POLITIKA KOMUNIKACIJA

na Internetu

Krunoslav Vidi Marko Rakar Milo aji

POLITIKA KOMUNIKACIJA NA INTERNETU

Sadraj
Uvod ........................................................................................................................ 4 O Internetu ............................................................................................................. 6
Promena filozofije komunikacije..........................................................................................8 Web 2.0 .................................................................................................................................10 Party - urka - zabava ..........................................................................................................11 Bonton na mreama ............................................................................................................12

Politike kampanje na webu ................................................................................. 14

Internet u kampanji ............................................................................................................15 Kratka uputstva kako pristupiti politikoj komunikaciji na webu ................................. 17 Smernice za ulazak u svet drutvenih mrea i novih medija ..........................................20

Budite informisani! .............................................................................................. 24

RSS i Google Reader ............................................................................................................25 Google Alerts .......................................................................................................................28

Pozicioniranje na Internetu ................................................................................. 30

Drutveni mediji - Okrenimo se ljudima............................................................. 34

Deljenje sadraja ..................................................................................................................39 Moj sadraj ...........................................................................................................................39 Znaenje drutvenih mrea ................................................................................................54

Oglaavanje na Internetu ..................................................................................... 56

Google AdWords ..................................................................................................................57 Facebook oglaavanje ..........................................................................................................58

Primeri iz prakse................................................................................................... 60 Zakljuak ............................................................................................................... 64 Renik pojmova..................................................................................................... 66 Korisni linkovi ...................................................................................................... 68 O autorima ............................................................................................................ 70
Krunoslav Vidi ...................................................................................................................71 Marko Rakar ........................................................................................................................72 Milo aji............................................................................................................................73

Uvod
Izbori se ne dobijaju, izbori se uzimaju
Jacques Sgula Le vertige des urnes (Izborna vrtoglavica)

Kada bi me danas neko pitao bez kog medija ne bih mogao da zamislim svoj ivot, to bi sigurno bio Internet. Internet je mnogo toga promenio u mom ivotu. Poeo sam da ga koristim, kao i Kruno, jo davne 1996/97., dodue koristei prvo oev e-mail nalog, a kasnije i svoj prvi Yahoo. Marko je u tome mnogo napredniji, jer je prvi e-mail nalog imao jo krajem 80-ih godina prolog veka, a aktivno koristi Internet od 1994. godine. Aktivnim ueem u komunikaciji sa drugima na Internetu poinjem da se bavim za vreme bombardovanja 99., kada sam imao puno vremena. Tada sam, kao i mnogi koji su imali pristup Internetu, provodio mnogo vremena traei informacije, surfujui i diskutujui. Posle toga su usledile online aktivnosti u OTPOR-u, zatim aktivan rad u Centru modernih vetina... Od tada je komunikacija putem Interneta za mene svakodnevica. Svemu tome dodatni zamajac dao je svojim predavanjem Vuk osi na PROACTIVE konferenciji u maju 2009. godine. Iako jo od 2007. koristim Facebook tek tada spoznajem snagu Interneta i drutvenih mrea, puteve kojima se ovaj svet kree i poinjem aktivno da budem prisutan na drutvenim mreama evaneliui sve oko sebe. Pored Vuka veliku podrku mi je uvek davala i Dragana ermanovi. Centar modernih vetina je, u saradnji sa Fondacijom Fridrih Ebert, u maju 2010. organizovao prvu i do sada jedinu konferenciju u Srbiji koja se bavila politikom komunikacijom na Internetu Politika kampanja na Internetu nov put do biraa. Tada su i Marko i Kruno bili deo tima koji nas je uio o tome ta i kako treba raditi da bi se postigli rezultati. U junu 2011. pokrenuli smo i na novi web sajt na kom emo pokuati u praksi da isprobamo sve ono to smo u teoriji nauili. Takoe, organizovali smo niz obuka u saradnji sa Westminster fondacijom za demokratiju i Labour party, a kao njihov nastavak pripremili smo ovaj prirunik. On treba, prvenstveno, da pomogne uesnicima i uesnicama naih seminara, ali i svima drugima koji su zainteresovani, da informacije koje su uli proire, utvrde i upotrebe. Brojni seminari, koje smo organizovali u svim delovima Srbije, su samo kap u moru trenutnih potreba. Zato e ova knjiica biti dostupna svima koji planiraju da se otisnu i uspeno zaplove vodama politike komunikacije na Internetu. S obzirom na to da govorimo o Internetu, ovu knjiicu neemo tampati, ve e ona biti dostupna jedino na naem web sajtu. Promoviui zatitu ivotne sredine i uvajui drvee, pozivamo Vas da je ne tampate, ukoliko to ba nije neophodno. Trudiemo se da je vremenom dopunjavamo tako da bude uvek aktuelna. I za kraj, verujui u istinsku ravnopravnost, a znajui da usklaivanje gramatike norme sa rodnom osetljivou jezika nije uvek jednostavno, molim Vas da i tamo gde to nije leksiki istaknuto, uvaite objanjenje da se sve u ovom priruniku, bez diskriminacije, odnosi na oba pola. Hvala svima koji su do sada proitali i pohvalili ovaj prirunik tokom njegovog nastajanja i pomogli nam svojim predlozima i savetima da on bude bolji i korisniji. Sreno Vam bilo u kampanji. Izbori se ne dobijaju, izbori se uzimaju! Milo aji Predsednik UO Centra modernih vetina

O Internetu
Na Internetu u prvom planu nije tehnologija, ve LJUDI!
Dej Konrad Leviston

Razvojem informacionih tehnologija, ostvareni su osnovni preduslovi za masovnu upotrebu Interneta. Zahvaljujui sve brem tempu ivota i tehnolokom razvoju, Internet servisi irom sveta stiu sve vei broj pristalica i aktivnih korisnika. Internet je tako postao izuzetno znaajan medij i istovremeno novi kanal za komunikaciju. Samim tim on postaje sastavni deo moderne politike komunikacije. S obzirom na to da je POLITIKA = KOMUNIKACIJA, za sve nas u politikim strankama je vano da prepoznamo ulogu koju Internet ima danas, kao i ulogu koju e imati u budunosti. Dananji svet se menja, ljudi se menjaju, nain razmiljanja se menja. Poslednjih desetak godina broj korisnika Interneta belei ogroman rast. Dragana ermanovi davno ree da je u pitanju ireverzibilan proces i da broj ljudi na Internetu nikada nee biti manji, ve svakim danom sve vei i vei. Korisnici Interneta danas svoja interesovanja na Internetu usmeravaju na traenje i publikovanje sadraja (eng. content). Svojom masovnou i naprednim tehnolokim mogunostima Internet postaje najdemokratskiji medij. Upravo iz ovih razloga, korienje Interneta i drutvenih mrea e biti sve znaajnije kako u unutarstranakoj komunikaciji tako i u naoj komunikaciji sa biraima. Drutveni mediji predstavljaju jedan od kanala online komunikacije, a injenica je i to da transformiu nain uspostavljanja odnosa i komunikacije kako na Internetu tako i u celokupnom drutvu. Oni su trenutno najbre rastui fenomen i predstavljaju potpunu revoluciju u procesu distribuiranja poruka. Korisnici Interneta danas mogu razmenjivati iskustva, miljenja, fotografije, video materijale i druge multimedijalne sadraje u vezi sa svojim linim ivotima, ali i u vezi sa organizacijama, pojedincima, politikama i idejama koje se tiu njihovih ivota. Ta vrsta globalne razmene (interakcije) otvara bezbroj kanala meu samim korisnicima Interneta. Ona stavlja politike partije i politiare u fokus nebrojenih konverzacija. Kljuna promena je u tome to je akcenat komunikacije na pojedincu, tj. danas svako moe poslati informaciju, kandidovati temu i okupiti sledbenike i istomiljenike. Ljudi ele uee, a ne propagandu. Internet i Web ljudi esto smatraju sinonimima, to nije tano. To su dve odvojene, ali ipak povezane stvari. Internet je ogromna mrea povezanih raunara, u stvari mrena infrastruktura. Ona globalno povezuje milijarde raunara formirajui mreu u kojoj svaki raunar moe komunicirati sa bilo kojim drugim raunarom sve dok su oba povezana na Internet. Krae reeno, radi se o tehnologiji povezivanja. The World Wide Web ili samo Web je sistem pristupa informacijama Interneta kao medija. To je sistem za deljenje informacija izgraen na Internetu. Web koristi HTTP protokol za prenos podataka koji je jedan od jezika Interneta. Da bi pristupio Web stranama on koristi browser, kao to su Internet Explorer, Firefox, Googler Chrome i dr. Teko je govoriti o podacima, jer se oni svake sekunde menjaju. Trenutno Intrenet koristi oko 2,1 milijardu ljudi. Samo pre sto godina cena slanja deset rei sa jednog na drugi kraj sveta bila je ekvivalentna sadanjih 50$. Da bismo razumeli promene koje su se desile naveu neke podatke. Radiju je npr. trebalo 38 godina da dostigne 50 miliona korisnika, televiziji je za isti broj bilo potrebno 13 godina, Internet je 50 miliona korisnika dobio za 4 godine, a Facebook je 100 miliona korisnika dobio za samo 9 meseci. Podaci za Srbiju su nepotpuni i verujemo da e nakon predstojeeg popisa oni biti precizniji. Do sada dostupna istraivanja govore da 47% stanovnitva Srbije starijeg od 18 godina redovno ili povremeno pristupa Internetu. Od njih ak 67% ima Facebook nalog, a vie od 75% redovno gleda

POLITIKA KOMUNIKACIJA NA INTERNETU

Youtube. Veina korisnika Interneta je mlaa, obrazovanija, urbanija i sa veim linim dohotkom od srpskog proseka. Govorei na naim seminarima o korienju Interneta u politikim kampanjama, mnogi su nam rekli kako Internet nije niti moe biti odluujui alat ili komunikacijsko sredstvo za dobijanje izbora, no nismo sasvim sigurni da je tako neto u potpunosti tano. U sluaju lokalnih ili parlamentarnih izbora, esto se dogodi da jedna stranka izgubi svoju poziciju za par stotina ili moda ak desetina glasova. Pre nekoliko godina rezultat predsednikih izbora u Sloveniji odluilo je svega 20.000 glasova. Setite se da je Boris Tadi pobedio za neto vie od 100.000 glasova. Internet moda jo uvek nije primarno mesto gde se borimo za rezultat na izborima, ali totalno je pogreno rei da on nije bitan, ili da niste mogli putem kvalitetne kampanje (a ona ne mora biti skupa) prikupiti nekoliko stotina ili hiljada glasova koliko je potrebno da upravo vaa stranka izbije na prvo mesto. Internet je u nae ivote uao devedesetih godina prolog veka i sa svakom novom godinom imamo desetine hiljada novih biraa koji ne poznaju ivot bez Interneta i koji ga koriste kao primarni ili izuzetno bitan kanal informisanja. Po istraivanju Pew Research-a, Internet je jo 2008. godine Primeri i istraivanja koja preuzeo primat za informisanje od dnevnih novina, a do navodimo nisu iz Srbije, 2010. godine i radiju. Za pretpostaviti je kako se razvojem ali bilo bi jako pogreno irokopojasnog (eng. broadband) Interneta, olakanom misliti da mehanizmi koji utiu dostupnou video sadraja taj uticaj poslednjih godina na svetske korisnike Interneta samo poveao. Prilikom voenja bilo koje kampanje, nisu primenjivi i u Srbiji, broj neophodno je pretpostaviti kako je ama ba svaki Internet korisnika u ukupnoj potencijalni bira mlai od 35 godina redovni korisnik populaciji moda je manji, kao Interneta, i kako mu je Internet preferirana metoda i broj korisnika irokopojasnog komunikacije*. Interneta, ali navike korisnika Da se razumemo odmah na poetku, izbore koji su pred su iste ili vrlo sline, a u svakom nama nijedna stranka nee dobiti samo komunikacijom sluaju uporedive. na Internetu ali bez nje e ih sigurno izgubiti.

Promena filozofije komunikacije

Internet menja svet. Internet menja svet izuzetno velikom brzinom i to na nain na koji svet do sada nije bio menjan i odjednom se cela paradigma meusobne komunikacije menja. U svim dosadanjim situacijama, poevi od tamparske maine, preko radija sve do televizije, kao i svih izvedenica tih tehnologija - temeljni princip je uvek bio identian; komunikacija od jednoga prema mnogima. Jedan autor je napisao knjigu i namenio je svojoj publici, jedan radijski novinar se obraa svojoj jutarnjoj publici, jedan TV spiker se obraa naciji u veernjim vestima. Do sada smo uvek bili u situaciji jedan prema mnogima, nezavisno od toga to u biblioteci ima mesta za hiljade knjiga, na kiosku je stotine asopisa, na naem radio prijemniku imamo nekoliko desetina radio stanica ili na naem TV prijemniku nekoliko nacionalnih TV stanica i bezbroj komercijalnih. Jedan prema mnogima!

Ako ste sami hteli da poaljete poruku, morali ste se i sami potruditi da napiete knjigu, lanak, budete gost u TV ili radio emisiji, a da bi u tome uspeli morali ste poznavati ili nekako doi do novinara, te zainteresovati urednike i sve one koji upravljaju ili odluuju ija e se imena pojaviti u njihovim novinama, radio ili TV etru. Do sada su se i politike stranke u kampanjama biraima najee obraale putem masovnih medija. To je bila era koju emo zvati erom emitovanja (eng. broadcasting). Televizija je u to vreme bila glavni mediji i imala je veliku mo. Bila je najbra, imala je brojnu publiku i mogunost plasiranja informacija praenih slikom, ali po principu jedan prema mnogima. Uz finansijsku mo i mo kontrole informacija, televizija je u eri emitovanja bila jako moan medij. U kampanjama 2007. i 2008. stranke su snimale svoje skupove i emitovale ih na nacionalnim i lokalnim televizijama, skupo plaajui svaku sekundu. Tada su ljudi zadueni za komunikaciju bili u prilici da kontroliu slanje svojih poruka i tehnikama odnosa s javnou su uticali na sadraj koji e mediji preneti biraima. Internet je sve promenio naglavake. Njegova temeljna karakteristika je da je dvosmeran - poput telefona, ali ovoga puta razgovor moete zapoeti s hiljadama drugih ljudi sasvim sami, bez pomoi velikih medijskih kua, novinara ili urednika (uvara kapija, eng. gate keeper) koji vas guraju u fokus javnosti. ivimo u vremenu kada se informacije prenose u realnom vremenu (eng. real time). Pojavom drutvenih medija Internet preuzima primat od TV i postaje najbri medij. Za razliku od konvencionalnih medija koji su po svojoj hijerarhiji izrazito vertikalni (dakle tamo gde nekolicina emituje poruku prema mnogima, i bez preterane dvosmerne komunikacije), Internet je u celini horizontalan i razlika izmeu dve Internet stranice je samo jedan jedini klik. Finansije i skupa tehnika vie ne predstavljaju mo, dovoljan nam je malo bolji mobilni telefon i mi imamo mogunost da poaljemo informaciju na globalnom nivou. Razlika na Internetu, ako izuzmemo koliinu novca koja je na raspolaganju, izmeu megakompanija poput Microsofta, CocaCole i Vas je vrlo malena, svega jedan jedini klik. I vi i oni se za svoju publiku borite sadrajem, a budui da je odabir sadraja na Internetu beskonano veliki, anse su svima podjednake, bez obzira na to koliku finansijsku podrku imate. Informacije su oko nas i svakome su na dohvat ruke. Televizija sve to vie ne moe da pokrije. U eri konverzacije (eng. coversation), ni finansije ni tehnika ni informacija ne predstavljaju mo. Ono to je jedino mono to je PODELJENA informacija. Sada korisnici Interneta imaju servis (web lokaciju) gde u kratkom vremenskom periodu mogu da podele vrednu, zanimljivu, korisnu... informaciju. To znai da svako moe proslediti informaciju, a njen znaaj i uticaj odreuju sami korisnici. Mediji su izgubili ulogu posrednika, a Internet je promenio pravila. Iz ere emitovanja preli smo u eru konverzacije. Ljudi sada imaju prostor (web lokaciju) gde mogu da diskutuju o razliitim temama, politikama, odlukama, ponaanju... u svakom trenutku i u realnom vremenu. Ono to moramo razumeti je da su na Internetu ljudi od krvi i mesa koji tu nisu (samo) radi zabave ve da tu trae reenja svojih problema i ele da dobiju koristan sadraj u pravom trenutku ba onda kada im treba. Takoe, moramo da shvatimo da Internet nije televizija. U eri konverzacije mi se ne reklamiramo, ve gradimo odnos sa svojim biraima. Prua nam se mogunost da direktno komuniciramo sa njima nudei im pravovremene istinite informacije i podsticaj za dvosmernu komunikaciju. Miloje Sekuli zna da kae Moete da se ne bavite Internetom ali se on ve bavi

10

POLITIKA KOMUNIKACIJA NA INTERNETU

vama!. Zato politiari MORAJU biti prisutni i aktivni na Internetu. Jedino na taj nain oni mogu preduprediti govorkanja i traeve pravovremenim informacijama i kroz dijalog graditi iskren odnos sa svojim biraima. Kao to vidimo Internet iz korena menja nain na koji komuniciramo, a tehnologija koja je postala jeftina i lako dostupna omoguava svakome da se ravnopravno bori s protivkandidatima pod jednakim uslovima. Klju uspeha nije vie posedovanje ogromne infrastrukture ili finansijske podrke, nego originalne ideje i kvalitetnog sadraja.

11

Web 2.0

Internet je nedvosmisleno postao jedan od najvanijih pojmova u naem svakodnevnom ivotu. Odavno je prevaziao to da se smatra zabavom nekolicine i postao neto bez ega ne moemo da zamislimo dananji svet. Danas je veina medija, ukljuujui novine, asopise, TV, radio, zabavu, muziku, prisutna na Internetu. Moderna komunikacija se u potpunosti oslanja na Internet kroz servise kao to su mail, et, telefoniranje, razmena dokumenata i dr. Danas kada se diskutuje o razvoju Interneta, esto se koristi pojam WEB 2.0. Najee se ovaj termin povezuje sa web aplikacijama koje omoguavju i podstiu interakciju i deljenje informacija meu korisnicima Interneta. WEB 2.0 predstavlja koncept gde korisnici sami uestvuju u kreiranju i publikovanju sadraja. Termin nas upuuje na drugu generaciju Interneta koja umesto gomile serviranih podataka (jednosmeran protok informacija koji je bio slian TV-u) podrazumeva interaktivnu dvosmernu komunikaciju izmeu korisnika, ime korisnici Interneta od pasivnih postaju aktivni uesnici u dijalogu. Ovaj termin se prvi put pojavljuje 1999., a poinje da se koristi od 2003. godine. Od 2005. do danas upotrebom WEB 2.0 tehnologije razvili su se jedinstveni servisi i alati za komunikaciju na Internetu. Zovemo ih drutveni mediji, koji u svojoj sutini zadovoljavaju upravo ovaj (socijalno/ drutveni) aspekt svakog pojedinca. Zato danas ljudi oekuju od organizacija interakciju i dvosmernu komunikaciju, ne samo puko informisanje (emitovanje) i upravo to WEB 2.0 omoguava. Svako ima slobodan izbor da se povee ili sarauje sa drugima, kreira i publikuje sadraj. Kao primere novog pristupa Internetu moemo navesti drutvene mree, blogove , servise za distribuciju video materijala...

12

POLITIKA KOMUNIKACIJA NA INTERNETU

Party - urka - zabava

Kada razmiljate o svom prisustvu na drutvenim mreama uvek ih zamislite kao globalni koktel. Razmislite o vaoj ulozi na tom koktel partiju? I u offline ivotu kada uemo na neki party obino prvo pogledom traimo poznata lica. Zatim se upoznajemo sa prostorom. Vane informacije su nam: gde se slui pie? ko puta muziku? gde se nalazi hrana? gde je WC, friider u kojoj su prostoriji ljudi? Zatim emo stajati i askati sa poznatima, predstaviti drugima ljude koje poznajemo, upoznavati se, sluati ta drugi priaju. Gledaemo i ko su oni oko kojih se okupljaju, ko je solo, a ko u paru. Sigurno neete doi i uzeti megafon i govoriti ljudima na sav glas Ja sam stigao, ja sam politiar. Doite da vam ispriam ta mi planiramo. Mi smo najbolji Kada askamo, to obino radimo o obinim temema kao to su vreme, fudbal, traevi, interesantne vesti, gde na odmor, gde se dobro jede... posle nekog vremena poinjemo da pokreemo ozbiljnije teme, priamo prie, aktivnije se ukljuujemo u razgovor, diskutujemo. Mnogo kasnije ili posle nekoliko okupljanja mi postajemo oni oko kojih se ljudi okupljaju. Isto tako bi trebalo da se ponaamo i na drutvenim mreama. Zato nikada ne preskaite stepenice!

Bonton na mreama

Kao i u obinom ivotu, i na Internetu postoje standardi ponaanja (bonton) koje moramo poznavati da bismo bili pristojni. Svaka drutvena mrea ima svoja specifina pravila koja ete prisustvom na njima nauiti, ali ovde emo navesti neka osnovna, a za sve mree zajednika pravila, koja vam mogu biti od koristi. Kao i u offline ivotu uvek se predstavite nepoznatima. Ako ste na va profil stavili svoj nadimak (eng. nick) obavezno napiite i vae puno ime i prezime u polja gde se to trai. Ne budite lenji, popunite polja za biografiju i ostale osnovne podatke o sebi. Ljudi ele da vas upoznaju, ko ste i ta ste. Uvek delite ono to imate: informacije, znanje,

13

kontakte, dokumenta Kada se ukljuujete u razgovor drugih ljudi inite to pristojno, tako da ih ne prekinete. U tim situacijama nikako nemojte prebaciti razgovor na sebe ili krenuti sa nekom novom temom. To korisnici Interneta ne oprataju. Strpite se, saekajte pa onda recite ta imate. Ne nameite se. Nikada nemojte priati samo o sebi i temama koje su vama bitne. Ne hvalite se. Zaboravite prideve koji poinju sa naj..., kao i rei kao to su lider, inovativan, moderan.... Ljudi nisu tu da sluaju predavanja. Oni trae autentinost, a ne ponavljanje. Priupitajte druge za zdravlje, pomozite kada se trai U komunikaciji na Internetu sve se zasniva na sadraju. Znajte da na drutvenim mreama uvek ima pametnijih i strastvenijih. Ne uputajte se u beskrajna prepucavanja. Kaite argumentovano ono ta imate i tu stanite. Kada pogreite izvinite se. Nije teko biti fin. Setite se Konfuija: ovek koji je napravio greku i ne ispravi je, pravi drugu greku. esto ujemo ljude kako se ale da im je privatnost ugroena upotrebom Interneta. Nauite da uvate svoje podatke, ali znajte da vie nema skrivanja. Vi ste kao lanovi politike stranke izabrali da budete u javnosti i da radite za tu istu javnost. Vodite rauna o imidu (slici) nemojte postavljati slike, informacije, video materijale koji nisu za iru upotrebu i koji vas mogu kompromitovati. Nemojte se predstavljati drugaije od onoga to ste, ta znate i u ta verujete. Budite autentini. Moramo raditi onako kao to govorimo. Nema laganja. Sve se lako da proveriti. Svet e otvoren i danas lako moemo (pro)nai informacije koje nam trebaju. Stoga postoji veliki rizik da ljudi otkriju da ste laov. Na Internetu sve ostaje, tako da pazite ta piete i kako se predstavljate. Budite ono to jeste i biete sjajni.

Politike kampanje na webu

Definii poruku Odaberi kanale kojima e je slati Kreni u realizaciju

15

Sredinom druge polovine prolog veka, Joseph Napolitan, ovek koji je skovao pojam politiki savetnik u knjizi The Election Game and How to Win It (Izborna igra i kako u njoj pobediti) napisao je osnovnu formulu politikih kampanja 1. 2. 3. Definii poruku CILJ Odaberi kanale kojima e je slati STRATEGIJA Kreni u realizaciju TAKTIKA

Pojanjeno, to bi zvualo ovako: Odlui ta eli da bira osea ili kako da reaguje, definii ta mora da uradi kako bi u njemu pobudio oseanja koja eli ili kako da reaguje na nain na koji eli i uini to. Kao to se vidi iz prethodno iznetog, politike kampanje su, s jedne strane, jednostavne i samorazumljive, a s druge strane, komplikovane i vie nego zbunjujue. To posebno vai za posmatrae sa strane koji nisu upueni u tajne politike igre u kojoj pobednik uzima sve, a poraeni, ako preivi, ima prilku za novi pokuaj penjanja na vrh, uglavnom, tek za etiri godine. Francuski marketinki mag Jacques Sgula u knjizi Le vertige des urnes (Izborna vrtoglavica) kae da se izbori uzimaju, odnosno da se vlast na izborima osvaja, a ne dobija na poklon, ne pada ko zrela kruka u krilo. U skladu s tim, politikoj igri koja, u redovnim okolnostima, kulminira svake etiri godine na dan izbora, treba pristupiti studiozno, s dovoljno vremena za pripremu i sa adekvatnim resursima da se postigne eljeni rezultat. Uz sve to, kao to pie gore, treba precizno definisati cilj (Pobeda na izborima nije dobro definisan cilj. Osvajanje 950 000 glasova, uz izlaznost od 60%, ime u parlamentu osiguravamo poziciju najjae stranke sa 65 mandata i priliku da prvi pokuamo sastaviti Vladu je puno bolja definicija cilja.), odabrati adekvatnu strategiju (elimo da privuemo barem polovinu neodlunih biraa i da usisamo birae svih stranaka levo od centra.) i izabrati najbolje taktike, odnosno alate za njenu realizaciju (Mladi i urbani Internet, srednje godine Internet i elektronski mediji, penzioneri i ruralni birai televizija i novine. Ovo je prilino gruba segmentacija, ilustracije radi.). U nastavku teksta, najveim delom emo se, na teoretskoj osnovi, baviti osmiljavanjem strategije i odabirom najboljih taktika za politike kampanje na webu. Za pretpostaviti je da e neko, na najviem nivou politike stranke ili inicijative, definisati cilj i generalnu strategiju kampanje. Web kampanje, na naim prostorima, jo uvek se doivljavaju kao neto sporedno, vie ili manje, zabava za mlau ekipu ili instant reenje u nedostatku sredstava ili vremena. Na vama je da se izborite za poziciju da uestvujete u izradi svih elemenata kampanje, da vas pitaju i ukljuuju u odluivanje i da, od samog poetka, web kampanja bude integralni deo izborne kampanje.

Internet u kampanji

Internet svima kandidatima, politikim strankama, organizacijama civilnog drutva, interesnim organizacijama, lobijima, korporativnim interesima i obinim graanima otvara podjednake mogunosti da javno komuniciraju i da iznose svoje miljenje, zastupaju svoje stavove ili napadaju protivnike. Internet je moan alat za promenu politikog okvira, za uticaj na rezultate izbora i na promenu smera debate u javnom diskursu.

16

POLITIKA KOMUNIKACIJA NA INTERNETU

Treba imati na umu da se stvari na webu razvijaju jako brzo i da neke stvari koje su prolazile na ranijim izborima, na sledeim izborima 6 meseci, godinu ili dve godine kasnije, ve su zastarele i niko ih vie ne koristi. Tehnika i tehnologije se konstantno unapreuju i potrebno ih je pratiti kako nas politiki protivnici ne bi neim iznenadili i ostvarili prednost dovoljnu da odnesu prevagu u politikom nadmetanju na Internetu. Pokreui politiku kampanju na Internetu, treba na pameti imati ta je Internet i po kojim zakonitostima, ako uopte o zakonitostima moemo govoriti, deluje. Zakonitosti Interneta JEDNOSTAVNOST Svako s pristupom Internetu moe sloiti i podii web stranicu ili, uz pomo jednostavnih i besplatnih servisa, pokrenuti e-mail kampanju. Samo su dva ograniavajua elementa, odnosno prepreke koje se upornou mogu preskoiti, a to su znanje i vreme. Naravno, ako ste dubljeg depa ili su vam na raspolaganje stavljena pristojna finansijska sredstva, moete mnogo vie da uradite, ali Internet je jedinstven meu komunikacijskim medijima po tome to omoguuje svima, od graana, preko interesnih grupa, do velikih korporacija, da, pod jednakim uslovima, budu prisutni, vidljivi i da zastupaju svoje stavove. Mala grupa odlunih i upornih ljudi naoruanih potrebnim znanjem, moe u online svetu izgledati i boriti se kao velika korporacija s hiljadama zaposlenih i milijardama na raunima. A i obrnuto, kad se neka globalna inicijativa ili korporacija predstavlja kao ekipa iz komiluka. Ili kad politika opcija stvori utisak da je neku inicijativu pokrenula nezavisna organizacija civilnog drutva. BRZINA Ovo se, pre svega, odnosi na brzinu reakcije. Pojedinac ili organizacija moe, recimo, u jutarnjim satima da proui neki predlog zakona ili samo njegov deo i do podne na svom sajtu ve postavi tekst i komentare kojima estoko kritikuje zakonodavnu inicijativu. Istovremeno, moe generisati hiljade e-mailova kojima e zasuti zastupnike/poslanike te medije, odnosno novinare i/ili blogere i podstai ih da piu o temi koja je njemu ili nekoj organizaciji vana. Istu stvari mogu uiniti i zagovornici tog zakonskog predloga. S tim da je za postizanje relevantnosti i kredibiliteta na webu potrebno vreme kako mailovi poslati novinarima i blogerima ne bi zavrili u kanti. DOMET Internet je, zaista, svet pretvorio u globalno selo. O tome vam, moda, najbolje govore neverovatne koliine spama u kojima vam advokat iz Nigerije nudi pomo oko nasledstva pokojnog roaka za kog nikada niste uli, nude vam se jeftini lekovi koji podstiu izdrljivost, duinu i vrstinu ili moete, vrlo povoljno, kupiti parfeme, naoare i satove. irina i daljina dometa omoguuju blogerima i tviteraima da se, i bez megafona (klasinih medija), jako daleko uju. U irem smislu, domet Interneta svima nama omoguuje pristup onome do ega nam je stalo, ta nas zanima i ime elimo da se bavimo, nezavisno od toga gde ivimo. Ova mogunost da se okupljamo oko neke teme ili problema, pomae kampanjama da dosegnu ljude do kojih se inae ne bi moglo doi. Osim toga, na taj nain se poveava mogunost odgovora na poslate poruke jer je u njihovom sreditu tema, recimo previsoke kamate na stambene kredite, a ne mesto stanovanja. U tom procesu, web omoguuje povezivanje kampanje i aktivista s ratrkanim pristalicama ili biraima koje u stvarnom, fizikom svetu nikada ne bi dosegnuli. INTERKONEKCIJE Osnovna tehnoloka karakteristika i jedna od najvanijih odrednica weba je povezivanje. Od samih poetaka, od kad je prva web stranica zasvetlela na kompjuterskom

17

monitoru u prvom web pretreivau pre gotovo 20 godina, tako je i danas najvaniji element uspeha poslednje generacije web alata (Facebook, Twitter, blogovi, YouTube i ostatak tzv. web 2.0 tehnologije) je da se oslanjaju na ljudsku elju za stvaranjem veza koje njih same ine jaima. Na webu, veze izmeu ideja poveavaju vrednost sadraja koji iz njih proizlazi ba kao to veze izmeu ljudi stvaraju mreu odnosa koja poboljava na ivot. To je klasian primer rezultata mree/weba (pela, sama za sebe, je gotovo beskorisna, nekoliko pela okupljene oko matice ine poetak roja, a tek nekoliko stotina hiljada pela ine roj ili konicu koja proizvodi jednu od najzdravijih namirnica med). Povezanost na raznim nivoima i na razliite naine koju omoguuje Internet, ini sr politike kampanje na webu: vaa web stranica vam pomae da napravite bazu e-mailova, e-mailovi omoguuju direktnu komunikaciju sa zainteresovanim korisnicima koji mogu biti uesnici ili publika tvog zabavnog i smenog, ali ozbiljnog video snimka (klip), koji se iri Internetom i usmerava posetioce na tvoju stranicu, koja nastavlja prikupljanje e-mailova, iji vam broj pomae da privuete ili zadrite donatore, koji finansiraju web stranicu i vae Facebook oglaavanje. Neka vrsta perpetuum mobile.

Kratka uputstva kako pristupiti politikoj komunikaciji na webu

Nakon pojanjenja osnovnih sociolokih zakonitosti i naina funkcionisanja medija, ako se uopte o Internetu moe govoriti kao o mediju, slede kratka uputstva kako pristupiti politici na webu.

1. Kao to je napisano na poetku, treba dobro razmisliti ta se eli postii na webu, a tek se onda baciti na izbor alata, odnosno sredstava kojima se to eli postii
Znam da ovo zvui vrlo logino i ini se prilino jasnim kao i to da prvo odluite kuda ete, a tek onda birate kako ete tamo stii, ali ne mogu vam nabrojati koliko smo se puta nali u situaciji da su klijenti eleli obiman i nakrcan web site, a trebao im je samo jednostavan blog i dobar alat za slanje velike koliine e-mailova ili kad klijent eli lini profil na Facebooku, a u stvari mu treba fan strana. Moda su stranaki efovi uli za Facebook, ali ne znaju ta se sve tamo moe uiniti, moda roak predsednika odbora ima ifru za Facebook i Twitter i umislio je da je njihov urednik (eng. community manager) pa ef mu zbog mira u familiji eli dati posao ili je funkcioner jednostavno uo da stranke u svetu imaju neto slino na Internetu pa to eli i on. Kako god bilo, pre nego se bacite na posao, bez dileme utvrdite da li je ono to trae, upravo ono to im stvarno treba. PRE poetka bilo kakvog komunikacijskog projekta, off ili online, UVEK zastanite i dobro razmislite o ciljevima koje elite postii i ko je publika kojoj se obraate to preciznije definiite ciljeve i dobro prepoznate publiku to vam omoguava da bolje odaberete ispravne taktike, odnosno alate koji e dati najbolje mogue rezultate. Do koga pokuavate da doprete? ta ete ih zamoliti da uine za vas? Jesu li ciljevi postupno postavljeni kako bi ispunjavanjem svakog od njih ciljana publika bila sve dublje uvuena u kampanju? Ovo su samo neka pitanja koja treba sebi postaviti pre nego to se ue u online kampanju i, verujte mi, bie mnogo uspenija ako ste ih dobro promislili i pre poetka znate odgovore na ta i slina pitanja. Ne bojte se da isprobate nove stvari i eksperimentiete s online alatima koji jo nisu bili korieni kod nas, ali MOLIM VAS razmislite pre nego to neto uradite.

18

POLITIKA KOMUNIKACIJA NA INTERNETU

2. Sadraj je klju uspeha

Slatkoreivost vam moe posluiti da neto prodate na brzinu i samo jednom, ali ako elite igrati na due staze, morate pokazati da iza lepih rei postoji sadraj koji dri vodu. Da biste uspeno prodali svoju ideju i da bi ona zaivela i nastavila da se iri, nju je potrebno popuniti sadrajem koji e izdrati ispitivanje i provere, a nee se rasprsnuti ko balon od sapunice. Sve one koji vas prate i koji s vama komuniciraju preko razliitih kanala, nagradite sadrajem koji je vredan truda i panje. Ne znai da svaki put morate da napiete esey ili nauno utemeljeni politiki dokument, ali definitivno nemojte pisati ili govoriti samo da bi ste provetrili glavu i neto izbacili u etar. A kad piete i pokuavate da ubedite ljude u neto, bilo bi sjajno kada biste pisali kao ljudsko bie, ciljano za razliite segmente publike, a ne hladno i distancirano kao roboti.

3. Integriite, uvezujte, umreujte

Integracija je veoma vana kod organizacije i realizacije komunikacijskih kampanja. Sistemski i dosledan pristup kao i povezanost i koordinacija nastupa off i online, mogao bih rei, vaniji su od dobrih politika i svih brojki koje pokazuju budui privredni rast. Svi delovi vae online kampanje moraju da rade zajedno, a da bi postigli najbolji rezultat, treba da budu usklaeni i integrisani s vaim offline aktivnostima. Nema svrhe da ponete s nekom offline kampanjom, recimo oglaavanjem na billboardima i u medijima, a da na vaem web site-u nema niega o tome. S druge strane, ako pokreete kampanju u online sferi, a imate resurse i za offline, upregnite ih kako biste generisali posete na web site ili Facebook fan stranicu ili Twitter nalog. I pazite na detalje. Svi vai materijali: flyeri, plakati, billboardi, novinski i oglasi u elektronskim medijima moraju imati web adresu, Facebook fan stranu URL i Twitter nick name.

4. Upornost gotovo uvek pobedi briljantnost talenat bez rada nije dovoljan
Ako zaista elite uspeh, morate biti uporni kampanje koje moemo zvati pucanj u prazno ne postiu nikakve rezultate i samo ste u nepovrat ispucali hitac koji je mogao da bude mnogo bolje iskorien. Pokrenuli smo web site! je, recimo, totalno iznenaenje. Kao da to niko pre vas nije uradio?! Poslali smo saoptenje za javnost!. Velika stvar. To su danas uinile sve PR agencije, sve politike stranke i svi NVO-i. I novinari su zbog toga neizmerno sreni. Veina kampanja koje su uspele, ostvarile su svoje ciljeve zato to su se koristile razliitim taktikama, pokuavali su da dou do svoje ciljane publike na razne naine i nikada tokom kampanje ne poputaju pritisak, ne smanjuju gas. Uz vrlo retke primere, uspene politike kampanje zabijaju golove, odnosno upisuju bodove, svakoga dana sve vie, pucajui iz razliitih oruja, gaajui iz razliitih uglova i sa to vie razliitih mesta. Ovo je igra koju igrate na pobedu jer samo pobednik uzima sve. U suprotnom, protivnici e vas rado potapati i estitati vam na ueu, kad vas pobede.

5. Nadgledajte i koristite sve komunikacijske kanale, ali se posebno fokusirajte na one gde se nalazi vaa ciljana publika
Kada ste identifikovali publiku do koje elite da dopre vaa poruka, naite nain kako da joj tu poruku i uputite. Ako elite da doete do glasnih i uticajnih pojedinaca na webu, novinara i ostalih koji utiu na kreiranje miljenja i trendova na mrei, poveite se s njima preko Twittera ili (ako je mogue) nabavite e-mail adrese i pokrenite raspravu ili organizujete zatvorenu grupu na Facebooku u kojoj ete razmenjivati ideje, miljenja i argumente. Ako vam je u fokusu

19

opta javnost, najlake je da se okrenete Facebooku i upregnete njegov domet u publici kojoj pristupate, snimite video zapise i okaite ih na YouTube i pokrenuete kampanju Google oglaavanja kako biste dopreli do svih ljudi do kojih moete na mestima gde oni provode svoje vreme na Internetu. Ako elite da pogodite uverene i posveene aktiviste, proeljajte politike blogove i Twitter jer su to mesta gde najee zalazi politika klasa na Internetu. Nezavisno od ciljne grupe koju gaate, klju je u tome da to preciznije definiete ko ta radi i gde se okuplja ekipa do koje elite da doprete i da upotrebite kanale koji su vam na raspolaganju da ih pridobijete za svoju stvar i regrutujete u vau ekipu.

6. Taktike, odnosno alate ne zanima ko ih koristi

Internet alati nemaju stranaki predznak i nisu partijski obojeni. Nema alata koji je bolji za crvene, a neki drugi, opet, za plave ili zelene. Svi alati su svima na raspolaganju i samo je pitanje ko e bolje upotrebiti koji alat i na kraju ostvariti na poetku definisani cilj. Daba vam najlepi web site, ako ne generie posete i nije kanal konverzacije. Nema svrhe da ste na Facebooku, ako je vaa ciljana publika na Twitteru. Pisanje bloga uzima vreme i energiju koji su baeni niz reku ako ga niko ne proita. Alati su otvoreni svima koji usvoje odreena znanja i imaju vremena i/ili sredstva za njihovo korienje. Bilo koja politika opcija ili kandidat koji misle da imaju monopol na Internet aktivizam brzo e biti razuvereni i shvatie da je to igralite demokratije, na kojem pobeuju znanje, inventivnost i upornost.

7. Pokazati da ste u pravu celoj online zajednici vanije je nego samo za sebe znati da ste u pravu
Kao to su u naim krajevima svi selektori fudbalske reprezentacije i svi bi mogli biti predsednici Vlade, tako je Internet pun ljudi koji misle da sve znaju i da su u pravu. Ne morate daleko ii da biste se u to uverili. Bacite oko na komentare ispod bilo koje politike prie na webu i sve e vam biti jasno. Ali ako ne elite samo da izbacite u po webu ili ako nemate nacionalnu televiziju na raspolaganju, uverenost da ste u pravu nije vam dovoljna veinu ekipe na webu moraete, pre svega, da uvedete u politiku raspravu i onda ih uverite da ostanu i uestvuju u zabavi. U osnovi, voenje politike se generalno u veini sluajeva svodi na uveravanje. U skladu s tim, ako nemate naina da nekoga stisnete i naterate da glasa onako kako elite, morate pronai naine da se poveete s ljudima i dovedete ih tamo gde elite da dou. S jedne ete se strane koristiti brojkama i drugim injenicama, apelujui na logiko razmiljanje i zakljuivanje (vizualizovani podaci, odnosno infografike vrlo su moan i uverljiv alat), a s druge strane koristiete se emocijama kako biste uverili i pridobili ciljanu publiku. U tom poslu treba imati na pameti injenicu da ete, direktno, veoma retko uveravati masovnu publiku. Mnogo ee ete se nai u situacijama da je vaa ciljana publika samo jedna osoba. Veoma glasna osoba koja puno pie, na sve strane, oboava da komentarie sve i svata i jako rado uestvuje u raspravama. Nju ili njega morate uveriti da stane uz vau stvar. Ako vam to poe za rukom, napravili ste ogroman posao. Osim to ste dobili uverenog propovednika koji e dalje iriti vau poruku, privukli ste panju onih koji s margina posmatraju stvari i jako retko se ukljuuju u, pre svega, politike rasprave. Sreom, Internet vam nudi mnotvo alata i naina da postignete cilj i doprete do ciljane publike. Na vama je da pravilno rasporedite resurse i odaberete najbolje alate.

20

POLITIKA KOMUNIKACIJA NA INTERNETU

Smernice za ulazak u svet drutvenih mrea i novih medija

Kako biste se pripremili za ulazak u svet drutvenih mrea i novih medija, odnosno za Web 2.0, u nastavku ete nai temeljne smernice kako pristupiti ovom, na prvu, jednostavnom zadatku koji moe bilo ko da rei, a na drugu, poslu koji zahteva prilinu koliinu koncentracije i panje da vam se ne bi dogodilo da vas zajednica odmah, im se u nju ukljuite, odbaci i da ispadnete iz igre pre nego ste izali iz svlaionice. Da ne spominjem da morate da nauite kako prepoznati potencijalne krizne situacije i ne upecati se na svaki mamac ili udicu koji e biti baeni pred vas i skrenuti vas s osnovne misije, postizanje zadanog cilja ili vie njih. No, za to vam je, ipak, potrebno vreme i iskustvo. Njih moete samo iskustveno prikupiti, ne moete ih kupiti ili dobiti preko noi.

21

1. SLUAJTE/ITAJTE/GLEDAJTE Kako biste bili sigurni da ste ulovili sve to je reeno ili napisano o vama, vaoj stranci ili vaoj kampanji, morate biti svesni svega to se govori. Naleteli ste na Facebook fan stranu koja napada vas ili vau stranku, uoili ste nekoliko negativnih Tweetova i elite to reiti. No, pre nego to se upustite u popravljanje i reavanje problema, treba da znate koliko je velik problem, radi li se o vrhu ledenog brega ili su to samo sitne kockice leda, je li re o neijoj prolaznoj frustraciji ili sistemskom napadu politikih protivnika, i, ako je mogue, da saznate odakle i ko vas napada. Kako vas nita ne bi iznenadilo, potrebno je kontinuirano sluati ta ljudi priaju o vama na svim novim medijima i drutvenim mreama. Kasno je da gasite poar na Internetu onda kad se online problem prelije u offline (klasine) medije. 2. BUDITE OTVORENI Ili, narodski, nemojte muljati. Transparentnost je jedna od temeljnih odrednica novih medija i drutvenih mrea. Uvek e se nai neko ko zna vie od vas, uporniji je od vas i spreman da isteruje mak na konac. Mo novih medija i drutvenih mrea je takva da ako vas ili vau stranku ulove s prstima u pekmezu i to pokuate sakriti ili zakopati, samo ete se jo gore ukopati i poveati problem koji imate. Muljanje je najbolji nain da upropastite steenu online reputaciju i, mogue, nanesete sebi i stvari za koju se zalaete nepopravljivu tetu. 3. DELUJTE Ukljuite se u konverzaciju. Uestvujte u raspravama. Zastupajte svoje stavove. Ali nemojte se postaviti kao da ste popili svu pamet sveta i nemojte nastupiti s visine. Niko nema apsolutnu istinu i niko ne poseduje apsolutno znanje. Velika je verovatnoa da ete naii na nekoga ko e vas u mnogim stvarima nadmaivati. Kad se to dogodi, nemojte panino podviti rep i pobei. Upregnite tu osobu da dalje iri vau poruku i da, u sutini, radi va posao. 4. PRUITE RUKU Posegnite i dohvatite kljune predstavnike razliitih interesnih uesnika, kako onih koji su za vas, tako i onih koji su protiv vas. Naite nain kako da doprete do njih, bilo u online ili u offline svetu. Onima koji vas podravaju osigurajte sadraj kojim mogu uestvovati u raspravama, iriti ideju i vui prema cilju koji ste sebi zadali. A protivnici e se drugaije ponaati kada im pruite priliku da imaju uvid u neke stvari i kada im pokaete da ste otvoreni i spremni na komunikaciju i pre svega konverzaciju. 5. BUDITE DEO SISTEMA Pobrinite se da svi elementi budu na svom mestu i da ste usklaeni sa svim drugim aktivnostima u kampanji. Ko god bio zaduen za nove medije i drutvene mree mora biti upuen u marketinke aktivnosti na svim drugim kanalima kojima kampanja komunicira kako bi se spreile razne vrste greaka, od preklapanja, preko vremenske neusklaenosti, do razliitih poruka u raznim kanalima. 6. PRIPREMITE SE Dobra priprema je pola, ako ne i vie, dobro obavljenog posla. Sistemsko praenje i uee u razgovorima s ljudima koji govore o temama koje su vam zanimljive ili koje elite adresirati u svojoj kampanji, je neto to morate initi kontinuirano, kroz sve kanale kojima moete dohvatiti

22

POLITIKA KOMUNIKACIJA NA INTERNETU

ciljanu publiku, kako biste izgradili reputaciju, proirili bazu simpatizera i pristalica koji mogu priskoiti u pomo kada se naete u kripcu i kad ponu da vas napadaju, a sami ste, bez puno municije i na brisanom prostoru. Nakon to ste definisali cilj, odredili strategiju i odabrali taktike, spremni ste da uete na Internet i pokrenete svoju kampanju. Kako bi stvari s teoretskog nivoa spustili na praktini, koliko je to mogue bez ulaska u pojedine alate koji su na raspolaganju, evo nekoliko praktinih saveta koji vam mogu pomoi da se to lake i to bre snaete: 1. 2. 3. Predstavite se, u ije ime dolazite i ta ete zastupati. Ljudi oekuju interakciju i konverzaciju, ele da budete lini, dosledni i od koristi. Nastojte da ne nudite gotove i unapred definisane fraze, odgovore ili parole, nego koristite razgovorni jezik jer na taj nain jaate lini pristup i dajete dodatnu vrednost onom to zastupate. Potujte osobe s kojima komunicirate, konverzirate, raspravljate i potujte formu i pravila foruma u kojem uestvujete. Zatitite poverljive i line informacije koje saznate u komunikaciji, a koje vam nisu neophodne za postizanje zadatog cilja. Slubeni nalog nije mesto za iznoenje i razmenu linih stavova, osim ako je to napravljeno na nain i u skladu sa smernicama kampanje i kodeksom ponaanja. Zastupajte ono to bi trebalo da zastupate u svrhu krajnjeg cilja, i ne prelazite granice svojih ovlaenja bez prethodnog odobrenja. Morate da nauite kada dii ruke od rasprave i otii. Nemojte hraniti trolove ili nemojte upasti u zamku besciljnog nadmudrivanja na webu. Ostanite usmereni na poruku! Nemojte iz vida izgubiti krajnji cilj i drite se staze koja vas vodi prema cilju koji ste definisali na poetku kampanje.

4. 5. 6. 7. 8. 9.

10. Preuzmite odgovornost za svoje postupke i ne nudite isprazna izvinjenja, ako se dogodi da pogreite. A greke se dogaaju svima, pa i najboljima. 11. Upoznajte one s kojima komunicirate i saznajte ta trae, odnosno ta ele od vas. 12. Uzmite dovoljno vremena da protumaite kontekst i sagledate celu situaciju pre nego to u nju uskoite s odgovorom. 13. Obuavajte, obrazujte i uvodite u sistem nove ljude kako biste proirili bazu iz koje moete odabirati najbolje kandidate za zahtevnije poslove i krizne situacije. 14. Sve to kreirate i delite na webu moe, a verovatno e i biti iskorieno protiv vas Internet jako dugo i mnogo toga pamti. 15. Kad ste u nedoumici, pitajte za savet. Na kraju, posebno u naglasiti elemente koje smatram kljunima u pristupu politikim kampanjama na webu.

23

Vreme, vreme, vreme nezavisno od toga koliko novca imali, za neke stvari je, posebno na webu, potrebno vreme. Njega ne moete kupiti ili skratiti. Radili viral, okupljali ljude na Facebook fan strani ili podizali Twitter nalog, potrebno vam je vreme da to uinite kako treba. Moete utedeti koji sat ili dan, birajui pravi trenutak plasiranja sadraja, ali vam u globalu to ne znai previe jer jednostavno nema preica. Konverzacija (autentinost, transparentnost, empatija) vano je da u komunikaciji na webu uestvuje osoba. ak i ako to nije osoba ije ime nosi sajt, fan strana ili twitter nalog. S jedne strane ne smete biti nasrtljivi, nametljivi i bahati, doi meu web ekipu, istresti to imate i otii. Trebali bi da znate da sluate, prepoznate one s kojima vredi raspravljati i tek onda uete u argumentovanu raspravu. Nastojte da izbegavate uvlaenje u vreanje ili omalovaavanje. Ali pokaite zube kad vas neko napadne. Branite lini integritet, ali i ideju za koju se zalaete. Kreativnost web doputa i omoguuje da sa relativno malo sredstava moete razmahati matu, napraviti neto to jo niko nije ili lokalno prilagoditi neke stvari koje su viene, ali kod vas jo nisu upotrebljene. To to su politike kampanje na webu, u naim krajevima, jo uvijek na ivici i nisu u potpunosti integrisane u izborne kampanje, omoguuje vam da radite stvari ili javnosti uinite dostupnim mnogo toga i na drugaiji nain nego to biste mogli kroz klasine medije. Povezanost web kampanja nije Facebook fan strana ili Twitter nalog (eng. Account) ili web site stranke. Kampanja podrazumeva sistemski pristup i povezanost svih kanala kojima komunicirate i konverzirate s biraima. Ukljuenost potrebno je da budete, odnosno da postanete deo online zajednice. Ako pokaete da cenite i potujete sagovornike, da prvo sluate, a tek onda reagujete i da ste se spremni, uslovno reeno, spustiti na njihov nivo, da razumete probleme koji ih mue, da im pomognete ako moete i da niste na webu samo da biste propovedali svoju istinu, biete prihvaeni. Ali tek nakon nekog vremena. Ignorisanjem gore napisanih, ne bih ih nazvao pravilima, nego savetima, pruiete priliku politikim protivnicima da vas ispljuskaju i javno osramote. A moda se to i nee dogoditi. U politikim kampanjama, pa tako i u kampanjama na webu, ne postoje apsolutne kategorije i zakoni koji se ne smeju kriti. U ovom poslu apsolutno nita nije apsolutno. Kada tako gledate na stvari, shvatiete da je ovo ozbiljan i odgovoran posao u kom krenje postojeih pravila i uvreenih procedura, moe biti jako zabavno i dati sjajne rezultate. A moe se dogoditi da propadnete i izgubite utakmicu pre nego to je poela. Rizik je, definitivno, sastavni deo naeg posla, politike komunikacije. A odavno su Amerikanci rekli: He who dares wins, kod nas bi rekli: Ko ne rizikuje, ne profitira.

Budite informisani!
Ako dobijete est sati da poseete drvo, provedite prva etiri sata otrei sekiru
Abraham Linkoln

25

Da bi pobedili na Internetu, prva stvar koju treba osigurati je oruje ili alati. Treba dakle odluiti ta emo tano raditi i koje emo kanale komunikacije koristiti tokom nae kampanje, a sve skupa potujui ciljeve, strategiju i taktiku koju smo pred sebe postavili.

RSS i Google Reader

Prvi korak pre uspene bitke je uvek izvianje. Izvianje na Internetu se svodi na to da morate pratiti celi niz razliitih web stranica kako bi videli ta se pie o kampanji. Najjednostavnija metoda koju moete koristiti je da posetite svaku web stranicu na kojoj oekujete da bi moglo biti korisnih informacija, ali kako je re o desetinama ako ne i stotinama razliitih web stranica, takav postupak je jednostavno predugaak i zamoran. Velika veina web stranica koristi RSS protokol. RSS je skraenica od Really Simple Syndication iliti veoma jednostavno povezivanje. Ova Web 2.0 tehnologija predstavlja jednostavan nain za automatsko preuzimanje informacija sa web sajtova (lokacija) koje vam se sviaju. To znai da nam RSS omoguava da iz jedne aplikacije pratite istovremeno celi niz razliitih web stranica. Aplikacija preko koje pratimo RSS su RSS itai (eng. RSS reader) koji su besplatni. Jedan od njih je npr. www.netvibes.com , a ako posedujete gmail email adresu, preporuujemo da koristite Google Reader. Upotrebom RSS tehnologije vi tedite vreme provedeno na Internetu. Za politiare je ovo izuzetno vano jer svako jutro moete jednostavno pregledati ta se o vama, vaoj instituciji, odboru, stranci, gradu, politici govorilo na Internetu u poslednjih 24h. RSS moemo objasniti jednostavnim primerom. Ako bi traenje vama vanih sadraja na Intenetu poredili sa kupovinom nekog proizvoda. Bez RSS bi bilo kao da idete i obilazite sve prodavnice, gledate cene, modele.... uz pomo RSS to radite sa jednog mesta i ne morate da se pomerate, Informacije dolaze direktno kod vas. Ve pomenuti Google Reader je potpuno besplatni servis i u celini je integrisan s vaim gmail nalogom, nadalje re je o web aplikaciji pa joj moete pristupiti s bilo kog raunara. Google Reader izgleda ovako:

26

POLITIKA KOMUNIKACIJA NA INTERNETU

U koloni s leve strane nalaze se tri segmenta. U gornjem segmentu nalaze se linkovi koji e vas odvesti na sve one lanke i tekstove koje ste oznaili zvezdicom, sve one koje ste odluili da podelite, a zatim i sve one uz koje ste napisali neku beleku. U srednjem segmentu nalaze se svi oni linkovi koji su drugi ljudi koje pratite podelili, zatim preporuke koje je google sam odluio da napravi na osnovu onoga to ste dosada oznaili, podelili ili odluili da proitate, dok se u donjem segmentu nalaze izvori koje ste odluili da pratite. U donjem levom segmentu nalaze se svi izvori koje pratite, a mogue ih je konfigurisati na nain da se pokazuju samo oni koji imaju neproitane tekstove (to se vidi tako to je link podebljan i s brojem neproitanih lanaka), a izvore koje pratite mogue je i organizovati u smislene foldere (npr. mediji, blogeri, kandidati i slino). U desnom delu ekrana nalaze se svi lanci koji su prikupljeni (agregirani) kroz izvore koje ste odluili da proitate. Jedna od bitnih karakteristika Google Readera je da kada naiete na sadraj koji je zanimljiv, tada ga moete oznaiti ili podeliti na razliite naine. Opcije za deljenje sadraja nalaze se na dnu samog teksta i izgledaju ovako:

27

Opcije koje imate su da oznaite tekst zvezdicom to je ekvivalent bookmarka u Internet browser-u IE9 i sve takve tekstove imate grupisane pod linkom Starred items, druga opcija je Like koja omoguava da date Google-u do znanja da vam se taj tekst dopao, potom je tu Share koji e omoguiti da podelite sadraj sa svima onima s kojima delite sadraje (ovo je jako zanimljiva opcija jer u kampanji sasvim sigurno ne radite sami nego je re o grupi ljudi i kroz ovako podeljene tekstove moete da raspodelite teret izvianja na Internetu i podelite samo one sadraje koje smatrate bitnima), Share with note je u sutini ista kao Share ali moete dodati i kratku beleku ili instrukciju ta s time treba uraditi. Opcija Email e poslati link na taj tekst osobi kojoj odluite da ga poaljete (zgodno ako treba nekome direktno poslati tekst, ili osobi koja ne koristi Google Reader unutar vae grupe), a zatim i opcije Send to kroz koje moete zanimljivi tekst poslati direktno na svoj Facebook ili Twitter nalog kao status update ili tweet. Koristei Google Reader krajnje je jednostavno i efikasno s jednoga mesta pratiti desetine ili stotine razliitih web stranica, a zahvaljujui alatima za deljenje tih podataka, jako je lako zanimljivu informaciju podeliti sa svojom grupom saradnika (kroz Share opciju), ili sa svojom publikom na Facebook ili Twitter profilu. Da biste u Google Reader dodali novi RSS feed (novi RSS izvor), najee je dovoljno samo dodati link na web stranicu koju elite da pratite: Takoe, u nekim situacijama moda ete odluiti i da pratite komentare na pojedinim stranicama pa esto i za komentare postoje RSS izvori (ne uvek). Neke web stranice uopte nemaju RSS i takve stranice je onda potrebno pratiti ili putem email newslettera ili runo. Google Reader se moda moe uiniti komplikovanim, ali vreme koje uloite u prouavanje i konfiguracije ove web aplikacije viestruko e se vratiti.

28

POLITIKA KOMUNIKACIJA NA INTERNETU

Google Alerts

Google Reader nam koristi samo za praenje onih web stranica koje redovno pratimo, ali vrlo esto se neka zanimljiva informacija nalazi na nekoj web stranici za koju uopte ne znamo da postoji. Oigledna metoda reavanja ovog problema je da redovno u pretraiva upiemo traeni termin i pregledamo ta je novo pronaeno za nae kljune rei. Problem je najee to elimo da pratimo desetine ako ne i stotine razliitih pojmova (npr. spominjanje svih naih ili tuih kandidata) pa je praenje kroz pretraiva vremenski neefikasno. Da bismo taj problem reili koristimo servis koji se zove Google Alerts. Google Alerts ukratko omoguava da traene kljune rei ubacite u sistem te e Google u momentu kada pronae novu web stranicu na kojoj se traeni pojmovi pojavljuju odmah poslati vama. To moe da uradi na dva naina: emailom ili kroz RSS feed. Ako se odluite na praenje emailom, tada moete da birate koliko esto e google slati emailove (im otkrije novi link, jednom dnevno, jednom nedeljno) ili kroz RSS feed pa e se onda svaki novi tekst pojaviti u vaem Google Readeru kao neproitani lanak. Google Alerts je jednostav nain da lako pronaete neki potencijalno zanimljivi sadraj danima ili satima pre ostalih, te da moete reagovati na adekvatan nain. Iako postoje mnogi drugi alati za praenje Interneta, gornja dva e vam dati vrlo dobru sliku svega ta se dogaa, a istovremeno e vam utediti ogromne koliine vremena (i poneko iznenaenje). Brzina ubija i dobro je biti informisan, ali je jo bolje biti informisan pre drugih.

Pozicioniranje na Internetu
Google prestaje da bude samo sinonim za pretraiva ve i glagol koji oznaava pretraivanje. Ako informacije o vama nisu na listi Google rezultata, to je kao da ne postojite

31

Ako stanete iza nekoga ko pali Internet brauzer (eng. browser), ono to e se najverovatnije dogoditi je da e mu prva stranica na koju krene biti Internet pretraiva i u vie od 90% sluajeva to je u naim krajevima Google. Sledea stvar koja e se dogoditi je da e ta osoba u pretraiva upisati pojam koji je zanima i saekati da vidi koji su rezultati ponueni.

Velika veina Internet korisnika e odabrati jedan od linkova koji e se pojaviti na prvoj stranici pretraivaa pa je zato bitno da brinemo o tome ta e se nai na toj stranici i to ne samo na stranici koja govori o naoj stranci ili kandidatu nego i o naim politikim suparnicima. Taj posao nije uvek lak, niti se nekada uopte i moe postii, ali ako prilikom naih online aktivnosti pazimo na nae pozicioniranje na Internetu, tada e taj posao biti daleko lake obaviti. Internet pretraivai funkcioniu po principu relevantnosti sadraja - ono to e oni pokuati da urade je da na osnovu vae lokacije i istorije pretraivanja pokuaju da pronau najrelevantnije rezultate za va upit. To znai da, ako ste npr. poljoprivrednik i traite stranice koje govore o luku, dobiete odgovore koji e pokazivati na stranice s lukom, belim lukom, mladim lukom, lukovicama i slinim proizvodima. Ali, ako se bavite streljatvom, tada e pokazati stranice koje pokazuju lukove i strele, samostrele i slinu streljaku opremu i tekstove o njima. Isti princip funkcionie i u politikoj kampanji pa rezultati koji se prikazuju nama ne moraju da budu isti i za nekoga drugoga. Kao kriterijum, Google koristi mnogobrojne parametre od koji su najbitniji relevantnost stranice u odreenom prostoru ili za odreenu temu, naziv i kljune rei koji se pojavljuju u naslovu teksta, u URLu neke stranice i u naslovu prozora.

32

POLITIKA KOMUNIKACIJA NA INTERNETU

U gornjem primeru, vidljivo je kako je napisan dnevnik koji se zove Kolonoskopija, u web adresi tog dnevnika takoe se prikazuje kljuna re Kolonoskopija, a i u nazivu prozora se takoe nalazi re Kolonoskopija. Na osnovu ovih podataka Google e zakljuiti kako je ova Internet stranica relevantna za kljunu re kolonoskopija te e zavisno od toga kolika je relevantnost same stranice (u ovom sluaju stranice http://pollitika.com) upravo ova stranica biti jedna od ponuenih kada neko na internetu potrai tu re. Ono to u konkretnom primeru nije dobro je da smo na web stranici koja se dominantno bavi politikim temama stavili kao kljunu re pojam koji je u svojoj osnovi medicinski termin. Ali, da smo na isto mesto stavili ime nekog ministra ili politike stranke, pozicioniranje te stranice bi bilo daleko bolje i verovatno na prvoj stranici meu Google rezultatima. To znai da prilikom konfigurisanja vaeg bloga ili web stranice treba voditi rauna o ovim parametrima i oni moraju biti obavezni deo optimizacije web stranice. Takoe, kada odreujete naslov teksta morate voditi rauna da u njega ukljuite ne samo frazu koja e biti zanimljiva itaocima nego i da ukljuite kljune rei koje e kasnije biti bitne u pretraivanju Interneta. Isto tako, vredi paziti i na korienje tagova (kljunih rei) u tekstovima, jer one omoguavaju da se grupiu tekstovi koji su meusobno povezani (na primer, dobro je da kao kljune rei koristimo imena ljudi koji se u tekstovima ili dnevnicima spominju, geografske lokacije kao to su gradovi i sela gde se neki dogaaj desio, ili imena pojmova ili institucija koji su bitni za taj tekst kao to su: pravosue, parlament, skuptina i slino).

33

Kljune rei kao i gradnju linkova moete koristiti i na web stranicama koje nisu vae ali koje mogu pomoi u gradnji Internet reputacije. Tipian primer je URL vaeg facebook profila (linog ili fan stranice).

Ali linkovi koji upuuju na vau stranicu mogu se nalaziti i u opisima YouTube filmova ili slika koje delite na Flickr-u. Sve ove aktivnosti, ukljuujui i deljenje linkova na Twitter-u i Facebook-u, mogu pomoi u gradnji online reputacije vae web stranice.

Drutveni mediji Okrenimo se ljudima

Drutveni mediji nisu zapravo mediji, to su platforme za oslukivanje, konverzaciju i izgradnju zajednica
David Alston

35

Ve smo govorili da su se od 2005. do danas upotrebom WEB 2.0 tehnologije razvili jedinstveni servisi i alati za komunikaciju na Internetu. Zovemo ih drutveni mediji. Drutveni mediji postaju mesta oko kojih se okuplja najvei broj korisnika Interneta. Zato ne treba da nas udi to je Facebook pred kraj 2010 postao najposeeniji sajt na svetu. Sve to nam govori o snazi i vanosti drutvenih medija. Ono to je sigurno je da se menjaju alati, ali koncept kreiranja, publikovanja i deljenja sadraja od strane korisnika ostaje isti. Savakodnevno se pojavljuju neki novi alati koji dopunjuju spektar drutvenih medija, a njihovo trajanje zavisi iskljuivo od potreba i angaovanosti korisnika. Drutveni medije moemo definisati kao medije koji omoguavaju drutvenu interakciju, koristei veoma jednostavnu tehnologiju ime postaju pristupani ogromnom broju korisnika razliitih socijalnih karakteristika. Njihova osnovna odlika je da omoguavaju interaktivni dijalog kroz kreiranje i razmenu sadraja. Drutveni mediji se mogu definisati i kao mediji gde sami korisnici kreiraju sadraj. Drutveni mediji su proizvod Web 2.0. tehnologije i znaajni su jer predstavljaju potpunu demokratizaciju objavljivanja vesti i informacija. Znaajno menjaju ulogu pojedinca u primanju i prosleivanju informacija. Ve smo pominjali da oni predstavljaju zaokret od modela emitovanja (jednog ka mnogima/ eng. one to many) na koji smo naviknuti, do modela konverzacije (svi prema svima/ eng. many to many). Pojava drutvenih medija predstavlja zaokret u procesu distribuiranja informacija. Danas, putem drutvenih medija ljudi imaju mogunost da utiu na poruke, objave svoje stavove, miljenja, ideje ... i to globalno, to primorava politiare i stranke da prepoznaju i ukljue ove mone alate u svoje komunikacione strategije. Ve smo govorili o tome da su aktivnosti korisnika interneta uglavnom usmerene ka dvosmernoj komunikaciji i razmeni sadraja, samim tim pojedinci (obini graani/birai) moraju biti postavljeni u fokus svake komunikacije. Svaki pojedinac, korisnik interneta, zahvaljujui drutvenim medijima kao to su YouTube, Facebook, Twitter, blogovi ... i sam je postao medij i u prilici je da plasira odreeni sadraj i informacije globalno. Kao to smo ve rekli to im je prvenstveno omogueno masovnom upotrebom Interneta, s jedne strane ali i snanom povezanou korisnika koji koristei Internet, ak i kao aposlutni stranci u offline ivotu, uspostavljaju bliske odnose koje karakterie poverenje, razumevanje i empatija (saoseajnost). Sva istraivanja u svetu pokazuju porast uticaja Interneta na stavove ljudi. Internet kao medij preuzima primat u koliini informacija koje ljudi primaju i smatraju ih verodostojnijim u odnosu na one koje se proitaju ili uju u tradicionalnim medijima. Na vie mesta u ovom priruniku proitaete da je za komunikaciju sa javnou na Internetu potrebno VREME. Ve smo rekli da je komunikaciju nuno zapoeti i postaviti sistemski, a nakon toga kontinuirano je graditi i razvijati. Stoga dolazimo do zakljuka da je online komunikacija proces, a ne aktivnost. Naravno, kao i u svakoj novoj oblasti, nuno je savladati osnovna teorijska znanja o razvoju, upotrebi i znaaju Internet komunikacijskih kanala. Moramo se upoznati sa osnovama

36

POLITIKA KOMUNIKACIJA NA INTERNETU

korienja drutvenih medija i alatima koji nam stoje na raspolaganju. Pojavom Interneta doivotno obrazovanje dobija znaaj na punom smislu te rei jer zahteva od svakog pojedinca svakodnevno usavravanje. Svaki dan na nebu drutvenih medija se pojavi nekoliko novih zvezdica. Na naim seminarima govorili smo o drvetu drutvenih medija. Ve smo rekli da komunikaciju na drutvenim medijima uvek poinjemo sa velikim uima dobro sluajui i oslukujui o emu se na njima govori. Tek kasnije kree uee (participiranje). Proces uea podrazumeva kreiranje to kvalitetnijih sadraja prilagoenih korisnicima Interneta, tj. naim biraima. Poslednja i najznaajnija faza uspene organizacijske (stranake) komunikacije na Internetu je uspostavljanje kolaboracionog odnosa (saradnje) u kojem zajedno sa svojim biraima/ posetiocima odnosno lanovima nae male zajednice (mree) kreiramo sadraje dajui naem online prisustvu u potpunosti drutveni aspekt. Da se podsetimo, upotreba drutvenih medija mora ii sledeim pravcem

Obrazovanje

Praenje (sluanje)

Uee

Kreiranje sadraja

Saradnja (Kolaboracija)

Uee u online okruenju podrazumeva: Poznavanje i razumevanje zajednice (eng. community) Povezivanje i interakciju sa zajednicom (viesmerna komunikacija) Kreiranje, slanje i razmenu kvalitetnih i znaajnih sadraja, po principu give to get (dati da bi dobio) npr. zanimljive i korisne vesti, politike, najave, jedinstveni podaci, istraivanja, zanimljive injenice, pitanja itd. Kontinuirano razvijanje odnosa Brzinu reakcije Transparentnost Iskrenost

37

Spektar drutvenih medija je ogroman. Njihova glavna karakteristika je segmentacija publike, po sadraju i po alatima. Alati mogu biti razliiti, vie ili manje sofisticirani, u cilju zadovoljavanja razliitih potreba korisnika Interneta. Mree se prepliu i koriste dobre stvari jedna od druge. Dragana ermanovi esto pominje da drutvene medije moemo podeliti u 5 osnovnih kategorija i da e se oni tako i ubudue razvijati. Te kategorije su: Komunikacija (Communication) Saradnja (Collaboration) Multimedija Zabava Pregled (Review)

Komunikacija - Drutveni mediji koje imaju za cilj unapreenje komunikacije i povezivanje. Bazirane su na modernom web sajtu koji mora imati formu bloga. Tu spadaju sve vrste blog platformi, Twitter kao najpoznatiji mikrobloging servis, Facebook i druge. Saradnja ovi drutveni mediji vraaju uredniku snagu javnosti . Meu njima je najpoznatija Wikipedia gde milioni ljudi aktivno volonterski auriraju stranice u realnom vremenu. Wikipedia je besplatna ali je cena odravanja servera i svega drugog je oko 16 miliona $. Zato Jimmy Wales (jedan od osnivaa Wikipedia-e) apeluje svake godine na donacije pojedinaca. Kada on govori o Wikipediji govori o zajednitvu i energiji, mestu gde su ljudi jedni sa drugima. Kada se skupljaju donacije svako daje koliko moe i oni kroz taj proces faktiki ukljuuju korisnike. Pored Wikipedia-e kao primere drutvenih mrea saradnje moemo navesti jo i Yahoo Answers (odgovore), Del.icio.us (uvanje bookmarks-a na Web strani). Multimedija multimedijalni drutveni mediji su veoma znaajni. Pre svih to je Google-ov servis Youtube. Google je uloio milione dolara u nagrade za postavljanje dobrog i korisnog sadraja. Na servisu Flickr trenutno ima preko 5 milijardi fotografija koje su korisnici Interneta postavili. Livestream je besplatan servis za prenoenje slike u realnom vremenu. Vimeo jo jedan servis koji nema ogranienja kao Youtube u trajanju video materijala. Last.fm je Internet radio gde se okupljaju ljudi koji vole slinu ili istu muziku . Pregled (Reviews) u ovoj kategoriji drutvenih mrea moemo nai Epinions (EBay). Yelp je mrea koja ima 39 miliona poseta meseno i koja vam pomae da lake i jeftinije kupujete. Tripadvisor konsultujte kada negde putujete i neete pogreiti. Na ovoj mrei veliki broj korisnika ostavlja svoje komentare o hotelima, destinacijama...Tamo sami korisnici glasaju ko je dao najozbiljniju ocenu/pregled (reveiws) o uslovima, usluzi i sl. u hotelima i na turistikim destinacijama. Zabava Igre su odlian nain za povezivanje ljudi. Kompanija Zynga je to prepoznala i implementirala razliite igre za razliite platforme drutvenih medija. Stalno sluamo kako svi tre da pokose travu, oberu neto.... npr. 52% od njih su ene.

38

POLITIKA KOMUNIKACIJA NA INTERNETU

39

Deljenje sadraja

U svetu drutvenih mrea ono to treba da se uradi je omoguiti najjednostavnije mogue irenje zanimljivih sadraja. To znai da vaa web stranica mora biti pripremljena da zainteresovani italac moe jednostavno da podeli sadraj to najee omoguuju razliite dodatne aplikacije (eng. plug in) Tri najea drutvena plug in-a za deljenje, a koji vas mogu zanimati, su oni koji omoguuju deljenje sadraja na Facebook, Twitter i sve ee Google+. Dobro je da plug in ima i mogunost direktnog slanja email poruke, a za sve one koji nemaju RSS feeder dobro je predvideti i email newsletter. Mnoge blog i CMS platforme imaju sopstveni mehanizam za slanje automatskog newslettera, ali ako ga nemate uvek je mogue koristiti besplatni Googleov servis Feedburner. Sve ove plug in-ove moe da instalira svaka osoba s minimumom tehnikog znanja.

Moj sadraj

Kampanju na Internetu nije mogue voditi ako samo sedite i itate ta su drugi napisali, nego je potrebno otisnuti se i poneto napisati i sam. Kada odluujete o tome kako ete sami stvarati sadraj na Internetu potrebno je dobro promisliti koliko vremena imate na raspolaganju i moete li uopte konzistentno koristiti odreene kanale komunikacije. Moderan politiar ima nekoliko razliitih kanala komunikacije koje moe koristiti i dobro je odluiti hoete li ih koristiti sve ili samo neke, kao i u kojim kombinacijama. Drutveni mediji nas teraju i da budemo drugaiji i kreativniji. Da potpuno prilagodimo poruku i kanal onima kojima se obraamo. Sada moemo direktno dopreti i do najudaljenijih korisnika bez posrednika (medija). Vie nije dovoljno da imamo dobru ideju ili politiku, to se podrazumeva, ve svojim biraima moramo pruiti neto novo, politiku i informaciju pretoenu u sadraj koji e im biti koristan i zanimljiv. Teak zadatak ali ne i neostvariv. Blog Blogovi su u sutini zapoeli Web 2.0 revoluciju i danas moe izgledati kao da su zapostavljeni i prevazieni nakon dolaska Facebooka ili Twittera. Svaka Internet forma ima svoje prednosti i mane, a blog je moda najbogatija platforma od svih. Za voenje uspenog bloga treba odvojiti vreme i imati jasan cilj ta elite postii. Zbog toga su blogovi vaan kanal komunikacije za svakog politiara. Oni mogu biti i snano oruje vas lino ili vae stranke. Na alost u Srbiji veoma mali broj politiara bloguje. Za blog se moe rei da je to osnovni drutveni medij, jer se zasniva na kreiranju sadraja i povratnim informacijama. Dobar i poseen blog je na direktni kanal sa biraima. On nam omoguava da zaponemo konverzaciju na odreenu temu i brzo dobijemo povratnu informaciju. Zanimljivim i korisnim sadrajem mi podstiemo ljude da daju komentare i da se ukljuuju. U konverzaciji mi traimo

40

POLITIKA KOMUNIKACIJA NA INTERNETU

ljude sa njihovim emocijama. Kau neki sadraj podstie akciju! Blogere ne smemo doivljavati kao zaluenike u pidamama koji u gluvo doba noi kuckaju po tastaturama. Praenje blogova je najjednostavniji, a verovatno i najjeftiniji nain da saznate ta ljudi misle o vama, vaem radu, stranci, politici, optini/gradu ... Ukoliko je sadraj na blogu kvalitetan, postovi sa bloga se veoma lako i brzo ire web stranicama, linkuju na drugim blogovima i sajtovima to dovodi do stalnog uveanja broja ljudi koji ga prate, odnosno ostvaruje se velika vidljivost vas lino, stranke i njenih aktivnosti. Pri analizi blogosfere moramo imati u vidu da je blog samo lokacija na Internetu, ali i da je ona vrlo posebna, jer iza nje stoji osoba koja je strasno posveena temi ili temama, koja eli da pokae svoju strunost i poznavanje teme i koja naravno eli da komunicira sa ljudima. Takoe, ako i kada se ukljuimo u blogosferu, efekte svog aganovanja moemo vrlo precizno meriti, vrlo jednostvno emo videti broj posetilaca, vreme zadravanja, broj pregledanih stranica i na kraju povratnu informaciju u vidu koliine i kvaliteta komentara. Kada govorimo o razumevanju blogova, razmiljajte o Internetu kao ogromnom gradu koji vrvi od pojedinaca. Tako razmiljajui blogove moemo smatrati kao odjek njihovih nezavisnih glasova. Uvek se setite da su ljudi i tokom dosadanjih kampanja na ulici, kafiu, pijaci, prodavnici ....uvek komentarisali dnevna dogaanja. Sam termin blog nastao je skraivanjem fraze Weblog, to u prevodu znai dnevnik na nekoj web lokaciji. Danas postoji mnogo softvera uz pomo kojih lako moete imati svoj blog koji izgleda vrlo profesionalno, a trokovi su simbolini ili ih uopte nema (ovde se prvenstveno misli da moete zakupiti odreeni domen, ali moete koristiti i besplatan prostor koji se nudi u okviru razliitih platformi, npr. Wordpress ili Blogger). Kae se da osoba ukoliko zna da koristi tekst editor npr. MS Word i zna da kupuje preko Interneta ima sasvim dovoljno tehnikog znanja da pie blog. Za blog je kljuan nov nain razmiljanja, a ne upotreba tehnologije. Dobro voenje bloga podrazumeva pisanje kvalitetnog sadraja koji e biti znaajan korisnicima Interneta. Pisanjem bloga vi dobijate alat kojim oko sebe okupljate zajednicu ali i postajete deo ire Internet zajednice. Vas e predstavljati ono to objavljujete. Vano je da se povezujete sa drugima, a ako se ne poveete biete zaboravljeni . Ako odluite da piete blog, bitno je znati da nema uspenog bloga bez redovnog osveavanja sadraja. Sjajno bi bilo kada bi svakoga dana objavili po jedan novi dnevnik (eng. Post) na blogu, ali to nije uvek mogue. Ono to je bitno je da se odluite za odreeni tempo i da ga se vrsto drite. Primera radi, sasvim je OK objavljivati tekstove ponedeljkom, sredom i petkom, a ako imate posebno popularan blog tada je i jedna objava nedeljno prihvatljiva. Ono to je bitno je da se drite obaveznog rasporeda i da ne proputate pisanje novih tekstova, a ako se pojavi neka tema o kojoj elite neto da kaete, tada moete objaviti i vanredni dnevnik. Blog je prilino lina forma izraavanja i od autora bloga se oekuje da kroz svoje dnevnike pie o svojim razmiljanjima na odreenu temu. Nema stvarne preporuke koliko bi jedan blog dnevnik trebalo da bude velik, ali morate znati da je panja koju e neki italac posvetiti vaem blogu relativno kratka, pa stoga nema smisla da dnevnik bude dui od 2-3 Page Down tastera ili, napisano u broju znakova oko dve novinarske kartice teksta, 3600 znakova ili oko 600 rei. Kada piete vodite rauna o naslovu i u njemu koristite kljune rei koje Google lako prepoznaje (pogledajte pozicioniranje).

41

Vrlo je teko rei koliko italaca treba oekivati na blogu, naime blog e najverovatnije biti na nekom blog servisu ili moda na samostalnoj web adresi (eng. Domen) i teko da e privui hiljade posetilaca dnevno, ali jedno je imati masovnu publiku poput news portala koji istovremeno pokrivaju stotine razliitih tema, a sasvim drugo je teiti prema fokusiranoj i relevantnoj publici. Na blogu stoga moete podeliti svoja razmiljanja o odreenim temama ili moete komentarisati neke dogaaje, za ta moda nema vremena ili prilike rei neto na stranakim ili drugim okupljanjima. Jako je bitno da va blog bude konzistentan i da nema raskoraka izmeu javnog delovanja i onoga to na njemu pie. Takoe, treba paziti i dobro odmeriti ta ste napisali i objavili kako biste bili sigurni da za pet ili deset godina neete zaaliti zato to ste neto napisali na blogu. Vredi paziti i na diskusiju koja se razvija na blogu, treba izbegavati cenzurisanje ili brisanje komentara, a kada god je to mogue potrebno je ui u diskusiju s komentatorima. Vodite rauna da ne uleete u blogersku oluju a da prvo niste uspostavili DIJALOG. Pazite pritom da ulazite iskljuivo u konstruktivne rasprave i eventualno ispravke netanih navoda, ali nemojte se uputati u bespotrebna nadmudrivanja jer je to bitka koju ne moete dobiti. Osobe koje zavlae diskusiju, usmeravaju je dalje od sutine vaeg dnevnika ili koji jednostavno vreaju popularno se zovu internet trolovi i najjednostavnija metoda borbe protiv njih je da prestanete da ih hranite. To su osobe koje poseduju daleko vie vremena nego vi i svaki novi nivo diskusije smanjuje njen kvalitet i izjednaava vas s provokatorom. Na blog treba gledati kao na vau linu Internet biografiju, mesto na koje ete uputiti simpatizera ili moda novinara kako bi mu dali do znanja da ste o odreenoj temi ve razmiljali ili pisali. Blog je zatim i sjajan alat za gradnju online reputacije, mesto na kojem ete regrutovati evaneliste koji e pratiti i promovisati va rad. Primer bloga Carl Bildt-a na kom se on obraa direktno biraima je dobar primer voenja politikog bloga. Ako se seate, informacija o datumu kada e Srbija zvanino predati kandidaturu za Evropsku uniju decembra 2009. godine prvo se pojavila na njegovom blogu odakle je globalno preuzeta od strane agencija. Kau neki podaci da njegov blog poseuje 30% (oko 100.000 poseta) svih onih koji prate blogosferu u vedskoj. Inae Carl Bildt je u javnosti poznat kao neko ko generalno puno govori. Govor u javnosti esto nam ne dozvoljava da sve svoje misli iznesemo detaljno i argumentovano. Stoga kombinacija javnih nastupa i blogovanja moe biti jako dobra. Pratite ga na i na Twitteru i moi ete mnogo da nauite o sadrajnoj politikoj komunikaciji.

42

POLITIKA KOMUNIKACIJA NA INTERNETU

Facebook Facebook (FB) je danas najmonija drutvena mrea. Ona je lansirana u februaru 2004. kao komunikaciona platforma koja povezuje ljude sa njihovim prijateljima, kolegama, porodicom, ili sa onima sa kojima dele interesovanja. Facebook je pokrenuo Mark Zuckerberg sa svojim kolegama sa fakulteta i prvobitno je bio namenjen meusobnom upoznavanju i povezivanju studenata Harvarda, zatim je proiren na ostale univerzitete u SAD, pa u Evropi i na kraju otvoren globalno za sve starije od trinaest godina. Na samom poetku FB je bio zamiljen kao zatvorena drutvna mrea, a danas se smatra poluotvorenom. Organizovana je tako da svako na svetu moe napraviti svoj lini profil sa slikom i osnovnim podacima, zatim dodati prijatelje, rodbinu i poznanike na listu prijatelja, sa njima razmenjivati razliiti sadraj... Zasniva se na sistemu automatskog obavetavanja. Svaki put kada neko od vaih prijatelja uradi neto novo na svom profilu vi dobijate obavetenje o tome. Takoe, FB korisnici mogu imati zajednika interesovanja, grupe... Za veoma kratko vreme je stekao popularnost i danas ima oko 740 miliona korisnika. U svetu, a i kod nas, Facebook je postao jako komunikaciono oruje i koristi se za promociju ideja, proizvoda, usluga, dogaaja i svega ostalog to se moe promovisati. Ono to je sigurno je da nijedna organizacija ne moe zanemariti njegov uticaj i to da su njene ciljne grupe skoro sigurno tamo. Naravno, ovome bi trebalo pristupiti strateki i uskladiti sa kompletnom komunikacijom organizacije. Na dan pisanja ovog teksta u Srbiji postoji vie od 2.9 miliona korisnika Facebooka, to znai da Facebook koristi preko 70% svih Internet korisnika u Srbiji ali i gotovo 40% ukupne populacije Srbije. Pedeset odsto tog broja korisnika je izmeu 18 i 34 godine starosti i to je jednostavno prevelika populacija korisnika da bi je tek tako ignorisali. Na Facebooku moete biti aktivni na tri temeljna naina. Prvi nain je kreiranje linog profila (nalog) ije je osnovno ogranienje 5.000 prijatelja, drugi je kreiranje fan stranice ije je osnovno

43

ogranienje da ne moete slati privatne poruke ili chatovati sa svojim fanovima i trei kreiranje grupe koja isto ima ogranienje do 5.000 lanova. Fan stranica dalje moe biti posveena odreenoj osobi (kandidatu) ili organizaciji (stranci ili stranakom ogranku). Vano je promisliti koju od ovih opcija vredi odabrati. Lini profil ne deluje dovoljno ozbiljno ako se otvori za neto to nije prava osoba. Izmeu ostalog, kako ete odrediti recimo pol svoje organizacije/stranke/odbora? Ali, ako puno i neposredno radite s ljudima, npr. ako ste stranaki organizator tada vredi koristiti Facebook kao pojedinac sa linim profilom. Osim to imate ogranienje na maksimalno 5.000 prijatelja, potrebno je razumeti da je lini profil upravo to, mesto na kom delite line stvari, podatke ili razmiljanja, a ostali korisnici Facebooka e imati razliita oekivanja od linog profila jednog kandidata i fan stranice istog tog kandidata. Ako odluite da imate i linu stranicu (ili je ve posedujete), a svoju stranaku aktivnost elite da usmerite na linu fan stranicu, tada bi bilo dobro opcijama privatnosti Facebooka linu stranicu zakljuati koliko je to maksimalno mogue kako potencijalni fanovi ne bi traili prijateljstva sa linom stranicom na koju moda niste voljni da ih prihvatite i da tako izbegnete konfuziju i razoarenje. Ako koristite lini profil za svoje politiko delovanje, mora da vam bude jasno da odobravanje novih prijatelja mora biti neselektivno, a postae nemogue podeliti neki lini dogaaj (fotografije s godinjeg odmora, poseta roditeljima ili slino). Lini profil sa sobom donosi i drugaiju dinamiku i tematiku objavljivanja sadraja. Od vas se oekuje da ste na Facebooku redovno, da imate redovno nove statuse i da delite zanimljive informacije koje biste mogli imati. Na primer, od vas se oekuje da podelite link ka nekoj zanimljivoj vesti i eventualno date komentar te iste vesti. Ako ste dobre volje ili ste naili na neki zanimljivi video klip na Youtube-u onda podelite i njega. Takoe, oekuje se i direktna interakcija, to znai da pogledate svoj zid i povremeno komentariete statuse svojih Facebook prijatelja, kada naiete na neto zgodno da kliknete svia mi se (eng. Like), ali i da podelite (eng. Share) neto to ste pronali na tuem zidu (eng. Wall). Ako govorimo o linom profilu, dobro je esto osveavati Facebook sadraje i to po nekoliko puta dnevno. Prouite i razmislite o sadrajima koji nisu kreirali nikakvu interakciju u odnosu na one koji su kreirali Like-ove i komentare. Izbegavajte igranje na Facebooku i razne druge aplikacije jer se one vrlo esto same objavljuju na vaem zidu, pa u skladu sa time i na zidovima vaih prijatelja, a korisnici Facebooka to smatraju neeljenim, tj. spam porukama. Nedostatak linog profila je i nepostojanje statistike, osim broja ljudi, nemate nikakve dodatne podatke o njima i njihovoj aktivnosti na vaem profilu. Generalno, aktivni lanovi Internet zajednice (npr. blogeri, tviterasi ) nee prihvatiti za prijatelje razne organizacije i institucije, jer to pokazuje nepoznavanje pravila igre, a samim tim i nepotovanje. Na je predlog da se za funkcionere uvek otvara fan stranica jer pretpostavljamo da svako od njih moe animirati preko 5.000 ljudi u svojoj lokalnoj zajednici i regionu. Fan stranica sa sobom nosi sasvim drugu dinamiku i fan stranicu treba posmatrati kao ozbiljniji kanal komunikacije nego to je to lini profil. To znai da e ritam objave na fan stranici biti manji nego na linoj stranici i da e se na toj stranici nai samo probrani sadraji koji se odnose samo na ono zbog ega su Facebook posetioci odluili da postanu fanovi. Fan stranice moe administrirati vie ljudi i ako je to tako, vano je da su u meusobnom kontaktu i dogovoru kako se ne bi dogodilo da dva administratora odgovore na isti komentar, posebno ne na dva razliita naina. Ako imate fan stranicu, dobra praksa je da se ograniite samo na odgovore i Like-ove

44

POLITIKA KOMUNIKACIJA NA INTERNETU

na svojoj fan stranici. Pazite i na termine objave novih sadraja. Optimalna vremena postovanja su ujutru otprilike u doba kada ljudi dolaze na posao, u doba pauze za ruak, pred kraj radnog vremena i nakon veernjeg dnevnika - to su termini kada ljudi najee surfuju Internetom. ansa da e va sadraj tada biti primeen, komentarisan ili eventualno deljen dalje je u tim vremenima maksimalizovana. Ako nemate sadraj ni za jedan post dnevno zapitajte se da li vam uopte treba ovaj alat komunikacije. Fan stranica se na stranici sa novostima (eng. News feed) iliti zidu (eng. Wall) svakog korisnika pojavljuje kao lini profil. Sve to napiete vide svi vai fanovi, odnosno oni koji su oznaili da im se svia vaa stranica, u Facebook argonu, lajkovali. Jo jedna od prednosti je da administrator fan stranice ima potpuni uvid u statistiku, ne samo broj fanova, ve i njihove aktivnosti na stranici, polnu i starosnu strukturu, broj onih koji su napustili stranicu (sa datumom) Sve to je prikazano i grafiki. Nedostatak fan stranice je to, kao i kod linog profila, ljudi mogu jednostavno da kliknu na opciju sakrij (eng. Hide) i da vie ne dobijaju vae informacije u svom delu za novosti, a da vi to ne znate. Oni se i dalje raunaju u broj fanova vae stranice. To nas dovodi do toga da se uticaj Fan stranice kao komunikacionog sredstva faktiki meri brojem ostvarenih interakcija tj. brojem ljudi koji vide aktivnosti, i koji reaguju na njih, a ne samim brojem lanova. Osim ovoga nedostatak je i nemogunost slanja direktnih poruka i askanja (eng. to chat) sa fanovima. Grupa moe biti korisna u nekom trenutku, ali generalno ona ima dosta nedostataka. Kada broj lanova vae grupe pree 5.000, gubite mogunost njenog administriranja, odnosno slanja poruka lanovima i sl. Veina korisnika Facebooka, inae ne voli slanje poruka u Inbox od strane raznih grupa. To moe povremeno, ali kada je esto, tretira se kao spam, odnosno beskorisne reklamne poruke. Nakon ulanjenja u neku grupu, mali broj korisnika e je i poseivati, prikupljati nove informacije i uestvovati u diskusijama. Na Facebooku se informacije i novosti smenjuju dosta brzo, pa tako grupe u koje smo se ulanili vrlo brzo zaboravljamo. One ostaju samo negde duboko u statistici profila, da ste se nekada pridruili. U poetku, dok nije bilo fan stranice, grupe su bile vrsta komunikacije namenjena organizacijama i institucijama. Sada se u tu svrhu vrlo malo koriste. Facebook je kao komunikacioni alat toliko uznapredovao da se danas razmatra logika po kojoj se odreene informacije pojavljuju u ve spominjanom News Feedu korisnika. Posle nekog vremena traganja profesionalaca i razliitih tumaenja ovog fenomena, Facebook je objavio formulu po kojoj se odreuje da li e neto od toga to objave vai prijatelji ili fan stranice ui u onaj deo vaeg profila gde se snabdevate novostima. Princip je isti i za line profile i za fan stranice. Formula za optimizaciju sadraja na Facebook-u Prvi element, u u ovoj formuli je najznaajniji: to je intenzitet interakcije izmeu onog ko postavlja i njegove zajednice. Ovo je koeficijent ija veliina zavisi od svih dosadanjih interakcija izmeu stranke/lidera/kandidata i njihove zajednice. Ukoliko se radi o osobi ije smo statuse u prolosti esto lajkovali i komentarisali, sa kojom smo razmenjivali dosta poruka, askali, otvarali profil te osobe i gledali slike onda e ovaj koeficijent biti vei, a samim tim i verovatnoa pojavljivanja statusa te osobe u naem zidu. Zato je neophodno da to vei broj simpatizera ostvari interakciju sa fan stranom stranke ili kandidata. To je onaj kljuni aspekt demokratinosti

45

Interneta, jer ne moe neko iz tzv. centrale sam sebe da lajkuje. Stranci/kandidatu je potrebna aktivna podrka zajednice, to znai lanova, simpatizera... Radei seminare primeivali smo da se mnogi stide da ostavljaju komentare to znai da ih moramo dodatno motivisati i podsticati. U kampanji na Facebook-u nema centralizacije, potrebni su nam svi do kojih moemo dopreti i koji se moraju aktivno ukljuiti ostavljajui komentare, like-ove.... Drugi element, w zavisi od trenutnog broja povratnih informacija (feedbacka) korisnika. Ukoliko ono to smo postavili ima veliki broj komentara i lajkova, vea je verovatnoa njegovog pojavljivanja. Dobar sadraj nije teko lajkovati i komentarisati. Zato profesionalci kau da je vano trenutno, to pre, uveati statistiku (broj komentara i like-ova). Faktor d je prosto vremenski ukoliko se neto pokae kao dobro, svoj vrhunac verovatnoe pojavljivanja e imati nekoliko sati od postavljanja Zakljuak je to je vie nae meusobne interakcije, to bolje. Zbog toga je jako vano da iskoristimo ovu formulu i postavljamo to kvalitetniji i korisniji sadraj. Idite to ee na stranicu stranke, lidera, komentariite, lajkujte... Nema nekoga tamo ko e to uraditi za stranku/kanidata. To jedino moete da uradite vi i ljudi iz vaih zajednica. Jedino tako moemo obezbediti adekvatan publicitet i dobru vidljivost sadraja na FB. Ne zaboravite da e se ozbiljna bitka u kampanji voditi ba na FB. Ve smo rekli Izbori se uzimaju, a ne dobijaju. Nekoliko saveta: Facebook je sjajan alat za pronalaenje ljudi koji su zainteresovani za vau ideju i rad, ali kao i svako drugo poznanstvo potrebno ga je redovno negovati kako bi se to poznanstvo odralo i po potrebi produbilo. Facebook takoe moe biti korien kroz mudre upotrebe statusa kao sredstvo informisanja simpatizera i novinara, a kreativnim voenjem svog Facebook profila (linog ili fan stranice) moete povremeno zaraditi i pokoji novinarski lanak ili radio ili TV prilog. Nemojte da postavljate na Fan stranu (profil) ono to ni vi ne volite da vidite u svom News feedu. Traite ljude sa njihovim emocijama. Imajte na pameti da su vikendi i praznici dani odmora i da mnogi Internet preteno koriste radnim danima, dok Internet promet vikendima pada i na 1/3 uobiajenog. Podstiite ih da daju komentare. Budite svakodnevno prisutni. Odgovarajte na pitanja. Ne briite negativne komentare, ve samo one koji vreaju neiju linost, pol, seksualno, nacionalno, politiko, versko opredeljenje...

46

POLITIKA KOMUNIKACIJA NA INTERNETU

Twitter Zamislite da ivite u kuici na proplanku u umi i hoete da komunicirate? elite da angaujete ljude. Kako to da uinite? Ovo je zadatak za sve one koji poinju komunikaciju na Twitter-u. Ako lini blog posmatrate kao neku vrstu dnevnika ili biografije, tada bi Facebook mogao zauzeti ulogu televizije dok je Twitter po funkciji i brzini isti kao radio. U naim krajevima Twitter nije toliko popularan komunikacijski alat i u Srbiji ga koristi izmeu 50 i 100 hiljada ljudi, ali ono to ne moe postii istom snagom brojeva sasvim sigurno nadoknadi svojom glasnou. Twitter koriste po pravilu ljudi koji su svo ili veliku veinu vremena online, to su oni koji su dobro povezani, koji esto piu blog i verovatno (ne uvek) poseduju i dobro razvijene Facebook profile. Twitter (TW) je najbre rastui mikro-bloging servis, a i drutvena mrea uopte. Lansiran je u junu 2006. od strane Jack Dorsey a. Twitter je servis koji korisnicima Interneta omoguava razmenu sadraja: linkova, fotografija, video materiala, komentara, anketa u aktuelnom vremenu i potpuno besplatno. Twitter je jedinstvena komunikacijska platforma i dragoceni izvor informacija o organizacijama, kompanijima, brendovima i pojedincima i koristan kanal za uspostavljanje, odravanje i unapreenje odnosa sa klijentima. Ljubiteljima komunikacije SMS porukama Twitter komunikacija ne bi trebalo da predstavlja problem, jer je ideja o Twitter-u upravo na njoj i nastala. Znamo da SMS komunikacija kota, a i ne moe biti vidljiva veem broju ljudi, jer je u svojoj sutini komunikacija jedan na jedan. Ideja kreatora Twitter-a je zato i bila, zato da bacamo novac na SMS poruke, kada na Internet platformi napravljenoj na osnovu SMS logike komunikacije moemo da komuniciramo jeftinije i bre sa veim brojem ljudi istovremeno. Zato je osnovna ideja komunikacije na Twitteru da u 140 karaktera prenesemo naim pratiocima (eng. follower) dobru ideju, svoje oseanje, postavimo pitanje, damo preporuku, podelimo fotografiju ili neki link, pozovemo na dogaaj... to je ponekad vrlo teko postii. Istovremeno, to je i alat uz iju pomo moete vrlo brzo da rairite neku vest. Poenta je u brzini i skuenosti za irenje informacije. TW se najlake moe objasniti kao servis preko kog delite sa zajednicom ono to vam se uinilo zanimljivim u vaoj okolini i procenjujete da to i vaoj zajednici moe biti zanimljivo. Ti postovi, odnosno tvitovi, se prikazuju naoj zajednici koju postupno gradimo. To pak znai da e uspeni tviterai biti samo oni koji imaju ta da ponude Twitter zajednici. Dakle, kao i drugde, moda ak i vie nego drugde, kvalitet sadraja je od presudne vanosti. Osnovna razlika izmeu Twittera i Facebooka je u tome to na Facebooku sami traite i odobravate prijateljstva, dok na Twitteru sami korisnici odluuju koga e pratiti ili nee. Twitter je potpuno otvorena mrea jer i ako nekog ne pratite moete sa njim komunicirati. Naravno, dosta je esta situacija uzajamnog praenja

47

korisnika, jer je to neka vrsta Twitter bontona, ali nije podrazumevana. Svi vai tvitovi su dostupni svima koji to ele, zato pazite ta piete. Kvalitet informacija, pre svega, i njihova koliina dovode do poveanja broja ljudi koji vas prate. Primera radi, ako neko samo objavljuju ta on radi tokom dana, nee biti ba dobro prihvaen, jer je pitanje koliko su samo te informacije ljudima zanimljive i korisne. Bez obzira to se u opisu Twitter-a kae da je to odgovor na pitanje ta trenutno radi, podrazumeva se da uz to prosleuje zanimljive sadraje na koje naie, linkove, znanja, savete i sl. Zato smo esto na naim seminarima govorili o TW kao rudniku znanja. Ve smo rekli da je Twitter jedinstvena komunikacijska platforma i dragoceni izvor informacija o organizacijama, pojedincima, brendovima ...ali iznad svega on prua mogunost za uspostavljanje, odravanje i unapreenje odnosa sa ciljnim grupama. Organizacije ga sve vie koriste za brzo irenje informacija, novosti, ali i prikupljanje povratne informacije o njihovim proizvodima i uslugama. Kada su poruke koje objavljuje brze, lake za itanje, javne i kontrolisane od strane primaoca i lako deljive, shvati da je ovo jedan moan kanal komunikacije u realnom vremenu. Brza i efikasna komunikacija je ono to korisnici sve vie cene.

48

POLITIKA KOMUNIKACIJA NA INTERNETU

Za one koji poinju sa korienjem Twitter-a, predlog je da neko vreme prate ljude koji su tu ve prihvaeni i vani lanovi zajednice, na osnovu njihovog pisanja vrlo brzo e shvatiti na koji nain i oni treba da se ukljue i da svoje poruke prilagode. I to ne samo poruke, ve i nain komuniciranja. Organizacije koje samo objavljuju svoja saoptenja, bez dijaloga sa drugim korisnicima nee biti prihvaene niti ozbiljno shvaene. Ovo je mesto gde su veliki oni koji su poeli ranije i svi koji dolaze moraju polako zasluiti svoj uticaj. Ono to korisnici oekuju je da organizacija u bukvalnom smislu ima ljudsko lice. Velika prednost Twittera je i to se njemu u velikoj meri pristupa putem razliitih aplikacija, a ne direktno putem web stranice (iako je i to apsolutno mogue). To znai da ako imate imalo noviji mobilni telefonski ureaj, kada naiete na neto zanimljivo to moete vrlo jednostavno i jako brzo postaviti na Twitter (esto i na Facebook) kao prethodnu vest o ruenju aviona u reku Hudson. Twitter je dobar jer moete da ga koristite u trenucima kada ne moete da radite nita drugo (npr. iz automobila ili autobusa dok se vozite s jednog mesta na drugo). Za Twitter postoje desetine razliitih aplikacija koje olakavaju korienje, a neke od njih su TweetDeck, Hootsuite, Seesmic... Twitter klijenti su dostupni na svim smartphone platformama, kao to su BlackBerry, Windows Mobile, Android, iPhone i iPad sve do Nokije i Sony-Ericssona. Neke osnovne oznake koje se pojavljuju na ovoj mrei su: Tvit ono to postujemo

Pratilac (eng. Follower) korisnik koji prima nae tweetove (prati nas) RT @imekorisnika ova oznaka (RT skraenica od eng. retweet) znai da je korisnik mree svojoj zajednici prosledio odnosno forvardovao poruku nekog od ljudi koje on prati. Oznaava njegovo slaganje sa tvrdnjom i elju da vei broj ljudi za neto uje. Kada argonski reeno retvitujete nekoga dajete mu priliku da dopre do veeg broja korisnika, i ta osoba e najee ceniti taj gest. Ovo se posebno koristi za irenje informacija od opteg drutvenog znaaja, na primer - epicentar zemljotresa.

@imekorisnika je oznaka kada nekome odgovarate na poruku ili ga pominjete (eng. Mention), obraate se njemu, ali tu poruku vide svi koji prate vas

49

D imekorisnika je oznaka sa privatnu poruku (eng. direct message) nekom korisniku. Ne koristi se za reklame i promociju, ve samo za vrlo line poruke ili za sluaj kada elimo da izbegnemo da vei broj ljudi gleda poruke koje ih svakako ne interesuju. Da bismo nekome poslali direktnu poruku potrebno je da uzajamno pratimo jedan drugoga, odnosno da budemo prijatelji. Klasian besplatni SMS. #kljunare se na Tviteru zove heteg (eng. hashtag), slui za grupisanje poruka na odreenu temu. Kae Miloje Sekuli da je # (heteg) drvo na koje svi koji na Twitter-u piu na odreenu temu mogu okaiti svoje tvitove. Kada vei broj korisnika govori o neemu, u svoju poruku ubaci i ovu oznaku uz dogovorenu kljunu re. To omoguava da pratite celokupnu komunikaciju koja se oko te kljune rei (termina) odigrava, bez obzira da li te ljude koji piu pratite ili ne. esto se primenjuje kod komentarisanja i prenoenja dogaaja, konferencija... bie znaajan alat u kampanji za prenoenje i komentarisanje informacija u realnom vremenu. Za sada je recimo dogovoreni # za sledee izbore #izborisr Kada elite da tvitujete neki sadraj, naznaite u velikoj zagradi [ ] o kakvom se sadraju radi (video, slika, pdf..) #twittup je dogaaj gde se ljudi sa Twitter-a meusobno upoznaju u stvarnom ivotu, drue se i diskutuju na razliite teme. U Hrvatskoj je na jedno od tih okupljanja doao predsednik Ivo Josipovi, koji je i sam koristio Twitter u kampanji. U Srbiji je skoro organizovan ovakav skup sa ciljem da se Jasna Mati upozna sa tviteraima i uje njihova miljenja i predloge u vezi IT sektora. Pomozite drugima ukoliko ste u mogunosti. Nemojte slati iskljuivo promotivne (spamerske) tvitove. Ne povezujte Twitter i Facebook naloge Ponite da pratite zanimljive ljude. Velik je greka (eng. #fail) je kada ne pratite nikoga, bez obzira koliki je va broj pratilaca. Skraujte dugake linkove koje aljete. Lepe izgledaju, a i vie vam mesta ostaje za poruku.

Koraci koje treba zapamtiti 1. 2. Nauite da baratate prouite i druge tekstove o TW. Nauite osnovne pojmove i pravila lepog ponaanja. Predstavite se u prvim tvitovima ko ste i ta ste. Postavite svoj profil popuniti informacije o vaoj biografiji. Unesite kljune pojmove iz vaeg ivota po kojima ste prepoznatljivi. Obavezno stavite neku fotografiju na avatar (ne mora da bude vaa lino) Odredite nivo ukljuivanja setite se da smo priali kako se ulazi na svaku od drutvenih mrea: oslukivanje, emitovanje, komunikacija (konverzacija) i na kraju izgradnja zajednice Budite autentini budite svoji. Pokaite strast i vrednosti u koje verujete kao i principe za koje se zalaete.

3. 4.

50

POLITIKA KOMUNIKACIJA NA INTERNETU

Foursquare Foursquare (4sq) je popularna geolokacijska drutvena mrea. Ona svoju popularnost duguje sve veoj upotrebi pametnih (eng. Smart) telefona koji imaju mogunost globalnog pozicioniranja (GPS). Zahvaljujui GPS sistemu mi moemo pronai objekte u blizini mesta gde se nalazimo kao i da li u blizini ima nekog od naih prijatelja. Na taj nain vi ete znati gde vam se nalaze vai prijatelji tako da moete popiti kafu sa njima, videti se na kratko ili odigrati partiju bilijara. Kada doete na neku lokaciju potrebno je da se prijavite, odnosno da se ekirate (eng. checkin) to je i cilj Foursquare-a. Kako bi ekiranje bilo to zabavnije uvedeni su bedevi i bodovi koje dobijate prilikom posete lokacijama. Ako lokacija nije registrovana u bazi vi moete na jednostavan nain da je registrujete i time zaradite dodatne bodove. Tokom svake nedelje pravi se rang lista u kojoj se vi takmiite sa svojim prijateljima. Postoji nekoliko razliitih vrsta bedeva i oni se dobijaju tako to otkrivate nove lokacije ili poseujete ve otkrivene. Svi se takmiimo ko e dobiti najveu nagradu - gradonaelnikov bed koji oznaava da ste ba vi gradonaelnik odreene lokacije. Svojim prijateljima takoe moete uz svaku lokaciju ostaviti savet (eng. tip). Ukoliko se prijavite u npr. poslastiarnicu, napiite koje kolae preporuujete! Ukoliko koristite Twitter ili Facebook, svoju lokaciju moete na tim drutvenim mreama automatski podeliti. Facebook je pokuao sa FB places da parira 4sq ali za sada korisnici Interneta vie vole novu mreu koja je samo tome posveena. Videemo kako e G+ razvijati dalje svoj sistem. Organizacije koje imaju definisane profile u okviru ovog servisa, koristile su prednost promovisanja svoje lokacije na ovaj nain i njenog deljenja sa prijateljima tako to su davali odreene nagrade, popuste i kupone onima koji se odreenog dana ekiraju kod njih, jer su znali da e se ta informacija proiriti dalje i imati vee efekte. Ono za ta nam 4sq u kampanji moe biti interesantan je upravo nagraivanje onih koji se prijave na naim skupovima, rade u kampanji... npr. na konvencijama po gradovima simpatizeri koji se ekiraju mogu dobiti priliku da se fotografiu sa nekim od kandidata/lidera i u lepom ramu dobiju svoju sliku na kunu adresu. Moemo napraviti bedeve koji se dobijaju ako posetite tri, pet ili deset stranakih dogaaja u kampanji. 4sq moe biti interesantan i za takmienje volontera ko je vie puta bio u odboru, na nekoj akciji, ko je radio koju aktivnost, kao i za mapiranje gde se sve radi kampanja odreenog dana.

51

Google + (G+) Posle nekoliko bezuspenih pokuaja kompanije Google da pokrene drutvenu mreu ova velika kompanija pokrenula je Google+. G+ je najnovija drutvena mrea koja je, dok piemo ovaj prirunik, jo uvek u test fazi. Predstavljamo vam je jer do izbora ima dosta vremena da ova mrea zaivi i snagom drugih Google aplikacija postane mona. Pojavom Google+ kod svih korisnika Interneta, naravno, odmah se postavilo i pitanje da li ovaj projekat Googla moe da ugrozi za sada neprikosnoveni Facebook? Koncept Google+ je slian FB , pa veina obinih korisnika FB tako za sada i reaguje: ta e mi jo jedna mrea kada imam FB? Onima koji dugo koriste drutvene mree poznato je da je za razvoj svake od do sada znaajnih drutvenih mrea, bilo potrebno minimum 3 godine. Toliko vremena je bilo potrebno da bi se globalno videlo koliko e nova drutvena mrea privui obinih korisnika Interneta da postanu njeni aktivni korisnici. Facebook tek 2007. godine doivljava ekspanziju u Evropi, kao i Twitter 2009. (kod nas tek 2011.). Google+ tek treba da pokae koji je to razlog zbog ega bi ga neko od korisnika Interneta aktivno koristio, a da se to znaajno razlikuje od ostalih, ve postojeih drutvenih mrea (naroito FB). Za sada najinteresantnije prednosti G+ su mogunost selektivnog slanja informacija putem krugova (eng. Circles). Dodue to postoji i na FB ali nije zaivelo jer niko nema vremena da se bavi pravljenjem lista. Osnova komunikacije na Google+ je tzv. stream, koji je ekvivalent Twitterovog timelinea odnosno Facebookovog newsfeeda. Notifications su obavetenja o svim aktivnostima na G+. Na G+ za razliku od FB i TW ne postoje privatne poruke, ve samo mogunost da objavljivanje ograniite na jednu osobu. Ukoliko ukljuite mogunosti odreivanja lokacije na mobilnom G+ e stvoriti e poseban krug Nearby ime e pokuati da konkurie FB places i Foursquare. Sparks je program za tematsko pretraivanje koji moe postati velika prednost G+. To je program koji e vam dati spisak odnosno stream sadraja vezanih za ono to ste naveli da vas kao tema interesuje. Vi za svaki sadraj koji postujete moete odrediti ko e ga videti, pri emu birate izmeu odreenih korisnika, krugova, proirenih krugova ili iskljuivo sebe.

52

POLITIKA KOMUNIKACIJA NA INTERNETU

Youtube YouTube je Google ova multimedijalana platforma za deljenje video materijala. Na njega korisnici Interneta mogu podii video, deliti ga, odnosno prosleivati, komentarisati i gledati ve postavljen materijal. Nastao je 2005. zahvaljujui trojici bivih zaposlenih PayPal-a.U novembru 2006. prodat je Google Inc, i od tada radi u okviru ove kompanije. Njegova prednost je to prihvata veliki opseg razliitih video formata. Naravno, obavezujete se da potujete autorska prava i da ne kaite sadraj koji nije prikladan za sve generacije. Ukoliko YouTube primeti krenje pravila, sigurno e ukloniti video. Najvei deo sadraja kae pojedinci, ali je danas dosta est sluaj da organizacije i institucije imaju svoj kanal (eng. Chanel) i na taj nain promoviu svoj rad. Takoe, neki mediji deo svog sadraja emituju i preko ove mree i na taj nain povezuju tradicionalne i nove medije i dopiru do novog broja gledalaca. Za stranke i organizacije je znaajno da imaju kanal na ovoj mrei jer im to omoguava da sve to nije moglo da proe u tradicionalnim medijima na neki nain prikau, ili da podsete na svoje aktivnosti koje su bile zabeleene i od strane televizija. Takoe, korisno je povezivanje svih drutvenih medija na kojima nastupate jer na taj nain podiete kvalitet sadraja koji objavljujete. Na primer, na Twitter-u ete objaviti link sa vaeg Youtube kanala gde ljudi mogu pogledati snimak aktivnosti o kojoj govorite. Ove poruke su mnogo jae jer dodaju reima sliku. Zanimljivo je da kod ove mree svi mogu gledati sadraj, potpuno je otvorena, ali samo registrovani korisnici ga mogu i postavljati. Sve je ea situacija gde dolazi do prelivanja sadraja sa YouTuba u klasine medije, kod nas je najpoznatiji takav sluaj Kosovo za patike gde je amaterski snimak pljake radnje dopreo do svih elektronskih medija, ali i pravosudnih organa.

53

Flickr Flickr je drutvena mrea, tj. online zajednica koja ima za cilj skladitenje fotografija. Napravio je Ludicorp, ali je kasnije preuzeo Yahoo. Uz pomo ove mree korisnici slobodno objavljuju i prosleuju svoje fotografije. Dosta ga koriste blogeri za skladitenje slika koje objavljuju u okviru svojih postova. U septembu 2010. ovaj servis je sadrao preko 5 milijardi fotografija. Nudi dva tipa naloga, besplatni i profesionalni. Besplatni podrazumeva da moete meseno podii 300MB slika. Ogranienje je da ako imate vie od 200 fotografija, biete u mogunosti da vidite samo poslednjih 200 u njihovom fotostrimu. Ostale slike su i dalje tu, i linkovi do njih rade. Ova vrsta naloga na neki nain i obavezuje na aktivnost jer ako vie od 90 dana za redom korisnik nije aktivan, nalog e biti obrisan. Profesionalni nalog daje mnogo vie prostora korisniku i mogunost pristupa statistikama, veem broju istraivanja... Ovaj servis je koristan za postavljanje albuma sa fotografijama sa nekog dogaaja na primer. Oko tih albuma se stvara mala zajednica ljudi koji su bili na istom dogaaju i ele svet da obaveste o svom uglu gledanja na pomenuti dogaaj.

54

POLITIKA KOMUNIKACIJA NA INTERNETU

Znaenje drutvenih mrea

Postoji stara poslovica koja kae Nee breg Muhamedu nego e Muhamed bregu., i kao u svemu drugom tako i na Internetu treba ii tamo gde su ljudi. Twitter i Facebook su ekvivalenti trga ili sajma i to su mesta na koja treba ii jer su tamo ljudi. Mi smo takva mesta i do sada poseivali u kampanji, pa zato to ne bismo inili i virtuelno. Koliko ete biti primeeni zavisi od toga koliko ste kreativni i koliko je ideja koju elite da plasirate zanimljiva i atraktivna. Dakle, treba paziti ta e se rei i kada e se rei, kontekst je vrlo esto jednako vaan kao i sam sadraj. Nema puno smisla govoriti o stanju budeta u sred leta kada to nikoga ne zanima, ba kao to nema smisla govoriti o godinjem odmoru u sred diskusije o budetu. Pazite da ne upadnete u zamku pogrenih oekivanja. esto ete naii na ljude koji e tvrditi da sve vae Internet aktivnosti moraju zavriti na slubenoj stranici kandidata ili stranke, ipak to nije tako. Interakcija koju stvarate na Facebooku ili Twitteru e retko dovesti posetioca na stranicu stranke, ali konverzacija koju ste otvorili izmeu sebe i svog novog simpatizera ili biraa oznaie njegove glasake preferencije daleko vie od bilo kog propagandnog slogana ili teksta koji e nai na slubenoj stranici. Isto tako, ako posmatramo izvore prometa na vaoj slubenoj stranici ili blogu, ako imate imalo uspenu aktivnost na drutvenim mreama, tada e broj poseta na tim stranicama u vrlo velikom procentu dolaziti upravo sa Facebooka ili Twittera - ali ne s vaih status update-a ili tweetova, nego sa statusa i tweetova vaih Facebook prijatelja ili Twitter followera. To je i sutina delovanja na drutvenim mreama, da kvalitetom i atraktivnou sadraja nagovorite svoje prijatelje da rade za vas i zajedniki izborni cilj. Slika drutvenih medija je iroka i razvija se svakodnevno. Kako bi korienje ovih medija u svrhe politike komunikacije bilo adekvatno i merljivo potrebno je stalno UITI, prikljuiti se konverzaciji koja ve postoji i pratei postojee konverzacije definisati sopstveno mesto i eljeni imid (sliku) na razliitim servisima Interneta. U tom procesu pomodarstvo i kratkoroni interesi predstavljaju izrazito loe motive koje e zajednica prepoznati. Jedini ispravni motiv za uspostavljanje i voenje online kampanje je elja za povezivanjem sa ciljnim grupama i spremnost za uvaavanje signala i smernica koje korisnici u tom interaktivnom procesu upuuju. Zato budite prisutni, dobronamerni i iskreni, pre svega svoji. Govorite samo ono to znate i u ta verujete i, sigurni smo, biete SJAJNI.

Jo nekoliko malih saveta

Ako ste se odluili za zapoinjanje komunikacije na Internetu to nikako ne sme biti samo u vreme izborne kampanje. Ukoliko hoete ozbiljnu podrku Internet zajednice to znai da oni oekuju vae prisustvo od danas pa zauvek! Komunikaciju na Internetu vodite po pravilima, predano, uz uloeno vreme i energiju. Ako ste planirali da komunicirate i direktno s biraima, preko Facebooka, Twittera..., nikako ne dozvolite da va lini nalog vode drugi ljudi. Zajednica e prepoznati lanjake Morate govoriti/pisati samo ono u ta verujete; Internet se ne moete kontrolisati, jer je Internet slobodan medij na kojem vae drugaija pravila; Komunikacija na Internetu je dvosmerna. Nauite da podnesete kritiku i sasluate druge. Imajte poverenja u zajednicu; Kljuno je da podstiete druge da se ukljuuju!

Oglaavanje na Internetu
Neprestano testirajte i vae oglaavanje e se neprestano unapreivati...
David Ogilvi

57

Vrlo esto, koliko god pazili na svoje sadraje i koliko god truda uloili u gradnju svoje online reputacije i dostupnosti jednostavno ne postiete odgovarajue rezultate. Kako bi reili taj problem potrebno je ponekad iskoristiti mogunosti online oglaavanja. To ne znai da treba uvek troiti na skupocene kampanje i postaviti milione bannera irom Interneta, nego da treba paljivo i precizno gaati tano odreene Internet korisnike.

Google AdWords

Google Adwords je usluga oglaavanja koja je dostupna svakom Internet korisniku koji poseduje kreditnu karticu. Osnovna karakteristika ovog tipa oglaavanja je to se va oglas pojavljuje iskljuivo kada korisnik zatrai neku od kljunih rei, a samu reklamu moete ograniiti na odgovarajue jeziko ili geografsko podruje. Na gornjoj ilustraciji mogue je videti nekoliko naina kako oglaavati. Kada korisnik upie kljunu re, u rezultatima e se prikazati odgovarajui rezultati. Uoite kako prvi rezultat ima laki ton u svojoj pozadini i u gornjem desnom uglu pie kako je re o oglasu, tj. sponzorisanom linku. Takoe, rei koje je korisnik pretraio bie podebljane u reklami ali i u drugim rezultatima. Takoe, ako imate Internet stranicu koja se bavi traenim pojmom ili vam je taj pojam bitan, onda se va oglas moe pojaviti i u desnoj kolumni kao to se to vidi i na slici. Cena oglaavanja zavisi od toga koliko e korisnika odluiti da klikne na njega. Cena se odreuje kao kombinacija konkurencije koja vlada za odreenu kljunu re (u ovom sluaju za Barack Obama) i popularnosti, tj. koliko je ljudi kliknulo na vau reklamu. Plaa se iskljuivo za one reklame koje su rezultirale klikom, tj. one koje je korisnik na kraju odabrao. To u praksi znai da za svega poneki EUR dnevno moete da pokrenete kampanju i polako usmeravate promet ka svojim web stranicama. Google AdWords je jedna od cenovno najefikasnijih metoda oglaavanja.

58

POLITIKA KOMUNIKACIJA NA INTERNETU

Facebook oglaavanje

Facebook oglaavanje je vrlo slino Google AdWords oglaavanju po pitanju cene i odreivanja koliko e koji oglas kotati, ali postoje daleko bolji mehanizmi za vrlo precizno gaanje odgovarajue populacije Facebook korisnika. Na gornjem primeru se vidi koje su mogunosti oglaavanja. Mogue je odabrati tano odreenu demografiju Facebook korisnika kojima emo prikazati reklamu i to po geografskoj pripadnosti, preko starosti pa sve do interesa. Posebno je zanimljiva opcija tzv. social advertisinga gde e se reklama prikazati samo prijateljima onih koji ve jesu fanovi naih web stranica. Koristei ove opcije mogue je u vrlo kratkom roku uz izuzetno mali marketinki budet sakupiti veliki broj fanova. Oglaavanje nije alternativa za kreiranje kvalitetnog sadraja i motivisanje simpatizera, ali je kvalitetan alat da naa poruka brzo stigne do ireg kruga ljudi.

Primeri iz prakse

61

Josip Kregar bio je kandidat za gradonaelnika grada Zagreba na lokalnim izborima 2009. godine. U kampanju se ulo vrlo kasno (neto malo vie od devedeset dana pre izbora) i bez ikakve finansijske ili stranake podrke. U nekoliko nedelja uspeli smo da donekle anonimnog kandidata (Josip Kregar je ugledni profesor na Zagrebakom univerzitetu, u asu kandidature mu je isticao mandat dekana pravnog fakulteta, a javnosti je bio poznat kao borac protiv korupcije i osoba koja je neko vreme tokom devedesetih bila na dunosti poverenika za grad Zagreb) uinimo vidljivim. Ukupan iznos utroen u kampanju Josipa Kregara je bio oko 1.8 miliona kuna (cca 250.000EUR) u odnosu na minimum 10x toliko koliko je potroio njegov protivkandidat Milan Bandi. U drugom krugu izbora, Josip Kregar osvojio je gotovo 40% glasova i to u borbi protiv kandidata koji je bio toliko siguran u pobedu u prvom krugu da nije imao ni formiran izborni tab (sve do nekoliko nedelja pre izbora).

Uspeh Josipa Kregara se dobrim delom pripisuje i internet kampanji koja je uspela da okupi oko 3.000 email adresa volontera i simpatizera koje smo dnevno kontaktirali s novim zadacima i porukama.

62

POLITIKA KOMUNIKACIJA NA INTERNETU

U samom startu odluili smo da nismo u stanju da odrimo ritam blogovanja (dakle da kandidat pie blog jednom dnevno) pa je web stranica bila pretvorena u mesto mobilizacije. Kupili smo Internet domen kregar.org i iskoristili web hosting koji nam je bio na raspolaganju (troak od cca 70 EUR godinje). Cela stranica je napravljena na open source platformi WordPress sa jednom od najstandardnijih tema koju smo samo malo doradili i korieni su iskljuivo besplatni pluginovi za WordPress. U kolumnama s desne strane nalazi se nekoliko bitnih segmenata, poevi od jedinog TV spota koji smo imali, flickr foto albuma, jasno oznaenog formulara za email newsletter i velikih linkova na drutvene mree Facebook, Twitter i YouTube. S desne strane smo stavili i dva modula od kojih je jedan po sluajnom rasporedu objavljivao neke injenice o gradu Zagrebu, a u drugom smo stavljali podrku koju su graani slali kandidatu (tokom predsednike kampanje za Ivu Josipovia radili smo i video poruke podrke koje su snimali volonteri na skupovima, deo tih poruka je i danas dostupan na http:// www.youtube.com/user/ IvoJosipovic). Bitni element stranice je i kontakt formular, koji je bio programiran da kada poaljete poruku kandidatu odmah uzvrati s povratnom porukom u kojoj je bilo nekoliko instant naina kako pomoi kampanju. Tokom kampanje koristili smo Google AdWords oglase koje smo postavljali ne samo na

63

kljune rei vezane za naeg kandidata nego i za suparnike. Kreirali smo i malu video igricu koja je u sutini flash aplikacija dizajnirana da stane u format bannera 300 x250 pixela. Re je o preradi popularne klasine igre Space Invaders u kojoj vi kao kandidat branite grad Zagreb od zagrebakog komunalnog preduzea a povremeno iznad prolee glava gradonaelnika i baca na vas raune. Poenta je izgubiti igru jer vas tada usmeravamo na nau stranicu i traimo od vas podrku. Igrica je i dalje dostupna (uveana 200% radi lakeg igranja) na adresi: http://kregar.org/holding/. Troak izrade ove igrice je bio oko 400 EUR, a bila je postavljena na nekoliko web stranica ljudi koji su bili simpatizeri nae kampanje. Osim toga, ovo je bio jedan od inovativnijih pristupa kampanji pa se o tome dosta pisalo i po novinama i portalima. Google AdWords se mogu koristiti i za brze odgovore na eventualne napade, pa smo, na primer, kreirali ciljane oglase za sve one koji su o naem kandidatu pretraivali po odreenim kljunim reima (primer je za Ivu Josipovia i njegovu ulogu u Hagu): Slini oglasi mogu se koristiti i na Facebooku da bi oglasili dolazak na neku lokaciju (npr. neki skup ili dogaaj) ili da bi promovisali svoju fan stranicu. Jedan od ubedljivo najefektnijih projekata koje smo radili je primer kreiranja dinamiki generisanog videa u kom bi dobili email poruku vaeg prijatelja koji vas je video na dnevniku pa vam alje link na stranicu na kojoj se taj odlomak moe videti. Budui da email dolazi od vama poznate osobe i usmerava na web stranicu koja je tada imala naziv izuzetno slian jednoj nacionalnoj televiziji uspeli smo da postignemo to da video bude pregledan vie od 70.000 puta u svega nekoliko dana, a prikupili smo u postupku preko 50.000 email adresa ljudi kojima smo se kasnije obratili email porukom. Video poruku i kako ona izgleda moete videti i danas na: http://dnevnikhr.pokrenise.org/. Ova video poruka je bila najskuplji deo Internet kampanje i kotala je neto vie od 5.000 EUR, ali kada podelite broj pregleda i ljudi koji su dobili nae email poruke, odnosno broj ljudi koje smo zahvatili time (da ne raunamo da smo naterali dravno izborno poverenitvo da reaguje), tada je cena bila izuzetno povoljna i prihvatljiva.

9
Zakljuak

65

Mnogi misle kako je Internet instant medij na kom je sve besplatno i na kom se sve jako brzo moe reiti. Ali to nije u potpunosti tano. Ako imate puno novca na raspolaganju tada je kroz oglaavanje mogue iskoristiti nekoliko preica kako bi poveali posete web stranici ili kako bi reagovali kada je potrebno, ali graani nee doi ponovo niti e odluiti da prihvate kandidata bez kvalitetnog sadraja. Kvalitetni sadraj nije samo onaj koji jasno alje poruku i koji rezonuje s graanima, nego je to i kvalitetan, sistemski i konzistentni rad, a on se moe desiti samo kroz dugi vremenski rok. Kvalitetnu Internet kampanju za izbore potrebno je zapoeti to je pre mogue, po mogunosti godinu dana pre oekivanog datuma izbora, a ako je mogue i ranije. To je ukratko vreme koje je potrebno da se sagradi i okupi temeljna zajednica koja e kasnije sama promovisati sadraje s vae web stranice, kao i vreme koje je potrebno da va web sadraj postane i bude prepoznat od Internet pretraivaa kao relevantan za sve one teme i kljune rei koje vaa kampanja i kandidat smatraju bitnim.

Renik pojmova

67

Blog - skraenica od weblog, lini dnevnik na Internetu Bloger (eng. blogger) - onaj koji pie blog(ove), tj. objavljuje sadraje na svom blogu Bookmarks - lina arhiva interesantnih web stranica Broadband - irokopojasni (bri) Internet (ADSL, kablovski, optiki...) Broadcasting - emitovanje Browser - pretraiva Channel - kanal Circles - krugovi Clip - iseak (recimo video clip video iseak, video prilog) Collaborate - kolaboracija, saradnja Collaboration - saradnja Communication - komunikacija Community manager - menader zajednice (zaduen za nastup organizacije na drutvenim medijima) Community - zajednica, mrea ljudi koja se okuplja oko vaih naloga na drutvenim mreama Concession - ustupak, ustupanje sopstvenih ideja radi vieg cilja Connecting - povezivanje razliitih ljudi ija ste vi ili vaa organizacija taka dodira Content - sadraj Contributing - uee i dodavanje korisnog sadraja Conversation - konverzacija Creating - kreiranje korisnog sadraja za korisnike Interneta DM=direct message direktna poruka drugom korisniku na Twitteru koju ostale osobe ne vide E-pinions (umesto eng. opinion = miljenje) miljenja na mrei Favorites stranice, tvitovi itd. koji nam se dopadaju i elimo da ih sauvamo Flyer - letak Follower - pratilac, onaj koji vidi vae tvitove Fan page - fan stranica na Facebook-u Gate keeper - uvar kapije (termin koji se koristi za urednike i novinare klasinih medija)

Hash tag - tarabica # (pojam na Twitteru kojim se obeleava pojam / termin o kom se pie, olakava nalaenje tvitova sa odreenom temom) Laboring - rad Learning - uenje Like - ono to nam se svia Listening - sluanje Lurking - vrebanje News feed - mesto gde se pojavljuju nove vesti na naem Facebook profilu Newsletter - bilten News - vesti Nick - nadimak Offline - pojam koji se koristi kada se govori o stvarnom ivotu; deavanje van Interneta Online - pojam koji opisuje da se neto dogaa na Internetu Participating - uee u postoj Party - urka, zabava Plug in - dodatak (dodatna aplikacija) Post beleka, objava Reader - ita Real time - u realnom vremenu Review - pregled RSS - akronim od Really Simple Syndication iliti veoma jednostavno povezivanje RSS feed - sadraj izlistan kroz RSS tehnologiju RT= retweet - retvitovanje, preuzimanje i objavljivanje tvita koji je neko drugi objavio Share with note - podeliti uz beleku Share - podeliti Social advertising - reklamiranje na drutvenim medijima Spam - neeljene poruke, zatrpavajue poruke Starred items - stranice obeleene zvezdicom Stream - prenos (misli se na prenos slike i zvuka, direktan prenos na Internetu) Timeline - hronoloki tekui prikaz tvitova ljudi koje pratite. Koristi se i kao izraz kojim Twitter zajednica govori o diskusijama koje se vode na drutvenoj mrei Twitter u datom trenutku. Tip - savet Tweet - ono to postujemo na Twitteru Twittup - skup tviteraa Viral - zanimljiv sadraj koji se iri po Internetu Wall - zid Yahoo answers - yahoo odgovori

Korisni linkovi

69

Ovo je deo koji e sigurno biti esto dopunjavan. Preporuujemo nekoliko interesantnih web lokacija na kojima moete itati o Internet komunikaciji. http://krazyfish.org/2011/05/uvod-u-drustvene-medije-by-krazy-fish/ http://www.draganvaragic.com/weblog/index.php?adclick=2 http://www.draganvaragic.com/weblog/index.php/3662/kako-blogovati-pored-punoposla/ http://www.draganadjermanovic.com/2011/02/14/politicari-na-fejsbuku-nekomuniciraju-sa-gradanima/ http://www.eniax.net/diplomski/ http://www.draganadjermanovic.com/2011/07/26/pr-tehnike-trendovi/ http://www.istokpavlovic.com/blog/kratak-vodic-za-koriscenje-twittera-sta-znace-sveone-tarabe-i-majmuni/ http://www.plagosus.net/blog/www/sve-ono-sto-nigde-necete-procitati-o-twitteru/ http://www.milosrandjelovic.org/2009/04/02/sveobuhvatno-uputstvo-za-twitterpocetnike/ http://mashable.com/2011/08/18/foursquare-now-you-can-check-into-events/

O autorima

71

Krunoslav Vidi

Nakon gotovo 12 godina rada u novinarstvu, Krunoslav Vidi (1973.) je odluio promeniti stranu i ukljuiti se u politiku. Od objektivnog posmatraa i izvetaa, postao je komunikacijski i strateki savetnik. Poslednja novinarska pozicija mu je bilo mjesto dopisnika iz Republike Srbije za Hrvatsku Radioteleviziju (HRT). S formalnim obrazovanjem u drutvenim (teologija), i prirodnim naukama, (matematika) te s iskustvom rada u elektronskim medijima, radio i televizija, Krunoslav je bio struni saradnik, savetnik i manager u kampanjama na lokalnim, parlamentarnim, predsjednikim i unutarstranakim izborima u Hrvatskoj. Prije prelaska u svet odnosa s javnou (PR-a), Krunoslav Vidi se bavio i prevoenjem knjiga te poslovnim savetovanjem (konsaltingom). Krunoslav je trenutno savetnik u Stratego PR savetovanju, a prije toga je bio izvrni direktor u MAKSIMA komunikacijama, Zagreb, Hrvatska. lan Evropske asocijacije politikih konsultanata W: www.strategopr.biz E: krunoslav@strategopr.biz T: www.twitter.com/kvidic F: www.facebook.com/krunoslav.vidic

72

POLITIKA KOMUNIKACIJA NA INTERNETU

W: www.mrak.biz E: mrakar@mrak.biz T: www.twitter.com/mrak F: www.facebook.com/marko.rakar

Marko Rakar

Veina njegovog posla se odnosi na politiku komunikaciju i savetnik je politikim strankama i kandidatima. lan je i jedan od osnivaa hrvatske udruge Initium (udruenje za podsticanje softverskog i online preduzetnitva) i hrvatske udruge CROWD (Croatian Web Developers association). lan je meunarodne udruge EAPC (Europaean association of political consultants) i upravnog odbora meunarodne udruge IAPC (International association of political consultants). Viegodinji je lan irija za dodelu Pollies nagrada amerike udruge AAPC (American association of political consultants). Zasada je jedini hrvatski (a i regionalni) lan TED-a. Povremeni je i gostujui predava na razliitim domaim i meunarodnim strunim skupovima, kongresima ili fakultetima (Fakultet politikih znanosti, INMED, IUC, PDF). Na pojedinim projektima sarauje i s raznim meunarodnim institucijama (Savet Europe, European fund for the Balkans, UNDP, US Embassy Zagreb). Autor je vie stotina lanaka objavljenih u raznim domaim i stranim asopisima, novinama i portalima (Bug, VIDI, Banka, Jutarnji list, net.hr, politicsonline). U civilnom drutvu poznat je i po tome to je osniva grupnog bloga pollitika.com iji je najpoznatiji projekat web aplikacija popisbiraca.pollitika.com koja je razotkrila mehanizme manipulacije birakim spiskovima i tako pokrenula niz promena u zakonodavstvu. Za ovaj projekat je 2009. godini dobio prestinu nagradu Top 10 who are changing the world of politics on the Internet koju dodjeljuje World eDemocracy forum za doprinos promovisanju demokratije i politike na Internetu, iz istog razloga je postao i Google fellow (PDF Barcelona 2009.).

73

Milo aji

Aktivista u dui, demokrata po opredeljenju i veliki fan Interneta. Magistrirao violonelo na Fakultetu muzike umetnosti. Direktor Centra za edukaciju i lan stalnog sastava Glavnog odbora Demokratske stranke. Osniva Centra modernih vetina, organizacije civilnog drutva aktivne na polju politikog obrazovanja, promocije socijaldemokratije, javnog zagovaranja i komunikacije. Predsednik Drutva Srbije za odnose s javnou, nacionalne strukovne organizacije. Bio lan izbornih tabova, saradnik, savetnik u kampanjama na lokalnim, parlamentarnim, predsednikim i unutarstranakim izborima u Srbiji, Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori. Voli da ui i poduava. Kooautor knjige Demokratija u politikim strankama Srbije (Beograd 2006.) i 4 prirunika Optina i javnost, (CMV 2007), Razvoj odnosa sa javnou uputstvo za radna tela za praenje primene etikog kodeksa ponaanja lokalnih funkcionera, (CMV 2007.), Prirunik za razumevanje odnosa sa javnou, (Samostalni sindikat 2008.). E: milos.djajic@gmail.com W: www.milosdjajic.com T: www.twitter.com/milosdjajic F: www.facebook.com/milosdjajic

Publikacija: POLITIKA KOMUNIKACIJA NA INTERNETU Autori: Krunoslav Vidi Marko Rakar Milo aji Izdava: CENTAR MODERNIH VETINA Za izdavaa: Milo aji Urednica: Marija Radivojevi Grafika obrada: Ivan osi CENTAR MODERNIH VETINA Web: www.cmv.org.rs FB: www.facebook.com/CentarMV TW: www.Twitter.com/CentarMV Ova publikacija je uraena uz podrku Westminster fondacije za demokratiju i Laburistike stranke Velike Britanije