FAKULTET ZA EKONOMIJU, FINANSIJE I ADMINISTRACIJU UNIVERZITET U BEOGRADU

ODLIV MOZGOVA
- SEMINARSKI RAD IZ PREDMETA TEORIJA RAZVOJA-

PROFESOR: Prof. dr Mihailo Crnobrnja

STUDENT: Milica Simin 08/128

Beograd, 2011.

Sadraj:

Uvod.....................................................................................................................2
1.

Pojam odliva mozgova..................................................................................3

2. Razliite kategorije migracija i odliv mozgova...........................................4

3. 4. 5.

Gubitak odlivom mozgova............................................................................7 Trajne i privremene migracije odliv mozgova ili protok znanja...........8 Problem odliva mozgova u Srbiji...............................................................10

Zakljuak...........................................................................................................12 Literatura..........................................................................................................14

Uvod

Odliv mozgova predstavlja migriranje visokoobrazovanog dela neke populacije. Kao specifinu kategoriju, veoma ga je teko predvideti, jer je taj segment, vie nego ostali, podvrgnut uticajima razliitih inioca na tritu radne snage. Ono u sutini predstavlja kompleksno polje odluivanja individue u interakciji sa saznanjima iz prostora van matine zemlje i sistemskim okolnostima istog. Upravo su sistemske okolnosti te za koje moemo rei da oblikuju individualne odluke, a inioci koji u tome imaju uticaja su:

vreme (kraktkoronost i dugoronost), informisanost (selektivnost, transparentnost informacija), lina mrea kontakata (networking) - pre i posle migriranja, konjuktivni prostor (globalizacija, lokalnost politike zapoljavanja, brzina savladavanja fizikalnog prostora, cene i dostup globalnom transportu), iskoricavanje intelektualnih resursa (globalne i lokalne politike vlada i privrede). Uestvovanje ovih inilaca u definisanju polja i intenziteta migracija mozgova ima

krajnje specificnu strukturu. Sklop okolnosti kod migriranja mozgova za razliku od migriranja ostalih segmenata migranata na operacionoj daljini indikuje pre mobilnost i cilkulisanje nego odliv ljudi, pre visoku, selektiranu i transparentnu informisanost nego povodljivost i viefaznost migriranja, pre mreu profesionalnih i prijateljskih kontakta nego lancane migracije. Kroz ovaj rad, nastojae se da se prikae inovativno polje migriranja mozgova nastojaemo da se blie upoznamo kroz pojam istog, njegove razmere i manifestaciju kroz poreenje istog u osnovnim crtama sa postojeim znanjem u svetu i kod nas i opisati literaturom obuhvaena i sistematizovana znanja na polju istog.

1. Pojam odliva mozgova

Termin odliv mozgova (brain drain) prvi put je upotrebljen od strane Kraljevskog drutva koje je htelo da objasni emigracija naunika i tehnologa u Severnu Ameriku iz posleratne Evrope. Ovaj izraz bio je u upotrebi i u Velikoj Britaniji da bi se opisao priliv Indijskih naunika i inenjera, i to u upotrebi suprotnog pojma brain gain. Neki od srodnih izraza koji se koristre u opisivanju ovog fenomena cirkulacije izmeu zemalja su npr. cirkulacija mozgova (brain circulation), i otpad mozgova (brain waste). Prvi sluajevi odliva mozgova deavali su se nakon ratova, ili iz kolonizovanih zemalja, recimo iz Afrike, a priliv se deavao obino u centralizovane ekonomije, kao to su biva Istona Nemaka i SSSR, jer u to vreme trine vetine nisu bile adekvatno finansijski nagraivane. Odliv mozgova se odnosi na emigraciju tj. izlaznu migraciju visoko obrazovanih obuenih profesionalaca iz svoje matine zemlje u drugu zemlju. Ovaj proces odvija se u sklopu razliitih faktora, a najoigledniji faktor je dostupnost boljeg zaposlenja u novoj zemlji. Neki od ostalih faktora su ratovi ili sukobi u matinoj zemlji, zdravstveni rizici, politika nestabilnost i slino. Odliv mozgova se najee deava kada pojedinci napuste manje razvijene zemlje (LCD less developed countries) sa manjom mogunou za napredovanje u karijeri, kao i manjoj mogunou istraivanja, akademskog zapoljavanja, i emigriraju u razvijenije zemlje (MDC more developed countries) koje im pruaju vie ansi i mogunosti. Meutim, ova drutfena pojava deava se i prilikom prelaska iz jedne u drugu razvijenu zemlju i to se takoe moe nazvati odlivom mozgova.

2. Razliite kategorije migracija i odliv mozgova

Postoji oigledna korist za zemlju koja doivljava priliv mozgova, tzv. brain gain kao priliv kvalifikovanih radnika, ali isto tako mogue je i da zemlja koja doivljava odliv mozgova bude na dobitku. To se deava samo u sluajevima kada profesionalci provedu vreme u drugoj zemlji, a nakon nekog perioda rada u inostranstvu se vrate u svoju zemlju. Ovim potezom drava povrati svog radnika, a uz to dobija i novo obilje radnog iskustva i znanja iz inostranstva. Meutim, ovo je veoma retko deava, naroito kada su u pitanju najslabije razvijene zemlje, jer se povratak u njih retko deava. Ovo je injenica koja proizilazi iz jasne razlike u viim mogunostima zapoljavanja u visoko razvijenim zemljama, u odnosu na slabo razvijene zemlje. Mogui dobitak koji zemlje mogu iskusiti je i irenje meunarodnog umreavanja koje dolazi kao posledica odliva mozgova. U tom smislu, dravljani iz inostranstva se umreavaju sa kolegama koji su ostali u zemlji. Migracija stanovnitva moe se klasifikovati sa stanovita zemalja porekla, odnosno emigracija, i sa stanovita zemalja prijema, odnosno imigracija, ili alternativno, sa stanovita samih uesnika u njoj. Vano je napomenuti da svaka migracija ne predstavlja odliv mozgova niti ostvaruje potencijal za isti. Ali, isto tako treba naglasiti da veina migracija direktno utie na odliv mozgova. Razlikujemo nekoliko tipovamigranata koji se javljaju u jednoj zemlji, i to: 1) Migracija radi zapoljavanja ugovorna migracija. Ostvaruje uticaj na odliv mozgova. Savremena migracija po ugovoru dobila je na znaaju kada su tokom ezdesetih i sedamdesetih godina radnici iz manje razvijenih mediteranskih zemalja krenuli u razvijene zemlje Severne i Zapadne Evrope. U raznim oblicima ugovorna migracija u velikoj meri obuhvata nekvalifikovanu i polukvalifikovanu radnu snagu koja se zapoljava i u zemljama kao to su Kanada, Republika Koreja, Singapur, Juna Afrika, SAD, i Venecuela. Posebna vrsta ugovorne migracije je sezonska migracija. 2) Migracija radi obrazovanja. Ostvaruje uticaj na odliv mozgova.

Ovaj tip migracije neobuhvata, strogo govorei, ekonomski aktivna lica, ali su ona ukljuena u ovu grupu budui da je njihov motiv ekonomski. Prema ocenama UN, ova vrsta migracije vri se esto meu zemljama na priblino isom nivou razvijenosti i sa slinim kulturnim nasleem. Na primer, studenti iz africkih zemalja odlaze na studije u Egipat, meutim, studenti iz zemalja u razvoju vie tee da studiraju u SAD, Kanadi i Evropi. Poslednjih godina kineski studenti odlaze na studije u Japan. 3) Migracija radi usavravanja. Ostvaruje uticaj na odliv mozgova. Numeriki, ovaj tip migracije je skroman segment osnovnih meunarodnih migracija ali ekonomski je vrlo koristan. Uesnici u ovoj vrsti migracije su, po pravilu, pozvani u privatne ili javne ustanove (otvorena preduzea) razvijenih zemalja da provedu nekoliko meseci ili godina radi sticanja novih ili viih kvalifikacija ili da se upoznaju sa modernom tehnologijom. Ova migracija se odvija kroz poslovne kanale. 4) Migracija u profesionalne ili poslovne svrhe. Ostvaruje uticaj na odliv mozgova. Hiljade profesionalnih, tehnikih ili menaderskih radnika, kao i poslovnih ljudi svih kategorija putuju svakodnevno iz jedne u drugu zemlju. Neki ostaju nekoliko meseci ili godina, dok se jedan broj permanentno naseljava. Na primer, Evropska unija je domain za oko dva miliona stranih strunjaka koji su doli iz zemalja lanica EFTA, Kanade, Japana, SAD. Pored strunjaka ili poslovnih ljudi koji migriraju svojom voljom, mnogi menaderi i drugi strunjaci vrei specifine zadatke sele se unutar transnacionalnih preduzea prelazei granice pojedinih drava. 5) Migracija radi useljenja u drugu zemlju. Ostvaruje uticaj na odliv mozgova. Ovo je klasian tip migracije (permanentno useljavanje), karakteristicno za Australiju, Kanadu, Novi Zeland i SAD, u koje se svake godine useljava vie od milion ljudi. Mnogi meu njima su izdravana lica onih migranata koji su se ranije uselili. Pored njih, stotine hiljada useljenika su radno aktivni, od kojih se veliki broj odnosi na visokokvalifikovane, a samo mali broj su niskokvalifikovana radna snaga. Sa izuzetkom visokostunih a posebno deficitiranih strunjaka, kandidati moraju pre nego to uu u zemlju useljenja da obezbede zaposlenje.

6) Migracija preduzetnika. Ostvaruje uticaj na odliv mozgova. Ovaj tip migracije se, u okviru permanentnog useljenja, vri radi otvaranja novih radnih mesta. Australija, Kanada, Singapur, i SAD nastoje da privuku strane preduzetnike koji e, za uzvrat, otpoeti biznis ili uloiti svoj novac u profitabilne investicije radi otvaranja novih radnih mesta, za sebe i za druge radnike. 7) Neregularna migracija. Nama znaajan uticaj na odliv mozgova. Sve prethodhodno navedene kategorije meunarodne ekonomske migracije obuhvataju regularne migracione tokove: pojedinci su ovlaeni da dou u imigracionu zemlju i, ako su ekonomski aktivni, da se angauju u nekoj isplativoj aktivnosti, u skladu sa zakonima i propisima te zemlje. S druge strane, neregularna migracija predstavlja ilegalne ulaske, boravak ili ekonomsku aktivnost stranaca u zemljama prijema. Ilegalni migranti tee da steknu regularni posao, ili da dobiju sezonsko zaposlenje, a zatim da okupe lanove svoje porodice.

3. Gubitak odlivom mozgova

Zemlja koja doivaljava odliv mozgova svakakao trpi gubitak. U najmanje razvojenim zemljama ova pojava je mnogo ea, i gubitak je svakako znaajniji. Manje razvijene zemlje nemaju mogunost da podre rastue potrebe industrijalizacije i obezbede bolje anse za istraivanja, napredovanje u karijeri i poveanje plata. Svakako se javlja ekonomski gubitak u potencijalnom kapitalu, koji bi mogui profesionalci mogli da obezbede, a za njim slede i gubici u unapreenju i razvoju, to nuno sledi iz pojave u kojoj obrazovani ljudi koriste svoje znanje u korist druge, a ne svoje zemlje. Tu su, takoe, i gubici u obrazovanju, to sledi iz injenice da obrazovani ljudi ostavljaju naredne generacije za sobom ne pomaui im u njihovom obrazovanju tj. ne prenosei im svoja znanja. Gubici se javljaju i u bolje razvijenim zemljama, kada se iz njih deava odliv mozgova, ali su ti gubici svakako manje znaajni. Razvijenije zemlje na ovu pojavu gledaju jednako kao i na priliv novih mozgova u zemlju

4. Trajne i privremene migracije odliv mozgova ili protok znanja

Pri pokuaju da se definie ta bi to bile migracije visokokvalifikovanih, pojavu treba posmatrati i sa aspekta migranta, zemlje emigracije i zemlje porekla i poslodavca. Koncepti koji opisuje pojavu odliva mozgova najee polaze od analize odluke osobe sa visokim obrazovanjem da emigrira, i kakve efekte njegov odlazak moe da ima na njegovu zemlju porekla. Ukoliko se pojava posmatra sa stanovita visokorazvijene zemlje, zemlje emigracije, onda presudnu ulogu imaju politike tih zemalja da privuku visokokvalifikovanu radnu snagu. To je sluaj sa Evropskom unijom (EU) koja strunjacima koji su joj potrebni izdaje Plavu kartu (Blue card) kao dozvolu za boravak i rad. To je politika koja crpi, najee tehnika znanja strunjaka zemalja u razvoju, kako bi se uvealo bogatsvo razvijene zemlje. Ovde se moe govoriti o obrnutom tehnolokom transferu iz zemlje u razvoju u razvijenu zemlju. Potrebno je naglasiti u ovom sluaju da se mobilnost naunog i tehnikog kadra doivljava kao neto pozitivno dok odliv mozgova ima iskljuivo negativnu konotaciju. Pitanje koje se namee je da li ove dve pojave mogu strogo da se razgranie i pod kojim uslovima jedan proces prelazi u drugi. Ukoliko osoba nastavi posle studija u zemlji porekla da radi u razvijenoj zemlji tu moe da se govori o gubitku za zemlju porekla koja je uzalud uloila novac u obrazovanje i obuku tog kadra. Ukoliko doe do povratka njegovog znanja kao ve oformljenog strunjaka (jer u uslovima globalizacije i interneta esto nije potreban fiziki povratak u zemlju porekla) tek tada moemo govoriti da je u pitanju dobitak u mozgovima, brain gain. Osnovne migracione grupe u svetu danas predstavljaju zaposleni i studenti. Ipak, namee se pitanje da li samo u sluaju trajnog odlaska visokokvalifikovanog kadra i njegovog trajnog prekida sa zemljom porekla moemo da govorimo o odlivu mozgova? Sa stanovita poslodavca, u vreme globalizacije, mnoge multinacionalne kompanije postale su veliki inilac migracija njihovog najkvalifikovanijeg osoblja. Konsultantske firme esto alju zaposlene u firmu klijenta na viemesene ili do nekolikogodinje periode u zemlji i inostranstvu, s ciljem da steknu nova

znanja iz posebnih industrija ili da nadgledaju primenu programa i prenesu svoja znanja. Ovo je dobar primer cirkulacije znanja, a ne odliva mozgova. Na taj nain ne moemo jasno da govorimo o situaciji gubitka ili dobitka zemlje porekla ukoliko se uzme u obzir da se strunjaci i kvalifikovani radnici esto vraaju posle odreenog perioda provedenog u inostranstvu. Sigurno se moe oznaiti kao dobra, pojava da akademac, ili ve formirani strunjak, koji se specijalizuje u inostranstvu u oblasti koja nije dovoljno razvijena u njegovoj zemlji, po povratku, znanje koristi u interesu svoje zemlje. Na ovaj nain nedovoljno razvijena zemlja dolazi u posed naunog i tehnikog znanja zahvaljujui svojim graanima koji su jedino migriranjem mogli da budu ukljueni u proces sticanja novih informacija, naprednog znanja i ovladavanja superiornom tehnologijom. Evidentno je, takoe, da moraju da postoje odreeni uslovi u zemlji porekla kako bi ovakav poeljan razvoj zaiveo. Zemlja porekla mora da ima dovoljno veliki korpus naunika i da zadri nauni i ekonomski potencijal kako bi strunjaci bili zainteresovani za povratak i bili u stanju da uestvuju u daljem razvoju zemlje. U suprutnom moe doi ne samo do opadanja tehnolokog i naunog nivoa zemlje zbog gubitka ljudskog potencijala, ve e i sposobni studenti biti prinueni da se specijalizuju u inostranstvu, kao i da tamo ostanu. Na alost, to ne znai da e time osloboditi nekom radno mesto u zemlji porekla, pogotovo kada se radi o najkvalifikovanijima za kojima uvek postoji potreba, a u kojima zemlje u razvoju po pravilu oskudevaju. Na pogoranje problema moe da utie i progresivna privatizacija naunog istraivanja, gde se privatne koorporacije trude da ovladaju tehnologijama i naukom sa najveim trinim potencijalom i uopte nisu zainteresovane da se umreavaju kako bi delili svoja znanja. Sve studije o mobilnosti govore kako pored finansijskih i linih motiva i bolja organizacija sistema i uslova u kojima istraivai rade igraju znaajnu ulogu pri odluci da se migrira. Pogoranje uslova za rad u zemlji porekla moe da dovede do toga da neto to je inicijalno bilo privremena migracija postane stalna. Ako odlazak naunika dovodi do toga da su gubici zemlje porekla vei nego dobitak, te tada moemo da govorimo o odlivu mozgova, u protivnom moemo da govorimo o mobilnosti ili umreavanju.

10

5. Problem odliva mozgova u Srbiji

Istraivanja poslednjih godina (sproveo Centar za prouavanje alternativa), mladi ljudi u Srbiji suoavaju se sa nizom potekoa, ukljuujui nezaposlenost, male plate, nemogunost reavanja stambenog pitanja, zabrinjavajui ekonomski izgledi i prepreke za razvoj karijere. Ovi faktori dovode do odliva mozgova iz ove zemlje u druge, bolje razvijene, ili ak one sa slinim standardom ali sa bolje reenim navedenim pitanjima. U prolosti je oko 300.000 mladih ljudi naputalo Srbiju svake godine, ukljuujui i oko 8 posto najboljih studenata. Od 2003. godine ta cifra poinje znatno da raste, dok je najnovija anketa iz 2010. godine (sprovedena meu 3.200 mladih, uzrasta izmeu 16 i 35 godina) pokazala da ak 43 posto jeste spremno da napusti zemlju u potrazi za boljim uslovima, ukoliko im se za to ukae prilika. U pokuaju da se ovaj proces uspori, univerzitetski studenti uspostavili su Udruenje najboljih studenata Srbije, koje pomae mladim ljudima da dobiju stipendije. Jo jedna organizacija, centar za brigu o deci, aktivno se angaovala po ovom pitanju, pa tako skoro svake godine deli oko 70 stipendija, od ega se samo dvoje kasnije odluilo da napusti zemlju. Centar ima u planu dodeljivanje stipendija svake godine, a konkurse za stipendije oglaava traei sredstva za finansiranje najboljih studenata. Socioloka istraivanja pokazuju da su osnovni uslovi za individualizaciju, odnosno nezavisnost od roditelja, ono to generalno nedostaje u Srbiji. Kao rezultat toga, mnogi mladi ljudi razvijaju strategiju odlaganja, to se ogleda u produivanju rokova za odabir studija, do pronalaenja posla, preko dobijanja posla, stupanja u brak i dobijanja dece. Prema istraivanjima, ak 77 posto nevenanih mladia i ena ivi sa svojim roditeljima, a ak i oni koji stupe u brak u najveembroju sluajeva ostaju pod okriljem roditeljske strukture, to je esto praeno neslaganjima u okviru porodice, ak i sukobima i nasilje.

11

Istraivanje ovih pitanja onemogueno je sveoptom apatijom i nedostatkom finansijskih sredstava, te je jedina nada pronai valjane mehanizme kako bi se mladi inspirisali da iskau svoju mo u drutvu, a ti mehanizmi imaju za cilj sputanje sa ideolokog nivoa na praktian nivo pomoi mladima. Statistike i istraivanja pokazuju da najvanije prekookeanske zemlje prijema mladih pametnih Srba poslednjih decenija i danas su Kanada, koja je apsorbovala oko 30.000 useljenika, potom SAD i Australija, koje su zajedno tokom minule decenije prihvatile vie od 73 hiljade ljudi. Kanada je, na primer, primila od nas oko 430 menadera, 4.600 naunika prirodnih nauka, inenjera i matematiara, 480 naunika drutvenih nauka i slinih profila, kao i oko 600 ljudi kao medicinskog osoblja. Shodno sopstvenoj klasifikaciji, SAD su registrovale priliv sa useljenikom vizom iz SRJ oko 2.200 aktivnih lica, strunih i tehnikih specijalnosti. Ovakva migracija strunih ljudi i u naciji je upravo pravi primer za ono to se naziva odliv mozgova.

12

Zakljuak

Kada govorimo o odlivu mozgova, moemo da izdvojimo sledee probleme sa kojima su se neka zemlja suoava zbog odlaska visokoobrazovanih ljudi:

smanjenje konkurentnosti i kvaliteta rada, raspadanje istraivakih timova, smanjenje motivacije istraivaa za viegodinja istraivanja i usmerenost na kratkorone projekte, gubitak institucionalnog (istraivakog) pamenja i potekoe u prenoenju znanja i iskustva sa generacije na generaciju. Emigriranje visokokvalifikovane snage alje negativne signale potencijalnim

investitorima za ulaganje u zemlju u kojoj je ekonomska i politika budunost nesigurna usled odlaska najboljih. Konano, dugorono, kroz emigriranje visokokvalifikovanih strunjaka, zemlja ne gubi samo sadanji, ve i budui ljudski kapital. Visokokvalifikovani strunjaci e pre nego druge vrste emigranta povesti sa sobom svoju porodicu, pogotovo decu za koju je verovatnije da e isto tako krenuti stopama svojih roditelja i postati visokokvalifikovani strunjaci. Iz razgovora sa kljunim akterima u oblasti migracija visokokvalifikovanih kadrova, moe se prvenstveno zakljuiti da treba napraviti razliku izmeu njihove mobilnosti, koju treba sistematski podsticati i odliva mozgova koji treba spreavati ili pretvarati u priliv mozgova. Kako je i samo obrazovanje neizostavno povezano s napredovanjem u struci, moe se rei da su migracije deo karijernog obrasca naunika te da je normalno oekivati kao poeljan, povremen rad u inostranim institucijama, to je karakteristino i za naunike zaposlene u razvijenijim zemljama.

13

Potrebno je poveati cirkulaciju strunjaka u skladu sa nacionalnim razvojnim interesima u kontekstu globalizacije i optimizirati njihov doprinos tim interesima bez obzira u kojoj zemlji se nalaze. Kao reenje ili pozitivan doprinos korienjem znanja ljudi van matine zemlje moe se delovati u razliitim pravcima. Primera rai, kroz mreu dijaspore upotrebom postojeih veza i nove tehnologije, usluge visokostrunih migranata mogu da budu iskoriene sa malim sredstvima. U eri ubrzanog razvoja komunikacije i tehnologije, kao vid saradnje sa naunom dijasporom, potrebno je promovisati i komunikaciju putem tzv. video konferencija. Ovaj vid kominikacije u znaajnoj meri umanjuje cenu trokova mnogih naunih projekata, ali omoguava da se predavanja, nauni skupovi i seminiari organizuju na visokom nivou.

14

Literatura

1) Logan, B.I., The Reverse Transfer of Technology from Sub-Saharan Africato the United

States, The Journal of Modern African Studies, Volume 25/Num-ber 4, December 1987.
2) U.S. Immigration and Naturalization Service, Fact Book: Summary of Recent

Immigration Data, August 1995, p. 14, and January 1997;

3) Kyam-balesa, Henry, Socio-Economic Challenges: The African Context (Trenton, NJ:

Africa World Press, Inc., 2004), p. 48.

4) See Allen, Ahkiah, Medical Migration Drains Africa, Washington Week, 5) www.pbs.org/weta/washingtonweek/, May 12, 2005 6) Prof. Mirjana Adamovic, Prof. Silva Menaric POTENCIJALNI I STVARNI ODLIV

MOZGOVA, 2003. godina,

15