SEMINARSKI RAD

Predmet: UPRAVLJANJE BANKAMA Tema: KREDITNI REJTING

Student _______________ Br. indeksa __________

Profesor ______________

Bankarsko poslovanje i platni promet: Kreditni rejting

____________, ___________. godina

-2-

Bankarsko poslovanje i platni promet: Kreditni rejting

Sadraj

Uvod...........................................................................................................................................2 1. Kreditiranje.....................................................................................................................3 2. Tehnika kreditiranja........................................................................................................3 2.1. Ocena boniteta korisnika kredita.........................................................................3 2.2. Ocena rentabilnosti investicionih projekata........................................................6 2.2.1. Metoda prosene stope prinosa na uloeni kapital........................................7 2.2.2. Metoda perioda povraaja.............................................................................7 2.2.3. Metoda neto sadanje vrednosti....................................................................7 2.2.4. Metoda interne stope prinosa........................................................................8 2.3. Pokrie i kamata..................................................................................................8 2.4. Kontrola kredita..................................................................................................9 Zakljuak................................................................................................................................9 Literatura.................................................................................................................................10

-3-

Bankarsko poslovanje i platni promet: Kreditni rejting

UVOD
Sa procesom sveopte globalizacije dolazi i do rapidnog razvoja bankarskog sistema i poveanja broja usluga koje pruaju savremene banke. S toga su banke sve vie izloene brojnim rizicima od kojih su najznaajniji kamatni i kreditni rizici. Kao meru zatite od kreditnog rizika posebna panja se pridaje oceni kreditnog rejting, odnosno analizi kreditnog boniteta korisnika kredita. Ta analiza je znaajna kako za banku tako i za budueg korisnika kredita. to je vei kreditni rejting vea je i verovatnoa da e korisnik kredita izmiriti svoje obaveze o roku dospea. S druge strane vei kreditni rejting korisnika kredita omoguava mu pribavljanje neophodnih novanih sredstava za investicione projekte i druge aktivnosti. U daljem tekstu je predstavljen znaaj i nain utvrivanja kreditnog boniteta trogovinskih preduzea kao korisnika kredita.

-4-

Bankarsko poslovanje i platni promet: Kreditni rejting 1. KREDITIRANJE Sam proces kreditiranje stanovnitva i privrede se obavlja po unapred utvrdjenom postupku od strane banke kao glavnog kreditora. Prilikom odobravanja kredita banka mora posebno voditi rauna o kreditnom rejtingu budueg korisnika kredita. Svaki odobren bankarski kredit sadri u sebi rizik da nee biti vraen o roku dospea zajedno sa pripadajuom kamatom. Osnovni faktori koji utiu na visinu kreditnog rizika su: 1. karakter dunika i njegova spremnost da otplati dug o roku dospea; 2. sposobnost dunika da iz tekueg dohotka izvri otplatu kredita; 3. kapital dunika koji pokazuje njegovo ranije finansijsko ponaanje; 4. pokrie u vidu vrednosnih papira, zaliha, potraivanja od kupaca; i 5. ekonomske prilike koje utiu na sposobnost dunika da otplati kredit o roku dospea zajedno sa pripadajuom kamatom. U cilju svoenja kreditnog rizika na najmanju moguu meru neophodno je, pre nego to se donese konana odluka o odobravanju datotg kredita odreenom korisniku, izvriti adekvatnu kreditnu analizu, koja se svodi na ocenu kreditnog boniteta traioca kredita.

2. TEHNIKA KREDITIRANJA Tehnika kreditiranja se svodi na preduzimanje mera za izvrenje adekvatne kreditne analize. Ona obuhvata sledee: 1. Ocenu boniteta korisnika kredita, 2. Ocenu rentabilnosti investicionih projekata, 3. Pokrie i kamata i 4. Kontrolu kredita.

2.1.

OCENA BONITETA KORISNIKA KREDITA

Ocena boniteta trgovinskih preduzea kao korisnika kredita se moe izvriti na vie naina. Najpotpunija ocena se dobiaj na osnovu finansijskih izvetaja, bilansa stanja i bilansa uspeha. Bilans uspeha se sastavlja za odreen vremenski period i pokazuje ostvarene pozitivne i negativne komponente periodinog poslovnog rezultata, odnosno prihode i rashode i kao razliku izmeu njih profit ili gubitak. Bilans stanja je izraz finansijske pozicije banke. On pokazuje izvore novanih sredstava i njihovo korienje, tj. obaveze i vlastiti kapital i imovinu banke na tano odreen dan. U aktivi bilansa stanja je prikazana tekua imovina, a u pasivi tekue obaveze. Likvidnost trgovinskih preduzea, kao bitna komponenta ocene boniteta korisnika kredita, se sagledava kroz tekuu imovinu. Ona je utoliko vea ukoliko se bre tekua imovina moe konvertovati u gotovinu i predstavlja sposobnost trgovinskih preduzea da izmire svoje kratkorone dospele obaveze.

-5-

Bankarsko poslovanje i platni promet: Kreditni rejting Mnoge banke i ostali korisnici finansijskih izvetaja samtraju da bi, kao dobra mera obezbedjenja od kreditnog rizika, tekua imovina trebalo da bude dva puta vea od tekuih obaveza. Razlika izmeu tekue imovine i tekuih obaveza predstavlja neto obrtni kapital. On je indikator finansijske pozicije trgovinskih preduzea kao korisnika bankarskih kredita. Veliki neto obrtni kapital omoguava trgovinskim preduzeima da izmire svoje obaveze u kratkom vremenskom periodu i da koriste povoljne kreditne uslove i druge pogodnosti blagovremenim izmirenjem dospelih obaveza. Prilikom ocene kreditnog rejtinga trgovinskih preduzea, kao korisnika kredita, pored osnovnih finansijskih izvetaja, banke analiziraju i projektovani bilans tokova finansija u cilju sagledavanja iznosa koji se mogu koristiti za otplatu kedita. U izvore finansiranja, tj. priliv novca spadaju: 1. Porast kreditnih obaveza, odnosno porast bankarskih zajmova, 2. Porast vlasnikog kapitala, tj. emisija i prodaja akcija i zadrani profit, 3. Smanjenje tekue aktive, 4. Smanjenje fiksne aktive bez amortizacije, i 5. Amortizacija Kao upotreba datih izvora finansiranja, tj. odliv novca pojavljuje se: Smanjenje kerditnih obaveza, tj. smanjenje bankarskih zajmova, Smanjenje vlasnikog kapitala, tj.otkup akcija i isplata novanih dividendi, Porast tekue aktive, i Porast fiksne aktive. Na osnovu projektovanog novanog budeta sagledava se sposobnost datog trgovinskog preduzea da o roku otplati odobren i iskorien kredit. 1. 2. 3. 4. Za ocenu finansijske uspenosti trgovinskih preduzea koriste se brojni finansijski pokazatelji. Svi oni se mogu svrstati na pokazatelje: 1. Profitabilnosti, 2. Likvidnosti, 3. Leverida, i 4. Aktivnosti. U pokazatelje profitabilnosti spadaju: bruto mara, operativni profit, neto profit ili prinos od prodaje, prinos od ukupne imovine, prinos od akcionarskog kapitala ili prinos od neto vrednosti i zarada po akciji. Oni treba da pokau ostvaren profit od investicionih aktivnosti kojim e se izmirivati dospele obaveze po osnovu odobrenih kredita. Racio bruto mare je odnos izmeu bruto mare i prodaje. On pokazuje ukupnu maru raspoloivu za nadoknadu trokova poslovanja i ostvarenje izvestnog profita. Sama bruto mara se dobija kao razlika prihoda od prodaje i trokova prodatih roba. Racio operativnog profita je odnos izmeu profita pre oporezivanja i nadoknade kamate, i prodaje. On pokazuje profitabilnost datog trgovinskog preduzea od tekueg poslovanja a pre oporezivanja, kao i nadoknadu kamate na pozajmljen kapital. Racio neto profita se utvruje kao odnos izmeu profita posle oporezivanja i prodaje. On pokazje profitabilnost datog trgovinskog preduzea od tekueg poslovanja posle nadoknade svih odbitnih trokova. Prinos od ukupne imovine je odnos izmeu profita posle oporezivanja i ukupne imovine.

-6-

Bankarsko poslovanje i platni promet: Kreditni rejting Prinos od akcijskog kapitala je odnos izmeu profita posle oporezivanja i ukupnog akcijskog kapitala. Zarada po akciji se utvrjuje kao odnos izmeu profita posle oporezivanja sa odbitkom dividendi prioritetnih akcionara, i broja izdatih obinih akcija. Ovaj pokazatelj profitabilnosti pokazuje zaradu za obine akcionare. U pokazatelje likvidnosti spadaju: tekui racio, rigorozni ili ljuti test racio i odnos izmeu zaliha i neto obrtnog kapitala. Oni pokazju sposobnost trgovinskih preduzea da konvertuju imovinu u gotovinu, odnosno mogunost izmirenja kratkoronih dospelih obaveza. Tekui racio se utvruje kao odnos izmeu tekue imovine i tekuih obaveza. On pokazuje stepen pokrivenosti prava kreditora sa imovinom koja je konvertibilna u odreenom vremenskom periodu. Rigorozni racio je odnos izmeu razlike tekue imovine i zaliha, i tekuih obaveza. On pokazuje sposobnost da se izmire obaveze bez prodaje zaliha. Racio odnos izmeu zaliha i obrtne imovine je odnos izmeu zaliha i tekue imovine minus tekue obaveze. On pokazuje stepen vezanosti neto obrtnog kapitala za zalihe. Racia leverida su: odnos izmeu duga i imovine, odnos izmeu duga i akcijskog kapitala i pokrivenost kamate. Oni pokazuju stepen rizika datog trgovinskog preduzea za kreditore. Racio odnos izmeu duga i imovine se utvruje kao odnos izmeu ukupnog duga i ukupne imovine. On pokazuje stepen finansiranja poslovanja datog trgovinskog preduzea iz pozajmljenih izvora. Racio odnos izmeu duga i akcijskog kapitala se utvruje kao odnos izmeu ukupnog duga i ukupnog akcijskog kapitala. On pokazuje stepen finansiranja datog trgovinskog preduzea sredstvima akcionara. Racio pokrivenosti kamate se utvruje kao odnos izmeu profita pre oporezivanja i nadoknade kamate, i ukupne kamate. On pokazuje za koliko zarada moe biti smanjena pre nego to dato trgovinsko preduzee postane nesposobno da nadoknadi kamate po osnovu dugoronih zajmova. Pokazatelji aktivnosti su: obrt zaliha, obrt fiksne imovine, obrt kupaca i prosean period naplate potraivanja. Obrt zaliha se utvruje kao odnos izmeu prodaje i prosenih zaliha. On je kljuni pokazatelj aktivnosti trgovinskih preduzea i pokazuje kojom se brzinom kupljena roba prodaje. Obrt fiksne imovine se utvruje kao odnos izmeu prodaje i fiksne imovine. On pokazuje da li je ostvaren dovoljan volumen poslovanja u odnosu na veliinu imovine datog trgovinskog preduzea. Obrt kupaca se utvruje kao odnos izmeu godinje prodaje na kredit i prosenog salda kupaca. Prosean period naplate potraivanja se utvruje kao odnos izmeu potraivanja i ukupne prodaje podeljeno sa 365, odnosno kao odnos potraivanja i prosene dnevne prodaje. Prilikom ocene boniteta trgovinskih preduzea kao korisnika kredita, banke mogu ocenjivati i profitabilnost prodajnog asortimana robe, kao generatora dohotka iz kojeg e se vriti otplata dospelih kredita. Prilikom ocene profitabilnosti prodajnog asortimana se koriste: racio bruto mare, prinos bruto mare od investicija u zalihe, direktna profitabilnost proizvoda i pokazatelj bruto mare po m prodajnog prostora ili kontribuciona mara.

-7-

Bankarsko poslovanje i platni promet: Kreditni rejting Prinos bruto mare od investicija u zalihe je odnos izmeu bruto mare i prosenih zaliha. On pokazuje koliko se na 100 dinara uloenog kapitala u zalihe ostvaruje bruto mara za nadoknadu trokova poslovanja i ostvarenje odreenog profita, kao osnovnog cilja poslovanja. Direktna profitabilnost proizvoda je bruto mara uveana za ostvarene nabavne diskonte i umanjena za varijabilne trokove poslovanja. Ovaj racio pokazuje doprinos pojedinih artikala nadoknadi fiksnih trokova poslovanja i ostvarenju izvesnog profita. Pokazatelj bruto mare po m prodajne povrine pokazuje kakva je produktivnost korienja raspoloivog prodajnog prostora. S obzirom da se trgovinska preduzea sve vie bave poslovanjem na inostranom tritu, to je za banke znaajno da, u cilju to potpunije ocene boniteta trgovinskih preduzea kao korisnika kredita, sagledavaju i devizne efekte. Pokazatelji deviznih efekata su: efikasnost korienja sredstava ili obrt aktive, profitabilnost deviznog poslovanja, devizna zaduenost i finansijska struktura. Efikasnost korienja sredstava se utvruje kao odnos izmeu devizne prodaje i ukupne aktive. Prpfitabilnost deviznog poslovanja je odnos izmeu neto profita i devizne prodaje. Pokazatelj devizne zaduenosti se utvruje kao odnos izmeu spoljnog duga i ukupne aktive. Finansijska struktura sa gledita korienja spoljnog duga se sagledava u odnosu na sve ostale oblike finansiranja datog trgovinskog preduzea. U cilju to tanije ocene boniteta trgovinskih preduzea kao korisnika kredita, banke treba da navedene pokazatelje finansijske uspenosti uporeuju sa stvarnim vrednostima za nekoliko proteklih godina, sa planiranim vrednostima za nekoliko sledeih godina, sa prosenim vrednostima za datu granu i sa odgovarajuim industrijskim standardima. One takoe treba da utvrde i njihovu trinu vrednost, podelom ostvarenog prosenog dobitka za nekoliko proteklih godina sa datom trinom kamatnom stopom. Odreena ocena boniteta datog trgovinskog preduzea kao korisnika kredita se moe stei i na osnovu toga da li se njegovi efekti kotiraju na berzi ili ne, i ako se kotiraju na osnovu kretanja trine cene efekata.

2.2.

OCENA RENTABILNOSTI INVESTICIONIH PROJEKATA

Prilikom donoenja odluke o efikasnosti odobravanja dugoronog kredita, banke u cilju minimiziranja potencijalnog kreditnog rizika, pored boniteta traioca kredita, ocenjuju i rentabilnost samog investicionog projekta. Na osnovu te analize se saznaje da li e ostvaren profit biti dovoljan za otplatu kredita sa pripadajuom kamatom o roku dospea. 1. 2. 3. 4. Profitabilnost investicionih projekata se ocenjuje primenom sledeih metoda: Metod prosene stope prinosa na uloen kapital, Metod perioda povraaja, Metod neto sadanje vrednosti, Metod interne stope prinosa.

-8-

Bankarsko poslovanje i platni promet: Kreditni rejting 2.2.1. METOD PROSENE STOPE PRINOSA NA ULOEN KAPITAL Sutina metode prosene stope prinosa na uloen kapital je u tome da se utvrdi da li se kod datog investiciong projekta ostvaruje odgovarajua prosena stopa prinosa na uloen kapital, uporeivanjem ostvarenog prosenog profita u toku veka trajanja investicionog projekta sa prosenim uloenim kapitalom. Osnovna slabost metode prosene stope prinosa na uloen kapital je u tome to zanemaruje vremensku vrednost novca. Npr. Ako dva investiciona projekta imaju isti profit, prosenu stopu prinosa na uloen kapital, izabrae se onaj projekat kod koga se bre ostvaruje profit.

2.2.2. METOD PERIODA POVRAAJA Metod perioda povraaja donekle otklanja slabosti metode prosene stope prinosa na uloen kapital, uporeivanjem poetnih novanih izdataka za investicije sa ostvarenim godinjim neto prilivom novca od date investicije. Ova metoda je u praksi zastupljenija od prethodne prilikom ocene opravdanosti investicionih odluka. Metod perioda povraaja investiranog kapitala polazi od novanih tokova i respektuje vremensku vrednost novca. On uzima samo vreme povraaja poetnih investicija, tako da su sledee godine u potpunosti zanemarene. S obzirom na to, ovaj metod ne izraava adekvatno rentabilnost investicionog projekta. Ova slabost naroito dolazi do izraaja kada se istovremeno posmatra vie konkurentnih investicionih projekata. Metod perioda povraaja uloenog kapitala je veoma jednostavan i esto se koristi kao selektivni kriterijum u poetnoj fazi ocene efikasnosti datih investicionih projekata, a kao rentabilan prihvata se samo onaj projekat iji je period povraaja ispod limitiranog perioda povraaja.

2.2.3. METOD NETO SADANJE VREDNOSTI Prilikom donoenja konanih odoluka o izboru najrentabilnijih investicionih projekata kljuni kriterijum je sadanja vrednost buduih oekivanja, to znai da e se investirati danas samo ako se oekuje znatno vei povraaj u budunosti. Kljuni faktor koji utie na vrednost investicija u toku datog vremenskog perioda je kamatna stopa. Vea kamatna stopa i due vreme determiniu vei krajnji iznos povraaja uloenog kapitala. Razlika izmeu poetne i krajnje vrednosti investicija je poznata kao kamata na kamatu. Jednaina sloenog interesa pomou koje se utvruje iznos budue vrednosti za datu kamatnu stopu ili dato vreme glasi: Budua vrednost = P x ( 1 + r ) gde je:P poetna vrednost investicija ili glavnica, r kamatna stopa i n vreme u godinama.

-9-

Bankarsko poslovanje i platni promet: Kreditni rejting Metod neto sadanje vrednosti nam prua odgovor ne samo na pitanje da li investirati ili ne ve i koju investicionu alternativu prihvatiti. Investicija je prihvatljiva, odnosno rentabilna, samo ako je neto sadanja vrednost, kao razlika izmeu ukupne sadanje vrednosti neto novanog toka od investicija i ulaganja, vea ili jednaka nuli. Sadanja vrednost budueg novca se utvruje diskontovanjem. Jednaina sadanje vrednosti glasi: 1 Sadanja vrednost = P x ( 1+r)n Sadanja vrednost neto novanog toka se utvruje i pomou diskontnih tablica i to mnoenjem faktora sadanje vrednosti iz diskontnih tablica sa neto novanim tokom za svaku godinu. Za izbor najrentabilnijeg projekta koristi se indeks profitabilnosti. Na osnovu ovog indeksa pravi se rang lista investicionih projekata i bira se onaj koji je najrentabilniji, odnosno iji je indeks profitabilnosti vei. On ne moe biti manji od 100%, jer bi u tom sluaju bila negativna sadanja vrednost neto novanog toka od investicija, koja automatski ukazuje na to da je dati investicioni projekat nerentabilan. Dakle, rangiraju se samo oni investicioni projekti iji su indeksi profitabilnosti vei od 100%. Indeks profitabilnosti se utvrjuje kao odnos sadanje vrednosti i trokova investicija.

2.2.4. METOD INTERNE STOPE PRINOSA Interna stopa prinosa je takva diskontna stopa koja neto sadanju vrednost datog investicionog projekta svodi na nulu. Interna stopa prinosa se utvruje interpolacijom u sluaju kada imamo jednu pozitivnu i jednu negativnu sadanju vrednost. Jednaina interpolacije izraava se u % i glasi: ISP = nia eksperimentalna stopa + (pozitivan novani tok/ukupan novani tok) x razlika izmeu vee i manje stope prinosa Investicioni projekat koji ima veu internu stopu prinosa je rentabilniji od ostalih konkurentskih projekata u okviru raspoloivog kapitala za investicije.

2.3.

POKRIE I KAMATA

Banke kao kreditori u cilju potpunije zatite od kreditnog rizika, pored ocene boniteta korisnika kredita i ocene rentabilnosti investicionih projekata, tree od budueg korisnika kredita i pokrie. Kao realno pokrie mogu se koristiti: oprema, zalihe, potraivanja od kupaca, nekretnine, hartije od vrednosti i td. Zajam se obino odobrava u odreenom procentu (oko 70% ) od procenjene vrednosti realnog pokria. Za sve vreme korienja kredita realno pokrie je u vlasnitvu dunika.

- 10 -

Bankarsko poslovanje i platni promet: Kreditni rejting Banka ima pravo da, ako dunik ne otplati kredit zajedno sa kamatom o roku dospea, iz prodajne vrednosti zaloge naplati svoja kreditna potraivanja. Ukoliko ni realno pokire nije garancija da e se odobreni kredit otplatiti o roku dospea sa pripadajuom kamatom, banka trai i jemstvo od neke druge finansijski jake banke ili druge finansijske institucije, preduzea ili graanina. Otplatu kredita banci zajedno sa kamatom e izvriti garant, ukoliko tu obavezu ne izmiri glavni dunik. Kroz visinu kamatne stope banka takoe moe da se zatiti od potencijalnog kreditnog rizika. Ona je jednaka zbiru prosene cene izvora sredstava, trokova administracije kredita, odreenog iznosa profita i kreditnog rizika. Ostvarena kamata po osnovu kredita slui za nadoknadu gubitka po osnovu kreditnog rizika. U novije vreme banke sve vie primenjuju fleksibilne kamatne stope kao meru zatite od kamatnog rizika.

2.4.

KONTROLA KREDITA

Kontrola kredita obuhvata praenje boniteta korisnika kredita, profitabilnosti datog investicionog projekta, upotrebe pozajmljenog kapitala i otplate kredita. Na osnovu praenja kretanja boniteta korisnika kredita i profitabilnosti datog investiconog projekta se sagledava da li se ostvaruje ovoljno profita iz koga e se pored ostalog vriti i otplata kredita. Kontrolom upotrebe pozajmljenog kapitala od strane dunika banka proverava da li on koristi namenski pozajmljeni kapital od nje. Ako se dati kapital koristi namenski za banku je vea garancija da e se on o roku otplatiti. Na osnovu kontrole otplate kredita banka kao davalac kredita, proverava da li se uzeti krediti zajedno sa kamatom otplauju o roku ili ne. Kontrolom kredita banke utvruju da li treba ili ne preduzeti odgovarajue mere u cilju minimiziranja kreditnog rizika. Jedna od tih mera je reprogramiranje kredita pod kojom se podrazumeva produenje roka otplate kredita zajedno sa kamatom.

ZAKLJUAK Iz navedenog moe se zakljuiti da se samo na osnovu adekvatne i svestrane kreditne analize moe tanije oceniti kreditni bonitet, odnosno rejting datog trgovinskog preduzea kao traioca kredita. Na taj nain se, pored obezbeenja odgovarajueg pokria i ugovaranja odreene kreditne zatite, moe svesti potencijalni kreditni rizik na najmanju moguu meru. To je osnovna pretpostavka za rast kreditnog rejtinga i nesmetano prikupljanje neophodnih novanih sredstava za date invisticione projekte.

- 11 -

Bankarsko poslovanje i platni promet: Kreditni rejting

Literatura
LUKI, R., Raunovodstvo u bankarstvu i osiguranju, Ekonomski fakultet, Beograd, 2006. KRASULJA, D. i IVANIEVI, M., Poslovne finansije, Ekonomski fakultet, Beograd, 2006. UKI, ., BJELICA, V. i RISTI, ., Bankarstvo, Ekonomski fakultet, Beograd, 2006.

- 12 -