METODE PRIKUPLJANJA PODATAKA

PROCES ISTRAIVANJA IZRADA IZVETAJA O REZULTATIMA

PROJEKTOVANJE

ORGANIZOVANJE

REALIZACIJA

Konceptualizacija

Planiranje istraivanja
Praktine mere organizovanja Izbor uesnika u istraivanju

Prikupljanje podataka
Metode prikupljanja podataka

Paradigmatsko i teorijsko zasnivanje istraivanja Izbor teme istraivanja

Ispitivanje

Istraivaki zadatak

Obuka saradnika

Posmatranje

Idejna skica

Eksperiment

Izrada nacrta naune zamisli Formulacija problema

Studija sluaja

Analiza dokumenata

Predmet istraivanja
Ciljevi istraivanja

Test

Biografska metoda

Hipoteze

Merenje Sreivanje i obrada podataka Ocena i analiza podataka

Nain istraivanja Nauna i drutvena opravdanost

Provera hipoteze

Nauno zakljuivanje

Metode prikupljanja podataka:

- Ispitivanje - Posmatranje - Eksperiment

Operativne metode prikupljanja podataka

- Studija sluaja - Analiza dokumenata - Test - Biografska metoda

Bitni inioci definicije podatak

a) Manifestovanost b) Znaenje koje se moe utvrditi c) Mesto u procesu/sistemu miljenja

ISPITIVANJE
Ispitivanje je metoda prikupljanja empirijskih podataka posredstvom iskaza, prvenstveno usmenih, ali i pisanih, koje daju ispitanici.
Predmet ispitivanja: prolost, sadanjost i budunost, realni dogaaji, ponaanja, zamisli, oseanja SVE Podaci se prikupljaju posredno i do njih se dolazi verbalnom provokacijom, koja izaziva verbalne reakcije. UPITNI ISKAZ upitni smisao PITANJE i sadraj i upitni oblik, kao i upitni smisao

VRSTE ISPITIVANJA
BLAGO NEUTRALNO OTRO Individualno Grupno Kolektivno Usmeno Pismeno Kombinovano

Tehnike ispitivanja - INTERVJU

Intervju je TEHNIKA prikupljanja podataka ispitivanjem putem neposrednog usmenog i linog optenja ispitivaa sa ispitanikom. Superiornost ispitivaa ne sme biti opaena
Ispitanik takoe ima neke oblike nadmonosti: daje pristanak, utie na mesto i vreme, bira sadraj, formu i intonaciju odgovora, kao i celokupnu atmosferu.

Neusmereni intervju slobodni intervju

- osnova za razgovor OPTA PITANJA, orjentaciona, opredeljuju o emu e se razgovarati PODSETNIK za razgovor.
- elastina formulacija - nuno sadri mesta predviena za unoenje odgovora.

Usmereni intervju
- Veoma precizno i svesno razraen instrument i postupak.
- Sloboda izbora sadraja i oblika pitanja, ponaanja ispitivaa je znatno ogranienija. * USMERENI ORJENTACIONI INTERVJU * DIRIGOVANI * RIGOROZNI

 INDIVIDUALNI a) vie ispitivaa u jednom vremenskom nizu b) istovremeno vie ispitivaa ispituje jednog ispitanika
GRUPNI KOLEKTIVNI a) preko spikera b) tim ispitivaa, najmanje 2 lana

Tehnike ispitivanja - ANKETA

Svako ispitivanje na osnovu uzorka.
USMENA ANKETA telefonska, radio, TV PISMENA ANKETA potanska, novinarska, statistika KOMBINOVANA ANKETA prelazni oblik izmeu ankete i intervjua

 Ankete sa FORMALIZOVANIM pismenim upitnikom precizno konstruisan upitnik i precizno definisana pitanja i modaliteti odgovora.

NEFORMALIZOVANE ankete relativno malo pitanja, gde je data samo OSNOVA, a POTKA je izostavljena ili okvirno data.

STRATEGIJE ISPITIVANJA
PSIHOLOKA STRATEGIJA ponaanje ispitivaa usmereno na ruenje psihike barijere, otpora i nelagodnosti.
- nain pribavljanja pristanka ispitanika - poetna pitanja i redosled pitanja radi rasta otvorenosti i iskrenosti - ritam i trajanje ispitivanja - naini provere istinitosti iskaza - prisustvo i uee drugih - oblik i ton pitanja

 LOGIKA STRATEGIJA organizacija sadraja ispitivanja, sadraj pitanja.

* TIP LEVKA od irih, optih ka uim i konkretnijim pitanjima * TIP BATERIJE definisanje jednog osnovnog, centralnog pitanja i oko njega rasporeivanje uih pitanja koja ga objanjavaju * POLIDETERMINISTIKI TIP kombinacija levka i baterije, usmeren na otkrivanje determinanti sadraja iskaza ispitanika

PITANJA
Sastav pitanja: OSNOVA iskaz kojim se ispitiva obraa ispitaniku, pitanje u upitnom obliku POTKA modaliteti moguih odgovora ispitanika GRAFIKI OBLIKOVAN PROSTOR mesto za evidentiranje odgovora

VRSTE PITANJA
SUGESTIVNA PITANJA Navode ispitanika u odreenom smeru i utiu na trajno formiranje stavova kod ispitanika. PROJEKTIVNA PITANJA Iskaz o moguem ponaanju drugih koji su im poznati. HIPOTETIKA PITANJA Varijanta projektivnih, trai se od ispitanika da zamisli jednu situaciju i da saopti kako bi se u njoj ponaao

Primena ispitivanja u politikolokim istraivanjima

Metode i tehnike treba usaglaavati sa prirodom pojave Direktno ispitivanje samo na odreenom prostoru i u odreeno vreme, meu odreenom populacijom i u odreenoj situaciji. Blago ispitivanje Orjentacioni intervju Polideterministiki tip Kontrolna pitanja Konativna komponenta

POSMATRANJE
Metod naunog prikupljanja podataka neposrednim ulnim opaanjima manifestacije pojave. Nije mogue u potpunosti izostaviti subjektivnu komponentu, jer posmatra opaenom daje odreeno znaenje i smisao. PREDMET POSMATRANJA: a) spoljni predmeti i pojave b) sam posmatra introspekcija SVE POJAVE IJE SE SPOLJANJE MANIFESTACIJE MOGU ULNO OPAZITI SAMO AKTUELNE POJAVE ZA VREME NJIHOVOG TRAJANJA.

 Osnovna prednost: neposredno dolazimo do originalni, autentinih podataka bez protoka vremena i prenosilaca podataka koji bi mogli da ih deformiu. NE MOGU se posmatrati prole pojave, a javljaju se tekoe kod posmatranja unutranjih psihikih pojava, vrednosti, stavova, kao i kod istraivanjadugotrajnih, iroko rasprostranjenih, masovnih i veoma sloenih pojava.

Tekoe i ogranienosti posmatranja

1) Ogranienost opaajnog polja posmatraa 2) Podreenost posmatranja spontanom ritmu dogaaja 3) Sloenost pojava i istovremenost manifestacija pojave 4) Nepravilnost, neujednaenost pravilnsoti odigravanja pojave 5) Teorijski i meotdoloki nedostaci

Najpovoljniji predmet istraivanja: - male drutvene grupe - procesi odluivanja - proces rada, organizacija i podela rada

Klasifikovanje tehnika posmatranja

Prema kriterijumu instrumenata koji se koriste: a) Posmatranje bez korienja tehnikih pomagala b) Posmatranje sa korienjem tehnikih pomagala c) Posmatranje sa intenzivnim korienjem tehnikih pomagala
Prema kriterijumu postupaka: a) NEPOSREDNOST: 1) neposredno 2) posredno

b)

UEE 1) Posmatranje s uesvovanjem 2) Posmatranje s prisustvovanjem 3) Posmatranje bez prisustvovanja

Neposredno posmatranje
Ono u kome istraiva neposredno ulno uspostavlja odnos sa stvarnim injenicama. a) Posmatranje bez uestvovanja b) Posmatranje sa uestvovanjem

1) POTPUN UESNIK 2) UESNIK POSMATRA 3) POSMATRA UESNIK 4) IST POSMATRA 5) NAUNI POSMATRA

EKSPERIMENT
Nain prikupljanja podataka neposrednim ulnim opaanjem, korienjem pomonih tehnikih sredstava ili bez njih. Uslovi se vetaki izazivaju i kontroliu. Mogunost upotrebe eksperimenta: - priroda pojave i predmeta istraivanja - razvijenost teorije i metodologije - etiki momenat AKTUELNE i BUDUE mikropojave

VRSTE EKSPERIMENATA
PRAVI Laboratorijski eksperiment Eksperiment u prirodnim uslovima KVAZIEKSPERIMENTI Prirodni eksperiment Ex post facto eksperiment Simulacija (modalni eksperiment)

 LABORATORIJSKI EKSPERIMENT - Najtee primenljiv u politikim naukama - Male grupe, karakteristinih obeleja (vosjka, policija, lanovi organizacije i sl.) EKSPERIMENT U PRIRODNIM USLOVIMA - eksperimentalna i kontrolna grupa - Zakljuak: da su razlike u ponaanju nastale pod uticajem eksperimentalnog inioca.

 PRIRODNI EKSPERIMENT - Uporedno istraivanje istovrsnih obeleja pod dejstvom razliitih inilaca. EX POST FACTO EKSPERIMENT - Rekonstrukcija na osnovu raspoloivih podataka, statistikom metodom. SIMULACIONI (MODALNI) EKSPERIMENT - Praktina provera idealnog ili realnog modela.

inioci eksperimenta
Eksperimentator
Eksperimentalni inilac

Eksperimentalni subjekt
Kontrolna grupa

Uslovi eksperimenta

Faze eksperimenta
a) Predeksperimentalna pripremna faza b) Eksperimentalna u toku koje se eksperiment realizuje c) Posteksperimentalna obrada podataka, priprema izvetaja i koridenje dobijenih rezultata