobodnom kretanju i nastanjiva42 22.9.2008 0076/2008, EUROPEAN PARLIAMENT, WRITTEN DECLARATION http://www.europarl.europa.eu/sides/getDoc.do?pubRef=//EP// NONSGML+WDECL+P6-DCL-2008-0076+0+DOC+PDF+V0//EN&language=EN 43 http://www.pinknews.co.uk/news/articles/2005-8631.html http://www.pinknews.co.uk/news/articles/2005-9249.html LABRIS - organizacija za lezbejska ljudska prava
144
nju za mnoge evropske graane. Zbog toga Deklaracija sadri poziv evropskom zemljama koje imaju razliite aranmane u pogledu priznavanja istopolnih zajednica da priznaju sline institute nastale u drugim zemljama. Deklaracija takoe sadri poziv Komisiji da napravi nacrt uputstava za uzajamno priznavanje tih instituta izmeu onih drava lanica koje imaju zakonske aranmane za priznavanje istopolnih partnerstava. Na meunarodni Dan ljudskih prava 10. decembra 2008, ILGA-Europe44 je u saradnji sa Intergrupom Evropskog parlamenta organizovala izlobu slika u Evropskom parlamentu pod nazivom Razliite porodice, ista ljubav. Dvanaest scena ocrtava sadanje izazove i probleme sa kojima se susreu te porodice zbog nedostatka pravne priznatosti svojih zajednica, kao i pozitivni napredak postignut u Evropi u pogledu pravno regulisanog statusa LGBT porodica i njihove dece. Izloba je napravljena da bi podigla svest i privukla panju na pravne i drutvene probleme LGBT porodica i njihove dece u Evropi. Njom se obeleava ezdeseta godinjica donoenja Univerzalne Deklaracije o ljudskim pravima uz ukazivanje da se jo uvek zatvaraju oi pred injenicom da ne uivaju svi ljudi ista ljudska prava i elementarnu ravnopravnost. Prava i prednosti obezbeena branim parovima moraju da budu proirena i na nevenane istopolne parove, bilo da su oni sklopili neki vid pravno priznate zajednice kroz neki vid registrovanog partnerstva gde ta mogunost jedino postoji ili zbog nemogunosti da sklope brak, bilo da su zbog nemogunosti ma kakvog pravnog priznanja u de facto odnosu koji ima dovoljan stepen stalnosti da se obezbedi jednaki tretman LGBT osobama. Protest bugarskih i litvanskih parlamentaraca protiv izlobe samo pokazuje da oni ne shvataju postojanje ljubavi i ljudskosti u takvim zajednicama to je izloba pokuala da predstavi, kao i njihovo neoprihvatanje
44 19 December 2008, ILGA-Europes position regarding statements by two MEPs and media coverage of the Different Families, Same Love exhibition at European Parliament LABRIS - organizacija za lezbejska ljudska prava
145
Pravo
injenice da su ljudska prava namenjena svima i da su nedeljiva, tj. da se ne mogu umanjivati ili priznavati parcijalno. Izloba o kojoj je re ima upravo za cilj da ilustruje te vrednosti. Epilog Norveka i vedska koje godinama poznaju zakonsku regulativu istopolnih zajednica u formi registrovanog partnerstva, posle opsenih priprema donele su 2008. godine odluku o uvoenju istopolnih brakova u 2009. u svoje zakonske sisteme. Ovaj novi predlog nee oslabiti instituciju braka, nego e je ojaati, stoji tim povodom u saoptenju norveke ministarke za decu i ravnopravnost polova, Anniken Huitfeldt, koja je dodala da brak kao institucija nee postati manje vredan ako e vie ljudi moi da ga koristi, nego je situacija ba suprotna.
146
Pravni poloaj seksualnih manjina u Srbiji

Goran Mileti Uvod Univerzalna Deklaracija o ljudskim pravima45 u svom prvom lanu garantuje da su sva bia roena slobodna i jednaka u dostojanstvu i pravima46. Nekadanja SFRJ47 je esto isticala svoju ulogu u UN i u kreiranju brojnih konvencija koje i danas spadaju u korpus ljudskih prava. Meutim, za LGBT osobe u prethodnoj Jugoslaviji, ak ni prvi lan Dekleracije o ljudskim pravima nije vaio. Iako se broj meunarodnih dokumenata u kojima se zabranjivala diskriminacija poveavao u drugoj polovini XX veka, unutranji pravni sistem u Jugoslaviji je, uz manje izuzetke, kriminalizovao gej i lezbejske odnose. Do kraja XX veka, pripadnici LGBT zajednice su mogli da se suoe sa krivinim i prekrajnim sankcijama ukoliko bi otvoreno izraavali svoju seksualnu orijentaciju. Iako retko primenjeni, ti lanovi zakona su bili odlino sredstvo za pritisak od strane nedemokratskih vlasti. Proces dekriminalizacije homoseksualnih odnosa poeo je uporedo sa ratovima na prostoru prethodne Jugoslavije, a poslednja drava iz regiona koja je potpuno uklonila diskriminativne odredbe iz Krivinog zakonika je upravo Srbija.
45 Universal Decleration on Human Rights, usvojena i proglaena Rezolucijom Generalne skuptine UN 217 A, 10. decembra 1948. godine. Dan kada je proglaena Rezolucija, obeleava se u svetu kao Dan ljudskh prava 46 lan 1 UN Dekleracije o ljudskim pravima u originalu glasi : All human beings are born free and equal in dignity and rights. They are endowed with reason and conscience and should act towards one another in a spirit of brotherhood. 47 Socijalistika Federativna Republika Jugoslavija je jedna od drava osnivaa UN. Povelju UN je potpisala 26. juna 1945, a ratifikovala 19. oktobra iste godine. LABRIS - organizacija za lezbejska ljudska prava
147
Pravo
1. Meunarodni standardi koji obavezuju Srbiju Tradicija nepotovanja meunarodnih standarda see jo u vreme komunizma, kada se neprimenjivanje odredbi meunarodnih ugovora pravdalo nerazjanjenim odnosima izmeu federacije i republika odnosno autonomnih pokrajina48. Ovakvo stanje se produilo i posle raspada SFRJ, odnosno posle proglaenja Savezne Republike Jugoslavije49. Zbog loih iskustava, pisci Ustavne povelje50 su u lanu 10 predvideli neposrednu primenu svih meunarodnih dokumenata koji se tiu ljudskih prava51. tavie, drave lanice su obavezane da tite ljudska prava na svojoj teritoriji52. 1.1 Mehanizmi Ujedinjenih nacija Pod mehanizmima Ujedinjenih nacija se podrazumevaju sve konvencije donete u okviru ove organizacije, ali i odluke, rezolucije i preporuke koje donose komisije i drugi organi obrazovani na osnovu nekog UN dokumenta.
48 Socijalistika Federativna Republika Jugoslavija imala je est republika, dok je Srbija imala i dve autonomne pokrajine - Kosovo i Vojvodinu. Svaki od ovih osam entiteta imao je sopstveni pravni sistem, ukljuujui i Ustav. 49 Saveznu Republiku Jugoslaviju (SRJ) su inile Srbija i Crna Gora. SRJ je proglaena 1992. godine donoenjem Ustava SRJ. Ovaj Ustav je vaio do 2003. godine kada je proglaena Ustavna povelja dravne zajednice Srbija i Crna Gora. 50 Ibid. 51 Ustavna povelja dravne zajednice Srbija i Crna Gora, clan 10: Odredbe meunarodnih ugovora o ljudskim i manjinskim pravima i graanskim slobodama koji vae na teritoriji Srbije i Crne Gore neposredno se primenjuju. 52 Ustavna povelja dravne zajednice Srbija i Crna Gora, clan 9: Drave lanice ureuju, obezbeuju i tite ljudska i manjinska prava i graanske slobode na svojoj teritoriji. Dostignuti nivo ljudskih i manjinskih prava, individualnih i kolektivnih, i graanskih sloboda ne moe se smanjivati. Srbija i Crna Gora prati ostvarivanje ljudskih i manjinskih prava i graanskih sloboda i obezbeuje njihovu zatitu, u sluaju kada ta zatita nije obezbeena u dravama lanicama. LABRIS - organizacija za lezbejska ljudska prava
148
- Meunarodni pakt o graanskim i politikim pravima Ovaj meunarodni dokument donet je davne 1966. godine, a stupio je na snagu deset godina kasnije. Tadanja SFRJ53 je ratifikovala ovaj dokument 1971. godine. U lanu 254 i 2655 pominje se pol (sex) kao zabranjeni osnov razlikovanja/diskriminacije. Meutim, seksualna orijentacija se ne pominje izriito i skoro dvadeset godina je bilo potrebno da bi se napravio prvi korak u pravcu priznavanja seksualne orijentacije kao osnova po kome se ne sme vriti diskriminacija. U odluci u sluaju Toonen protiv Australije56 Komitet za ljudska prava57 je stao na stanovite da pol definisan u lanovima Pakta ukljuuje seksualnu orijentaciju. Praktina konsekvenca ove odluke je bila da je Australija dekriminalizovala homoseksualne odnose u Tasmaniji. tavie, Parlament u Tasmaniji je 1998. godine usvojio jedan od najboljih antidiskriminacionih zakona.
53 Sve konvencije koje je SFRJ ratif ikovala, u potpunosti obavezuju Srbiju i Crnu Goru, ali i direktno Republiku Srbiju. 54 lan 2 stav 1. glasi: Drave ugovornice ovog Pakta obavezuju se da potuju i da zajamce prava priznata u ovom Paktu svim pojedincima koji se nalaze na njihovoj teritoriji i potpadaju pod njihovu vlast bez ikakvog razlikovanja, naroito u pogledu rase, boje, pola, jezika, veroispovesti, politikog ili svakog drugog ubeenja, nacionalnog ili drutvenog porekla, imovine, roenja ili drugog statusa. 55 lan 2 stav 1. glasi: Drave ugovornice ovog Pakta obavezuju se da potuju i da zajamce prava priznata u ovom Paktu svim pojedincima koji se nalaze na njihovoj teritoriji i potpadaju pod njihovu vlast bez ikakvog razlikovanja, naroito u pogledu rase, boje, pola, jezika, veroispovesti, politikog ili svakog drugog ubeenja, nacionalnog ili drutvenog porekla, imovine, roenja ili drugog statusa. 56 Toonen vs. Australia, 1994 57 Komitet za ljudska prava je organ UN nadlean za nadzire primenu Meunarodnog pakta o graanskim i politikim pravima. Postojao je do 2006. godine kada je zamenjen Savetom za ljudska prava. LABRIS - organizacija za lezbejska ljudska prava
149
Pravo
- Konvencija protiv torture i drugih okrutnih, nehumanih ili degradirajuih postupaka ili kazni Ova UN konvencija je stupila na snagu 1984. godine. SFRJ je takoe bila jedna od zemalja potpisnica. Kao i u svim drugim meunarodnim dokumentima iz tog vremena, seksualna orijentacija nije spomenuta eksplicitno. Najznaajnije je tumaenje lana 1 ove konvencije, po kome su dravni organi duni da zatite svako lice izloeno torturi, odnosno ne smeju pristajati na nehumane postupke od strane treih lica. Oigledno je da je ova odredba primenjiva u mnogim situacijama kada je policija duna da zatiti pripadnike LGBT zajednice. Za monitoring primene ove konvencije ustanovljen je UN Komitet protiv torture. Pojedinci/pojedinke se mogu obratiti direktno ovom Komitetu. Fond za humanitarno pravo se povodom nekoliko sluajeva obraao ovom Komitetu i sve odluke su bile u korist rtava.58 - Konvencija o eliminaciji svih oblika diskriminacije prema enama (1979) Ni ova konvencija ne pominje izriito diskriminaciju, ali sama injenica da se bavi razlikovanjem po osnovu pola i da je u celini posveena diskriminaciji, dovoljno pokazuje koliko je vano sredstvo u zatiti LGBT prava. Seksualna orijentacija se ne navodi eksplicitno, a ova Konvencija takoe vai jo iz vremena bive Jugoslavije. - Konvencija o pravima deteta (1989) lan 2 takoe zabranjuje diskriminaciju, navodei svaki drugi status.59
58 Najpoznatiji su sluajevi Risti u Srbiji i sluaj Danilovgrad u Crnoj Gori, kada je Komitet potvrdio da je dolo do torture. 59 lan 2 Konvencije o pravima deteta: 1. Strane ugovornice ove Konvencije e potovati i obezbeivati prava utvrena ovom Konvencijom svakom detetu koje se nalazi pod njihovom jurisdikcijom bez ikakve diskrimiLABRIS - organizacija za lezbejska ljudska prava
150
1.2. Drugi univerzalni mehanizmi Postoji mnogo razliitih tela koji deluju na univerzalnom nivou. Najvei broj njih postoji u okviru Ujedinjenih nacija, ali njihova vanost zavisi od odreene zemlje i pitanja kojim se bavi. Tako je, na primer, Visoki Komesarijat za izbeglice od aprila 1993. godine u nekoliko savetodavnih miljenja ukljuio gejeve i lezbejke u socijalne grupe koje mogu biti ugroene na nain definisan Konvencijom o izbeglicama iz 1951. godine i Protokolom o statusu izbeglica iz 1967. godine. Ova odluka je jako znaajna prilikom sticanja izbeglikog statusa. Radne grupe i Specijalni izvestioci su takoe tela pred kojima se esto raspravljalo o pravima lezbejki i gejeva. Najpoznatiji su svakako Specijalni izvestilac za vansudska pogubljenja i Specijalni izvestilac o nasilju nad enama. Od drugih dokumenata koji nisu doneti u Ujedinjenim nacijama, svakako je najbitnija Konvencija 111 Meunarodne organizacije rada.60 Ona se bavi diskriminacijom u zapoljavanju. Primena odredaba ove konvencije je u Australiji doprinela da se eliminie diskriminacija u zapoljavanju u vojsci, odnosno praksa da gejevi i lezbejke nisu podobni za oficire.
nacije i bez obzira na rasu, boju koe, pol, jezik, veroispovest, politiko ili drugo uverenje, nacionalno, etniko ili socijalno poreklo, imovinsko stanje, onesposobljenost, roenje ili drugi status deteta, njegovog roditelja ili zakonskog staratelja. 2. Strane ugovornice e preduzeti sve odgovarajue mere kako bi se obezbedila zatita deteta od svih oblika diskriminacije ili kanjavanja zasnovanog na statusu, aktivnostima, izraenom miljenju ili uverenju detetovih roditelja, zakonskih staratelja ili lanova porodice. 60 Discrimination (Employment and Occupation) Convention (ILO No. 111), 362 U.N.T.S. 31, entered into force June 15, 1960. LABRIS - organizacija za lezbejska ljudska prava
151
Pravo
2. Regionalni mehanizmi koji ne obavezuju Srbiju - Afrika unija Organizacija afrikog jedinstva donela je 1981. Afriku povelju o ljudskim pravima, prema kojoj je takoe zabranjena diskriminacija. Ovaj dokument je ratifikovalo vie od pedeset zemalja. Telo koje je ustanovljeno ovom konvencijom - Afrika komisija za ljudska prava i prava naroda jo uvek se nije bavila pitanjima seksualne orijentacije. - Organizacija amerikih drava I ova regionalna meudravna organizacija ima svoje telo koje se bavi ljudskim pravima. Marta Alvarez je podnela aplikaciju Interamerikoj komisiju za ljudska prava koja je u tom sluaju (Velasquez Rodriguez v Honduras, 1998) jasno odluila da gospoica Alvarez ima pravo da poseuje svoju partnerku u zatvoru, odnosno da zakoni Hondurasa daju pravo svakom graaninu na posete partnera u zatvorima, bez obzira na seksualnu orijentaciju. 3. Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju (OSCE) i Evropska unija (EU) Srbija, odnosno SCG jeste lanica Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju, a istovremeno tei ka lanstvu u Evropskoj uniji. Za razliku od Saveta Evrope, ne postoji mehanizam koji bi efikasno primorao Srbiju da primeni standarde OSCE ili EU kada su u pitanju LGBT prava. U sluaju OSCE moe doi do politikog pritiska, a u sluaju EU, verovatno e tokom procesa pridruivanja potovanje minimuma LGBT prava odnosno poboljanje poloaja LGBT zajednice biti jedan od uslova za pristupanje EU.
152
- Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju (OSCE)61 Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju nastala je iz Konferencije za bezbednost i saradnju koja je imala za cilj da osigura saradnju meu dravama dva tada suprotstavljena vojna bloka. Budui da je posle sloma komunizma OSCE poeo da se bavi mnogim drugim pitanjima, Parlamentarna Skuptina OSCE je 1995. godine u Otavi usvojila Deklaraciju kojom je pozvala drave lanice da osiguraju jednaku zatitu protiv diskriminacije za sve, ukljuujui eksplicitno seksualnu orijentaciju. - Kancelarija za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR)62 OSCE je uspostavio razne mehanizme koji se bave vanim pitanjima. Za polje ljudskih prava je najvanija Kancelarija za demokratske institucije i ljudska prava koja se nalazi u Varavi. Jednom godinje, ODIHR organizuje Sastanak o ljudskoj dimenziju na kome zemlje lanice diskutuju o razliitim oblastima ljudskih prava ili o razliitim grupama kojima je zatita neophodna. Iako se tada ne donose obavezujue odluke, preporuke sa ovih sastanaka imaju veliki uticaj na kreiranje evropske politike u svim pitanjima koja se tiu ljudskih i LGBT prava. - Evropska unija Iako sve do punog lanstva u EU, nijedan dokument nee biti u punoj meri obavezujui za Srbiju, uticaj evropskih standarda koji su postavljeni u ovim dokumentima je ve sada velik. Prilikom lobiranja za veinu zakona, sve nevladine organizacije se pozivaju na standarde EU. tavie, predstavnici vlasti kao obrazloenje za veinu novih zakona navode usklaivanje sa standardima Evropske unije.
61 lanice OSCE su 55 zemalja Evrope. Za vie informacija www.osce.org 62 Web site ODIHR je www.osce.org/odihr LABRIS - organizacija za lezbejska ljudska prava
153
Pravo
Ugovor iz Amsterdama63 Ugovor iz Amsterdama je osnivaki dokument EU. U lanu 13. Ugovor izriito pominje seksualnu orijentaciju i predvia da Savet EU moe samostalno, na predlog Komisije i posle konsultacija sa Evropskim parlamentom preduzeti mere za borbu protiv diskriminacije na osnovu pola, rase ili etnike pripadnosti, vere ili verovanja, invalidnosti, starosti ili seksualne orijentacije. Ova odredba je stupila na snagu 1. maja 1999. godine. Okvirna direktiva o jednakom tretmanu u zapoljavanju64 Direktiva je obavezujui dokument i primenjuje se direktno u svim zemljama lanicama. Usvojena je u decembru 2000. godine, zabranjuje direktnu i indirektnu diskriminaciju po svim osnovama, ukljuujui seksualnu orijentaciju. Povelja EU o osnovnim pravima65 Proglaena u Nici u decembru 2000. godine, u lanu 21 zabranjuje sve oblike diskriminacije, ukljuujui seksualnu orijentaciju. Povelja nije obavezujua, iako je za njeno usvajanje dobijena saglasnost svih lanica. Povelja izraava posveenost Evropske unije ostvarenju ljudskih prava svakog pojedinca. Glava III Povelje se bavi iskljuivo jednakou graana, a lan 21. ponovo ponavlja osnove diskriminacije. Rezolucije Evropskog Parlamenta (EP) Iako je mo EP limitirana, od 1984. godine pa do danas EP se esto bavio pitanjima koja se tiu LGBT osoba. Prva rezolucija, doneta upravo 1984. godine ticala se poziva zemljama lanicama da okonaju diskriminaciju po osnovu seksualne orijentacije na radnom mestu.
63 Official Journal C 325 , 24. December 2002. 64 http://europa.eu.int/comm/employment_social/news/2001/jul/directive78ec_en.pdf 65 Charter of Fundamental Rights of European Union (2000/C 364/01) LABRIS - organizacija za lezbejska ljudska prava
154
Usvajanjem takozvanog Roth izvetaja 1995. godine (sainila ga Klaudija Roth iz Odbora za graanske slobode i meunarodne odnose) prvi put su pobrojani svi oblici i polja diskriminacije sa kojima se suoava LGBT populacija. O ovom izvetaju se vodila rasprava i on je predstavljao temelj za mnoge kasnije pozitivne korake koji su preduzeti. Evropski Parlament je 1999. godine zahtevao od Evropske Komisije i Saveta EU da prilikom pregovora o pridruivanju i lanstvu, pokrenu pitanja prava i jednakosti LGBT osoba, kada je to potrebno. Prema rezoluciji usvojenoj 1998. godine, EP nee dati pristanak na pristupanje EU nijednoj zemlji koja kroz svoju politiku ili zakone kri ljudska prava gejeva i lezbejki. Evropski sud pravde66 Evropski sud pravde je nadnacionalna institucija, koja moe razmatrati sluajeve koji se tiu fizikih ili pravnih lica u EU. Posle jedne od odluka iz 1996. godine, postalo je jasno da ovaj sud prua iru zatitu od Evropskog suda za ljudska prava. Ovo se posebno odnosi na transrodne osobe. 4. Savet Evrope Savet Evrope ima 46 drava punopravnih lanica. Srbija i Crna Gora je predzadnja postala lanica ove najvanije evropske organizacije. lanstvom u Savetu Evrope, svaka drava preuzima na sebe veliki broj obaveza, koje su najee iz oblasti ljudskih i manjinskih prava. Evropska Konvencija o ljudskim pravima i osnovnim slobodama (ECHR) je osnovni i najvaniji dokument koji svaka lanica potpisuje prilikom pristupanja.
66 www.curia.eu.int LABRIS - organizacija za lezbejska ljudska prava
155
Pravo
lanom 14. Konvencije67 zabranjena je diskriminacija u uivanju prava koja su garantovana nekim drugim lanom. Praktini dometi ovog lana, vidljivi su tokom decenija u kojima je Evropski sud za ljudska prava raspravljao o povredama ovog sluaja. Evropski sud za ljudska prava razmatra albe pojedinaca kojima su ljudska prava ugroena ili prekrena i donosi obavezujue odluke. Protokolom br. 12 iz 2000. godine se proiruje obim i kvalitet zatite koji je prvobitno bio predvien lanom 14. Konvencije i na sve druge oblike diskriminacije. Iako seksualna orijentacija nije pomenuta izriito, s obzirom na praksu Evropskog suda za ljudska prava i formulaciju lana 168 ovog protokola jasno je da se seksualna orijentacija podrazumeva. Do maja 2006. godine, protokol je ratifikovalo jedanaest drava,69 dok je broj onih koji su ga potpisali tri puta vei. - Sluajevi pred Evropskim sudom za ljudska prava Iako Evropska konvencija o ljudskih pravima ne pominje ekspilicitno seksualnu orjentaciju, u mnogim odlukama Evropskog suda
67 lan 14 Zabrana diskriminacije Uivanje prava i sloboda predvienih u ovoj Konvenciji obezbeuje se bez diskriminacije po bilo kom osnovu, kao to su pol, rasa, boja koe, jezik, veroispovest, politiko ili drugo miljenje, nacionalno ili socijalno poreklo, veza s nekom nacionalnom manjinom, imovno stanje, roenje ili drugi status. 68 Protokol 12 Clan 1 Opta zabrana diskriminacije 1. Svako pravo koje zakon predvida ostvarivace se bez diskriminacije po bilo kom osnovu kao npr. polu, rasi, boji koe, jeziku, veroispovesti, politikom i drugom uverenju, nacionalnom ili drutvenom poreklu, povezanosti s nacionalnom manjinom, imovini, rodenju ili drugom statusu. 2. Javne vlasti nee ni prema kome vriti diskriminaciju po osnovima kao to su oni pomenuti u stavu 1. 69 Protokol XII su ratifikovale Albania, Jermenija, Bosna i Hercegovina, Kipar, Hrvatska, Gruzija, Finska, Holandija, San Marino, Srbija i Crna Gora i Makedonija. LABRIS - organizacija za lezbejska ljudska prava
156
za ljudska prava potvrena je obaveza drave da ne diskriminiu i tite od diskriminacije osobe drugaije seksualne orijentacije. Prvi ovakavi sluajevi su bili Dudgeon protiv Ujedinjenog Kraljevstva (1981), Norris protiv Irske (1988) i Modinos protiv Kipra (1993). U svim ovim sluajevima sud je naao da kriminalizacija homoseksualnog odnosa u domaim zakonima predstavlja krenja prava na privatan i porodini ivot predvien u lanu 8 Konvencije. Kao to je esto sluaj, sud nije eleo da se uputa u razmatranje lana 14 kojim se zabranjuje diskriminacija jer je smatrao da je konstatovanje povrede lana 8 sasvim dovoljno. Evropski sud je razmatrao razliite situacije u kojima dolazi do diskriminacije LGBT osoba. Tako je 1997. godine u sluaju Sutherland protiv Ujedinjenog Kraljevstva, Sud odluio da je predvianjem razliite starosne granice za heteroseksualne i homoseksualne odnose, UK prekriila lan 14 kojim je zabranjena diskriminacija. U svojoj odluci u sluaju Lustig-Prean i Beckett protiv Ujedinjenog Kraljevstva (2000), Sud je istakao da zabrana sluenja vojske zbog seksualne orijentacije predstavlja povredu lana 8 Evropske konvencije o ljudskim pravima. Povodom postupka koji je Ujedinjeno Kraljevstvo vodilo protiv gej mukarca koji je imao grupni seks, Sud je takoe naao da je UK povredila odredbe konvencije (sluaj A.D.T protiv Ujedinjenog Kraljevstva, 2000). U sluaju Salgueiro da Silva Mouta protiv Portugala, Sud je naglasio da seksualna orijentacija ne moe biti razlog zbog koga se ocu ne dodeljuje starateljstvo nad detetom. Prema miljenju Suda, u pomenutom sluaju prekren je lan 8, a Sud je naglasio da lan 14 podrazumeva i seksualnu orijentaciju.
157
Pravo
Meutim, Sud nije uvek uvaavao zahteve kada su aplikanti bili LGBT osobe. Tako je u sluaju Laskey, Jaggard and Brown protiv Ujedinjenog Kraljevstva, Sud naglasio da sadomazohistie aktivnosti mogu biti ograniene od strane drave iz razloga zatite zdravlja i da u tom sluaju UK nije prekrila Evropsku konvenciju. U sluaju X, Y and Z protiv UK iz 1997. godine, Sud je naglasio da ocem moe biti oznaen samo bioloki mukarac, a ne i osoba koja je promenila pol iz mukog u ensko. - Odluka Parlamentarne skuptine Saveta Evrope od 26. septembra 2000. Parlamentarnu skuptinu Saveta Evrope ine predstavnici Parlamenata 46 zemalja lanica Saveta Evrope. Rezolucije i odluke Parlamentarne skuptine imaju veliku teinu i takoe se mogu ubrojati u standarde. Svojom odlukom od 26. septembra 2000. godine Parlamentarna Skuptina je pozvala evropske vlade da ukinu krivina dela kojima se kanjava dobrovoljni polni odnos dve punoletne homoseksualne osobe da ukljue seksualnu orijentaciju meu zabranjene osnove diskriminacije da primenjuju isti uzrasni minimum za homoseksualne i heteroseksualne odnose da preduzmu pozitivne mere protiv homofobije da dozvole registrovano partnerstvo progon po osnovu seksualne orijentacije kao osnov za dobijanje azila Komitet za migraciju, izbeglice i demografiju Parlamentarne skuptine je neto ranije iste godine razmatrao slinu temu. Naime, 23. marta 2000. godine, ovaj Komitet je doneo Preporuku u kojoj se naglaava da lezbejke i gejevi koji imaju opravdan strah od progona zbog pripadnosti odreenoj socijalnog grupi treba da se smatraju izbeglicama u smislu lana 1 A (2) enevske konvenci158
je o izbeglicama. Preporuka ovog Komiteta je i da se izbeglikim istopolnim parovima dozvoli family reunification, kao pravo koje pripada svim izbeglicama. 5. Srbija i Crna Gora Problemi politike prirode koji su postojali u SFRJ i SRJ preneli su se i na dravnu zajednicu Srbija i Crna Gora. I pored jasno definisanih nadlenosti u Ustavnoj Povelji i jo bolje datog popisa ljudskih prava u Povelji o ljudskim i manjinskim pravima, obe Republike nisu previe zainteresovane za njihovu implementaciju. Ustavna povelja dravne zajednice Srbija i Crna Gora proklamuje kao ciljeve: potovanje ljudskih prava svih lica u njenoj nadlenosti; ouvanje i unapreenje ljudskog dostojanstva, ravnopravnosti i vladavine prava; ukljuivanje u evropske strukture, a naroito u Evropsku uniju; usklaivanje propisa i prakse sa evropskim i meunarodnim standardima. Sva etiri cilja, veoma su vana za LGBT zajednicu jer posredno znae i davanje veih prava i obima zatite gejevima i lezbejkama. tavie, Povelja o ljudskim i manjinskim pravima i graanskim slobodama na najbolji nain zabranjuje diskriminaciju.70 Jedini ne70 Zabrana diskriminacije lan 3. Svi su pred zakonom jednaki. Svako ima pravo na jednaku zakonsku zatitu, bez diskriminacije. Zabranjena je svaka neposredna ili posredna diskriminacija, po bilo kom osnovu, pa i na osnovu rase, boje, pola, nacionalne pripadnosti, drutvenog porekla, roenja ili slinog statusa, veroispovesti, politikog ili drugog ubeenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti ili psihikog ili f izikog invaliditeta. Dozvoljeno je privremeno uvoenje posebnih mera koje su neophodne za ostvarenje ravnopravnosti, potrebne zatite i napretka za lica ili grupe lica koja se nalaze u nejednakom poloaju, da bi im se omoguilo puno uivanje ljudskih i manjinskih prava pod jednakim uslovima. Posebne mere iz stava 4. ovog lana se mogu primenjivati samo dok se ne ostvare ciljevi zbog kojih su preduzete. LABRIS - organizacija za lezbejska ljudska prava
159
Pravo
dostatak je propust da se seksualna orijentacija izriito navede kao osnov po kome je zabranjena diskriminacija. 6. Pravna regulativa u Srbiji Prema vaeem Ustavu Srbije graani su jednaki u pravima i dunostima i imaju jednaku zatitu pred dravnim i drugim organima bez obzira na rasu, pol, roenje, jezik, nacionalnu pripadnost, veroispovest, politiko ili drugo uverenje, obrazovanje, socijalno poreklo, imovno stanje ili koje lino svojstvo.71 Meu pravnim teoretiarima postoji prilina saglasnost da pojam lino svojstvo obuhvata i seksualnu orijentaciju. Ustav takoe garantuje da su ljudsko dostojanstvo i pravo na privatni ivot oveka nepovredivi.72 Kriminalizacija homoseksualnih odnosa u Krivinom zakonu trajala je u manjem ili veem obimu do 2006. godine. Naime, od sedamdesetih godina prolog veka u Srbiji je vaio Krivini zakon koji je proglasio krivinim delom protivprirodnog bluda73 polni odnos dve odrasle muke osobe. Meu teoretiarima je postojala i saglasnost da bi se lan zakona u kome su tada bile definisane bludne radnje mogao primeniti i na lezbejske odnose. Prvi koraci kao dekriminalizaciji su uinjeni 1994. godine posle pritiska domaih i inostranih nevladinih organizacija. Protivprirodni blud dve odrasle muke osobe je naprosto izbrisan iz zakona. Meutim, ostale odredbe u kojima se pominje protivprirodni blud i utvruje razliita granica za stupanje u seksualne odnose su ostale na snazi do donoenja novog Krivinog zakonika 2005. godine. Ovaj zakon je stupio na snagu 1. januara 2006. godine.
71 lan 13. Ustava Republike Srbije. 72 lan 18. Ustava Republike Srbije. 73 lan 110. stav 3 tadanjeg Krivinog zakona Republike Srbije. LABRIS - organizacija za lezbejska ljudska prava
160
Paradoksalno, sa kriminalizacijom homoseksualnih odnosa postojalo je i krivino delo diskriminacije odnosno povrede ravnopravnosti graana.74 Budui da nije poznat nijedan sluaj gde su se graanke i graani obraali sudovima alei se na diskriminaciju po osnovu seksualne orijentacije, LGBT zajednica je ostala uskraena za tumaenje ovog veoma vanog lana.75 Novi Krivini zakonik poznaje krivino delo rasne i druge diskriminacije76 i takoe poznaje drugo lino svojstvo a ne seksualnu orijentaciju. U ovom lanu tite se i organizacije i pojedinci koji se zalau za ravnopravnost graana. Naalost, Srbija nema Opti zakon protiv diskriminacije. Model Zakona protiv diskriminacije postoji od 2001. godine i jo nije usvojen. LGBT organizacije su aktivne lanice koalicije koja lobira za usvajanje ovog zakona. Pored toga, u aktivnostima koje prate ovo lobiranje po prvi put prava seksualnih manjina su istaknuta potpuno ravnopravno sa pravima drugih manjinskih zajednica.
74 lan 186 KZ SFRJ, kasnije preimenovan u KZ SRJ, a zatim u Osnovni Krivini Zakon Republike Srbije. 75 lan 186 KZ SFRJ, kasnije preimenovan u KZ SRJ, a zatim u Osnovni Krivini Zakon Republike Srbije. 76 Rasna i druga diskriminacija lan 387. (1) Ko na osnovu razlike u rasi, boji koe, nacionalnosti, etnikom poreklu ili nekom drugom linom svojstvu kri osnovna ljudska prava i slobode zajamena opteprihvaenim pravilima meunarodnog prava i ratifikovanim meunarodnim ugovorima od strane SCG, kaznie se zatvorom od est meseci do pet godina. (2) Kaznom iz stava 1. ovog clana kaznie se ko vri proganjanje organizacija ili pojedinaca zbog njihovog zalaganja za ravnopravnost ljudi. (3) Ko iri ideje o superiornosti jedne rase nad drugom ili propagira rasnu mrnju ili podstie na rasnu diskriminaciju, kaznie se zatvorom od tri meseca do tri godine. LABRIS - organizacija za lezbejska ljudska prava
161
Pravo
Glavne odlike ovog zakonskog predloga su : diskriminacija je potpuno zabranjena; definie se neposredna diskriminacija kao neopravdano postupanje gore nego -prema nekom drugom zbog linog svojstva diskriminisanog lica; definie se posredna diskriminacija tako da se njome smatra neopravdano postavljanje zahteva koje graanin ili graanka ne moe da ispuni zbog svog linog svojstva. Posredna diskriminacija postoji i ako se nekom neopravdano daje povoljniji poloaj u odnosu na diskriminisanog; zabranjuje se retalijacija (osveta) zbog traenja zatite ili pruanja dokaza o diskriminaciji; zabranjuje se udruivanje radi vrenja diskriminacije; zabranjuje se poniavajue postupanje zbog neijeg linog svojstva; prvi put se uvodi diskriminacija zbog polnog identiteta i seksualne opredeljenosti polni identitet i seksualna opredeljenost je privatna stvar i niko ne sme biti pozvan da se javno izjasni o svom polnom identitetu i seksualnoj opredeljenosti; svako ima pravo da javno izrazi svoj polni identitet i seksualnu opredeljenost; diskriminatorsko postupanje zbog pretpostavljenog ili javno izraenog polnog identiteta ili seksualne opredeljenosti je zabranjeno. Mnogi zakoni doneti od 2000. godine sadre lanove u kojima se eksplicitno navodi zabrana diskriminacije po osnovu seksualne orijentacije. Iako je veina ovih zakona doneta za vreme protekle vlade, ni u poslednje dve godine ovaj trend nije zaustavljen. Zakon o radu iz 2001. godine je imao antidiskriminacione norme, a novi zakon iz 2005. je poboljao zatitu u ovom domenu i izriito
162
zabranjuje diskriminaciju po osnovu seksualnog opredeljenja. U svojim lanovima77 on definie oblike diskriminacije, naine zatite, situacije u kojima se neko postupanje smatra diskriminacijom i mehanizme zatite. lanovi ovog zakona jesu u skladu sa evropskim standardima u oblasti diskriminacije u radnim odnosima. Zakon o braku i porodinim odnosima ureuje materiju braka, imovinskih odnosa u vanbranoj zajednici, odnosa roditelja i dece, potpunog i deliminog usvojenja i hraniteljstva. Zakon ne dozvoljava partnerima istog pola da uivaju bilo koje od prava predvienih za brak ili regulisanu vanbranu zajednicu. Zakon ne zabranjuje izriito licima istopolne seksualne orijentacije da usvajaju decu, ali u praksi ne postoji bilo kakva mogunost da gej mukarac ili lezbejka usvoje dete. Lica istopolne seksualne orijentacije su izrazito diskriminisana i prilikom razvoda jer im sudovi ne dodeljuju decu na staranje sa razliitim obrazloenjima, ali ne pozivajui se na njihovo polno opredeljenje. Nov zakon je donet 2005. i nema nikakvih promena to se tie LGBT osoba. Jedini odgovor na ovaj izrazito diskriminatorski zakon bila je predstavka Ustavnom sudu Srbije koju je podneo Beogradski centar za ljudska prava i kojom se trai da se odredbe o vanbranoj zajednici ukinu. Time bi vanbrana zajednica postojala u sluaju bilo koja dva lica, bez obzira na pol. Ustavni sud jo nije odluivao po ovoj predstavci. Zakon o radiodifuziji takoe izriito pominje seksualno opredeljenje. lanom 8 i lanom 21 ovlaena je Republika radiodifuzna agencija kao nezavisni organ koji vri nadzor nad radom medija i prati sprovoenje Zakona, da se stara da programi elektronskih medija (radija i televizije) ne sadre informacije kojima se podstie diskriminacija, mrnja i nasilje protiv lica ili grupe lica zbog razliite politike opredeljenosti ili zbog pripadanja ili nepripadanja
77 lanovi 18-23 Zakona o radu. LABRIS - organizacija za lezbejska ljudska prava
163
Pravo
nekoj rasi, veri, naciji, etnikoj grupi, polu ili zbog razliitog seksualnog opredeljenja. Zakon sadri i zatitne odredbe. Naime, ukoliko Agencija ustanovi da emiter, odnosno elektronski medij izaziva ili podstie rasnu, nacionalnu ili drugu mrnju i netrpeljivost, Agencija moe emiteru izrei opomenu ili upozorenje78 a ako on nastavi da emituje informacije koje sadre govor mrnje moe mu i privremeno ili trajno i oduzeti dozvolu za emitovanje programa.79 Zakon o javnom informisanju iz 2003. godine sadri odredbe u kojima se zabranjuje govor mrnje. lanom 38 ovog zakona zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i miljenja kojima se podstie diskriminacija, mrnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etnikoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem uinjeno krivino delo. Naredni lan predvia tubu zbog povrede zabrane govora mrnje. Ovu tubu moe podneti pojedinac/pojednika, ali i nevladina organizacija. lan 40 detaljnije navodi u kojim sluajevima se novinar ili glavni urednik moe osloboditi od odgovornosti za govor mrnje. Novi zakon o visokom obrazovanju iz 2005. godine u lanu 4 kao jedan od principa navodi potovanje ljudskih prava i graanskih sloboda, ukljuujui zabranu svih vidova diskriminacije. U lanu 8 pravo na visoko obrazovanje garantuje se svima sa prethodno steenim srednjim obrazovanjem, bez obzira na rasu, boju koe, pol, seksualnu orijentaciju, etniko, nacionalno ili socijalno poreklo, jezik,
78 lanovi 18-23 Zakona o radu. 79 lan 63 Zakona o radiodifuziji. LABRIS - organizacija za lezbejska ljudska prava
164
veroispovest, politiko ili drugo miljenje, status steen roenjem, postojanje senzornog ili motornog hendikepa ili imovinsko stanje. Svoju punu afirmaciju ovi lanovi doivee prilikom ukljuivanja u Statute Fakulteta u Srbiji. Ovaj proces je poeo odmah posle donoenja zakona i do sada nije bilo otpora da se seksualna orijentacija eksplicitno navede kao zabranjeni osnov za razlikovanje. Izmenama Zakona o osnovnoj koli i izmenama zakona o srednjoj koli koje su izvrene 2002. godine, uvedena je zabrana diskriminacije od strane nastavnog osoblja. Ova zabrana je opta i ukljuuje eksplicitno i seksualnu orijentaciju. U jednom sluaju koji su godinu dana posle donoenja zakona vodile nevladine organizacije omoguen je upis u srednju kolu gej momku kome je to bilo onemogueno zbog otvoreno iskazane seksualne orijentacije. 7. Zakljuak Pravni akti koji su od znaaja za LGBT zajednicu u velikoj meri su promenjeni u poslednjih pet godina. Posle dekriminalizacije homoseksualnosti sredinom devedesetih, krupni koraci u pravcu izjednaavanja gejeva i lezbejki sa svim graanima Srbije uglavnom se ine tiho, bez prevelikog znanja javnosti i elje da politiari afirmativno govore o LGBT pravima. Promene u zakonskim tekstovima su uglavnom izvedene na sugestiju meunarodnih organizacija. Krupan korak za LGBT zajednicu je ulazak Srbije i Crne Gore u Savet Evrope. Zajedno sa Evropskom konvencijom o ljudskim pravima, sve presude Evropskog suda za ljudska prava postaju obavezujue za sudove i vlasti u Srbiji. Kao i u vezi drugih standarda, organizacije za ljudska prava i LGBT organizacije morae esto da se pozivaju na standarde kako bi oni bili potovani.
165
Pravo
Pregovori koji se tiu pribliavanja Srbije Evropskoj uniji, donee nove uslove, koji e se takoe ticati punog potovanja LGBT prava. Preuzimanje ovih obaveza vidljivo je i u prvoj Strategiji za pridruivanje EU, koju je usvojila Vlada Srbije.
166
(Ne)ekajui svoja prava o poloaju LGBT osoba

Jelena Anelovski Uvod Sloboda i jednakost razliitosti su osnova za miran i srean ivot. Biti slobodna/slobodan u svojoj razliitosti, pa tako u toj slobodi i jednaka/jednak jeste imati ljudsko pravo da postojimo, onako kako biramo ili kako smo roene/roeni. Slobodno se kretati, misliti, govoriti, voleti, iveti ivot bez nasilja Slobodno izabrati, a svaka je osoba razliita. Jednakost znai da sve osobe, sva ljudska bia imaju pravo na svoju slobodu. Svi ljudi na planeti Zemlji. Vrlo jednostavno. Kada ove reenice postaju forma i floskula, olako izgovorene i dosadne ak, one tada imaju sadraj radi sadraja, i gube svoj smisao. Momenat kada ljudsko pravo na bilo kakav izbor, postaje diskutabilan, jeste onaj u kojem se rui sloboda i jednakost ljudske linosti i dovodi u pitanje postojanje. Zato je teko razumeti pravo na izbor onih koji su u manjini? Zato je nejasno koliko je opasna greka koju nosi potreba da na temu gej prava zauzmemo stranu, jer je jedna uvek u pravu i onako kako treba, a druga/i je druga/i? Nain ivota je individualan i svaki je pravi i razumeti ga znai razumeti i ljudsko pravo da ivimo svoj ivot. Ostvarenje svih ljudska prava osoba seksualne orijentacije koja nije heteroseksualna je jednostavna nunost za slobodan ivot jedne manjine na ovim prostorima, a neto to se podrazumeva u naem evropskom okruenju. Ljudsko pravo je tekovina meunarodnog prava, nastala iz istorije iskustava nasilja i diskriminacije, mrnje meu ljudima. Ljudska prava zato imaju svoj aspekt i istoriju razumevanja, jasnost i preciznost prema kojoj su nabrojana.
167
Pravo
Meutim, ljudska prava takoe imaju i emotivni i psiholoki aspekt. Onda kada postoji ugroenost nekog ljudskog prava, nastaje oseaj, emocija za ugroenu osobu/osobe, potreba da se ona zatiti. Problem je u tome to emociju imaju ili osobe sa iskustvom ugroenosti, ili se emocija javlja samo kod osoba koje saznaju za ugroenost nekog bliskog, a to nije dovoljno, i na taj nain proputamo prevenciju. Iskustva nasilja nad manjinama, svim strukturama, i zakonodavnoj i izvrnoj i sudskoj moraju biti dovoljna da ponu izvravanje svojih obaveza u zatiti svih prava lezbejki, gej mukaraca i svih osoba seksualne orijentacije koja nije heteroseksualna. Ova odgovornost drave ogleda se u zakonima koje donosi, i nainima na koji se ovi zakoni sprovode. Na taj nain drava na nasilje reaguje i pre nego se ono dogodi, zakonskom regulativom postavljajui imperative ponaanja. Stereotipi, medikalizacija, seksualizacija, normalizacija su odrednice kroz koje se oslikava tok promene poloaja LGBT populacije u drutvu. Centralni stereotipi (pojednostavljeno pisano, kakvi stereotipi i jesu) o tome kako bi trebalo da izgledaju ene, a kako mukarci, jesu oni koji su osnov za razdvajanje vrsto prihvaenih ponaanja polova, koji imaju mo da sve drugaije od tog konstrukta odvoje, i kao krajnji cilj da odstrane. Normalno i prihvatljivo, na jednoj strani, i abnormalno i neprihvatljivo na drugoj. Dve strane, jedna naspram (protiv) druge. Reprodukcija je imperativ medicine i crkve, u sluaju klerikarnog rukovodstva Srbije danas, i same drave. Dakle, lezbejske i gej ljubavi ne mogu obeati reprodukciju, jer ona podrazumeva ljubav mukarca i ene, ili bolje, seksualni odnos. Iz toga, ako mi lezbejke nismo privuene mukarcima, stereotip je da nemamo reproduktivni oseaj i to da mrzimo one koje ne volimo. Ovakve konstrukcije vode u duboku segregaciju meu ljudima, u nasilje koje proizilazi pravo iz nje. Mi lezbejke i gej mukarci u Srbiji za to vreme ivimo u strahu od tog nasilja, vrlo esto u sramoti, bespomonosti da ita promenimo i u tom ekanju da nas svi drugi, oni veinski,
168
proglase normalnim. Svi ovi oseaji vuku nas u tajnu o samima sebi, u la, u utanje i tako zaarani krug nevidljivosti. Najee se lezbejke i gej mukarci iz svih ovih razloga, u bilo kom javnom (ili privatnom) kontekstu, ne predstavljaju punim imenom i prezimenom, tj. malo je onih koji se predstavljaju uopte. Tako se ini na nas nema. Ili, tu smo samo kroz svoju tajnu. Cilj ovog teksta je obraanje odgovornima kroz komparaciju ispunjavanja odgovornosti nosilaca vlasti u Srbiji i ostalim susednim evropskim dravama. Osim toga, tekst je presek aktivistikog rada LG populacije i dostignua koja postiemo u tom radu. Aktivizam Na prostoru Srbije aktivizam za gej i lezbejska ljudska prava poinje da se razvija 1990. godine osnivanjem gej i lezbejskog lobija Arkadija. Iz ove inicijative osnovan je 1994. godine Labris, grupa za lezbejska ljudska prava. Decembra prole godine proslavljeno je petnaest godina lezbejskog i gej aktivizma u Srbiji. Ta proslava jeste i vreme za pregled onoga to je uraeno na ovim prostorima u tom periodu i vreme da potvrdimo da je aktivizam zapravo ta nit koja se odrala vie od decenije kao akcija ljudi sa margine. Aktivizam, zapravo organizacije i inicijative grupa i individua za borbu i podrku LG pravima, za koje je kasnih devedesetih popularniji naziv nevladine organizacije, zapravo je odrao samopotovanje lezbejki i gej mukaraca na ovim prostorima. Aktivizam je taj koji nije i ne eka promenu sa strane, ve menja iz sebe, osnauje i daje ono to je uskraeno. Zato je kao ta mala drava, esto izvan surovosti stvarnosti. Nije vano na kojoj strani zapoinjemo to lino / politiko, unutranje / spoljanje putovanje, ali je oajniki vano da dovrimo krug. Nije vano poinjemo li s pojedincem ili masom, jer nam
169
Pravo
je i jedno i drugo potrebno, pie Gloria Steinem u svojoj knjizi Revolucija iznutra. Danas u Srbiji postoji vie od desetine LGBT organizacija i inicijativa za podrku LGBT populaciji. Sve ove interesne grupe, kroz prioritetne oblasti i pristupe daju svoj doprinos i podrku sigurnijem ivotu LGBT populacije u Srbiji. Zajedno smo u tenji da se etiki princip potvrivanja prava LGBT osobama na ivot kakav biramo pretoi u politiku odluku, pa zatim i prihvaeni stav ovog drutva. LGBT internacionalne organizacije, ILGA Internacionalna Lezbejska i Gej Asocijacija i IGLYO Internacionalna Gej, Lezbejska, Biseksualna, Transdender i Queer Za Mlade i Studentska Organizacija bave se vie od dve decenije globalnom podrkom LGBT populaciji. ILGA je osnovana 1978. godine i okuplja meu svoje lanstvo oko etiri stotine organizacija lanica samo iz Evrope. Prioritetna tema za ILGA danas je pozicija LGBT mladih u oblastima kao to je obrazovanje i uticaj diskriminacije na ukljuenje i doprinos LGBT mladih u drutvu, i to na svetskom nivou. Na ovu temu ILGA ima saradnju sa IGLYO uzimajui uea u istraivanju i prikupljanju podataka o mladim LGBT ljudima, njihovom poloaju u drutvu i lobiranjem na ovu temu. IGLYO je osnovana 1984. godine i registrovana u Amsterdamu. Ima vrstu saradnju sa Savetom Evrope i Evropskom komisijom u cilju promovisanja mladih LGBT ljudi i njihovih prava. Svakodnevno primamo molbe i informacije o legalnoj i socijalnoj situaciji LGBT mladih. Ove molbe i informacije dolaze od politiara/politiarki, advokata, novinara/novinarki, LGBT aktivistkinja/aktivista i individua ILGA- Europe, www.Ilga-europe.org Dan ponosa Ima mesta za sve nas Istorijat Parade Ponosa poinje 1969. pobunom lezbejki i gej mukaraca u Stonewall Inn baru u Njujorku. U baru u ulici Eri170
stopher Street, 27. i 28. juna te 1969. godine policija je krenula u raciju koja je bila zapravo redovna primena sile protiv gej mukaraca, lezbejki i transdender osoba. Ovaj put, ljudi su uzvratili na nasilje. Tako je poela pobuna. Tu poinje i istorija LGBT pokreta. No, kako verujemo da gospodarev alat nee sruiti gospodarevu kuu pokret za naa prava nastavio je da postoji ponosno i radi mirno i sistematski za ostvarenje ljudskih prava LGBT populacije. Evo ta kae Stephen van Cline, jedan od prisutnih te noi u Njujorku: ...Ova pobuna je naterala ljude da razmisle o svom ivotu, traili su dostojanstvo u sebi i traili su svoja prava. ...Posle Stonewall-ske revolucije, gej populacija se promenila, vie se nismo sramili zato to smo gej. Dolo je vreme da budemo ponosni, da se borimo protiv predrasuda i nasilja. Nije jednostavno ne sramiti se zbog onoga to jesi u ovom svetu koji se srami nas. U Beogradu je 2001. godine prvi put organizovana Parada Ponosa u Srbiji. Zapravo, bio je to pokuaj. Nekanjeno nasilje u javnom prostoru imalo je veliki odraz na nae privatne ivote i potvrdilo strahove. Nasilje nije privatna stvar, ono je javno i tie se svih nas u kojoj god kui da se deava. Toga dana moglo se videti batinanje ena u direktom prenosu, ogoljeno nasilje. Beograd je tog dana bio kua u kojoj je rtva okrivljena, a nasilnik se izvukao. Bolno za svaku i svakog od nas. Policija je bila obavetena o proslavi Dana Ponosa, koji je trebalo da se odri na Trgu Republike. OUP Stari Grad upozoren je na pretnje sa plakata lepljenih po gradu i intenzivne pretnje preko raznih internet sajtova: Obraz, Srpska Svetosavska Stranka, navijaa fudbalskih klubova Crvene Zvezde, Partizana i Rada. ene i mukarci iz Labrisa i Gaytena, koje/i su organizovale/i dogaaj stigle/i su na Trg oko 15 asova, tog 30. juna. Nosile/i su arene balone, zastave duginih boja, bile/i su uzbuene/i, u Beogradu su mnoge/i
171
Pravo
prvi put hodale/i kao lezbejke i gejevi. Meutim, stampedo je krenuo na njih uz povike ubij pedera, ovo je moja zemlja... Mnogi od napadaa imali su na glavama ajkae i bili u majicama sa srpskim grbom iz 1882. Bog, Srbija, smrt, vojnika obeleja, to su razumeli kao svoje utoite ovi nasilnici kada su krenuli na ene sa balonima, na svetle boje, na enskobanjaste mukarce i mukobanjaste ene. Posledice ovog nasilja su: etrdeset povreenih, jedanaest od njih se javilo Urgentnom centru, osam je povreenih policajaca, jedan tee. Privedeno je trideset dva lica (est ispod osamnaest godina) protiv kojih nisu podnete krivine prijave. Jedna od reenica tadanjeg generala policije Boka Buhe, bila je ...policija je poslala pedeset ljudi. Policija nije reagovala, drava je zakazala i poslala teku poruku da ne eli da obezbedi ljudsko pravo na ivot bez nasilja svim graankama i graanima kao ni pravo na mirno okupljanje. Takoe, ovde se radilo i o pravu na miran protest, to Dan Ponosa, osim to je proslava, i jeste. Pravo na trajk, zbog nezadovoljstva uslovima ivota uskraeno nam je 2001. u Beogradu. Razlozi za protest tog dana su potvreni. Ipak, Dan Ponosa u Beogradu 2001. godine jeste bio veliki coming out, uspeh kao takav. U Centru za kulturnu dekontaminaciju 4. jula odrana je konferencija za tampu povodom svih dogaanja. Mnoge javne linosti i graanstvo podravaju proslavu Dana Ponosa. Prvog jula oglasio se Helsinki odbor za ljudska prava traei ukidanje neonacistike organizacije Obraz. Glas Razlike, grupa za promociju enskih politikih prava alje podrku 2. jula 2001. Odgovornost crkve i drave zatraio je Forum pisaca. Od politikih partija podrka je stigla od Graanskog saveza Srbije. Moemo prepoznati da se koncept poznat kao moralna panika dogodio tog 30. juna 2001. u Beogradu. Strah da e nastupiti
172
neto novo i strano, to se iri i ugroava, i preti interesima i vrednostima drutva. Ovakve situacije, kako objanjavaju teoretiari, stvaraju paniku koja daje legitimitet represivnim dravnim aparaturama, jer po svaku cenu veina tu mora da pobedi. Parada Ponosa u Beogradu nagraena je: European pride Award 2002. godine od nemake Parade Ponosa. Nagradu Grizzly Bear dobile/i smo od Internacionalne Lezbejske i Gej Kulturoloke Mree. Ova nagrada predstavlja najvee potovanje za lezbejke i gej mukarce koji odbijaju da budu uutkani i pored pretnji i opasnosti u ovom drutvu. Beogradska parada dobila je i nagradu Coming Out godine, od ljubljanske Parade Ponosa Pink Flamingo, 2002. godine. Proslave Dana Ponosa u Evropi imaju svoju dugu karnevalsku tradiciju i obeleavaju se kao proslave ljubavi i slobode. Poznat je Berlinski i Amsterdamski Pride. U Ljubljani, Pride se slavi od 2001. godine. U Hrvatskoj se ovaj dan obeleava od 2002. godine. Taj prvi Pride podrale su mnoge javne linosti i politiari. Jedan od njih je i hrvatski ministar unutranjih poslova, ime Lucin, koji se obratio okupljenima u parku Zrinjevac, uz rei podrke: Volite jedni druge i borite se za vaa prava. Na proslavi Dana Ponosa u Maarskoj, 2005. gradonaelnik Budimpete, Gabor Demski, opisao je grad kao svetionik bratstva za sve ljude svih opredeljenja i kultura. Ove godine, u junu, bie organizovana Internacionalna Parada Ponosa u Zagrebu. Organizatorke/i ove proslave su iz Slovenije, Hrvatske, Srbije i Crne Gore, Bosne i Hercegovine, Kosova, Makedonije. Neke od vrednosti koje su oznaene kao najznaajnije u platformi Parade Ponosa 2006. su politika jednakosti, nediskriminacija, pacifizam, zatita ivotne sredine, antiglobalizam, antimilitarizam, antirasizam, antifaizam, rodna ravnopravnost...
173
Pravo
Zakonski predlozi U junu 2005. godine, sa jo devet organizacija, Labris, Gayten, Queeria LGBT predloile su amandmane na predlog Zakona o ravnopravnosti polova. Neki od amandmana odose se na Rasporeivanje i napredovanje na poslu, pre svega. Prestanak radnog odnosa i radnog angaovanja, odnosi se na mogunost/nemogunost otputanja lezbejki i gejeva sa posla zbog seksualne orijentacije. Socijalna i zdravstvena zatita. Nasilje u porodici. Ovi i svi drugi amandmani odnose se na seksualnu orijentaciju, zabranu diskriminacije po ovom pitanju, kao i na osnovu rodnog identiteta. Terminologija je takoe oznaena kao veoma znaajna, pa je predloeno da se osim pola, koriste i termini seksualna orijentacija i rodni identitet. Zakon o ravnopravnosti polova danas postoji u svim evropskim zemljama, lanicama EU, ali i u susednim bivim republikama SFRJ, u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini, na inicijativu Gender Centra. Labris je 2003. godine predstavio predlog Zakona o porodici. Ovde, Labris pre svega, predlae promenu terminologije, kroz promenu definicije tako to bi se brak ozakonio kao zajednica dve osobe umesto ene i mukarca. U odeljku o sklapanju braka ukazano je na to da bi kao uslov za sklapanje braka trebalo izbrisati razliitost polova. Isto vai i za nitavost, za koju je razliitost polova uzrok. Isto je predloeno za vanbranu zajednicu. Labris je predloio i mogunost starateljstva nad detetom ako su roditelji osobe istog pola, i to kroz promenu odeljka koji se nosi naziv Oinstvo. Drugi deo Labrisovog predloga odnosi se na uvoenje instituta zajednice osoba istog pola. Kako bi se regulisao Zakon o istopolnim zajednicama u Srbiji, Labris predlae dopunu porodinog zakona kroz lanove vezane za branu i vanbranu zajednicu. U Zakonu o porodici iz 2005. godine ovi predlozi nisu uzeti u obzir.
174
Zdravstvo Labris je 4. maja 2005. godine poslao zahtev Srpskom lekarskom drutvu da objavi zvanini stav o tome da istopolna orijentacija nije bolest. Zahtev Labrisa je odbijen uz izgovor da SLD nije nadleno da odluuje ta je bolest, a ta ne. Lekarska udruenja irom sveta ve su poslala ovakve potvrde, ukljuujui i hrvatsko-makedonsko. Amerika psihijatrijska asocijacija je jo 1973. godine potvrdila znaaj novih, bolje koncipiranih istraivanja i uklonila homoseksualnost iz zvaninog prirunika za mentalne i emocionalne poremeaje. Dve godine kasnije, Amerika psiholoka asocijacija donela je odluku i podrala ovo uklanjanje. Ve vie od dvadeset pet godina, obe asocijacije aktivirale su sve profesionalce koji se bave mentalnim zdravljem da pomognu da se bilo kakva veza izmeu manjinske seksualne orijentacije i mentalnih poremeaja raskine. Ameriko psihijatrijsko udruenje je i zvanino podralo pravno priznanje istopolnih zajednica i sva prava i obaveze koje iz toga slede, jer su istraivanja pokazala da su deca koju podiu lezbejski i gej parovi u istoj meri socijalizovana kao i deca heteroseksualnih parova. Svetska zdravstvena organizacija ovo je uinila jo pre petnaest godina. Dr Elen Perin, ispred American Academy of Pediatrics (AAP) vodila je rad Odbora o psiholokim aspektima deijeg i porodinog zdravlja, koji je prouavao usvajanje dece od strane istopolnih parova. Glavno pitanje je bilo da li ima nedostataka kod deteta koje je odgajano od strane dve ene ili dva mukarca u poreenju sa detetom ene i mukarca? Elen Perin je, izmeu ostalog, rekla: Mi mislimo da su podaci bili vrlo relevantni i odgovor na pitanje je NE. U skladu sa ovim rezultatima, ona je dalje objavila, 4. februara 2001. godine da AAP podrava politiku da istopolni parovi usvajaju decu.
175
Pravo
Labris je o ovoj situaciji sa SLD obavestio Svetsku zdravstvenu organizaciju, tj. njeno sedite u enevi. Helena Nigren-Krug, savetnica za zdravlje i ljudska prava u SZO saoptila je Labrisu da je o svemu obavetena kancelarija Visokog komesara za ljudska prava, takoe je upoznat i Pol Hant, specijalni izvestioc UN, zaduen za najvie standarde fizikog i mentalnog stanja ljudi. Od perioda nakon Francuske revolucije biti lezbejka ili gej smatrano je psihijatrijskom boleu. Pre toga, kanjavalo se smru. U ovom kontekstu, medikalizacija, ranije pomenuta, jeste pomak od kriminaliteta ka bolesti. Naravno, stigma ostaje. Srpsko lekarsko drutvo vraa nas u XIX vek i svojim utanjem zapravo zloupotrebljava mo koju ima i zanemaruje odgovornost i obavezu prema graankama i graanima. SLD u ovoj situaciji kada je pitano ima posebnu odgovornost da odgovori. utanje odgovornih, po ko zna koji put odjekuje. utanje SLD ima poseban odjek kod lekara i zdravstvenog osoblja sa kojim se sreemo i mi lezbejke i gejevi svakodnevno. Stav o tome da u nama ipak postoji neka greka, vraa u laganje o sebi, u tajnu, u preutkivanje nasilja koje smo doivele/i kao lezbejka ili gej mukarac. Jednostavno, nemamo poverenja. Ovakva ponaanja odgovornih u situacijama kada su nam potrebne zdravstvene usluge imaju za posledicu da uskraujemo nekad veoma vane informacije o sebi. U odnosu na to, usluge koje dobijamo esto nisu kvalitetne, dok i u sebi ostajemo sa oseajem da deo nas nije u redu, pa ga priguimo, da ga nema... Poznato oseanje u ivotima LGBT osoba je strah. Strah kod kue, strah na ulici, strah na poslu. ta radimo sa strahom, gde se nalazi u naem telu, kako ga se oslobaamo? Vano je da se bavimo svojim strahom kao lezbejke ili gejevi, negde, u neko vreme, vano je da to izgovorimo, a da se ne odbije o zidove nae sobe i vrati nam se kao bumerang. &Euje se esto neka rade to, ali u svojoj sobi. To odnosi se seksualizaciju koja zapravo proistie iz stereotipa koji pripisuje iskljuivo seksualne veze gej mukarcima, a emotivne, neseksualne enama. U svojoj sobi - zapravo je poruka da
176
ostanemo nevidljivi, i u stvari bi bolje bilo da nismo u ovom drutvu. Vano je da se svako od vas priseti koliko je esto uo/ula ili izgovorila/izgovorio ovu reenicu. Reenica je poznata i nasilna. U drugoj polovini 2005. godine Labris je u saradnji sa Gayten LGBT i uz podrku Novosadaske lezbejske organizacije i Lambde iz Nia, sproveo istaivanje Nasilje nad LGBTTIQ populacijom. Rezulatati ovog istraivanja veoma su znaajni kao slika stvarnosti u kojoj ivimo. Rezultat je nepoverenje prema institucijama. Ovakva vrsta nepoverenja ostavlja nas u nasilju i strahu od nasilja, koje je tako na privatni problem od kojeg nas drava ne moe i nee zatititi. Samo 10% osoba sa iskustvom nasilja zbog svoje seksualne orijentacije prijavilo je nasilje policiji. Samo 2,9% osoba sa iskustvom nasilja prijavilo je nasilje tuilatvu. Na pitanje Zato nisu prijavili/e nasilje koje su preivele/i ogovorili/e su : 12,4 % - nemam poverenja u nadlene organe 8,2 % -nemam poverenja u nadlene organe i strah me je da prijavim. O gej braku i registrovanom partnerstvu Ideja registrovanog partnerstva u nordijskim zemljama ostvarivala se kroz dvadeset godina zakonskih promena. Danska je zemlja pionir u ovoj oblasti, u kojoj je registrovano parterstvo ozakonjeno jo 1989. godine. Za njom su tu vedska 1995, zatim Norveka, Finska, Nemaka, vajcarska, na kantonalnom nivou, Hrvatska 2003, Maarska, Island, eka (2006), Slovenija... Ova institucija ima spoljanji i unutranji aspekt, moe se rei. Spoljanji aspekt bio bi da drava legalizujui istopolnu zajednicu zapravo emituje svoju odgovornost i razumevanje i potovanje ljudskih prava, ispunjavajui i svoje obaveze, koje posebno vae za one drave koje pretenduju da postanu ili su lanice EU.
177
Pravo
Praktian znaaj registrovanog partnerstva je u finansijskom statusu, ekonomskoj i socijalnoj sigurnosti, koja postaje dostupna lezbejskim i gej parovima. Drava priznajui samo brak kao zajednicu mukarca i ene ponitava uopte postojanje lezbejskih i gej partnerstava. Legalno, samo muko-enske emotivne veze postoje. Priznavanjem naeg prava na registrovano partnerstvo i brak drava napokon preuzima odgovornost, i vraa LG osobe sa margine drutva gde smo van zakona i nezatieni kao parovi i zajednice. Dakle, to nosi status i vodi nesumnjivo u rekonstrukciju stava javnog mnjenja. Nedostatak institucije registrovanog partnerstva jeste da je ona slina braku, ali nije brak. Pre svega nije jer je problem starateljstva nad detetom dugo vremena bio diskutabilan. Ovakav stav i problem u stvari nam i govori da zaista ne postoji emocija i razumevanje za ljudska prava i jednakost koja postoji meu svim ljudima. Problem starateljstva nad detetom jednog od partnera, nemogunost usvajanja i uskraene olakice kod vetake oplodnje, injenice su koje registrovano parnerstvo razlikuju od braka. Takoe, registrovano partnerstvo funkcionie pod uslovom da je jedna/jedan od partnerki/partnera dravljanka/dravljanin dotine drave. Kao nedostatak naih porodica pretpostavlja se kontakt koji dete ima sa samo jednim polom. Naravno, ovaj kontakt nije nenadoknadiv i nije problem u odnosu na nasilje u porodici, alkoholizam, drogu, kriminal, biolokih roditelja. Bioloki sastav roditelja i dece nema veze sa srenim detinjstvom, koliko nema veze i takozvana tradicija braka. Meutim, kako je u okviru zakona brak jedina priznata veza dve osobe, dakle, priznata od drave kao institucije, stavom zabrane LG brakova drava diskriminie mnoge od nas, kao i nau decu. Danas brak sa svim njegovim pravima i obavezama i mogunou usvajanja dece postoji u paniji, Holandiji, vedskoj i Belgiji. U Velikoj Britaniji, 5. decembra 2005. godine ozakonjena je graan178
ska zajednica istopolnih parova. Ova zajednica nije brak, ali jeste korak koji e olakati svakodnevicu i budunost lezbejskim i gej parovima. Ministarka za enska prava i jednakost, Meg Man, povodom nove regulative izjavila je: ...pojedini gej parovi zajedno su po 20, 30 pa skoro i 40 godina, tako da e od danas u sluaju da jedan/jedna od partnera/partnerki umre drugi/druga dobiti pravo na penziju, zajedniku imovinu itd. Ovo je naravno samo prvi deo posla koji su nosioci vlasti u Velikoj Britaniji obavezni da obave. panski premijer Hose Luis Rodriges Sapatero, povodom legalizacije gej brakova u paniji, rekao je: ...i pored toga to izgleda da je pravni sistem panije dobio samo jo jedan suvoparni paragraf, on znai mnogo mnogo vie. U Nemakoj od 2001. godine postoje ivotna partnerstva, koja ne ukljuuju mogunost usvajanja dece i znaajna su po pitanju ivotnog osiguranja i poreskih olakica koje istopolni parovi imaju kao i heteroseksualni. Od 1. 8. 2001. do poetka jula 2002. registrovano je devet hiljada ivotnih partnerstava. U jednoj studiji iz 2002. godine stoji: Homoseksualci su u drutvu manjina, ali i oni koji njima odriu pravo na jednakost postaju sreom svakog dana sve vie manjina. Institucija registrovanog partnerstva i sam brak esto se tretiraju kao superlativ priznatih LG prava. Meutim, vano je sva prava posmatrati kao prava iz istog korpusa i bez odlaganja i pravljenja redosleda teiti ostvarenju svih. Lina i politika odgovornost Dravni sistem je sistem koji nose izvrna, sudska, zakonodavna vlast, ali i politike partije i pojedinke/pojedinci, politiari/politiarke, kao i civilni sektor tj. graanske inicijative i aktivistike grupe o kojima je ve bilo rei. Sistem drave je taj koji LGBT osobe ostavlja na margini, van zakona, nezatiene od nasilja, kriminala i mrnje prema nama. Sistem nas je iskljuio.
179
Pravo
Istraivanje uraeno 2004. pod nazivom Stav politikih stranaka o gej i lezbejskim ljudskim pravima i istopolnom partnerstvu, dalo je kao rezultate utanje politikih partija: G17 Plus, Demokratske stranke, Demokratske stranke srbije, Demokratske alternative, SPO, DHSS, Otpora, Nove Srbije. Odgovore su dale SDU (Socijaldemokratska Unija), LSV (Liga socijaldemokrata Vojvodine) i tadanja Liberalna stranka Duana Mihajlovia. Nijedna od ovih stranaka, iako podravajua programski i idejno, rodno senzibilisanih dokumenata nije imala i danas nema u svojim statutima izriito pomenutu zabranu diskriminacije LGBT osoba. Takoe, SDU, SDP, LSV, LDP (Liberalno demokratska partija) imaju u svojim programima tenju i plan i stav protiv svake vrste diskriminacije, ali nigde nema izriito navedene seksualne orijentacije. U Srbiji postoji etiri zakona u kojima se izriito pominje zabrana diskriminacije na osnovu seksualne orijentacije: Zakon o radiodifuziji, Zakon o javnom informisanju iz 2003, Zakon o visokom obrazovanju od 30.8.2005. godine. Zakon o radu zabranjuje neposrednu i posrednu diskriminaciju lica koja trae zaposlenje, kao i zaposlenih, s obzirom i na seksualno opredeljenje. Znaaj ovog zakona pokazuje i istraivanje ILGA koja je bavei se temama vanim za LGBT populaciju na poslu, izdvojila nekoliko kljunih mesta i problema: skrivanje seksualne orijentacije nemogunost da se govori o privatnom ivotu neprijatnost kada nas pitaju o partneru/partnerki stalno smo napeti, u iekivanju ta je sledee uznemiravanje kroz ale, homofobine komentare strah da prijavimo uznemiravanje, ak iako smo otvorene/i o sebi, da ne budemo shvaene kao preosetljive/i nemamo pristup materinskim/oinskim beneficijama trudimo se da smo nevidljive/i, to vie neupadljive/i, i u nekom heteroseksualnom imidu.
180
Novi Krivini zakon, koji je stupio na snagu 1. januara 2006. izjednaava potrebnu minimalnu starosnu dob za stupanje u seksualne odnose, bilo da je re o heteroseksualnim odnosima ili o homoseksualnim odnosima (lezbejke i gej mukarci). Sporne odredbe Krivinog zakona, pre svega se odnose na dekriminalizaciju seksualne orijentacije i izjednaavanje minimalne starosne dobi za stupanje u seksualne odnose lezbejki i gejeva. to se zemalja u okruenju tie, ove odredbe su izmenjene, u Slovakoj jo 1990. godine, u Sloveniji, i Poljskoj, a odnos gej osoba je dekriminalizovan jo 1932. godine u Maarskoj, gde je gej odnos dekriminalizovan jo 1961. godine u Hrvatskoj... U susednoj Hrvatskoj postoji takoe i veoma znaajan i Zakon o azilu, a takoe mogunost azila za LG osobe postoji i u Sloveniji, Poljskoj, ekoj, Litvaniji, Maarskoj... Parlamentarna skuptina Saveta Evrope je 2000. godine izdala preporuku prema kojoj bi lica progonjena na osnovu seksualne orijentacije trebalo da dobiju pravo boravka u dravama lanicama Saveta Evrope. Skuptina smatra da po l. 1a Konvencije o izbeglicama ljude progonjene na osnovu seksualne orijentacije, koja je jedna od manjinskih grupa, treba prihvatiti kao izbeglice i takav im status i dodeliti. Antidiskriminacioni zakon u svim evropskim zemljama i naim susednim ve ima svoju primenu i znaaj ovog zakona prepoznat je i u Rumuniji, jo 2000. godine ekoj, Maarskoj, Hrvatskoj... U ovim zemljama seksualna orijentacija izriito se pominje kao jedan od osnova zabrane diskriminacije. Opti antidiskriminacioni zakon, koji je sveobuhvatan i obavezan jo uvek nije donet i nacrt za njega u Srbiji postoji od 2002. godine. Ovakav zakon je neophodan i obavezan za sve drave koje pretenduju na lanstvo u Evropskoj uniji. Dakle, i registracija istopolnog partnerstva i ovaj
181
Pravo
zakon, kao i rekonstrukcija predloga, pa i usvajanje Zakona o ravnopravnosti polova, kao i uvoenje zloina iz mrnje u nae pravo pokazali bi redosled koji je sistematski tok izgradnje demokratskog drutva i sistema koji je otvoren. U sluaju Srbije, nema takve izgradnje, ve su svi ovi vani doneti zakoni, segmenti prava koji su senzibilisani. Dananji stav Evropske unije i njenih lanica, a naih suseda prema LGBT pravima, vrlo je jasan. Evropski parlament je 4. septembra 2003. godine glasao za paragraf u kojem se sve zemlje lanice EU pozivaju da ukinu sve vrste diskriminacija, zakonske i injenine koje trpe lezbejke i gej mukarci, posebno po pitanju prava na brak i usvajanje. Evropski parlament podrava institut istopolnog braka i pouruje drave lanice Evropske unije da proire puna brana prava na istopolne parove. Evropska unija takoe, prepoznaje poseban znaaj brige o mladim lezbejkama i gejevima, pre svega, jer je period adolescencije period u kojem je mladim ljudima potrebna podrka a tada za lezbejke i gej mukarce esto poinje skrivanje identiteta, izazvano predstavama okoline i drutva uopte, koje su vrlo esto osuujue (Social Inclusion: Ray of Hope, Kim Leonard Smouter). Umesto zakljuka Srbija je trenutno na sporom putu ka integraciji sa evropskim standardima i vrednostima. Sve obaveze koje ima ova drava morae zaista da ispuni. No, ono to je problem jeste ta konstanta rei morati. Odgovorni politiari/politiarke, nosioci vlasti, na pozicijama i formalno izvan njih (opozicija, npr.) ne izjanjavaju se, ute i nema nigde podrke koja je jasna i prava. Svetska dostignua u zatiti LGBT prava uglavnom su pokretana individualnim inovima podrke politiarki i politiara koje/i su otvoreno ulazile/i u politika takmienja kao lezbejke ili gejevi ili prosto, podravale/i LGBT populaciju u borbi za sopstvena prava.
182
Eristine Quinn je na funkciji portparolke gradskog vea Njujorka. Povodom svoje pobede na izboru za ovaj poloaj ona je govorila o znaaju napornog rada, ali i vanosti toga da se govori istina o sebi. U Srbiji, od 1990. godine do danas beleimo jednu jasnu izjavu politiara i poslanika Gorana Svilanovia. Tokom skuptinske rasprave o Porodinom zakonu usvojenom 24. februara 2006. za govornicom u parlamentu on je rekao: Vreajui homoseksualce, bilo da su u pitanju mukarci ili ene, time neemo uiniti nita dobro. Nee javna rasprava o tome dovesti da se smanji populacija, kao to ni insistiranje na zabrani abortusa nee poveati populaciju. Budimo samo malo tolerantniji da ne bismo iveli u drutvu gde je jedan dobar deo neshvaen, odbaen i nesrean.
183
184
VI
DISKRIMINACIJA I NASILJE
185
186
Efekti nasilja i diskriminacije na lezbejski identitet

Karin Miler i Andrea Faulsajt Uvod Nema sumnje da u ovom drutvu lezbejke doivljavaju diskriminaciju i nasilje, kao i da je nasilje usmereno na lezbejski stil ivota. Poslednjih godina, sprovedeno je nekoliko istraivanja da bi se empirijski dokumentovalo stanje stvari. Iz nekoliko razloga, fokusiramo se na vezu diskriminacije i nasilja sa konstrukcijom lezbejskog identiteta. Izmeu ostalog, u lezbejskom savetovalitu u Berlinu radimo individualno i grupno savetovanje. Praenje i podravanje ena kroz njihove procese coming out-a uvek iznova pokazuje koliko toga je, u procesu promene psiholoko-seksualnog identiteta, oblikovano strahom od iskljuivanja, obezvreivanja i straha od fizikih povreda/napada. U sadraj rada tokom savetovanja, pored procesa coming out-a, ulazi i tema strukturalnog, psiholokog i fizikog nasilja. Direktna veza izmeu lezbejskog identiteta i pretnje nasiljem od strane drutva i iskustva nasilja, na neki nain tema je naeg svakodnevnog rada. Termin identitet u istorijskom kontekstu Poeemo sa osvrtom na istorijat termina identitet i konstrukcija identiteta da bismo pokazali njihovu kompleksnost. Pitanje Ko sam ja? najjednostavniji je nain da se formulie pitanje identiteta. Odgovor na ovo pitanje ili ideja ta smo mi i ta moe da bude uspean identitet, u razliitim teorijama i filozofskim razmiljanjima, esto je slikovito dat.
187
Diskriminacija i nasilje
Oto Mok je 1930. rekao: Ja je neto kao vrsto zatvoren orah, mala stvar sa vrstim oklopom, duboko sakrivena ia nae prirode. (Keup i drugi, 1999. str. 22) Ove slike i ideje menjaju se tokom kulturnih, ekonomskih i drutvenih promena. Ideja identiteta u modernom smislu pojavljuje se sa krahom srednjovekovnog drutvenog, ekonomskog i religijskog poretka. Takozvana pre-moderna drutva sa svojim statinim i hijerarhijskim drutvenim strukturama nisu imala prostora za samoodreujua razmiljanja subjekta. Globalni pokret protiv feudalizma istakao je u novom obliku linu egzistenciju ljudskih bia van njihovog mesta i funkcije u hijerarhijskom drutvu. Proces modernizacije, podstaknut pojavom kapitalistiki ustanovljenih industrijskih drutava, pokrenuo je dramatini razvoj osloboenja od veza koje su bile lokalno i drutveno stabilne. Ja, kao nukleus subjekta, dobija na vanosti i doivljava ne samo osloboenje i slobodu, ve i obavezu. Diskurs prosvetljenja vrednuje zahteve subjekta da se oslobodi od samoizazvane nezrelosti/manjine (Kant) i pronae svoj sopstveni smisao. U isto vreme, ustanovljen je novi buroaski sistem vladanja, gde ideja suvereniteta ivota ne vai za sve, ni za sedmu silu niti za enski deo drutva. Ova dvostruka priroda emancipacije i potinjavanja je formativ moderne (Keup i drugi, 1999. str. 19) i ima vaan uticaj kako na termin subjekat tako i na konstrukciju identiteta zasnovanu na pojmu oveanstva, koje je feministika filozofija demaskirala kao andro-centrirano. Ovo postaje oigledno kroz specifinu dinamiku promene koja prati preispitivanje polnih uloga. enski pokret i feministika istraivanja otvorila su podruje drutveno oigledne istine, koja kontrolie svakodnevni poredak na poseban nain. Podela rada, koja se podrazumevala u drutvu, podela na javno i privatno (unutranji i spoljni prostor) dovedena je u pitanje. Klepetanje na ogradama domaeg ureenja, najzad je mnoga pitanja koja se odnose na polne
188
uloge, pretvorilo u teme u politikoj areni. Postalo je jasno da stanje uma, slika oveanstva i drutvenog poretka imaju uticaja na termin identitet, kao i na individualni koncept identiteta, i da postoji interakcija i posledice izmeu procesa u drutvu (enski pokret) i individua. Identitet brine o stvaranju ravnotee izmeu subjektivnog unutranjeg i javnog spoljnjeg, drugim reima, o stvaranju individualnog fiksiranog drutvenog prostora. Erikson je (1973.) osmislio sintezu identiteta, formuliui subjektivnu samopouzdanost kao neiju sposobnost da odri kontinuitet i koherentnost. Oseaj ja-identiteta je (...) akumulirana samopouzdanost, unutranje jedinstvo/jednoobraznost i njegov kontinuitet koji neko ima u oima drugih i koji odgovara sposobnosti da se odri unutranje jedinstvo/jednoobraznost (Ja u smislu psihologije). (Keup i drugi, 1999. str. 19) Iz ovoga proizilazi neto kao univerzalna neophodnost individualne konstrukcije identiteta. Ovo upuuje na osnovnu ljudsku potrebu za prihvatanjem i pripadanjem. Postaje jasno da termin identitet nije i ne moe biti neto definisano i statino ili, kako je to 1997. rekao Sigmund Bauman: Identitet se raa kao problem... Prema tome identitet ima radnu prirodu, ivi sa subjektom koji mora aktivno da brine o razumevanju sebe i razumevanju sveta. (Keup i drugi, 1999. str. 27) Model identiteta po Keupu i drugim autorima (1999.) Pre nego to ponemo da diskutujemo o uticaju nasilja i diskriminacije na lezbejski identitet, moramo da uzmemo u obzir nain na koji je formiran identitet. Keup i drugi su razvili svoju teoriju pored longitudinalnog dela studije, koja se sada izvodi vie od deset godina sa mlaima i mladim odraslim ljudima i koju emo ukratko prikazati. Pokazaemo u kojim takama razliita iskustva nasilja i diskriminacije imaju uticaj na individualno lezbejsko stvaranje identiteta.
189
Prema Keupu i drugima, sam identitet predstavlja podruje konflikta izmeu osnovne potrebe za prihvatanjem i pripadanjem na jednoj strani i osobenu individualnost na drugoj strani. Identitet je proces prilagoavanja unutranjeg i spoljanjeg Ja i spoljnih iskustava u (drutvenom) okruenju. Ovo postaje naroito jasno tokom procesa coming out-a kada osoba postaje svesna svog lezbejskog stila ivota. ene u svojoj nesigurnosti oko identiteta trae slinost i vezu sa grupom lezbejki, ali ele i da budu viene kao individualke. Kao dodatak ovome, ele da budu prihvaene kao lezbejke od strane drugih lezbejki, kao i od strane njihovog starog drutvenog okruenja. Stvaranje identiteta je proces koji traje celog ivota. Iskustva su povezana da bi stvorila smisao vanosti za subjekat. Povezivanje iskustava podvrgnuto je vremenskoj/hronolokoj dimenziji (prolost-sadanjost-budunost). Iskustva su povezana i u odnosu na slinosti ili razlike i sortirana su po podrujima svakodnevnog ivota (rad, porodica, rekreacija). ena koja na primer osea leptirie u stomaku kad sretne svoju koleginicu s posla, zbog svojih ranijih iskustava sa mukarcima, identifikovae ovo oseanje kao ljubav. Povrh toga, sea se da je u mladosti imala prijateljicu prema kojoj je oseala slinu privlanost (prolost). Odluuje da poseti savetovalite, da sredi svoja oseanja (sadanjost) i poinje da planira svoj lezbejski ivot [projekat lezbejskog identiteta (budunost)] poto je posetila coming out grupu. Takva iskustva vode ka stvaranju novih veza na planu rekreacije, posla, porodice i ka promeni identiteta. Ovakav proces stvaranja identiteta zavisi od postojeeg materijala, kulturalnih i drutvenih resursa i sposobnosti individue da ih iskoristi. U opisanom sluaju, prednost za coming out jesu injenice da ena nije ekonomski zavisna od mua, da nema decu, da ima pristup lezbejskoj literaturi i lezbejskoj infrastrukturi (savetovalite, mesta za lezbejsku kulturu, itd.). Vie nego teko je kada je ena internalizovala moralne i religijske vrednosti koje odreuju lezbejke kao perverzne i kao neto to Bog ne odobrava.
190
Digresija: pogled na poinioca Zato se deava nasilje nad lezbejkama? Sada smo uveli dinamiki, progresivni i interaktivni model identiteta. Pre nego se fokusiramo na istinsko pitanje, elimo da napravimo malu digresiju i bacimo pogled na poinioce nasilja. Zato oni vre nasilje nad lezbejkama? Postoje razne socioloke, socijalne i individualno-psiholoke teorije zato se deava nasilje nad manjinama. elimo da samo ukratko bacimo svetlo na dva aspekta koja u odnosu na nasilje nad lezbejkama, izgledaju vana za nas. iveti lezbejski ivot u naem drutvu je vieno kao izuzetak od pravila. U isto vreme, pravilo postaje vidljivo njegovim krenjem, pravilo heteroseksualnog stila ivota i pravilo enstvenosti za ene. Lezbejke dovode u pitanje kulturalnu dominaciju mukog heteroseksualnog samodokazivanja, one ne podravaju konvencionalne ideje muevnosti i enstvenosti. Prema Romelspaceru (1997.) ene imaju funkciju da slue kao dokaz mukareve muevnosti. One funkcioniu na neki nain kao roba za razmenu, to je naroito vano za druge mukarce. (str.27). Lezbejke se povlae iz ove robe i moraju biti ponovo osvojene, uz upotrebu sile ako je to potrebno. Ovo se takoe pokazalo u studijama na temu Nasilje nad lezbejkama u javnosti, gde su esto poinioci grupe mladih mukaraca zatvorenih u proces stvaranja mukog identiteta. ivimo u drutvu koje naizgled prua neograniene mogunosti za razliitost identiteta. Kod mnogih ljudi ovo vodi do nesigurnosti. Za njih je esto neophodno da izgrade pogled na svet koji je zatvoren i dosledan samom sebi. Za ovo je neophodno stvaranje lika neprijatelja, vizija tunela koja dozvoljava samo iskustva sveta koja potvruju sopstveni izbor modela (Keup i drugi, 1999. str. 57). Kao slike neprijatelja izabrane su manjine kao to su lezbejke.
191
U kojoj taki iskustvo nasilja i diskriminacije utie na lezbejski identitet? Lezbejke esto bivaju vreane, ak i pretuene. Svaka lezbejka ima internalizovanu svest, steenu tokom socijalizacije, o tome ta je lezbejka ili kakva bi trebalo da bude. Pored drugih stvari, ova svest je pothranjena mitovima (na primer: lezbejke su imale loa iskustva sa mukarcima), lezbejskim uzorima, ali takoe i klevetama. Na takvoj pozadini, iskustva nasilja i diskriminacije, verbalne klevete i fiziki napadi, imaju uticaj na procese identiteta. Napad ima uticaj na razliite nivoe iskustava. Na emocionalnom nivou osea se krivica, sramota i strah, moda ak i bes. Na kognitivnom nivou mogu se aktivirati misli kao to su: Ja nisam normalna. ili Biti lezbejka nije OK. Pitanja o fizikom izrazu/pojavi verovatno su izazvana verbalnim/fizikim napadom (Kako su me prepoznali kao lezbejku?). Poslednje, ali ne najmanje vano, jeste injenica da je nasilje drutveno iskustvo i ima posledice na dalja drutvena iskustva i postupke. Prema tome, nasilje moe da osnai internalizovanu homofobinu predstavu o lezbejkama. Pored aktivnih napada na lezbejke, postoji i dodatni oblik diskriminacije, koji takoe ima uticaj na stvaranje lezbejskog identiteta: uiniti nevidljivim i ignorisati lezbejski stil ivota. U mnogim porodicama, na primer, lezbejski stil ivota erke se ignorie, njena ljubavnica se ne poziva na porodina slavlja, itd. Kao to je ve istaknuto, identitet je facilitiran od strane subjekta kroz biografsku priu. Iznoenjem biografije, tj. coming out-om, pregovara se o identitetu i prihvatanju. Lezbejkama je esto uskraena ova mogunost, jer niko ne eli da uje njihovu linu lezbejsku priu. Oni koji odbijaju mogunost coming out-a, poriu podrku za stvaranje identiteta, ansu za prihvatanje i priliku da se ivi autentino. Lezbejke moraju da pronau mesta gde mogu da priaju kako je biti lezbejka. Ako ne uspeju u ovome, projekat lezbejski identitet je u opasnosti. U Keupovoj studiji (sluajno) su, takoe, ispitani i mladi gej mukarci i lezbejke. Nedostatak prihvatanja, mali ekonomski i porodini resur192
si, vodili su do nesigurnosti identiteta i na primer, do psihijatrije. U ovom kontekstu, treba istai da je prihvatanje lezbejskog stila ivota u seoskim sredinama i u malim gradovima, znaajno manje nego u velikim gradovima. Postoje razlike specifine i za odreene drutvene slojeve. Prihvatanje lezbejskog stila ivota vee je u srednjem i viem drutvenom sloju nego u niem. U isto vreme, resursi su nejednako rasporeeni: naroito za lezbejke i devojke u seoskim sredinama i iz niih drutvenih slojeva gde ne postoji adekvatna ponuda. Za uspenu izgradnju identiteta bitno je prihvatanje. Ova potreba moe biti zadovoljena emotivnom brigom roditelja i prijatelja. Prihvatanje je jednako izraeno i u zakonima (na primer u Ustavu Nemake stoji: niko ne sme biti diskriminisan zbog... svoje seksualne orijentacije). Do prihvatanja, takoe, dolazi od strane drutva preko drutvenog potovanja. Osnovna potreba za prihvatanjem ostaje neispunjena zbog neznanja, diskriminacije, psiholokog i fizikog nasilja. Posledice su nedostatak samopouzdanja, samopotovanja, pozitivna slika o samoj sebi je unitena, a negativna potvrena. Kao to je gore opisano, lezbejski identitet je uspostavljen kroz svakodnevni ivot, pa prema tome i kroz veze. esto ljubavnica mora da nadoknadi nedostatak prihvatanja i potovanja od strane spoljnjeg sveta. U drutvu koje lezbejkama odbija drutveno potovanje, ovo predstavlja optereenje za vezu, ima uticaja na konflikte tipine za lezbejske veze, kada mora da se pregovara koliko e se javno iveti zajedniki lezbejski ivot (iveti otvoreno ili ga kriti na poslu, u susedstvu, na ulici, u porodici). Iskustva diskriminacije i nasilja, bilo da se sastoje od napada ili samo ignorisanja, imaju uticaja na oseanje identiteta kod lezbejki. Mogue postojanje negativne slike o sebi bie potvreno, a oseanje koherentnosti bie oteeno. Studije (Hofer, 1999.) su pokazale da postoji veza izmeu visokog oseanja koherentnosti i zdravlja, odnosno niskog oseanja koherentnosti i bolesti. Sama svest o riziku da se doivi nasilje i diskriminacija zbog lezbejskog stila ivota (nasluivanje nasilja), ima uticaja na svakodnevni
193
lezbejski stil ivota, a takoe i na interaktivno stvaranje lezbejskog identiteta u drutvenom kontekstu. Lezbejke dobijaju tu svest kroz sopstvena iskustva nasilja i diskriminacije kao i kroz razmenu iskustava sa drugim lezbejkama. Podrane internalizovanim slikama, esto se prave pretpostavke o riziku da se doivi nasilje. Zbog faze psihike nestabilnosti tokom coming out-a, lezbejke esto izbegavaju situacije gde bi mogle biti prepoznate kao lezbejke i zbog toga diskriminisane i napadnute. Istovremeno proputajui priliku da dobiju prihvatanje svog lezbejskog stila ivota prilikom coming out-a. ak i kod ena koje godinama otvoreno ive kao lezbejke, nasluivanje nasilja vodi izbegavanju opasnih situacija i takorei njihovoj svakodnevnoj prevenciji i zbog toga ograniavanju ili ak ne ivljenju lezbejskog identiteta. Zakljuak: iskustva nasilja i diskriminacije imaju uticaja na lezbejski identitet i indirektno ili direktno utiu na zdravlje lezbejki. Koji se zahtevi za prevenciju mogu izvesti? Dva pravca preventivnih i interventnih mera moe biti izvedeno iz gore reenog. S jedne strane, prema duhu primarne intervencije, neophodno je prekinuti nasilje nad lezbejkama i osloboditi se diskriminacije lezbejki na svim drutvenim nivoima. Obrazovni rad u vrtiima, kolama i u javnosti, kao i promene u zakonu i rad sa poiniocima nasilja, su neophodne mere. S druge strane, imperativ je da se obezbedi odgovarajua psiholoka i pravna podrka za lezbejke koje su preivele nasilje i diskriminaciju. Postojea lezbejska infrastruktura treba da bude odravana i razvijana da bi se obezbedilo mesto razmene za lezbejke, mesto osnaivanja njihovih resursa i ohrabrivanje pozitivnih lezbejskih identiteta. Izvor: Gewalt gegen Lesben/Vioelnce against Lesbians Lesben Informations - und Beratungsstelle e.V. (Hg) Querverlag GmbH, Berlin, 2001., Januar 2001. Prevela: Danijela ivkovi
194
Diskriminacija i nasilje nad LGBT osobama tokom 2008. godine

Diana Miladinovi Dragana Vukovi Napad na uesnike/ce Queer Beograd festivala i prva sudska presuda zbog pretnji jednom gej aktivisti1 kljuni su dogaaji koji su se desili tokom 2008. godine a kada je re o diskriminaciji i nasilju nad istopolno orijentisanim osobama u Srbiji. Analizirajui tu godinu, moemo istai nekoliko bitnih pomaka koji su se odigrali od momenta formiranja nove Vlade Republike Srbije. Osim pomenute presude, svakako je vaan dogaaj bio i zabrana skupa koji su elele da organizuju desniarske i faistike organizacije u oktobru ali i pomaci u zakonodavstvu koji e doprineti zatiti od diskriminacije2. Bolja saradnja nevladinih organizacija za lezbejska i gej ljudska prava sa institucijama poput kancelarije Republikog zatitinika graana i Ministarstva za ljudska i manjinska prava - vodi do poveane vidljivosti rada ovih organizacija u javnosti ali lezbejske i gej populacije uopte. Rezultat je da se u atmosferi poveane vildljivosti i nasilje i diskriminacija na osnovu seksualne orijentacije ee deavaju. Pred vama je pregled ovih sluajeva koji su se desili tokom 2008. godine a o kojima Labris ima informacije.
1 22. decembra 2008. godine je gradski sudija za prekraje u Beogradu, Sneana Aleksi, donela presudu po kojoj je B.P. iz Runja kanjen novanom kaznom od 10.000 dinara zbog vie pretnji upuenih lanu Gej strejt alijanse L.P. 2 Krajem 2008. godine je izraen nacrt Antidiskriminacionog zakona a izradila ga je radna grupa iji su lanovi/ce bili/e iz Ministarstva za ljudska i manjinska prava, Ministarstva rada i socijalne politike ali i lana Koalicije protiv diskriminacije koju ini 10 nevladinih organizacija LABRIS - organizacija za lezbejska ljudska prava
195
1. Pravno savetovalite U okviru Labrisa je 2008. godine otpoelo sa radom pravno savetovalite za lezbejke, homoseksualne, biseksualne i trans (LGBT) osobe. U predhodnih est meseci, Labrisu se obratilo sedam LGBT osoba sa razliitim pravnim problemima. Poto je jedna od karakteristika LGBT zajednice da su manje vidljivi u javnosti, mnogi od njih e se radije obratiti telefonom ili emailom, nego doi u Labrisovu kancelariju. Neka obraanja pravnom savetovalitu Labrisa: Labris je pozvao mukarac, koji je imao neprijatno iskustvo vreanja i diskriminacije u jednoj ambasadi u Beogradu prilikom razgovora za dobijanje boravine vize. Kao razlog za zahtev za vizu je naveo elju da zasnuje zajednicu sa svojim dugogodinjim partnerom koji je dravljanin u dravi iju vizu trai, tako da mu je zaposleni u ambasadi postavio nekoliko neprijatnih, diskriminatornih pitanja u vezi njegovog seksualnog ivota. Taj mukarac je pozvao jo jednom da obavesti o toku procedure za vizu. Kasnije se nije javljao, tako da nemamo povratnu informaciju da li je slubenik ambasade prijavljen zbog homofobije koju je pokazao prema homoseksualcima. Javio se mlai mukarac koga je Labrisu uputila jedna gej organizacija. Zvao je da pita ta moe da uradi, jer je preiveo fiziko maltretiranje u policijskoj stanici od strane policije na autobuskoj stanici u Beogradu. Naime, prvi put je doiveo maltretiranje pre mesec i po u parku na Studentskom Trgu, kada su njega i njegovog druga legitimisali i pitali da li su oenjeni. Na postavljeno pitanje on je odgovorio da nije, a njegov drug je odgovorio da nije oenjen, jer voli mukarce. Nekoliko dana pre nego to se obratio Labrisu, nosio je pismo
196
i zatekao se na autobuskoj stanicu, kada ga je jedan od dvojice policajaca prepoznao i naredio mu da poe sa njim. Odveo ga je u neku malu policijsku sobicu na autobuskoj stanici gde su bila jo dva policajca. Jedan od njih je poeo verbalno da ga maltretira, viui i psujui ga. Pretili su mu da e ga prebiti ako ga ponovo sretu na stanici, na Zelenom vencu itd. Zatim su poeli i da ga amaraju, vie puta, tako da nakon tih amara nije mogao dobro da uje. On je bio dovoljno hrabar, da nakon tih amara pita za njihova imena, na ta mu je policajac rekao da e mu polomiti kosti. Mladi je otiao u Urgentni centar i snimio povrede, nakon ega je te policajce prijavio Unutranoj kontroli policije, ali poto se nije vie obraao Labrisu, nemamo informaciju ta je bilo sa prijavom i da li su ti policajci identifikovani i kanjeni. Devojka je dola u Labris da se raspita kakva je zakonska regulativa roditeljstva, poto eli da rodi dete sa poznanikom koji je homoseksualac. Ona je, inae, u dugogodinjoj vezi sa svojoj partnerkom. Njen poznanik je u dugogodinjoj vezi sa svojim partnerom, i takoe eli dete. Devojka je elela da zna kakva su prava i obaveze roditelja nakon roenja deteta, kao i da li postoji mogunost odricanja od roditeljskog prava prema srpskom porodinom zakonu. Transseksualna osoba (male to female) je zvala Labris. elela je da se raspita kako da se zatiti u situacijama nasilja od strane nepoznatih poinitelja, o tome kakva je procedura prijave nasilja i diskriminacije od strane policajaca, Unutranjoj kontroli policije. Ona, inae, planira da se od sledee godine bavi seksualnim radom, i eli unapred da se informie o svojim pravima i mogunostima u eventualnim situacijama nasilja, kao i o pravnoj regulativi prostitucije u naem zakonodavstvu.
197
Krivini postupak povodom fizikih napada na Queer Festivalu Labris je krajem 2008. godine, angaovao pravnu podrku za nekoliko uesnika i uesnica Beogradskog Queer Festivala koji su bili fiziki napadnuti od strane pripadnika klerofaistike organizacije Obraz, 19. septembra 2008. godine, u toku trajanja Festivala. Policija je na licu mesta uhapsila i privela dvojicu napadaa protiv kojih je podigla krivine prijave za krivina dela nasilniko ponaanje iz lana 334, st.2 KZ i krivino delo nanoenje tekih telesnih povreda iz lana 121. Krivinog Zakonika Republike Srbije. Pored ovih krivinih prijava, Labris je podigao i krivinu prijavu za krivino delo rasna i druga diskriminacija iz lana 387. Krivinog Zakonika, jer je fiziki napad i nasilje na uesnike i uesnice Queer Festivala bilo motivisano homofobijom i diskriminacijom prema osobama drugaije seksualne orijentacije. Ovo je jedan meu prvim krivinim postupcima koji je pokrenut upravo zbog nasilja prema LGBT osobama u Srbiji za ovo krivino delo. Inae, drugaija seksualna orijentacija od heteroseksualne se ne spominje, i nije posebno zatiena ni u jednom krivinom delu u srpskom krivinom zakonodavstvu. 2. Mediji Tokom 2008. godine, Labris je nekoliko puta reagovao na govor mrnje prema istopolno orijentisanim osobama koji se pojavljivao u domaim medijima. Prvi put, povodom teksta Majmunska posla, objavljenog 28. maja 2008. godine u dnevnom listu Politika, kada je novinar Slobodan Stojievi, autor pomenutog teksta, navodnu gej urku, odranu tokom Eurosonga u Beogradu, nazvao skupom izabranika greke prirode, a istopolnu orijentaciju neprirodnom i neim to
198
bi trebalo da bude na ivici drutvenih vrednosti. Takoe, novinar je ironino i vrlo uvredljivo poredio manjinsku grupu istopolno orijentisanih osoba sa grupom onih koji vode ljubav sa automobilima ali i posredno doveo u vezu istopolnu orijentaciju sa zoofilijom. Nakon to smo skrenule panju tadanjoj glavnoj i odgovornoj urednici Politike, Ljiljani Smajlovi, na Zakon o javnom informisanju koji zabranjuje govor mrnje prema lezbejskoj i gej populaciji3, usledilo je javno izvinjenje Smajlovieve zbog objavljenog teksta. Sledei sluaj reakcije na govor mrnje bio je povodom teksta Perverzija, objavljenog 26. septembra 2008. godine u dnevnom listu Blic. Mirjana Bobi Mojsilovi, autorka pomenutog teksta, je posetu britanskog glumca Jana Mekalena britanskim kolama i predavanja o toleranciji, tj. tetnosti homofobije, poistovetila sa regrutovanjem nove vojske malih rtava u homoseksualnoj, a sve vie i pedofilskoj kulturi. Nije bilo re ni o kakvoj promociji homoseksualnosti od strane ser Mekalena, ve o kampanji koju gej-lezbejska grupa Stonewall sprovodi, a protiv nasilja nad mladim LGBT osobama u britanskim srednjim kolama. Mojsilovi je u tekstu dovela u vezu seksualnu orijentaciju, koja je osnovno ljudsko pravo, sa zlostavljanjem dece a lezbejsku i gej populaciju sa pedofilima. Ovaj tekst, objavljen je samo nekoliko dana nakon napada na uesnike/ce Queer Beograd festivala, kada su tri osobe pretuene u centru grada na osnovu svoje stvarne/pretpostavljene seksualne orijentacije i Labris je poslao dva dopisa glavnom uredniku Blica, Veselinu Simonoviu, nakon ega se on izvinio lezbejskoj i gej populaciji.
3 lan 38: Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i miljenja kojima se podstie diskriminacija, mrnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etnikoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem uinjeno krivino delo. LABRIS - organizacija za lezbejska ljudska prava
199
3. Institucije Labris organizacija za lezbejska ljudska prava i jo 31 nevladina organizacija za ljudska prava zatraila je neopozivu ostavku nakon izjave Petra Laevia, biveg direkora Slube za ljudska i manjinska prava, da mu, lino jednako smeta nain na koji reaguju ultra-konzervativne organizacije kao i oni koji promoviu pravo na homoseksualnost ili razliitu seksualnu orijentaciju kada je re o homofobiji. Ovu izjavu, gospodin Laevi je dao za Radio Slobodna Evropa, povodom 17. maja, Meunarodnog dana protiv homofobije i time izjednaio pripadnike desniarskih udruenja sa organizacijama koje se zalau za prava lezbejki i gej mukaraca. Ovakvim stavom, Laevi je relativizovao nasilje koje se svakodnevno deava nad lezbejkama i gejevima i Labris izraava zadovoljstvo je umesto ove slube u novoj Vladi Republike Srbije osnovano Ministarstvo za ljudska i manjinska prava. Nakon tri godine nepristajanja Srpskog lekarskog drutva da potvrdi ono to je zvanian stav Svetske zdravstvene organizacije ve 18 godina da istopolna orijentacija nije bolest, ove godine je konano i ova institucija potvrdila svoje slaganje sa SZO. Naime, Labris je konano dobio odgovor na zahtev koji je upuen povodom 17. maja, Meunarodnog dana protiv homofobije4, i u okviru akcije Da li ste homofobini?. Labris se, dakle, ponovo obratio SLD-u, ali i Lekarskoj komori Srbije i buduoj ministarki/ministru zdravlja od koje/ kojeg je zatraeno da odmah, po stupanju na dunost javno saopti stav da homoseksualnost nije bolest. Labris je, takoe, podrao osobu koja e u buduoj vlasti biti na elu ovog
4 Sedamnaesti maj predstavlja dan promocije lezbejskih i gej prava irom sveta a ovaj datum je odabran jer je ba 17. maja 1990. godine, Svetska zdravstvena organizacija (SZO) zvanino uklonila homoseksualnost sa liste mentalnih oboljenja. LABRIS - organizacija za lezbejska ljudska prava
200
ministarstva, da pozove Lekarsku komoru Srbije da u svoj Etiki kodeks uvrsti seksualnu orijentaciju kao lino svojstvo na osnovu kojeg je zabranjeno diskriminisati osobe prilikom korienja zdravstvenih usluga. Podseamo da je Labris - organizacija za lezbejska ljudska prava, nekoliko puta pokuala od razliitih institucija, meu kojima je i Ministarstvo zdravlja - da dobije dokaz o saglasnosti sa najveom zdravstvenom institucijom na svetu. Prvi put, ove godine, jedna od domaih institucija koja okuplja lekarke/re je javno izrekla slaganje sa SZO i ovim putem, Labris eli da podri i ostala lekarska udruenja da se pridrue u akcijama suzbijanja predrasude da su lezbejke i gej mukarci bolesni. U kulturnom centru Rex, 02. novembra je odrana tribina povodom projekcije filma Vrela krv koji govori o jaanju desniarskih i faistikih organizacija u Srbiji. Uesnike tribine je, sudei prema izjavama iz medija, odredila ekipa filma a sve podrao B92 gl.i odg. urednik Veran Mati je otvorio i zatvorio skup, dok je novinarka ove medijske kue, Antonela Riha, moderirala tribinu. Mnoge nevladine organizacije su osudile odravanje ove tribine, u oduvek prijateljskom prostoru Rex-a, a tokom koje je zapravo otvoren prostor za govor mrnje i otvoreno iskazivanje faistikih stavova (mogao se uti smeh prilikom kadrova filma koji govore o ubistvu romskog deaka Duana Jovanovia od strane skinheads-a, skandiranja Ubij pedera na pomen Parade ponosa i lezbejske i gej populacije, negiranje zloina u Srebrenici i holokausta). Nedopustivi su bili i novinski izvetaji sa tog skupa u kojima se ocenjivalo da nije bilo incidenata, u kojima su se osobe koje propagiraju faistike ideje nazivale desniarima pod znacima navoda, u kojima se tvrdilo da je pomenuti film ak pomalo delovao kao napad na desniarske organizacije i njihova shvatanja.
201
202
VII
COMING OUT
203
204
Coming out
Nani 2008 Makedonija Oduvek sam znala da sam lezbejka. Pamtim kad sam bila 6-7 godina kako sam gledala u devojice. Deaci mi nisu bili nimalo zanimljivi, ali su mi zato bili najbolji prijatelji. Bila sam jako mlada kad sam shvatila da se razlikujem od okoline, posebno kad sam saznala da lezbejstvo i nije ba tako prihvaeno na Balkanu. Tako sam poela da krijem da sam lezbejka i da drim to u sebi, delila sam to samo sa devojkama sa kojima sam bila u vezi. injenica da dolazim iz malog grada naterala me je da ne traim devojku u svom gradu zato to je to bilo, tako da kaem, opasno za mene, zato to nisam htela da naletim na devojicu koja se igra sa svojom seksualnou, pa da to onda sazna itav grad. Zato, kad sam napunila osamnaest, napustila sam svoj rodni grad i otila u Skoplje na studije. Tamo, kao i u svakom Velikom gradu, bilo je malo lake, bar sam ja tako mislila u to vreme. Moda je meni bilo lake zato sto sam ivela s cimerkom i mogla sam, bukvalno, da radim ta hou, zato to roditelji nisu bili blizu. I tako sam ivela svoj skriveni ivot nekoliko godina, dok nisam nala posao u svom gradu i vratila se da ivim sa svojom porodicom. To je moda bila moja greka, ali kasnije mi je pomoglo da se autujem pred porodicom. I kako je sve normalno na Balkanu i svako mora da radi po nekom ablonu, tako su i mene porodica i roaci poeli da ispituju kada u se udati zato to imam dovoljno godina, i da mi je vreme da uradim to pre nego to ostarim zato to godine prolaze, i onda neu moi da naem nikoga, i ostau sama. Ja sam samo odgovarala da ima vremena i da neu da se udam pre tridesete godine, zato to elim malo da uivam u ivotu, bar dok sam mlada, a i nisam se oseala spremnom da imam porodicu, bar
205
Coming out
ne str8. Moja porodica je uvek podravala moje odluke i nisu me oni toliko zamarali, koliko komije i mamini i tatini roaci. Poto me je sav taj psiholoki pritisak jako umarao, traila sam nain da to nekako reim, ali tako da ne povredim porodicu, traila sam nain da ih uinim srenima. Odluila sam da se udam, ali sam znala da to mora biti gej deko, jer nisam mogla da laem nekoga u braku. Kad sam dobila tu ideju, poela sam da se raspitujem kod prijatelja koje poznajem da li znaju nekoga ko bi mogao da prihvati moju ponudu. Upoznala sam jednog deka preko jedne prijateljice, ali on je bio est godina mlai od mene, pa sam znala da e mama biti prva koja bi posumnjala zato to me dobro poznaje i sigurno bi znala da to nije moj tip deka. I onda sam prestala da traim bilo koga, kada me je sluajno jedne veeri na netu kontaktirao neki bi deko. Kad sam mu ja rekla da sam lezbejka, on je odgovario da je to super, da mu ba to treba, kako on ima trideset i neto godina i da eli da se oeni lezbejkom. Poeli smo da se susreemo online svako vee i priali smo o tome koji su nai planovi i ideje i kako bismo poeli nau vezu. Poto je on bio u drugom gradu, prolo je neko vreme pre nego to je doao da se i lino upoznamo. On je mnogo putovao, tako da bi svake ili svake druge nedelje dolazio i mi bismo ili na kafu ili ruak negde u gradu. Ja sam porodici poela da priam kako imam nekoga, kako mislim da je veza ozbiljna i da oekujem da se moda neto i desi. Kad je mama to ula bila je jako srena i, naravno, htela je to pre da upozna mog deka. Ona me nikada u ivotu nije nita pitala o tome da li sam ja lezbejka ili ne, ali bilo je momenata kada mislim da je sumnjala da se neto tako dogaa. Najverovatnije nije bila spremna da to sebi prizna i da me pita o tome. Ja sam se zaklela da bilo kada me mama, tata ili brat budu pitali da li sam ja lezbejka, da u im rei i da ih ne mogu gledati u oi i lagati o tome. Ali do toga nikada nije dolo zato to mislim da nikada nisu imali dovoljno hrabrosti da me to pitaju i da se s tim suoe.
206
Tako, moj novi deko je nekoliko puta dolazio kod mene kui i upoznao je moju porodicu, a isto sam i ja jednom bila da upoznam njegovu. Obe porodice su bile vrlo srene zato to su mislile da smo oboje nali pravu osobu za sebe. I tako, posle godinu dana i nekoliko meseci, iz naeg druenja reili smo da sklopimo brak. Napravili smo veliku svadbu i poeli da ivimo sa njegovom porodicom. Ta ideja mi nije bila ba sjajna, ali sam znala da emo posle nekoliko meseci iveti sami u njegovom stanu, zbog ega sam i prihvatila svu tu maskaradu s njim, ali da za sada roditelji, kao to je on rekao, ele da malo uivaju u naoj prisutnosti u njihovoj kui jer je on bio prvi u porodici koji se oenio. Sa porodicom sam imala OK odnose, ali to nisam bila ja. Njegovi roditelji su bili vrlo tradicionalni i religiozni, to me je nekad dovodilo do ludila. Tih nekoliko meseci sam ivela ivot koji nikada nisam htela, a sve to zbog toga to sam lezbejka i nisam htela da povredim roditelje. I zbog toga to nisam otvoreno rekla porodici ko sam i ta sam. Posle nekoliko meseci zajednikog ivota sa njegovom porodicom, konano smo se preselili u novi stan i poeli da ivimo sami. Mislili smo da e ovakav prikriveni ivot funkcionisati besprekorno i da emo potedeti roditelje od nepotrebnih briga, a da emo mi i dalje iveti nae gej ivote. Pre braka imali smo neki usmeni dogovor ta i kako e funkcionisati u novoj porodici i da svako od nas treba da nastavi da ivi svoj ivot sa svojim dekom ili devojkom. Znam da sam pre rekla da je on biseksualan, ali mislim da je sve to bio samo nekakav unutranji strah koji je on imao u sebi kao gej osoba. Mislim da je imao problem da sebe prihvati kao geja, pa mu je zato to nekako prijalo. Dok smo bili zajedno nikad nije imao nita sa bilo kojom enom, iako je bio slobodan da radi ta hoe. U to vreme ja sam imala devojku koja je ivela u Nemakoj, ali ta veza se nekako bliila kraju, tako da nisam imala nekoga pored sebe. Kad smo konano poeli da ivimo sami ja sam poela da se viam sa jednom curom koja nije ivela u Makedoniji, ali smo pravile planove da se uskoro sretnemo. Poto ja nisam bila u
207
Coming out
mogunosti da odem kod nje, ona i ja smo odluile da ona doe u grad u kom sam ja ivela udata. U to vreme moj takozvani mu je imao vie nego jednog deka, ali me nije bilo briga, zato to smo se tako dogovorili. On nikad nije priao o njegovom gej ivotu u smislu s kim se via, ima li nekoga ko mu znai, a ja sam bila idiot jer sam mu priala sve o mojoj predhodnoj vezi. Rekla sam mu da sam upoznala jednu devojku i da e najverovatnije sledee nedelje ona doi i ja u provesti no kod nje. Ta mu se ideja nekako nije svidela, ali nije je mnogo komentarisao. Ona je dolazila u grad skoro svaki vikend i ja sam noi provodila tamo, ali preko dana sam radila svoje poslove. Jedne veeri je moj suprug doao kasno kui, i samo to je doao, rekla sam mu da uskoro idem kod devojke. im je to uo, poeo je da se dere i da vie kako ja mnogo izlazim i kako treba da se ponaam zrelije, da ne treba da radim to to radim zato to smo mi sada (kao) u braku. Ja sam u tom trenutku bila okirana zbog njegove reakcije zato to je dogovor koji smo imali bio sasvim drugaiji. Od tada je on postao sasvim druga osoba i ponaao se kao da sam ja njegova stvarna supruga, a ne prijateljica koja je prihvatila da bude njegova takozvana supruga. Posle ovog incidenta i posle razgovora sa jednom bliskom prijateljicom koja nas je dobro poznavala i koja je rekla da je on zaljubljen u mene i da je ljubomoran to ja izlazim, odluila sam da ne mogu vie da ivim sa njim jer to nije bio ivot koji smo mi izabrali na poetku. U to vreme sam bila psihiki iscrpljena uvidom da brak koji sam ja smislila nee moi dalje. Nekoliko puta sam ila kod moje mame koja je poela da sumnja da neto u braku nije u redu. Razmiljala sam kada i kome rei o mojoj seksualnoj orijentaciji, zato to sam bila u nekoj fazi kada mi nije bilo stalo ni do ega. elela sam da svoju psihiku tegobu podelim sa svojom porodicom. Odluila sam prvo da kaem svom bratu jer je on mlai od mene. elela sam da vidim njegovu reakciju pre nego to kaem mami ili tati. Moja porodica je ivela u drugom gradu i ja sam pozvala bracu i rekla mu da imam neki problem o kome elim da priam sa njim i
208
da bih elela da on doe kod mene, ali bez mame i tate. Znala sam da ako oni saznaju da on ide kod mene, da e eleti i oni da dou, jer nisu dolazili tako esto. On je rekao da e doi sledee nedelje i da e biti sam. Nije insistirao na razlogu mog poziva. Pre njegovog dolaska osigurala sam se da moj mu nee biti kod kue kako bismo mogli da priamo. Moj brat je doao i pitao je: ta je problem, ta se deava izmeu vas dvoje? Ja sam rekla da mu moram neto rei, ali da neu tu, u stanu, ve sam elela da se odvezemo negde napolje, u prirodu. Ja sam ve odluila u svojoj glavi da u rei celoj porodici, ali sam prvo elela da sve ispriam svom bratu. Vie me se nita nije ticalo jer me je zajednica sa mojim takozvanim muem izluivala. Kada smo nali jednu poljanu izvan grada, rekla sam bratu: Sedi tu, zato to ono to elim da ti kaem nije jednostavno i ja ba i ne znam kako da ponem priu. Poela sam plakati, a on je rekao: Reci ta je, je l imas problema u braku? Je l mu ima neku ljubavnicu, ili ta? Je l vas dvoje imate neku bolest, kao sidu, reci mi, nije tako strano Ja sam jo plakala i polako, kroz suze sam poela: Ja imam neto da ti kaem. Ne znam da li es prihvatiti ili ne, ali vie ne mogu psihiki da izdrim. Ja elim da se razvedem od mua to pre - to bolje, zato to sam ja lezbejka. i nastavila plakati. On me je teio i govorio kako i on ima druga koji je gej i da to nije tako strano, da ne treba da budem toliko uznemirena, ALI da treba da ostanem u braku zato to... koja je moja budunost u ovoj zemlji bez mua... razvod bi bio sramota za porodicu... To je bio njegov savet. OK je da si to to si, ali ostani u braku i nemoj rei mami i tati zato to mogu da dobiju srani napad! Ja se nisam s tim slagala i rekla sam da sam u takvom psihikom stanju, da me bukvalno nije briga ta ko misli i kako misli i da u rei mami i tati, kao i da se razvodim od tog oveka. Rekla sam da u doi kui kod roditelja, otprilike posle dve nedelje, ali sam rekla braci da ne kae nita mami ili tati o tome ta smo priali. Javila sam se mami i rekla da u doi za
209
Coming out
dve nedelje da ih posetim na nekoliko dana, a ujedno sam imala i zakazan stomatoloki pregled tamo. Te dve nedelje iekivanja su bile ubitane, zato to sam htela to bre da reim tu situaciju. Kako sam imala zakazan stomatoloki pregled u 5 popodne, dola sam u grad negde oko 4, tako da sam imala neto manje od jednog sata da provedem kod kue sa mamom. Na vratima su me doekali mama i brat, pozdravili su me, ali sam videla da neto nije u redu s mojom mamom. Moj braca joj je rekao da ja elim da joj neto kaem, ali nije rekao ta, i pored toga to je ona insistirala. Tako da je znala da neto nije u redu, ali nije znala ta. I pitala me je ta je to to ja hou da joj kaem. Rekla sam da emo priati kasnije, kako sada nemam vremena, pa neu da nainjem temu i odem posle 10 minuta, zato to ne mogu da ispriam sve u 10 minuta. Rekla sam to i izala. Otprilike posle sat vremena sam se vratila kui gde su mama i brat jo uvek ekali na moju ispovest. Tata te veeri nije bio kod kue. Polako sam poela da priam, i kako sam priala, suze su mi prekrivale lice, a i mama je poela da plae. Rekla sam da sam homoseksualac i da elim da se razvedem od mua za koga sam objasnila da je gej i da smo sve to sa brakom uradili kako ne bi povredili roditelje, ali smo povredili nas same. Ispriala sam sve i rekla sam da imam devojku sa kojom elim da ivim i da elim da mi ona kae na emu sam. Rekla sam joj da ako eli da me izbaci iz kue, da mi to kae odmah, kako bih ja mogla da pokupim sve to imam i da se zauvek iselim, ako oni vie ne ele da me vide. Mama je plaui rekla da ona eli da zna da li postoji neki lek za to moje stanje. Rekla sam da to nije bolest i da nema leka, a i da jeste bolest, da ja neu da se leim zato to znam ta hou. Onda je rekla da nee da me izbaci iz kue zato to svaki roditelj voli svoje dete, bez obzira na sve. Ona samo eli da zna da li sam ja srena i da li imam dovoljno za ivot. Rekla je da je malo uplaena kako e tata reagovati na sve to i nije htela da mu kae nita zato to nije bila sigurna kako e on sve to da razume. Ja sam joj rekla da elim
210
razvod i da u to rei svom muu, a onda oni mogu da dou po mene i moje stvari. Mama je bila uplaena da mi on ne nakodi kada se vratim kod njega, pogotovu zato to moe da sazna da sam rekla svojim roditeljima. Ali ipak sam otila i bila tamo jo nedelju dana pre nego to je po mene dola moja porodica. Kad sam se vratila kod mua te veeri, rekla sam mu da moji roditelji znaju za mene da sam lezbejka, da je na brak jedan dogovor koji vie ne funkcionie i da elim razvod. On me je uplaeno pogledao i rekao da ne moe da se razvede jer bi ga roditelji ubili. Nisam htela da ga autujem pred njegovom porodicom, pa smo se dogovorili sa mojom porodicom da oni nita ne kau o njemu i njegovoj homoseksualnosti. Rekla sam mu da treba da prihvati da je razvod neizbean i da moe da kae svojoj porodici da imamo problema u braku, pa smo zbog toga odluili da se razvedemo. Sasluao me je i nita nije govorio itava tri dana, kada sam ga jo jednom pitala da li je neto rekao svojoj porodici. Rekao je da ne moe to da uradi (razvod). Znao je da moji dolaze za vikend kako bi se sve zavrilo, pa je jedan dan pre toga priao o situaciji sa svojom mamom. Ne znam ta se deavalo tokom tog susreta jer su njegovi roditelji iveli na drugom kraju grada. Bio je petak kada su moji doli kod nas. On je bio kod kue i ekali smo da dou i njegovi roditelji. Ja sam mu jo jednom rekla da moe da kae da imamo nesuglasica i da je to razlog razvoda, ako ne eli da se autuje svojoj porodici. On je ponovio da mi treba da ostanemo u braku i da pokuamo da ostvarimo porodicu, da e onda moda stvari biti bolje, a ako ne bude tako, da onda moemo da traimo razvod. Na ovaj njegov komentar moja mama je rekla da nee ostaviti svoju erku u kui u kojoj nema ljubavi i da ona ali to joj pre svadbe nisam rekla o ovome. I onda tiina... Pola sata kasnije dola je njegova porodica kako bi saznala u emu je problem. Ja sam imala utisak da je on rekao samo mami, a ne i tati i bratu, koji su takoe bili u sobi. Pustila sam njega da ispria sve jer u poslednje vreme nismo imali puno kontakata i nisam
211
Coming out
znala ta je on odluio. Rekla sam da moe on da pone da pria kako bi izabrao varijantu koja njemu odgovara, tj. da se out-uje pred porodicom, ili da kae kako imamo problema u braku. On je poeo da pria kako eli da mi ostanemo i dalje u braku i da eli da ima dete sa mnom, za ta je dobio podrku od majke. Predloio je da idemo psihijatru kako bismo reili probleme i nastavili dalje. Tako je bilo povuci-potegni nekih pola sata, kada je mom bratu prekipilo. Ustao je i rekao da mi ne moemo iveti zajedno zato to smo homoseksualci i da u braku nemamo nieg zajednikog, osim toga. To je njegovog oca pogodilo kao grom. Oito da njegov tata za to nije znao, ali je njegova mama najverovatnije znala jer nije reagovala. Tata je bio sav uzbuen i pitao ga:Jesi poeo hodati i tim putem? Tada je bilo jasno da emo se razvesti zato to je i njegov tata shvatio da mi vie ne moemo biti zajedno, za razliku od njegove mame koja je mislila da e dete sve to reiti. Ja sam zato pokupila svoje stvari. Papiri za razvod, zahvaljujui nekoj drugarici, bili su gotovi za mesec dana. Bilo mi je drago da se sve okonalo tako brzo i da sam konano dobila svoju slobodu nazad. Samo, ponekad mi nije jasno zato moj ex nije izabrao da ostane in the closet i da prihvati razvod. Moda je i on hteo da bude out pred porodicom, pa je to bio savren trenutak za tako neto. Meutim, ne elim da mislim na tu glupavu vezu i na greku koju sam napravila laui sebe i druge, da mogu iveti ivot koji nije moj. Danas ivim sa svojom partnerkom, mama i tata su ok sa tim, tako da je ona prihvaena u porodici kao moja partnerka, kao to sam i ja u njenoj porodici. Jedino je ostala briga mojih roditelja o tome ta e okolina da kae ako neto sazna o meni, pa ne ele da priaju nikome o tome. Ja sam danas out na poslu i sa nekoliko svojih prijatelja, ali prijatelji iz mog rodnog grada ne znaju nita o meni i neu jo uvek da im kaem jer poznajem njihove mentalne sklopove i znam da me ne bi razumeli. Jedino bi o tome priali po gradu i time napravili problem mojim roditeljima. Ako se samo
212
ja pitam, iskreno, mene vie ni ne zanima ko zna, a ko ne zna, ali ja neu da izaem i kaem: Hej, ja sam gej! Takoe, neu da negiram ako me pitaju, a ako ne ele da pitaju niti da znaju, onda nikome nita. Coming out pred porodicom mi je puno pomogao u ivotu. Roditelji su mi dali podrku, a tako se ja oseam mnogo slobodnije, da mogu slobodno i otvoreno da priam sa njima o raznim problemima koje imam, da nita ne skrivam. Oni su mi najbolji prijatelji. Zahvalna sam mami, tati i bratu, na njihovoj otvorenosti prema meni i na ljubavi koju mi pruaju.
213
214
VIII
MEDIJI
215
216
Zato je razliitost vana?

Odlomak iz knjige Snjeana Milivojevi, Media Monitoring Manual, London: Media Diversity Institute i Samizdat B92, 2002. Poto mediji konstruiu, a ne samo odraavaju stvarnost, priroda stvarnosti u mnogome se otkriva kroz medijske poruke. Analiza sadraja ini mi se naroito korisnom za identifikovanje i utvrivanje razliitih odlika tih poruka, pogodnih za kasnije tumaenje. to je jo vanije, njeni nalazi potvruju da je medijska stvarnost proizvod ljudske aktivnosti i, kao takva, napravljena u skladu sa odreenim pravilima. Analizom sadraja, postaju vidljivi obrasci, norme i postupci, koje medijski autori koriste u sloenom procesu proizvodnje stvarnosti. Mediji svakodnevno organizuju tekstove i slike o dogaajima, sa kojima publika, uglavnom, nema neposredni kontakt, ali za koje je veoma zainteresovana. Kada se ti tekstovi itaju analitiki, prema unapred utvrenim kategorijama, otkrivaju se njihove dimenzije koje se ponekad i veoma razlikuju od onih koje su nameravali da upiu autori. Veoma esto ukazuju se i smiljene strategije iskljuivanja, izolacije i diskriminacije ljudski stvorene nejednakosti umesto objektivnog odraza stvarnosti onakve kakva jeste. Analiza sadraja je vaan postupak za prikupljanje ovih podataka, ali nije dovoljna i da ih objasni. Njihovo tumaenje, kao i razumevanje fenomena, mora da sledi iz ireg okvira medijskog istraivanja. U regionu koji je duboko propatio zbog etnikih sukoba i nemogunosti da se prihvate, potuju, ili toleriu razlike, vrlo je vano prepoznavanje svih oblika iskljuivanja i diskriminacije. Senzitivno i drutveno odgovorno izvetavanje o razliitosti potrebno je svugde, ali strano iskustvo regionalnih sukoba, tokom prole decenije, ini ga neophodnim upravo u ovom delu sveta. Naravno, koliina
217
Mediji
nasilja nije bila ista u svim zemljama Jugoistone Evrope tokom devedesetih, ali je i sama geografska blizina nasilnih konflikata prouzrokovala prenoenje tragedije kroz itav region. Meutim, ak i bez tih skoranjih sukoba, svaka od ovih zemalja ima neke mrane i skrivene delove u svojoj dugoj istoriji veinsko-manjinskih odnosa. Takvi dogaaji obino nisu deo svakodnenog govora ili opteg znanja, esto su potisnuti ili izbrisani iz kolektivnog pamenja. Ovaj prirunik je posveen izvlaenju potisnutih iskustava iz nedivljivosti, slavljenju razliitosti, koje doprinose kvalitetnijem zajednikom ivotu. emu monitoring medija? Motivi za analizu medijskog rada su mnogobrojni, to ukazuje na stalni porast drutvenog interesovanja za simboliku praksu. Proizvodnjom univerzalno dostupnih poruka, mediji obavljaju jedan veoma vaan drutveni posao. Dok se njime bave, novinari imaju visok stepen profesionalne autonomije u skladu sa principima slobode tampe, ali njihov rad uvek izaziva javne debate. Nezadovoljstvo medijskim izvetavanjem se esto uje sa razliitih strana: CNN simplifikuje razumevanje dogaaja u svetu stalnim amerikanizovanjem vesti, komercijalni mediji su pristrasni, jer vie brinu o interesima oglaivaa, nego publike , srpska televizija je sluila kao medijsko orue reima i manipulisala je stanovnitvom, medijsko pokrivanje rata protiv terorizma slui interesima nacionalne bezbednosti, nautrb objektivnog izvetavanja. Ovakve kritike sugeriu da je u raspravi o medijima u pitanju mnogo vie od nadmetanja za medijsku panju. One potvruju postojanje sukoba oko resursa i to, kako tvrdi Dejms Keri (James Carey), naroito oko jednog veoma deficitarnog resursa: stvarnosti. Kao i bilo koji drugi oskudan resurs, stvarnost je predmet nadmetanja, sukobljavanja razliitih ciljeva i projekata; pridaju joj se razliita znaenja
218
i mogu-nosti, troi se i konzervira, racionalizuje i distribuira. Temeljni oblik moi je upravo mo da se definie, podeli i predstavi ovaj resurs. (Carey, 1989., str. 87) Dakle, u drutvu postoji sukob oko konstruisanja stvarnosti u smislene celine, a mediji su glavna arena na kojoj se ovaj sukob vodi, uvodei ga pravo u sredite svakodnevnog ivota. Mnogi nedavni dogaaji potvrdili su kako mediji mogu da ogranie razumevanje stvarnosti ponavljanjem uproenih pria, koje veina olako prihvata kao verni odraz stvari kakve jesu. Ove svedene prie oslanjaju se na stereotipe i ire predrasude i nekritiko miljenje. ta vie, uproene prie trae pojednostavljenu podelu na dobre i loe aktere, kao standardnu medijsku praksu razlikovanja nas i njih. Potom se vreme i panja velikoduno daju onima koji su poput nas, a da se i ne primeti koliko to istovremeno uskrauje njih. Mediji osiguravaju ovakvu nejednakost mnogim sredstvima, izmeu ostalog, ignorisanjem, nedovoljnim ili neodgovarajuim predstavljanjem. Time, u stvari, iz javnog predstavljanja iskljuuju odreene grupe, a to iskljuivanje je uvek oblik diskriminativne prakse. Ona moe da varira od upotrebe uvredljivog ili zapaljivog govora do nevidljivosti, ili od militantnog govora mrnje protiv imigranata, stranaca, izbeglica do lingvistikog poricanja, kao u sluaju korienja jezika koji spreava ispoljavanje enskosti njenim utapanjem u univerzalni muki standard, na primer. Istraivanja etnike distance pokazuju da ljudi esto imaju negativne stavove prema susednim grupama, naroito onim najbliim, ak i ako njihove lanove nikada lino ne sreu. Ili, lepe crne devojke mogu da uspeju kao modeli jedino ako odgovaraju standardima, koje dominantna bela kultura propisuje kao estetske ideale. Ponekad se diskriminacija ak proglaava braniocem tradicije, kao kad se korienje naziva Ciganin opravdava time da su se oni oduvek tako zvali. Danas je ve opte poznato da postoji pravo na jednak pristup medijima i za razne drutvene grupe ovo je bitan politiki cilj. Ali
219
Mediji
itanje medija zahteva odreeni nivo pismenosti koji se mora konstantno usavravati. Zato je medijski monitoring esto od koristi za razumevanje neadekvatnog tretmana razliitosti. Vie puta u medijskoj istoriji, upravo su rezultati analize medijskih poruka preusmerili tok kasnijih istraivanja, bacajui novo svetlo na nain na koji mediji funkcioniu. Meu najpoznatijim prime-rima su uveno istraivanje naina na koji je BBC predstavljao politike i industrijske konflikte ranih sedamdesetih, koje je izvela Glazgovska medijska grupa (Glasgow Media Group) ili istraivanje kulturnih indikatora (Cultural Indicators Project), iji su nalazi ukazali kako mediji kultiviu nasilje, ili mnotvo feministikih studija o medijima koje su otkrivale simboliko anuliranje ena. Slino kao kada je Stjuart Hol (Stuart Hall) pre trideset godina rekao vidno okiranoj BBC-jevoj televizijskoj publici da je neto radikalno pogreno u nainu na koji su crni imigranti - sa Kariba, iz Azije i Afrike - prikazani u mas-medijima (www.cronicleworld.org). Mnogo ta se od tada jeste promenilo, ali se u medijima razlike i dalje uglavnom predstavljaju kao drugost i esencijalizuju kroz stereotipe. (Hall, 1998., str.223-291). Iz ovih primera sledi da su mediji na mnogo naina izraz stvarnosti. Oni, u stvari, jesu realistini, ali, kao to Don Fiski (John Fiske) pravilno uoava u vezi sa televizijom, ne zato to reprodukuju stvarnost, to oni sasvim sigurno ne ine, nego zato to reprodukuju dominantni oseaj realnosti Realizam nije pitanje vernosti nekoj empirijskoj stvarnosti, nego je to stvar diskurzivnih konvencija, kroz i za koje se kreira oseaj realnosti. (Fiske, 1987., str.23) Ove konvencije osiguravaju granice realnosti - uobiajeno, svakodnevno shvatanje sveta i naeg mesta u njemu. Zato su kritika analiza medija i stalna javna debata o njima veoma vani. A opet, iz rezultata dobijenih monitoringom medijskog sadraja, ne mogu se izvoditi direktni zakljuci o medijskom uticaju i efektima. Novija istraivanja pokazuju da se, dok prati medije, publika ne izlae samo dejstvu njihovog sadraja. itaoci se pri
220
tumaenju vienog u mnogome oslanjaju na vlastita iskustva, pa stoga iste poruke ljudi tumae na veoma razliite naine. Zato se ne moe tvrditi ni da je korigovanje preterane ili nedovoljne prisutnosti pojedinih aktera u medijima, jedini put do ispravljanja drutvene neravnopravnosti. Ali rezultati monitoringa potvruju da je potovanje razliitosti sutinski vano za kvalitet medija. Jer, ak i kad pregovaraju o suprotstavljenim znaenjima, itaoci polaze od medijske stvarnosti kao zajednike osnove. Razlike i drugost Izvetavanje o razliitosti odnosi se na predstavljanje drugosti (osobina razliitih od onih koje mi/veina posedujemo), odnosno na osetljivost za, i , fer tretman razliitosti u medijima. Ignorisanje, potiskivanje i iskljuivanje razliitosti rezultira dominacijom veinskih grupa nad manjinskim. Posledica ovakve dominacije je diskriminacija, koja u odnosu na razliite grupe moe da se manifestuje na mnogo naina. Ali, krajnji rezultat svih tih naina je uvek isti: manjine su iskljuene iz opteprihvaenog a njihova iskustva ostaju skrivena i neprimeena. Prema mnogim savremenim teorijama, medijsko reprezentovanje se smatra centralnim za proces formiranja identiteta. Ono je takoe presudno za javnu percepciju aktera, utie na formiranje drutvenog stava prema manjinama, ukljuujui i njihovo javno prihvatanje ili odbacivanje. Zato su posledice neodgovarajueg predstavljanja i ozbiljne i velike. Neadekvatno reprezentovanje nije opasno samo zato to je neistinito, nego i zato to uverava ljude da nema nieg loeg u tome da se tako ini, odnosno da drugi ak i zasluuju da ne budu tretirani kao jednaki. Medijske predstave ponekad ak kreiraju tobonju prihvaenost, propagirajui stav da je nejednakost normalan i prihvatljiv odgovor na razliitost. Potom ak i koriste ovaj paradoks kao opravdanje za diskriminaciju, kao u tvrdnji: Romi su neobrazovani, jer njihovi roditelji ne ele
221
Mediji
da alju decu u kolu, a to je razlog zbog koga, kasnije, ne mogu da postanu ugledni lanovi drutva. Ili kao to kada Muslimane zovu Turcima, pozivajui se na prolost, u stvari alju podseanje da se u sadanjosti ne zaboravljaju, niti prataju, vekovi turske okupacije. Mediji kreiraju poeljne modele ponaanja, i utiu na naa shvatanja o tome kakvi lanovi drutva treba da budu. To se odnosi i na percepciju razliitosti. Najbolji nain da se razlike izraze, da se o njima razgovara i da se prihvate jeste javna debata, koja je podjednako vana i za pripadnike veinske i za pripadnike manjinskih grupa. Pripadnici manjinskih, drutveno podreenih grupa, esto su socijalizovani ili prihvaeni samo pod uslovom da svoj inferiorni drutveni status prihvate kao normalan, kao prirodno stanje stvari. Iako nezadovoljni time, i sami imaju problem da prevaziu, a nekad ak i da razumeju, da svoju ulogu rtve internalizuju kao zasluenu. Duga istorija diskriminacije, koju strpljivo dokumentuje enski pokret, svedoi koliko je teko razbiti ovaj zaarani krug. Medijska jednakost manjina ne ogleda se se samo u koliini njihove ne/zastupljenosti. Ona podrazumeva sloeni set uslova koji garantuju jednak pristup i fer tretman svih aktera. Oni kojima je uskraeno fer izvetavanje, lieni su aktivnog uea u drutvu. Posledice ovakvog iskljuivanja su naroito znaajne ako je ono sistematsko. Iskljuivanje definie normu, opte prihvaeni standard, koji veoma oteava izraavanje, pa ak i pojavu, bilo kakvog alternativnog pristupa, kulture ili obrasca ponaanja. Medijske slike mogu na mnogo naina da doprinesu da se ovakav status quo odri: od ignorisanja pripadnika manjina, nepridavanja vanosti njihovim stanovitima, do stalnog predstavljanja u drutveno beznaajnim ulogama, ili ak otvorenog propagiranja netolerancije i pozivanja na neprijateljski stav prema njima. Medijske predstave mogu ak i da etnifikuju pojedine teme, i da izoluju manjine, bavei se njima iskljuivo u kontekstu odreenih problema, a uskraujui im pojavljivanje u svim ostalim temama. Iz takve perspektive, medijske slike nesumnjivo govore mnogo vie od onoga
222
to im je vidljivi, svakodnevni sadraj - one su svedoanstvo o prihvatanju i odbacivanju, svedoanstvo o nainu na koji se drutva samopredstavljaju. Diskriminacija je praksa ouvanja nepravde i nejednakosti. Od optih tema do lokalnih znaenja, u stilu, retorici, argumentima, koji se koriste u modelima komunikacije, svuda nailazimo na sveoptu strategiju pozitivnog samo-predstavljanja nas i negativnog drugo-predstavljanja njih. Takve strategije, oito, nisu samo u domenu mentalnog One moraju da se shvate kao socio-kulturni i politiki oblici interakcije u drutvenom kontekstu etnike nejednakosti, odnosno kao uvebavanje i reprodukcija moi dominantne grupe. (van Dijk, T.,1997. str.175) Diskriminacija osigurava prihvatanje drutvenih nejednakosti tako to ih opravdava, ini ih prihvatljivim i normalnim. Ali predrasude u medijskoj praksi mogu da se promene. Da bi se to i dogodilo, neophodna su precizna i kritika istraivanja o kvalitetu medija. Sistematskom analizom medija mogu da se uoe modeli diskriminacije, ne samo kao pojedinane pojave, nego kao koegzistentni obrasci selekcije i predstavljanja . U tom poslu analiza sadraja je vano analitiko sredstvo - ona identifikuje merljive dokaze medijskog rada do kojih bi dola veina analitiara u istim okolnostima. Ona nije samo jedno od mnogih moguih itanja sadraja, ona je objektivizirani opis sadraja, baziran na kvatitativnim dokazima. Ali, neke aspekte sadraja nije lako pretvoriti u merljive jedinice i to je jedna od bitnih tekoa sa kojima se svaki medijski monitoring suoava. Ukupni kvalitet rezultata monitoringa, u mnogome, zavisi od toga koliko se uspeno ova potekoa razrei. Zakljuak itanje tampe je za mnoge ljude svakodnevni ritual. To je na neki nain i njihovo osnovno graansko obrazovanje. Mediji, a posebno dnevna tampa koja to ini ve vekovima, nude tumaenje
223
Mediji
dogaaja, oblike zabave, uzore ponaanja. Oni obezbeuju tekstove i slike koje ljudi koriste da mapiraju stvarnost oko sebe. Zato je veoma vano kako itamo medije. I to ne samo ono to je u njima eksplicitno napisano, nego i ono to ostaje neiskazano. Ve izborom tema i nainom pripovedanja, mediji alju implicitne poruke o onome to je drutveno dozvoljeno da se opaa, prihvata ili kritikuje. Ljudi se oslanjaju na medijske poruke - na njihove predstave dobra i zla, nas i njih, starog i novog, i normalnog i devijantnog. Kroz te predstave, mediji daju vie od informacije. Daju prie o stvarnosti, a ponekad su to prie o neprihvatanju i mrnji, prie o odbijanju da se prihvati razliitost, opovrgavanju drugih, koji odbijaju da budu kao mi. Neka od ovakvih znaenja nisu odmah uoljiva, neka se menjaju sa protokom vremena i postaju vidljiva tek u promenjenom kontekstu. Ali, na veliki broj njih koja jesu vidljiva samo se odmahuje rukom, jer su to samo rei. Po Oksfordskom reniku engleskog jezika, jedno od znaenja rei monitor jeste i naziv za vrstu gutera, koji prvi upozorava na pojavu krokodila. A isto koliko je u ivotinjskom svetu vano da se preivi opasnost od krokodila, u ljudskom svetu je vano da se preive socijalne boljke, koje se mogu preduprediti pravovremenim upozorenjima. Kao to su nedavni sukobi na Balkanu pokazali, oni koji izazivaju mrnju, tee da povrede i ponize druge, spremni su i na vie od govora. A na to su esto, svojim govorom punim mrnje, upozoravali upravo u medijima. Preveo: Miodrag Kojadinovi
224
LGBTTIQ populacija u domaim tampanim medijima 2008. godine

Dragana Vukovi Vidljivost LGBTTIQ populacije u medijima zavisi od nekoliko faktora te se i eventualne promene u ovoj vidljivosti ne bi trebalo posmatrati odvojeno od tih faktora koji utiu na prisustvo LGBTTIQ populacije i tema u tzv. javnoj sferi. Brojne aktivnosti organizacija za LGBTTIQ ljudska prava, poveana saradnja sa dravnim institucijama poput Republikog zatitnika graana i Ministarstva za ljudska i manjinska prava, sluajevi homofobinog nasilja koji su uvek ei kada je i vidljivost poveana sve je ovo uticalo na broj tekstova ali i teme kojima su se tokom 2008. godine bavili mediji kada je re o osobama drugaije seksualne orijentacije od heteroseksualne. Kada govorimo o 2008. godini i broju tekstova koji su objavljeni u domaim tampanim medijima a koje je Labris analizirao petu godinu za redom1 moemo sa zadovoljstvom konstatovati da se
1 Labris organizacija za lezbejska ljudska prava analizira ve pet godina na koji nain i u kojoj meri najitaniji domai tampani mediji izvetavaju o LGBT populaciji a poslednje tri godine je analiziran period od maja do jula meseca. Ovi meseci su odabrani kao period u godini kada su LGBT aktivisti/ kinje i organizacije za zatitu prava ove populacije najaktivniji u godini zbog obeleavanja Dana ponosa, 27. juna kao i Meunarodnog dana protiv homofobije, 17 maja. irom sveta se tokom ovog tromeseja odravaju tzv. Parade ponosa a i organizacije u Srbiji organizuju razliite aktivnosti kako bi ukazale na diskriminaciju i nasilje nad LGBT osobama te uputile politike zahteve vlasti da preduzme mere kojima bi se poboljao poloaj neheteroseksualnih osoba. U analizu su uvrteni deset dnevnika: Blic, Gazeta, Kurir, Press, Veernje novosti, 24 sata, Danas, Glas javnosti, Alo!, Politika i etiri nedeljnika: NIN, Vreme, Nedeljni telegraf i Standard. Prikupljanje tekstova i analizu, Labris izrauje u saradnji sa Medijskom dokumentacijom Ebart. LABRIS - organizacija za lezbejska ljudska prava
225
Mediji
o istopolno orijentisanim osobama, odnosno temama koje se tiu ove populacije pisalo vie nego prethodnih godina. Tako je tokom istog perioda 2007. godine, o LGBTTIQ temama i dogaajima objavljeno 268 tekstova u ukupno 8 dnevnika i 4 nedeljnika2, dok je u 2008. godini ukupno 434 teksta koji barem spominju LGBTTIQ terminologiju i/ili dogaaj. Ipak, analiza naina na koji mediji izvetavaju o istopolnoj seksualnoj orijentaciji nam ne daje puno razloga za radost jer nema previe promena u tome iz kog ugla domai dnevnici i nedeljnici prilaze ovoj temi. U tom smislu, u ovom tekstu e se, izmeu ostalog, nai podaci o rubrikama u kojima su tekstovi o LGBTTIQ populaciji objavljeni, temi tekstova, sagovornicima/icama u tekstovima, kontekstu u kojem je prikazana istopolno orijentisana populacija. Najvie je o istopolno orijentisanoj populaciji pisao list Danas 67 tekstova, sledi Blic sa 57 objavljenih tekstova a zatim Politika u kojoj je 56 takvih tekstova. Najmanje tekstova od dnevnih listova objavio je 24 sata a kad je re o nedeljnicima - najvie je LGBTTIQ tema i/ili terminologija pominjana u dnevniku NIN 9 tekstova, sledi list Vreme sa 6 objavljenih tekstova a po 4 imaju Standard i Nedeljni telegraf. Pozitivna tendencija da se LGBTTIQ teme obrauju kao dominantne u tekstu a ne da se samo uzgred spominju, nastavljena je i tokom 2008. pa tako ak 67% tekstova ima LGBTTIQ populaciju/dogaaj kao dominantnu temu dok se u ostatku tekstova ona uzgred spominje - dakle sporedna je i nije glavna tema teksta. Od prva tri dnevna lista, koja su najvie pisala o LGBTTIQ temama, najvie tekstova u kojima je LGBTTIQ tema dominantna ima Blic - ak 72% textova koji spominju LGBTTIQ populaciju su oni u kojima je ova tema jedna od fokusa texta. Kad je re o
2 U analizi od 2007. godine nisu praeni dnevnici Gazeta i Alo! LABRIS - organizacija za lezbejska ljudska prava
226
listu Danas, 55% tekstova imaju za temu kao glavnu LGBTTIQ populaciju, dok Politika od ukupno 56 tekstova, koji barem spominju LGBTTIQ populaciju, ima 42% u kojima je fokus istopolno orijentisana populacija. Najzanimljiviji podatak se odnosi moda na dnevni list 24 sata u kojima se u ukupno 17 tekstova govori o osobama drugaije orijentacije od heteroseksualne i svih 17 tekstova ima za fokus teksta ovu tematiku. Kada je re o nedeljnicima najvie je kao glavnu temu u tekstovima koji spominju LGBTTIQ populaciju imao nedeljnik Standard iako je u ovom listu objavljeno manje tekstova nego u nedeljnicima NIN i Vreme, tekstovi se, kada se uopte bave ovom temom, u 75% bave temom kao dominantnom, ne uzgred pominjanjem. Kada je re o rubrikama iako se generalno poveao, kao to je ve pomenuto, broj tekstova koji za mesto deavanja imaju Srbiju, ipak ak 107 ili 24,7% tekstova pripada rubrici Spoljna. Jedan tekst vie, tj. 108 ukupno, je deo rubrike Zabava. I dalje zabrinjava podatak da se u rubrici Drutvo, tema seksualne orijentacije vrlo slabo obrauje pa je u njoj 39 ili 9% tekstova, to govori o nainu na koji se izvetava o jednom od osnovnih ljudskih prava. Ohrabruje podatak da od ukupnog broja tekstova objavljenih u svim analiziranim novinama vie je onih koji imaju za fokus LGBTTIQ temu nego onih koji je samo uzgred spominju. Tako je ak 292 ili 67% tekstova koji govore o LGBTTIQ temi kao glavnoj. Kada je re o veliini tekstova, i u ovogodinjoj analizi je najvei broj malih tekstova 24% dok je velikih samo 10% a veoma velikih jo manje 2%. Naslovi tekstova su u najveoj meri informativni i upuuju na sadraj samog teksta 47% ali i dalje postoji znaajan vroj tekstova (5%) koji otvoreno negativno imenuju i govore o istopolno orijentisanim osobama.
227
Mediji
Kao i prethodnih godina, veliki broj tekstova ostaje nepotpisan pa je i ove godine tako 109 ili 25% je tekstova koje su delo nepoznatog autora/autorke. Ako analiziramo posebno tekstove iji je fokus bio na LGBTTIQ populaciji ubedljivo je najvie onih koji su za temu imali odnos prema lezbejskoj i gej populaciji 85 ili 29%, slede teme koje se tiu privatnih ivota, afera i skandala 45 ili 15%, zatim teme koje su iz oblasti kulture, zabave i estrade 41 ili 14%. Odravanje Eurosonga u Beogradu, odnosno povezivanje oboavatelja ove manifestacije sa gej populacijom - rezultiralo je time da je veliki broj tekstova o ovom takmienju pominjalo istopolno orijentisanu populaciju takvih tekstova je 30 ili 10%. Vaan pokazatelj o tretmanu LGBTTIQ populacije u domaim tampanim medijima je i podatak o tome ko je izvor informacija u tekstovima koji se bave seksualnom orijentacijom koja je razliita od heteroseksualne orijentacije. Analiza tampanih medija tokom tri meseca 2008. godine pokazuje sledee najee su to bili sami mediji, novinari/ke i novinske agencije (49%), zatim sami/e uesnici/ce dogaaja, slede aktivisti i aktivistkinje tj. nevladine organizacije za LGBTTIQ prava 10%. Iako su nevladine organizacije za LGBTTIQ prava najvie puta, otkad Labris prati izvetavanje tampanih medija, izvor informacija, zabrinjava da je ak i ove godine vei broj npr. javnih linosti koje su iznosile svoj stav prema istopolno orijentisanim osobama od same LGBTTIQ zajednice, to nas upuuje na zakljuak da su drugi vie pozvani da gvovore o gejevima i lezbejkama od njih samih i da lezbejska i gej populacija nema puno prostora za samoidentifikaciju. Da pravo na seksualnu orijentaciju jo uvek nije ulo u agendu vanih tema kojima se bave politiari u Srbiji potvruje injenica da su u samo 5% tekstova izvor informacija politike partije, dravnici i zvaninici.
228
Kada je re o stavu izvora informacija u tekstovima sa LGBTTIQ temom kao dominantnom i tu su stvari ostale nepromenjene pa je neutralan stav o LGBTTIQ populaciji najei u ak 196 ili 67% tekstova. Pozitivnih stavova izvora informacije nalazimo u 21 tekstu ili 7% a negativnih stavova je vie od pozitivnih - 10%, slino kao i prethodne godine3. Dobra vest je sigurno i podatak da se broj skandaloznih i seksualizovanih ilustracija koje idu uz tekstove sa LGBTTIQ tematikom sveo na minimum i samo je jedan takav tekst, tj ilustracija4. Ostale ilustracije upuuju na sadraj samog teksta a est je sluaj da tekstovi nemaju ilustraciju i takvih tekstova je 106 ili 36%. Zanimljiva je informacija i na koji nain su u tampanim medijima predstavljen LGBTTIQ nevladine organizacije, na koji LGBTTIQ pojedinci a kako je pak kontekstuirana LGBTTIQ populacija u celini. LGBTTIQ nevladine organizacije se pojavljuju u 36 tekstova i najee je kontekst u kojem se spominju neutralan u 31 tekstu (87%). Ipak, dok su nevladine organizacije za promociju LGBTTIQ ljudskih prava pozitivno kontekstuirane samo jednom (2%), u 4 teksta (11%) se one spominju u negativnom kontekstu. LGBTTIQ pojedinci i pojedinke su spomenute u 116 tekstova i u 105 (90%) tekstova su spomenuti/e u neutralnom kontekstu, a u pozitivnom i negativnom kontekstu jednak broj - u 4 (3%) teksta. Kada je pak re o populaciji u celini, od 156 tekstova u kojima se ona tako spominje, u 103 (66%) je kontekst neutralan, pozitivan u
3 Tekstova u kojima je izvor informacija imao negativan stav o LGBTTIQ populaciji bilo je 11%, dok se pozitivan stav izvora informacija pojavljivao u 8% tekstova. 4 U analiziranom periodu iz 2007. godine, bilo je dva ovakva teksta a podseamo tada je uzorak koji se pratio bio manji za dva dnevna tampana lista. LABRIS - organizacija za lezbejska ljudska prava
229
Mediji
16 (10%) tekstova a negativan u ak u 37 (24%). Od ovih 37 tekstova u kojem je LGBTTIQ populacija spomenuta u negativnom kontekstu u 5 tekstova je re o veoma negativnim konotacijama. Ovakvi rezultati nam pokazuju da se najvie negativno kontekstuira celokupna LGBTTIQ populacija a da se broj takvih tekstova smanjuje kada se akteri konkretizuju i postanu manje apstraktni pa je mnogo manje tekstova u kojima se negativno kontekstuiraju pojedinci/ke tj. odreene nevladine organizacije za promociju prava na seksualnu orijentaciju. Kada je re o terminologiji koja se koristi za imenovanje istopolno orijentisanih osoba, rezultati pokazuju da su gej mukarci mnogo vidljiviji i zastupljeniji5, da su ene drugaije orijentacije od heteroseksualne gotovo nevidljive a da su mukarci ti koji se najee spominju i o kojima se najvie pie. Takoe, muki nazivi se koriste i kad se termin koristi da oznai celokupnu LGBTTIQ populaciju, dakle i na mukarce i na ene i na transeksualne osobe... Tako se nazivi koji oznaavaju iskljuivo pripadnike gej, muke populacije (i oni prihvatljivi i oni pogrdni - homoseksualac, gej, peder, homi...) - koriste ak etiri puta vie od onih koji oznaavaju iskljuivo enu (lezbejka, lezbejura, lezbo...), osamnaest puta vie od termina koji oznaavaju transrodne osobe (transeksualne, transvestite i transrodne) a etrdeset puta vie nego to se spominju rei koje upuuju na biseksualne osobe6. Pogrdni i uvredljivi termini kojima su nazivani pripadnici/ce LGBTTIQ populacije u analiziranim dnevnicima i nedeljnicima su: greka prirode, izabranici greke prirode, ruiasti, nakaze, nastrani, nastrani i bolesni, promiskuitetni, satansko okupljanje, radioaktivni gejevi, lezbaa, lezbejure, lezbo, pederina, homi.
5 Gej mukarci su najvidljiviji pa su brojniji i pogrdni izrazi koji se koriste da bi se oni imenovali. 6 Od cele LGBTTIQ populacije, tokom tri analizirana meseca, samo interseksualna osoba/populacija niti jednom nije spomenuta LABRIS - organizacija za lezbejska ljudska prava
230
Neki od korektnih izraza koji su koreni od strane novinara/ki su: homoseksualci, gej, queer, lezbijska veza, transseksualac, istopolne veze, homofobija, biseksualac. Poreenjem rezultata dobijenih analizom tampanih medija ranijih godina i onih iz 2008. godine, stie se utisak da se situacija menja na bolje kada je re o zastupljenosti LGBTTIQ populacije tj. tema koje se tiu ove drutvene grupe. Analiza pokazuje da je tekstova o LGBTTIQ osobama vie i da je rad nevladinih organizacija za zatitu prava ove populacije takoe vidljiviji, tj. da su one ee izvor informacija. Iako nam predstoje veliki napori da se pravo na seksualnu orijentaciju nae ravnopravno na drutveno-politikoj agendi sa drugim ljudskim pravima moramo prvobitno osigurati prisustvo ove teme a zatim vie raditi na nainu na koji se mediji bave tom temom. Ako se sloimo da je vidljivost odreenih osoba i njihov glas koji se uje, u ovom sluaju pripadnika/ca LGBTTIQ populacije, preduslov za prepoznavanje i reavanje odreenog drutvenog problema, u ovom sluaju homofobije, diskriminacije i nasilja onda moemo rei da smo na dobrom putu ka drutvu u kojem e mediji profesionalnim i odgovornim novinarstvom uticati na poboljanje poloaja manjinskih grupa.
231
232
IX
KNJIEVNOST
233
234
alosna drava
Lesli Njumen za moje prijatelje u Oregonu i Koloradu Nasilna reakcija izgledala je kao udarac biem: neoekivan, iz vedra neba, neverovatno bolan udarac, koji je irom otvorio nae oi, okrenuo nae glave i brzo nas obeshrabrio, okreui nas u krug, dok se zaslepljeni nismo zaustavili, protresli ruke, duboko uzdahnuli i polako krenuli na dug, dug put ispred nas... Amanda Edvards je gubila strpljenje. Danas je morala na vreme da stigne na posao i dok je sipala Ninda kornjae cerealije u Meganinu iniju sa slikom Berta i Ernija, pitala se, milioniti put, zato Adam ponekad ne odvede dete u obdanite. Ne svaki dan, kao to neke supruge insistiraju, ne ak ni svaki drugi dan. Samo u dane, kao to je ovaj, kada je pred celim odborom imala zakazanu najveu prezentaciju u svojoj karijeri. Ali Adam nije hteo ni da uje za to. Boe sauvaj da on stigne u kancelariju, dok mu suze i slina kaplju sa njegovog svee ispeglanog odela. Amandu je brinulo to je Megan jo uvek plakala, svaki put kad bi je ostavila u obdanitu, mada ju je Deki, njena vaspitaica, sto puta uveravala da je to normalni deo jutarnje tranzicije. Megan bi obino i bila dobro, ak i pre nego se Amanda udalji kolima od obdanita. Deki bi okretala Megan, dok joj ne bi izmamila smeh, i onda bi je namamila unutra nekom igrakom: utim kamionom, punjenim pingvinom ili slagalicom sa slikom dva upava medveda. Ponekad je Amanda mislila da Deki bolje poznaje njenu erku od nje same, ali nema veze, za to je bila plaena. Hajde Megan, idemo duo. Amanda je zgrabila svoju akt-tanu i dodala Megan njen ranac u obliku arene bube. Privezala je dete u njeno sedite u kolima i krenula, podseajui se da ponovo
235
Knjievnost
pregovara sa Adamom o jutarnjoj rutini. Mnogi drugi oevi su dovodili svoju decu u obdanite, razmiljala je dok je vozila, primeujui da je guva u saobraaju neobino mala, blagoslov. Moda e razgovarati sa Adamom veeras, posle veere. Nije bilo vremena ovog jutra, Amanda je pomislila kako se i ne sea da je ovog jutra videla Adama. Mada to nije bilo neobino. Kao kroz maglu seala se poljupca u obraz i senke na vratima, mnogo pre nego to ju je probudila zvonjava budilnika na njenoj strani kreveta. Tipino, pomislila je Amanda. Tako mi i treba kad sam se udala za nekog kome je posao vaan koliko i meni. Hajde duo, idemo da naemo Deki. Amanda je odvezala Megan, koja je potrala u dvorite obdanita i onda zastala. Nova ena je ekala ispred. Hriste, zamena ba danas od svih dana? Amanda je uzdahnula i klekla, molei se da joj se arape ne pocepaju. Megan, Deki nije ovde danas. Ova dama e brinuti o tebi i sigurna sam da e se Deki vratiti sutra. Uh... ne ba, rekla je ena. ta?, Amanda je zastala, drei jednu ruku oko Meganinih ramena. Deki je otila, rekla je ena. Otila?, ponovila je Amanda. uli ste za novi zakon koji proteruje gej mukarce i lezbejke iz drave? Pa, uh, Deki je otila jutros. Deki je otila?, ponovila je Amanda, ne sluajui ostatak onoga to je reeno. Pa, kako se ti zove? Suzan. Megan, duo, ovo je Suzan i ona e biti tvoja nova vaspitaica. Uh... ne ba, rekla je ena ponovo. Radimo sa pola osoblja i moemo uzeti samo polovinu dece. Dravni zakon: odnos dece i vaspitaica ne sme biti vei od jedan prema etiri. Plaim se da vie nemamo mesta. ta?, Amandin glas je zakripao. Ali ja moram na posao danas. Imam izuzetno vaan sastanak. I platila sam za ceo mesec!
236
ao mi je. Suzan je slegla ramenima i otila da saeka sledeeg roditelja sa detetom, koji nita ne sumnja. Hriste. Amanda je zatresla glavom i uhvatila erku za ruku. Hajde Megan, idemo kod bake. Sreom, Amandina majka nije imala nikakve planove za danas i bila je srena da priuva svoju unuku. Mama e se vratiti oko est sati. Amanda je otrala nazad do kola i odjurila do kancelarije. Bil, izvini to kasnim, rekla je utravajui u konferencijsku salu. Ali je sala bila prazna. udno, pomislila je Amanda idui ka Bilovoj kancelariji. Pronala je svog efa kako sedi za stolom sa glavom naslonjenom na ruke. Bil, jesi li dobro?, Amanda ga je potapala po ramenu. ta se desilo sa sastankom? Oh, Amanda. Bil je zavrteo glavom kao da je pokuavao da se probudi. Ovo je neverovatno. Preko noi je pola prodajnog osoblja otilo. Otilo. Da ne spominjem knjigovoe, efove odeljenja, Hriste, ak i potpredsednika. Kako da vodim kompaniju? Bil, o emu pria? Amanda se pitala da li njen ef ima nervni slom. Ne bi bio prvi koji je popustio pod ovakvim pritiskom. Amanda, zar ti ne ita novine? Zna da su doneli zakon koji homoseksualnost proglaava ilegalnom i da su prognali homoseksualce iz drave. Pola kompanije je otilo. Otilo. Kad se jutros nisi pojavila, poeo sam da se pitam. Oh Bil, ne budi smean. Imala sam problema u Meganinom obdanitu. Amanda je stavila ruke na kukove. Hoe li da preemo beleke za sastanak? Ma ta to vredi? emu to? Bil je provukao prste kroz kosu. Ja sam propao. Gotov sam. Bil, pa moemo mi to. Niko nije nezamenljiv. Hajde da samo... Amanda, zatvaramo kancelariju za danas. Idi kui. Ali Bil, Amanda je otvorila svoju akt-tanu. Radila sam na ovim izvetajima vie od mesec dana. Mislim da ne...
237
Knjievnost
Uzmi slobodan dan, Amanda. Bilov glas je bio vrst. Ne mogu da upravljam brodom bez posade. Sranje. Amanda je pokupila svoje stvari i lupajui potpeticama niz hodnik otila u svoju kancelariju. Pozvonila je svojoj sekretarici, ali niko nije odgovarao. Ceo mesec rada ni za ta. Sela je za svoj sto i ponovo ustala. Oh, doavola s tim. Bil je rekao da uzmem slobodan dan i uzimam slobodan dan. Amanda se vratila u auto i upalila ga, a da nije znala kuda e. Naravno mogla bih da uzmem Megan od mame, pomislila je, ali je brzo odbacila tu ideju. Kada sam poslednji put imala ceo dan za sebe, pitala se Amanda. Bez posla, bez Adama, bez Megan, samo moj. Kakva ideja. Amanda je ukljuila radio i poela da pevui, dok je izlazila sa parkinga. Malo u se zabaviti danas, mislila je, vozei ka trnom centru. Prvo u otii kod frizera, pa kod manikira, onda malo u kupovinu, pa na ruak u onaj kafe gde imaju divne grke kolae... Doavola, mogla bih se i navii na ovo. Amanda je parkirala i otvorila vrata frizerskog salona. Zdravo Dona, rekla je recepcionarki. Znam da nemam zakazano za danas, ali da li bi Brajan mogao nekako da me ubaci? Prilino sam fleksibilna, imam slobodan dan. Kad god ima slobodan termin. Brajan je otiao, duo. Donin glas je bio nejasan od plaa i podigla je svoje crvene oi sa razmazanom maskarom ka Amandi. Otiao? Otiao je jutros. Zato? Zato? Zato to su ljudi u ovoj glupoj dravi glasali da odstrane njega i njegovu vrstu, eto zato. Njegovu vrstu? Ma, o emu pria? Znala si da je Brajan gej, Amanda, zar ne? Brajan? Amanda je podigla glas za oktavu. Ali on je bio tako sladak! I... i flertovao je sa mnom! Mislila sam da je on zavodnik. Dona se nasmejala i njene oi su se napunile suzama. Brajan je flertovao sa svim to mrda i sa nekoliko stvari koje ne mrdaju.
238
Uzdahnula je i pogledala u knjigu za zakazivanje. Ne mogu nikako da te uguram danas, Amanda. Svi su prebukirani Brajanovim muterijama. U redu je. Amanda je odmahnula rukom ispred lica, kao da je pokuavala da otera neto. Brajan, homoseksualac? Brajan ije bi magine ruke oterale sve brige dok joj amponira kosu i koje bi je sa toliko mnogo brige frizirale da se uvek oseala lepom kad bi izala iz salona? Ponekad se ak i alila sa svojim prijateljicama da je odlazak kod Brajana bolji od seksa, i ee nego to bi volela to da prizna, Amanda je zamiljala kako bi bilo da spava sa Brajanom. Ako je on svojim snanim, sposobnim prstima mogao da uini da se samo njen vrh glave osea tako voljenim... Amandino grlo se steglo i pomalo je oseala muninu. Jesi li dobro duo? Donin glas trgao je Amandu iz misli. Da, dobro sam,, rekla je odseno. eli li da potpie peticiju? Dona je mahnula papirom ispred njenog lica. Uh, razmisliu o tome. Amanda nikad nije nita potpisala. To je suvie opasno. Sledee to zna je da su ti pred vratima FBI, CIA ili IRS. Pozvau da zakaem sledee nedelje, Dona. Amanda je brzo izala iz salona kroz zadnji izlaz koji vodio u trni centar. Mnoge radnje su bile zatvorene, a one koje su bile otvorene su, oigledno, imale manjak osoblja. Kako je jutro odmicalo, redovi ispred kasa su rasli, a kupci su postajali sve nestrpljiviji. Amanda je ekala pola sata u Filenovoj radnji da plati plavi svileni al, a u delikatesnoj radnji za kafu, gde je volela da kupuje svoj uvozni aj, nije mogla da pronae nikoga. Njena omiljena cveara je bila zatvorena, a prodavaica u knjiari, gde je Amanda volela da cunja, imala je pune ruke posla pokuavajui da zavede red ispred svoje kase. Amanda je primetila dvoje tinejdera kako u zadnjem delu knjiare kradu knjige i stavljaju ih u svoje raneve i brzo je izala, dok joj je srce lupalo u grudima. ta je sledee, pitala se, pljake i neredi kao u Los Anelesu?
239
Knjievnost
Amanda se vratila svojim kolima i krenula kui. Trebao joj je benzin, ali je red bio toliko dugaak, a prodavac oigledno iscrpljen da se predomislila i nastavila put. Zastala je kod samoposluge da kupi mleko za kafu. I ponovo, samoposluga je oigledno radila sa pola ili manje osoblja, ali je Amanda ekala. Neverovatno, rekla je sama za sebe dok je stajala u redu. ta se ovde deava? Zar su homoseksualci vodili itav ovaj grad? Moj zubar je bio jedan od njih, moete li da poverujete u to? ena ispred Amande se okrenula. Trebalo je jutros da mi isti koren zuba. Imate li pojma koliko je teko pronai dobrog zubara? Misli da ti ima problema? Amanda se okrenula da vidi enu iza sebe koja je drala glavicu brokolija. Moj agent za nekretnine je otiao. Otiao, usred prodaje nae kue. ta da radimo sad? Ve smo kupili drugu kuu. Moj mu je rekao da treba da ga tuimo, pa sam nazvala svog advokata, ali pogodite ta se desilo? I on je otiao. Ma ta je s vama, ljudi? Mlada ena iz sledeeg reda gestikulirala je pakovanjem jogurta. Samo o sebi mislite. To su ljudska bia o kojima mi priamo ovde, ljudska bia koja su morala da napuste svoje domove, svoj posao... Ja mislim da je to blagoslov, mukarac iza nje je skoio. Sada emo zaustaviti AIDS i zlostavljanje dece. Ma hajde, molim te, procedila je ena sa jogurtom. Trebalo je da vide da im se to sprema, rekla je ena ispred Amande. Taj zakon je ekao mesecima na usvajanje. Trebalo je da odu dok su jo imali dosta vremena. Niko nije verovao da e biti izglasan, rekla je tiho mlada ena. Nismo eleli da verujemo. Odbijali smo da poverujemo, kao i Jevreji u nacistikoj Nemakoj. Kako se usuuje da to uporeuje? viknuo je mukarac. Moj otac je umro u tim logorima smrti... Dobili su ono to su zasluili. Ko, Jevreji? mukareva pesnica se podigla.
240
Ne, pederi. Muka mi je od njih. Drago mi je da su otili. Gomila komunistikih lezbejki. Umuknite! Svi ste vi gomila netolerantnih, glupih morona punih predrasuda, povikala je mlada ena. Ona mora da je jedna od njih! Neko je zgrabio enu za ramena, jogurt je ispao i prosuo se po zemlji. Pozovite vlasti. Pozovite policiju! Pustite me! Pustite me! ena se otimala i Amanda je gledala kako su se, naizgled, ni od kuda pojavila dva mukarca u uniformama i odveli je. Iznenada Amanda nije mogla vie da podnese da bude tu ni minut due. Istrala je napolje, isputajui mleko u urbi, i odvezla se kui u zaprepaenju. Zar su svi poludeli? Ula je u kuu i zakljuala vrata za sobom. Zatiena od ostatka sveta, Amanda je sebi skuvala olju crne kafe i samo je zurila u nju. Kakav udan dan. Trebalo bi da pozovem Bila u kancelariju, pomislila je, prinosei telefon do kuhinjskog stola i predavajui se svojim radnim navikama. Ali nekako je podizanje prstiju da se okrene broj izgledalo kao previe truda. Mogla je naravno da pozove Adama, ali je on mrzeo da ga prekidaju na poslu. On bi je uvek zvao u kancelariju tano u dva kad bi se vratio sa ruka, da vidi ta ima za veeru i da avrljaju o dosadnim stvarima, kako to rade muevi i ene, a oni se zakleli da nikad nee upasti u to: Jesi li uzela moje koulje sa hemijskog? Sea se da je veeras roditeljski sastanak u Meganinom obdanitu? Mada je Amanda mislila da su beskrajni detalji iz njihovog ivota beznadeno trivijalni i dosadni, u svemu tome postojala je i uteha, uteha za kojom je udela, naroito danas kada je ceo svet otiao doavola. Ali bilo je tek neto malo posle jedan, morala je da eka itav sat i ak kad bi reskirala da se Adam iznervira i pozvala ga, ne bi ga pronala. Odlazio je svakog dana na ruak u 12.30 i vraao se u dva. Bio je toliko predvidljiv da je Amanda mogla da navije sat po njemu.
241
Knjievnost
Amanda je odnela telefon u dnevnu sobu i ukljuila TV da eka Adamov poziv. Naravno da e je pozvati kod kue kad shvati da nije na poslu. Bog samo zna ta se deavalo na njegovom poslu. Amanda je etala po kanalima da joj proe vreme i onda se nasmejala u sebi. Ko bi mogao da me zamisli kako sedim pored telefona usred radnog dana, ekajui da me pozove mu kao neka zamiljena tinejderka, mislila je dok se smetala u fotelju sa oljom mlake kafe i daljinskim upravljaem. Poele su vesti i Amanda je fascinirana gledala kako mikrofone uperuju u uplakana lica. Moj sin je otiao. Nisam ni znala da gej. Moja erka je otila rano jutros. Pomogla sam njoj i njenoj ljubavnici da se spakuju. Moj ef je zatvorio radnju. Nisam ni sanjala da bih zbog ovoga mogla da izgubim posao. Operacija kolena mog ujaka je morala biti odloena, dok ne pronau drugog specijalistu. Amanda je prebacivala sa kanala na kanal, ali je svuda bilo isto: intervjui sa zaprepaenim i oajnim roditeljima, sestrama, braom, kolegama, ak i sa enom koja je, izmeu jecaja, izjavila da je zabrinuta za svoju baku, koja je bila prinuena da ode. I naravno da bi izbalansirali vesti, reporteri su morali da intervjuiu i ljude kojima je bilo drago da su se oslobodili tih ivotinja, kako je rekao jedan mukarac. Ali ak je i on morao da prizna da je zapanjen ogromnim brojem ljudi koje je ovakav sled dogaaja pogodio. Vesti su se zavrile pozivom reportera da ljudi ostanu u svojim kuama i da izlaze samo ako je to neophodno, jer kad padne no, sigurno e biti nasilja. Sa toliko mnogo radnji koje imaju manjak osoblja ili su naputene, pljakai e sigurno izai u punoj snazi, kad se spusti zavesa mraka. Dolazi i nacionalna garda. Dok je Amanda zurila u TV ekran u neverici, zazvonio je telefon i ona je skoila. Tano je dva, po rasporedu. Bar na neke stvari u ovom svetu moe da se rauna. Adame, zaplakala je u slualicu. Veruje li u ovo ludilo? Morala sam da odvedem Megan kod svoje majke jutros i Bil me je poslao kui i...
242
Amanda, sluaj me, prekinuo ju je Adam. Ne mogu dugo da priam, ljudi ekaju na telefon... ekaju? Sve je toliko ludo! Gde si ti? Upravo sam preao granicu. Nisam eleo da ti kaem na ovaj nain, ali sada ne mogu nita da promenim. Moda je i bolje ovako, da ne moram vie da laem. Nemoj misliti da te nisam voleo Amanda, jer jesam, i Megan takoe, Boe, ona mi je sve, ali ovo je oduvek bilo u meni i... Adame, ma o emu pria? Amanda, zaljubljen sam u Defrija, zna, sa posla. To traje samo nekoliko meseci, ali u svom srcu znam da je to prava stvar. Hteo sam da skupim hrabrost da ti kaem to, nekako, ali onda se desilo ovo... Kad e doi kui na veeru? pitala je Amanda, nosei bei-ni telefon nazad u kuhinju. Otvorila je vrata friidera. Ako sad izvadim meso, mislim da e se odmrznuti do veeras. Amanda, sluaj me. Neu doi kui na veeru. Ne mogu. Pozvau te sutra kad stvari ne budu tako lude. Jesi li zvao automehaniara zbog mojih kola, Adame? Jo uvek imaju taj udan zvuk kad menjam brzinu... Amanda, molim te. Zaboravi kola. Pokuavam da ti kaem neto. Ja sam gej. Ja sam homoseksualac. Zaljubljen sam u Defrija Bluma. Neu doi kui. Oh moj Boe. Dok je Amandin mozak najzad registrovao rei njenog mua, veza se prekinula. Adame?, proaputala je ispu-stajui telefon na pod. Adame? Amanda se sruila na stolicu. Njen Adam je gej? Njen mu je homoseksualac? Njen mozak se brzo vratio na poslednji put kad su imali seks, ali, iskreno, nije se mogla setiti kad je to bilo. Pa, rodila je Megan, zar ne? To valjda dokazuje neto, mada Amanda nije bila sigurna u to. Iznenada je vie od ieg elela da je njena erka tu sa njom. Zgrabila je kljueve od kola i onda se zaledila. ta da kae svojoj majci? Pa i svima drugima, kad smo ve kod toga? Kako da otplati hipoteku? Uz koga da se privije
243
Knjievnost
nou? Uz koga se dosad privijala? Njen Adam, koji je bio predvidljiv, kao injenica da e ujutru Sunce izai i uvee zai, sa svojim pozivima u dva, sa svojim tenisom ponedeljkom, sa poljupcem u obraz za laku no, svako vee, tano u 11.30, upravo kad poinje Tonight Show, njen Adam je gej? Amanda je zgrabila novanik sa kuhinjskog stola i skoro stigla do vrata, pre nego to su se njena kolena oduzela i ona se onesvestila u hodniku. Kroz celu dravu ljudi su otkrivali ono to smo mi oduvek znali: da svako ima gej mukarce i lezbejke u svojim ivotima. Ali nije vano. Preko granice, uli su se oduevljeni uzvici: Ti? Ti? Ne, ne mogu da verujem. Ti? Ti? Uvek sam se pitala. O moj Boe, ti? I nae suze, bes i strah povukli su se pred radou, kada se sa neijeg radija ulo I Am What I Am i zatim We Are Family, dok smo grlili jedni druge i igrali u neverovatno velikom broju, pre nego to smo krenuli napred, jaki, ponosni i odluni da preivimo. Izvor: EVERY WOMANS DREAM, short fiction by LESLEA NEWMAN, New Victoria Publishers, Inc.1994., SAD. Prevela: Danijela ivkovi
244
X
OMLADINA
245
246
Obrazovanje: Uenici i uenice gejevi i lezbejke; Razvijanje jednakih mogunosti

Primeri dobre prakse u Republici Irskoj i na meunarodnom nivou
Uvod Problemi sa kojima se suoava mlada gej populacija u obrazovnom sistemu u Irskoj i na meunarodnom nivou nailaze na sve vee razumevanje. Prema studiji Combat Poverty Agency (Agencija za borbu protiv siromatva) pod nazivom Siromatvo: Lezbejke i gej mukarci (1995), ovi problemi, koji ukljuuju nasilje i ikaniranje, izolaciju, depresiju i nedostatak samopouzdanja, u nekim sluajevima za posledicu imaju slab uspeh u obrazovanju i/ili rani prekid kolovanja. Studija, takoe, otkriva da oni koji su imali probleme u koli o svojim iskustvima nerado razgovaraju sa drugima, pogotovo ne sa zvaninicima. Sada se ukazala znaajna prilika za razvijanje delotvornih strategija kojima bi se ovi problemi reavali. Akt za jednakost pri zapoljavanju (The Employment Equality Act) - iz 1998. i Zakon o jednakom statusu (The Equal Status Bill) iz 1999., koji e uskoro biti upotpunjeni i dovreni, meu kategorijama za zatitu od diskriminacije sadre i seksualnu orijentaciju. Akt za jednakost pri zapoljavanju zabranjuje diskriminaciju tokom strunog usavravanja i pripravnikog staa. Zakon o jednakom statusu e biti od posebnog znaaja za obrazovanje, jer ukljuuje zatitu od uznemiravanja u kolama, koja podrazumeva i uznemiravanje zasnovano na stvarnoj ili pretpostavljenoj seksualnoj orijentaciji.
247
Omladina
Nalogom o jednakosti (The Equality Authority), donetim 1999. kako bi se sprovodilo zakonovodstvo u toj oblasti, ustanovljena je Savetodavna grupa sa zadatkom da vlastima upuuje savete pomou kojih bi se, na odgovarajui nain, suprotstavile diskriminaciji zasnovanoj na seksualnoj orijentaciji. Grupa ukljuuje predstavnike lezbejske i gej zajednice, saradnike iz drutva i kljunih ministarstava, ukljuujui Ministarstvo prosvete i nauke. Znaajni pomaci se mogu uoiti i u samom sistemu obrazovanja. Oni ukljuuju vee insistiranje na principima jednakosti i partnerstva i fokusiranje na nedostatke u obrazovanju. Pored ovih principa, razvijene su razliite politike i programi kojima se promovie bezbednije okruenje za uenje, uz podrku i mere u borbi protiv maltretiranja, a radi se i na samopouzdanju dece. Jednako je vana i vea otvorenost prema seksualnosti, koja se ogleda u programima poput odnosi/ veze i seksualno obrazovanje (Relationships and Sexuality Education), kao i probna inicijativa Istraivanje mukosti. Izvetaj koji sledi je kratak pregled rezultata prve faze istraivakog projekta koji je sprovela grupa Gej HIV Strategije, u cilju realizovanja mogunosti koje su ponudile ova i druge inicijative za reavanje problema sa kojima se suoavaju mlade gej osobe u obrazovnom sistemu. Izvetaj poinje razmatranjem problema, ilustracijom relevantne literature iz Irske i ire, o tekoama sa kojima se suoavaju uenici koji su gejevi i lezbejke. Prikazom literature se identifikuju politiki i programski odgovori na ove tekoe, koji su od posebne vanosti za situaciju u Irskoj. Izvetaj, takoe, opisuje razvoj u kontekstu opte politike, ukljuujui kljune zakonske i druge propise, koji se odnose na promociju jednakosti i progresa, koji je gej i lezbejska zajednica napravila, izlaenjem u susret potrebama gej osoba. Nakon toga, opisuje se razvoj u obrazovnom sektoru sa fokusom na politikama i programima u okviru osnovnog i srednjokolskog nivoa, koji su od posebnog znaaja za posveivanje problemima sa kojima su mlade gej osobe suoene u obrazovanju. Takoe, oznae248
na su pomona sredstva za profesore, poput obuke i drugih naina podrke, koja su kljuna za promociju svesti i razvijanje odgovarajuih pristupa za izlaenje u susret gej uenicima. Izvetaj se zavrava predlozima o proirenju i podravanju razliitih politika i programa, koji su u njemu prepoznati, kako bi se osigurala bezbednija i ohrabrujua sredina za gej osobe u kolama. U ovom izvetaju se prouavaju osnovno i srednje obrazovanje. Postoji potreba za daljim istraivanjem koje bi se fokusiralo na vie obrazovanje, a trebalo bi da ga sprovede Uprava za vie obrazovanje (Higher Education Authority). Sve vie panje se obraa i na obrazovanje odraslih, tzv. drugu ansu u obrazovanju (Second Chance education), koje je izvan obima ove studije. Potreban je dalji rad u ovoj oblasti, kako bi se osiguralo ukljuivanje lezbejki i gej osoba, kao karakteristine grupe, u obrazovanje odraslih, i smanjili nedostaci u njihovom obrazovanju. Pored toga, aktuelne obuke koje se odravaju u razliitim oblastima, u okviru lezbejske i gej zajednice, bi morale biti prepoznate i podrane, kao uspeno i delotvorno obrazovanje odraslih. 1.1. Posebne tenje i ciljevi Osnovni ciljevi ovog izvetaja, prvog koji obrauje ova pitanja, su: Obezbeivanje dokumenta koji bi posluio kao sredstvo strunjacima za obrazovanje, kojim se dokumentuju pitanja koja se tiu gej populacije u kolama i uoavaju najbolji praktini pristupi u reavanju problema sa kojima se oni suoavaju; Obezbeivanje dokumenta koji bi posluio kao sredstvo lezbejskoj i gej zajednici time to uoava politike, programe i razne organizacione strukture, pomou kojih se moe izai u susret potrebama uenika koji su lezbejke i gejevi; Promovisanje veeg razumevanja i svesti o efektima koje diskriminisanje mladih gej ljudi i predrasude u kolama imaju na njih; Uoavanje strategija i mera pomou kojih bi se u kolskom sistemu uspostavilo bezbednije okruenje i podrka za gej osobe.
249
Omladina
2. Gej osobe i obrazovni sistem Mlade lezbejke, gejevi i biseksualne osobe sede u svakoj uionici, u svakoj koli u naem drutvu. esto nevidljivi, zakonom su primorani da pohaaju kole koje ih ignoriu i igou. Deo njihovih nastavnika/ca je nespreman da prepozna njihovo postojanje u javnosti, niti da adekvatno odgovori na njihove potrebe. Drugi/e nastavnici/e, od kojih su mnogi/e i sami/e lezbejke, gej ili biseksualci/ke, su pod konstantnim naporom, esto praeni velikim otporom, kako bi osigurali da kolski dani ovih uenika budu pozitivni (Monahan, 1997; 203). 2.1 Irska Izvetaj Combat Poverty Agency (CPA - Agencija za borbu protiv siromatva) Siromatvo: Lezbejke i gejevi (1995) dokumentuje najiscrpnije istraivanje ikad sprovedeno o stepenu i prirodi anti-gej predrasuda i diskriminacija u Irskoj. Studija, zasnovana na anketiranju gej osoba iz Dablina i Korka, ispituje naine na koje diskriminacija, i strah od diskriminacije, kod lezbejki i gejeva utiu na stepen siromatva i izoptavanje, i pokuava da utvrdi potrebe onih koji su pod najveim rizikom da iskuse siromatvo. Studija se ne fokusira samo na visinu primanja, ve i na to kako diskriminacija utie na ljudske ivote u odnosima sa porodicom i prijateljima, na obrazovanje i priuavanje, zaposlenje, pristupanost sredstvima poput stanovanja, beneficija od strane drave, zdravlje, uznemiravanje, nasilje i emigraciju. Skoro polovina (49%) ispitanika/ca je postala svesna svoje seksualnosti pre petnaeste godine, kada su naroito ranljivi i zavisni, pogotovo u ekonomskom smislu. Dve treine (66%) je odgovorilo da im je postepeno spoznavanje seksualnosti izazvalo probleme. Mnoge od tih problema su iskusili tokom kole ili koleda. Na
250
primer, tri petine (57%) ispitanika/ca je imalo razliite probleme u koli, a velika veina te probleme opisuje kao rezultat toga to su gej ili lezbejka. Problemi su najee izolacija, depresija, slabo samopotovanje, uznemiravanje i nasilnitvo. Osam posto ispitanika koji su iskusili ovakve probleme u koli, napustilo je kolovanje ranije od oekivanog (1995; 51). Jedan gej mladi to ovako opisuje: Jednostavno, vie nisam mogao da trpim maltretiranje, pa sam odluio da odem. Ionako sam mnogo beao iz kole. Kada sam rekao majci da naputam kolu oseao sam se kao nikad pre. To me je ispunilo i mentalno i fiziki. Vie nisam mogao. Imao sam etrnaest godina, i bio stalno nervozan. Nauio sam da itam i piem tek kad sam napustio kolu i poeo da itam o stvarima koje su me interesovale. (1995; 47). Iz istraivanja se jasno moe uoiti nedostatak pomoi ili podrke lezbejkama i gejevima koji doivljavaju probleme u koli. Od 91 ispitanika, koji su iskusili ovakve probleme, samo njih estoro ih je podelilo sa nastavnicima, dok je etvoro potrailo pomo od kolskog savetnika. Najvei broj onih koji su o tome, ipak, razgovarali, rekao je roditeljima (16 ispitanika/ca), prijateljima (19 ispitanika/ca) ili prijateljima koji su lezbejke i gejevi (13 ispitanika/ca). Da bi priali o problemima sa kojima se susreu, zbog seksualne orijentacije, neki su zaobili i kolu, i porodicu i prijatelje. Jedan gej mukarac pria: Shvatio sam da sam gej jo u petom razredu. Nisam imao nikakvih informacija o tome, ali sam uo za re gej i eleo da saznam vie. Prvo sam nazvao Samariane, koji su me ubacili u uobiajenu rutinu: Da li pomilja na samoubistvo?. Nastavio sam da ih zovem, i treeg puta su mi dali informaciju o REACH-u (Hrianska gej grupa). Tri petine (59%) onih koji su pohaali koled i jedna treina (36%) onih koji su bili na pripravnikoj obuci, iskusilo je probleme sline onima u koli. Veina tvrdi da su problemi nastali zbog
251
Omladina
toga to su lezbejke ili gejevi. Ipak, incidenti poput maltretiranja i siledijstva su na koledu znatno manje zastupljeni nego u koli. (1995; 49). Studija pokazuje da je veina onih koji su napravila coming out kao posledicu toga iskusila znaajno ili poboljanje ivota na neki nain. Izvetaj Agencije za borbu protiv siromatva definie preporuke u tretiranju problema kojima se bavi. Sledee preporuke su predloene u domenu obrazovanja: Ministarstvo prosvete bi trebalo da razvija anti-diskriminacioni program, kojim bi se pristupilo reavanju problema diskriminacije i nedostataka koje ova studija identifikuje. U opti program protiv nasilnitva bi se hitno trebalo svrstati i nasilnitvo nad uenicima koji su lezbejke i gejevi. Ministarstvo prosvete bi trebalo da obezbedi obuku za nastavnike i kolske savetnike u cilju stvaranju okruenja u kome bi se svim uenicima, ukljuujui i one koji su lezbejke ili gejevi, pruala podrka, Ministarstvo prosvete bi trebalo da usvoji Propis o jednakosti primenljiv na kolsku upravu, nastavnike i uenike, kojim bi se tretirali svi oblici predrasuda, diskriminacije i uznemiravanja, ukljuujui one zasnovane na seksualnoj orijentaciji. U nastavni program bi trebalo ukljuiti pitanja koja se tiu jednakosti i ljudskih prava, kao i problema zbog predrasuda, diskriminacije i siromatva. Iskustva lezbejki, gejeva i biseksualnih osoba u kolama severozapadne Irske (Foyle Friend, 1999) je izvetaj zasnovan na maloj anketi sprovedenoj 1998. nad mladima iz Derija, Donegala i Tirona, koji se identifikuju kao lezbejke, gejevi ili biseksualne osobe. Njime se potvruju mnogi rezultati iz izvetaja Agencije za borbu protiv siromatva. Od 31 gej ili biseksualnih anketiranih deaka, jedan je
252
opisao pokuaj samoubistva (iako ovog pitanja nije bilo u anketi); dvojica su provela neko vreme u psihijatrijskim ustanovama, a njih 11 smatra da postoji negativan uticaj na njihovo kolovanje. Slini rezultati su dobijeni od anketiranih lezbejki, ukljuujui negativan uticaj surovosti i anti-gej maltretiranja, na njihov uspeh u koli i na ivot uopte (1999;5). Doivljena maltretiranja, zabeleena u ovoj studiji, nisu pojedinani incidenti, ve kontinuirana uznemiravanja koja su se deavala i izvan kolskog dvorita. Jedan od ispitanika pria: Doivljavam verbalno, fiziko i mentalno maltretiranje. Zvali su me pogrdnim imenima, drugi deaci su mi pljuvali po leima i licu. Pisali su homofobine poruke po mojim stvarima. To se desilo i mom bratu, a moju majku su vreali zbog mene. (1999; 12). O uticaju predrasuda protiv lezbejki i gejeva nedavno je pisano u izvetaju Milosrdnih sestara Zapadne provincije (Sisters of Mercy Western Province) Glasovi koji izazivaju: Put do promena (1999). Intervjuisane gej osobe priaju o znatnim tekoama sa kojima se susreu zbog homofobine sredine u kojoj ive. Jedan od njih kae: Mnogi gejevi i lezbejke rano shvate da su drugaiji. Ako te poveu sa neim to je pogreno ili odvratno, mora sa time izai na kraj, isto je sa seksualnou(1999; 81). Obrazovanje i kolovanje se smatraju oblastima u kojima je najznaajnije i najsvrsishodnije prouavati anti-gej predrasude. Ispitanici smatraju da u ovim oblastima postoji mnogo predrasuda (1999;84). Jedan od intervjuisanih kae: U svim elementima obrazovanja se pretpostavlja da smo heteroseksualni. Ne postoji ni prividan izbor. Kada se to pomene, uvek je na uvredljiv nain - ak i u verskom obrazovanju. U knjigama, svi heroji su mukarci, parovi su venani i heteroseksualni. Knjige su svakako podeljene na rodove, ali one su heteroseksualne, i u seksualnom obrazovanju, o gejevima i lezbejkama se pie minimalno, a najee se uopte ne spominju (1999; 83).
253
Omladina
Veze izmeu seksualne orijentacije i nedostataka u obrazovanju pominje i Regionalna sluba za omladinu iz Voterforda (Waterford Regional Youth Services) u izvetaju Videli smo i uli: Izvetaj o potrebama mladih Voterforda (1996). U poglavlju o mladima koji su izopteniji tvrdi se da mladi gejevi i lezbejke mogu postati subjektima uznemiravanja i vreanja i imaju veoma specifine potrebe tokom razvoja (1996; 43). Izvetaj se odnosi na potrebe za obrazovanjem u vezi sa seksualnom orijentacijom i poziva na kreiranje inovacija u toj oblasti, kroz konsultacije sa razliitim interesnim grupama, u volonterskom sektoru, gde ljudi imaju iskustva iz prve ruke sa razliitim problemima, koji ukljuuju i seksualnost i seksualnu orijentaciju. (1996; 45). Ostali korisni izvori informacija o odgovaranju na potrebe homoseksualne omladine u Irskoj ukljuuju: Out-ovana omladina: Izvetaj o probnom projektu Dablinske gej i lezbejske omladinske grupe (OBrajen, 1998) opisuje rezultate probnog projekta za podrku mladima koji sponzorie Gej odbor Dablin, i podravaju Gej HIV Strategije, a iniciran je od strane Medicinskog saveta za istok, kao deo razvijanja strategije za prevenciju od HIV-a. Izvetaj sadri korisne informacije o faktorima koji sputavaju razvoj grupa ove vrste. Takoe, sadri irok spektar preporuka javnim slubama i volonterskim grupama o nainima pomoi mladim gej osobama. Profesionalna obuka za radnike sa mladima o pitanjima gej omladine:Nacrt predloga za nastavni program (Nexus Research/Gay HIV strategies) sponzorie Regionalna sluba za omladinu iz Voterforda i Projekat za zdravlje gejeva sa juga (Southern Gay Health Project). Predlog nastavnog plana koji se nalazi u izvetaju je sastavljen detaljnim pregledom literature, intervjuisanjem osoblja, slubi i grupa posveenih omladini, i odravanjem dve probne profesionalne sednice za radnike sa mladima, na temu promocije zdravlja kod gej omladine.
254
kolska iskustva lezbejki, gejeva i biseksualaca (Baron, 1999) je teza uraena za Mejnut Univerzitet i Upravu grada Dablina za omladinske slube. Teza je zasnovana na anketiranju mladih gej osoba i prua zanimljive uvide u njihova kolska iskustva. 2.2 Internacionalno Literatura koja se odnosi na potrebe gej osoba u obrazovanju je mnogobrojna. Ona ukljuuje veoma znaajnu dokumentaciju inovativnih pristupa reavanju problema i tekoa sa kojima se suoavaju mlade lezbejke i gejevi u kolama. Iako je nemogue sainiti celokupan pregled te literature, za identifikovanje potreba gej uenika i razvoj strategija, kojima bi im se izalo u susret, za ovu studiju su od velikog znaaja bile sledee inicijative, istraivanja i dokumenta. Jedan od najveih pomaka u tome, nainila je drava Masausets, svojim Programom. Guverner Masausetsa je 1992. osnovao Guvernersku komisiju za gej/lezbejsku omladinu, u iji rad su ukljueni lanovi iz dravnog i NVO sektora, dvoje srednjokolaca, dvoje roditelja ija su deca gej/lezbejke i izvesan broj nastavnika i socijalnih radnika. Komisija je odrala seriju od pet javnih sasluanja irom zemlje, tokom kojih su zabeleena svedoenja studenata i studentkinja homoseksualne orijentacije o svojim iskustvima u koli. Izvetaj, pod nazivom Uinimo kole bezbednijim za gej/ lezbejsku omladinu: prekinimo utanje u kolama i porodicama zasnovan je na ovim konsultacijama i israivanjima sprovedenim na najviem nacionalnom nivou. U izvetaju se opisuju neka od kljunih pitanja, zabeleenih tokom javnih sasluanja, koje je komisija organizovala. Na primer: Uznemiravanje: Anketa koju je 1984. sprovela Nacionalna lezbejska i gej radna grupa (US National Lesbian and Gay Task Force) pokazuje da je 45% mukaraca i 20% ena verbalno ili fiziki napadnuto tokom srednjeg obrazovanja, zbog pretpostavke da su lezbejke ili gejevi.
255
Omladina
Izolacija i samoubistva: Izvetaj radne grupe o samoubistvima mladih (Ministarstvo zdravlja SAD-a) iz 1989. otkriva da samoubistva gej / lezbejske omladine ine 30% samoubistava meu mladima. Takoe je otkriveno da je verovatnoa da gej/ lezbejska omladina pokua da izvri samoubistvo dva do tri puta vea. Izolacija i uznemiravanje u koli su oznaeni kao mogui faktori pokuaja ili izvrenja samoubistva. Naputanje kolovanja i slab uspeh. U Izvetaju radne grupe o samoubistvima mladih se procenjuje da 28% mladih lezbejki i gejeva naputa kolu zbog nelagodnosti koju oseaju u kolskom okruenju. U istom izvetaju se procenjuje i to da gej mladii, lezbejke i biseksualna omladina ini oko 25% sve omladine koja ivi na ulicama SAD. Rezultati istraivanja Guvernerske komisije pokazuju da se mladi ljudi suoavaju sa raznim tekoama prilikom coming out-a u porodici; one variraju od izbegavanja i nedostatka podrke do potpunog odbacivanja. Prema Izvetaju radne grupe o samoubistvima mladih, 26% mladih gejeva je primorano da napusti dom zbog konflikata u vezi sa seksualnom orijentacijom. U izvetaju Komisije se nalazi veliki broj preporuka za reavanje ovih problema u Masausetsu. Dravni odbor za obrazovanje je 1993. izglasao seriju mera, baziranih na ovim preporukama, kojima se nastoji poveati bezbednost u kolama, i osnovati slube podrke za uenike i ue-nice koji/e su lezbejke ili gej. Ove mere su, izmeu ostalog: 1. kole se podstiu da razvijaju odredbe kojima se gej/lezbejski uenici i uenice tite od uznemiravanja, nasilja i diskriminacije. 2. kole se podstiu da kolskom osoblju obezbede obuku u spreavanju nasilja i samoubistava. 3. kole se podstiu da osnuju grupe za podrku gej, lezbejskim i heteroseksualnim uenicima i uenicama. 4. kole se podstiu da obezbede savetovalite za lanove porodice uenika i uenica koji su gejevi i lezbejke.
256
Slian pristup je sada usvojen u dravi Rod Ajlend. Tamo se Radna grupa za gej, biseksualnu i transrodnu omladinu (Task Force on Gay, Bisexual and Transgendered Youth) sastoji od dravnih zvaninika, slubi za pruanje pomoi, omladine, roditelja, edukatora i administracije iz Ministarstva zdravlja i prosvete. Radna grupa je irom zemlje organizovala Forum o obrazovanju, koji obuhvata sve uesnike u edukacionom procesu, ukljuujui i mlade, i sainila izvetaj sa nazivom: kola ne treba da boli: Smanjenje tegoba gej, lezbejske i transrodne omladine (1995). Forum je, kao to se istie u izvetaju, uoio sline probleme kao kod mladih gej osoba iz Masausetsa, ukljuujui uznemiravanje i nasilje, izolaciju, samoubistva i odsustvo podrke od strane profesora i kolskih savetnika. Dati su slini predlozi, meu kojima se istiu: potreba za usvajanjem odredbi kojim bi se zatitili gej uenici/e, obuka za nastavnike i akcije, kojim bi se promovisao dijalog meu uenicima, edukatorima i roditeljima o pitanjima homofobije i bezbednosti u kolama. Uspeh u razredu: Podrka lezbejskoj, gej i biseksualnoj omladini u kolama (Monahan 1997) prua veoma koristan pregled literature (uglavnom iz Severne Amerike) o kljunim pitanjima o kojima je potrebno obratiti panju u kolama. Prvo pitanje se tie bezbednosti. Monahan kae: Ni jedno dete niti mlada osoba ne bi trebalo da se plai za sopstvenu fiziku bezbednost dok se nalazi u obrazovnoj ustanovi, i ni jedan uenik da strepi od posledica po mentalno zdravlje, koje bi mogao da ima zbog pohaanja kole (1997; 204). Ipak, lezbejke i gejevi su ba u kolama najvie podloni anti-gej nasilju. Na primer, u izvetaju Ministarstva pravde SAD-a se istie da su lezbejke i gejevi najee rtve zloina iz mrnje i da su kole primarne lokacije gde se ovaj tip nasilja deava (1997; 204). ak i u kolama, gde nije dokumentovano nasilje nad gej uenicima, strah od nasilja ima veliki uticaj. Mogunost za normalnim ponaanjem, razotkrivanje neije seksualnosti i/ili traenje podrke, postaje
257
Omladina
uslovljeno strahom. Pored obezbeivanja fizike bezbednosti, kole imaju obavezu da osiguraju da pohaanje nastave ne bude tetno po mentalno zdravlje uenika. Jedno od najeih iskustava, koje moe potkopati oseaj bezbednosti uenika, jeste stalna izloenost verbalnom uznemiravanju. Prema Monahanu, studenti za koje se pretpostavlja da su lezbejke, gej ili biseksualci, najee su mete ovog tipa zlostavljanja. I dok studije pokazuju da gej ue-nike najee maltretiraju drugi uenici, u nekim sluajevima maltretiranje dolazi od nastavnika. U ovakvim sluajevima, uznemiravanje moe dobiti oblik direktnih napada, kada nastavnik pravi homofobine ale i komentare, ili se pridruuje uenicima koji to rade (1997; 206). Prema Monahanu, uenici razliito reaguju na pretnje fizikom i mentalnom zdravlju. Ipak, njihovi mehanizmi reprodukovanja obrazaca ponaanja se moraju uoiti, ne kao slabosti, ve kao legitimna reakcija na kolski sistem koji ih je izneverio (1997;206). Jedan od najeih mehanizama je beanje i izbegavanje kole i Monahan se poziva na razna istraivanja koja dokumentuju visok stepen izostajanja meu gej / lezbejskom populacijom, akademske neuspehe, menjanje kole i najzad, potpuno naputanje kolovanja. Problemi ranog naputanja kolovanja su posebno akutni meu uenicima koji su otvoreni po pitanju seksualnosti i nisu u stanju da prou kao heteroseksualne osobe. Oigledna strategija gej i lezbejske omladine je prikrivanje seksualne orijentacije, putem stalnih pokuaja da oponaaju heteroseksualce - iako je to esto nedovoljno da bi se izbeglo maltretiranje. Prema Monahanu, ovi pokuaji da se prikau normalnim mogu imati znaajne, nemerljive posledice na njihov razvojni proces, samopouzdanje i oseanje pripadnosti (1997; 207). I dok strah od uznemiravanja moe navesti uenike da se povuku iz kole, zabeleeni su i sluajevi gde lezbejke i gej uenici pokuavaju da naprave balans, tako to postiu izuzetne uspehe u akademskim i/ili drutvenim krugovima. Iako ove strategije mogu izazvati vee prihvatanje u
258
drutvu od potpunog naputanja kole, Manahan istie da svaka od njih ima svoje posledice. Uenici koji svu svoju energiju posveuju akademskim postignuima esto postaju otueni od svojih vrnjaka i imaju ograniene mogunosti pri sklapanju drutvenih veza. Oni koji se preoptereuju aktivnim, ali prikrivenim drutvenim odnosima, nose teret poremeenog doivljavanja sebe (1997; 208). Sigurna igra: Odgovor nastavnika srednje kole na pitanja lezbejskih, gej i biseksualnih uenika, maltretiranje, HIV i AIDS, obrazovanje i Sektor 28 (Daglas Etal, 1997) je nacrt studije bazirane na anketi sprovedenoj u srednjim kolama u Engleskoj i Velsu. Anketa je sainjena radi identifikacije njihovog opaanja, izmeu ostalog, maltretiranja u koli, naina na koji kole nastoje da izau u susret potrebama lezbejki i gejeva i poduavanja o HIV-u i AIDS-u. 82% intervjuisanih profesora je bilo svesno incidenata koji su zasnovani na homofobinom verbalnom maltretiranju, a 26% je bilo svesno postojanja fizikog maltretiranja, koje je praeno homofobinim vreanjem. Posledice takvog maltretiranja su varirale, dovodei, u pojedinim sluajevima, do preranog naputanja kolovanja. Jedan intervjuisani razredni stareina kae da je takvo maltretiranje ukljuivalo: Smanjenje ili totalni gubitak samopouzdanja, takoe i samopotovanja, povlaenje u sebe, prekid komunikacije, oiglednu nesreu, koja utie i na druenje, motivaciju prema radu, koli; beanje iz kole, simuliranje bolesti pred roditeljima i oigledno, na odbijanje da se doe u kolu (Daglas et al, 1997; 24). Iako mnoge kole imaju opta pravila koja se tiu uznemiravanja, samo 6% ima pravila koja ukljuuju uznemiravanje lezbejki i gejeva. Upitani o faktorima koji ih sputavaju u suprotstavljanju homofobinom uznemiravanju, profesori najee navode: neodobravanje roditelja, nedostatak osoblja sa iskustvom, i nedostatak pravila.
259
Omladina
U intervjuima se takoe razgovaralo o zabrinutosti zbog reakcija lokalne zajednice i homofobije meu lanovima osoblja. Interesantno je da su kole sa razvijenim inovativnim i efektnim taktikama za reavanje problema uznemiravanja, nerado otkrivale detalje o njima, navodei kao razlog- zabrinutost zbog negativnog publiciteta (1997;28). Neke od korisnih informacija o praktinom pristupu reavanju problema gej uenika su sadrane u Pregledu srednjih kola objavljenom u SAD-u. Na primer, u jednom lanku se dokumentuju iskustva steena tokom Projekta 10, programa razvijenog u oblasti Ferfaks u Los Anelesu, radi izlaska u susret razliitim potrebama gej/lezbejskih uenika (Uribe, 1993). Projekat je fokusiran na obrazovanje, redukciju verbalnog i fizikog nasilja, spreavanje samoubistava i propagiranje preciznih informacija o AIDS-u. Metode pomou kojih je projekat sproveden su radionice za profesore, savetnike i drugo osoblje, i grupe za podrku ueni-cima, koje su ustanovljene u svakoj srednjoj koli i orijentisane su na pitanja oko seksualne orijentacije. Grupe za podrku su bile izuzetno vaan deo Programa i putem podrke facilitatora/savetnika, pruale su savete uenicima u reavanju razliitih problema, ukljuujui i seksualnu orijentaciju (1994; 111). U lanku se navode instrukcije iz Projekta 10 za koje se smatra da su od posebne vanosti za kole koje nameravaju da izau u susret potrebama svojih uenika, koji su lezbejke i gejevi. Na primer, tokom Programa je uoeno da su profesori esto nespremni da na asovima razgovaraju o homoseksualnosti , i izraavaju zabrinutosti zbog optubi da je podstiu ili promoviu. Otkriveno je da ovi problemi mogu biti prevazieni, ako kole usvoje anti-diskriminacione odredbe koje seksualnu orijentaciju svrstavaju meu zatiene kategorije. Tada bi se mogla razviti integrisana strategija radi sprovoenja ovih odredbi i razvoja nastavnih programa, koji bi omoguili diskusije o seksualnoj orijentaciji. Postojanje i podrka anti-diskriminacionih odredbi bi zatitila
260
profesore od moguih albi roditelja. U tom sluaju bi roditelj bio zamoljen da sastavi albu u pisanom obliku i izrazi svoje protivljenje i argumente. kolski odbor bi je tada razmatrao u svetlu usvojene anti-diskriminacione odredbe. Uenici i uenice gejevi i lezbejke: razumevanje njihovih potreba (Besner and Spangin, 1995) je studija koja sadri zanimljiv pregled (baziran na iskustvima u SAD-u) naina na koje se moe obezbediti pomo za gej / lezbejske uenike. Besner i Spungin uoavaju probleme sa kojima se susreu kole, koje razvijaju slube, ili nastavne programe, koje pojedini roditelji ili ljudi iz zajednice doivljavaju kao promovisanje homoseksualnosti. Ipak, oni belee da su slian otpor i ljutnja postojali i tokom sedamdesetih godina kada se raspravljalo o rasizmu. Oni sugeriu da bi u takvim sluajevima kola trebalo da naglasi moralnu i profesionalnu odgovornost/dunost za uvaavanjem potreba svih studenata, bez obzira na seksualnu orijentaciju ili druge razlike. Oni, takoe, istiu da se predloenim Naelima ova dunost moe staviti na snagu, ime bi se podizao nivo svesti u iroj kolskoj zajednici, obezbedila obuka za nastavnike i savetnike, kao i podrka za porodice. Dalje se navode praktini predlozi za borbu protiv anti-gej predrasuda u okviru nastavnog programa kola, preko predmeta poput knjievnosti, drutvenih nauka, istorije, itd. Tokom ovog istraivanja uspostavljen je kontakt sa odreenim brojem drutvenih inicijativa u cilju promovisanja jednakosti za lezbejke i gej osobe u kolama. Interesantni projekti iz ove oblasti ukljuuju i sledee: Hetrik-Martin Institut je organizacija za posredovanje i socijalna sluba sa seditem u Njujorku, iji je rad posveen izlaenju u susret razliitim potrebama gej / lezbejske omladine, kao i edukaciji drutva o njihovim ivotima. Institut je zajedno sa Odborom za obrazovanje grada Njujorka 1985. otvorio Harvi Milk kolu za mlade koji nisu u stanju da
261
Omladina
dovre obrazovanje u konvencionalnom obrazovnom sistemu zbog anti-gej uznemiravanja. U koli takoe postoji centar za vannastavne aktivnosti, u okviru koga funkcioniu individualno i porodino savetovalite, praktina podrka mladim beskunicima i posredovanje na nacionalnom nivou. Gej, lezbejska i strejt obrazovna mrea (GLSEN) je organizacija sa seditem u Nju Jorku koja obuhvata rad na nacionalnom nivou SAD-a. GLSEN nastoji da uspostavi kolsku atmosferu u kojoj se razlike uvaavaju kao pozitivan doprinos stvaranju ivahnije i raznovrsnije zajednice. Njena uloga u posredovanju se sastoji od povezivanja sa konvencionalnim obrazovnim organizacijama, sindikatima profesora i vlastima. Podrava rad lokalnih Poglavlja i nudi velik izbor video materijala, knjiga, naela i veb sajt. Prevela: Majda Puaa
262
XI
RENIK LGBTTIQ POJMOVA I SIMBOLA
263
264
LGBTTIQ renik pojmova i simbola

Activism aktivizam: politiko uverenje da delanje na individualnoj ili kolektivnoj ravni moe izazvati politike promene. Aktivistiki stav ne porie znaaj konvencionalnih institucionalnih struktura (pravo, mediji, obrazovanje itd.), nego podstie ljude da im pristupe direktno. Iako aktivizam po definiciji nije nuno radikalan, on se najee javlja u domenu u kojem je neki oblik DISKRIMINACIJE postao odve represivan, te se zbog toga neretko suprotstavlja odnosima moi koje bi da odre status quo. Assimilation asimilacija: krilo lezbejske i gej politike koje naglaava da ne postoje neke znaajne razlike meu hetero- i homoseksualcima. Uverenje koje ovde vlada izraava se u nadi da e lezbejkama i gej mukarcima, ako se budu ponaali na nain koji je za DOMINANTNU KULTURU prihvatljiv, kad-tad biti omoguen ravnopravan pristup svim resursima privilegijama, dostupnim heteroseksualnoj veini. No kako je drutvena prihvatljivost neto to poiva na kontingentnim faktorima poput klase, rase i roda, asimilacione tendencije esto trpe osudu da ih promoviu upravo najmanje ugroeni pojedinci (beli mukarci srednje klase). Aut (Out) - Opisuje osobu koja se seksualno/rodno/polno identifikuje u javnom i/ili u profesionalnom ivotu. Autirati - in javnog objavljivanja da je neka osoba gej, lezbejka ili biseksualna osoba. Veina gej i lezbejske zajednice smatra da je nepristojno i protivi se tome da bilo koja osoba, osim one koja je u pitanju, odluuje o tome kad e i kome priati o seksualnoj orijentaciji. Lezbejska i gej zajednica u Srbiji termin autirati se takoe koristi za situacija kada sam gej ili sama lezbejka odlui
265
Renik LGBTTIQ pojmova i simbola
nekome da pria o svojoj seksualnoj orijentaciji. Tako na primer, moe da se kae da se neka lezbejka auitirala ocu, tj. da mu je rekla da je lezbejka. Biological sex bioloki (hromozomski) pol: odreenje determinisano hromozomima (XX, XY), hormonima (estrogen i progesteron, testosteron) i unutranjim i spoljanjim genitalijama (vulva, klitoris, vagina, testisi i penis). Konstruktivistike teorije tvrde da je pol (kao i rod i rodne uloge) konvencija (drutvena konstrukcija) Biphobia bifobija: netolerantnost ili nasilje prema biseksualnim osobama koje sprovode heteroseksualne osobe (u tom sluaju esto je sinonimna sa HOMOFOBIJOM) ili lezbejke i/ili gej mukarci. Bisexual biseksualna osoba: osoba ija je SEKSUALNA ORIJENTACIJA usmerena prema osobama oba roda; ili, osoba koja se emotivno, drutveno ili psiholoki investira u osobe oba roda. Prezir prema biseksualnim osobama (vidi BIFOBIJA) poinje da jenjava tek s pojavom queer pokreta, dakle, paralelno sa tendencijama nivelisanja bitnih razlika meu neheteroseksualnim osobama. Chosen family druga porodica: mrea prijatelja, partnera/partnerki i bivih partnera/partnerki od kojih LGBT osoba trai (i dobija) podrku, ponekad da bi nadoknadila ono to joj je uskraeno u njenom primarnom okruenju Closet prikrivanje: stanje privatnosti, prikrivenosti. (Otuda fraza to come out of the closet, izai na videlo, pokazati se). 1. Simbolika slika prisilnog zatvaranja, sakrivanja (closet znai i mala, tajna prostorija, i plakar) i (lane) sigurnosti koja oznaava muk ne-heteroseksualnih osoba koji im namee kulturni kd. 2. U QUEER TEORIJI ovaj termin nosi politiku teinu kao
266
reim cenzure koji sprovodi dominantna kultura. 3. Sinonim za homoseksualnu osobu koja prikriva svoju seksualnu ORIJENTACIJU (otuda i sintagma closet queen [prikrivena kraljica]: onaj ko se u potaji uputa u homoseksualne odnose, dok istovremeno javno vodi heteroseksualni ivot). Coming out razotkrivanje: sintagma koja potie iz fraze coming out of the closet, ve se ustaljeno upotrebljava u znaenju javnog i otvorenog istupanja i afirmisanja vlastite (homo)seksualne orijentacije. Javlja se u dve ravni: kao samo-otkrie i kao manje ili vie javna obznana. Rei sebi i drugima, odnosno izai iz utanja o svom identitetu. Izlaenjem iz utanja izlazi se iz izolacije i negiranja i objavljuje se drugima pravo na drugaiji ivot.U AKTIVIZMU ili QUEER TEORIJI, razotkrivanje zadobija dimenziju politikog ina opiranja i suprotstavljanja HETEROSEKSIZMU. Compulsory heterosexuality prinudna heteroseksualnost: sintagma nastala u teoriji LEZBEJSKOG FEMINIZMA (Edrijen Ri) koja upuuje na sloene mnogostruke forme odnosa meu enama. Po lezbejskim feministkinjama, ene su doslovno prisljene na heteroseksualnost, odnosno ulogu seksualnog, emotivnog i fizikog (rad u kui i staranje nad porodom) sluenja mukarcu. S druge strane, istorijskim potiskivanjem govora o ivotu lezbejki i ena koje su ivele nezavisno od mukaraca, i blagodarei verbalnim i fizikim napadima na te ene, heteroseksualnost se nudila kao jedina opcija. Ovaj je koncept u lezbejskom feminizmu bio klju za tumaenje naina na koji funkcionie PATRIJARHAT. Od sredine osamdesetih godina prolog veka, sve ee ga koriste i gej mukarci da bi opisali automatsku pretpostavku o tome da je svako bez razlike heteroseksualan.
267
Cross-dressing trans-odevanje: doslovno, noenje odee koja se dizajnira za suprotni pol. U izvesnom smislu je sinonimna praksama DRAG-KRALJICA i TRANSVESTITA, ali se esto koristi da oznai i praksu heteroseksualnih mukarac koji odevaju ensku odeu ili, ree, za ene koje nose ekskluzivno muku odeu (frak, kravata i sl). Discrimination diskriminacija: svaki oblik zlostavljanja i REPRESIJE, koji moe i ne mora ukljuivati fiziko nasilje. Zasnovana na principu razlikovanja i razliitosti, ona ideoloki i posredstvom institucija koje poseduju mo da nadziru i kanjavaju, liava prava sve one koji se na ovaj ili onaj nain ne uklapaju u dominantnu matricu. Princip po kome diskriminacija funkcionie moe se vezati kako za ignoranciju tako i za privilegovano znanje, ali su mu u osnovi netolerantnost i mo ([neme] veine). Drag transvestija: (Dressed As a Girl), re se izvorno koristila u ekspirovom Glob teatru kao oznaka za glumce koji su imali enke uloge (kako glumica nije bilo). Termin se u naelu odnosi na kostim i preruavanje (otuda fraza in drag preruen u odeu suprotnog pola). Njime se pre svega referie na mukarce koji na ovaj ili onaj nain nastupaju, oponaajui ene, i time sprovode rodni PERFORMANS ime demonstriraju FLUIDNOST rodnog identiteta koji se inae po definiciji smatra fiksiranim. Drag-king drag-kralj: lezbejka/ena koja simulira mukarca. Drag-queen drag-kraljica: gej/strejt mukarac koji simulira enu. Fag/faggot peder: u HOMOFOBINOJ upotrebi, sleng koji u naelu denotira gej mukarce, a posebno konotira RODNI LIK slabanog i efeminizovanog mukarca. Sam termin, po nekima, vodi poreklo od srednjovekovne prakse spaljivanja SODOMITA
268
na snopovima prua (faggot). Srpska re PEDER u ne-homoseksualnoj upotrebi ima slinu konotaciju, dok u gej zajednici nije nuno uvredljiva, nego se esto pojavljuje i kao samo-afirmativno parodiranje STREJT konotacija. Gay gej: osnovno znaenje termina je razdragan, veseo. U XIX veku zadobija novo znaenje: enske prostitutke su s prezirom nazivane vesele (gej) ene, pa se taj atribut pripisivao i mukarcima koji su se sluili njihovim uslugama i mukim prostitutkama. Ranih godina XX veka nekolicina mukaraca i ena iz Amerike prisvaja taj izraz kao zamenu za kliniki naziv HOMOSEKSUALNA OSOBA. Re ulazi u iroku upotrebu ezdesetih i sedamdesetih godina XX veka, kada mediji prihvataju zalaganja gej pokreta da se izraz HOMOSEKSUALAC, koji koriste psihijatri pri dijagnozi mentalnog oboljenja, zameni reju gej (po analogiji sa zahtevima crnakog pokreta da se re Negro zameni reju black). Gej (mukarac) / gejevi - Mukarac koga fiziki i/ili emotivno privlae iskljuivo osobe istog pola. Izbegavajte korienje termina homoseksualac kako biste opisali gej mukarca. Gej panika odbrana - Obrazloenje nasilja ili ubistva zasnovano na tvrdnji da je rtva flertovala sa nasilnikom. U inostranim sudovima deavalo se da mukarac koji je ubio gej mukarca, navodi da je bio izazvan da to uradi zato to je ovaj flertovao i seksualno mu se nabacivao, to je izazvalo paniku. Gej panika znai da odbrana krivi rtvu za zloin iz mrnje, i sugerie da flert sa osobom istog pola izaziva nasilan odgovor, koji ak moe da izazove smrt. Genderfobija (rodofobija) - Diskriminacija na bazi roda (rodnih uloga, izraavanja i normi) koja proistie iz neprihvatanja i negiranja prava individua na linu koncepciju polnog/rodnog identiteta i izraavanja.
269
Heterophobia heterofobija: strah i mrnja prema heteroseksualnim osobama, institucijama koje su zasnovane na heteroseksualnim odnosima (brak, porodica) ili institucijama koje podravaju ove odnose (crkva, drava). Heteroseksizam -Stav da je heteroseksualnost jedina validna seksualna orijentacija. Heteroseksizam se esto ispoljava u formi ignorisanja lezbejki i gejeva. Na primer, brojni lanci o ljubavi, parovima i odnosima koji nigde ne pominju istopolne parove. Heteroseksualni mukarac / heteroseksualna ena / heteroseksualna osoba - Osoba koju fiziki i/ili emotivno privlae iskljuivo osobe suprotnog pola. Heteroseksualna osoba ne mora da ima seksualna iskustva sa osobom suprotnog pola da bi se definisala kao heteroseksualna. Homophobia homofobija: strah, netolerancija, nasilje ili mrnja prema gej mukarcima i lezbejkama (i biseksualnim osobama [videti BIFOBIJA]). Manifestuje se kao neupitna vera u superiornost heteroseksualnosti, koju podstiu kulturne i institucionalne drutvene prakse. Ta vera raa NASILJE prema ne-heteroseksualnim osobama koje se opravdava uverenjem u vlastitu superiornost (i njihovu inferiornost). Nasilje se ogleda u verbalnim i fizikim napadima, oduzimanju potomstva neheteroseksualnom roditelju, diskriminaciji pri zapoljavanju, plaanju poreza, umirovljenju, imigracionom postupku itd. Ovi oblici DISKRIMINACIJE su ono to spada u drutveni domen i mnoge homofobine osobe odricae da u tome uzimaju udela. Meutim, homofobija se lako prepoznaje na pojedinanom nivou u svakodnevnim situacijama, recimo, kada za neku enu mislimo da je lezbejka samo zato to nije u stanju da pronae mukarca ili zato to eli da bude mukarac; ili kada osobu koja je lezbejka ili gej mukarac ne posmatramo kao celovitu linost, nego iskljuivo na osnovu njihove seksualne
270
ORIJENTACIJE. (Diskriminacija radi po istoj matrici u sluaju veine razlika nacionanih, rasnih, klasnih itd., i nje nisu poteeni ni oni koji pripadaju manjinama). Homoseksualac (problematina terminologija) - Zastareli kliniki termin za osobe koje fiziki i/ili emotivno privlae iskljuivo osobe istog pola. Termin je neprikladan i mnogi gejevi i lezbejke smatraju da je uvredljiv. Bolji termini su gej (mukarac) / gejevi i lezbejka. Identity identitet: [sexual/gender] seksualni identitet (LEZBEJKA, STREJT, GEJ, BI, ASEKSUALNA osoba) i rodni identitet (TRANSVESTIT, TRANS-RODNI, TRANSSEKSUALNA osoba). Iako deluju intuitivno, ove podele nisu striktne i fiksirane. Politika identiteta identitet koristi kao sredstvo za zadobijanje politike moi, rodne jednakosti, drutvenog uvaavanja, kulturne legitimnosti, i to najee u formi veih prava. Institutional opression institucionalizovana diskriminacija: drutveni sklop koji se ogleda u institucijama moi (jezik, mediji, obrazovanje, ekonomija, religija i dr) koje favorizuju jednu grupu (ili jedan sistem odlika) naspram drugih. Savremena teorija se u naelu slae da je ta grupa grupa belih (rasa) heteroseksualnih (orijentacija) mukaraca (rod) srednjih godina (starosna dob) pripadnika srednje ili srednje-vie klase (klasa). Svi koji na ovaj ili onaj nain odstupaju od date grupe, tretiraju se kao manjina (ak i kada formiraju grupu koja je od ove brojnija). Mo te grupe, ak i nad priblino jednakim (recimo, crni mukarci sa svim navedenim odlikama) ili veim grupama (ene uopte), odrava se putem spomenutih ustanova. Internalized opression interiorizovano nasilje (ili interiorizovana homofobija): interiorizovana mrnja prema sebi koja nastaje kao posledica prihvatanja negativnih stereotipa koje stvara opresivna
271
zajednica. To podrazumeva esto konfliktna oseanja da su ne-strejt osobe u sri loe i inferirone ili da su superiorne i ekskluzivno dobre; da na itavom svetu nema SIGURNOG PROSTORA; da se moe verovati samo pripadnicima grupe i da se pripadnicima iste grupe ne sme ni po koju cenu verovati; da se radi sigurnosti zauvek treba SKRIVATI; da radi sigurnosti svuda i uvek treba istupati i otkrivati svoju orijentaciju itd. Interseksualna osoba - Osoba koja se raa sa polnim i reproduktivnim organima koji nisu definisani kao izriito enski ili muki. Ovaj izraz odmenjuje politiki nekorektan izraz HERMAFRODIT Labris -Simbol iz kritske mitologije koji predstavlja sekiru sa dva seiva. Lezbejski pokret u SAD-u je tokom ezdesetih godina prolog veka uzeo ovaj simbol za jedan od svojih oznaka. Lesbian lezbejka: ena koja se emotivno, drutveno ili psiholoki investira u druge ene. Lezbejka je jedan od najstarijih i najpozitivnijih termina za ne-heteroseksualne ene, to u LEZBEJSKOJ FEMINISTKOJ teoriji ne oznaava samo seksualni identitet koji se sukobljava sa konvencionalnim rodnim oekivanjima od ena, nego i drutveni i politiki identitet izgraen u opoziciji prema mukom ovinizmu, PATRIJARHATU, HETEROSEKSIZMU i falocentrizmu. Sama re potie od imena grkog ostrva Lezbos gde je roena pesnikinja Sapfo koja je uznosila ljubav meu enama. Lezbejke u Srbiji koriste termin lezbejke ne lezbijke kako bi identifikovale sebe, tako da je termin lezbejka preporuljiviji od termina lezbijka. LGBT - Skraenica za lezbejke, gej mukarce, biseksualne, transrodne osobe.
272
LGBTTIQ -Skraenica za lezbejke, gej mukarce, biseksualne, transrodne, transeksualne, interseksualne i queer osobe. Misogyny mizoginija: doslovno, mrnja prema enama ili enskom rodu u naelu. Patriarchy patrijarhat: norma na kojoj je zasnovana struktura drutva; niz strategija da se uspostave i odre postojei sistemi odnosa moi i privilegija koje se u kontinuitetu dodeljuju mukarcima. Ime je sugestivno: postoje tri oca Bog otac, otac drave, monarh, i pater familias, otac porodice. Postoje tri tipa zakona: boanski zakon po kojem se sve odvija u teolokom i ontolokom smislu, zakon koji donosi otac drave, zakon kojem moraju da se pokoravaju svi dravljani, odakle sledi totalna mo monarha nad ivotom i smrti podreenih i, konano, zakon oca na koji se obavezuje ena kada stupa u brak primajui ime mua. Tumaeno manje alegorijski, patrijarhat je norma jednog, norma neraspodeljive moi. Pol -Klasifikovanje na osnovu reproduktivnih organa/funkcija i genitalija na muki, enski i interseks. Drutveno prihvaeni su samo muki i enski pol. Polni identitet - Individualno identifikovanje po pitanju pola i polne pripadnosti, koji ne zavisi od pola koji je pripisan roenjem. Queer theory queer teorija: kola knjievne i kulturne kritike, koja se u SAD pojavila poetkom osamdesetih godina, duguje svoje intelektualno poreklo feministikoj teoriji i francuskim filozofima poput Miela Fukoa i aka Deride. Queer teoretiari analiziraju sve tipove tekstova u cilju razoblienja temeljnog znaenja, distinkcija i odnosa moi u kulturi koja je proizvela tekst. Analize otkrivaju sloene kulturne strategije kojima je omoguena regulacija
273
seksualnog ponaanja, to esto rezultuje REPRESIJOM i DISKRIMINACIJOM seksualnih disidenata koji kre seksualne tabue ili se ne uklapaju u kulturno sankcionisane RODNE ULOGE. Ciljevi queer teoretiara su destabilizacija kulturnih ideja o PRIRODNOSTI, NORMALNOSTI, seksualnosti i termina hetero- i homoseksualnosti koji su korieni u svrhu diskriminisanja osoba koje se nisu saobraavale zapadnom idealu MONOGAMNOG heteroseksualnog braka. Queer teorija se mahom vezuje za teoriju drutvenog konstruktivizma i u neskladu je sa esencijalistikim postavkama (recimo, teza da je neko po svojoj sutini ili bitnom odreenju gej mukarac, odnosno lezbejka) koje postoje unutar starije (ali i novije) konceptualizacije neheteroseksualnog identiteta (videti LEZBEJSKI IDENTITET). Neka od najpoznatijih imena u queer teoriji svakako su Dudit Batler, Iv kosofski Sidvik, Sindi Paton, Dajana Fas, Leo Bersani i Sajmon Vetni. Queer: re se prvenstveno odnosi na sve to se razlikuje od konvencionalnog na neki neobian nain (sinonim za udno, ekscentrino). U poetku su konotacije ovog termina u gej upotrebi bile negativne, pa ak i danas postoji otpor prema ovom izrazu, osobito meu starijim homoseksualnim osobama. Budui da termin subverzivno razobliuje postojee, toboe fiksirane modele, odbacujui razlike (svi LGBT su njime bez razlike obuhvaeni) i identitete (nijedan od LGBT identiteta u njemu nije povlaen), on postaje sve univerzalnije prihvaen. Mnoge TRANSSEKSUALNE, biseksualne pa ak i heteroseksualne osobe ija se seksualnost ne uklapa u kulturne standarde MONOGAMNOG heteroseksualnog braka prihvatili su ovu oznaku kao seksualni disidenti/disidentkinje. Queer je ranije u engleskom jeziku korien kao pogrdan naziv za neheteroseksualne osobe. Ovaj termin su LGBTTIQ osobe zatim preuzele kako bi opisivale same sebe. Neke osobe posebno cene ovaj termin zato to oznaava prkos i zato to obuhvata razliitost ne samo gejeva i lezbejki ve i biseksualnih,
274
transrodnih i interseksualnih osoba, kao i heteroseksualne osobe koje sebe vide ili ive svoj ivot van hetero-patrijarhalnih normi. Rod - Drutveni konstrukt pola koji po definiciji odreuje samo drutvene uloge mukaraca i ena, to jest osoba mukog ili enskog spola. Takoe, individualni konstrukt sopstvenog identiteta/ izraavanja koji potvruje, negira i/ili prevazilazi drutveno zadate i formirane polne i rodne uloge mukaraca i ena, kao i celu binarnu osnovu mukog i enskog. Rodni identitet - Individualni oseaj sebe i samosvesnost kao polnog/rodnog drutvenog ljudskog bia, koji ne zavisi od pola koji je pripisan roenjem. Podrazumijeva osobni koncept/konstrukt koji moe biti u skladu sa drutveno propisanim definicijama u pogledu pola/roda ili ih moe negirati, prevazilaziti i menjati. Rodno izraavanje - Vizuelna i spoljna prezentacija svake osobe koja se ogleda kroz odevanje, odevne ili telesne oznake, frizuru, ponaanje i govor tela. Seksualna orijentacija -emocionalna i/ili fizika privlanost ili naklonost koja moe biti prema osobama istog i/ili razliitog pola. Izbegavajte korienje uvredljivog izraza seksualna preferencija, koji se esto koristi kako bi se impliciralo da je istopolna seksualna orijentacija neto to se moe i treba promeniti. Sexism seksizam: Diskriminacija i/ili stavovi, uslovi i ponaanje kroz koje se vri promocija stereotipa i represivnih drutvenih uloga i normi na bazi pola i roda. Posebno se odnosi na norme, vrednosti, uverenja, strukture i sisteme koje marginalizuju i podreuju ene dodeljujui mukarcima mo, privilegije i preimustva. Oblik nasilja koje se nad enama vri individualno ili institucionalizovano.
275
Sexual identity seksualni identitet: odnosi se na to kako sebe nazivamo i percipiramo. Ti nazivi ukljuuju strejt, gej, bi, queer, neodreen/a, neodluan/a, asekualan/a i dr. Nae seksualno PONAANJE i nain na koji sebe odreujemo (identitet) predstavljaju stvar mogueg izbora/odluke. Ima i onih koji tvrde da se i seksualna ORIJENTACIJA moe odabrati, iako se to mahom porie. Stil ivota (problematina terminologija) - Termin koji se esto koristi kako bi se degradirali ivoti gejeva i lezbejki. Izbegavajte korienje. Kao to ne postoji ni heteroseksualni stil ivota koji je jedinstven za sve, tako ne postoji ni gej stil ivota. Straight (str8) strejt: oznaava, pre svega, neto pravo, bez skretanja (devijacija), neto nepomeano, ali i neto konvencionalno, to ne odstupa od normi koje su priihvaene kao uobiajene, NORMALNE i PRIRODNE. Neutralna oznaka za heteroseksualne osobe u queer zajednici. Transdender/Transrodno - Sveobuhvatni termin koji se koristi kako bi se opisale razliite osobe, ponaanja i grupacije koje imaju zajedniko delimino ili potpuno suprotstavljanje nametnutim rodnim i polnim ulogama. Transrodnost se ne odnosi na seksualnu orijentaciju osobe. Transeksualna osoba - Osoba koja ima jasnu elju i nameru da promeni svoj pol, kao i osoba koja je delomino ili potpuno modifikovala (ukljuuje fiziku i/ili hormonalnu terapiju i operacije) svoje telo i prezentaciju, izraavajui svoj rodni i/ili polni identitet i oseaj sebe.
276
Transphobia transfobija: po analogiji sa BIFOBIJOM i HOMOFOBIJOM, oblik diksriminacije, zasnovan na strahu, neznanju i mrnji, usmeren protiv TRANSSEKSUALNIH, TRANSRODNIH osoba i ljudi sa DVE DUE. Tu predrasudu mogu perpetuirati strejt ljudi, gej mukarci, lezbejke, biseksualne ili POLISEKSUALNE osobe. Interiorizovana transfobija karakteristina je za trans osobe koje iskuavaju krivicu, sramotu, nedostatak samopouzdanja, negativnu sliku o sebi, poto implicitno ili eksplicitno prihvataju drutvenu stigmatizaciju. Transrodna osoba - Osoba iji rodni identitet i/ili rodno izraavanje nije u skladu sa uvaenim (nametnutim) tradicionalnim rodnim ulogama i normama. Tranvestija /tranvestite/tranvestiti - Tranvestiti su osobe koje vole da nose odeu suprotnog pola. Tranvestija, tj preoblaenje nije povezano sa seksualnom orijentacijom. Tranvestiti/e mogu biti i heteroseksualne i istopolno orijentisane osobe. Trougao / crni trougao/ roze trougao - Tokom II svetskog rata nacisti su u svojim konc-logorima ruiastim trouglom obeleavali gejeve, a crnim trouglom lezbejke, Romkinje i prostitutke. Tokom II svetskom rata u nacistikim logorima pogubljeno je vie desetina hiljada istopolno orijentisanih osoba. Woman-identified-woman/(woman-loving-woman) ena identifikovana kao ena/(ena koja voli enu): termin koji se koristio u LEZBEJSKOM FEMINISTIKOM pokretu i opisivao ene koje su itav svoj ivot organizovale oko drugih ena. Preko te sintagme nainjeno je odreenje lezbejstva koje nije ukljuivalo seksualne odnose (pa su pod njega mogle potpasti kako PRAVA LEZBEJKA tako i POLITIKA LEZBEJKA).
277
Zastava duginih boja - Simbol jedinstva i razliitosti koji se koristi irom sveta, kao obeleje mirovnog, feministikog i LGBTTIQ pokreta. Priredila: Ksenija Forca Pojmovi preuzeti iz: Kratkog pojmovnika queer teorije, Adrijane Zaharijevi, objavljenog u hrestomatiji Unutra/Izvan urednice Dajan Fas, u izdanju Centra za enske studije, Beograd (2003), prevela Adrijana Zaharijevi Prirunika za novinare i novinarke Ka Evropi: marginalizovane grupe i odgovorno novinarstvo u izdanju Labrisa organizacije za lezbejska prava, Beograd (2005)
278
CIP

Čitanka: Od A Do Š o Lezbejskim I Gej Ljudskim Pravima

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

You might also like

Čitanka: Od A Do Š o Lezbejskim I Gej Ljudskim Pravima

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Čitanka: Od A Do Š o Lezbejskim I Gej Ljudskim Pravima

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

ITANKA

OD A DO O LEZBEJSKIM I GEJ LJUDSKIM PRAVIMA

Labris - organizacija za lezbejska ljudska prava Beograd, 2009. godina

Od A do o lezbejskim i gej ljudskim pravima

LABRIS - organizacija za lezbejska ljudska prava

Od A do o lezbejskim i gej ljudskim pravima

LABRIS - organizacija za lezbejska ljudska prava

Od A do o lezbejskim i gej ljudskim pravima

LABRIS - organizacija za lezbejska ljudska prava

Od A do o lezbejskim i gej ljudskim pravima

injenice o istopolnoj orijentaciji

LABRIS - organizacija za lezbejska ljudska prava

Opte informacije o istopolnoj orijentaciji

LABRIS - organizacija za lezbejska ljudska prava

Od A do o lezbejskim i gej ljudskim pravima

Opte informacije o istopolnoj orijentaciji

LABRIS - organizacija za lezbejska ljudska prava

Od A do o lezbejskim i gej ljudskim pravima

LABRIS - organizacija za lezbejska ljudska prava

Opte informacije o istopolnoj orijentaciji

Najea pitanja i odgovori u vezi sa istopolnom orijentacijom

LABRIS - organizacija za lezbejska ljudska prava

Od A do o lezbejskim i gej ljudskim pravima

Opte informacije o istopolnoj orijentaciji

LABRIS - organizacija za lezbejska ljudska prava

Od A do o lezbejskim i gej ljudskim pravima

Opte informacije o istopolnoj orijentaciji

LABRIS - organizacija za lezbejska ljudska prava

Od A do o lezbejskim i gej ljudskim pravima

LABRIS - organizacija za lezbejska ljudska prava

Opte informacije o istopolnoj orijentaciji

LABRIS - organizacija za lezbejska ljudska prava

Od A do o lezbejskim i gej ljudskim pravima

Opte informacije o istopolnoj orijentaciji

LABRIS - organizacija za lezbejska ljudska prava

Od A do o lezbejskim i gej ljudskim pravima

Opte informacije o istopolnoj orijentaciji

Gej nain ivota

LABRIS - organizacija za lezbejska ljudska prava

Od A do o lezbejskim i gej ljudskim pravima

Opte informacije o istopolnoj orijentaciji

LABRIS - organizacija za lezbejska ljudska prava

Od A do o lezbejskim i gej ljudskim pravima

Opte informacije o istopolnoj orijentaciji

LABRIS - organizacija za lezbejska ljudska prava

Od A do o lezbejskim i gej ljudskim pravima

Istopolna orijentacija, deca i porodine vrednosti

LABRIS - organizacija za lezbejska ljudska prava

Opte informacije o istopolnoj orijentaciji

LABRIS - organizacija za lezbejska ljudska prava

Od A do o lezbejskim i gej ljudskim pravima

Opte informacije o istopolnoj orijentaciji

LABRIS - organizacija za lezbejska ljudska prava

Od A do o lezbejskim i gej ljudskim pravima

Civilna prava i brak

LABRIS - organizacija za lezbejska ljudska prava

Opte informacije o istopolnoj orijentaciji

LABRIS - organizacija za lezbejska ljudska prava