SEMINARSKI RAD

Tema: Uvozno-izvozni poslovi

Pri prelasku putnika i robe preko drzavne granice carinska sluzba ima obavezu da vrsi razlicite kontrole. Da bi ste izbegli moguce nesporazume, nepotrebno zadrzavanje na granici i ucinili svoje putovanje ugodnijim, korisno je da znate svoje obaveze i prava pri susretu sa carinskim organima. Zakonska regulativa Objasnjenja uprave carina Primena meunarodnih ugovora i voenje upravnog postupka Poreklo robe Carinska vrednost i metodi utvrivanja carinske vrednosti Carinski postupci Dokumenti i obrasci u carinskom postupku Obavezujue obavetenje o svrstavanju robe po carinskoj tarifi Potrebna dokumenta za teret i vozila Carinske povlastice Zabrane i ogranienja Carinski dug i obraun uvoznih dabina i taksi Mere za zatitu prava intelektualne svojine Naknade za usluge carinskih organa Prodaja carinske robe i raspored prihoda Kaznene odredbe Prelazni reimi i mere Nadlenost i organizacija uprave carina Bankarske garancije

OBJANJENJE UPRAVE CARINA

CARINSKO - PRAVNA PITANJA Aktiviranje liste dunika

Tranzit i upuivanje zbirnih poiljki Postupak reeksporta Primena l. 26. i 384. Carinskog zakona CARINSKA TARIFA CARINSKA VREDNOST Povezanost kupca i prodavca u smislu lana 46. stav 2. taka 2. Carinskog zakona Primena lana 56. Carinskog zakona Utvrivanje carinske vrednosti privremeno uvezene robe na koju se vri obraun i naplata uvoznih dabina Utvrivanje carinske vrednosti u smislu lana 173. stav 3. Carinskog zakona Popunjavanje rubrika JCI koje su u vezi sa carinskom vrednou Utvrivanje carinske vrednosti za tehniku dokumentaciju POREKLO ROBE Carinska tarifa Carinska zakon i podzakonski akti Preferencijali TARIS Roba koja podleze veterinarskoj kontroli po Carinskoj tarifi Roba koja podleze fitosanitarnoj kontroli po Carinskoj tarifi Roba koja podlee prilaganju uverenja o kvalitetu (sertfikat) prilikom uvoza ili izvoza Roba koja podleze zdravstveno sanitarnoj kontroli po Carinskoj tarifi Instrukcija o nacinu vrsenja radioloske kontrole Instrukcije o povezivanju sertifikata inspekcijskih organa sa tarifnim stavovima u ISCS-u CARINSKO - UPRAVNI POSTUPAK

PRIMENA MEDJUNARODNIH UGOVORA I VODJENJE UPRAVNOG POSTUPKA Primena meunarodnih ugovora i voenje upravnog postupka regulisani su odredbama l. 21. do 33. Carinskog zakona i po svojoj sadrini se sutinski ne razlikuju od odredbi ranijeg Carinskog uzakona.

Meutim, novi Carinski zakon je neka pitanja reio na novi nain, a naroito u vezi albe na prvostepeno reenje u upravnom postupku i prava na zastupanje i to: 1.alba ne zadrava izvrenje odluke i o njoj odluuje posebna komisija (l. 24.). 2. Ustanovljena je kategorija carinskog agenta i u vezi s tim lanom 26. regulisana njegova prava i obaveze i to: Posredni zastupnik je pravno lice registrovano za poslove meunarodne pedicije i upisano u poseban registar zastupnika kod Uprave carina. Posredni zastupnik je duan da vodi evidenciju o svim radnjama koje preduzima kao posredni zastupnik pred carinskim organima, a na nain koji odredi Uprava carina. Licu zaposlenom kod posrednog zastupnika, Uprava carina e izdati dozvolu da radi kao carinski agent ako: - poloi ispit obuke koji organizuje i iji program utvruje Uprava carina; - nije zaposlen u Upravi carina ili nije lan ue porodice lica zaposlenog u Upravi carina; - nije pravosnano osuivano ili kanjeno za krivina dela ili prekraje spoljnotrgovinskih, deviznih, carinskih ili poreskih propisa, ili za druga dela ili prekraje nespojive sa poloajem carinskog agenta. Carinski agent moe poveriti drugom licu zaposlenom kod posrednog zastupnika izvrenje pojedinih radnji u carinskom postupku. Carinski agent je odgovoran za radnje tog lica. Uprava carina vodi registar carinskih agenata. Carinskim agentima upisanim u registar dodeljuje se poseban identifikacioni broj, identifikaciona kartica i lini peat. Oblik i sadrinu identifikacionog broja, identifikacione kartice i linog peata propisuje direktor Uprave carina. Trokove polaganja ispita i izdavanja identifikacionog broja, identifikacione kartice i linog peata snosi carinski agent. Uprava carina moe privremeno, najdue est meseci, oduzeti dozvolu carinskom agentu ako ne plati carinski dug ili ako ne postupa u skladu sa obavezama utvrenim odredbama ovog zakona. Uprava carina moe trajno oduzeti dozvolu carinskom agentu ako posle izdavanja dozvole nastupe okolnosti koje spreavaju izdavanje dozvole, s tim da se ponovni zahtev za izdavanje dozvole ne moe podneti pre isteka roka od 3 godine od dana pravosnanosti odluke o oduzimanju dozvole. Zastupnik se mora izjasniti o tome koga zastupa, da li je zastupanje neposredno ili posredno, a na zahtev carinskog organa mora podneti i verodostojnu ispravu sa ovlaenjem za zastupanje. Smatrae se da istupa u svoje ime i za svoj raun lice koje se ne izjasni da istupa u ime ili za raun drugog lica ili se izjasni da istupa u ime i za raun drugog lica ali ne moe o tome podneti verodostojnu ispravu. Nove odredbe su i l. 27. do 29. kojima se regulie izdavanje optih i obavezujuih obavetenja o primeni carinskih propisa.

POREKLO ROBE

Osnovne odredbe o poreklu robe u Carinskom zakonu propisane su u l. 36-44. Ove odredbe razlikuju dve vrste porekla robe: 1) nepreferencijalno poreklo robe; 2) preferencijalno poreklo robe.
Nepreferencijalno poreklo robe

Kada govorimo o nepreferencijalnom poreklu robe, prvo to treba uoiti jeste da razlikujemo dve grupe proizvoda za koje se smatra da su poreklom iz odreene drave, odnosno zajednice drava: 1) roba u celini proizvedena u toj dravi; 2) roba koja je u dovoljnoj meri preraena u toj dravi. Preferencijalno poreklo robe Pravila o preferencijalnom poreklu koja robi u carinskom postupku obezbeuju povoljniji tretman utvruju se meunarodnim ugovorima (odredbe Carinskog zakona ne primenjuju se na plaanje uvoznih dabina za robu koja se uvozi, kao i na sprovoenje carinskog postupka, ako je to drukije ureeno meunarodnim ugovorom), odnosno u skladu sa autonomnim preferencijalima ili carinskim merama sa odlaganjem koje obezbeuju smanjenje uvoznih dabina ili osloboenje od plaanja uvoznih dabina za odreene robe (lan 43 Carinskog zakona). CARINSKA VREDNOST I METODI UTVRDJIVANJA CARINSKE VREDNOSTI Postupak utvrdivanja carinske vrednosti propisan je odredbama Carinskog zakona. Principi utvrdivanja carinske vrednosti za robu koja se uvozi, sadrani u Carinskom zakonu, preuzeti su iz Sporazuma o primeni clana VII Opteg sporazuma o carinama i trgovini (GATT). GATT je u aprilu 1994. godine prerastao u Svetsku trgovinsku organizaciju (WTO) i od tada je pomenuti sporazum poznat kao Sporazum o primeni clana VII GATT-a iz 1994. METODI CARINSKOG VREDNOVANJA Metodi carinskog vrednovanja propisani su cl. 46. do 53. Carinskog zakona. Primarni metod za carinsku vrednost je transakcijska vrednost kako je definisana u clanu 46. Carinskog zakona. Clan 46. treba tumaciti zajedno sa clanom 54. istog zakona kojim se, izmedu ostalog, predvida uskladivanje stvarno placene cene ili cene koja treba da se plati za uvezenu robu u slucajevima kada kupac snosi neke specificne trokove i izdatke koji se smatraju sastavnim delom vrednosti za carinske potrebe, a koji nisu obuhvaceni cenom uvezene robe. Clan 54. Carinskog zakona, takode, predvida uracunavanje u transakcijsku vrednost nekih stavki koje kupac prenosi prodavcu u vidu odredene robe ili usluga umesto u novcanom obliku. Ukoliko se carinska vrednost ne moe odrediti prema odredbama clana 46. Carinskog zakona, pristupice se utvrdivanju vrednosti prema

odredbama cl. 48 I 49 tog zakona, a to znaci na osnovu transakcijske vrednosti istovetne ili slicne robe prodate za izvoz u Srbiju i uvezene u isto ili priblino isto vreme kao i roba cija se vrednost utvrduje. Primena ovih clanova podrazumeva proces konsultacija izmedu carinske slube i uvoznika. Moe se desiti, na primer, da uvoznik poseduje informacije o carinskoj vrednosti identicne ili slicne robe kojom carinarnica trenutno ne raspolae ili carinarnica poseduje informacije koje nisu lako dostupne uvozniku. DVE OSNOVE ZA UTVRIVANJE CARINSKE VREDNOSTI Kada se carinska vrednost uvezene robe ne moe utvrditi primenom cl. 46. i 48. i 49. ovog zakona, carinska vrednost se utvrduje u skladu sa odredbama clana 51.ovog zakona. Shodno clanu 51, carinska vrednost se utvrduje na osnovu cene po kojoj se uvezena, odnosno istovetna ili slicna uvezena roba prodaje u Srbiji u istom stanju u kome je uvezena, umanjena za iznose iz tog stava (dogovorene, odnosno uobicajene provizije, ili uobicajene dobiti i optih trokova u vezi sa prodajom istovetne ili slicne robe uvezene u Srbiju; uobicajenih trokova prevoza, osiguranja i drugih trokova koji nastaju u Srbiji i carine, drugih uvoznih dabina i drugih dabina i taksa koje se naplacuju pri uvozu i prodaji robe u Srbiji). Ako se carinska vrednost ne moe utvrditi na osnovu stava 51. Carinskog zakona, utvrdice se na osnovu clana 52, a to znaci na osnovu obracunate vrednosti koja odgovara ukupnom iznosu vrednosti materijala i trokova nastalih u proizvodnji robe cija se vrednost utvrduje, dobiti i svih trokova pri uvozu robe u Srbiju koje ima proizvodac robe, kao i trokova i izadataka iz clana 54. istog zakona. Kako se u primeni oba ova metoda nailazi na odredene tekoce, zbog cega se retko primenjuju, dato je pravo uvozniku da izabere redosled primene ova dva metoda. Ukoliko se carinska vrednost za uvezenu robu ne moe utvrditi primenom jednog od napred navedenih metoda, utvrdice se, shodno clanu 53. Carinskog zakona, na osnovu raspoloivih podataka. Pod raspoloivim podacima se podrazumeva carinska vrednost istovetne ili slicne robe utvrdena prema odredbama cl. 46. do 52. tog zakona uz manja odstupanja u odnosu na vreme kad je ta vrednost utvrdena ili u odnosu na vrednost utvrdenu za istovetnu ili slicnu robu proizvedenu u drugoj zemlji. Takode, u primeni ovog clana mogu se koristiti raspoloivi podaci o cenama iz cenovnika, kataloga i sl. po kojima se ista ili slicna roba prodaje kupcima u Srbiji. Metodi carinskog vrednovanja prema cl. 46. do 53. Carinskog zakona, propisani su po njihovom redosledu primene. Dakle, kada se carinska vrednost ne moe utvrditi na osnovu odredbi clana 46. Carinskog zakona, pristupice ce se utvrdivanju na osnovu sledecih clanova dok se ne dode do prvog odgovarajuceg clana na osnovu kojeg je moguce utvrditi carinsku vrednost. TERET DOKAZIVANJA STVARNO PLACENE CENE Prema odredbama Carinskog zakona a takode i Sporazuma o primeni clana VII GATT-a iz 1994., teret dokazivanja stvarno placene cene ili cene koja treba da se plati je na uvozniku i nijedna odredba tog zakona, odnosno sporazuma se ne moe tumaciti tako da ogranicava ili dovodi u pitanje pravo carinske slube da se uveri u istinitost ili tacnost bilo koje izjave, dokumenta ili deklaracije koji se podnose za potrebe carinskog

vrednovanja. Carinskim zakonom je, takode, predvideno da, u roku od pet godina od dana prihvatanja deklaracije, carinski organ moe posle putanja robe, radi provere tacnosti podataka navedenih u deklaraciji, da izvri kontrolu komercijalnih dokumenata i podataka u vezi sa uvozom i izvozom te robe ili u vezi sa naknadnim komercijalnim poslovima sa tom robom, kao i pregled robe, ako je roba jo uvek dostupna.

CARINSKI POSTUPCI U novom carinskom sistemu za razliku od dosadanjeg sistema predviena je kategorija carinskih postupaka, odnosno svako carinsko dozvoljeno postupanje i upotreba robe, gde uesnici u postupku stiu prava i obaveze u vezi sa robom predstavljaju carinske postupke. U lanu 5. stav 1. taka 15. carinski postupak je definisan kao pojam kao i njegove vrste, ali radi daljeg objanjavanja vrste postupka emo sada nabrojati: stavljanje robe u slobodan promet; tranzit (spoljni i unutranji); carinsko skladitenje; aktivno oplemenjivanje; prerada pod carinskom kontrolom; privremeni uvoz; pasivno oplemenjivanje; izvoz; privremeni izvoz. Radi sprovoenja ovih postupaka, za svaki postupak, osim stavljanja robe u slobodan promet, potrebno je odobrenje nadlenog carinskog organa (lan 111. stav 1. Carinskog zakona), to znai da deklarant radi sprovoenja postupaka predvienim lan 110. ovog zakona, mora podneti zahtev carinarnici za dobijanje odobrenja za njegovo sprovoenje. CARINSKE POVLASTICE Oblast carinskih povlastica regulisana je odredbama l. 191. do 196. Carinskog zakona. U odnosu na raniji Carinski zakon, uraena je neto drugaija sistematika po vrstama i korisnicima carinskih povlastica, tako da su osloboenja od plaanja uvoznih dabina grupisana na sledei nain: - za strana lica (efovi stranih drava i njihovi izaslanici, meunarodne organizacije i humanitarne organizacije, diplomatska i konzularna predstavnitva i njihovo osoblje) (l. 191.); - fizika lica (l. 192.); - pravna i druga lica (l. 193.); - roba (l. 194.).

Generalno utvren je neto nii nivo carinskih povlastica u odnosu na raniji Carinski zakon. Novim Carinskim zakonom nisu utvrene carinske povlastice za: - odreene korisnike budetskih sredstava (Vojska Srbije i Crne Gore, Ministarstvo unutranjih poslova i kazneno-popravne ustanove) (raniji l. 24. Carinskog zakona); - domai dravljani povratnici sa privremenog rada u inostranstvu na predmete domainstva i privrednog inventara ( raniji l. 25. st. 1. t. 4. Carinskog zakona); - preduzea na opremu koja se uvozi za zamenu unitene opreme (raniji l. 26. st. 1. t. 3. Carinskog zakona). Treba imati u vidu da su osloboeni od plaanja uvoznih dabina i proizvodi morskog ribolova i drugi proizvodi izvaeni iz teritorijalnog mora drugih drava ili iz meunarodnih voda, uz upotrebu plovila koja su registrovana ili upisana u odgovarajui registar u Srbiji i koja plove pod njenom zastavom, kao i proizvodi dobijeni od napred navedenih proizvoda na brodovima fabrikama, ako ispunjavaju te uslove, uz primenu odgovarajuih odredbi o nepreferencijalnom poreklu robe. Osloboenje od plaanja uvoznih dabina utvreno je lanom 200. Carinskog zakona. Vlada moe da utvrdi vrstu, koliinu i vrednost robe na koju se odobravaju carinske povlastice, kao i rokove, uslove i postupak za ostvarivanje prava na osloboenje od plaanja uvoznih dabina. I dalje je na snazi zabrana otuenja, stavljanja u slobodan promet i drugaije upotrebe i to u roku od tri godine. Treba imati u vidu da se roba za koju su odobrene carinske povlastice ne moe dati u zalog, na pozajmicu ili kao obezbeenje za izvrenje druge obaveze. Mada neposredno ne spada u oblast carinskih povlastica, treba imati u vidu da se za izvezenu domau robu koja se u zemlju vraa neprodata ili se vraa zato to ne odgovara obavezama koje proizilaze iz ugovora, odnosno poslovnog odnosa na osnovu kojeg je bila izvezena, takoe ne plaaju uvozne dabine, ako se ista vrati u carinsko podruje u roku od 2 godine (l. 197. Carinskog zakona).

ZABRANE I OGRANICENJA Carinjenje robe iroke potronje i tekstila poreklom iz azijskih i evroazijskih zemalja Uprava carina je svojim aktom 08/1 broj D-3675/4 od 10.05.2004. godine odredila carinske ispostave kod kojih se vri carinjenje robe iroke potronje i tekstila koji se uvozi iz azijskih i evroazijskih zemalja. U vezi primene pomenutog akta u praksi su se pojavili problemi prilikom ulaska robe iroke potronje i tekstila poreklom iz Turske preko CI Strezimirovci. Naime, prilikom istovara i kontrole navedene robe u odredinim ispostavama u vie sluajeva ustanovljene su znaajne razlike izmeu prijavljene i stvarne teine robe. Poto na CI Strezimirovci ne postoje odgovarajui tehniki uslovi (nepostojanje kolske vage) za merenje vozila, u skladu sa odredbom lana 87. stav 3. Carinskog zakona, kojom je propisano da direktor Uprave carina moe odrediti carinarnice ili njihove organizacione jedinice koje ne mogu cariniti odreenu robu i sprovoditi odreene

postupke, odlueno je da od 1. februara 2005. godine, roba iroke potronje i tekstil koji se uvoze iz Turske, ne mogu ulaziti na carinsko podruje preko CI Strezimirovci.

CARINSKI DUG I OBRACUN UVOZNIH DAZBINA I TAKSI Posebno znaajno mesto u novom Carinskom zakonu zauzimaju odredbe o carinskom dugu i obraunu uvoznih dabina (l. 201. do 239.). Ova materija je podeljena u 5 poglavlja i to: - obezbeenje za naplatu carinskog duga; - nastanak carinskog duga; - obraun i naplata carinskog duga; - gaenje carinskog duga; - povraaj naplaenog carinskog duga. MERE ZA ZASTITU PRAVA INTELEKTUALNE SVOJINE U novom Carinskom zakonu kao novina pojavljuju se odredbe o merama za zatitu prava intelektualne svojine na granici. Ove odredbe obuhvaene su l. 240-247 Carinskog zakona. Osnovna odredba u Carinskom zakonu jeste zabrana uvoza, izvoza i tranzita robe kojim se povreuju prava intelektualne svojine, bez obzira da li su ona utvrena meunarodnim ugovorima ili naim nacionalnim propisima. Carinski organi, u pogledu zatite intelektualne svojine, mogu da prekinu carinski postupak i putanje uvezene ili izvezene robe u dva sluaja: 1) na zahtev nosioca prava intelektualne svojine; 2) po slubenoj dunosti. Nosilac prava intelektualne svojine, uvoznik, izvoznik i vlasnik robe imaju pravo da identifikuju robu, ukljuujui i pregled robe, pod uslovom da se pregled robe obavi u carinskim prostorijama i pod carinskim nadzorom. Prekid postupka na zahtev nosioca prava intelektualne svojine Nosilac prava intelektualne svojine moe carinskom organu da podnese zahtev za prekidanje carinskog postupka i zadravanje robe. U sluaju da postoji sumnja da se uvozom, izvozom ili tranzitom robe koja je predmet carinskog postupka povreuju prava intelektualne svojine, carinski organi postupie po zahtevu. Zahtev moe da bude: 1) pojedinaan, kada se odnosi na jednu poiljku robe;

2) opti, u sluaju kada nosilaca prava dostavlja carinskom organu detaljne podatke o origonalnoj robi, proizvoaima i distributerima takve robe (kao i sve ostale podatke koje mogu da budu od pomoi da identifikuje poiljke za koje postoji sumnja da povreuju prava intelektualne svojine). U sluaju postupanja po zahtevu nosioca prava intelektualne svojine, carinski organ ne odgovara uvozniku ili vlasniku robe za naknadu tete koja nastane zbog zadravanja robe. Ako je dolo do neosnovanog zadravanja robe, naknadu tete uvozniku ili vlasniku robe nadoknauje nosilac prava intelektualne svojine. Prekid postupka po slubenoj dunosti Kad carinski organ po slubenoj dunosti prekine carinski postupak, o tome bez odlaganja obavetava: 1) uvoznika; 2) nosioca prava intelektualne svojine, ako je carinskom organu poznata njegova adresa; 3) organ nadlean za zatitu prava intelektualne svojine. Ako u roku od 15 dana od dana kada su zainteresovane strane obavetene o prekidu postupka carinski organ ne bude obaveten da je pokrenut postupak koji vodi meritornoj odluci, ili da je nadleni organ odredio privremenu meru na osnovu koje se odlae putanje robe, roba e biti putena ako su ispunjeni uslovi za uvoz, izvoz ili tranzit (navedeni rok moe, na zahtev podnosioca, u opravdanim sluajevima, da bude produen za jo 15 dana). Izuzeci Mere za zatitu prava intelektualne svojine propisane Carinskim zakonom, ne primenjuju se na nekomercijalnu robu, lini prtljag i poklone koje unose putnici.

PRODAJA CARINSKE ROBE I RASPORED PRIHODA Prodaja carinske robe i raspored prihoda po tom osnovu regulisani su odredbama l. 249. do 251. Carinskog zakona. Nakon ispunjenja uslova za prodaju carinske robe, ta prodaja se vri, po pravilu, javnom prodajom, s tim to Vlada Republike Srbije propisuje uslove i nain prodaje carinske robe. Carinski organ moe, bez javne prodaje, odmah prodati lako kvarljivu robu i ive ivotinje, zadrane u skladu sa odredbom lana 386. stav 3. Carinskog zakona. Vlada Republike Srbije ima ovlaenje da bez naknade ustupi robu od istorijske, arheoloke, etnografske, kulturne, umetnike i naune vrednosti, kao i robu namenjenu za humanitarne svrhe, i to dravnim organima, ustanovama kulture koje su odgovorne za zatitu kulturnih dobara, humanitarnim organizacijama i drugim korisnicima humanitarne pomoi, kao i u druge opravdane svrhe.

Roba koja se ne moe prodati, odnosno upotrebiti zbog zdravstvenih, veterinarskih, fitosanitarnih, sigurnosnih ili drugih razloga propisanih zakonom unitava se pod carinskim nadzorom. Ovakvom vrstom robe smatraju se i duvanske preraevine koje nisu obeleene na propisan nain. Trokove unitenja robe snosi vlasnik ili uvoznik robe, ako nisu dostupni, trokove unitenja snosi carinski organ. Prihodi ostvareni po osnovu naplaenih kazni i prodaje carinske robe predstavljaju prihod budeta Republike Srbije, a u odreenom procentu stavljaju se na raspolaganje Upravi carina.

PRELAZNI REZIMI I MERE Novi Carinski zakon je utvrdio odreene prelazne reime i mere, koji treba da omogue nesmetano odvijanje spoljnotrgovinskog prometa, a do donoenja novih sistemskih zakona u oblasti spoljnotrgovinskog poslovanja, deviznog poslovanja i definitivnog reenja statusa Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija, te prometa strane robe sa Republikom Crnom Gorom. Prelazni reimi i mere utvreni su odredbama l. 396 do 398. Carinskog zakona, a odnose se na sledee sluajeve i situacije: 1. Ako strana drava u pogledu plaanja carine ili u toku carinskog postupka ne postupi sa robom poreklom iz Srbije ili sa brodovima i drugim prevoznim sredstvima iz Srbije isto kao sa robom, brodovima i drugim prevoznim sredstvima drugih drava, Vlada Republike Srbije moe propisati da se na uvoz robe iz te strane drave plaa dodatna carina, odnosno da se na robu ili prevozna sredstva te drave primeni poseban postupak, imajui pri tom u vidu i obaveze preuzete sa meunarodnim ugovorom. 2. Ako carinske stope za poljoprivredne proizvode u odreenom periodu ne obezbeuju stabilnost domae proizvodnje i domaeg trita, Vlada Republike Srbije moe, pored propisanih carinskih stopa, da propie i sezonske stope ali ne vie od 20% od carinske vrednosti, uz vremensko ogranienje njihove primene. 3. Vlada Republike Srbije, u skladu sa ciljevima utvrene ekonomske politike, moe doneti kriterijume na osnovu kojih se odreuju carinski kontigenti. Na osnovu tih kriterijuma, ministar finansija i ekonomije moe odobriti uvoz robe bez plaanja carine ili uvoz robe uz plaanje carine po stopi nioj od stope utvrene u carinskoj tarifi. 4. Odredbe Carinskog zakona shodno se primenjuju i na promet roba sa Autonomnom pokrajinom Kosovo i Metohija u periodu vaenja Rezolucije Saveta bezbednosti broj 1244, kao i u prometu strane robe sa Republikom Crnom Gorom, s tim da Vlada Republike Srbije moe utvrditi i posebne uslove za vrenje tog prometa. 5. Vlada Republike Srbije ima ovlaenje da utvrdi carinske kontrolne punktove na kojima e se vriti mere carinskog nadzora i carinske kontrole, odnosno voditi carinski postupak, a u prometu robe sa Autonomnom pokrajinom Kosovo i Metohija i Republikom Crnom Gorom. Lica koja unose ili iznose robu preko carinskog kontrolnog punkta su duna da robu prijave carinskom organu, u skladu sa odredbom lana 64. Carinskog zakona.

NADLEZNOST I ORGANIZACIJA UPRAVE CARINA Posebno znaajno mesto u novom Carinskom zakonu predstavljaju odredbe o nadlenosti i organizaciji Uprave carina, odnosno o ovlaenjima ovlaenih carinskih slubenika, koje su odredbe po svojoj sutini bile predmet regulisanja u ranijem Zakonu o carinskoj slubi. Ove odredbe reguliu: nadlenost Uprave carina, organizaciju i upravljanje Upravom carina, strukturu radnih mesta, ovlaenja direktora Uprave carina i carinskih slubenika, evidenciju i obradu podataka, rad zaposlenih u Upravi carina, radno vreme, odsustva sa rada, naknade za premetaj, uslove za prestanak radnog odnosa, prestanak rada i reorganizacija organizacionih jedinica, disciplinsku odgovornost, prijavljivanje imovine, odgovornost prema imovini, obaveze i prava carinskih slubenika, kodeks ponaanja, postupak zapoljavanja i premetaja, unapreenja, ocenu radnog uinka, kadrovsku evidenciju i finansiranje carinske slube i dr. Navedena pitanja regulisana su odredbama l. 252. do 329. Carinskog zakona. . BANKARSKA GARANCIJA Poev od 01.01.2005.god.odredbe Zakona o porezu na dodatu vrednost primenjuju se na sav promet dobara i usluga i uvoz robe. BANKARSKA GARANCIJA E PREDSTAVLjATI OBEZBEENjE ZA NAPLATU CARINE, DRUGIH UVOZNIH DABINA, KAO I POREZA NA DODATU VREDNOST. Svi podnosioci bankarske garancije iz lana 201. stav 1. Carinskog zakona, bie u obavezi da dostave bankarsku garanciju koja obezbeuje naplatu carine, akcize i drugih uvoznih dabina za koje postoji obaveza plaanja uz izriitu naznaku da se ista odnosi i na obezbeenje plaanja poreza na dodatu vrednost. Pored uslova koje je i do sada morala da ispunjava bankarska garancija, shodno lanu 276. Uredbe o carinski dozvoljenom postupanju sa carinskom robom, putanju carinske robe i naplati carinskog duga, od 01.01.2005. godine, zahtevae se da se bankarske garancije podnose za odreene vidove carinskog postupka, to mora biti navedeno na samoj bankarskoj garanciji, a u smislu lanu 276. taka 4. navedene Uredbe, i to: stavljanje robe u slobodan promet i tranzit; privremeni uvoz i aktivno oplemenjivanje; skladitenje roba.