elektronski bilten o socijalnom preduzetnitvu

Socijalno preduzetnitvo

SOCIJALNO PREDUZETNITVO
ELEKTRONSKI BILTEN O SOCIJALNOM PREDUZETNITVU, BROJ 1, JUL 2010

Re urednika
Pred Vama je prvi broj Biltena o socijalnom preduzetnitvu koji objavljuje Grupa 484. Ovaj bilten pokreemo sa namerom da informisanjem javnosti doprinesemo stvaranju pogodne drutvene klime, ali i zakonskog okvira, za razvoj socijalne ekonomije i socijalnih preduzea u Srbiji. Socijalna preduzea svojim aktivnostima, usmerenim na reavanje problema ugroenih kategorija graana, doprinose jaanju inkluzivnosti drutva, pospeuju graansku inicijativu, ali su, takoe, i uspean instrument, prvenstveno lokalnog, ekonomskog razvoja. Srbija jo uvek nema adekvatnu zakonsku i podzakonsku regulativu za uspeno funkcionisanje socijalnih preduzea, pri emu je i sam koncept socijalne ekonomije relativno nov za nae drutvo. Meutim, zaeci socijalnog preduzetnitva ve se naziru u nekoliko zakona prvenstveno u Zakonu o profesionalnoj rehabilitaciji i zapoljavanju osoba sa invaliditetom, kojim se, po prvi put, u nau legislativu uvodi termin socijalno preduzee, kao i u nacrtu novog Zakona o socijalnoj zatiti. Ovaj bilten je ujedno i poziv svim organizacijama koje rade u ovoj oblasti da zajedno, intenziviramo napore za dalje zagovaranje za uobliavanje potrebne zakonske regulative, za podravanje rada postojeih socijalnih preduzea i umreavanje ovih organizacija radi jedinstvenog istupanja. U prvom broju biltena imaete priliku da itate o meunarodnoj konferenciji o socijalnom preduzetnitvu koja je organizovana u Beogradu, kao i o postojeim partnerstvima nevladinih organizacija u ovoj oblasti. Tu je i na prvi tekst, mali uvod u tematiku socijalnih preduzea. Takoe, predstaviemo Vam i nekoliko primera dobre prakse kako nekih evropskih socijalnih preduzea, tako i pionirske socijalno-preduzetnike inicijative u Srbiji. Na kraju, predstavljamo i mali renik socijalne ekonomije. Ovaj bilten izlazi zahvaljujui podrci Unidea Fondacije Unikredit Grupe iz Milana. S potovanjem Grupa 484 Gordan Velev

SOCIJALNO PREDUZETNITVO
ta je socijalno preduzee
Socijalna preduzea (SP) mogu biti razliita po organizaciji i strukturi, ali sva imaju vrlo jasnu socijalnu i javnu svrhu, ostvareni profit reinvestiraju u javni interes, neprofitna su, a koriste se preduzetnitvom radi ostvarivanja svog socijalnog cilja. strana 3

MOGUNOSTI I PERSPEKTIVE

Izvetaj sa meunarodne konferencije Socijalno preduzetnitvo - mogunosti i perspektive

koja je odrana u Beogradu u Palati Srbije 26.04.2010. godine, u organizaciji Grupe 484, Evropskog pokreta u Srbiji i Tima za socijalno ukljuivanje i smanjenje siromatva strana 5

INICIJATIVE U CIVILNOM SEKTORU

Koalicija za promociju socijalnog preduzetnitva

Balkanski fond za lokalne inicijative, Evropski pokret u Srbiji, Smart kolektiv, Inicijativa za razvoj i saradnju i Grupa 484 su potpisali protokol o saradnji sa ciljem formulisanja platforme za razvoj socijalnog preduzetnitva u Srbiji. strana 8

PROFIT KAO SREDSTVO ZA OSTVARIVANJE DRUTVENE KORISTI

Primeri socijalnih preduzea
Kako funkcioniu socijalna preduzea u zemljama EU, a kako u Srbiji - prikaz nekoliko socijalnih preduzea. strana 8

RENIK SOCIJALNOG PREDUZETNITVA

Predstavljamo osnovne pojmove socijalne ekonomije

strana 11

Izdava: Grupa 484, Pukovnika Bacia 3, Beograd; Za izdavaa: Vladimir Petronijevi; Urednik: Gordan Velev; Saradnici: Robert Kozma, Miroslava Jelai; Bilten se izdaje u okviru projekta Forum socijalnih preduzea.

Socijalno preduzetnitvo
ta je socijalno preduzee
Socijalna preduzea (SP) mogu biti razliita po organizaciji i strukturi, ali sva imaju vrlo jasnu socijalnu i javnu svrhu, ostvareni profit reinvestiraju i neprofitna su, a koriste se preduzetnitvom radi ostvarivanja svog socijalnog cilja. Termini socijalno preduzetnitvo, socijalno preduzee i socijalna kooperativa kljuni su teorijski termini u podruju socijalne ekonomije.1 Koncept socijalne ekonomije obuhvata razliite ekonomske inicijative koje ne tee prevashodno ostvarivanju profita ve su usmerene ka ostvarivanju javnog interesa ili interesa odreenih socijalno iskljuenih grupa stanovnitva. Socijalna ekonomija, dakle, podrazumeva primat socijalnih ciljeva u odnosu na ekonomske, ali se socijalni ciljevi ostvaruju ekonomskim nainom delanja.2 U literaturi je trenutno aktuelna teorijska debata o odnosu treeg sektora i polja socijalne ekonomije, pri emu znatan broj autora termin trei sektor smatra sinonimom za socijalnu ekonomiju.3 Socijalna preduzea (SP) mogu biti razliita po organizaciji i strukturi, ali sva imaju vrlo jasnu socijalnu i javnu svrhu, ostvareni profit reinvestiraju i neprofitna su, a koriste se preduzetnitvom radi ostvarivanja svog socijalnog cilja. esto su socijalna preduzea usmerena na radnu integraciju i inkluziju neke od ugroenih drutvenih grupa, pri emu ta preduzea kombinuju poslovni pristup sa obavljanjem funkcije od ireg drutvenog znaaja. Time savremena socijalna preduzea predstavljaju odgovor na drutvene probleme na koje drava nije odgovorila. Oblast delovanja socijalnih preduzea moe biti pruanje socijalnih usluga koje nisu bile adekvatno regulisane od strane javne vlasti ili ponuda odreenih proizvoda na tritu, sa namerom da se ostvareni profit usmeri na postizanje socijalnih ciljeva. Osnovno obeleje socijalnih preduzea jeste maksimizacija drutvenog i javnog uinka, a ne maksimizacija profita. Upravo zbog toga je sistem demokratske strukture odluivanja i upravljanja prisutan u veini socijalnih preduzea. Vlasnika stuktura preduzea je pluralistiki zasnovana i naglaen je demokratski koncept upravljanja organizacijom, to podrazumeva da svi koji uestvuju u vlasnikoj strukturi uestvuju i u donoenju upravljakih odluka, a vrednost glasa ne zavisi od veliine udela u vlasnitvu. Vlasnitvo kompanije je regulisano asset lock konceptom, koji onemoguava korienje ili transfer svojine i profita preduzea za aktivnosti koje nisu usmerene ka ostvarivanju socijalnih ciljeva radi kojih je preduzee osnovano4 . Socijalna preduzea zbog koristi koju ostvaruju i vrednosti koje stvaraju u drutvu imaju odreene fiskalne beneficije. Vremenom se u evropskim zemljama razvila praksa socijalnog raunovodstva. Uspenost preduzea se ne posmatra iskljuivo na osnovu ekonomskog aspekta, nego se uzima u obzir drutveni i ekoloki uinak preduzea, shodno njegovim osnovnim socijalnim ciljevima.5 U literaturi se za prepoznavanje socijalnih preduzea najee koriste kriterijumi definisani od strane istraivaa sa EMES6 instituta. Po EMES-u, da bi se organizacija mogla smatrati socijalnim preduzeem potrebno je da poseduje devet karakteristika7 : 1. postoji konstantana delatnost proizvodnje i prodaje robe ili pruanja usluga; 2. preduzee je autonomno u odnosu na dravni i privatni sektor; 3. preduzee svesno preduzima ekonomski rizik kako bi ostvarilo sopstvene prihode; 4. preduzee zapoljava odreen, makar minimalni broj plaenih radnika, mada i volonteri, najee, uestvuju u radnim aktivnostima socijalnog preduzea; 5. postoji jasno preduzimanje poslovnih aktivnosti zarad ostvarivanja socijalnog uinka i koristi za drutvo ili odreenu marginalizovanu grupaciju; 6. preduzea je nastalo i deluje kao posledica organizovane i solidarne akcije; 7. upravljanje preduzeem je zasnovano na principu jedan lan jedan glas; 8. korisnici participiraju u upravljakoj strukturi socijalnog preduzea; 9. postoje jasna pravila i praksa ograniene distribucije profita. U okviru globalne prakse socijalnog preduzetnitva postoji mnogo razliitih shvatanja, iskustava i struja. Od Indije do June Amerike primenjuju se razliiti modeli kojima je esto jedino socijalni uinak zajedniki imenitelj, dok se pravne forme, struktura i poslovna filozofija tih preduzea znaajno razlikuju. Nama najblie su tradicije u okviru anglosaksonskog (SAD i Velika Britanija) i evropsko-kontinentalnog miljea. Po oblastima delovanja, evropsko-kontinentalna socijalna preduzea moemo razvrstati u tri grupe8, iako ovu podelu moramo uzeti sa rezervom zbog postojanja razliitih preplitanja usluga i poslova koje SP obavljaju. 1. Socijalna preduzea koja pruaju socijalne usluge ugroenim kategorijama stanovnitva ili usluge od javnog interesa (npr. briga o deci, obuka i briga o osobama sa invaliditetom, centri za dnevne boravke, pomo u kui, itd). U Italiji ova preduzea imaju formu socijalne kooperative tipa A.9 2. Socijalna preduzea koja se bave radnom integracijom pripadnika teko zapoljivih i marginalizovanih drutvenih grupa (takozvana WISEs work integration social enterprises)10. Socijalna preduzea ovog tipa nude proizvode i usluge na tritu, a profit usmeravaju na dodatnu obuku svojih lanova i poboljanje njihovog poloaja u drutvu.

Zapoljavanje moe biti srednjorono i cilj je da se kroz rad u socijalnom preduzeu korisnik osnai i/ili prekvalifikuje 5 http://www.socialeconomyscotland.info/scvo/content/ kako bi bio konkurentan na tritu rada. Radna integracija glossary/glossary.asp#2 moe imati i svrhu rehabilitacije i ponovne integracije u 6 EMES je Evropska istraivaka mrea koja se bavi teorijskim i drutvo (npr: bivi ovisnici, pojedinci sa dugogodinjim empirijskim prouavanjem problema koji se svrstavaju u korpus asocijalnim ponaanjem, bivi zatvorenici, i sl). U Italiji ova treeg sektora, www.emes.net 7 preduzea imaju formu socijalne kooperative tipa B. Dorotea Daniele: The legal framework for social enterprises some European examples, 2007, str. 5-6 U pravnoj praksi, uglavnom se, kao kriterijum, odreuje 8 Slobodan Cveji i dr: Mapiranje socijalnih preduzea u Srbiji, minimalan broj ljudi iz marginalizovanih grupacija u ukupnom Beograd: Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) Srbija, broju zaposlenih da bi organizacija imala status socijalnog 2008, str. 20 - 22 preduzea i u svom poslovanju uivala pogodnost fiskalnih 9 Marija Parun Kolin: Socijalna preduzea i uloga alternativne olakica. U Italiji je taj prag 30%, kao i u veini drugih ekonomjie u procesima evropskih integracija, Beograd: EPUS, evropskih zemalja.12 Meutim, u veini socijalnih preduzea 2008, str. 22 (U Italiji, grubo govorei, kooperative tipa A ovog tipa taj prag je vei od propisanog zakonom. podrazumevaju organizacije koje prvenstveno pruaju usluge ugroenim kategorijama dok kooperative tipa B zapoljavaju 3. Socijalna preduzea koja rade u oblastima ugroene kategorije, tako radei na integraciji prim. ur.) netradicionalnim za socijalnu ekonomiju (npr. lokalni razvoj, 10 Sara Campi, Jacques Defourny, Oliver Gregoire: work kulturne usluge, zatita ivotne sredine, reciklaa i ekoloki integration social enterprises: are they multiple-goal and menadment). Trend osnivanja socijalnih preduzea multi-stakeholder organizations, u Social Enterprise - At the za radnu integraciju koja rade u oblasti zatite ivotne crossroads of market, public policies and civil society, ur. sredine (ECO-WISE13) zapoeo je devedesetih godina. Marthe Nyssens, London: Routledge, 2006, str. 29 U Italiji je, pak, 2005. godine doneen Zakon o socijalnim 11 Marija Parun Kolin: Socijalna preduzea i uloga alternativne preduzeima, kojim je napravljen otklon od dotadanjih ekonomjie u procesima evropskih integracija, Beograd: EPUS, oblasti delovanja socijalnih kooperativa, i omogueno je da 2008, str. 22 SP pruaju obrazovne i istraivake usluge, da obavljaju 12 Oni ine, najmanje 30% ukupne radne snage. Socijalna ekoloke delatnosti, itd.14 Takoe, u Velikoj Britaniji je kooperativa osloboena je plaanja socijalnog doprinosa za doneen Zakon o preduzeima za zastupanje interesa zaposlene koji pripadaju ranjivim grupama i uiva niz poreskih i zajednice. Ovaj tip preduzea, na nivou lokalne zajednice, drugih olakica, ukljuujui smanjeni porez na dodatu vrednost prua irok spektar usluga od zabavnih i rekreativnih (svega 4%) i neoporezovanje investicija i dobiti. Marija Parun usluga do podrke socijalnom stanovanju.15 Kolin: Socijalna preduzea i uloga alternativne ekonomjie u procesima evropskih integracija, Beograd: EPUS, 2008, str. Trenutno, socijalna preduzea na nivou Evropske Unije 22 ine skoro 10% svih preduzea (oko 2 miliona socijalnih 13 Work integrating socio-economic eco-enterprises (ECOpreduzea) i upoljavaju 6% svih zaposlenih u EU. WISEs), Maria Anastasiadis i Andrea Mayr: ECO-WISEs: Work Pored socijalne funkcije koju ostvaruje, ovo ini socijalnu integration socio-economic eco-enterprises Their potential ekonomiju znaajnim delom privrednog razvoja Evrope, and requirments in reaching social, ecological and economical uprkos injenici da se forme i delatnosti socijalnih preduzea goals, EMES Conferences Selected Papers, 2009, str. 3 14 Dr Karlo Borzaga u svom izlaganju na konferenciji Socijalno razlikuju od zemlje do zemlje. preduzetnitvo mogunosti i perspektive, Beograd, 26.04.2010. 15 Slobodan Cveji i dr: Mapiranje socijalnih preduzea u Srbiji, FUSNOTE: Beograd: Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) Srbija, 2008, str. 19 1 Report Social Economy Map: Map of European and National Social Economy Institutions and Organisations, Brisel: DIESIS, 2008, str. 7 9, www.ekonomiaspoleczna. pl 2 Piotr Fraczak i Jan Jakub Wygnanski: The Polish Model of the Social Economy: Recommendations for Growth, Varava: Foundation for Social and Economic Initiatives, 2008, str. 8 3 Report Social Economy Map: Map of European and National Social Economy Institutions and Organisations, Brisel: DIESIS, 2008, str. 7, www.ekonomiaspoleczna.pl 4 http://www.socialeconomyscotland.info/scvo/content/ glossary/glossary.asp#2

MOGUNOSTI I PERSPEKTIVE

Izvetaj sa meunarodne konferencije Socijalno preduzetnitvo - mogunosti i perspektive

Meunarodna konferencija Socijalno preduzetnitvo mogunosti i perspektive odrana je u Beogradu u Palati Srbije 26.04.2010. godine, u organizaciji Grupe 484, Evropskog pokreta u Srbiji i Tima za socijalno ukljuivanje i smanjenje siromatva pri Kabinetu potpredsednika Vlade za evropske integracije, uz podrku Olaf Palme International Centre i Unidea UniCredit Foundation. Preko 130 uesnika konferencije predstavljali su vladin, civilni i privredni sektor kao i akademsku zajednice. Konferenciju je otvorila dravna sekretarka Ministarstva rada i socijalne politike, Ljiljana Lui. Iz domaih institucija, izmeu ostalih, bili su prisutni predstvanici: Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja, Ministarstva rada i socijalne politike, Tima za socijalno ukljuivanje i smanjenje siromatva pri Kabinetu potpredsednika Vlade za evropske integracije, kao i lokalnih samouprava. Na konferenciji su bili prisutni i predstavnici akademske zajednice, civilnog sektora, istraivakih instituta, meunarodnih institucija i socijalnih kooperativa, kao i fondacija za podrku razvoja socijalnih kooperativa, iz Srbije, Hrvatske, Poljske, Austrije, Italije, Makedonije, Slovake i Velike Britanije. Meu istaknutim gostima iz inostranstva, posebno istiemo prof Karla Borzagu sa Univeriziteta u Trentu, najznaajnijeg savremenog teoretiara u ovoj oblasti, kao i prof Sarabadaju Kumar sa Univerziteta u Oksfordu. Cilj konferencije je bio da se predstavi potencijal socijalnog preduzetnitva, kao i da se iniciraju poetni koraci u stvaranju povoljnog drutvenog i pravnog okruenja za razvoj socijalnog preduzetnitva u Srbiji. Strani i domai eksperti, uz uee predstavnika dravnih institucija, su prikazali potencijal socijalnog preduzetnitva za reavanje problema ekonomski osetljivih i drutveno marginalizovanih grupa i pokrenuli proces usaglaavanja preporuka nadlenim dravnim organima za razvoj socijalnog preduzetnitva u Srbiji. Konferencija Socijalno preduzetnitvo mogunosti i perspektive organizovana je u etiri tematske celine: 1) Socijalna slika Srbije izmeu potreba i mogunosti; 2) Socijalno preduzetnitvo mogunosti i perspektive; 3) Evropski primeri dobre prakse; 4) Srbija prvi koraci i dobri primeri. Socijalno preduzetnitvo - evropska iskustva Dr Karlo Borzaga, predsednik Evropskog istraivakog instituta kooperativa i socijalnih preduzea (EMES), Univerzitet u Trentu, je prikazao istorijat razvoja koncepta socijalnih preduzea u proteklih trideset godina, sa specijalnim osvrtom na situaciju u Italiji. Dr Borzaga je naglasio da su socijalna preduzea bili novi oblici delovanja kako bi se reili problemi u drutvu na koje drava nije adekvatno odgovorila. Takoe, on je predstavio razliku izmeu shvatanja socijalnog preduzetnitva u zemljama anglosaksonske i evropskokontinentalne tradicije. Bez obzira na konceptualne razlike, profesor Borzaga je naglasio da su uobiajne aktivnosti socijalnih preduzea: pruanje socijalnih usluga, radna integracija pripadnika marginalizovanih skupina a, u poslednje vreme, i aktivnosti usmerene ka lokalnom razvoju zajednice i pruanje usluga u kulturi. Po njemu, u 2005. godini je u Italiji bilo pet miliona korisnika socijalnih kooperativa, a predpostavlja se da danas u Italiji deluje oko 10000 do 12000 hiljada socijalnih kooperativa. Razliku izmeu socijalnog preduzetnitva u SAD i evropskim zemljama je predstavila dr Sarabadaja Kumar, predavaica na Said poslovnoj koli, sa Oksford Univerziteta u Velikoj Britaniji. Po profesorki Kumar, u SAD se koncept socijalnog preduzetnitva prevashodno zasniva na delovanju pojedinaca koji preduzimaju preduzetnike aktivnosti, motivisani eljom da ree socijalni problem, dok evropski pristup podrazumeva organizaciju kao nosioca kolektivnih, solidarnih aktivnosti. U Velikoj Britaniji proces stvaranja socijalnih preduzea je posebno ubrzan za vreme devedestih godina dvadesetog veka, a pogotovo za vreme vladavine nove Laburistike partije, iako sve relevantne partije prihvataju ovaj koncept. Dr Sarabadaja Kumar smatra da danas u Velikoj Britaniji ima 62000 socijalnih preduzea koja zapoljavaju 800000 ljudi i stvaraju na godinjem nivou 8.4 milijarde funti. Doni Doti, predsednik Solidarete, italijanske fondacije za meunarodni razvoj socijalnih preduzea, je predoio da koncept socijalnog preduzetnitva poboljava sistem trine ekonomije, jer u ovaj sistem integrie suprotstavljen stav da maksimizacija profita nije sama sebi cilj.

Koncept socijanog preduzetnitva ne treba da tei da zameni postojei sistem ve da ga uini pluralnijim. Po Dotiju, pretpostavke za razvoj socijalnih preduzea su: vezanost za odreenu regiju tj. utemeljnost u lokalnoj zajednici, jer je prisna veza izmeu socijalnog preduzea i ljudi koji ive u toj zajednici neophodna; socijalna preduzea su pogodan instrument za podsticanje lokalnog razvoja; socijalna preduzea ne smeju da tee da zamene lokalne institucije, niti trite ve da stvore nove naine za ostvarivanje dobrobiti zajednice. Luka Del Pozo, potpredsednik konzorcijuma socijalnih kooperativa ino Matareli (CGM), prikazao je funkcionisanje ove krovne organizacije. lanovi CGM-a su socijalna preduzea iz Italije, koja rade sa razliitim korisnicima. Ove socijalne kooperative se meusobno umreuju i stvaraju regionalne konzorcijume, dok je ino Matareli nacionalni, krovni konzorcjium socijalnih kooperativa. Trenutno u svom sastavu ima 1200 kooperativa, zapoljavaju 200000 ljudi, a u ovoj godini su napravili preko milion evra finansijskog obrta. Koncept socijalnih preduzea koja deluju u polju ekologije, zatite ivotne sredine i reciklae, u svojoj prezentaciji prikazao je Bertold lajh, generalni direktor kooperative Arge iz Graca. Misija socijalnih preduzea, koje je osnovala Arge kooperativa, jeste pre svega da budu poligon za radnu integraciju osoba bez zaposlenja. Korisnici u toku rada u socijalnim preduzeima dobijaju psihosocijalnu pomo i neophodnu obuku kako bi naknadno bili uspeno reintegrisani u drutvo i konkurentni na tritu rada. Arge kooperativa je osniva nekoliko preduzea, kao to su OKO Service i Repanet. Barbara Sadovska, potpredsednica fondacije Barka iz Poljske, je prikazala na primeru rada ove fondacije, nastanak normativnog okvira za delovanje socijalnih kooperativa u Poljskoj. Barka fondacija je osnovala male zajednice da bi pomogla ljudima koji su dugi niz godina nezaposleni a, neretko, i beskunici. Namera osnivaa je bila da zajednice vremenom postanu samoodrive. Sa korisnicima je prvo vrena psiholoka reintegracija u drutvo. Istovremeno uz psiholoku terapiju, Barka fondacija je sprovodila edukativnu i radnu integraciju korisnika sa namerom da se razvije sistem aktivne socijalne politike. Uporedo se lobiralo za razvoj povoljne legislative za funkcionisanje socijalnih kooperativa. Po Barbari Sadovski, zakonodavni okvir za ovu oblast je poeo da se razvija krajem devedesetih i nastao je za neto manje od deset godina.

Tako je 1998. godine usvojen Zakon o rehabilitaciji i zapoljavanju osoba sa invaliditetom, zatim je 2003. godine usvojen Zakon o delatnostima od javnog znaaja i volonterizmu, koji je regulisao odnos izmeu javnog i civilnog sektora, tako da su lokalne vlasti u godinje planove uvrstile saradnju sa nevladinim organizacijama. Iste godine je usvojen Zakon o edukaciji i socijalnom zapoljavanju, koji je omoguio osnivanje Centara socijalne integracije, u kojima se vri obuka i radna integracija dugorono nezaposlenih osoba. Zatim je na snagu stupio Zakon o kooperativama i 2005. godine Zakon o dostupnom stanovanju. Mogunost razvoja socijalnog preduzetnitva u Srbiji arko underi, mender Tima za socijalno ukljuivanje i smanjenje siromatva, Kabinet potpredsednika Vlade za evropske integracije, je opisao ekonomsko-socijalni kontekst Srbije. Usled ekonomske krize, bruto drutveni proizvod je smanjen sa 5.4 % na 3%, a broj nezaposlenih u formalnom sektoru se poveao za 4.7 %, a u neformalnom sektoru za 9%. arko underi je naglasio da u Srbiji postoji potreba, a evropske integracije stvaraju i obavezu, da se bavimo temom socijalnog preduzetnitva.

Ljiljana Lui, dravna sekretarka u Ministarstvu rada i socijalne politike, je naglasila da u Srbiji oblast socijalne zatite, bez obzira na odreena iskustva, pre svega aktivnosti organizacija civilnog sektora i Fonda za socijalne inovacije, nije dovoljno iskoriena za razvoj socijalnog preduzetnitva. Naglasila je da nacrt novog Zakona o socijalnoj zatiti predvia mehanizme koji mogu da podstaknu razvoj socijalnog preduzetnitva, kao to su mehanizmi za standardizaciju socijalnih usluga i licenciranje prualaca usluga. Takoe, predvien je individualni plan aktivacije korisnika socijalne pomoi koji su radno sposobni. Ljiljana Duver, pomonica ministra u Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja, je napomenula da Nacionalna strategija zapoljavanja i pratei Nacionalni akcioni plan zapoljavanja predviaju prioritetno ukljuivanje i zapoljavanje pripadnika svih kategorija teko zapoljivih lica. Takoe, je prepoznala kao pozitivan korak odredbe Zakona o profesionalnoj rehabilitaciji i zapoljavanju osoba sa invaliditetom, koje predviaju mogunost osnivanja socijalnih preduzea zarad zadovoljavanja potreba osoba sa invaliditetom.

U okviru svog izlaganja, Slobodan Cveji, direktor za istraivanja SeCons, Grupe za razvojnu inicijativu, je predstavio nalaze istraivanja Mapiranje socijalnih preduzea u Srbiji, koje je sprovedeno 2008. godine u saradnji sa UNDP-om i iji je cilj bio da se mapiraju organizacije koje imaju karakteristike socijalnog preduzea. U Srbiji ima oko 1160 socijalnih preduzea. Meu ovim organizacijama najbrojnije su zadruge, i one ine 78% od ukupnog broja. Najvei broj zadruga se bavi poljoprivrednom delatnou ili posredovanjem pri zapoljavanju mladih osoba. Udruenja graana ine etrnaest procenata ovih organizacija. Meu njima dominiraju udruenja koja pruaju podrku ranjivim grupacijama i bave se ekolokim i lokalnim razvojem. Veina socijalnih preduzea u Srbiji je osnovana u Vojvodini. Po Cvejiu, dva glavna problema sa kojim se suoavaju organizacije, koje poseduju karakteristike socijalnih preduzea, su nepovoljan zakonski okvir i manjak finansijskih sredstava. O odnosu privrednog sektora i socijalnih preduzea govorio je Neven Marinovi, izvrni direktor Smart kolektiva. On je predloio mogue naine povezivanja drutveno odgovornog poslovanja i socijalnog preduzetnitva, dva koncepta koja deluju ka ostvarenju istog cilja, a to je javni interes. Po Marinoviu, jedan nain umreavanja ova dva koncepta je da se socijalna preduzea ukljue u lanac nabavke drutveno odgovornih kompanija. Zatim, da menaderi kompanija pruaju biznis mentorstvo mladim socijalnim preduzetnicima, a da banke pruaju povoljnije mikro kredite za socijalna preduzea. Na konferenciji su predstavljene neke od socijalno preduzetnikih inicijativa u Srbiji: Vesna Dimitrijevi, naelnica Odeljenja za socijalnu zatitu grada Kragujevca i Jelena Trifunovi, direktorka socijalne kooperative Vivere su predstavile primer uspene kooperative koja prua usluge socijalne zatite. Eko bag, prvo eko-socijalno preduzee za radnu integraciju osnovano u Srbiji, prikazao je Miodrag Nedeljkovi, izvrni direktor Inicijative za razvoj i saradnju iz Beograda. Ovo socijalno preduzee proizvodi razlite vrste torbi od recikliranog pvc materijala. U okviru debate, Dr Nevena Petrui je izrazila nadu da e se, usvajanje novog Zakona o socijalnoj zatiti nastaviti dalji trend decentralizacije socijalne zatite i u potpunosti omoguiti nevladinim organizacijama da se bave pruanjem socijalnih usluga u lokalnoj zajednici. eljko Ili, izvrni direktor Foruma mladih sa invaliditetom, je napomenuo da Zakon o zapoljavanju i rehabilitaciji osoba sa invaliditetom predstavlja pomak u razvoju SP koncepta, jer predvia mogunost osnivanja socijalnih preduzea, iako ni zakonom, ni podzakonskim aktom nije blie ureena ova mogunost. Mia Babovi iz preduzea Eko servis, koje se bavi reciklanim poslovima, je govorio o potencijalu socijalnih preduzea u oblasti reciklae, jer u ovoj sferi poslovanja ve sada postoji razvijena mrea sakupljaa sekundarnih sirovina, a profesor Radmilo Pei je ukazao na potencijal socijalnih preduzea za razvoj zelene ekonomije, poveanje energetske efikasnosti, reciklae i organske poljoprivrede.

Sonja Vukovi iz osijekog udruenja Slap, je predstavila aktivnosti te organizacije koja se bavi promocijom socijalnog preduzetnitva u Hrvatskoj. Ona je naglasila da se u Hrvatskoj sve vie osea pomak u shvatanju i prihvatanju koncepta socijalnog preduzetnitva. Po Sonji Vukovi, bez obzira to ne postoji zakon o socijalnim preduzeima, pomak u prihvatanju ovog koncepta nainjen je prepoznavanjem koncepta socijalne ekonomije, socijalnog i neprofitnog preduzetnitva u tekstu Nacionalne strategije stvaranja poticajnog okruenja za razvoj civilnog drutva od 2006. do 2011. godine.

Na konferenciji je uoblieno nekoliko zakljuaka i preporuka: 1. Neophodno je u javnosti promovisati socijalno preduzetnitvo, kako bi se ovaj koncept bolje razumeo, terminoloki uobliio i ukazalo na mogunosti razvoja socijalnih preduzea. U ovom procesu treba da budu ukljuena sva tri sektora: vladin, civilni i biznis sektor. 2. Potrebno je razvijati partnerstva izmeu nevladinih organizacija i socijalnih preduzea i saradnju na regionalnom i nacionalnom nivou, kako bi se organizovanije delovalo prema relevantnim politikim akterima i zagovaralo normativno prepoznavanje socijalnih preduzea. 3. Potrebno je institucionalno i zakonodavno urediti ove vrste ekonomskih aktivnosti kako bi se uspeno izgradio celoviti model socijalnog preduzetnitva i omoguilo osnivanje i funkcionisanje socijalnih preduzea. 4. Potrebno je zagovarati za razvoj poreske politike u pravcu koji pogoduje razvoju koncepta socijalnog preduzetnitbva. Mogue fiskalno reenje mogu biti poreske olakice i subvencije za razvoj socijalnih preduzea. 5. Treba formirati Nacionalni centar za razvoj socijalnog preduzetnitva kao i Fond za razvoj socijalnog preduzetnitva koji bi, izmeu ostalog, regulisao materiju obezbeivanja osnovnog pokretakog kapitala za razvoj socijalnih preduzea. 6. Potreban je mnogo ozbiljniji pristup u izgradnji javno-privatnih partnerstava, kao i jaih partnerstava sa poslovnim sektorom.

INICIJATIVE U CIVILNOM SEKTORU

Koalicija za promociju socijalnog preduzetnitva

Balkanski fond za lokalne inicijative, Evropski pokret u Srbiji, Smart kolektiv, Inicijativa za razvoj i saradnju i Grupa 484 su potpisali protokol o saradnji sa ciljem formulisanja platforme za razvoj socijalnog preduzetnitva u Srbiji. U aprilu 2010. godine potpisan je Protokol o saradnji na aktivnostima koje imaju za cilj unapreenje i razvoj socijalnog preduzetnitva u Srbiji izmeu Balkanskog fonda za lokalne inicijative (BCIF), Evropskog pokreta u Srbiji (EPuS), SMART Kolektiva, Grupe 484 i Inicijative za razvoj i saradnju Srbija (IDC). Ovim protokolom je uspostavljena Koaliciju za promociju socijalnog preduzetnitva, prva ovog tipa u Srbiji. Cilj stvaranja Koalicije jeste promocija koncepta socijalnog preduzetnitva, od strane ovih organizacija. Namera je da aktivnostima i inicijativama u okviru sopstvenih ili partnerskih projekata se doprinese formulisanju platforme za razvoj socijalnog preduzetnitva u Srbiji. lanice koalicije smatraju da koncept socijalnog preduzetnitva snano doprinosi smanjenju siromatva, socijalnoj inkluziji, odrivom razvoju drutva i da se primenom ovog koncepta moe doprineti reavanju socio-ekonomskih problema pripadnika najugroenije populacije u Srbiji. Takoe, smatramo da u naem drutvu postoji dovoljna zainteresovanost relevantnih aktera, dela privrednog sektora i nevladinih organizacija za razvoj socijalnog preduzetnitva. Istovremeno socijalno preduzetnitvo nije dovoljno prepoznato u Srbiji i postoji dosta nedoumica i neznanja o mogunostima i prednostima socijalne ekonomije. Zbog toga lanice koalicije ovom inicijativom ele da doprinesu: 1) stvaranju podsticajnog okruenja za razvoj socijalnog preduzetnitva; 2) definisanju zakonskog okvira za uspeno funkcionisanje socijalnih preduzea; 3) jaanju kapaciteta postojeih socijalnih preduzea i 4) podizanju svesti kljunih aktera o potencijalu i drutvenom znaaju socijalnih preduzea. Balkanski fond za lokalne inicijative, Evropski pokret u Srbiji, Smart kolektiv, Inicijativa za razvoj i saradnju i Grupa 484 e zajedniki raditi na ostvarenju ovih ciljeva i spremni su da u saradnji sa drugim organizacijama i sa dravnim akterima, pre svega Timom za socijalno ukljuivanje i smanjenje siromatva, pri Kabinetu potpredsednika Vlade za evropske integracije, pokrenu proces izrade Okvira za razvoj socijalnog preduzetnitva u Srbiji, u kojem e biti prikazana teorijska i praktina iskustva o SP konceptu i praktini predlozi za razvoj socijalnog preduzetnitva u Srbiji.

PROFIT KAO SREDSTVO ZA OSTVARIVANJE DRUTVENE KORISTI

Primeri socijalnih preduzea
CAFE FIFTEEN Jamie Oliver fondacija je u Londonu 2002. godine osnovala restoran Fifteen, koji je danas u vlasnitvu Fifteen fondacije. Kako sami zaposleni u restoranu kau: da restoran nema socijalni cilj bio bi samo jo jedno fensi mesto u Londonu, a bez usluge, bili bi samo jo jedan omladinski centar.1 Ovaj restoran zasniva se na principu davanja druge anse. Osnovan je sa idejom da bude socijalno preduzee za radnu integraciju mladih ljudi koji su imali probleme pri socijalizaciji i kolovanju i neretko zavravali na ulici. Naziv restorana potie od prvobitnih petnaestoro mladih ljudi kojima je pruena mogunost da radom steknu diplomu kuvara. Celokupni profit restorana fondacija usmerava za finansiranje treninga i edukacije mladih ljudi. U proteklih est godina Fifteen fondacija proirila je svoje usluge kulinarstva i osnovala restorane u Amsterdamu, Kornvelu i Melburnu. Penny Newman, izvrna direktorica (CEO) Fifteen-a je jedna od dvadeset britanskih ambasadora socijalnog preduzetnitva. Fifteen life in the present tense, Social Report 2007, http://www.online-brochures.net/files/3485/#
1

Caf Fifteen, http://www.fifteen.net/mission Vlada Velike Britanije je usvojila 2006. godine Akcioni plan za socijalna preduzea. U sklopu primene akcionog plana Kancelarija za civilni sektor pri kancelariji premijera, pokrenula je program Ambasadori socijalnih preduzea. Cilj programa je da se podigne svesnost graana o potrebi delovanja socijalnih preduzea i ulozi koju obavljaju u drutvu. Radi promocije socijalnih preduzea odabrano je dvadeset ambasadora socijalnog preduzetnitva koji imaju dugogodinje iskustvo u voenju socijalnih preduzea. http://www.cabinetoffice.gov.uk/media/cabinetoffice/third_ sector/assets/se_action_plan_2006.pdf http://socialenterpriseambassadors.org.uk/about-us

KO SERVICE Asocijacija ARGE (Udruenje za upravljanje otpadom) je 1994. godine osnovala KO - Service u Gracu, ekosocijalno preduzee za radnu integraciju dugorono nezaposlenih osoba. Nezaposleni pojedinci, kroz rad u ovom preduzeu, dobijaju neophodne obuke kako bi mogli da budu konkurentni na tritu rada. KO - Service posluje u oblastima koje nisu prvobitno bile privlane poslovnom sektoru. To su oblasti upotrebe iskorienog jestivog ulja za proizvodnju energije, iznajmljivanje aa za velike manifestacije, usluge pranja posua i usluge malih popravki i batovanstva. Moda najzanimljivije polje poslovanja jeste proizvodnja bio-dizela od recikliranog jestivog ulja. KO - Service je u Gracu uspostavio mreu ljudi za sakupljanje iz restorana upotrebljenog jestivog ulja, koje se zatim pretvara u biodizel. Zanimljiv nain poslovanja je primenjen i za iznajmljivanje aa za proslave, koncertne i sportske manifestacije. Ovo preduzee prodaje plastine ae na ovim manifestacijama, s time da korisnik istu posle dogaaja moe da vrati i time ostvari povraaj dela novca. Na ovaj nain KO Service podstie sve graane da aktivno uestvuju u zatiti ivotne sredine. http://www.oekoservice.at/www_index.php http://www.arge.at/www_index.php SOCIJALNA KOOPERATIVA SERVIRE Socijalna kooperativa Servire registrovana je po italijanskom zakonu kao socijalna kooperativa tip A. Nastanak ove kooperative vezuje se za 1979. godinu kada je grupa entuzijasta iz Bergama samoinicijativno osnovala udruenje za pomo starijim graanima. Udruenje je nastalo kao reakcija na smanjene mogunosti drave da prua usluge zbrinjavanja i leenja starijih i bolesnih graana. Sada je udruenje validno registrovan i akreditovan centar za pruanje socijalnih usluga koji sarauje sa lokalnim vlastima. Centar prua usluge: pomo u kui i usluge zbrinjavanja u gerontolokom centru starijih i bolesnih osoba kojima je potrebna stalna nega i pomo. Usluge kooperative Servire mogu da koriste svi graani sa dravnim osiguranjem, bez obzira na sopstvene prihode. http://www.servirecoop.it/index.htm Zatitni znak socijalne kooperative Servire je malo magare koje se koristi u terapeutskom radu sa osobama obolelih od Alchajmerove bolesti. Naime, svakodnevna briga o magarcu ostavlja veoma dobar efekat po osobe obolele od ove bolesti.

LICEULICE

Nedavno se na ulicima Beograda pojavio magazin Liceulice, koji izlazi jedanput meseno, a prodaje se irom Beograda. Magazin je rezultat zajednikog rada nekoliko organizacija civilnog drutva i pojedinaca, to su Smart kolektiv, Centar za integraciju mladih, Radna organizacija, YUSTAT Centar i istaknuti glumac Branislav Trifunovi. Magazin prodaju nevidljivi pripadnici naeg drutva, mladi sa ulice. Ovi mladi ljudi retko dobijaju ansu da se zaposle zbog predrasuda poslodavaca i veine drutva prema njima, ali i zbog manjka radnih kvalfikacija budui da im kolovanje nije bilo omogueno. Cena magazina je sto dinara, a polovina te sume pripada prodavcima. Na ovaj nain je njima omogueno da steknu odreeni nivo prihoda. Osnivai magazina planiraju da ostatak profita od prodaje asopisa upotrebljavaju za dodatnu obuku samih prodavaca i razvijanje novih projekata za integraciju pripadnika ovih marginalizovanih grupa u drutvo. http://www.smartkolektiv.org/cms/item/communications/sr/ LICEULICE.html

SALON ZA NEGU TELA HIGIJA U julu 2009. godine Savez slepih Vojvodine je u svojim prostorijama u Novom Sadu osnovao salon za masau i negu tela. U okviru prostorija saveza nametene su kabine u kojima se pruaju usluge masae. Veina lanova Saveza slepih Vojvodine su nezaposlena i izdravana lica, i Savez je dugi niz godina pokuavao da bude posrednik u pronalaenju poslovnih ponuda, kako bi se slepim i slabovidim osobama omoguilo da sami ostvaruju egzistencijalne prihode. Osnivanje salona u okviru svojih prostorija je novi pokuaj da se smanji nezaposlenost slepih i slabovidih osoba i da se radnom integracijom doprinese poboljanju njihovog poloaja u drutvu. Slian salon funkcionie i u Beogradu. BIZIAN GRUPA

ECO BAG U septembru 2009. godine nevladina organizacija Inicijativa za razvoj i saradnju (IDC) je pokrenula osnivanje socijalne ekoloke kooperative Eco bag, za proizvodnju torbica, novanika i ostalih praktinih proizvoda od recikliranog pvc materijala, prvenstveno od iskorienih reklamnih bilborda. Kupci ovih proizvoda su vrlo esto upravo firme iji su reklamni slogani nekada krasili bilborde. Eco bag pripada kategoriji eko-socijalnih preduzea za radnu integraciju. Ovaj tip socijalnih preduzea, pored naglaenog socijalnog cilja reintegracije dugorono nezaposlenih osoba, karakterie i ekoloka dimenzija poslovanja. Izmeu ostalog, svojim radom, eko-socijalna preduzea doprinose ouvanju ivotne sredine i doprinose razvoju ekoloke svesti drutva. U prvoj fazi formiranja preduzea, uz saradnju sa Nacionalnom slubom za zapoljavanje, izabrano je trideset ena koje su ostale bez zaposlenja nakon privatizacije firmi iz tekstilnog sektora. Budui da su imale vie od etrdeset godina, kao i radne kvalifikacije za kojima nema velike potranje na tritu rada, bilo je izuzetno teko da nau novi posao. Svih trideset ena je prolo obuku da bi svoja znanja iz tekstilnog sektora prilagodili radu sa pvc folijom. Pored toga dodatno su edukovane o socijalnom preduzetnitvu, poslovanju i marketingu. Nakon zavrene obuke formirao se tim od etrnaest ena. Eko bag svojim poslovnim konceptom promovie socijalno preduzetnitvo u Srbiji, doprinosi razvoju reciklane industrije i brige drutva za ivotnu okolinu i istovremeno podstie drutveno odgovorno poslovanje biznis sektora. SOCIJALNA KOOPERATIVA VIVERE Socijalna kooperativa Vivere je osnovana 2005. godine u Kragujevcu, od strane nekoliko nezaposlenih ena i roditelja dece sa posebnim potrebama, koje su u Italiji prole obuku iz pruanja socijalnih usluga. Oblast delovanja kooperative je pruanje socijalnih usluga i socijalne zatite odraslim osobama sa posebnim potrebama. Ova oblast socijalne zatite do tada, nije bila adekvatno regulisana od strane lokalne vlasti. Preduzee je registrovano kao zadruga i koristi se zadruni princip glasanja prilikom donoenja upravljakih odluka. U saradnji sa lokalnim vlastima, socijalna kooperativa Vivere je pokrenula i dnevni boravak u kojem se pruaju usluge socijalne zatite osobama sa posebnim potrebama. Saradnja je kasnije ostvarena i sa Centrom za socijalni rad. U radu dnevnog boravka, pored zaposlenog strunog medicinskog osoblja, uestvuju i volonteri. Socijalna kooperativa Vivere u dnevnom boravku, pored dnevne brige, svojim korisnicima prua usluge radne terapije, pomo u linoj higijeni i zdravstvenoj negi, rekreativnu nastavu, a takoe, lanovi ove kooperative tee da doprinesu inkluziji osoba sa posebnim potrebama u lokalnu zajednicu.

U oktobru 2009. godine dve nevladine organizacije Meunarodna mrea pomoi (IAN) i Grupa 484, uz podrku Unidea fondacije, su osnovale socijalno preduzee Bizian grupu, sa namerom da svojim delovanjem na tritu usluga doprinesu smanjenju nezaposlenosti pripadnika marginalizovanih skupina, pre svega izbeglih i raseljenih lica i osoba sa invaliditetom. Bizian grupa je u okviru svoje organizacije pokrenula Green and Clean paket usluga kroz koji prua usluge ienja i odravanje enterijera i zelenih povrina i vri sitne popravke. Bizian grupa brine o menadmentu, marketingu, poslovanju i finansijama Green and Clean brenda usluga, dok su zaposleni pripadnici izbeglike i raseljenike populacije, ali i iz drugih ugroenih kategorija. Ideja osnivaa je da se, sa osamostaljivanjem Green and Clean-a, vlasnitvo nad firmom prenese i na zaposlene. Trenutno je Grean and Clean malo preduzee u kojem je zaposleno petoro osoba, a svi radnici su pripadnici izbeglike populacije. Profit Bizian grupe se ne rasporeuje osnivaima preduzea nego se usmerava na pokretanje novih poslovnih aktivnosti i dodatno obrazovanje zaposlenih kako bi se unapredile njihove profesionalne kvalifikacije i tako postali konkurentniji na tritu rada. www.greenandclean.rs www.biziangrupa.rs

10

RENIK SOCIJALNOG PREDUZETNITVA

U ovom malom reniku predstavljamo osnovne pojmove socijalne ekonomije Dodata vrednost Poseban ili specijalan doprinos koji je rezultat izvoenja neke aktivnosti. Na primer, socijalna preduzea mogu dodati vrednost kvalitetu javnih usluga ili boljem zadovoljavanju potreba svoje korisnike grupe budui da su dobro upoznata sa problemima svojih korisnika. Takoe, obavljajui svoju primarnu funkciju, socijalna preduzea mogu uticati na poveanje socijalne kohezije u drutvu (to je takoe dodata vrednost). Asset Lock Asset Lock ili zabrana transfera svojine je opti termin koji se odnosi ne sve finansijske odredbe koje osiguravaju da se svojina kompanija usmerenih interesu zajednice (ukljuujui i profit koji proizlazi iz njenih aktivnosti) koristi iskljuivo za dobrobit zajednice. Klauzule od drutvenog znaaja Klauzule koje mogu biti ukljuene u postupak javnih nabavki ili tendera, a koje daju prednost socijalno i ekoloki odgovornim kompanijama ili pak socijalnim preduzeima. Ove klauzule se primenjuju u procesu selekcije i odabira najpovoljnije ponude. Klauzule od drutvenog znaaja su vrlo esto podrane i stratekim dokumentima o razvoju zajednice, a najee se primenjuju u procedurama lokalnih samouprava. Kompanija usmerena interesu zajednice Kompanija usmerena interesu zajednice je novi tip kompanije. Stvorena je radi socijalnih preduzea koja ele da koriste njihove resurse i profit zarad ostvarivanja javnog dobra. Iako je veoma lako osnovati kompaniju usmerenu interesu zajednice, one ipak moraju dokazati da rade u korist zajednice u kojoj deluju. Kompanija usmerena interesu zajednice u obavezi je da podnosi izvetaj nezavisnom regulatornom telu o svom doprinosu zajednici i nainu ukljuivanja interesnih grupa u njihove aktivnosti. Asset lock (zabrana transfera svojine) i izvetavanje o doprinosu zajednici omoguava da ova vrsta kompanije bude idealno sredstvo za organizacije koje ele da se pomaknu ka tritu pruanja javnih usluga. Korporativna drutvena odgovornost Vlade posmatraju korporativnu drutvenu odgovornost kao doprinos poslovnog sektora postizanju ciljeva odrivog razvoja. Sutinski radi se o nainu na koji poslovni sektor uzima u obzir svoj ekonomski, socijalni i ekoloki uticaj prilikom svog delovanja maksimalizovanje profita i minimalizovanje loih posledica. Etika kupovina Etika kupovina je zahtev javnom sektoru da obavlja sopstvene aktivnosti na etiki nain. Sve aktivnosti treba da budu zasnovane na principu podravanja (neposredno ili posredno) osnovnih ljudskih prava ili da aktivnosti imaju najmanji mogui negativni uticaj po okruenje. Javni sektor tako mora da uzme u obzir mesto ponuaa, postupke po kojima su roba i usluge ostvarene, uslove koje ponua nudi svojim radnicima. Slubenici i dobavljai javnog sektora zadueni za nabavke sve vie uzimaju u obzir etika pitanja (pogotovo ekoloka) povezana sa kupovinom robe i usluga. Dobra praksa dovodi postepeno do promene postojeeg procesa javnih nabavki da bi se osiguralo da proces javnih nabavki robe i usluga ne bude povezan sa postupcima zanemarivanja ljudskih prava, nekorektnom trgovinom, zagaenjem, nepotenim i korumpiranim poslovanjem i degradacijom okruenja. Jednakosti ire znaenje jednakosti, obuhvata jednakost bez obzira na rod, rasu, invaliditet, seksualnu orijentaciju. Jednakost se odnosi i na pojedince i grupe koje su suoene sa diskriminatornim ponaanjem na osnovu starosne dobi, jezika i socijalnog porekla, ili ostalih linih atributa, ukljuujui uverenja ili miljenja, kao to je versko uverenje ili politiko miljenje. Sve mogunosti moraju biti jednako dostupne i pristupane svim potencijalnim uesnicima i postojee inicijative ne smeju da imaju negativan uticaj na bilo koju ugroenu grupu. Neprofitno Termin se upotrebljava za opis organizacija koje su osnovane sa ciljem reinvestiranja bilo kojeg novanog vika radi ostvarivanja ciljeva organizacije. Neprofitno se odnosi na motiv osnivanja organizacije, a ne na sposobnost da stvara novanu zaradu. Termin se esto koristi kao sinonim za volonterski rad.

11

Patient Capital - Dugoroni kapital (socijalna ekonomija) Dugoroni kapital je relativno nov koncept u socijalnoj ekonomiji. Tradicionalno povezan sa - equity-type (pravednim ili akcijskim) - investiranjem u okviru privatnog sektora, ovaj termin se u oviru socijalne ekonomije interpretira kao - mezzanine-type finance kao neto izmeu subvencije i zajma. Javno privatno partnerstvo (JPP) Javno-privatno partnerstvo (Public Private Partnership ili P3) predstavlja saradnju dravnog i privatnog sektora u oblasti proizvodnje javnih dobara ili pruanja javnih usluga. Javni sektor je strana koja nudi takvu saradnju i ugovorom definie vrstu i obim poslova koji se prenosi na privatni sektor. Saradnja je najee dugorona, od 20 do 25 godina. Ovakav nain kapitalnog investiranja je nastao kao reenje za rastui nivo javnog duga tokom 70-ih i 80-ih, kada su drave dozvolile privatnom sektoru da ulae u infrastrukturu. Zagovornici ovakvog naina investiranja smatraju da su privatne kompanije esto efikasnije od birokratskih javnih tela dok se kritika zasniva na ideji da privatni sektor ne treba da se proiri u oblasti kao to su kolstvo i zdravstvo, a koje su tradicionalno u nadlenosti drave. Javnosocijalnoprivatno partnerstvo (JSPP) JSPP je razvoj ideje javno-privatnog partnerstva. Drugaije reeno, javno-socijalno-privatno partnerstvo nije samo nastavak ideje javno-privatnog partnerstva, nego preduslov za ostvarivanje javno-privatnog partnerstva usmerenog na: Ostvarivanje i sprovoenje drutvenih ciljeva, namera i zadataka radi koristi zajednice, blagostanja, itd.; Podravanje srednjoronih i dugoronih planova i ciljeva organizacija; Planiranje i pogodnu primenu neophodnih uslova i resursa (npr. finansiranjem) za odrivi razvoj. Socijalno raunovodstvo i revizija Metoda merenja socijalnog i ekolokog uinka organizacije (kroz uporeivanje postignutih rezultata u odnosu na postavljene ciljeve), a uzimajui u obzir stavove svih zainteresovanih grupa. Ova metoda se koristi da bi se utvrdilo kako organizacija ostvaruje svoje ciljeve kao i ostale usluge koje prua. Socijalna revizija podrazumeva i nezavisno proveren izvetaj koji pokazuje koliko je uspena organizacija u ispunjavanju drutvenih ciljeva, vrednosti i obaveza. Cilj postupka je da se pomogne ostvarivanje boljeg uinka.

Drutveno dodata vrednost Drutveno dodata vrednost se odnosi na korist koju privatni sektor ili organizacija ostvaruje u smislu svog drutvenog uinka i uinka na okruenje. Socijalno preduzetnitvo i socijalna preduzea Socijalno preduzetnitvo podrazumeva poslovne poduhvate koji se realizuju na tritu sa jasnim socijalnim ciljem. Socijalna preduzea imaju tri jasna obeleja: imaju jasan socijalni cilj; demokratsku sktrukturu i nisu usmereni prevashodno na sticanje profita ve na ostvarivanje drutvene funkcije. Socijalni preduzetnik Socijalni preduzetnik je osoba koja prepoznaje socijalni problem i koristi inovativne, preduzetnike metode za stvaranje i upravljanje poduhvatom radi drutvene promene. Socijalna kooperativa (zadruga) Cilj socijalne kooperative (zadruge) nije sprovoenje zajednike komercijalne aktivnosti jedino zbog finansijske koristi lanova, to je cilj obine kooperative (zadruge), nego se zajedniki poduhvat, koji obavljaju lanovi kooperative (zadruge), pokree radi drutvene koristi i socijalne integracije ugroenih grupa. Posrednici socijalnog preduzetnitva Organizacije koje rade sa socijalnim preduzeima u nastanku sa namerom da im pomognu da se ostvare kao socijalna preduzea. Socijalna investicija Socijalna investicija se koristi za opisivanje investicije u organizaciju iji cilj nije prevashodno finansijska zarada nego drutveni uinak. Ovo je relativno novi pojam, ali se sve vie vezuje za tip investicije u organizacije koje se postepeno odvajaju od donatorske pomoi ka ekonomskoj samoodrivosti. Pojam se koristi i kao naziv za investicije koje tee ostvarivanju ljudskog ili drutvenog kapitala. Odrivi razvoj Odrivost je nain na koji su ekonomski, socijalni i ekoloki delovi naeg ivota drutveno povezani. Odrivim razvojem se smatra razvoj koji ostvaruje potrebe sadanjosti bez ugroavanja sposobnosti buduih generacija da ostvare njihove budue potrebe.

12

Ugroene kategorije stanovnitva Grupa ljudi koja je socijalno-ekonomski ugroena zbog razliitih drutvenih okolnosti i uroenih ili steenih karakteristika. Volonterske organizacije Organizacije zasnovane na volonterskom radu nisu usmerene na profit, nisu obavezne, autonomne su i vode ih pojedinci koji nisu plaeni. Izvori koji su korienji u definisanju ili preuzimanju termina iz renika: www.emes.net and definitions related to EMES www.socialeconomyscotland.info CESS Magazine

Preporuujemo sledee veb sajtove: www.socialeconomy.eu.org www.ekonomiaspoleczna.pl www.socialeconomyscotland.info www.emes.net www.euricse.eu www.socialenterprise.org.uk

Televizijski prilozi o socijalnoj ekonomiji Socijalno preduzetnitvo 03.05.2010. Prvo ekoloko-socijalno preduzee 01.04.2010. Socijalna preduzea 25.02.2010. Videti na: http://www.mreza.rs/evronet_frejmovi.html

Vie informacija o socijalnom preduzetnitvu moete saznati od lanica Koalicije za promociju socijalnog preduzetnitva: Balkanski fond za lokalne inicijative (BCIF) www.bcif.org Evropski pokret u Srbiji (EPuS) www.emins.org SMART Kolektiv www.smartkolektiv.org Grupa 484 www.grupa484.org.rs Inicijativa za razvoj i saradnju - Srbija (IDC) www.idcserbia.org

Realizaciju projekta Forum socijalnih preduzea omoguila je Unidea UniCredit Fondacija

1