SADRAJ

1. Uvod.............................................................................................................................................2 2. Opis problema..............................................................................................................................4 1.1. Procesi...................................................................................................................................4 3. Svrha izrade projekta...................................................................................................................7 1.2. Funkcionalni zahtevi:............................................................................................................7 4. Dijagram tokova podataka...........................................................................................................8 5. UML Activity Diagram.............................................................................................................11 6. Dijagram klasa...........................................................................................................................12 7. Zakljuak....................................................................................................................................13 8. Literatura....................................................................................................................................14

1. UVOD
Internacionalna federacija za obradu podataka (International Federation for Information Processing - IFIP) definie informacioni sistem na sljedei nain: "Informacioni sistem je sistem koji prikuplja, pohranjuje, uva, obrauje i isporuuje informacije vane za organizaciju i drutvo, tako da budu dostupne i upotrebljive za svakog ko se eli njima koristiti, ukljuujui poslovodstvo, klijente, zaposlene i ostale. Informacioni sistem aktivni je drutveni sistem koji se moe, ali i ne mora, koristiti informacionom tehnologijom. Informacioni sistem organizacije se moe definisati i kao skup ljudi i tehnikih sredstava koji po odreenoj organizaciji i metodologiji obavljaju prikupljanje, memorisanje, obradu i dostavljanje na koritenje podataka i informacija. Takoe, informacioni sistem se moe definisati i na sljedee naine: "Informacioni sistem je odredjeni skup metoda, postupaka i resursa, oblikovanih tako da se potpomogne postizanje nekih ciljeva." (Thierauf R.) "Informacioni sistem je sveukupnost svih informacionih procesa u organizaciji." (Niederberger A.) Posmatrano sa aspekta sistematskog pristupa: "Informacioni sistem predstavlja sreeni skup metoda, procesa i operacija za prikupljanje, uvanje, obradu, prenoenje i distribuciju podataka u okviru jedne organizacije, ukljuujui i opremu koja se u te svrhe koristi i ljude koji se tim aktivnostima bave." Informacioni sistem djelujui u okviru neke organizacije, omoguava joj da komunicira unutar sebe i sa svojim okruzenjem. Prema tome, uslov opstanka bilo koje ogranizacije je da raspolae adekvatnim informacionim sistemom, u kojem su razraeni postupci informacionih aktivnosti. U nekim ogranizacijama te postupke obavljaju ljudi, a u drugima se koristi moderna informaciona tehnologija. Iz toga proizilazi da informacioni sistem moe biti manuelan ili podran informacionom tehnologijom, odnosno kompjuterizovan. "Informacioni sistem podran informacionom tehnolgijom je informacioni sistem koji ukljuuje koritenje raunarske tehnologije."

Na osnovu navedenog, bitno je uoiti sljedee: Pojam informacionog sistema znatno je iri u odnosi na raunar i raunarsku obradu podataka. To znai da informacioni sistem obuhvata i kompjuterizovane i nekompjuterizovani dio informacione djelatnosti, to upuuje na zakljuak da informacioni sistem postoji i onda kada nema raunarske podrke. Informacioni sistem je kompleksan organizacioni sistem, a kompleksnost se odnosi i na strukturu elemenata i na strukturu veza kako u okviru sistema tako i sa okruenjem i Informacioni sistem obuhvata sve informacione djelatnosti to znai da se ne moe poistovjetiti sa jednom, pojedinanom od tih djelatnosti. Informacioni sistem treba da bude postavljen tako da: 1. Bude razumljiv svim korisnicima; 2. Jednostavan u prezentovanju informacija; 3. Pouzdan i 4. Da omoguava iskazivanje obraenih informacija u vrlo kratkim vremenskim intervalima.1

http://www.znanje.org/knjige/computer/access/access_01/POJAM%20INFORMACIONOG%20SISTEMA.htm

2. OPIS PROBLEMA
Program je realizovan u razvojnom okruenju Microsoft-ovog Word-a 2007 (Compatibility Mode with Word 2003), dok je sam postupak projektovanja informacionog sistema realizovan u Microsoft Visio. Program je napravljen tako da se njegova instalacija moe sprovesti na svakom raunaru koji je opremljen Windows9x, Me, 2000 i Xp operativnim sistemom kao i odgovarajuim Microsoft Office-om (preporuuje se verzija 2003 i novija). Informacioni sistem kladionice predstavlja program ija je namjena da se olaka obavljanje poslovnih aktivnosti u jednom ovakvom sistemu. Svrha izrade ovog projekta je da nam, sa aspekta tokova podataka, na najjednostavniji nain opie funkcionisanje poslovanja jedne kladionice, kao i da nas to vie priblii ovom sistemu i njegovoj primjeni u realnom okruenju. Na samom poetku opisa problema treba istai da ovaj program ne obuhvata proces obrade finansija i to s ciljem da se to vie pojednostavi informacioni sistem, kako bi se to bolje objasnilo njegovo funkcionisanje. Naravno, uvijek postoji mogunost nadogradnje sistema. Primjetiete da ovaj program ne moe u potpunosti funkcionisati u realnom okruenju, to je posledica izostavljanja procesa obrade finansija i, eventualno, nekih propusta koji se tiu ekonomskog rjeenja problema.

1.1.

PROCESI

Ovaj program razmatra etiri glavna procesa: 1. 2. 3. 4. Proces odreivanja kvota na dogaaje Proces obrade lanstva Proces uplate tiketa Proces isplate tiketa

Ovi procesi, kao i njihovi podprocesi, prikazani su i objanjeni grafikim prikazima, tzv. dijagramima tokova podataka, koji e u nastavku biti detaljno proueni i objanjeni. Ovim je objanjena sutina poslovanja jedne kladionice, komunikacije izmeu komintenata i centralnog objekta, zaposlenih i sl. Drugim rijeima, objanjen je redosled pristizanja uplatnih listia (tiketa), kao i obrada informacija za svaki.

1. Proces odreivanja kvota na dogaaje Kvote se prave tako to kvoteri odreuju kvotu za favorita, a dalje se po kvota emi upisuju sve ostale kvote za taj dogaaj (postoji vie kvota ema, to su u sutini odnosi X naprema favoritu, i golovi, pa se razliite kvota eme koriste za razliite lige). Kvoteri kvotu na favorita odreuju matematiki, na zakonu velikih brojeva.

2. Proces obrade lanstva obuhvata procese Upis novih lanova i Brisanje lanova. U procesu Upis novih lanova korisnik dostavlja line podatke, te mu se dodeljuje lanska karta I broj I vri se njegov upis u evidenciju novih lanova. U procesu Brisanje lanova, lan sam donosi odluku o brisanju iz evidencije. Pre brisanja se proverava status njegove kartice, tj.da li postoji neki novani iznos na toj kartici, koji mu se na njegov zahtev na licu mesta isplauje.

Bitno je naglasiti da komunikacija izmeu lana, izdavaa kartice I finansijske slube nije diraktna, nego se ceo process odvija preko bukmejkera. emu slui klupska kartica? Za klaenje, storniranje tiketa i dobijanja benefita kluba. Klaenje putem kartice kao i kupovina liste putem kartice omoguuje igrau da uestvuje u klubskom takmienju, da iskoristi mogunost zarade i povraaja novca na promaen par,da oekuje budue benefite kluba 3. Proces uplate tiketa je sasvim jednostavan mehanizam, koji se zasniva na izdavanju i plaanju tiketa. Kladioniar za odreivanje ishoda pojedinih dogaaja pravi kombinacije koje predaje bukmejkeru koji mu na osnovu toga izdaje tiket. Nakon izdavanja tiketa kladioniar plaa iznos koji je odredio ili koji je unapred odreen. Napominjem da nema osvrta na nain plaanja rauna (gotovinski ili iralno). U realnom okruenju se najee vri gotovinsko plaanje, mada u poslednje vrijeme postoji praksa plaanja karticom ili lanskom karticom u nekim objektima. Kladioniari se mogu kladiti na dogadjaje (meceve, utakmice) koje je kvoter objavio u listi dogadjaja za kladjenje. Kladioniari popunjavaju tikete za pogadjanje sportskih rezultata, na kojima ce naznaciti sve elemente potrebne za ucestvovanje u kladjenju. Na tiketu stoje sledece informacije: broj tiketa dan (skraceno), datum i vreme uplate broj (sifra) uplatnog mesta kontrolni broj tiketa vrsta (tip) tiketa (fix, sistem) tip (ili tipovi) igara na koje se ucesnik zeli kladiti (za svaki dogadjaj) kvota koju je priredjivac propisao za svaki tip igre, za svaki mec broj kombinacija na tiketu iznos uplate koeficijent minimalni dobitak maksimalni dobitak fix - potrebno je pogoditi ishod svakog meca na tiketu sistem - nije potrebno pogoditi sve ishode (ucesnik pre uplate oznacava koliko najvise meceva moze da promasi) koeficijent - dobija se mnozenjem kvota za svaki dogadjaj, pa zatim deljenjem sa brojem kombinacija

Po uplati tiketa kladioniar ceka da svi mecevi budu zavrseni i po objavljivanju rezultata od strane kvotera, ako ima dobitni tiket, kladioniar ostvaruje pravo da naplati dobitak.

4. Proces isplate tiketa: je takoe jednostavan mehanizam koji se sastoji od toga da kladioniar donese dobitni tiket bukmejkeru, koji u bazi podataka proverava serijski broj i pin kod tiketa, te na osnovu toga donosi odluku o isplati tiketa. Kod naplate eventualnog dobitka, priznavace se samo tiket overen od strane Bukmejkera, koji pri tom nema nikakvih dopisivanja ili prepravljanja.

3. SVRHA IZRADE PROJEKTA

Svrha izrade ovog projekta je da nam na najjednostavniji nain opie funkcionisanje poslovanja informacionog sistema kladionice, kao i da nas to vie priblii ovom sistemu i njegovoj primjeni u realnom okruenju. Navedeni procesi imaju svoje doprinose ija je meusobna razmena podataka i njihovo djelovanje objanjena grafikim dijagramima.

1.2.

FUNKCIONALNI ZAHTEVI:

Cilj. Da se u odreenom vremenskom periodu izvri odreen broj uplata. Uestvovanje u poslovnim procesima. Razvoj marketinga, poslovni razvoj, internet razvoj. Uesnici. Sistem administrator, bukmejker, kladioniar. Preduslov. Informacije o lanovima moraju biti registrovane. Glavni tok. Prilikom uplate tiketa, kladioniar pristaje na pravila igre propisane Statutom. Dobija tiket sa osnovnim informacijama dogaaja na koje/koji je tipovao

4. DIJAGRAM TOKOVA PODATAKA

Dijagram toka podataka, kao grafiko sredstvo strukture sistem analize, korien je za sagledavanje i prikazivanje sloenih procesa i logikog toka podataka kladionice: Osnovni pojmovi tokova podataka su: tok podataka, proces, skladite podataka i izvorite podataka.

Tok podataka predstavlja skup podataka koji se kree kroz sistem. To moe da bude jedan podatak, dokument, skup podataka ili neki neformalizovan zapis. U zavisnosti od toga da li podaci ulaze u proces ili iz njega izlaze, mogu biti: ulazni i izlazni. U dijagramu se grafiki predstavljaju kao linije sa strelicom u pravcu kretanja podataka, a uz liniju moe biti napisan i naziv toka podataka koji opisuje podatke u toku. Proces predstavlja transformaciju jednog ili vie ulaznih tokova podataka u jedan ili vie izlaznih. U dijagramu se grafiki predstavlja kao krug ili elipsa, sa imenom u sredini koje obino opisuje obradu u procesu i obavezno sa svojim rednim brojem koji kao prefiks sadri redni broj svog nadreenog procesa. Esencijalni procesi su procesi koji nisu povezani tokovima podataka, ve podacima iz skladita podataka. Podprocesi nekog procesa su oni procesi koji kada se izvravaju sekvencijalno, alternativno ili repetativno, transformiu sve ulazne tokove podataka procesa u izlazne. Skladite podataka predstavlja nosa podataka, gde se podaci arhiviraju i uvaju. To moe biti datoteka, kartoteka, dokument, biblioteka. U dijagramu se grafiki predstavlja kao dve paralelne linije izmeu kojih ime nosaa podataka. Ime nosaa podataka obino opisuje podatke koje sadri. Izvorite podataka/odredite podataka predstavlja sredstvo za predstavljanje elemenata iz okruenja sistema, sa kojima je sistem povezan tokovima podataka. Predstavlja izvor, korisnika podataka ili i jedno i drugo. U dijagramu se grafiki predstavlja kao praugaonik sa imenom interfejsa u sebi. Interfejsi zahtevaju detaljan opis jer on nije toliko vaan za dijagram toka podataka. Postupkom dekompozicije jedan sistem se opisuje hijerarhijom DTP-a. Dijagram na najviem nivou hijerarhije naziva se dijagramom konteksta, i on zapravo predstavlja celokupan IS. On sadri mali broj procesa visokog apstraktnog nivoa kao i njihovu komunikaciju (ulazne i izlazne tokove).

IS Kladionice
Odredjivanje kvota na dogadjaje

uses Pregled dogadjaja (bilten) uses

uses

uses

Validacija isplate

uses Kladionicar Isplata

uses Administrator

uses uses

Pregled poslovanja

Uplata

uses

BookMaker Uclanjenje

Slika 1: Use Case Dijagram Kladionice Sistem administrator: Radi na razvoju novih funkcija od definisanja i analize korisnikog zahteva, preko dizajna i arhitekture pa do implementacije i testiranja, optimizacija sistema, datawarehouse On je takoe i osoba strunjak iz oblasti matematike i statistike koja na osnovu svojih analiza odreuje kvote na odreene dogaaje na koje kladioniar eli da tipuje. Sledei od zadataka je da vri validaciju isplate dobitnih tiketa, kao i da vri periodini pregled poslovanja kladionice. Bukmejker: osoba koja prima opklade i vri isplate. Takoe, vri i upis novih lanova. Kladioniar: osoba koja se kladi na odreene dogaaje, predviajui njihov ishod u svoju korist.. Kladioniar moe da se pojavljuje u dva sluaja kao lan kladionice, ostvarujui pri tome odreene benefite (nagradne igre, povrat novca pod odreenim uslovima, odreeni bonusi na isplatu i sl.), i kao tree lice, pri tom ne ostvarujui beneficije, nego ima samo prava propisana Statutom kladionice.

Informacioni sistem kladionice koriste: 1. jedan proces (1. INFORMACIONI SISTEM KLADIONICE), 2. tri spoljanja objekta (2.ADMINISTRATOR, 3.BUKMEJKER, 4.KLADIONIAR), 3. tokove podataka (izmeu ova tri spoljanja objekta i procesa). Dijagram sluajeva korienja (use case diagram) prikazuje skup sluajeva korienja, aktera (specijalne vrste klasa) i njihovih relacija. Use case dijagram se koristi za modeliranje funkcionalnosti i specifikaciju sistema.

5. UML ACTIVITY DIAGRAM

Iz prethodno navedenog primjera izdvajamo jedan proces, proces odreivanja kvota na dogaaje (Slika 2), koji emo detaljnije obraditi:

Odredjivanje kvote

Uporedjivanje na internetu

Azuriranje Kvote

Odobrenje kvote

Slika 2: UML Activity Diagram kladionice

Prilikom odreivanja kvote, Administrator koristi matematike i statistike metode. Nakon odreivanja kvote za dati dogaaj, on je uporeuje na internetu sa kvotama drugih kladionica, pri tome ih izjednaavajui ili poveavajui u odnosu na kvote drugih kladionica, u zavisnosti od politike kladionice. Tek nakon auriranja, administrator vri odobrenje kvote i njeno postavljanje na bilten (u ponudu).

6. DIJAGRAM KLASA
Dijagram klasa (class diagram) prikazuje logiku strukturu apstrakcija (skup klasa, interfejsa, kolaboracija i njihovih relacija), Statickim modelom sistema se opisuju entiteti sistema. Entiteti i veze izmedu njih predstavljeni su klasama i vezama izmedu klasa prikazanih na dijagramu klasa. Na dijagramu je prikazamo est klasa i veza izmedu njih. Klase koje su prikazane na Slici 3. su: Dogaaj, TiketStavka, Tiket, Uplata, Isplata, Kladioniar.

Kladionicar Dogadjaj -id +sifra +datumVazenja +status +kvota Tiket +id +dan +broj +kBroj +vrsta +dogadjaj +tipIgre +kvota +brojKombinacija +uplata +koeficijent +minDobitak +maxDobitak extends Uplata -id +broj +datum +iznos -id +ime +prezime -status +datRodjenja +lk +brClk +datumIzdavanjaClk

Isplata -id +broj +datum +iznos

TiketStavka -id +sifra +datumUplate

Slika 3: Dijagram klasa

Dijagram objekata (object diagram)prikazuje logiku strukturu instanci (skup objekata (instanci klasa) i njihovih veza). Dijagram komponenata (component diagram)prikazuje fiziku organizaciju i zavisnosti izmeu skupa komponenata. Dijagram rasporeivanja (deployment diagram) prikazuje konfiguraciju vorova obrade i komponenata koje ive na njima Dijagram paketa (package diagram) prikazuje statiku strukturu grupisanja elemenata modela u pakete. Dijagram sloene strukture (composite structure diagram) prikazuje hijerarhijsko razlaganje sloene klase (objekta) na delove.

7. ZAKLJUAK

Informacioni sistem je integrisani skup komponeneti za sakupljanje, snimanje, uvanje, obradu i prenoenje informacija. Poslovna preduzea, druge vrste organizacija i pojedinci u savremenom drutvu, zavise od informacionih sistema za upravljanje svojim operacijama i djelovanjima, odravanje kompetitivnosti na tritu, ponudu razliitih usluga i unaprijeivanje linih sposobnosti i kapaciteta. Za primjer, moderne korporacije zavise od raunarskih informacionih sistema da bi procesovale svoje finansijske raune i poslovne transakcije, upravljale ljudskim resursima; optinske uprave zavise od informacionih sistema za ponudu osnovnih usluga svojim graanima; pojedinci koriste informacione sisteme da bi unaprijeivali svoja znanja, za kupovinu, upravljanje bankovnim raunima i transakcijama, kao i za razliita finansijske operacije. Izumom i dostupnou novih informacionih tehnologija (IT), javljaju se nove mogunosti. Poto su informacioni sistemi omoguili razliite ljudske aktivnosti, samim tim su izvrili uticaj na drutvo. Ubrzali su obavljanje svakodnevnih aktivnosti, uticali na strukturu organizacija, izmjenili naine ponude i potranje proizvoda na tritu, kao i naine i shvatanje rada. Informacije i saznanje, danas ine vitalni ekonomski resurs.2 Informacioni sistem djelujui u okviru neke organizacije, omoguava joj da komunicira unutar sebe i sa svojim okruenjem. Prema tome, uslov opstanka bilo koje ogranizacije je da raspolae adekvatnim informacionim sistemom, u kojem su razraeni postupci informacionih aktivnosti. U nekim ogranizacijama te postupke obavljaju ljudi, a u drugima se koristi moderna informaciona tehnologija. Iz toga proizilazi da informacioni sistem moe biti manuelan ili podran informacionom tehnologijom, odnosno kompjuterizovan.

http://sr.wikipedia.org/sr-el

8. LITERATURA
1. http://www.znanje.org/knjige/computer/access/access_01/POJAM %20INFORMACIONOG%20SISTEMA.htm 2. http://sr.wikipedia.org/sr-el 3. Elektronske poslovne komunikacije, prof. dr Rade Stanki, Beograd 2007.god.