FINANSIJE I FINANSIJSKA TRITA- I KOLOKVIJUM

1. Navedi i objasni pojam finansijskog sistema i tri vane makroekonomske funkcije koje finansijski sistem ima u svakoj nacionalnoj ekonomiji. Finansijski sistem je integralni deo privrednog sistema, sastavljen od velikog broja manjih podsistema, iji je prioritetan zadatak stvaranje uslova za neometan tok finansijskih sredstava u jednoj privredi. Tri vane makroekonomske funkcije su: obezbeuje platni promet, prua metode i institucije za obezbeenje tednje (akumulacije) i obezbeuje funkcionisanje trinog mehanizma za alokaciju finansijskih resursa u nacionalnim i meunarodnim okvirima. 2. Navedi i objasni dva tipa finansijskih sistema. 1. Finansijski sistem ije je teite na otvorenom finansijskom tritu i na kome dominiraju berze i hartije od vrednosti- temelji ovog sistema su postavljeni 1933. godine, kada je na osnovu Glas- Stegalovog zakon izvreno razgranienefunkcija investicionih i komercijalnih banaka 2. Bankarsko orijentisani finansijski sistemi ije je teite na bankarskim institucijama, naroito na univerzalnim bankama- oslanja se na univerzalne banke koje vre kratkorono i dugorono kreditiranje privrede i imaju kljunu ulogu u upravljanju pojedinim privrednim subjektima 3. Navedi i objasni indikatore razvijenosti finansijskog sistema i njegove najznaajnije elemente. zadovoljavajui intezitet direktnog finansiranja, tj bez posredovanja intermdedijarnih finansijskih institucija. Ukoliko bi ove institucije dominirale, to bi ukazivalo da nije razvijeno akcionarstvo, tj da je zanemarljiva uloga svojinskih HOV razvijenost sekundarnog trita, jer bez njega primarno emitovane HOV nemaju trinu transparentnost diverzifikovana institucionalna infrastruktura omoguuje sklad izmeu bankarskih i nebankarskih finansijskih institucija struktura novane mase- ako u strukturi dominira gotov novac, to nam ukazuje na nepoverenje trinih transaktora i stanovnitva u sposobnost finan. Sistema da zadovolje njihove potrebe za razliitim finan. instrumentima odnos novane mase prema obimu finansijskih transakcija pokazuje da ako je velika tranja za gotovim novcem ili depozitnim novcem, u tom sluaju se moe zakljuiti da je isuvie neaktivnog novca, te da trite mora reagovati poveanjem koliine novca. Elementi finansijskog sistema su: Finansijska trita Finansijske institucije Finansijski instrumenti 4. Navedi i objasni modele finansiranja investicija i pojam finansijskog trita. U praksi i teoriji egzistiraju tri modela finansiranja investicija: Metod samofinansiranja (internog finansiranja) podrazumeva da ekonomski subjekti sopstvenim fondovima finansiraju planirana ulaganja ili rashode Metod direktnog finansiranja je metod u kome tedie i investitori obavljaju direktan transfer finansijskih fondova; investitori do sredstava dolaze kupujui razliite oblike finansijskih instrumenata direktn od tedia Metod indirektong finansiranja je sistem u kome se izmeu ekonomskih subjekata koji tede (tednja) i subjekata koji investiraju (investicije) pojavljuju finansijski posrednici. Ovaj metod je dominantan mehanizam finansiranja. 1

Radi boljeg sagledavanja uloge i sutine finansijskog trita, neophodno ga je definisati. Neke od definicija su: Finansijsko trite predstavlja mesto gde se trguje razliitim oblicima aktive Finansijsko trite je trite na kome se trguje nekim vrstama finansijskih proizvoda Fin trite je ambijent u kojem se kreiraju i transformiu potraivanja i izraava i realizuje ponuda i tranja za fin instrumentima. 5. Navedi i objasni poslove koji se obavljaju samo na pojedinim finansijskim tritima i univerzalne poslove. Danas na finansijskim tritima razlikujemo slede poslove: Osnovni poslovi- poslovi koji se obavljaju samo na pojedinim fin tritima; davanje i uzimanje kratkoronih kredita, kupovina i prodaja kratkoronog novca, kratkoronih HOV, eskontnih menica, kupoprodaja deviza i dr Univerzalni poslovi, koji se dele po dva kriterijuma: o Prema vremenu i to na: Promptne i Terminske o Prema tipu aktive se dele na: Poslove sa iralnim novcem Poslove sa HOV Poslovi posebne vrste: o Arbitraa o Heding o pekulacije 6. Navedi i objasni poslove posebne vrste. Poslovni posebne vrste su: Arbitraa- ovi poslovi su znaajni poslovi na finansijskim tritima. Ovde je re o poslovima koji se istovremeno obavljaju na vie finansijskih trita na kojima se trguje istim finansijskim instrumentima. Profit u ovim poslovima predstavlja razlika u ceni odreenog finansijskog instrumenta na razliitim tritima. Ovi poslovi su naroito zastupljeni na deviznim tritima zbog korienja razlike u visini deviznog kursa. Heding- ovi poslovi predstavljaju aranmane dve strane u kome se potencijalni gubitak jedne strane u odreenoj meri moe eliminisati zaradom druge strane. pekulacije- ovi poslovi su na finansijskim tritima zastupljeni od strane uesnika koji nastoje da u kratkom roku, zahvaljujui prihvatanju rizika, informacijama kojima raspolau i znanju, ostvare ekstra prinos. Ovde je re o svesnom prihvatanju rizika u zamenu za mogunost ostvarivanja veih dobitaka. 7. Navedi i objasni funkcije finansijskog trita. Finansijska trita vre najmanje tri funkcije: Prva funkcija odnosi se na uzajamno dejstvo trinih aktera kojim se odreuje cena trgovanja finansijskog instrumenta, odnosno definie zahtevani prinos. Druga funkcija je obezbeenje mehanizama koji investitorima omoguuje da prodaju finansijsku aktivu funkcija likvidnosti Trea funkcija govori o uticaju finansijskih trita na smanjenje istraivakih i informacionih trokova. Istraivaki trokovi su trokovi koje uesnik u trgovini HOV ima prilikom prodaje ili kupovine odre instrumenta. Informacioni trokovi nastaju prilikom prikupljanja informacija vezanih za performanse HOV. 8. Navedi i objasni podelu finansijskih instrumenata prema njihovoj vremenskoj vezanosti, prema mestu emitovanja i prema nainu formiranja instrumenata i njihove podgrupe. Prema ronoj strukturi, koja odraava strukturu fin instrumenata prema njihovoj vremenskoj vezanosti, fin instrumenti se dele na: 2

o Kratkorone, o srednjorone i o dugorone finansijske instrumente Prema mestu emitovanja o domae i o inostrane hartije Prema nainu formiranja instrumenata: o Osnovne hartije od vrednosti -odraavaju osnovne odnose izmeu investitora i emitenta i dele se na: Instrumente duga, tj kreditne instrumente obveznice, certifikate, note, zapise, komercijalne papire itd. Istrumenti akcijskog kapitala obine i preferencijalne akcije. o Izvedene hartije od vrednosti - finansijski derivati se nazivaju izvedenim, jer je njihova vrednost izvedena, odnosno zavisi od vrednosti neke druge osnovneHOV koja lei u njihovom osnovi(fjuersi, opcije, svopovi) Devize i devizni kursevi iralni novac 9. Objasni pojmove: devize, devizni kursevi, direktno i indirektno notiranje i iralni novac. Devize i devizni kursevi; Deviza je specifina roba kojom se trguje na dev tritu, jer je u zemlji koja ju je emitovala sredstvo plaanja. Cena po kojoj se jedna nacionalna valuta razmenjuje za drugu naziva se deviznim kursom. Treba razlikovati direktno notiranje (jedinica strane valute izraava se u domaoj valuti) od indirektnog notiranja (cena jedne jedinice domae valute se izraava u stranoj valuti) iralni novac je novac koji se nalazi na iro raunima poslovnih banaka. 10. Navedi i objasni deset osnovnih karakteristika finansijskih instrumenata. Nemaju novani oblik- fin instrumenti koji se koriste kao sredstvo razmene nazivaju se novcem. Drugi fin instrumenti su vrlo blizu te osobine i mogu se uz male transakcione trokove transformisati u likvidna sredstva. Reverzibilnost- je troak investiranja u finansijski instrument i povratak u likvidni oblik Ronost- je vremenski period u kome je planirano plaanje instrumenta ili kada vlasnik stie pravo na likvidaciju istog Deljivost i denominacija- deljivost je minimum veliine za koju finansijski instrument moe biti likvidan i zamenjiv za novac. Valuta- neki emitenti, u cilju smanjenja rizika od promene deviznog kursa, emituju dvovalutne HOV Konvertibilnost iz jedne HOV u drugu Likvidnost je troak i vreme kojima su izloeni vlasnici HOV, ako ele da ih momentalno prodaju i pretvore u novana sredstva Sloenost- kombinacija dva ili vie instrumenata, tj kompleksnost u tom smislu Novani tok- prinos koji se oekuje od HOV zavisi od generisanog cash flow-a Poreski tretman 11. Navedi i objasni usluge koje finansijske institucije vre na finansijskim tritima i znaaj funkcije finansijskog posredovanja. Obezbeuju izvravanje funkcija trita i njegovu efikasnost i usmerene su ka povezivanju dve kategorije subjekata suficitarnih i deficitarnih. Na finansijskim tritima vre sledee usluge: transformisanje finansijske aktive iz jednog oblika u drugi razmenu finansijske aktive u korist svojih klijenata pruanje pomoi u kreiranju novih oblika finansijskih instrumenata i pomoi pri njihovoj 3

prodaji pruanje savetodavnih i konsalting usluga i vrenje poslova u vezi sa upravljanjem portfoliom finansijske aktive. Znaaj f-je fin posredovanja je: Smanjenje transakcionih trokova na fin tritu Efikasnije korienje informacija vezanih za poslovanje korisnika fin sredstava, ime se smanjuje izloenost kreditnom riziku Omoguavanje divizibiliteta i fleksibilnosti fin instrumenata Rona transformacija sredstava Ekspertiza koja se ogleda u poznavanju trita, njegovih uesnika i instrumenata 12. Drava uesnik i regulator na finansijskom tritu Drava kao trini akter ima posebno naglaenu ulogu kod regulisanja fin trita. Posmatrano sa aspekta drave, regulacija trita ima dva osnovna cilja: Odravanje konkurencije meu uesnicima- regulacija nema za cilj da se mea u delovanje trinog mehanizma, ve naprotiv, cilj je da se trite uini efikasnijim, odnosno spreavaju se, ne dnevne, ve krupnije fluktuacije Zatita investitora od prevara i zloupotreba- regulacija se u ovim sluajevima vri putem stadardizacije predmeta trgovine i uesnika u trgovini. Relevantne informacije koje se odnose na uesnike u trgovini i na predmet trgovine su od presudnog znaaja za donoenje odluka o kupoprodaji. 13. Centralna banka uesnik i regulator na finansijskom tritu U monetarnoj politici i teoriji govori se o dve osnovne f-je CB: Centralna banka je nadlena za voenje monetarne politike, odnosno kontrolu ponude novca, sa ciljem da se osigura niska stopa inflacije bez kreiranja visoke stope nezaposlenosti; danas se, u razvijenim trinim privredama u hijerarhiji monetarne politike- stabilnost cena, ekonomski rast, puna zaposlenost, uravnoteeni platni bilans, primat daje stabilnosti cena Druga osnovna f-ja CB je f-jazajmodavca u krajnjoj instanci (lender of last resort) ili poslednja utoita banaka; re je o obezbeenju likvidnosti makroekonomskog sistema. 14. Rediskontni krediti bankama, operacije na otvorenom tritu, stopa obavezne rezerve i specijalni depoziti kod centralne banke objasniti. Rediskontni krediti bankama -kupovina robnih ili drugih komercijalnih hartija od poslonih banaka, na osnovu ega se menino potraivanje prenosi na CB i vri kreditna alokacija na raune odgovarajuih poslovnih banaka. Postoje dva tipa kredita: rediskontni i krediti pokriveni dokumentima Operacije na otvorenom tritu- ovde CB ima aktivnu ulogu u pogledu promena obima kreditnog potencijala i ukupnih rezervi poslovnih banaka; preko operacija na otvorenom tritu otvaraju se mogunosti viekratnog dnevnog ulivanja i povlaenja novca i rezervi iz sistema. Stopa obaveznih rezervi- rigidan, povremen i neophodan instrument monetarno kreditnog regulisanja u pojedinim situacijama; kada obim obaveznih rezervi banaka prevazie kvantitativno obim kreditnih izvora sredstava, tada sistem poslovnih banaka ima slobodni potencijal za finansiranje privrede i obrnuto. Specijalni depoziti banaka kod centralne banke- ovim mehanizmom kod CB se dodatno smanjuje obim raspoloivih bankarskih resursa, ime se u fazi ekspanzije depozita u bankarskom sistemu smanjuje depozitno-kreditna multiplikacija. Formiranje specijalnih depozita moe se realizovati na osnovu uvoenja marginalne obavezne rezerve. 15. Minimalna kamatna stopa, direktivne mere i tri kruga delovanja centralne banke objasni. Minimalna kamatna stopa- ovaj mehanizam se jo naziva i diskontnom ili eskontnom 4

16.

17.

kamatom; radi se o kamatnoj stopi po kojoj je centralna banka spremna da kreditira poslovne banke Direktivne mere mogu imati dva oblika: Kvantitativne- obuhvataju ograniavanje ili limitiranje obima kredita poslovnih banaka nezavisno od kretanja i rasta depozitnog potencijala Kvalitativne- odnose se na sugestije i uputstva bankama da u odreenim periodima daju prioritet odreenim grupama privrednih sektora; ove mere mogu biti: Odreivanje stope obaveznih plasmana banaka za finansiranje prioritetnih programa razvoja Plafoniranje ukupnog obima bankarskih kreditnih plasmana Odreivanje beneficiranih ili fiksiranih kamatnih stopa Tri kruga delovanja CB su: U prvom krugu delovanja CB neposredno vri, putem instrumenata novanog i kreditnog regulisanja: kreditiranje poslovnog bankarstva, varijacije stope obavezne rezerve, operacije na otvorenom tritu, diskontna stopa i direktivne mere ime se utie na obim novca i kredita u sistemu trokova finansiranja reprodukcije. Drugi krug kreditnog regulisanja CB se vri putem instrumenata selektivnog kreditiranja privrede preko poslovnog bankarstva. Trei krug delovanja CB se odnosi na supervizorstvo, odnosno nadzor nad poslovanjem bankarskog i ireg finansijskog sistema, kao i na praenje i korigovanje najirih ekonomskih kretanja u zemlji i ekonomskih odnosa sa inostranstvom. Banke kao uesnice na finansijskom tritu Banka je institucija koja prikuplja slobodna novana sredstva (depozite), odobrava kredite i obezbeuje transakcioni novac (plaanje). Banke su najznaajnije depozitne finansijske institucije, koje do depozita dolaze: po vienju, na osnovu tekuih i iro rauna, oroenih, tednih rauna i dr. Banka odobrava kredit iz prikupljenih depozita, ali ona moe odobravati kredit i stvaranjem obaveza prema samoj sebi, to se naziva kupovinom aktive kreiranjem depozita. Proces kupovine aktive kreiranjem depozita u finansijskoj literaturi je poznat kao multiplikacija kredita. Usluge koje vre banke u oblasti plasiranja sredstava dele se u tri grupe: Individualno bankarstvo- poslovi sa stanovnitvom, hipotekarni poslovi, poslovi sa kreditnim karticama, kreditiranje kupovine potronih dobara,.. Institucionalno bankarstvo- odnosi se na poslove kreditiranja nefinansijskih organizacija, finansijskih organizacija i dravnih agencija Globalno bankarstvo podrazumeva veliki broj aktivnih i pasivnih bankarskih poslova (poslovno finansiranje, investiranje u HOV,....) Kriterijumi za podelu banaka- postoji vie, ali e ovde biti uzet kreiranje i trgovina fin instrumentima, a na osnovu njega banke moemo podeliti na: Univerzalne- njihovi poslovi su: transakcije sa HOV u tue ime i za tu raun, prodaja osiguranja, kupovina akcija u drugim firmama, portfolio menadment,.... Komercijalne ili depozitne banke- njihova bilansna pasiva je pretenim delom kratkoronog karaktera; njihov primarni posao je prikupljanje depozita iz sektora privrede, neprivrede i stanovnitva; prikupljena sredstva se dalje usmeravaju za odreene komercijalne aranmane; u poslednje vreme ove banka obavljaju i razne netradicionalne aktivnosti Investicione banke- su specijalizovane banke koje u svom finansijskom potencijalu raspolau preteno kvalitativnim sredstvima kojima banka finansira razvojne potrebe klijenata. U poslove ovih banaka ubrajamo: organizovanje emisije HOV, otkup i distribucija HOV, trgovina HOV, restrukturiranje preduzea, promena vlasnike strukture preduzea, konsalting i dr. Navedi i objasni podelu institucionalnih investitora i razliku u odnosu na ostale finansijske institucije 5

18.

19.

20.

Institucionalni investitori su finansijske institucije koje obimom prometa i nainom trgovanja znajano utiu na obrasce kreiranja i trgovine fin instrumentima. U ovu grupu fin uesnik spadaju: Osiguravajue kompanije- predstavljaju finansijske posrednike koji za utvrenu naknadu (premiju) obezbeuju isplatu ugovorene sume, ukoliko se desi odreeni osigurani sluaj. Penzioni fondovi- obezbeuju pojedincima sigurnost i stabilnost prihoda posle zavretka radnog veka. Razlikuju se od klasinih finansijskih posrednika po tome to pruaju indirektnog posredovanjafinansijskih instrumenata od strane krajnjih investitora Investicioni fondovi ili kompanije- prikupljaju kapital od pojedinaca emitovanjem acija i dalje ga plasira u portfelj razliitih hartija od vrednosti. U ovu grupu se mogu ukljuiti i investicione banke, finansijske kompanije i zadubine. Institucionalni investitori se od ostalih fin institucija razlikuje po tome to: Institucionalni investitori nisu predmet monetarnog regulisanja, ne obezbeuju f-ju platnog prometa Imaju preteno f-ju poverenja (fiducijarni karakter) Preuzimaju rizike koji ne proistiu iz normalne ekonomske aktivnosti, ve iz okolnosti koje su vezane za uslove ivota i prirodne uslove Berzanski posrednici brokersko dilerske firme Berzanski posrednici su finansijske institucije, odnosno lica, koje uestvuju u trgovini na fin tritu. Berzanski posrednici obavljaju transakcije na sec tritu kapitala na kojem dolazi do kupovine i prodaje HOV koje se ve nalaze u prometu. Postoje dva osnovna tipa berzanskih posrednika: Brokeri- za raun komitenta; naplauju proviziju Dileri- u svoje ime i za svoj raun; dohodak je razlika u ceni po kojoj diler proda HOV Predmet delatnosti berzanskih posrednika je: trgovina hartijama od vrednosti pruanje savetodavnih usluga u vezi sa emisijom i trgovinom hartijama od vrednosti, uvanje hartija od vrednosti, voenje portfelja hartija od vrednosti za raun korisnika usluga i drugi poslovi u vezi sa trgovinom hartijama od vrednosti. Navedi i objasni pojam i klasifikaciju brokera Brokeri samo vre posredniku ulogu za raun komintenta koji eli da kupi ili proda odreenu hartiju od vrednosti na finansijskom tritu. Brokeri za izvrene usluge svojim klijentima naplauju proviziju. Mogu biti: Komisioni- nezavisni brokeri, ija mesta na berzi glase na pojedinana imena fizikih lica; mogu delovati kao agenti koju prodaju i kupuju HOV za klijente, ali i kao samostalni dileri za svoj interes; naplauju proviziju Specijalisti- posluju kao brokeri i dileri specijalizovani za prodaju odreenih HOV. Imaju tri uloge: o Aukcionari o Dileri o Brokeri Brokeri na podu- su aktivni uesnici u berzanskom prometu i posluju na parketu berze Trgovci na parketu- rade samo za sebe, za razliku od brokera; pravi berzanski pekulanti Diskontni brokeri- komitentima nude samo usluge prodaje i kupovine odreenih fin instrumenata Servis brokeri- svojim klijentima pruaju kompletnu uslugu prilikom investiranja Navedi i objasni pojam i klasifikaciju dilera Dileri obavljaju transakcije u svoje ime i u svoj raun, uz preuzimanje odgovarajueg rizika. 6

Dohodak kod ovih institucija ini razlika u ceni po kojoj diler kupi i proda hartiju od vrednosti. Oni kupuju i prodaju HOV i tako formiraju sopstveni portfolio. Prilikom poslovanja rukovode se principom ravnotee, tj nastoje da na kraju dana imaju nultu poziciju (nemaju ni jednu HOV u svom portfoliu) Podela na: Market-mejkere- nosioci trita; imaju obavezu da odravaju dubinu trita i formiraju cenu po kojoj e se prodati ili kupiti HOV Odd-lot dilere- kupuju akcije u okruglim lotovima (100 i sl) i onda ih razdvajaju i prodaju u neparnim, manjim lotovima. 21. Navedi i objasni pojam kamate i najvanije ekonomske funkcije kamate. Kamata, kao kljuni parametar finansijskog trita, predstavlja cenu koju zajmoprimac plaa zajmodavcu za upotrebu pozajmljene sume. Kamata se izraava kroz kamatnu stopu, kao odnos nominalnog iznosa kamate i glavnice. Najvanije ekonomske funkcije kamatne stope su: funkcija investicionih oportuniteta funkcija struktuiranja trita novca i kapitala funkcija formiranja kamatnih rizika funkcija ograniavanja i apsorbovanja rizika funkcija alokacije resursa na tritu funkcija vremenske realokacije korienja dobara i usluga u tekuem i buduem periodu 22. Navedi i objasni najznaajnije faktore koji utiu na kretanje kamatne stope i Fierovu jednainu. Najznaajniji faktori koji utiu na kretanje kamatne stope su: uticaj faktora iz realnog sektora, pre svega ekonomski rast monetarna politika-kreiranje novane mase stopa inflacije postojanje budetskog deficita meunarodna kretanja kapitala spoljnotrgovinska razmena Irving Fier je 30-ih god XX veka formulisao, u okviru klasine teorije kamatne stope, jednainu koja odslikava odnos nominalnih i realnih kamatnih stopa. Jednaina glasi: i= ir+Pe, ili ir= i- Pe, gde je inominalna kamatna stopa ir- realna kamatna stopa Pe- oekivana stopa inflacije Realna kamatna stopa je nominalna kamatna stopa korigovana za iznos inflacije, te proizilazi da kada god je inflacija via od nominalne kamatne stope realna kamatna stopa e biti sa negativnim predznakom. Navedi i objasni etiri teorije koje objanjavaju formiranje kamatne stope. Prema klasinoj teoriji kamata predstavlja sastavi deo profita samom otplatom kredita. Nedostatak ove teorije je to nije uoavala posebne zakonitosti formiranja kam stopa na tr novca i kapitala, nezavisno od proizvodnih tokova. Teorija likvidentnih preferencija kamatnu stopu odreuje realna ekonomija. Ova teorija polazi od perfektne likvidnosti kao osnovnog obeleja novca i elje vlasnika da novac zadri u likvidnom obliku. Da bi se vlasnik novca odrekao sadanje likvidnosti on mora dobiti nagradu u vidu kamate.Prema ovoj teoriji tranja proistie iz 3 osnovna motiva: Transakcioni motiv- oznaava tranju za novcem u smisli kupovina robe i usluga, Motiv sigurnosti- predpostavlja posedovanje novanih rezervi u sluaju nepredvienih troenja u budunosti, 7

23.

24.

25.

26.

27.

Tranja vezana za pekulativni motiv dranja novca menja se s obzirom na manju ili veu izvesnost promene cena obveznica kao jednog alternativnog naina korienja novca Teorija kreditnih fondova objanjava formiranje kamatne stope delovanjem ponude i tranje za kreditnim kapitalom. Sa druge strane, pretpostavljeno je i povratno dejstvo kamatne stope na ponudu i tranju kreditnih fondova. Teorija racionalnih oekivanja- u osnovi ove teorije nalazi se finansijako trite. U ovom sluaju trite je efikasno ukoliko kretanje kamatnih stopa i cena finansijskih instrumenata inkorporiraju sve relevantne informacije s kojima trini uesnici raspolau. Samo nova, neoekivana informacija moe izazvati promene nivoa ravnotene kamatne stope. Objasni ronu strukturu kamatnih stopa. Rona ili vremenska struktura kamatnih stopa je pojam koji se esto u finansijakoj teoriji koristi za opisivanje odnosa izmeu kamatnih stopa sa razliitim rokovima odspea. Ovaj aspekt posmatranja dinamike finansijskog trita pokazuje promenu odnosa izmeu kratkoronih i dugoronih kamatnih stopa. U fazi privredne ekspanzije dolazi do porasta strukture kamatnih stopa, s tim da kratkorone kamatne stope rastu bre od dugoronih. U recesionoj fazi dolazi do snienja strukture kamatnih stopa i veeg snienja kratkoronih u odnosu na dugorone kamatne stope. Navedi i objasni tri osnovne teorije koje objanjavaju promene u ronoj strukturi kamatnih stopa. Teorija oekivanja- polazi od pretostavke postojanja vrste povezanosti svih segmenata fin trita putem cenovnog mehanizma. Na osnovu njega e rona struktura kam stopa biti odreena oekivanjima o kretanju kam stopa. Uloga oekivanja bitno utie na formiranje krive prinosa zbog toga to su cene dugoronih obveznica i kreditnih plasmana osetljivije na promene kam stopa Teorija segmentacije trita- u osnovi ove teorije lei injenica da postoje razliite kam stope za razliite fin instrumente, te da se na osnovu njih moe izvriti segmentacija fin trita. Kompozitna teorija ili teorija preferencijalnih plasmana- ova teroija je kombinacija prethodne dve teorije Objasni rizinu strukturu kamatnih stopa. Rizina struktura kam stopa se odnosi na postojanje razliitih vrsta rizika. Znaajne su tri vrste rizika: Rizik neispunjavanja obaveza plaanja Rizik nelikvidnosti i Rizik oporezivanja Visina rizika je u fin teoriji povezana sa visinom prinosa. Stoga investitor, pre nego to investira, mora biti u stanju da kvantifikuje kako oekivani prinos, tako i nivo neizvesnostirizika koji prati njegovu realizaciju. Drugim reima, to je vei rizik, vei je i prinos za investitora. Objasni pojam portfolia, tradicionalnu i modernu portfolio teoriju. Portfolio predstavlja skup fin instrumenata razliitih vrsta i karakteristika. Nastao je kao rezultat investitorovih nastojanja da uz minimiziranje rizika maksimizira prinose na uloena sredstva. Portfolio teorija omoguava investitoru da odlui koja e kombinacija ovih fin instrumenata dati najbolji prinos za dati rizik. Portfolio teorija je prola kroz svoje dve glavne istorijske faze: Tradicionalna (klasina) portfolio teorija se zasniva na relativno jednostavnim kvantitativnim i kvalititativnim analizama. Ona polazi od osnovnih pravila investiranja u hartije od vrednosti. Prvo, investitori preferiraju vii u odnosu na nii prinos. Drugo, prinos se uveava sa preuzimanjem dodatnog rizika. Tree, procena i stopa tolerancije rizika od strane investitora determinie ostvarenje viih prinosa, i etvrto, diverzifikacijom se moe 8

28.

29.

30.

umanjiti stepen rizinosti. Moderna portfolio teorija- teorijske osnove ove teorije postavio je 50- ih god XX veka Harry Markowitz. Njegov model portfolia je matematiki model u kome investitor moe da izvri diverzifikaciju kako bi smanjio ukupan rizik. Markowitzev pristup upravljanju portfoliom (meanvarinace approach to portfolio management) baziran je na sledeim pretpostavkama: investitori razmatraju svaku investicionu alternativu kao raspored verovatnoa oekivanih prinosa tokom odreenog vremenskog perioda; investitori smanjuju rizik na osnovu varijabilnosti oekivanih prinosa; investitori nastoje da maksimiziraju oekivanu korisnost u odreenom periodu, i njihove krive korisnosti pokazuju opadajuu marginalnu korisnost bogatstva; investitori zasnivaju investicione odluke iskljuivo na osnovu oekivanog prinosa i rizika; za odreeni nivo rizika investitori preferiraju vee prinose u odnosu na nie. Objasni sistematski i nesistematski rizik i pojam meunarodne diverzifikacije. Sa aspekta mogunosti da se diverzifikacijom plasmana utie na rizik razlikujemo: Sistematski rizik- ili trini rizik je deo ukupnog rizika na koji se diverzifikacijom portfolia ne moe uticati. To je deo rizika koji proistie iz trine neizvesnosti i optih ekonomskih kretanja. Nesistematski rizik- je rizik koji se moe eliminisati diverzifikacijom plasmana naziva se specifini ili nesistematski rizik (unsystematic risk). Meunarodna diverzifiakcija- proces internacionalizacije i globalizacije fin trita omoguio je investitorima da investiraju u inostrane HOV i da se diverzifikacijom u inostrane HOV obezbedi dodatni efekat i smanji sistematski rizik na nacionalnom nivou. Objasni pojam i znaaj efikasnosti trita. Osnovna funkcija postojanja i funkcionisanja finansijakih trita je optimalna alokacija finansijskih sredstava, odnosno povezivanje trinih aktera koji raspolau vikovima finansijskih sredstava sa akterima kojima nedostaju finansijska sredstva. Ovde se pod efikasnim tritem podrazumeva "trite koje se brzo prilagoava novim informacijama". Eugene Fama, 1976. god- efikasno trite korektno koristi sve raspoloive informacije Aleksander i Sharp- trite je efikasno u odnosu na pojedini skup informacija ako je nemogue, u proseku, realizovati izuzetan profit korienjem tog skupa informacija za formulisanje odluka usmerenih na prodaju ili kupovinu. Efikasno trite, kao to se vidi iz prethodno navedenog, je ono gde cene fin aktive odraavaju sve dostupne informacije Navedi i objasni vidove efikasnosti finansijskog trita i aspekte statike i dinamike efikasnosti trita. Vidovi efikasnosti finansijskih trita: Alokativna efikasnost- je relativno irok koncept koji podrazumeva da finansijska trita alju korektne signale investitorima za alokaciju finansijskih sredstava. Operativna efikasnost- podrazumeva obavljanje transakcionih operacija u to restriktivnijem vremenskom okviru i sa najniim trokovima, odnosno najniom cenom. Cenovnu efikasnost- kada se u literaturi posveenoj finansijskoj teoriji i finansijskim tritima govori o trinoj efikasnosti misli se, pre svega, na cenovni aspekt efikasnosti. Cenovna, ili eksterna, efikasnost podrazumeva visoku fleksibilnost cena finansijskih instrumenata na pojavu svih informacija relevantnih za njihovo vrednovanje. Efikasnost trita se moe posmatrati sa aspekta: Statike efikasnosti i tada su osnovni indikatori: 9

o Visok nivo transparentnosti o Mala razlika u ceni- izmeu najvie kupovne i najnie prodajne cene je reprezent efikasnog fin trita i posledica jake konkurencije o Raznovrsnost rokova dospea i emitenata o Kontinuirana likvidnost Dinamike efikasnosti finansijsko trite je efikasno ukoliko brzo reaguje na finansijke inovacije vezane za rizik i prinos 31. Objasniti reakciju efikasnog i neefikasnog trita na nove informacije. Hipoteza o efikasnosti trita se zasniva na teoriji racionalnih oekivanja i ukazuje da e cene akcija na efikasnom tritu vrlo brzo odraavati nove informacije. Hipoteza o efikasnosti trita implicira nekoliko bitnih momenata: cene odraavaju, odnosno reflektuju sve relevantne informacije usled velike brzine reagovanja cena na informacije, na efikasnom tritu nema mogunosti za ostvarivanje velikih dobitaka, abnormalnih ili ekstra profita u kratkom roku. razlika izmeu stvarnih i predvienih prinosa je priblino jednaka nuli, poto se ne zna kakve e se informacije pojaviti u budunosti cene finansijskih instrumenata imaju karakter sluajnosti. U anglosaksonskoj literaturi takvo kretanje cena se naziva "random walk" to u prevodu znai nasumian hod i implicira veliki stepen rizika u njihovom kretanju. 32. Objasni hipotezu o niskoj efikasnosti finansijskog trita i statistike testove nezavisnosti promena cena akcija. Hipoteza o niskoj efikasnosti trita pretpostavlja da tekue cene akcija u potpunosti reflektuju sve trine informacije sadrane u istorijskim nizovima cena, promena cena, obima trgovanja i drugih trinih informacija. Hipoteza takoe, podrazumeva da su promene cena nezavisne. Brzo reagovanje cena akcija garantuje i efikasnost trita. Matematiki predstavljena ova hipoteza glasi: Pt= Pt-1+E(R)+, gde je Pt- trenutna cena akcija Pt-1- cena akcija u prolom periodu E(R)- oekivani prinos - sluajna promenljiva koja zavisi od noih informacija o cenama Statistiki testovi nezavisnosti promena cena akcija se dele na dve podgrupe i to: testove autokorelacije i testove znakova. Testovi autokorelacije ispituju da li postoji signifikantna pozitivna ili negativna korelacija u promenama cena akcija u toku vremena. Kod testova znakova, rast cena se oznaava sa +, a pad sa -. Objasni hipotezu o srednjoj efikasnosti finansijskog trita i testove prilagoavanja na razvodnjavanje akcija. Hipoteza o srednjoj efikasnosti trita zauzima stav da se cene hartija od vrednosti (akcija) brzo prilagoavaju novim javnim informacijama, odnosno, da cene akcija u potpunosti odraavaju sve javne informacije. Testovi prilagoavanja na razvodnjavanje akcija- poveanje broja akcija bez promene procenta vlasnitva bilo kog akcionara ili aktive ili zarade kompanije; Fama, Fisher, Jensen i Roll su tvrdili da samo razvodnjavanje akcija ne dovodi do poveanja prinosa, jer ne poveava vrednost firme. Pettit i Watts su smatrali da ono to utie na cenu HOV jeste iznenaenje, a ne dogaaji koji se mogu predvideti Objasni hipotezu o visokoj efikasnosti trita i testove vezane za insajdere. Hipoteza o visokoj efikasnosti trita kapitala predstavlja teorijski idealan koncept perfektnosti trita kapitala. Prema ovoj hipotezi cene akciija u potpunosti odraavaju sve raspoloive informacije, kako javne, tako i privatne. Konsekventno, prema ovoj hipotezi nijedan trini akter ne poseduje informacije na osnovu kojih bi ostvario iznad prosene profite. Testovi vezani za insajdere podrazumevaju testiranje mogunosti da menaderi korporacija, 10

33.

34.

35.

36.

37.

38.

lanovi upravnih odbora kao i akcionari koji posedjuju vie od 10%vlasnitva- insajderi ostvare ekstra prinose zahvaljujui informacijama koje poseduju pre ostalih trinih aktera. Da bi se ovo spreilo, zakonodavac je,u trinim ekonomijama, propisao obavezu da redovno izvetavaju Komisiju za HOV o svojim transakcijama. Objasni testove vezane za specijaliste na berzi akcija i za profesionalne menadere novca. Specijalisti na berzi akcija su ljudi koji su se specijalizovali za trgovanje samo sa doreenim hartijama od vrednosti, pa su po prirodi stvari oni njeni najbolji poznavaoci. Moglo bi se, shodno navedenom, oekivati da oni ostvare ekstra prinose, meutim testovi sprovedeni u SAD nisu potvrdili tezu o visokoj efikasnosti trita. Profesionalni menaderi novca su visoko obrazovani profesionalci koji nemaju monopolski pristup informacijama i ceo svoj aranman posveuju racionalnom upravljanju investicijama. Zahvaljujui sposobnostima i vetini koje poseduju realno je oekivati da e profesionalni portfolio menaderi ostvariti ekstra prinos. Studije su podrale hipotezu o visokoj efikasnosti trita. Objasni pojmove ekonomske globalizacije i finansijske globalizacije. Ekonomska globalizacija se manifestuje kroz dva odvojena, ali meusobno tesno povezana procesa: Prvi, globalizacija proizvodnje i trgovine Drugi, globalizacija kretanja kapitala i finansijskih trita, tj finansijka globalizacija Finansijska globalizacija je proces integracije nacionalinh finansijskih tritau meunarodno finansijsko trite. Ovim procesom se privrednim subjektima omoguuje da se sve vie okreu internacionalnom fin tritu. MMF definie finansijsku globalizaciju kao kompleksan proces koji ine etiri segmenta: Tehnoloki nivo opremljenosti za analizu, upravljanje i izvravanje poslova vezanih za finansijske rizike Integrisanje nacionalnih trita u globalizovano trite Minimiziranje razlike izmeu finansijskih institucija, aktivnosti i segmenata trita na kojima se pojavljuju Razvoj globalnih banaka i meunarodnih finansijskih programa Navedi i objasni osnovne karakteristike meunarodnog monetarnog sistema stvorenog u Breton Vudsu i njihove zadatke. Osnovne odrednice posleratnog ekonomskog i finansijskog ureenja sveta uspostavljene su na bretonvudskoj monetarnoj i finansijskoj konferenciji (Bretton Woods, New Hampshire, USA) jula 1994.godine. Osnovne karakteristike bretonvudskog meunarodnog monetarnog sistema su: Meunarodne institucije Sistem finansijskih deviznih kurseva Konvertibilnost valuta Meunarodne monetarne rezerve Na konferenciji u Breton Vudsu du osnovane dve institucije za meunarodnu monetarnu I finansijsku saradnju: MMF (IMF- International Monetary Fund) IBRD (International Bank for Reconstruction and Development) Zadatak MMF-a je bio obezbeenje saradnje u oblasi meunarodnih plaanja, politike deviznih kurseva i meunarodnog kratkoronog kreditiranja, radi otklanjanja platno bilansnih neravnotea. Banka je bila zaduena za meunarodno dugorono finansiranje, koje bi omoguilo obnovu i razvoj privreda zemalja lanica. Objasni karakteristike bretonvudskog sistema fiksnih deviznih kurseva. Bretonvudski sistem finansijskih deviznih kurseva zasnovan je na fiksnim, ali po potrebi prilagodljivim prarmetrima nacionalnih valuta. Svaka nacionalna valuta imala je fiksiran 11

39.

40.

41.

42.

valutni paritet izraen prema zlatu. Naputanje bretonvudskog monetarnog sistema bio je uslovljen optom nestabilnou meunarodnog monetarnog sistema i naraslim unutranjim neravnoteama. Objasni procese liberalizacije i deregulacije finansijskih trita. Deregulacija finansijskog sistema podrazumeva intenziviranje konkurencije izmeu svih tipova finansijskih institucija. Odreivanje gornjih limita depozitnih kamatnih stopa je postepeno ukinuto, pa se kamatne stope formiraju na osnovu trinih kriterijuma. Konsekventno je dolo do poveanja konkurencije na fin tritima. Znaaj deregulativnih tokova su bile velike strukturne promene u poslovanju fin institucija. Te promene su ile u pravcu stvaranja tzv. finansijskih supermarketa, koji su nudili irok spektar finansijskih usluga. Ovi procesi su naroito dobili na zamahu nakon dogaaja na Njujorkoj berzi poznatijeg kao Majski dan (1975. god ), kada je ukinuto pravilo staro 183 godine o fiksnoj minimalnoj brokerskoj proviziji. Osamdesete godine XX veka su, kada je u pitanju fin trite, godine liberalizacije. Gotovo sve drave su u procesu liberalizacije. Teorijski argument u koist liberalizacije zasniva se na fundamentalnoj teoremi ekonomike blagostanja (konkurencija na tritu obezbeuje Paretov optimum; kontinuelna privredna ravnotea, jednake preferencije potroaa) i hipotezi o efikasnosti fin trita. Objasni pojam i znaaj NASDAQ-a NASDAQ je kompijuterizovani sistem elektronskih kotacija Nacionalnog udruenja dilera hartijama od vrednosti koji je lociran na uvenom times skveru u Njujorku i predstavlja najvei segment vanberzanskog ili OTC trita akcija u SAD. Implementacija novostvorene mree omoguila je formiranje virtuelnog centralizovanog finansijskog trita. Ponuda i tranja finansijskih instrumenata nije vie morala biti fiziki koncentrisana. Znaaj ovog sistema u globalnoj trgovini HOV je jednostavnost upotrebe, lake ispunjavanje uslova listinga i globalna povezanost ine ovaj globalni trgovaki sistem izuzetno perspektivnim. Navedi i objasni pojam finansijskog inenjeringa i tri vida finansijskih inovacija. Da bi preivele u novom okruenju, finansijske institucije morale su razviti nove proizvode i usluge koje su profitabilne, jer odgovaraju potrebama klijenata. Taj proces se naziva finansijski inenjering. U njihovom sluaju nuda je rezultirala finansijskim inovacijama. S obzirom da obuhvataju itav niz fenomena na finansijskim tritima, finansijske inovacije se dele na: inovacije proizvoda- odnosi se na stvaranje novih finansijskih instrumenata kao to su: kolebljivost kamatnih stopa, tehnoloki progres u komunikacijama, kao i podsticaji koji dolazi iz regulativne sfere finansijskih trita inovacije u procesima- su vezane za trinu infrastrukturu. Odnose se na inovacije u prenosu podataka kojim se obezbeuje kontinuirana trgovina, automatizovano sladiranje poeracija, razvoj alterskog trita organizacione inovacije- podrazumevaju kreiranje novih institucija jna finansijskim tritima Ove inovacije su dovele do nastanka i razvoja novih finansijskih institucija kao to su: diskontni brokeri i blok dileri Objasni sledee finansijske instrumente: sporazume ili aranmane o rekupovini obveznica, depozitne certifikate, ovedraft raune i kreditne kartice. Sporazumi ili aranmani o rekupovini obveznica (RP, Repos) su inovacioni instrument novanog trita kojim banke najpre prodaju, a zatim ponovo kupuju neke vrednosne papire. Cena ponovne kupovine pomenutih HOV je fiksirana u momentu njihove prodaje. Depozitni certifikati predstavljaju specifine vrednosne papire koje emituju banke u cilju prikupljanja slobodnih finansijskih resursa. Najvanije karakteristike ovih HOV su utrivost i via kamatna stopa koju banke plaaju na CDs u odnosu na klasine depozite. Overdraft rauni i kreditne kartice- overdraft rauni predstavljaju kreditne liije koje banka 12

43.

44.

45.

46.

otvara za svoje tedie. Kod kreditnih kartica re je o raunu preko kojeg graani vre kupovine u zemlji i inostranstvu bez gotovine, uz obavezu plaanja u odreenoom roku. Objasni sledee finansijske instrumente: opcije i fjuerse i njihove podvrste. Opcije su hartije od vrednosti koje svom vlasniku daju ugovorno pravo, ali ne i obavezu, da kupi ili proda odreenu aktivu po unapred formiranoj ceni u odreenom vremenskom periodu. Pravo da kupi ili proda odreeni finansijski instrument ili portfolio instrumenata u budunosti praeno je obavezom prodavca opcije da proda ili kupi taj isti instrument, ako kupac opcije odlui da je koristi. Dakle, kod opcija pravo je uvek na strani kupca a obaveza na strani prodavca. Sa stanovita njihovog znaaja sve opcije se dele na: Kupvina CALL opcija- je opcija koja daje pravo njenom vlasniku da kupi odreeni trini materijal po unapred ugovorenoj ceni i to pre isteka njene vanosti, tj roka dospe Prodaja PUT opcija- je opcija koja daje pravo njenom vlasniku da prodaje odreeni trini materijal po unapred odreenoj ceni za sve vreme validnosti opcije. Sa stanovita vremena opcije se dele na: Amerike opcije- mogu biti upotrebljene u bilo koje vreme u toku vremena vaenja opcije, ukljuujui i datum isteka Evropske opcije- mogu se upotrebiti samo na dan isteka opcije Opcije se jo dele na kamatne i valutne. Fjuers je likvidan, kupoprodajni, terminski ugovor odnosno sporazum izmeu dva partnera da kupe odnosno prodaju odreenu koliinu trinog materijala, tano odreenog dana, po ceni koja je ugovorena u vreme sklapanja ugovora. Vrsta trinog materijala kojim se trguje, odreuje da li je fjuers robni ili finansijski. To praktino znai da robni fjuersi u svojoj osnovi imaju robu, dok su finansijski fjuersi zasnovani na nekom od postojeih finansijskih instrumenata. Finansijski fjuersi se dele na: Valutne, odnosno devizne fjuerse- ugovori kojima se definie isporuka u ugovoru naznaenog iznosa strane valute, odreenog dana u budunosti, u zamenu za obraunatu isplatu u domaoj valuti Kamatonosne fjuerse- ugovori o isporuci dunikih instrumenata meu kojima dominiraju kratkorone ili dugorone dravne obveznice Indeksne fjuerse- ugovori zasnovani na vrednosti berzanskih indeksa. Objasni pojam i znaaj sekjuritizacije. Sekjuritizacija je proces kreiranja hartija od vrednosti od finansijskih instrumenata koji po svojoj sutini ne predstavljaju hartije od vrednosti. Razvila se 70-ih godina XX veka u SAD, naroito u oblasti hipotekarnih kredita. Proces sekjuritizacije ima izvanredan znaaj za razvoj finansijskih instrumenata, jer omoguava trinost bankarskih kredita- kreditnih instrumenata koji to svojstvo ranije nisu posedovali. Na taj nain se ire granice finansijskog trita i poveava njegova efikasnost. Smanjena uloga banaka i rastui znaaj institucionalnih investitora na finansijskim tritima U poslednje dve decenije paralelno sa izmenjenom ulogom bankarstva dolazi od pomeranja teita aktivnosti investitora na finansijskim tritima od individualnim ka institucionalnim. Ovome je doprinela injenica da je dolo do poveanja kamatne svesti kod irokog kruga investitora, poev od sektora domainstva koji nije vie motivisan malik kamatnim prinosima na tedne uloge kod banaka be sve vie (direktno ili indirektno) uestvuju na tritu. Koristei prednosti ovakvog okruenja, institucionalni investitori predvoeni osiguravajuim kompanijama, penzionim i investicionim fondovima, preuzeli su vodeu ulogu od tradicionalnih finansijskih subjekata i postali glavni uesnici na svim veim finansijskim tritima u svetu, utiui znaajno na likvidnost svetskog trita kapitala, mobilizaciju i alokaciju finansijskih resursa. Navedi i objasni faze stvaranja Evropske monetarne unije. 13

47.

Uvoenju evra prethodilo je stvaranje EMU. Deklaracijom Evropskog saveta iz oktobra 1990. godine predvieno je stvaranje monetarne Unije u tri faze: U prvoj fazi, koja je zaivela 1990. godine, predvieno je da sve zemlje Zajednice postanu lanice Evropskog monetarnog sistema. Takoe, koordinacija ekonomskih politika zemalja lanica i smanjenje stope inflacije meu njima su bili prioritetni ciljevi prve faze. Druga faza, koja je poela 01.01.1994. godine, podrazumevala je dalje usklaivanje ekonomske politike. Stvoren je Evropski monetarni institut- EMI sa seditem u Frankfurtu. On je bio pretea Evropske centralne banke (ECB). Trea faza, poela je 01.01.1999. godine, podrazumevala je konano uspostavljanje monetarne unije. U njoj je predvieno stvaranje Evropske centralne banke i uvoenje jedinstvene valute. ECB je potpuno nezavisna od politikih vlasti. ECB je zaduena za odravanje stabilnosti cena unutar evro zone i realizaciju ciljeva ekonomske politike EU. Navedi i objasni kriterijume konvergencije predviene Mastrihtskim sporazumom i makroekonomske prednosti uvoenja evra. Kriterijumi konvergencije predvieni Mastrihtskim sporazumom su: budetska disciplina - budetski deficit ne sme biti vei od 3 procenta bruto domaeg proizvoda; dravni dug ukupni javni dug ne sme prelaziti 60 procenata bruto domaeg proizvoda; stabilnost cena - inflacija ne sme biti vea od 1,5 procentnih poena iznad stope inflacije tri zemlje lanice sa najniim stopama inflacije; stabilnost kursa- kretanje kursa u poslednje dve godine treba da bude u okvirima Evropskog monetarnog sistema, bez sprovoenja devalvacije; kamatne stope kamatna stopa na dugorone dravne hartije od vrednosti ne sme biti vea od 2 procentna poena iznad stope u tri zemlje sa najniom kamatom. Makroekonomske prednosti koje uvoenje evra donosi sa sobom su: smanjenje transakcionih trokova, smanjenje valutnog rizika, stvaranje jedinstvenog finansijskog trita, zajedniki monetarni suverenitet, rast cenovne konkurentnosti.

14