Pravilnik o izgradnji postrojenja za zapaljive tenosti i o uskladitavanju i pretakanju zapaljivih tenosti

PRAVILNIK O IZGRADNJI POSTROJENJA ZA ZAPALJIVE TENOSTI I O USKLADITAVANJU I PRETAKANJU ZAPALJIVIH TENOSTI ("Sl. list SFRJ", br. 20/71)

Izgradnja postrojenja za zapaljive tenosti i uskladitavanje i pretakanje zapaljivih tenosti ija je taka zapaljivosti ispod 100oC vri se na nain odre en Tehnikim propisima o izgradnji postrojenja za zapaljive tenosti i o uskladitavanju i pretakanju zapaljivih tenosti, koji su odtampani uz ovaj pravilnik i ine njegov sastavni deo.

Odredbe ovog pravilnika ne odnose se na uskladitavanje i pretakanje: 1) produkata i poluprodukata od piritusa dobijenih destilacijom, koji sadre manje od 82% alkohola a upotrebljavaju se u domainstvu i kozmetici; 2) organskih peroksida i njihovih rastvora; 3) ulja za loenje kod potroaa; 4) zapaljivih tenosti koje se upotrebljavaju u rudarstvu i za vojne potrebe; 5) rastvora i homogenih smea u nelomljive rezervoare ija je taka zapaljivosti 23oC ili vea, iz kojih se u normalnim uslovima ne odvajaju zapaljive tenosti, a koje prema odobrenom viskozimetru imaju sledee vreme isticanja: - najmanje 90 sekundi; - najmanje 60 do 90 sekundi, ako ne sadre vie od 60% zapaljivih tenosti; - najmanje 25 do 60 sekundi, ako ne sadre vie od 20% zapaljivih tenosti.

U postojeim postrojenjima za zapaljive tenosti moraju se mere obezbe enja predvi ene odredbama ovog pravilnika sprovesti u roku od tri godine od dana njegovog stupanja na snagu.

Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Slubenom listu SFRJ".

Vatroival d.o.o., ul. Gostivarska br. 15, Beograd, office@vatroival.com www.vatroival.com tel/fax 011/7477-221; 011/7478-800; 011/7478-901

3 nal

1 nal 2 nal 4 nal

Pravilnik o izgradnji postrojenja za zapaljive tenosti i o uskladitavanju i pretakanju zapaljivih tenosti

1. 1.1 1.2

1.3

1.4

1.5

1.6 1.7

1.8

1.9

1.10 1.11 1.12 1.13 1.14 1.15 1.16

ITSONET HIVIJLAPAZ UJNAKATERP I UJNAVATIDALKSU O I ITSONET EVIJLAPAZ AZ AJNEJORTSOP IJNDARGZI O I SI P O R P I K I N H E T

Objanjenje pojmova Nie navedeni pojmovi, u smislu ovih propisa, imaju sledea znaenja: Zapaljive tenosti su tenosti ije se pare pale u dodiru sa izvorom paljenja, i koje na temperaturi od 35oC nisu u vrstom ili testastom stanju, a na temperaturi od 50oC imaju parni pritisak do 3 kp/cm2. Nestabilne tenosti su tenosti koje u istom stanju kao finalni proizvodi ili zbog transporta mogu da polimeriziraju, raspadaju se, kondenzuju ili da postanu samoreaktivne potresanjem ili promenom pritiska i temperature. Tenosti sa karakteristikom izbacivanja (prekipljenja) su tenosti koje prilikom gorenja u rezervoaru stvaraju toplotni talas koji se iri prema dnu rezervoara, usled ega prisutna voda prokljua i izbacuje tenost iz rezervoara. Temperatura zapaljivosti je najnia temperatura na kojoj se iznad povrine tenosti nalazi toliko pare da u dodiru sa vazduhom stvara zapaljivu smeu, a odre uje se prema jugoslovenskim standardima V.N.8.601 od 1962. godine, V.N.8.047 od 1966. godine i V.N.8.048 od 1966. godine. Postrojenje za zapaljive tenosti sastoji se od rezervoara ili drugih zatvorenih posuda, ure aja za pretakanje ili drugih ure aja, koji ine tehnoloku celinu. Uskladitavanje zapaljivih tenosti je svako trajno ili privremeno dranje ovih tenosti u rezervoarima ili zatvorenim posudama (boce, kante i burad) kod proizvodnje (skladita proizvo aa), distribucije (skladita distributera) i potronje (skladita potroaa). Otvoreni plamen je plamen koji se stvara u pokretnim ili nepokretnim ure ajima sagorevanjem vrstih, tenih ili gasovitih goriva, kao i usijavanjem elektrinih provodnika na mestima koja nisu izolovana od neposrednih spoljnih uticaja. Zona opasnosti od izbijanja i irenja poara je podruje na kome postoji mogunost stvaranja zapaljive ili eksplozivne smee pare tenosti sa vazduhom tako da je sposobna za sagorevanje. Atmosferski rezervoar je rezervoar iji je radni pritisak jednak atmosferskom pritisku i ne prelazi vrednost 0,5 kp/cm2 natpritiska. Rezervoar niskog pritiska je rezervoar iji je radni pritisak najmanje 0,5 kp/cm2 natpritiska. Posuda pod pritiskom je posuda ili rezervoar iji je radni pritisak vei od 1,0 kp/cm2 natpritiska. Nelomljivi rezervoar je rezervoar koji pri uskladitavanju, transportu i rukovanju ostaje nepropusan pod uobiajenim mehanikim uticajima. Lomljivi rezervoar je rezervoar izra en od lomljivog materijala, kao to su keramika, staklo i drugi slian materijal. Oprema rezervoara je sva ona oprema koja je neposredno ugra ena u rezervoar i na rezervoaru i koja sa rezervoarom ini funkcionalnu celinu. Zadrai plamena su naprave koje tite rezervoar od prodora plamena u njegovu unutranjost.
Vatroival d.o.o., ul. Gostivarska br. 15, Beograd, office@vatroival.com www.vatroival.com tel/fax 011/7477-221; 011/7478-800; 011/7478-901

Pravilnik o izgradnji postrojenja za zapaljive tenosti i o uskladitavanju i pretakanju zapaljivih tenosti

1.17 1.18

1.19 1.20 1.21

1.22

1.23 2. 2.1

2.2

2.3

2.4

2.5 3. 3.1

Boca za zapaljive tenosti je prenosiva zatvorena posuda ija zapremina nije vea od 5 l. Kanta za zapaljive tenosti je prenosiva zatvorena posuda izra ena od elinog lima ili drugog odgovarajueg materijala rezistentnog na tenost koja se u njoj nalazi, a ija zapremina nije vea od 50 l. Bure za zapaljive tenosti je prenosiva zatvorena posuda valjkastog oblika izra ena od materijala navedenog u taki 1.18 ovih propisa, ija zapremina nije vea od 250 l. Pretakalite je posebno odre eno mesto opremljeno ure ajima trajno postavljenim za prikljuivanje transportnih cisterni ili tankera, radi pretakanja zapaljivih tenosti. Pod pretakanjem zapaljivih tenosti podrazumeva se pretakanje zapaljivih tenosti iz rezervoara u transportne cisterne (auto-cisterne, vagon-cisterne, tankere i sl.) i zatvorene posude ili obrnuto. Odobren (atestiran) rezervoar ili ure aj odnosno odobrena (atestirana) oprema je svaki rezervoar, ure aj ili oprema koji su ispitani od strane ovlaene domae ustanove ili priznate inostrane ustanove odnosno koji odgovaraju jugoslovenskom standardu. Pouzdan ure aj je ure aj ispitan i u praksi proveren od ovlaenih strunjaka. Opte odredbe o zapaljivim tenostima i postrojenjima za zapaljive tenosti Zapaljive tenosti, u smislu ovih propisa, dele se prema temperaturi zapaljivosti u tri osnovne grupe, i to: 1) I grupa - tenosti ija je temperatura zapaljivosti ispod 38oC: 2) II grupa - tenosti ija je temperatura zapaljivosti od 38oC do 60oC; 3) III grupa - tenosti ija je temperatura zapaljivosti preko 60oC do 100oC. Tenosti iz I grupe dele se na tri podgrupe, i to: 1) I1 podgrupa - tenosti ija je temperatura zapaljivosti ispod 23oC, a temperatura kljuanja ispod 38oC; 2) I2 podgrupa - tenosti ija je temperatura zapaljivosti ispod 23oC, a temperatura kljuanja preko 38oC; 3) I3 podgrupa - tenosti ija je temperatura zapaljivosti od 23oC do 38oC. Radne i druge organizacije (u daljem tekstu: korisnici), moraju imati atest o temperaturi, zapaljivosti tenosti uskladitenih u njihovim postrojenjima izdat od proizvo aa odnosno isporuioca, i na zahtev nadlenog organa staviti ga na uvid. Ako u roku koji odredi nadleni organ, korisnik postrojenja ne stavi na uvid atest o temperaturi zapaljivosti uskladitene tenosti, nadleni organ moe zahtevati sprovo enje mera bezbednosti odre enih za tenosti iz podgrupe I1. Rezervoari, ure aji, instalacije i objekti unutar postrojenja za zapaljive tenosti moraju biti propisno zatieni od statikog elektriciteta i imati gromobransku zatitu u skladu sa odredbama Pravilnika o tehnikim propisima o gromobranima ("Slubeni list SFRJ", br. 13/68). Lica zapoljenja na uskladitavanju i pretakanju zapaljivih tenosti moraju biti obuena u pravilnom rukovanju ure ajima i sredstvima za gaenje poara i moraju upoznati ostale sigurnosne mere. Zone opasnosti od izbijanja poara Prostor na kome se vri uskladitavanje ili pretakanje zapaljivih tenosti, zavisno od stepena opasnosti od izbijanja i irenja poara, deli se na tri zone: - zonu najvee opasnosti (zona I); - zonu poveane opasnosti (zona II);
Vatroival d.o.o., ul. Gostivarska br. 15, Beograd, office@vatroival.com www.vatroival.com tel/fax 011/7477-221; 011/7478-800; 011/7478-901

Pravilnik o izgradnji postrojenja za zapaljive tenosti i o uskladitavanju i pretakanju zapaljivih tenosti

3.2 3.3

3.4 3.5 3.6

3.7 4. 4.1 4.1.1 4.1.2

4.1.3 4.1.4 4.1.5

4.1.6

4.1.7

- zonu opasnosti (zona III). U zonama se ne smeju nalaziti materije i ure aji koji mogu prouzrokovati poar ili omoguiti njegovo irenje. U zonama je zabranjeno: 1) dranje otvorenog plamena; 2) rad sa otvorenim plamenom (zavarivanje i slino) i sa uarenim predmetima; 3) puenje; 4) upotreba lokomotiva koje imaju vatreno loite; 5) rad sa alatom koji varnii; 6) postavljanje nadzemnih elektrinih vodova bez obzira na napon. U zonama se na vidnim mestima moraju postaviti natpisi kojima se upozorava na zabrane iz take 3.3 ovih propisa. Pri vrenju radova u zonama, osim redovnog tekueg odravanja, korisnik postrojenja mora preduzeti propisane sigurnosne mere. Izvo enje elektrinih instalacija u zonama I i II vri se u skladu sa takom 8, a u zoni III u skladu sa takom 11 Propisa o elektrinim postrojenjima na nadzemnim mestima ugroenim od eksplozivnih smea (Dodatak "Slubenog lista SFRJ", br. 18/67), koji su sastavni deo Pravilnika o elektrinim postrojenjima na nadzemnim mestima ugroenim od eksplozivnih smea ("Slubeni list SFRJ", br. 18/67 i 28/70). Vozila koja imaju motor sa unutranjim sagorevanjem mogu se upotrebljavati na pretakalitu samo ako na izduvnim cevima imaju atestiran hvata varnica. Rezervoari za zapaljive tenosti Opte odredbe Rezervoar za zapaljive tenosti mora biti odobren. Rezervoar mora na vidnom mestu imati sledee oznake: - naziv proizvo aa; - fabriki broj; - godinu izrade; - nominalnu i stvarnu zapreminu; - maksimalni radni i ispitni pritisak; - vrstu tenosti i grupu zapaljivosti; - oznaku jugoslovenskog standarda ili broj atesta po kom je rezervoar izra en. Rezervoar moe biti nadzemni i podzemni. Nadzemni rezervoar je nepokretni i nepropusni sud, postavljen odnosno izgra en na povrini zemlje, za smetaj zapaljivih tenosti. Nadzemni rezervoar u pogledu svoje konstrukcije moe biti sa: - vrstim krovom; - oslabljenim spojem izme u krovnog lima i plata; - plivajuim krovom; - sigurnosnim odunim ventilom koji ne doputa pritisak vei od 1.750 mm V.S; - sigurnosnim ventilom koji doputa pritisak vei od 1.750 mm V.S. Nadzemni rezervoar koji, pored unutranjeg plivajueg krova, ima i vrsti krov, sa odgovarajuom ventilacijom izme u vrstog i plivajueg krova, smatra se kao rezervoar sa plivajuim krovom. Nadzemni rezervoar, zavisno od radnog pritiska, moe biti: - atmosferski;
Vatroival d.o.o., ul. Gostivarska br. 15, Beograd, office@vatroival.com www.vatroival.com tel/fax 011/7477-221; 011/7478-800; 011/7478-901

Pravilnik o izgradnji postrojenja za zapaljive tenosti i o uskladitavanju i pretakanju zapaljivih tenosti

4.1.8 4.1.9

4.1.10

4.1.11

4.1.12

4.1.13

4.1.14 4.1.15

4.1.16 4.2 4.2.1 4.2.1.1 4.2.1.2

- niskog pritiska; - posuda pod pritiskom. Rezervoar niskog pritiska moe se koristiti i kao atmosferski rezervoar. Nadzemni rezervoar i prikljuci moraju pre upotrebe biti ispitani (ispitivanje nepropusnosti, rendgensko ispitivanje varova, merenje dozvoljenih odstupanja od koninosti i vertikalnosti plata, sleganje terena i dr.), o emu se sastavlja zapisnik koji se uva kao trajni dokument. Ispitivanje nepropusnosti atmosferskog rezervoara i rezervoara niskog pritiska vri se merenjem hidrostatskog pritiska ili pritiska inertnog gasa, pri emu najmanji ispitni pritisak u atmosferskom rezervoaru mora iznositi 0,5 kp/cm2 za vreme od 3 asa, a najmanji ispitni pritisak u rezervoaru niskog pritiska 1,0 kp/cm2 za vreme od 6 asova. Podzemni rezervoar je nepokretni sud sa svih strana zatien nekorodivnim materijalom (zemljom, peskom, ljunkom), postavljen odnosno izgra en ispod povrine zemlje za smetaj zapaljivih tenosti. Podzemni rezervoar moe, po pravilu, biti leei i cilindrinog oblika sa sigurnosnim odunim ventilom. Sigurnosni oduni ventil moe biti takve konstrukcije da onemoguuje pritisak vei od 1.750 mm V.S, odnosno da omoguuje pritisak vei od 1.750 mm V.S. Posuda pod pritiskom mora ispunjavati uslove iz Pravilnika o tehnikim propisima za izradu i upotrebu parnih kotlova, parnih sudova, pregrejaa pare i zagrejaa vode ("Slubeni list FNRJ", br. 7/57 i 3/58) i Pravilnika o tehnikim propisima za izradu i upotrebu pokretnih zatvorenih sudova za komprimirane, tene i pod pritiskom rastvorene gasove ("Slubeni list FNRJ", br. 6/57 i 3/58). Posuda pod pritiskom moe se koristiti kao atmosferski rezervoar ili kao rezervoar niskog pritiska. Rezervoar i njegovi cevovodi moraju biti zatieni od korozije za vreme koje je projektom odre eno kao vek trajanja rezervoara. Zatita od korozije obezbe uje se prema jednoj od sledeih metoda: 1) upotrebom zatitnih omotaa ili traka; 2) katodnom zatitom; 3) materijalima rezistentnim na koroziju; 4) antikorozivnim bojama ili premazima, ako je u pitanju nadzemni rezervoar. Na rezervoarima koji su zavareni ne sme se vriti mehaniko zaptivanje pukotina, osim pukotina na krovu nadzemnih rezervoara. Nadzemni rezervoari Zone opasnosti Zona I obuhvata unutranjost nadzemnog rezervoara Zona II obuhvata: 1) prostor unutar zatitnog bazena rezervoara do 1 m visine iznad gornje ivice njegovog zida ili nasipa; 2) vazduni prostor iznad krova rezervoara visine 3 m, mereno od najisturenijeg dela krova ukljuujui armaturu i prstenasti prostor oko rezervoara irine 3 m, mereno od plata rezervoara - ako je rezervoar sa vrstim krovom ili sa oslabljenim spojem izme u krovnog lica i plata; 3) vazduni prostor iznad gornje ivice plata rezervoara visine 1 m, ceo prostor unutar plata rezervoara iznad plivajueg krova, kao i prstenasti prostor oko rezervoara irine 3 m, mereno od plata ako je rezervoar sa plivajuim krovom;
Vatroival d.o.o., ul. Gostivarska br. 15, Beograd, office@vatroival.com www.vatroival.com tel/fax 011/7477-221; 011/7478-800; 011/7478-901

Pravilnik o izgradnji postrojenja za zapaljive tenosti i o uskladitavanju i pretakanju zapaljivih tenosti

4) vazduni prostor irine 3 m, mereno od plata rezervoara, ako je rezervoar u horizontalnom poloaju. 4.2.1.3 Zona III obuhvata prostor iznad okolnog terena irine 10 m od zone II, mereno horizontalno i visine 1 m, mereno od tla. 4.2.2 Lokacija i postavljanje 4.2.2.1 Nadzemni rezervoari se, zavisno od njihove konstrukcije, vrste tenosti koja se u njima uskladitava i sistema zatite od poara, moraju locirati u skladu sa uslovima iz tabele 1 i 2 koje su odtampane uz ove propise i ine njihov sastavni deo. 4.2.2.2 Pri odre ivanju lokacije nadzemnih rezervoara uzima se ono odstojanje iz tabele 1 i 2 koje je vee. Odstojanje se meri horizontalno u svim pravcima od gabarita rezervoara do gabarita objekta. 4.2.2.3 Odstojanja A1 iz tabele 1 mogu kod rezervoara bez sistema zatite biti smanjena do 30%, ako je ispunjen jedan od sledeih uslova: 1) da zid objekta nema otvor prema rezervoaru i da ima vatrootpornost predvi enu za najmanje 4 asa; 2) da na objektu koji moe ugroziti poar na rezervoaru postoji sistem za hla enje; 3) da se izme u rezervoara i javnog puta ili objekta postavi zatitni zid ija je vatrootpornost predvi ena za najmanje 4 asa. 4.2.2.4 Odstojanje izme u dva rezervoara ne sme biti manje od 1/3 zbira njihovih prenika, a ako je prenik jednog rezervoara manji od polovine prenika susednog rezervoara, odstojanje ne sme biti manje od 1/2 prenika veeg rezervoara. 4.2.2.5 Odstojanje izme u dva rezervoara za uskladitavanje nestabilnih tenosti ne sme biti manje od polovine zbira njihovih prenika. 4.2.2.6 Odstojanje izme u dva rezervoara ija je ukupna zapremina do 300 m3 ne sme biti manje od 1 m. 4.2.2.7 Odstojanje izme u dva rezervoara za uskladitavanje tenosti sa karakteristikom izbacivanja ija je zapremina do 500 m3 ne sme biti manje od 1 m. 4.2.2.8 Odredbe ta. 4.2.2.4 i 4.2.2.5 ovih propisa mogu se primenjivati i na rezervoare drugih oblika, s tim da se pri izraunavanju odstojanja izme u rezervoara kao osnova uzima prenik cilindrinog rezervoara zapremine rezervoara ija se udaljenost izraunava i visine: 1) 10 m za rezervoare zapremine do 1.000 m3; 2) 13 m za rezervoare zapremine preko 1.000 do 5.000 m3; 3) 15 m za rezervoare zapremine preko 5.000 m3. 4.2.2.9 Nadzemni rezervoari se postavljaju u najvie dva reda. Izuzetno, ako to odobri nadleni organ nadzemni rezervoari se mogu postavljati u tri ili vie redova, ili u nepravilnom obliku, pod uslovom da su prethodno odre ena vea odstojanja izme u rezervoara ili preduzete druge propisane sigurnosne mere. 4.2.2.10 Ako se rezervoari lociraju na trusnim podrujima ili podrujima podlonim plavljenju moraju se preduzeti propisane gra evinske mere zatite. 4.2.3 Konstrukcija 4.2.3.1 Konstrukcija nadzemnih metalnih rezervoara mora biti u skladu sa odgovarajuim propisima o elinim konstrukcijama. 4.2.3.2 Metalni nadzemni rezervoari mogu biti zavareni, zakivani, lemljeni, spojeni zavrtnjima ili kombinovane izrade. 4.2.3.3 Plivajui krov nadzemnih rezervoara mora biti nepropustan i izgra en tako da se moe kretati nagore i nadole, a da pri tom ne do e do okretanja ili iskliznua iz leita, kao i da se njegova sposobnost kretanja ne umanjuje usled sopstvene teine,
Vatroival d.o.o., ul. Gostivarska br. 15, Beograd, office@vatroival.com www.vatroival.com tel/fax 011/7477-221; 011/7478-800; 011/7478-901

Pravilnik o izgradnji postrojenja za zapaljive tenosti i o uskladitavanju i pretakanju zapaljivih tenosti

odnosno teine atmosferskog taloga nakupljenog na njemu. 4.2.3.4 Rezervoar sa plivajuim krovom mora imati spoj za odvo enje statikog elektriciteta, postavljen izme u plivajueg krova i plata rezervoara tako da ne umanjuje pokretljivost plivajueg krova, a da je zatien od oteenja. 4.2.3.5 Plat nadzemnog rezervoara mora biti nepropustan i postojan u odnosu na uskladitene tenosti i njihove pare u rezervoaru i izgra en od materijala otpornog na mehanika i termika naprezanja, i na hemijska dejstva, koja se mogu pojaviti prilikom upotrebe rezervoara. Za izgradnju plata upotrebljava se elik ili drugi materijal koji je postojan na dejstvo uskladitene tenosti. 4.2.3.6 Ako su betonski rezervoari neobloeni, u njima se mogu uskladitavati samo zapaljive tenosti ija je specifina teina vea od 0.825 g/cm3. 4.2.3.7 Temelj nadzemnog rezervoara mora se izvoditi tako da onemogui neravnomerno sleganje rezervoara. 4.2.3.8 Podmetai rezervoara moraju biti od betona, opeke ili elika zatienog od dejstva visokih temperatura (vatrootpornosti predvi ene za najmanje 2 asa) i korozije i, postavljeni na temelj rezervoara radi spreavanja njegovog naginjanja ili pomeranja. Izuzetno, podmetai rezervoara mogu biti i od drveta, s tim da se postavljaju horizontalno i da njihova visina nije vea od 30 cm mereno od najnie take rezervoara. 4.2.3.9 Podmetai rezervoara moraju biti takvi da ne do e do prekoraenja dozvoljenih optereenja na poduprtom delu plata rezervoara. 4.2.4 Zatitni bazeni i drenani sistem 4.2.4.1 Radi prihvatanja sluajno isputenih zapaljivih tenosti i radi zatite okolnog zemljita, vodenih tokova, puteva i drugih objekata, moraju se oko rezervoara izgraditi zatitni bazeni. Izuzetno, umesto zatitnog bazena moe se izgraditi drenani sistem ako to odobri nadleni organ. 4.2.4.2 Zapremina zatitnog bazena koji obuhvata samo jedan rezervoar jednaka je najveem dozvoljenom punjenju rezervoara. 4.2.4.3 Ako zatitni bazen obuhvata vie od jednog rezervoara, njegova zapremina se dobija kad se od ukupne zapremine svih rezervoara odbiju zapremine rezervoara ispod visine nasipa ili zida ne raunajui zapreminu najveeg rezervoara. 4.2.4.4 Zapremina zatitnog bazena koji obuhvata vie od jednog rezervoara ne sme biti manja od zapremine tenosti u najveem rezervoaru osim ako su u pitanju tenosti iz take 4.2.4.5 ovih propisa. 4.2.4.5 Zapremina zatitnog bazena koji obuhvata jedan ili vie rezervoara koji sadre tenosti sa karakteristikom izbacivanja, ne sme biti manja od ukupne zapremine svih rezervoara koji su obuhvaeni bazenom. 4.2.4.6 Rezervoar ija je zapremina vea od 20.000 m3 mora biti smeten u posebnom zatitnom bazenu. 4.2.4.7 Zatitni bazen u kome su smetena dva ili vie rezervoara sa oslabljenim spojem izme u krovnog lima i plata odnosno rezervoara sa plivajuim krovom u kojima se uskladitavaju stabilne tenosti ili sirova nafta, mora biti pregradnim zidovima i drenanim kanalima podeljen tako da svaki rezervoar zapremine vee od 1.500 m3 ili grupa rezervoara ukupne zapremine do 2.500 m3 bude u jednom pregra enom delu, s tim da zapremina bilo kog rezervoara odnosne grupe ne prelazi 1.500 m3. 4.2.4.8 Zatitni bazen u kome su smetena dva ili vie rezervoara za uskladitavanje stabilnih tenosti, a na koji se ne odnose odredbe take 4.2.4.7 ovih propisa, mora biti pregradnim zidovima i drenanim kanalima podeljen tako da svaki rezervoar
Vatroival d.o.o., ul. Gostivarska br. 15, Beograd, office@vatroival.com www.vatroival.com tel/fax 011/7477-221; 011/7478-800; 011/7478-901

Pravilnik o izgradnji postrojenja za zapaljive tenosti i o uskladitavanju i pretakanju zapaljivih tenosti

zapremine vee od 350 m3 ili grupa rezervoara ukupne zapremine do 500 m3 bude u jednom pregra enom delu, s tim da zapremina bilo kog rezervoara odnosne grupe ne prelazi 350m3. 4.2.4.9 Zatitni bazen u kome su smetena dva ili vie rezervoara za uskladitavanje nestabilnih tenosti mora izme u svakog rezervoara, bez obzira na konstrukciju i zapreminu, imati pregradni zid i drenane kanale. 4.2.4.10 Zidovi i unutranja povrina zatitnog bazena moraju biti izgra eni od nepropusnog materijala i projektovani tako da podnesu pun hidrostatiki pritisak. 4.2.4.11 Zidovi zatitnog bazena ne smeju imati otvore, osim za cevovode, s tim da prostor izme u zidova i cevovoda bude zaptiven materijalom postojanim na visoku temperaturu. Zidovi zatitnog bazena moraju biti najmanje 10 m udaljeni od ograde skladita. 4.2.4.12 Zidovi zatitnog bazena moraju u proseku imati visinu do 2 m, a pregradni zidovi visinu od 40 do 75 cm mereno od dna bazena. Izuzetno, za rezervoare zapremine preko 10.000 m3, visina zidova zatitnog bazena moe iznositi preko 2 m ako to odobri nadleni organ. 4.2.4.13 Dno zatitnog bazena mora se izgraditi sa nagibom najmanje 1% od rezervoara prema zidovima zatitnog bazena, radi odvo enja atmosferskog taloga. 4.2.4.14 Sakupljanje atmosferskog taloga u talonike, separatore ili druge sigurnosne ure aje vri se nepropusnim kanalima koji mogu biti otvoreni ili prekriveni reetkama. 4.2.4.15 Talonici, separatori ili drugi sigurnosni ure aji za skupljanje atmosferskog taloga, moraju biti locirani tako da ih poar na rezervoaru ne moe ugroziti. 4.2.4.16 U zatitnom bazenu nije dozvoljeno isputanje zapaljivih tenosti iz rezervoara ili dranje posuda i buradi. 4.2.4.17 U zatitnom bazenu mogu se, pored rezervoara, nalaziti armature, cevovodi i prelazni mostovi. 4.2.4.18 Ako funkciju zatitnog bazena vri drenani sistem, otvor iz rezervoara u pravcu tog sistema mora imati nagib od najmanje 1%. 4.2.4.19 Drenani sistem mora se zavravati na slobodnom zemljitu, nekoj drugoj povrini ili u zatvorenom bazenu, ija je zapremina vea od zapremine najveeg rezervoara. Podruje na kome se zavrava drenani sistem mora biti na takvom odstojanju da se onemogui irenje eventualnog poara prema rezervoarima i susednim objektima. 4.2.4.20 Drenani sistem, ukljuujui i automatske drenane pumpe, mora biti izgra en tako da ne izbacuje tenost na susedno zemljite, u prirodne vodene tokove, otvorene kanale i javnu kanalizaciju, osim ako je to bezopasno ili ako je sistem izgra en tako da ne dozvoljava osloba anje tenosti. 4.2.5 Oprema 4.2.5.1 Nadzemni rezervoari moraju imati sledeu opremu: 1) normalni oduak; 2) sigurnosni oduak; 3) odune cevovode; 4) zadrae plamena; 5) pokazivae nivoa; 6) ure aje za punjenje i pranjenje i ure aje za obezbe enje protiv prepunjavanja; 7) otvore za ulaz i pregled. 4.2.5.2 Radi spreavanja stvaranja natpritiska ili potpritiska za vreme punjenja i pranjenja rezervoara, kao i promene spoljne temperature, rezervoar mora imati odgovarajui normalni oduak.
Vatroival d.o.o., ul. Gostivarska br. 15, Beograd, office@vatroival.com www.vatroival.com tel/fax 011/7477-221; 011/7478-800; 011/7478-901

Pravilnik o izgradnji postrojenja za zapaljive tenosti i o uskladitavanju i pretakanju zapaljivih tenosti

4.2.5.3 Oduak mora imati dimenzije veeg prikljuka za punjenje ili pranjenje, s tim to njegov nominalni unutranji prenik ne sme biti manji od 32 mm. 4.2.5.4 Ako rezervoar ili posuda pod pritiskom ima vie od jednog prikljuka za punjenje ili pranjenje, veliina oduka se odre uje prema predvi enom najveem istovremenom protoku. 4.2.5.5 Izlazni otvor oduka mora biti izveden tako da se u sluaju paljenja para rezervoara zatiti od lokalnih pregrejavanja. 4.2.5.6 Oduak rezervoara i posude pod pritiskom u koje se uskladitavaju tenosti I grupe mora biti zatvoren, osim ako je pritisak vii od radnog pritiska ili u sluaju potpritiska, a za tenost podgrupe I2 i I3 ove grupe i u sluaju da oduak ima odobreni zadra plamena. Oduak ili zadra plamena nisu potrebni ako bi njihova upotreba mogla da izazove tetu u rezervoaru. 4.2.5.7 Rezervoar zapremine do 10 m3 u rafinerijama, u kome se uskladitava sirova nafta i atmosferski rezervoar zapremine do 4 m3 u kome se uskladitavaju tenosti podgrupe I1, mogu imati otvorene oduke. 4.2.5.8 Radi zatite od prevelikog pritiska koji moe nastati zbog ugroenosti od poara, rezervoar mora imati sigurnosni oduak odnosno mora biti konstruisan tako da ima jedan od sledeih elemenata: plivajui krov koji se moe dizati ili oslabljeni spoj izme u krovnog lica i plata odnosno neku drugu odobrenu konstrukciju oduka. 4.2.5.9 Ako se oduivanje u sluaju ugroenosti od poara vri putem sigurnosnog oduka, kapacitet oduivanja oba ventila (normalnog i sigurnosnog) mora biti toliki da zatiti plat ili dno vertikalnog rezervoara odnosno da zatiti od loma plat ili glavu horizontalnog rezervoara. 4.2.5.10 Sigurnosni oduak moe biti izveden kao poklopac sa automatskim zatvaranjem ulaznog otvora, kao vodilica koja doputa podizanje krova rezervoara pod unutranjim pritiskom, ili kao dodatni vei oduni ventil odnosno neka druga odobrena konstrukcija. 4.2.5.11 Ukupni kapacitet oduivanja svake zapaljive tenosti odre uje se na osnovu obrasca: 742 V=V1----------------L"M gde je: V - ukupni kapacitet oduivanja u m3/h, V1 - potok vazduha u m3/h iz tabele 3, L - latentna toplota isparavanja date tenosti u Kcal/kg. M - molekulska teina date tenosti. Tabela 3 iz stava 1 ove take, odtampana je uz ove propise i ini njihov sastavni deo. 4.2.5.12 Ukupni kapacitet oduivanja iz take 4.2.5.11 ovih propisa moe se smanjiti mnoenjem odgovarajuim faktorom posebno za svaki rezervoar, i to ako je predvi ena sledea zatita: 1) drenaa prema ta. 4.2.4.18 do 4.2.4.20 ovih propisa za rezervoar preko 20 m3 izloene povrine - ca 0,5; 2) odobrena vodena magla - 0,3; 3) odobrena izolacija - ca 0,3; 4) odobrena vodena magla sa izolacijom - ca 0,15. 4.2.5.13 Na ure aju sigurnosnog oduka mora biti naznaen kapacitet oduivanja u m3/h i pritisak na koji je badaren. 4.2.5.14 Krajevi odunih cevovoda moraju se nalaziti na visini od najmanje 4 m iznad okolnog
Vatroival d.o.o., ul. Gostivarska br. 15, Beograd, office@vatroival.com www.vatroival.com tel/fax 011/7477-221; 011/7478-800; 011/7478-901

Pravilnik o izgradnji postrojenja za zapaljive tenosti i o uskladitavanju i pretakanju zapaljivih tenosti

terena i na odstojanju najmanje 1,5 m od otvora na okolnim objektima. 4.2.5.15 Krajevi odunih cevovoda moraju imati kosi otvor koji omoguuje ekspanziju isputenih para vertikalno na gore ili horizontalno u suprotnom pravcu od objekta odnosno javnog puta, ako se nalaze u blizini nekog objekta ili javnog puta. 4.2.5.16 Ako je oduak kolektorskog tipa, mora biti dimenzionisan tako da omogui normalno oduivanje para u okviru pritiska sistema, kao i u sluaju da je sam podloen ugroenosti od poara. 4.2.5.17 Kolektor kao oduak rezervoara koristi se, po pravilu, za oduzimanje pare, za konzerviranje parom ili kontrolu zaga enosti vazduha, i za oduivanje vie rezervoara u kojima su uskladitene tenosti iste grupe odnosno podgrupe ili tenosti koje me usobno ne mogu stvarati opasne spojeve. 4.2.5.18 Izlazi svih oduaka i odunih kanala na rezervoaru koji ima sigurnosni oduak, a koji dozvoljava pritisak vei od 1.750 mm V.S, moraju biti postavljeni tako da isputaju paru u pravcu u kome su rezervoari zatieni od mestiminih pregrejavanja bilo kog dela rezervoara u sluaju paljenja pare iz takvog oduka. 4.2.5.19 Zadrai plamena su armature protiv eksplozije, poara i detonacije, koje se smeju upotrebljavati samo ako su odobrene i moraju biti u neposrednoj blizini rezervoara. 4.2.5.20 Armature protiv eksplozije i poara spreavaju prodor plamena pri eksploziji pri emu moraju izdrati nastali pritisak, a armature protiv poara i direktan plamen za vreme od 10 minuta. 4.2.5.21 Armature protiv detonacije spreavaju prodor plamena pri detonaciji u cevovodu prikljuenom ispred zadraa plamena pri emu moraju izdrati nastali pritisak. 4.2.5.22 Koji e zadra plamena biti upotrebljen zavisi od konstrukcije rezervoara, kao i od karakteristika uskladitene tenosti. 4.2.5.23 Zadrai plamena postavljaju se na otvore rezervoara kroz koje bi mogao prodreti plamen unutar rezervoara, osim na otvore za merenje nivoa tenosti. 4.2.5.24 Na armature protiv eksplozije i poara, kao i na spojeve tih armatura sa rezervoarom, ne smeju se prikljuivati drugi cevovodi. 4.2.5.25 Rezervoar mora imati pokaziva nivoa tenosti koji mora biti odobren. 4.2.5.26 Otvori za merenje nivoa tenosti moraju biti izvedeni tako da se mogu zatvarati kapama ili poklopcima nepropusnim za tenosti i pare. Te otvore ne mogu otvarati neovlaena lica. 4.2.5.27 Pokazivai nivoa tenosti koji rade mehaniki ili na nekom drugom principu ali kontinuirano smeju se upotrebljavati samo ako su odobreni. 4.2.5.28 Ure aji za punjenje i pranjenje moraju omoguiti siguran prikljuak stalno poloenih cevovoda ili savitljive cevi i iskljuiti mogunost nastajanja varnica pri privrivanju ili skidanju cevovoda i opasnost zbog pranjenja statikog elektriciteta. 4.2.5.29 Prikljuak na rezervoaru kroz koji protie tenost mora sa unutranje ili spoljne strane rezervoara imati ventil. Prikljuak ventila sa spoljne strane rezervoara mora biti od elika, osim ako uskladitene tenosti imaju takva svojstva da reaguju na elik. Ako prikljuak ventila nije od elika, ventil mora biti otporan na hidrauliki pritisak i na pritiske konstrukcije i temperaturu koji bi nastali zbog poara na susednom rezervoaru. 4.2.5.30 Prikljuak ispod nivoa tenosti kroz koji za vreme punjenja ili pranjenja rezervoara ne protie tenost, mora imati nepropusni zaporni organ u obliku ventila ili zasuna, slepe prirubnice, odnosno njihove kombinacije. 4.2.5.31 Napojni cevovod za tenosti iz podgrupe I2 i I3 kao i za sirovu naftu, benzin i asfalt,
Vatroival d.o.o., ul. Gostivarska br. 15, Beograd, office@vatroival.com www.vatroival.com tel/fax 011/7477-221; 011/7478-800; 011/7478-901

Pravilnik o izgradnji postrojenja za zapaljive tenosti i o uskladitavanju i pretakanju zapaljivih tenosti

mora biti instaliran tako da smanji na minimum mogunost nastajanja statikog elektriciteta. Ako napojni cevovod ulazi preko krova, kraj cevovoda mora biti 15 cm udaljen od poda rezervoara i instaliran tako da ne do e do prekomernih vibracija. 4.2.5.32 Prikljuci za punjenje i pranjenje koji nisu u stalnoj upotrebi moraju kao takvi biti oznaeni i moraju biti nepropusni i zatvoreni za vreme dok nisu u upotrebi. Ti prikljuci se smetaju na otvorenom prostoru na kome nema izvora toplote, i to na udaljenosti najmanje 1,5 m od otvora na objektima. 4.2.5.33 Ako nadzemni rezervoar ima ure aj za obezbe enje od prepunjavanja, takav ure aj mora biti odobren i ispunjavati sledee uslove: 1) da ne smanjuje sigurnost rezervoara od prodora plamena kroz cevovod za punjenje; 2) da u cevovodu za punjenje ne nastanu opasnosti od statikog elektriciteta. 4.2.5.34 Nadzemni rezervoar mora imati najmanje jedan otvor za ulaz i pregled. Prenik otvora za ulaz i pregled mora za rezervoare zapremine do 16 m3 iznositi najmanje 500 mm, a za rezervoare zapremine preko 16 m3 - najmanje 600 mm. Ako je prenik rezervoara manji od 1 m, dovoljni su otvori kroz koje se moe nadzirati unutranjost rezervoara. 4.2.5.35 Ako postoje spojni delovi izme u nadzemnih rezervoara, ti delovi moraju biti izvedeni tako da ne ugroavaju sigurnost rezervoara i spojnog cevovoda, a spojevi moraju biti nepropusni. 4.2.6 Zatita od poara 4.2.6.1 Nadzemni rezervoar mora biti zatien od svih izvora toplote hidrantskom mreom i sistemom zatite od poara koji mora biti odobren. 4.2.6.2 Pod sistemom zatite od poara smatra se sistem za gaenje i sistem za hla enje plata rezervoara vodom ili rasprenom vodenom maglom, radi zatite od poara sa susednih rezervoara. 4.2.6.3 Sistem za gaenje mora imati svaki nadzemni rezervoar zapremine preko 300 m3, kao i svaki nadzemni rezervoar zapremine do 300 m3 ako se u njemu uskladitavaju nestabilne tenosti ili tenosti sa karakteristikom izbacivanja i rezervoar lociran u gusto naseljenim podrujima. Sistem za hla enje mora imati svaki nadzemni rezervoar. 4.2.6.4 Za nadzemne rezervoare kod kojih nije predvi en sistem za gaenje moe se zahtevati postavljanje odgovarajueg broja prevoznih aparata za gaenje poara. 4.2.6.5 Za hla enje plata rezervoara u sluaju poara potrebno je najmanje 1,2 l/min vode na m2 plata u trajanju od najmanje 2 asa. 4.2.6.6 Ako je rezervoar sa konusnim krovom, koliina vode za hla enje krova mora iznositi najmanje 0.6 l/min na m2 povrine krova u trajanju od najmanje 2 asa. 4.2.6.7 Za hla enje leeih cilindrinih nadzemnih rezervoara, koliina vode mora iznositi najmanje 1,6 l/min na m2 povrine rezervoara u trajanju od najmanje 2 asa. 4.2.6.8 Sistem za gaenje moe biti stabilni automatski odnosno poluautomatski ure aj ili stabilna instalacija sa prikljucima postavljenim na dostupnim mestima za prikljuenje vatrogasnih vozila. 4.2.6.9 Hidrantska mrea mora za jedan nadzemni rezervoar imati najmanje dva standardna hidranta. Za dva ili vie rezervoara broj hidranata se odre uje prema rasporedu rezervoara, i to tako da udaljenost izme u hidranata nije vea od 50 m odnosno manja od 25 m od rezervoara. 4.2.6.10 Hidranti se ne smeju postavljati nasuprot podnice cilindrinih nadzemnih rezervoara. 4.2.7 Posebni uslovi za nadzemne rezervoare u gra evinskim objektima
Vatroival d.o.o., ul. Gostivarska br. 15, Beograd, office@vatroival.com www.vatroival.com tel/fax 011/7477-221; 011/7478-800; 011/7478-901

Pravilnik o izgradnji postrojenja za zapaljive tenosti i o uskladitavanju i pretakanju zapaljivih tenosti

4.2.7.1 Nadzemni rezervoari smetaju se u gra evinske objekte, namenjene za: 1) industrijska postrojenja u kojima je upotreba zapaljivih tenosti povremena odnosno od sporednog znaaja za glavnu delatnost; 2) tehnoloke operacije kao to su: meanje, suenje, isparavanje, filtriranje, destilisanje i sl; 3) servisne stanice; 4) postrojenja u kojima se u radnom procesu javljaju hemijske reakcije, kao to su oksidacija, redukcija, halogenizacija, hidrogenizacija, alkilacija, polimerizacija i sl.; 5) rafinerijska postrojenja i destilaciju. 4.2.7.2 Prikljuci nadzemnih rezervoara u gra evinskim objektima moraju biti nepropusni za paru i tenost i ispunjavati uslove iz ta. 4.2.5.29. 4.2.5.31 i 4.2.5.32 ovih propisa, radi zatite kontinuiranog proticanja u sluaju izbijanja poara u blizini rezervoara. 4.2.7.3 Nadzemni rezervoari smeteni u gra evinskim objektima, osim u objektima projektovanim kao skladita za zapaljive tenosti, moraju imati automatske zaporne ventile na svakom prikljuku za pranjenje ispod nivoa tenosti, koji se aktivira promenom temperature ili ventilom iz take 4.2.5.29 ovih propisa. 4.2.7.4 Otvor za priruno merenje na rezervoaru mora pomou oprunog zapornog ventila ili drugih odobrenih sredstava biti zatien od prelivanja tenosti i mogueg otputanja pare. Ako otvor za priruno merenje nije zavisan od napojnog cevovoda, mora imati nepropusnu kapu za pare ili poklopac. 4.2.7.5 Na nadzemnom rezervoaru koji sadri tenosti grupe I, ne sme se vriti runo merenje. 4.2.7.6 Oduivanje nadzemnih rezervoara u gra evinskim objektima mora se vriti u skladu sa odredbama ta. 4.2.5.2 do 4.2.5.13 ovih propisa. 4.2.7.7 Nadzemni rezervoari sa oslabljenim spojem izme u krova i plata ne mogu se smetati u gra evinske objekte. 4.3 Podzemni rezervoari 4.3.1 Zone opasnosti 4.3.1.1 Zona I obuhvata unutranjost podzemnog rezervoara, pristupna okna sa pripadajuom armaturom i betonsko korito ukoliko je ono izvedeno. 4.3.1.2 Zona II obuhvata prostor do 1 m visine iznad pristupnog okna, odunih cevovoda i ventila u preniku od 5 m mereno od gabarita pristupnog okna odnosno odunog cevovoda i ventila. 4.3.1.3 Zona III obuhvata prostor iznad okolnog terena irine 2 m od zone II, mereno horizontalno i visine 50 cm mereno od tla. 4.3.2 Lokacija 4.3.2.1 Odstojanje od gabarita podzemnog rezervoara u kome se uskladitava tenost I grupe do podzemnog dela bilo kog objekta, ne sme biti manje od 1 m odnosno manje od 1,5 m od ivice postrojenja. 4.3.2.2 Odstojanje od gabarita podzemnog rezervoara u kome se uskladitava tenost II grupe ili grupe III do podzemnog dela bilo kog objekta i ivice postrojenja, ne sme biti manje od 1 m. 4.3.2.3 Odstojanje izme u podzemnih rezervoara ne sme biti manje od 60 cm 4.3.3 Konstrukcija 4.3.3.1 Konstrukcija podzemnih metalnih rezervoara mora biti u skladu sa odgovarajuim propisima o elinim konstrukcijama. 4.3.3.2 Podzemni rezervoari zapremine do 10 m3 mogu se koristiti i kao nadzemni rezervoari.
Vatroival d.o.o., ul. Gostivarska br. 15, Beograd, office@vatroival.com www.vatroival.com tel/fax 011/7477-221; 011/7478-800; 011/7478-901

Pravilnik o izgradnji postrojenja za zapaljive tenosti i o uskladitavanju i pretakanju zapaljivih tenosti

4.3.3.3 Ako se rezervoar postavlja pored nekog objekta, mora se rezervoar obezbediti od prenoenja optereenja sa objekta a temelj objekta zatititi od potkopavanja. 4.3.3.4 Pre sputanja u zemlju mora se pregledati i utvrditi da li su rezervoar i izolacija rezervoara neoteeni. 4.3.3.5 Ako se rezervoar sastavlja iz delova u zemlji, na svakom delu pre sputanja u zemlju mora se postaviti zatitna izolacija sa mogunou pouzdanog spajanja izolacija pojedinih delova posle konanog sastavljanja rezervoara. 4.3.3.6 Postavljanje rezervoara vri se sputanjem rezervoara na leita za rezervoar ugra ena na temeljima bez pada i kotrljanja da bi se spreilo oteenje rezervoara ili zatitne izolacije. Metalni delovi koji su sluili za manipulaciju za rezervoarom a nalazili su se izvan zatitne izolacije, moraju se zatititi od korozije. 4.3.3.7 Pre prekrivanja zemljom rezervoar se mora obloiti slojem opranog i nabijenog suvog peska ili ljunka debljine najmanje 15 cm, s tim da se prilikom postavljanja takvog sloja ne oteti zatitna izolacija. 4.3.3.8 Ako je potrebno spreiti zaga ivanje podzemne vode, rezervoar se izra uje tako da ima dvostruki plat, s tim da spoljni plat bude najmanje u visini najveeg dozvoljenog punjenja rezervoara, ili se postavlja u nepropusno betonsko korito ija se gornja ivica mora nalaziti najmanje 20 cm iznad najveeg nivoa podzemne vode. Zapremina betonskog korita mora biti takva da moe da primi svu tenost iz rezervoara u sluaju izlivanja. 4.3.3.9 Betonsko korito i rezervoar iz take 4.3.3.8 ovih propisa, postavljaju se tako da uzduni nagib iznosi najmanje 1%. 4.3.3.10 Prostor oko rezervoara iz take 4.3.3.7 ovih propisa mora izvan sloja peska odnosno ljunka biti ispunjen zemljom u kojoj ne sme biti praznog prostora da ne bi dolo do sakupljanja tenosti ili para u sluaju proputanja rezervoara. 4.3.3.11 Rezervoar mora biti prekriven slojem zemlje debljine najmanje 60 cm odnosno slojem zemlje debljine najmanje 30 cm iznad kog se mora postaviti armiranobetonska ploa debljine najmanje 10 cm. 4.3.3.12 Ako se iznad rezervoara vri promet vozila, rezervoar mora biti zatien slojem zemlje debljine najmanje 1 m, odnosno slojem nabijene zemlje debljine najmanje 50 cm i armiranobetonskom ploom debljine najmanje 15 cm. 4.3.3.13 Rezervoar koji se postavlja na mesto na kome je mogua pojava podzemne vode, mora se zatititi od potiska vode posebnim privrivanjem (ankerovanjem) u temelje. 4.3.3.14 Pristupno okno na rezervoaru mora biti izra eno od elika, betona ili cigle i obezbe eno od sakupljanja atmosferskih padavina i pristupa neovlaenih lica. Veliina pristupnog okna mora biti takva da se u njemu mogu nesmetano vriti svi potrebni radovi. Cevni prikljuci moraju biti pristupani. 4.3.3.15 Temelj i podmetai rezervoara moraju biti izgra eni u skladu sa odredbama ta. 4.2.3.7 i 4.2.3.8 ovih propisa. 4.3.4 Oprema 4.3.4.1 Oduni cevovodi podzemnih rezervoara moraju se zavravati na udaljenosti od najmanje 1 m od zida bilo kog objekta, ako se na njemu nalazi otvor prema odunim cevovodima. 4.3.4.2 Izlaz odunog cevovoda mora biti na visini od najmanje 30 cm iznad okolnog terena odnosno iznad visine viegodinjeg proseka snega, ali ne sme biti na visini nioj od otvora cevovoda za punjenje rezervoara. 4.3.4.3 Na oduni cevovod iji je unutranji prenik do 50 mm ne smeju se postavljati ure aji
Vatroival d.o.o., ul. Gostivarska br. 15, Beograd, office@vatroival.com www.vatroival.com tel/fax 011/7477-221; 011/7478-800; 011/7478-901

Pravilnik o izgradnji postrojenja za zapaljive tenosti i o uskladitavanju i pretakanju zapaljivih tenosti

koji bi mogli prouzrokovati prekoraenje pritiska u rezervoaru. Izuzetno, ako je duina odunog cevovoda manja od 3 m a unutranji prenik je do 50 mm, postavlja se zadra plamena ili na izlazu odunog cevovoda ure aj koji spreava stvaranje natpritiska ili potpritiska u cevovodu. 4.3.4.4 Na izlazu odunog cevovoda iji je unutranji prenik vei od 50 mm, bez obzira na duinu cevovoda, postavlja se ure aj koji spreava stvaranje natpritiska ili potpritiska u rezervoaru, odnosno zadra plamena na udaljenosti ne veoj od 4,5 m od izlaza odunog cevovoda. 4.3.4.5 Veliina unutranjeg prenika odunog cevovoda zavisi od dimenzija, prikljuka za punjenje ili pranjenje rezervoara (od prikljuka koji je veeg unutranjeg prenika), duine odunog cevovoda i predvi enog pritiska rezervoara, ali ne sme biti manja od 32 mm. 4.3.4.6 Za rezervoare kod kojih nije dozvoljen pritisak vei od 1750 mm. V.S, unutranji prenik odunog cevovoda mora ispunjavati uslove iz tabele 4, koja je odtampana uz ove propise i ini njihov sastavni deo. 4.3.4.7 Oduni cevovod rezervoara postavlja se na najvioj taki rezervoara i mora biti zatien od mehanikih oteenja. 4.3.4.8 Na rezervoare kod kojih je dozvoljen pritisak vei od 1750 mm V.S, postavlja se sigurnosni ventil ije se dimenzije odre uju na osnovu prorauna. 4.3.4.9 Zadrai plamena, pokazivai nivoa, ure aji za punjenje i pranjenje, obezbe enje protiv prepunjavanja i otvori za ulaz i pregled rezervoara, moraju biti u skladu sa odredbama ovih propisa koje se odnose na nadzemne rezervoare. 4.3.4.10 Ure aji za otkrivanje propusnih mesta smeju se upotrebljavati samo ako su odobreni. 4.3.5 Zatita od poara 4.3.5.1 Rezervoar mora biti zatien od svih izvora toplote hidrantskom mreom i prevoznim aparatima za gaenje poara. 4.3.5.2 Hidrantska mrea skladinog prostora rezervoara mora biti izvedena u skladu sa odredbama take 4.2.6.9 ovih propisa. 4.3.5.3 Broj prevoznih aparata koji je potreban za gaenje poara odre uje se zavisno od zapremine rezervoara. 4.3.5.4 Vatrogasna, oprema mora se svakodnevno vizuelno kontrolisati. 5. Uskladitavanje posuda sa zapaljivim tenostima zapremine do 250 litara 5.1. Opte odredbe 5.1.1 Posude, kao to su boce, kante i burad u kojima su zapaljive tenosti smetene pod atmosferskim pritiskom, mogu se uskladitavati na otvorenom prostoru ili u gra evinskim objektima. 5.1.2 Posude za zapaljive tenosti moraju imati takav oblik koji nee uticati na njihovu vrstou i stabilnost pri uskladitavanju. 5.1.3 Na posudama u koje se smetaju zapaljive tenosti moraju se nalaziti oznake o vrsti tenosti, kapacitetu posude, nazivu proizvo aa ili distributera i natpis: "Zapaljivo ne prilazi sa vatrom". 5.2 Zone opasnosti 5.2.1 Zona I obuhvata unutranjost posude sa zapaljivom tenou. 5.2.2 Zona II obuhvata: 1) prostor na kome se uskladitavaju posude irine 3 m mereno horizontalno od krajnjih posuda i visine 1 m iznad ivice najvie posude, mereno od tla; 2) prostor oko posude, poluprenika 3 m, mereno horizontalno od plata; 3) prostor u kome se vri pretakanje zapaljivih tenosti, poluprenika 5 m mereno od
Vatroival d.o.o., ul. Gostivarska br. 15, Beograd, office@vatroival.com www.vatroival.com tel/fax 011/7477-221; 011/7478-800; 011/7478-901

Pravilnik o izgradnji postrojenja za zapaljive tenosti i o uskladitavanju i pretakanju zapaljivih tenosti

5.2.3 5.3 5.3.1

najistaknutijeg mesta pretakanja; 4) zatvorena prostorija koja se koristi za punjenje posuda ili za uskladitavanje posuda. Zona III obuhvata prostor visine 1 m iznad povrine okolnog terena i 12 m mereno horizontalno od ivice zone II. Uskladitavanje posuda na otvorenom prostoru Uskladitavanje posuda na otvorenom prostoru vri se slaganjem posuda u grupe prema uslovima iz sledee tabele:

Udaljenost od javnih puteva i ivice zemljita koje pripada Najvea Udaljenost postrojenju kao i od objekata Udaljenost Podgrupa koliina Ukupna na susednom zemljitu koji od puteva izme u po jednoj dozvoljena odnosno grupa ne pripadaju postrojenju kao unutar grupi grupa koliina i od objekata na susednom postrojenja posuda Qs 1 zapaljivosti posuda zemljitu koji ne pripadaju m m Qm 1 postrojenju m I1 I2 I3 II III 4.000 8.000 16.000 32.000 64.000 24.000 48.000 96.000 192.000 384.000 2 2 2 2 2 20 20 20 15 15 3 3 3 1,5 1,5

5.3.2 Ako se zajedno uskladitavaju dve ili vie tenosti razliitih grupa zapaljivosti, ukupna koliina svih tenosti ne sme biti vea od zbira najveih dozvoljenih koliina Qs za svaku tu grupu, pridravajui se odnosa koliina navedenih za Qm i Qs u taki 5.3.1 ovih propisa. 5.3.3 Za pristup vatrogasnih vozila grupi uskladitenih posuda mora postojati najmanje jedan prilaz irine najmanje 3,5 m. 5.3.4 Ako grupa uskladitenih posuda nema odgovarajue ure aje za zatitu od poara, a na susednom zemljitu postoji objekt sa otvorenim plamenom, udaljenost uskladitenih posuda od ivice susednog zemljita, navedena u tabeli iz take 5.3.1 ovih propisa, mora biti dva puta vea. 5.3.5 Na odstojanju 1 m od objekta namenjenog za uskladitavanje zapaljivih tenosti moe se drati najvie 4.000 litara zapaljivih tenosti, i to ako je objekt prizeman, iskljuivo namenjen za uskladitavanje posuda i nema nikakav otvor na udaljenosti 4 m od uskladitenih posuda. Zid takvog objekta mora imati vatrootpornost predvi enu za najmanje 2 asa. 5.3.6 Zapaljive tenosti u koliini veoj od 4.000 litara mogu se uskladitavati uz objekt iz take 5.3.5 ovih propisa, ako udaljenost izme u najblie uskladitene posude u grupi i objekta iznosi najmanje 4 m.
Vatroival d.o.o., ul. Gostivarska br. 15, Beograd, office@vatroival.com www.vatroival.com tel/fax 011/7477-221; 011/7478-800; 011/7478-901

Pravilnik o izgradnji postrojenja za zapaljive tenosti i o uskladitavanju i pretakanju zapaljivih tenosti

5.3.7 Udaljenost najblie uskladitene posude u grupi od objekta koji nije namenjen za uskladitavanje zapaljivih tenosti, mora iznositi najmanje 15 m. 5.3.8 Povrina na kojoj se uskladitavaju posude za zapaljive tenosti ija koliina prelazi 1.000 litara mora biti ogra ena nepropusnim zidom visine najmanje 15 cm, a odvo enje eventualno prosute tenosti mora se obezbediti putem drenanog sistema ili tehnoloke kanalizacije. 5.3.9 Prostor za uskladitavanje posuda, prostor izme u grupa posuda i puteva unutar postrojenja odnosno javnog puta moraju biti stalno ieni od korova i ostalih zapaljivih materija, kao i oznaeni vidljivim natpisom: "Zapaljivo - ne prilazi sa vatrom". 5.3.10 Posude se postavljaju sa otvorom prema gore, na prethodno pripremljene temelje, betonske grede ili palete uzdignute iznad terena najmanje 15 cm, i one moraju biti obezbe ene od nekontrolisanog pokretanja. Ako se posude postavljaju na drvene grede, takve grede moraju biti zatiene vatrootpornim premazima. 5.3.11 Povrina na kojoj se uskladitavaju posude mora biti zatiena od dejstva sunevih zraka nadstreicom ili sistemom za polivanje vodom i na njoj se ne sme nalaziti drugi materijal. 5.3.12 Na poljoprivrednim dobrima, seoskim imanjima i usamljenim gradilitima ukupna koliina uskladitene tenosti bez obzira na grupu zapaljivosti, ne moe biti vea od 2.000 litara. 5.4 Uskladitavanje posuda sa zapaljivim tenostima u gra evinskim objektima 5.4.1 Uskladitavanje posuda sa zapaljivim tenostima u zatvorenoj prostoriji vri se prema sledeoj tabeli:

Podgrupa odnosno grupa zapaljivosti

Predvi ena vatrootpornost zidova

Jedinino optereenje skladine povrine 1/m2 200 400 200 600 200 800 400 800 600 800

Dozvoljena, najvea koliina (1) 2.000 8.000 2.000 12.000 2.000 16.000 8.000 32.000 18.000 48.000

I1

do 6 asova preko 6 asova do 6 asova preko 6 asova do 6 asova preko 6 asova do 6 asova preko 6 asova do 6 asova preko 6 asova

I2

I3

II

III

Vatroival d.o.o., ul. Gostivarska br. 15, Beograd, office@vatroival.com www.vatroival.com tel/fax 011/7477-221; 011/7478-800; 011/7478-901

Pravilnik o izgradnji postrojenja za zapaljive tenosti i o uskladitavanju i pretakanju zapaljivih tenosti

5.4.2 Gra evinski objekt za uskladitavanje posuda mora ispunjavati sledee uslove: 1) da je vatrootpornost zidova, podova i stropova predvi ena za najmanje dva asa; 2) da je krov izra en od laganog materijala (najvea teina konstrukcije krova 50 kg/m2); 3) da je obezbe ena efikasna prirodna ventilacija odnosno izuzetno, vetaka ventilacija u "S" izradi s tim da ukljuivanje takvog ventilacionog sistema mora biti van prostorije za uskladitavanje; 4) da se prozori i vrata otvaraju prema vani; 5) da je elektrina instalacija izvedena u skladu sa odredbama Propisa o elektrinim postrojenjima na nadzemnim mestima ugroenim od eksplozivnih smea. 5.4.3 Pod prostorije u kojoj se uskladitavaju posude mora biti nepropustan od spoja poda i zida do visine koja odgovara najnioj taki ulaza, izra en od materijala koji ne varnii sa nagibom od najmanje 1% od ulaznih vrata prema suprotnom zidu du koga se mora nalaziti kanal sa nagibom 2% u pravcu mesta prikupljanja prosutih tenosti u poseban sud ili tehnoloku kanalizaciju. 5.4.4 Izlazna vrata iz prostorije u kojoj su uskladitene posude ne smeju za vreme boravka zapoljenog osoblja biti zakljuana odnosno izlaz ne sme biti zakren. 5.4.5 U prostoriji u kojoj su uskladitene posude mora se obezbediti glavni prolaz irine najmanje 2 m i potreban broj sporednih prolaza irine najmanje po 1 m. 5.4.6 Podnoja i temelji na kojima se postavljaju burad zapremine do 250 litara zapaljive tenosti, moraju biti izgra eni od betonskih ili drvenih greda postavljenih horizontalno a uzdignutih iznad poda prostorije najmanje 15 cm. Drvene grede ili palete moraju biti zatiene vatrootpornim premazom. 5.4.7 Ako se posude postavljaju na police, stalke ili sline konstrukcije od drveta, debljina konstrukcije odre uje se zavisno od predvi enog optereenja ali ne sme biti manja od 2,5 cm. Drvena konstrukcija mora biti zatiena vatrootpornim premazom. 5.4.8 Hermetiki zatvorene posude (limenke) mogu se slagati jedna na drugu do visine koja ne ugroava njihovu vrstou i stabilnost naslage, ako se u njima nalaze zapaljive tenosti iste vrste. Hermetiki zatvorene posude sa zapaljivim tenostima razliitih vrsta moraju biti na me usobnom odstojanju od najmanje 50 cm. 5.4.9 Posude se ne smeju uskladitavati u blizini ulaza, izlaza, stepenita i prolaza. 5.4.10 Zagrevanje prostorije za uskladitavanje posuda moe se vriti samo toplom vodom, parom niskog pritiska ili toplim vazduhom, s tim to se ure aji za zagrevanje medijuma za prenos toplote moraju nalaziti izvan zona opasnosti odre enih ovim propisima. Temperatura prostorije za uskladitavanje posuda ne sme biti vea od plus 180oC. 5.4.11 Hermetiki zatvorene posude zapremine do 20 litara moraju se u pogonima i radionicama uskladitavati u posebno za to izgra enim metalnim ormariima, s tim da ukupna koliina zapaljivih tenosti u tim posudama ne sme biti vea od 200 litara. 5.4.12 Metalni ormari iz take 5.4.11 ovih propisa mora biti udaljen najmanje 3 m od otvorenog plamena - mereno od gabarita i imati nepropusne spojeve, prag na vratima visine najmanje 10 cm, bravu i ventilaciju sa izlazom van prostora u kome se nalazi ormari. 5.4.13 Prostorije u kojima se uskladitavaju posude sa zapaljivim tenostima ije su pare tee od vazduha, ne smeju imati drenane kanale koji vode u javnu kanalizaciju ili u druge otvore ispod nivoa terena. 5.4.14 Za odravanje opreme u hotelima, robnim kuama, trgovinskim radnjama, motelima i drugim slinim objektima moe se pored ulja za loenje, drati u posudama najvie do
Vatroival d.o.o., ul. Gostivarska br. 15, Beograd, office@vatroival.com www.vatroival.com tel/fax 011/7477-221; 011/7478-800; 011/7478-901

Pravilnik o izgradnji postrojenja za zapaljive tenosti i o uskladitavanju i pretakanju zapaljivih tenosti

20 litara druge vrste zapaljivih tenosti. 5.4.15 U apotekama i laboratorijama mogu se drati zapaljive tenosti u posudama zapremine do 20 litara a u ukupnoj koliini do 200 litara, i to u prostoriji koja mora ispunjavati uslove iz take 5.4.2 pod 1, 3, 4 i 5 ovih propisa. 5.4.16 Posude sa zapaljivim tenostima se u apotekama i laboratorijama mogu drati samo u ormariima predvi enim u odredbama ta. 5.4.11 i 5.4.12 ovih propisa. 5.4.17 U prizemnim i jednospratnim zgradama u kojima se nalaze trgovake radnje i robne kue koje se bave prometom zapaljivih tenosti kao svojom osnovnom delatnou i u garaama i radionicama koje koriste zapaljive tenosti, a ispunjavaju uslove iz take 5.4.2 ovih propisa, osim uslova navedenog pod 2) te take mogu se drati zapaljive tenosti u posudama, a u koliinama navedenim u sledeoj tabeli, ako to odobri nadleni organ, i to:

Sa sistemom zatite od poara Podgrupa odnosno grupa tenosti Mesto prostorije Maksimum

Bez sistema zatite od poara Maksimum

koliina 1

visina naslage u visina naslage u koliina grupi grupi 1 m m ne dozvoljava se uskladitavanje uskladitavanje ne dozvoljava se uskladitavanje uskladitavanje ne dozvoljava se uskladitavanje uskladitavanje 1.500 2,75 ne dozvoljava se uskladitavanje 5.000 3,60 ne dozvoljava se uskladitavanje

I1

I2

I3

II

prizemlje i sprat podrum prizemlje i sprat podrum prizemlje i sprat podrum prizemlje i sprat podrum

1.000 1 ne dozvoljava se 2.000 2 ne dozvoljava se 6.000 2 ne dozvoljava se 6.000 2.000 20.000 3.000 2,75 2,75 4,50 2,75

III

prizemlje i sprat podrum

5.4.18 Ako se trgovinska radnja, robna kua, garaa ili radionica nalazi u sklopu stambene zgrade, uskladitavanje zapaljivih tenosti moe se vriti samo u prizemlju a u koliinama i pod uslovima koji su navedeni u taki 5.4.17 ovih propisa.
Vatroival d.o.o., ul. Gostivarska br. 15, Beograd, office@vatroival.com www.vatroival.com tel/fax 011/7477-221; 011/7478-800; 011/7478-901

Pravilnik o izgradnji postrojenja za zapaljive tenosti i o uskladitavanju i pretakanju zapaljivih tenosti

5.4.19 Ako je udaljenost izme u objekta iz take 5.4.17 ovih propisa i zida objekta na susednom zemljitu koji nema istu namenu manja od 15 m, taj zid mora imati vatrootpornost predvi enu za najmanje 2 asa i ne sme imati otvore. 5.4.20 Ako su posude uskladitene u grupi, najblia posuda ne sme biti manje od 1 m udaljena od nosivih greda objekta, elinih uadi, nosaa i od sistema za rasprskavanje vode ili drugih sistema za gaenje. 5.4.21 Rastojanje izme u grupa uskladitenih posuda u objektu mora iznositi najmanje 1 m. 5.5 Konstrukcija i zapremina posuda 5.5.1 Posude sa zapaljivim tenostima moraju u pogledu konstrukcije i najvee zapremine ispunjavati uslove iz sledee tabele:

Grupa zapaljivosti I Konstrukcija posude I1 I2 I3 II III

litara litara litara litara litara Staklene boce 0,5 1 5 5 5 Kante od lima ili drugog materijala 5 20 20 30 50 Metalna burad 250 250 250 250 250

5.6 5.6.1 5.6.2

5.6.3 5.6.4

5.6.5

5.6.6 5.6.7

Zatita od poara Zatita od poara skladita posuda na otvorenom prostoru sastoji se od hidrantske mree i vatrogasne opreme. Vatrogasna oprema moe biti stabilna instalacija za rasprenu vodu ili bacai vode postavljeni na hidrantskoj mrei, runi i prevozni aparati za gaenje poara pomou praha ili drugog odgovarajueg sredstva za gaenje. Broj hidranata odre uje se prema rastojanjima izme u hidranata koja mogu iznositi najvie 30 m, s tim to broj hidranata ne sme biti manji od 2. Broj runih aparata za gaenje poara, kapaciteta punjenja 9 kg praha odnosno drugog odgovarajueg sredstva, odre uje se tako da rastojanje izme u dve grupe aparata iznosi najvie 10 m. Na svaku grupu uskladitenih posuda koja sadri preko 20.000 litara tenosti mora se obezbediti najmanje jedan prevozni aparat za gaenje poara kapaciteta punjenja 50 kg praha ili drugog odgovarajueg sredstva. Na mestu pretakanja mora se postaviti najmanje jedan aparat za gaenje poara kapaciteta punjenja 9 kg praha ili drugog odgovarajueg sredstva. Zatita od poara skladita posuda u objektu postie se upotrebom prinkler-ure aja,
Vatroival d.o.o., ul. Gostivarska br. 15, Beograd, office@vatroival.com www.vatroival.com tel/fax 011/7477-221; 011/7478-800; 011/7478-901

Pravilnik o izgradnji postrojenja za zapaljive tenosti i o uskladitavanju i pretakanju zapaljivih tenosti

5.6.8

5.6.9 6. 6.1 6.1.1 6.1.1.1

6.1.1.2 6.1.1.3 6.1.2 6.1.2.1

6.1.2.2

6.1.3 6.1.3.1 6.1.3.2

6.1.3.3

6.1.3.4

6.1.3.5

6.1.3.6

6.1.3.7

rasprene vode, ugljendioksida, ili nekog drugog sistema koji odobri nadleni organ. U prostoriji za uskladitavanje posuda moraju se postaviti runi aparati za gaenje poara kapaciteta punjenja 9 kg praha ili drugog odgovarajueg sredstva tako da rastojanje izme u takva dva aparata ne bude vee od 10 m. Vatrogasna oprema se mora svakodnevno vizuelno kontrolisati. Pretakanje zapaljivih tenosti Pretakalite Zona opasnosti Zona II obuhvata: 1) armaturu i elemente koji ine celinu ure aja za pretakanje (pretovarnu ruku, automat za punjenje, savitljivu cev sa prikljukom, merae protoka i dr.); 2) prostor oko ure aja za punjenje ili otvor kroz koji se puni prikljuena transportna cisterna poluprenika 5 m mereno od gabarita i visine 1 m iznad gornjeg otvora kroz koji se puni mereno od tla. Zona III obuhvata prostor iznad okolnog terena irine 15 m od zone II, mereno horizontalno i visine 1 m mereno od tla. Auto-cisterne i lokomotive sa dizel-motorom koje se kreu u zonama opasnosti, moraju na izduvnoj cevi imati hvata varnica. Lokacija Ure aji za pretakanje zapaljivih tenosti moraju biti udaljeni od nadzemnih rezervoara u skladu sa odredbom take 4.2.2.1 ovih propisa, a od ostalih objekata koji nisu u sklopu pretakalita i javnih puteva - najmanje 30 m. Kad se pretakalite za vagon-cisterne nalazi van skladinog prostora, pristupni kolosek mora biti od ostalih koloseka udaljen najmanje 60 m ako se upotrebljava elektrina lokomotiva ili lokomotiva sa otvorenim loitem. Ako se upotrebljavaju drugi tipovi lokomotiva, pristupni kolosek mora biti od ostalih koloseka udaljen najmanje 10 m mereno od simetrale koloseka. Izgradnja Delovi pretakalita koji slue za prikljuenje transportnih cisterni moraju biti iznad zemlje. Za prilaz transportnih cisterni do mesta prikljuenja na pretakalitu radi pretakanja zapaljivih tenosti; mora postojati pristupni put ili pristupni kolosek koji je sastavni deo pretakalita. Pristupni put odnosno pristupni kolosek ne sme biti u krivini, a duina njegovog horizontalnog dela manja od 12 m sa jedne i druge strane ure aja za punjenje. Duina pristupnog puta odnosno pristupnog koloseka mora biti dva puta vea od ukupne duine prikljunih cisterni. Povrina na kojoj se vri pretakanje i pristupni put moraju biti betonirani, vidljivo oznaeni i dimenzionisani prema planiranom prometu, a kretanje vozila mora biti u jednom smeru. Pristup vozilima, koja nisu namenjena za transport zapaljivih tenosti u zonu pretakalita, onemoguava se rampom, lancem, iskliznicom na eleznikom koloseku i na slian nain koji se postavljaju na udaljenosti najmanje 10 m od gabarita prikljuene cisterne sa obe strane pristupnog puta odnosno pristupnog koloseka. Ure aji za punjenje auto-cisterni moraju se nalaziti na prostoru izdignutom najmanje 15 cm iznad nivoa pristupnog puta i moraju biti vidljivo oznaeni ivinjakom obojenim narandastom i belom bojom. Ure aji i objekti na pretakalitu za auto-cisterne moraju biti udaljeni od ivinjaka
Vatroival d.o.o., ul. Gostivarska br. 15, Beograd, office@vatroival.com www.vatroival.com tel/fax 011/7477-221; 011/7478-800; 011/7478-901

Pravilnik o izgradnji postrojenja za zapaljive tenosti i o uskladitavanju i pretakanju zapaljivih tenosti

najmanje 60 cm i izvedeni tako da je iskljuena mogunost udara auto-cisterne pri normalnim uslovima kretanja vozila. 6.1.3.8 Ako su ure aji za pretakanje postavljeni u dva reda, irina pristupnog puta izme u tih ure aja mora da iznosi najmanje 7 m. 6.1.3.9 Ure aji za pretakanje moraju biti izvedeni tako da je iskljuena mogunost prosipanja ili proputanja zapaljivih tenosti prilikom pretakanja van prostora u kome se vri prihvatanje prosutih tenosti. 6.1.3.10 Izbaene ili na bilo koji nain prosute zapaljive tenosti smeju se odvoditi samo u tehnoloku kanalizaciju, a njihovo prihvatanje moe se obezbediti posebnim sudovima iz kojih se prosuta tenost odvodi u za tu svrhu ure eni prostor. 6.1.3.11 Za smetaj osoblja na pretakalitu moe se izgraditi poseban objekt koji se mora nalaziti izvan zone II. 6.1.3.12 Ako se objekt iz take 6.1.3.11 ovih propisa koristi i za smetaj zapaljivih tenosti pakovanih u hermetiki zatvorenim posudama do 5 litara, takve posude moraju se nalaziti u posebnoj prostoriji koja se smatra zonom II. 6.1.3.13 Prostorija objekta iz take 6.1.3.11 ovih propisa moe se zagrevati samo toplom vodom, parom niskog pritiska, toplim vazduhom ili posebnim zatvorenim elektrinim grejaem. 6.1.4 Oprema 6.1.4.1 Pod opremom pretakalita podrazumevaju se prikljuni cevovodi sa ugra enom armaturom, prikljune savitljive cevi, sigurnosni ure aji, pumpe, merai protoka, oprema pristupnog puta odnosno pristupnog koloseka, elektrine instalacije, vatrogasna oprema i hidrantska mrea. 6.1.4.2 Savitljiva cev ili pretakaka ruka mora biti na siguran nain uvrena i zatvorena zapornim organom, ako nije u upotrebi. 6.1.4.3 Oduak cevovoda ne sme se postavljati na stub na kome se nalazi pretakaka ruka ili na koji se prikljuuje savitljiva cev. 6.1.4.4 Pumpa i njena oprema moraju biti izra ene i odobrene za pretakanje zapaljivih tenosti, a postavljaju se na otvorenom prostoru ili u gra evinskom objektu posebno opremljenom za tu svrhu, unutar skladinog prostora ili pretakalita. 6.1.4.5 Pumpa koja nije pokretna mora se postaviti i privrstiti na betonski temelj iji je nivo najmanje 10 cm izdignut od okolnog terena. 6.1.4.6 Gra evinski objekt iz take 6.1.4.4 ovih propisa mora ispunjavati sledee uslove: 1) zidovi i krov moraju imati vatrootpornost predvi enu za vie od jednog asa; 2) krov mora biti od laganog materijala; 3) otvaranje vrata i prozora mora biti prema vani; 4) ventilacioni otvori moraju biti izvedeni pri podu i tavanici prostorije i moraju onemoguavati stvaranje zapaljive i eksplozivne smee; 5) unutar prostorije ne smeju se nalaziti materijali koji mogu izazvati poar. 6.1.4.7 Nezavisno od mesta postavljanja, pumpa se mora propisno uzemljiti, a ako je na elektrini pogon, instalacija mora biti izvedena prema odredbama propisa o elektrinim postrojenjima na nadzemnim mestima ugroenim od eksplozivnih smea. 6.1.4.8 Cevovodi za transport zapaljivih tenosti od skladinih rezervoara do pretakalita i obrnuto mogu se postavljati iznad ili ispod zemlje i po mogunosti najkraim putem. 6.1.4.9 Cevovodi se moraju odgovarajuim ure ajima zatititi od prekomernog zagrevanja. 6.1.4.10 Ako cevovodi prelaze preko pristupnog puta ili pristupnog koloseka, moraju biti postavljeni iznad normalnog gabarita prevoznog sredstva. 6.1.4.11 Nadzemni cevovodi moraju biti propisno uzemljeni, zatieni od korozije i
Vatroival d.o.o., ul. Gostivarska br. 15, Beograd, office@vatroival.com www.vatroival.com tel/fax 011/7477-221; 011/7478-800; 011/7478-901

Pravilnik o izgradnji postrojenja za zapaljive tenosti i o uskladitavanju i pretakanju zapaljivih tenosti

postavljeni tako da im je omogueno toplotno irenje. 6.1.4.12 Spajanje nadzemnih cevovoda moe se vriti zavarivanjem, prirubnikim spojem, navojnim spojem i ostalim vijanim vezama. 6.1.4.13 Podzemni cevovodi ukopavaju se u zemlju do dubine od najmanje 80 cm, s tim da delovi cevovoda na mestu ulaska u zemlju budu izvedeni bez preloma. 6.1.4.14 Kad se polae ispod eleznikog koloseka ili puta, cevovod se mora postaviti u betonske kanale ili u cevi veeg prenika na dubini od najmanje 80 cm ispod kolovozne konstrukcije odnosno koloseka, a obloiti suvim peskom. 6.1.4.15 Ukrtanje cevovoda sa kanalizacijom pod uglom od 90oC dozvoljeno je samo ako je cevovod zatien cevima veeg prenika iji krajevi moraju biti zaliveni bitumenom. Duina zatitnih cevi mora iznositi najmanje 2 m na jednu i drugu stranu od spoljnjeg zida kanalizacione cevi. 6.1.4.16 Ako se ukrtanje cevovoda iz take 6.1.4.15 ovih propisa vri pod otrim uglom, kateta normalna na kanalizacionu cev mora iznositi najmanje 2 m. 6.1.4.17 Cevovodi se ne smeju polagati u rovove predvi ene za polaganje uzemljenja, parovoda, elektrinih vodova, vodova za transport kiselina i sl. 6.1.4.18 Pri ukrtanju cevovoda sa vodovima iz take 6.1.4.17 ovih propisa mora se izvesti mimoilaenje na visinskoj razlici od 1 m i cevovod zatititi cevima veeg prenika. 6.1.4.19 Podzemni cevovodi moraju biti zatieni od oteenja i korozije. 6.1.4.20 Pre prekrivanja zemljom podzemnih cevovoda, odnosno pre postavljanja zatitne izolacije nadzemnih cevovoda, mora se izvriti ispitivanje nepropusnosti u skladu sa takom 4.1.10 ovih propisa, i o tome sastaviti zapisnik koji se uva kao trajan dokument. 6.1.5 Posebne odredbe o pretakalitu 6.1.5.1 Pretakanje se, po pravilu, vri danju. Ako se pretakanje vri nou, pretakalite mora biti osvetljeno elektrinim osvetljenjem prema odredbama Propisa o elektrinim postrojenjima na nadzemnim mestima ugroenim od eksplozivnih smea. 6.1.5.2 Na pretakalitu se moraju nalaziti sledei lako uoljivi natpisi koji se postavljaju na poetku pristupnog puta, odnosno pristupnog koloseka: "Zabranjeno puenje i pristup otvorenim plamenom", "Nezapoljenima pristup zabranjen", "Opasnost od poara i eksplozije", "Stop - cisterna prikljuena" i "Obavezna upotreba alata koji ne varnii". 6.1.5.3 Za ienje i ispiranje transportnih cisterni mora se izgraditi poseban prostor udaljen najmanje 30 m od ostalih delova postrojenja, objekata i javnih puteva. 6.1.5.4 Ako se u transportnoj cisterni i rezervoaru pretae tenost nie grupe zapaljivosti od grupe zapaljivosti koja se ranije nalazila u cisterni odnosno rezervoaru, mora se posebno voditi rauna da transportna cisterna odnosno rezervoar i pripadajui cevovodi budu potpuno ispranjeni. 6.1.5.5 Pod elektrinom instalacijom pretakalita podrazumevaju se rasveta, uzemljenje svih ure aja pretakalita, uzemljenje pristupnog koloseka, uzemljenje auto-cisterne odnosno plovila za vreme pretakanja, elektromotorni pogon, prikljuna elektrina instalacija i sklopke za motore i rasvetu. 6.1.5.6 Prilikom pretakanja, vagon-cisterna mora biti zakoena i obezbe ena od pomeranja papuama postavljenim sa obe strane tokova, a pristupni kolosek obezbe en od nekontrolisanog prilaza vagona sa ostalih koloseka. 6.1.5.7 Na pristupnom koloseku ne sme se koristiti elektrina vua za manipulaciju. Ako se pristupni kolosek nalazi u blizini drugih eleznikih koloseka na kojima se koristi elektrina vua, mora se izvesti sigurna zatita od lutajuih struja. 6.1.5.8 Na rezervoarski prostor koji se nalazi izme u ure aja za pretakanje tankera i
Vatroival d.o.o., ul. Gostivarska br. 15, Beograd, office@vatroival.com www.vatroival.com tel/fax 011/7477-221; 011/7478-800; 011/7478-901

Pravilnik o izgradnji postrojenja za zapaljive tenosti i o uskladitavanju i pretakanju zapaljivih tenosti

rezervoara za uskladitavanje zapaljivih tenosti primenjuju se odredbe ovih propisa koje se odnose na nadzemne rezervoare. 6.1.5.9 Ako se pretakanje vri sa obale u plovilo a strujanje zapaljive tenosti postie gravitacionim padom, na prikljunom mestu mora biti ugra en ventil koji se automatski zatvara radi spreavanja isticanja tenosti pri prekidu veze izme u ure aja za pretakanje i plovila. 6.1.5.10 Rukovanje ure ajima na pretakalitu mora biti povereno samo licima koja su posebno osposobljena i obuena za taj posao. 6.1.6 Posebni uslovi za pretakalite i pretakanje zapaljivih tenosti iz plovila i u plovilo na moru 6.1.6.1 Objekti i ure aji za pretakanje zapaljivih tenosti moraju biti locirani u luci ili na ploveoj plutai i smeteni tako da predstavljaju posebno luko postrojenje ili posebnu luku, ija udaljenost od objekata koji nisu sastavni deo pretakalita ne sme biti manja od 80 m mereno od gabarita. 6.1.6.2 Udaljenost objekata i ure aja za pretakanje od rezervoara za uskladitavanje zapaljivih tenosti ne sme biti manja od 70 m. 6.1.6.3 Luke u kojima se iskljuivo vri punjenje plovila moraju imati ure aje za prihvatanje balasta. 6.1.6.4 Ure aji za pretakanje mogu biti spojeni sa rezervoarom, nadzemnim cevovodima u luci, cevovodima poloenim na dnu mora do ure aja na obali ili plivajuim cevovodima na povrini mora do ure aja u luci. Cevovodi moraju biti zatieni od mehanikog oteenja i vremenskih nepogoda. 6.1.6.5 Ure aji za pretakanje moraju imati zaporne organe ugra ene neposredno iza prikljunog mesta tako da pri vremenskim nepogodama omoguavaju brzo odvajanje od plovila. 6.1.6.6 Ako je pretakalite izgra eno samo za istakanje zapaljivih tenosti iz plovila, iza prikljunog mesta mora se ugraditi protivpovratni ventil. 6.1.6.7 Pretakaka ruka ili savitljiva cev, ako nije spojena sa plovilom, mora biti uvrena i zatvorena zapornim organom i postavljena tako da ne ometa pristajanje, vezivanje ili sidrenje plovila. 6.1.7 Posebni uslovi za pretakalite i pretakanje zapaljivih tenosti iz plovila i u plovilo na rekama. 6.1.7.1 Objekti i ure aji za pretakanje moraju biti locirani na posebno za to odre enom kanalu ili bazenu, a izuzetno i na otvorenom vodotoku i smeteni tako da predstavljaju posebno pristanino postrojenje ili posebno pristanite, ija udaljenost od objekata koji nisu sastavni deo pretakalita ne sme biti manja od 30 m. 6.1.7.2 Objekti i ure aji za pretakanje na pristanitu, koje je izgra eno na otvorenom vodotoku a nije iskljuivo namenjeno za pretakanje zapaljivih tenosti, moraju biti locirani nizvodno od ostalih postrojenja. 6.1.7.3 Ako su objekti i ure aji za pretakanje postavljeni na pristanitu koje je na otvorenom vodotoku, moraju se zatiti od otpadaka i leda zaustavnom branom. 6.1.8 Zatita od poara 6.1.8.1 Pretakalite mora biti na siguran nain zatieno od izvora toplote pomou vatrogasne opreme i hidrantske mree. 6.1.8.2 Ure aji za pretakanje moraju imati samostalni sistem za gaenje poara. Taj sistem moe biti i u sklopu celokupnog lukog odnosno pristaninog sistema za gaenje poara. Sistem za gaenje poara moe biti stabilni automatski odnos poluautomatski sistem ili stabilna instalacija sa prikljucima na dostupnim mestima, a, izuzetno,
Vatroival d.o.o., ul. Gostivarska br. 15, Beograd, office@vatroival.com www.vatroival.com tel/fax 011/7477-221; 011/7478-800; 011/7478-901

Pravilnik o izgradnji postrojenja za zapaljive tenosti i o uskladitavanju i pretakanju zapaljivih tenosti

moe se izvesti i pomou topova za penu. 6.1.8.3 Hidrantska mrea pretakalita sastoji se od najmanje dva hidranta. Kapacitet jednog hidranta iznosi 200 l/min. u trajanju od najmanje 2 asa. 6.1.8.4 Uz svaki hidrant mora se postaviti ormari sa dva creva od po 50 m, opremljena mlaznicom. 6.1.8.5 Ukupan broj runih aparata za gaenje poara kapaciteta punjenja 9 kg praha ili drugog odgovarajueg sredstva zavisi od povrine koja se titi i oni se moraju postaviti tako da udaljenost izme u dva aparata ne bude vea od 15 m. 6.1.8.6 Za vreme pretakanja mora se uz transportnu cisternu nalaziti najmanje jo jedan prevozni aparat za gaenje poara kapaciteta punjenja najmanje 50 kg praha ili drugog odgovarajueg sredstva za gaenje. 6.1.8.7 Vatrogasna oprema pretakalita mora se svakodnevno vizuelno kontrolisati. 6.2 Pretakanje zapaljivih tenosti u posude 6.2.1 Pretakanje zapaljivih tenosti iz jedne posude u drugu vri se gravitacionim sistemom ili posredstvom pumpe na za to odre enom mestu. 6.2.2 Ako se pretakanje zapaljivih tenosti vri gravitacionim sistemom, posude mogu imati otvore na dnu ili na jednom svom kraju i moraju biti uzdignute na odgovarajuu visinu. 6.2.3 Pretakanje zapaljivih tenosti ne sme se vriti sistemom koji bi mogao izazvati stvaranje natpritiska ili potpritiska u posudi. 6.2.4 Pri punjenju posude zapaljivom tenou posredstvom pumpe iz rezervoara, mora se omoguiti nesmetano oduivanje i odvo enje gasova na nain koji omoguava bezbedan rad zapoljenog osoblja. 6.2.5 Cevovodi, cevni spojevi, armatura i oprema za punjenje moraju biti odravani i obezbe eni od oteenja i nekontrolisanog isticanja zapaljive tenosti. 6.2.6 Pristup uskladitenim posudama dozvoljen je samo zapoljenom osoblju, a pretakanje zapaljivih tenosti iz posuda moe vriti samo lice koje je za to obueno. 6.2.7 Pretakanje zapaljivih tenosti ne sme se vriti na odstojanju bliem od 2 m od objekta koji nije iskljuivo namenjen za uskladitavanje posuda. 6.2.8 Na poljoprivrednim dobrima, seoskim imanjima i usamljenim gradilitima pretakanje zapaljivih tenosti moe se vriti na prostoru udaljenom najmanje 12 m od bilo kog objekta. 6.2.9 Posude sa zapaljivim tenostima ne smeju se prilikom pretakanja me usobno spajati cevovodima. 6.2.10 Ure aji i oprema za pretakanje zapaljivih tenosti u posude moraju biti uzemljeni i obezbe eni od stvaranja statikog elektriciteta.

Vatroival d.o.o., ul. Gostivarska br. 15, Beograd, office@vatroival.com www.vatroival.com tel/fax 011/7477-221; 011/7478-800; 011/7478-901

1 alebaT

Pravilnik o izgradnji postrojenja za zapaljive tenosti i o uskladitavanju i pretakanju zapaljivih tenosti

Konstrukcija rezervoara

Horizontalni i Vertikalni vertikalni rezervoar sa rezervoar sa Rezervoar sa Rezervoar sa oslabljenim sigurnosnim spojem ventilom koji plivajuim vrstim izme u ne dozvoljava krovom krovom krovnog pritisak vei lima i plata od 1750 mm V. S. bez bez sa sa sa siste siste sistem sistem sistem ma ma om om om zatit zatit zatite zatite zatite e e 1,00 0,50 D - 0,50 D D 0,35 0,35 D - 0,35 D D 1.50 3,00 1,50 3,00 1,50 a1 a1 a1 a1 a1 1,50 1,50 1,50 1,50 1,50 a2 a2 a2 a2 a2 2,00 4,00 1,00 D 1,00 D D D 0,35 0,70 0,35 D 0,35 D D D bez siste ma zatit e 2,00 D 0,50 D 3,00 a1 1,50 a2

A 1 A 2 Zapaljive tenosti u A 1 rezervoaru pritiska preko 1750 A mm V. S. 2 A Tenosti sa 1 karakteristikom izbacivanja A (kljuanja) 2 Nestabilne tenosti A 1,00 5,00 2,00 8,00 1 a1 a1 a1 a1 A 100,00 15,00 45,0 - 8,00 m 2 m 0m m A1 = najmanja udaljenost od jednog puta i ivice zemljita koje pripada postrojenju, kao i od objekata na susednom zemljitu koji ne pripadaju postrojenju; A2 = najmanja udaljenost od puteva unutar postrojenja i objekata koji pripadaju postrojenju; a1 i a2 = vrednost iz tabele 2; D = prenik rezervoara. Zapaljive tenosti u rezervoaru pritiska do 1750 mm V. S.

Horizontalni i, vertikalni rezervoar sa sigurnosnim ventilom koji dozvoljava pritisak vei od 1750 mm V. S. bez sa bez sa siste sistem sistem sistem ma om a om zatit zatite zatite zatite e 1,00 2,00 a1 a1 1,00 1,50 a2 a2 1,50 3,00 a1 a1 1,50 1,50 a2 a2

Kapacitet rezervoara u m3

Najmanja udaljenost od javnog puta i ivice zemljita koje pripada postrojenju, kao i od objekata na susednom zemljitu koji ne pripadaju postrojenju (a1) m

Najmanja udaljenost od puteva unutar postrojenja i objekata koji pripadaju postrojenju (a2) m

Vatroival d.o.o., ul. Gostivarska br. 15, Beograd, office@vatroival.com www.vatroival.com tel/fax 011/7477-221; 011/7478-800; 011/7478-901

2 alebaT

Pravilnik o izgradnji postrojenja za zapaljive tenosti i o uskladitavanju i pretakanju zapaljivih tenosti

1 ili manje 1-3 3 - 45 45 - 100 100 - 200 200 - 350 350 - 2000 2000 - 4000 4000 - 7500 7500 - 10000 10000 ili vie

1,5 3 4,5 6 10 15 25 30 40 50 55

1,5 1,5 1,5 1,5 3 4,5 8 10 14 17 20

Zavisnost protoka vazduha (V1) u m3/h pri pritisku od 760 mm Hg i temperature od 15,5oC od povrine rezervoara koja moe biti ugroena poarom na susednom rezervoaru, korigovana koeficijentom K:

m2

m3/h V1

m2

m3/h V1

m2

m3/h V1

1,858 0,5975 18,581 5,9749 92,903 14,8381 2,787 0,8948 23,226 6,7678 111,484 15,7726 3,716 1,1921 27,871 7,5040 130,064 16,6221 4,645 1,4923 32,516 8,1553 148,645 17,3866 5,574 1,7896 37,161 8,8349 167,225 18,0946 6,503 2,0870 46,452 10,0242 185,806 18,7459 7,432 2,3843 55,742 11,1003 222,967 19,9352 8,361 2,6845 65,032 12,1197 260,128 21,0112 9,290 2,9733 74,322 13,0825 i iznad 11,148 3,5679 83,613 13,9603 13,006 4,1626 92,903 14,8381 14,864 4,7573 16,722 5,3802 18,581 5,9749 Koeficijent K = 0,55 za sfere i sferoide.
Vatroival d.o.o., ul. Gostivarska br. 15, Beograd, office@vatroival.com www.vatroival.com tel/fax 011/7477-221; 011/7478-800; 011/7478-901

3 alebaT

Pravilnik o izgradnji postrojenja za zapaljive tenosti i o uskladitavanju i pretakanju zapaljivih tenosti

Koeficijent K = 0,75 za horizontalne i vertikalne rezervoare. Napomena: Me uvrednosti se dobijaju interprolacijom. Za vertikalne rezervoare ukupna ugroenost povrina izraunava se samo za prvih 10 m iznad zemlje.

Unutranji prenik odunog cevovoda u mm zavisno od njegove duine Najvei protok punjenja ili pranjenja rezervoara 1/min do 15m 350 750 1.150 1.500 2.000 32 32 32 32 32 preko 15 do 30 m 32 32 32 38 38 preko 30 do 60m 32 32 38 50 50

Vatroival d.o.o., ul. Gostivarska br. 15, Beograd, office@vatroival.com www.vatroival.com tel/fax 011/7477-221; 011/7478-800; 011/7478-901

4 alebaT