"Ostaje Mi To Sto Se Volimo"

Moj drug iz detinjstva ivi sretno na selu, k'o u ruskom romanu, tano tako. Ima enu i sina, ima podrum pun vina i sve mu je ravno. U poslednje vreme ja ga viam sve ree, samo onda, uglavnom, kad neto slavi. On se ne ljuti zbog tog, prui ruku i kae: "Nisi bio odavno". I seamo se dana kad smo jo bili divlji k'o jeleni hitri, i sve smo blii istini i tuzi to smo blii sledeoj litri. Pitam ga dal' zna da si otila, da si otila. "Ma nije strano", kae on, "Imala je drugog, to zna". Pitam ga dal' zna da se volimo, da se jo volimo. "Ma ba si smean", kae on, "ponekad si klinac ba". Moj drug iz detinjstva ivot posmatra krto, vidi nebo i zemlju, ma ima pravo. Ja sam prokleti pesnik koji stoji na kii, koji lae i voli. Mada smo uili istu grubu ivotnu kolu, mi smo nekad daleki, pa to je ljudski. Svako nosi u sebi nekog svog malog boga kom se potajno moli. I zato vraam priu na vremena kad smo bili jeleni hitri, i sve smo blii istini i tuzi to smo blii sledeoj litri. Pitam ga ta sad, kad si otila, kad si otila. "Ma budi mangup", kae on, "ima mnogo slinih njoj". Pitam ga dal' zna da se volimo, da se jo volimo. "Ma kojeta", guna on, "dodaj bokal stari moj". Moj drug iz detinjstva se oenio zelen, al' je imao sree, ja vidi nisam. Ja sam ljubio razne, neke potpuno prazne, neke potpuno strane. I sve mi se ini da ne postoji nain da mu objasnim tebe, jedinu pravu. Zato topim u vinu itav svet jer u au moe svata da stane. I seamo se dana kad smo jo bili divlji k'o jeleni hitri, i sve smo blii istini i tuzi to smo blii sledecoj litri. Pitam ga dal' zna da je nevano to si otila. "Avantura", kae on, "ta ti sada ostaje?" Ostaje mi to to se volimo, to se volimo. "Dal' zbog vina", kae on, "al' ovo smeno postaje".