1 3.

0BLICI STRUKTURE MATERIJALA Raspored atoma ili molekula (makromolekula) u obliku vrstog materijala ustvari znai da se te jedinke trajno nalaze na odredenim mestima. Taj raspored moe da bude dvojak: nepravilan (maksimalno neureden raspored), delimino ili strogo pravilan (maksimalno ureden raspored). Na osnovu toga materijali mogu biti: amorfne strukture (amorfni materijali) slika 3.1a-c ili kristalne strukture (kristalni materijali) slika 3.1d-f. Amorfna struktura Sastavne komponente idealnog amorfnog materijala su sa svoje strane, takode nepravilno uredene (slika 3.1a,b). U nekim sluajevima, medutim, materijali su sastavljeni iz komponenti koje pokazuju pravilan raspored (slika 3.1c) i ova vrsta kvazi amorfnog materijala se moe smatrati prelaznim ka kristalnim materijalima. U najjednostavnijem sluaju, amorfna strukturaje nepravilno oblikovana mrea ije su komponente kao lanac poredani atomi ili veliki asimetrini molekuli (MONOMERI): veze izmedu ovih makromolekula su kovalentne (homeopolarne) i jonske (heteropolame). Niz monomera ak ne poseduje direktne veze ve im se molekuli mehaniki medusobno dre (sklupani molekuli); u tom primeru se veza ostvaruje preko slabih dipolnih veza na sluajno ostvarenim dodirnim takama (slika 3.1a). Kod polimera, medutim, ostvaruje se posebna vrsta veza i to preko takozvanih mostova izmedu lanaca monomera. Moe se stoga konstatovati da postoje dve vrste molekula: koji grade mreu i oni koji utiu (modifikuju) na mreu gradivnih komponenti. Molekuli koji grade mree nalaze se na dodimim mestima lanaca (npr. mostovi sumpomih atoma u gumi, slika 3.1b) dok modifikujui molekuli smanjuju plasticitet polimera redukujui ga sve do viskoznog stanja ak i na relativno niskim temperaturama. Ako su sile dejstva izmedu monomera, ostvarene mostovima i izmedu atoma, medusobno identine formira se vrsta kvaziamorfha mrea tipina za staklo (struktura stakla, slika 3.1c). Struktura amorfnog materijala moe da sadri defekte ili struktume greke. Molekulski lanci mogu usled nehomogenog rasporeda sila veza da sadre pukotine, delove pomerene smicanjem ili savijene delove (slika 3.2). Ovi defekti se u amorfnoj strukturi uoavaju kao meanderska struktura.. Postoje i daige vrste struktumih greaka kao to su prazna atomska mesta (praznina), krajevi lanaca, pukotine i pore. Osobenost veoma elastinih amorfnih polimera (kauuk, guma i sl.) je njihova sposobnost da kristaliu pri rastezanju. Tako, na primer, prirodni kauuk u odsustvu spoljanjih uticaja kristalie veoma sporo, dok pri istezanju iznad 300% veoma brzo prelazi u kristalno stanje. Ako temperatura nije suvie niska onda se pri rastereenju takav uzoraktrzo ponovo amorfizuje.

Slika 3.1. Struktura materijala: amorfna (a-c) i kristalna (d-f)

2 M

a) b) c) Slika 3.2. Defekt (a), gmpa defekata ispod (b) i iznad mesta (c) omekavanja Kristalna struktura Struktura i svojstva vrstih materijala vanih za inenjersku praksu, uglavnom zavise od rasporeda atoma, jona ili molekula u sklopu vrstog tela i od sila veza izmedu njih. Ako atomi ili joni u vrstom telu imaju pravilan trodimenzionalni model rasporeda u prostoru, oni formiraju vrsto telo za koje se kae da ima kristalnu strukturu. Idealna kristalna struktura materijala odlikuje se time da su atomi pravilno tj. strogo geometrijski rasporedeni u prostoru. Na taj nain atomi grade elementame kristalne elije koje se zatim, jedna uz drugu, prostomo slau, stvarajui kristalnu reetku (slika 3.3). Veliina i oblik elementame kristalne reetke definisani su sa tri vektora - a, b i c, koji polaze iz ugla elementame reetke. Veliine vektora - a, b i c i uglovi meu njima - a,P i y nazivaju se parametrima kristalne reetke (slika 3.3b).Ukoliko je ovakav raspored komponenti poremeen tada se, u skladu sa stepenom neregularnosti, radi o takozvanom realnom kristalnom ili kvazi kristalnom materijalu; oni predstavljaju ustvari prelaz ka amorfnoj strukturi.

4 monoklinina triklinina

Slika 3.4. Elementarne elije 14 Braveovih reetki Kristalna reetka moe biti izgradena od atoma koji pripadaju samo jednom elementu, ali ima sluajeva kada sadre vie razliitih elemenata (meani kristali). Kristalne reetke legura (meanog kristala) moe sadrati atome razliitih elemenata na atomskim mestima (tzv, vorovima reetke) ili izmedu atomskih mesta (meduatomski prostori). U stvamosti, reetke kristalnih materijala ne odgovaraju sasvim egzaktno pravilima koja vae za obrazovanje osnovne kristalne elije niti za njihovo slaganje u prostomu reetku. Reetke sadre razliite defekte i prema tome se nazivaju realnim kristalima za razliku od idealnih kmtala koji su izgradeni strogo po kristalografskim zakonima. Literatura [1] V. Dordevi, Mainski materijali, prvi deo, Mainski fakultet, Beograd,2000 16 4. METALNI MATERIJALI Metali su materijali koji u dizajnu imaju iroku primenu, jerjeu izradi mnogih proizvoda metal osnovni materijal. Kod mnogih proizvoda metali se koriste i kao pomoni materijali bez kojih proizvodi ne bi mogli da se dizajniraju i izraduju. Najvaniji metali koje dizajn koristi su: gvode, elik, bakar, aluminijum i drugi. Ovi matenjali su izgradeni odjednog ili vie metalnih elemenata, a mogu sadrati i neke nemetalne elemente (C, N, 0). Kako metali imaju veliki broj slobodnih elektrona, mnoga svojstva su u direktnoj zavisnosti od njih. Metali imaju kristalnu strukturu u kojoj su atomi pravilno rasporedeni u prostom gradei kristalne reetke. 3 U periodnom sistemu elemenata priblino /4 elemenata jesu metali. Odlikuju se sledeim zajednikim svojstvima: - vrsti su i na obinoj temperaturi (sem ive); - u zagrejanom stanju lako se obraduju, ime se postiu razliiti oblici predmeta; - imaju relativno dobru vrstou i plastinost na sobnoj temperaturi, a mnogi zadravaju dobra svojstva vrstoe i na povienim temperaturama; - imaju metalni sjaj (tzv. metalni sjaj ); - dobro provode elcktnnu struju i toplotu u vecini sluajeva; - imaju sposobnost da zagrevanjem otputaju elektrone; - otpomi su na lom; - u gasovitom stanju molekuli su im najee jednoatomni; - obino se rastvaraji; u neorganskim kiselinama, oslobadajui vodonik; - oksidi metala sa vodom grade baze; - gustina metalaje veinom visoka - ne proputaju svetlost itd. Postoji nekoliko naina da se metalni materijali razvrstaju i to: - prema tehnologiji dobijanja: topljenjem. sinterovanjem - prema gustini: - laki metali ( aluminijum, magnezijum, litijum, berilijum ...) - teki metali (gvode, olovo, bakar, cink, nikal, kobalt, kalaj, kadmijum, bizmut, iva, molibden, vanadijum, volftam, platina, zlato, srebro, paladijum, iridijum....)

5 -prema boji: -obojeni metali (bakar) - beli metali (srebro) - cmi metali (gvode sa legurama, mangan i hrom, a po nekim autorima i nikl, kobalt, molibden, vanadijum, volfram i drugi.) Grupu plemenitih metala ine metali koji su hemijski veoma otpomi kao, na primer, zlato, srebro, platina, iridijum, rodijum i drugi. U glkalne metale ubrajaju se litijum, natrijum, kalijum, rubidijum, cezijum i francijum. Tehniku vanost imaju prva tri. Njihovi oksidi reaguju sa vodom gradeijake baze. : Na20+H20 =2NaOH Zemnoalkalni metali su kalcijum, barijum, magnezijum, stroncijum, berilijum i radijum. Njihovi oksidi, koji su se ranije zvali zemlje, takode sa vodom daju baze. Na primer: CaO + H20= Ca(OH)2. Broj metala je ogranien i u istom stanju ne zadovoljava sve savremene potrebe Ijudi Kombinovanjem metala, kao i metala i nemetala dobijaju se legure. Metale i legure mogue je podeliti u dve grupe: elezni metali i legure, koji sadre veliki procena: eleza, kao elik i livena gvoda; i neelezni (obojeni) metali i legure, koji ne sadre elezo ili gr imaju u malim procentima, kao aluminijum, bakar, titan, nikl i dr. KRISTALNA STRUKTURA METALA Zato su neki metali tvrdi, a drugi meki? Zato su neki metali krti, dok drugi imaju dobrplastinost i mogu se vrlo lako obradivati bez opasnosti od loma? Zato su neki metali postojani n-. povisenim temperaturama, dok drugi nisu? Na ova i druga slina pitanja moemo dati odgovor prouavajui strukturu metala, odnosnc raspored atoma u kristalnoj reetki. Veliki broj metala (oko 90%) kristalie u procesu ovravanjz u jedan od tri tipa gusto pakovane kristalne reetke: kubna prostorno centrirana KZC (sliki 4.1a), kubna povrinski centrirana KPC, /slika 4.1b), i heksagonalna gusto pakovana HGP (slika4.1c). Na pokazanim modelima elementamih kristalnih reetki atomi su prikazani kao lopte-sfere Rastojanje izmedu atoma kod kristalnih struktura metalaje ekstremno malo i iznosi 0,1-0,7 nm. (1nm=10 9 m). U zavisnosti od rasporeda atoma u reetki odredena su i svojstva metala.

Slika 4.1. Elementame kristalne reetke po kojima kristaliu metali a) kubna prostomo centrirana (KZC) b) kubna povrinski centrirana (KPC) c) heksagonalna gusto pakovana (HGP) a) Kubna prostorno centrirana kristalna reetka Kubna prostomo centrirana reetka ima atome koji su rasporeeni po rogljevima kuba i jedan atom smeten u preseku dijagonale kuba. Ovaj tip elementame kristalne reetke sadri samo dva atoma koji pripadaju reetki: jedan u centru kuba i jedan atom po ukupnoj masi koju daju atomi rasporedeni po rogljevima kuba (svaki atom u roglju uestvuje sa 1/8), (slika 4.2a). Gustina pakovanja kubne prostomo centrirane kristalne reetke odredenaje koordinacionim brojem, pod kojim se podrazumeva broj atoma koji okruuju ili dodiruju centralni atom (slika 4.2c). to je koordinacioni broj vei, to je vea gustina pakovanja. Koordinacioni broj kubne prostomo centrirane reetke je K8. Koaficijent ispnnjenja reSetke (KIR) odreduje se iz odnosa zapremine atoma u reetki i zapremine elementame reetke. Za kubnu prostomo centriranu reetku KIR iznosi 0,68. To znai da je 68% zapremine zauzeto atomima, a preostalih 32% je prazno. Kubna prostomo centrirana reetka nije gusto pakovana jer atomi mogu da budu pakovani i blie jedan drugog. Ovaj tip kristalne reetke imaju: a-Fe, Cr, W, Mo i V. (")

Slika 4.2. Kubna prostomo centrirana reetka metala a) Shematski prikaz broja atoma u reetki (dva) b) Odnos izmedu parametra reetke a i poluprenika atoma R c) Broj atoma koji okmuju ili dodiruju centralni atom

7 b)Kubna povrinski centrirana kristalna reetka Kubna povrinski centrirana kristalna reetka ima atome rasporedene po rogljevima kuba i po jedan atom u preseku dijagonale stranice kuba. Iz ematskog prikaza elementame reetke vidi se da je reetka pakovana sa najveom moguom gustinom. Elementamoj resetki pripadaju etiri atoma: osam atoma po rogljevima sa po 1/8 i est atoma na stranicama kuba sa pol/2 (slika 4.3 a). Kako kod ovog tipa reetke svaki atom ima dvanaest najbliih atoma, to je koordinacioni broj K12. (slika 4.3c), Koeficijent ispunjenja reetke (KIR) za ovaj tip reetkeje 0,74. To znai daje 74% zapremine zauzeto atomiraa i to je maksimalno moguce pakovanje za sfere sa istim prenikom. Po ovom tipu kristaliu metali kao to su: Y-Fe, Al, Cu, Ni i Pb. 1o (^) (b)

Slika 4.3. Kubna povrinski centrirana reetka metala a) shematski prikaz broja atoma u reetki (etiri) b) odnos izmedu parametara reetke a i poluprenika atoma R c) broj atoma koji okruuju ili dodiruju centralni atom. c)HeksagonaIna gusto pakovana kristalna reetka Heksagonalna gusto pakovana kristalna reetka ima po jedan atom u rogljevima i u centrestougaonih osnova prizme i tri atoma u srednjoj ravni prizme. Elementamoj reetki pripadaju est atoma: tri atoma unutar prizme i dvanaest atoma na obe osnove prizme koji pripadaju sa 1/6 i po dva atoma u bazama koji pripadaju sa V-i elementarnoj resetki (slika 4.4). Kako svaki atom kod heksagonalno gusto pakovane kristaine reetke ima dvanaest najbliih atomato je koordinacioni broj K12. Koeficijent ispunjenja reetke (KIR) je 0,74 to predstavlj; maksimalno moguu gustinu pakovanja. Odnos visine ( c ) estougaone prizme i duine strane njene osnove (a), za idealnu heksagonalnc gusto pakovanu reetkuje 1,633. Za metale Cd i Zn odnos c/a neto je vei to ukazuje da su atorr.: kod ovih metala blago izdueni du c-ose. Kod metala kao to su Mg, Co, Zr i Ti odnos c/a netoje manji od 1,633; pa su atomi ovih metala blago zbijeni du c-ose. (") W K12

Slika 4.4. Heksagonalna gusto pakovana kristalna reetka metala a) shematski prikaz broja atoma u resetki b) broj atoma koji okruuju ili dodin-iju centralni atom

POLEMORFIJA Neki metali u zavisnosti od temperature i pritiska mogu da imaju vie tipova kristalnih reetki. Ovaj fenomen se naziva polimorfija ili alotropija. Kako svojstva i ponaanje metala zavise uglavnom od tipa kristalne reetke, to je ovaj fenomen veoma vaan sa gledita termike obrade metala, obrade deformisanjem kao i za zavarivanje. U tabeli 4.1 date su alotropske promene nekih metala. Tabela 4.1 Alotropske promene kristalne reetke nekih metala Metal Kristalna reetka na sobnoj temperaturi Kristalna reetka na drugoj temperaturi Kobalt (Co) (HGP) KPC (>427C) Zelezo (Fe) (KZC) KPC (912-1394C) KZC(>1394C) Litijum (Li) (KZC) HGP(<-193C) Titan (Ti) (HGP) KZC (>883C) Cirkonijum (Zr) (HGP) KZC (>872C) MEHANICKA SVOJSTVA METALA Mehanika svojstva materijala objanjavaju povezanost izmedu spoljnih sila i njima izazvanih deformacija. Vana mehanika svojstva materijala su: vrstoa, tvrdoa, ilavost, zamor i puzanje. Mehanika svojstva materijala odreduju se laboratorijskim ispitivanjima, pri kpiima je potrebno, koliko je to mogue, ostvariti i odravati stvame uslove eksploatacije. Metalnim kristalima se objanjavaju mehanika svojstva metala: otpomost na prelom i deformacije, rastegljivost, kovnost i sposobnost da estice metala mogu da klizejedna preko druge, tj. da mogu menjati poloaj u prostoru. Tvrdoa nekih metala kao W, Ni, Cr, Fe, Pt objanjava se time to je slaganje /pakovanje) estica u njihovim strukturama veoma kompaktno pa su meduatomska udstojanja vrlo mala. Sposobnost materijala da se odupre statikom optereenju moe se odrediti ispitivanjem na pritisak ili zatezanje. Saznanje o otpomosti materijala na stalnu deformaciju moe se dobiti odredivanjem tvrdoe. Lomljenje epruvete jednim udarom moe dati podatke o ilavosti materijala. Ako se ispitivanja vre na vie temperatura, mogu se koristiti za odredivanje temperatume zavisnosti prelaska materijala iz ilavog u krto stanje. Zamor materijala daje podatke o njegovom ponaanju u

9 uslovima naizmenine promene optereenja u toku odabranog vremetiskog perioda ispitivanja. Puzanje sa lomom materijala pod naponom daje dovoljnopodataka da se oceni ponaanje u toku dugog vremenskog perioda na povienim temperaturama pod stalnim optereSenjem. Zatezna vrstoa Rm - maksimalni napon zatezanja koji materijal moe da izdri bez razaranja. Napon teenja Re- napon u trenutku kada materijal poinje da se trajno deformie. Prekidno izduenje - razlika izmedu meme duine prekinute epruvete li i prvobitne merne duine lo svedeno na prvobitnu duinu i izraenu u procentima. Plastinost - sposobnost materijala da se plastino deformie pre nego to dode do loma. Tvrdoa - otpor kojim se materijal suprotstavlja prodiranju dmgog tvrdeg tela u njegovu povrinu. Udarna ilavost - mera sposobnosti materijala da apsorbuje energiju udara bez loma. Energija udara izraava se u J (Dulima). Zamor - postepeno razaranje materijala usled dugotrajnog dejstva naizmenino promenljivog optereenja. Dinamika izdrljivost - napon koji materijal moe da izdri bez loma pri neogranienom broju ciklusa. Puzanje metala - sporo plastino defbrmisanje materijala tokom vremena pod konstantnim statikim optereenjem i temperaturom. 21

10 FIZIKA SVOJSTVA METALA Fizika svojstva metala su vana pri izboai i obradi metala. Gustina p - deflnie se kao odnos masc prcma jedinici zapremine. Izraava se u kg/m3. Gustina materijala zavisi od atomske teine, radijusa atoma i pakovanja atoma u knstalnoj reetki. Temperatura topljenja - temperatura pri kojoj materijal iz vrstog stanja prelazi u teno.. Za iste metale to je stalna vrednost, dok je za legure temperatumi interval. Poznavanje temperature topljenja metala ima poseban znaaj pri odredivanju temperature rekristalizacionog arenja, mekog arenja, kaljenja, pri obradi deformacijom u toplom stanju i livenju. S dmge strane to utie na izbor materijala za izradu alata za razliite proizvode. Specifina toplotna kapacitivnost (c) - je energija potrebna da se temperatura jedinice mase materijala povisi zajedan stepen (J/kgK). Toplotna provodnost (k) - koliina toplote koja se sprovede kroz jedinicu zapremine u jedinici vremena. Jedinica za toplotnu provodnostje W/mK. Materijali sa metalnom vezom (metali) imaju dobm toplotnu provodnost. Usled velike razlike u toplotnoj provodnosti legiraJucih elemenata, ohi mogii da imaju znaajanuficaj "ria toplotnu provodnost legura (tabela 3). Materijali sa dobrom toplotnom provodnou (aluminijum) provode dovoljno brzo toplotu stvorenu u procesu obrade tako da se temperatura ne poveava prekovremeno. Medutim, materijali sa niskom toplotnom provodnou (titan), toplotu stvorenu pri obradi rezanjem provode sporije, to poveava temperaturu obratka i dovodi do neeljenih deformacija. Elektrina provodljivost ( )- mera lakoe proticanja elektrine struje kroz jedinicu zapremine materijala. U vorovima kristalno-metalnih reetki nalaze se pozitivni joni, jer se atomi oslobadaju svojih valentnih elektrona.Ovi valentni elektroni kreu se slobodno kroz sve meduprostore reetke, stvarajui elektronski oblak ili elektronski gas kojim su obavijeni svi pozitivni joni.Pokretljivou elektrona objanjava se dobra provodljivost toplote i elektriciteta Elektrini otpor (R) - mera intenziteta elektrine struje u razliitim materijalima, jednakih dimenzija kada su prikljueni na isti napon U. Tabela 4.3 Fizika svojstva nekih metala Metali /Nemetali Gustina Temperatura Specifina Toplotna topljenja toplotna provodnost kapacittvnost 3 3 kg/m x 10 C J/kgK W/mK Metali Aluminijum 2,70 660 900 222 Legure aluminijuma 2,63 - 2,82 476 - 654 880 - 920 /(21-239 Bakar 8,97 1082 385 393 Legure bakra 7,47- 8,94 885 -1260 377 - 435 29 - 234 Livena gvoda 7,86 1537 460 74 elici 6,92 - 9,13 1371 - 1532 448 - 502 15-52 Olovo 11,35 327 130 35 Legure olova 8,85-11,35 182 - 326 126 -188 24-46 Magnezijum 1,74 650 1025 154 Legure magnezijuma 1,77 -1,78 610-621 1046 75 - 138 Nikal 8,91 1453 440 92 Legure nikla 7,75 - 8,85 1110-1454 381 - 544 12-63 Titan 4,51 1668 519 17 Legure titana 4,43 - 4,70 1549 -1649 502 - 544 8-12 Volfram 19,29 3410 138 166

11 Ncmetali Keramika Staklo Plastika 23,0 - 55,0 24,0 - 27,0 9,0 - 20,0 750 - 950 500 -850 1000-2000 10-17 0,6 - 1,7 0,1-0,4

580 -1544 110-330

HEMIJSKA SVOJSTVA METALA U istoj grupi periodnog sistema metalna svojstva elemenata postaju jae izraena idui nadole, a u istoj periodi poveavaju se idui nalevo. Oksidi metala su bazni. Postoje i elementi koji se, bilo kao slobodni ili u jedinjenjima, ponaaju nakad kao metali, a nekad kao nemetali, tj, imaju nekee svojstva metala, a neka nemetala, oba slabo naglaena. Legure isti metali imaju ograniena svojstva i ne mogu da zadovolje sve uslove koji se postavljaju pri izbom materijala za izradu razliitih predmeta. Na svojstva istrukturui materijala moe da se utie dodavanjem razliitih hemijskih elemenata (metala, nemetala). Ovaj proces dodavanja hemijskih elemenata naziva se legiranje. Struktura legura Veina metala se u inenjerskoj praksi koristi u obliku legura. Legure se sastoje od dva ili vie metala ili metala i nemetala. Ovi metalni ili nemetalni elementi koji sainjavaju legure nazivaju se komponente legure. Poznavanje uticaja legirajuih elemenata na strukturu legure od velikog j: interesa jer fiziko-mehanika svojstva zavise od strukture. Struktura legure u zavisnosti od naina grupisanja i uzajamne povezanosti raznorodnih elemenata moe biti obrazovana od sledeih faza.: vrsti rastvori; Hemijskajedinjenja; Dvofazni sistemi. vrsti rastvori Kod mnogih legura pri prelazu u vrsto stanje (pri kristalisanju) jedna od komponenti zadrava svoju kristalnu reetku, a atomi druge ili drugih komponeti se rasporeduju u reetki prve komponente (rastvara). U tom sluaju, obrazovani kristal (metalno zmo) naziva se vrsti rastvoPrema tome, vrsti rastvor se sastoji iz dve komponente ili vie njih i ima jedan tip reetke predstavlja jednu fazu. Razlika izmedu istih metala i vrstih rastvoraje u tome to se na vorovima kristalne reetke istih metala nalaze atomijednog elementa, a kod vrstih rastvora atomi razliitih elemenata koji obrazuju rastvor. Kristali vrstih rastvora razlikuju se niom temperaturom topljenja, veom vrstoom i tvrdoom od istog kristala osnovnog metala. vrsti rastvori imaju sva svojstva metala. Veliki broj legura, posebno legura eleza, ima struktum na bazi vrstih rastvora. Prema rasporedu atoma u kristalnoj reetki vrsti rastvori mogu biti: vrsti rastvori sa zamenjenim atomima i vrsti rastvori sa umetnutim atomima. vrsti rastvori sa zamenjenim atomima obino se stvaraju izmedu dve vrste atoma priblino istih veliina. Pri obrazovanju ove vrste vrstih rastvora atomi rastvorenog elementa zamenjuju atcme rastvaraa na vorovima njegove kristalne reetke (slika 4.5a).

12

Slika 4.5. a) Shematski prikaz vrstih rastvora sa zamenom atoma b) iskrivljenos: kristalne reetke pri obrizovanju vrstih rastvora zamenom atoma Ako postoji razlika u prenicima atoma dva elementa koji formiraju vrsti rastvor zamenom, doi e do iskrivljenosti kristalne reetke (skupljanje ili proirivanje) u okolini zamenjenog atoma (slika 4.5b). U tom sluaju, u kristalnoj reetki se pojavljuju naponi.. Ovi naponi rastu sa porastom koncentracije rastvorenog elementa i dostiu neku kritinu vrednost, to prouzrokuje ogranieno stvaranje vrstog rastvora. Na primer, neogranienu rastvorljivost u vrstom stanju imaju metali sa KPC reetkom (kubna povrinski centrirana) u sistemu: Ag - Au, Ni - Cu. Mo - W, V -Ti. Metali kao to su Na, Pb, K, Ca imaju vei prenik atoma od y-Fe, Cu, Ag i ne mogu se rastvarati. Cvrsti rastvori sa umetnutim atomima Pri obrazovanju ove vrste vrstih rastvora atomi rastvorene komponente rasporeduju se izmedu vorova u prazan prostor kristalne reetke rastvaraa, dok atomi osnovnog elementa ostaju u vorovima reetke. Pri tome se atomi rasporeduju, ne u bilo koji prostor izmedu vorova reetke, nego u praznine gde ima najvie slobodnog prostora. Kao primer uzimamo kubnu povrinski centriranu reetku kod koje je najpogodnija oktaedarska upljina koja se nanazi u centru elementame kriatalne reetke (slika 4.6). Atom ugljenika r=U.075 nm Atom eleza r=0.129 nm

h' Slika 4 Sematski prikaz vrstog rastvora sa umetnutim atomima

13 vrsti rastvori sa umetnutim atomima mogu se stvarati samo u sluajevima kada je poluprenik atoma elementa rastvaraa mnogo vei od poluprenika atoma rastvorenog elementa. Kao primer, uzimamo atome ugljenika (0,075 nm), azota (0,071 nm), bora (0,046 nm) i vodonika (0,046 nm) koji imaju mali poluprenik i koji se mogu rastvoriti u reetki metala (eleza, molibdena, hroma) i ostvariti vrst rastvor sa umetnutim atomima. vrsti rastvori sa umetnutim atomima mogu se obrazovati samo sa ogranienom rastvorljivou, jer se atomi rastvorenog elementa ugraduju u meduprostore reetke elemenata rastvaraa. Vaan primer vrstog rastvora sa umetnutim atomima pojavljuje se kod elika i livenih gvoda. Na temperaturi veoj od 912C y-elezo ima KPC reetku (kubna povrinski centrirana) koja ima relativno veliki prazan prostor - "upljinu" u centru reetke. Kako atom ugljenika ima veoma mali poluprenik (0,075 nm), on je sposoban da prodre u taj prazan prostor (0,053 nm) i na taj nain obrazuje vrsti rastvor ugljenika u elezu. Hemijska jedinjenja Legirajui elementi koji ulaze u sastav legure, mogu da grade hemijska jedinjenja, u strukturi legure. Hemijskajedinjenja koja se sreu u legurama mogu biti raznovrsna. Karakteristina svojstva hemijskih-jedinjenja obrazovanih normalnim hemijskim valencama jesu: - Kristalna reetka hemijskg jedin}enja je nova kristalna reetka i ona se razlikuje od kristalnih reetki komponenata koje obrazuju jedinJenje. Atomi svake komponente u reetki hemijskog jedinjenja su rasporedeni po odredenoj zakonitosti i po odredenim vorovima reetke. Veliki broj hemijskih jedmjenja imaveoma sloenu kristalnu reetku. U hemijskim jedinjenjima maseni odnos elemenata je stalan; ovo dozvoljava da se sastav jedinjenja izrazi optom formulom AmBn to znai da u datom jedinjenju m atoma komponete A dolazi na n atoma komponente B. Sastav hemijskog jedinjenja je postojan. tj. Ne dolazi do promena pri zagrevanju i hladenju. Svojstva hemijskih jedinjenja se jako razlikuju od svojstava obrazujuih komponenata Generalno imaju veu tvrdou i veoma su krta. Temperatura topljenja jedinjenja je stalna i obino je vea od temperatura topljenja konstituentnih elemenata. Za razliku od vrstih rastvora, hemijska jedinjerija obrazuju komponete koje imaju velike razlike u elektronskoj gradi atoma i kristalnim reetkama. Karakteristini primeri hemijskih jedinjeja sa normalnom valentnou, predstavljaju jedinjenja magnezijuma sa elementima IV, V, i VI grupe u periodnom sistemu: Mg2Sn, Mg2Pb, Mg3Sb, itd. U hemijskim jedinjenjima magnezijuma i olova - Mg2Pb, magnezijum ima gusto pakovanu heksagonalnu reetku, a olovo kubnu povrinski centriranu reetku, dok jedinjenje Mg2Pb ima kompleksnu kubnu reetku. U proirenu povrinski centriranu reetku olova (a=0,684nm simetrino je ugradeno 8 magnezijumovih atoma, tako daje svaka od 8 malih kocki velike reetke prostomo centrirana jednim atomom magnezijuma (slika 4.7). Temperatura topljenja magnezijuma je 649C, olova 327C, a jedinjenje Mg2Pb ima taku topljenja 788C. ist magnezijum i olovo veoma se lako plastino deformiu, dok je jedinjenje Mg2Pb veoma krto.

14

Slika 4.7. Kristalna reetka intermetalnog jedinjenja Mg2Pb. Dvofazni sistemi Ako se elementi koji ulaze u sastav legure ne rastvaraju jedan u dmgom u vrstom stanju, ili ne stapaju u hemijsku reakciju da bi gradili jedinjenje, u tom sluaju e atomi svakog elementa koji ulazi u leguru obrazovati posebnu kristalnu reetku i metalno zrno, stvarajui jednu heterogenu strukturu - mehaniku smeu. Mehanike smee mogu se obrazovati i u sluaju ograniene rastvorljivosti elemenata. Vei broj legura, koje se koriste u inenjerskoj praksi, sastoji se iz dve ili vie vrstih faza i mogu smatrati mehanikim smeama. Svaka faza u ovoj heterogenoj strukturi je homogena i deo je ukupne mase i ima svoje sopstvene karakteristike i svojstva. Sistem koji sadri dve vrste haze naziva se dvofazni sistern. Tipian primer dvofaznih sistema kod metala je Pb-Cu. U ovom sistemu olovo je dcdato bakru u rastopljenom stanju; posle ovravanja ove meavine struktura se sastoji iz dve faze: jedan sadri malu koliinu olova rastvorenog u reetki bakra, a druga estice olova rasute po celoj strukturi (slika 4.8a). Ovako dobijena legura ima potpuno razliita svojstva od svojstava svojih komponenta - bakra i olova. Drugi primer dvofaznog sistema je legura prikazana na slici 4.8b, koja sadri dve vrste metalnih zma od kojih svako ima svoj sopstveni sastav i svojstva. Na primer, tamna zrna se razlikuju po sastavu i strukturi od belih zrna. Bela zma su plastina, dok su tamna krta. Uopteno govoreci, dvofazne legure su vre i manje plastine nego vrsti rastvori.

Slika 4.8. a) shematski prikaz strukture dvofaznog sistema Pb-Cu. Metalna zma predstavljaju vrsti rastvor olova u bakru, sa rasutim esticama olova kao sekundarnom fazom; b) shematski prikaz strukture dvofaznog sistema koji se sastoji od dve vrste metalnih zrna (tamna i svetla) Literatura [1] Vitomir Dordevi, Mainski materijali, prvi deo, Mainski fakultet, Beograd,2000

15 5. ZELEZNI METALI 1 LEGURE GVODE (FERRUM), Fe Posle aluminijuma gvodeje najrasprostranjenrji metal u prirodi. Od svih metala gvode ima najvei znaaj u ivotu Ijudi. itava savremena tehnika poiva na gvodu i njegovim legurama. Gvode se retko nalazi slobodno u prirodi i to samo kao meteorsko kamanje. Ono se najee u prirodi nalazi u obliku oksida. Elementamo gvode je belo, mekano i magnetino. isto gvode se upotrebljava u medicini. Na vlanom vazduhu se menja. Nagradi se smea fero-oksida, fero-hidroksida, feri-oksida, feri-hidroksida i baznog karbonata koja pokriva povrinu gvoda. Ta smea se naziva rdom i nastaje uticajem vode, kiseonika i ugljen-(IV)oksida. Gvode je neplemeniti metal; rastvara se u razblaenoj hlorovodoninoj kiselini istiskujui vodonik. U koncentrovanoj azotnoj kiselini gvode se ne rastvara. Baze vrlo slabo deluju na gvode. Gvode daje dve vrste jedmjenja:dvovalentna ili fero-jedinjenja, u kojima je gvode pozitivno dvovalentno i trovalentna ili feri-jedinjenja u kojima je gvode pozitivno trovalentno. Fero-jonje zelen, a feri-jonje ut. Sirovina za dobijanje sirovog gvoda sastoji se od tri materijala: rude eleza, krenjaka i koksa. Ovim materijalima napuni se visoka pe (slika 10) koja se zatim ari na temperaturi od 1650C. U visokoj pei obavlja se redukcija eleznog oksida Fe203 sa ugljenikom pojednaini: Fe203+3CO->2Fe+3C02 U visokim peima ruda i koks su u neposrednom kontaktu jer se sipaju tako da uvek bude sloj koksa, sloj mde i sloj topitelja. Zbog toga se gvode posle redukcije oksida, u tenom stanju u obliku kapljica, sliva niz uareni koks, to ima za posledicu da apsorbuje izvesnu koliinu ugljenika. Sirovo gvode sadri i: 4%C, l,5%Si, l%Mg, 0,04%S i 0,4%P. Da bi se omoguilo sagorevanje koksa potrebno je da se kroz celokupan sloj are, na celoj visini visoke pei, omogui protok gasova sagorevanja. Takode, u visoku pe se pod pritiskom uduvava vazduh, ime se omoguava dovodenje potrebne koliine vazduha za obavljanje sagorevanja i hemijskih reakcija. Visina visoke pei je obino 20 do 30 m. Sirovo gvode dobijeno iz visokih pei koristi se za preradu u elik.

16

Slrka 5.1 Shematski prikaz dobijanja sirovog gvoda u visokoj pei 1-otvor za isputanje sirovog gvoda, 2-otvor za isputanje ljake, 3-duvaljke, 4vatrostalne opeke, 5-odvoz sirovog gvoda, 6-odvoz ljake, 7-odvod gasova, 8-uredaj za punjenje, 9-temelj, 10-dovodvazduha 29 CELIK Celik se danas dobija preisavanjem sirovog livenog gvoda (radi otklanjanja ostalih suvinih sastojaka i uklanjanja vika ugljenika), kao i pretapanjem starog elika, ali i meanjem oba naina rada. Postoje razni postupci dobijanja elika. Neki od njih su: Simens-Martinov. Besemerov (uklanjanje nepoeljnih sastojaka putem sagorevanja u kmkastoj pei) ili Tomasov (slino Besemerovom postupku, ali se uklanja i fosfor) - dobijanje elika iz konvertora. dobijanje elika u elektrinim peima. u peima grejanim in.dukovanom strujom. metalurgijom praha (proizvodnja elika spajanjem praha pod pritiskom). Razliitost ovih metodaje u nainu zagrevanja, tj. topljenja gvoda, a takode i nainu da se iz gvoda bilo kiselim ili baznim postupkom odstrane P, Si, Mg i C. S imens-Martinovi m postupkom preraduju se znatne koliine regenerata u plamenim

17 peima. Pe se sastoji od prostora za topljenje metala i kanala sa rekuperatorima, koji slue za zagrevanje vazduha i gasovitog goriva. Savreniji postupak dobijanja elikaje u elektrinim peima, koje mogu biti elektro-lune i indukcione. elik dobijen ovim postupkom je istiji, postojanog hemijskog sastava i boljih svojstava. Sve legure gvoda koje sadre ispod 2%C su celici, a preko 2%C su livena gvoda. elik dobijen u tenom stanju izliva se u kalupe. Tako izliven elik je u velikim blokovima i podlee daljoj preradi: kovanjem ili valjanjem.. Da bi se blokovima obezbedio to bolji kvalitet potrebnoje da se hladenje odvija polako. elici se mogu podeliti prema: upotrebi, hemijskom sastavu i kvalitetu. Osnovna podela elika bazira se na svrsi njegove upotrebe, a prema tom kriterijumu elike delimo na tri osnovne gmpe: - konstrukcioni elici; - elici sa posebnim svojstvima i - alatni elici. Konstrukcionim elicima smatraju se one vrste elika koje se upotrebljavaju za gradnju elinih konstrukcija ili konstrukcionih elemenata u mainogradnji, mostogradnji, brodogradnji, u gradnji kotlova, cevovoda, noseih konstrukcija itd. Celici sa posebnim svojstvima jesu elici hemijski postojani - nerdajui elici i elici sa naroitim fizikim svojstvima - magnetni elici i elici sa malim koeficijentom linearnog irenja. elici se prema hemijskom sastavu dele na: a) ugljenine elike -niskougljenini elik (do 0,25% C) -srednjeugljenini elik (0,26% do 0,60% C) -visokougljenini elik (preko 0,60% C) b) legirane celike -niskolegirani elici (do 5% legirajuih elemenata) i -visokolegirani elici (preko 5% legirajuih elemenata). Podela elika prema kvalitetu podrazumeva nain dobijanja i sadraj sumpora i fosfora u eliku: a) elici obinog kvaliteta - ugljenini elici do 0,5%C, proizvedeni u konvertorima sa uduvavanjem kiseonika i u Simens-Martinovim peima; sa sadrzaJem sumpora do 0,06% i fosfora do 0,07%; b) kvalitetni elici - ugljenini i legirani elici proizvedeni u SimensMartinovim peima; sa sadrajem sumpora do 0,35 do 0,040% i fosfora od 0,035 do 0.040%; c) visoko kvalitetni elici - legirani elici proizvedeni u elektro peima; sa sadrajem sumpora do 0,025% i fosfora 0,025%; d) plemeniti elici - legirani elici proizvedeni u elektro peima, pretapanjem; sa sa sadrajem sumpora do 0,015% i fosfora do 0,015%. Povrinska zatita celika elikjejako podloan rdanju, pa se zbog toga preduzimaju mere njegove zatite. Zatita prevlaenjem istopljenim metalom Zatita cinkom radi se potapanjem u istopljeni cink (kod pocinkovanog lima i ice) ili galvanizacijom. Kalaiisanje se vri potapanjem u istopljeni kalaj. Primenjuje se kod izrade belog lima, a to je kada se tanki elini lim dobijen valjanjem prevue sa obe strane kalajem. Beli lim se najvie koristi u izradi kutija za konzerve, razna pakovanja, itd.

18 Elektrolitiki postupak- galvanizacija Predmet koji se presvlai matalom stavi se kao katoda u rastvor soli metala koji se presvlai. Ovim postupkom se dobija ravnomeran sloj presvlake sa manjom potronjom metala. Difuzni postupci erardizovannje ie postupak kada se prevlaenje elika vri pomou cinka u prahu. Postupak je sledei: predmeti od elika se stave u dobo u kome se nalazi smea 80 90% kvarcnog peska i 10 - 20% cinka u prahu. Dobo se okree 2 4 sata i zagreva sa spoljne strane na 150C (temperaturom niom od temperature topljenja cinka). Cink se nataloi na povrini elika i stvori sloj homogen i otporan. Na povrini elika se stvori legura cink-gvode, a preko nje ist cink. Alitiranje je isti postupak kao prethodni, samo to se prevlaenje vri aluminijumom. Temperatura zagrejanosti doboa je oko 800C. Platiranje je slepljivanje tankog lima nekog drugog metala na elik. Taj tanki lim se izvalja zajedno sa elikom i tako dobije zatitna povrina. Platiranje se vri: niklom, bakrom, hremom, mesingom, hrom niklom, itd. Bakarisanje se obavlja potapanjem elika u zagrejan rastvor bakar sulfata. Ovako se bakarie elina ica, opmge za madrace, itd. 31 Metalizovanje se izvodi tako to se metal kojim se metalizuje zagreje na temperaturu topljenja, a zatim vazduhom pod pritiskom rasprasi i nabaca na predmet koji se metalizuje. Metalizovanje se vri: cinkom, olovom, bakrom, aluminijumom, elikom. Ostali naini zatite prevlaenjem Prevlaenje fosfatima - parkerizovanje- elektrofosfatiranje. Predmeti koje treba presvui zatitnim slojem stave se u rastvor fosfata kroz koji se proputa naizmenina struja. U roku od 4 - 5 minuta postie se dobra zatita proti\ korozije. Neorganske nemetalne presvlake Emajl - vrsta stakla dobijena od kvarca, feldspata, boraksa i dmgih sastojaka. Presvlae se povrine metala od livenog gvoda i posuda od lima. Organske prevlake Najuobiejenije i najpoznatije sredstvo zatite elika je bojenje uljanim bojama : lakovima. Takode se vri premazivanje bituminoznim premazima, celuloznim lakovima U izvesnim sluajevima vri se oblaganje gumom, plastinim masama (teflonske obloge. itd). Elementi koji se dodaJu eliku da bi mu se poboljala odredena svojstva su: Nikal (Ni) poveava jainu na kidanje i granicu elastinosti elika, a pri tom daje i vsliku ilavost za odgovarajuu jainu. Ovo sve ne utie na poveanje tvrdoe elika, jer se dodavanjem nikla ne stvaraju karbidi koji bi poveali tvrdou elika. elici sa visokirr. procentom nikla imaju ak isti koeficijent izduenja kao porcelan, staklo i platina, tako da takav elik moe biti zatopljen u staklo. elik sa 70% nikla ima veliku elektrin'.otpomost. Legura sa 60% nikla, 25% gvoda i 15% hroma, vrlo je dobra za izradu termoelemenata, zato to ima veliku termoelektrinu snagu. Hrom (Cr). Prisustvom hroma elik dobija sitnozmastu finu struktum, pa se bolje kali dubini. Ovakav elik se upotrebljava kao alatni elik zbog velike otpomosti i tvrdoe Hrom vezuje ugljenik pa zato ovakav elik pored poveane jaine na kidanje, ima veliktvrdou. elici sa visokim sadrajem hroma su otpomi na koroziju. Bakar (Cu) se retko koristi kao elemenat koji legira u eliku, a ako se ipak koristi uti na poveanjejaine elika i poveanje otpomosti na koroziju. Aluminijum (Al se upotrebljava za izradu elika kod kojih se ne stvara povrinska

19 oksidna kora (cinder) prilikom izrade. lako nema magnetnih svojstava, aluminijum omoguio da se napravi legura od koje se prave stalni magneti. Kobalt, volfram i vanadijum se rede primenjuju u legurama. LIVENA GVODA Livena gvoda su legure eleza sa ugljenikom sa sadrajem vie od 2,11%C, u praksi livena gvoda sadre 2-4%C. Druei lcgirajui elementi mogu takode da budu dodati za dobijanje ili promenu odredenih svojstava. Livena gvoda predstavljaju odline legure za livenje jer imaju nisku temperaturu topljenja i vrlo su teljive u tenoj fazi. Livena gvoda ovravaju sa malim kupljanjem za vreme hladenja, imaju irok opseg vrstoce i tvrdoe, u mnogim sluajevima lako se obraduju rezanjem, imaju dobru otpomost na habanje, abraziju i koroziju. Ipak, livena gvoda imaju relativno nisku vrednost udame ilavosti i male plastinosti to ograniava,njihovu upotrebu. Livena gvoda su iroko primenjivan materijal za izradu livenih delova koji su izloeni relativno niskim optereenjima i koji nisu dinamiki optereeni. Siroka industrijska primena livenih gvoda pripisuje se uglavnom niskoj ceni i mnogostranim inenjerskim svojstvima. U zavisnosti od oblika ugljenika razlikuju se livena gvoda: - belo liveno gvode, kod kojeg je celokupan sadraj ugljenika vezan u jedinjenju Fe3C-cementitu. Struktura belog livenog gvoda je perlit, cementit i ledeburit, (slika 5.2c); - sivo liveno gvode, kod kojeg se celekupan ugljenik nalazi u slobodnom stanju u vidu grafita, ili jedan deo (vei) nalazi u vidu grafita, a drugi deo vezan u jedinjenju Fe2C-cementit. Oblik grafita je lamelarni, (slika 5.2a), nodularni liv, takode je sivi liv, ali je grafit izdvojen u obliku nodula (kuglica), (slika 5.2b) - temper liveno gvode, kod kjeg je ugljenik izdvojen u vidu temper grafita, (slika 5.2d). Belo liveno gvode dobija se kada velika koliina ugljenika koja se nalazi u rastopljenom livenom gvodu formira jedinjenje karbid eleza u procesu ovravanja. Zbog velike koliine cementita ova vrsta livenog gvoda ima veliku tvrdou, veoma je krto i teko se obraduje rezanjem, zbog ega ima ogranienu upotrebu samo u sluajevima gde se zahteva visoka povrinska tvrdoa, otpomost na habanje i mali stepen plastinosti, kao na primer za izradu valjaka u valjaonicama, tokova eleznikih vagona i dr. Uglavnom belo liveno gvode se upotrebljava kao polazna sirovina za proizvodnju odlivaka temperovanjem. Siva livena gvoda su veoma vaan inenjerski materijal i imaju iroku primenu jer poseduju neka svojstva koja ih favorizuju u odnosu na druge metalne materijale: imaju dobru otpomost na koroziju, dobru otpomost na habanje, dobro priguuju vibracije, dobru toplotnu provodljivost, dobro se obraduju rezanjem; imaju nisku temperaturu topljenja (~400C niu u odnosu na elik), imaju mali temperatumi interval ovravanja, mali koeficijent skupljanja, u rastopljenom stanju imaju dobru teljivost na temperaturi livenja to dozvoljava livenje delova sloenog oblika; takode, odlivci su bez greaka usled skupljanja, raslojavanja i prslina. Konano, i moda najvanije, odlivci od sivog livenog gvoda su jeftiniji nego odlivci od drugih livenih gvoda. Sivi liv se upotrebljava za: postolja maina, kuita menjaa, kanalizacioni i sanitami liv, vodovodne cevi i armature, za koione doboe motomih vozila, za cevi pod pritiskom, za blokove motora sa untranjim sagorevanjem, za delove kompresora i turbina, kouljice cilindara dizel motora itd. Nodularnii liv je liv visoke vrstoe, koji se dobija dodavanjem manje koliine Mg i Ce u

20 rastopljeno liveno gvode neposredno pre izlivanja u kalupe za dobijanje kuglastog oblika grafita. U poredenju sa sivim livenim gvodem nodulami liv ima znatno manju zateznu vrstou, plastinost i ilavost. Nodularni liv dobro se oblikuje livenjem, dobro se obraduje rezanjem, ima sposobnost da priguuje vibracije, otporan je na habanje., moe da se obraduje deformacijom u toplom stanju i termiki obraduje. Ova vrsta liva se upotrebljava u raznim oblastima mainogradnje: u automobilskoj industriji (kolenasta vratila, bregaste osovine i dr.; u tekoj mainogradnji (mnogi delovi maina za valjanje, kovanje i presovanje; za kuita i delove pumpi i turbina; za delove kliznih leaja i drugih zglobnih veza izloenih trenju i visokim pritiscima. Temper liv dobija se dugotrajnim arenjem na visokoj temperaturi odlivaka od belog livenog gvoda. Vaanje inenjerski rnaterijal jer ima dobra traena svojstva kao to su: livkost, obradivost rezanjem, otpomost na koroziju, relativno dobru zateznu vrstou i ilavost. Odlivci od temper liva upotrebljavaju se za izradu tankozidnih delova u automobilskoj industriji, za delove poljoprivrednih i gradevinskih maina.

Slika 5.2. Mikrostruktura livenog gvoda. a) Sivo liveno gvode: tamno, grafitne lamele na feritnoj osnovi 500x. b) nodularni liv: tamno, nodule-kugle grafita na feritnoj osnovi 200x. c) Belo liveno gvode: svetlo, cementit okruen perlitom (lamele ferita i cementita) 400x. d) Temper liveno gvode: tamno, temper grafit na feritnoj osnovi 150x. NEELEZNI (OBOJENI) MATALI 1 LEGURE Polazeci od gustine i otpomosti prema atmosferskim i dmgim promenama obojeni metali se dele na teke, lake, plemenite i druge. TEKI OBOJENI METALI 3 Grupu obojenih metala, ija je gustina vea od 3,8 g/cm ine teki metali. U tabeli 5.1 data su neka svojstva ovih metala. 34

21 Tabela 5.1 Neka svojstva tekih obojenih metala Naziv metala kljuanja(C) Bakar Kalaj Olovo Cink Ziva 3 Hemijski znak Redni broj Atomska masa Gustina g/cm Taka Topljenja(C) Boja Cu 29 63,57 -8,94 1083,00 2310 Sn 50 118,70, 7,30 231,90 2270 Pb 82 207,21 13,00 327,35 1525 Zn 30 63,30 7,13 420,00 906 Hg 80 200,61 13,60 -38.84 357 Taka crvena bela bela bela bela

BAKAR (CUPPRUM) 1 NJEGOVE LEGURE Bakar (Cu) se svrstava u 1 B grupu periodnog sistema elemenata zajedno sa srebrom i zlatom. Atom bakra ima jedan elektron u poslednjoj, a 18 elektrona u pretposlednjoj Ijusci. Stoga atom bakra moe ili da izgubijedan elektron iz poslednje Ijuske ili pak da taj jedini elektron zajedno sa elektronom drugog elementa uestvuje u stvaranju dubleta elektrona. U prvom sluaju nastaje elektrovalentna, a u drugom sluaju kovalentna veza. Jedinjenja koja sadre jednovalentan bakar zovu se kupro-jedinjenja. Atom bakra moe da izgubi jedan elektron iz poslednje i jedan iz pretposlednje Ijuske. Tako, gubljenjem dva elektrona nastaje dvovalentan bakar. Jedinjenja dvovalentnog bakra nazivaju se kupri-jedinjenja. Bakar se nalazi u malim koliinama slobodan u prirodi. U veim koliinama se javlja u prirodi kao sulfid i to sam ili pomean sa sulfidima drugih metala. Iz oksidnih mda bakar se redukcijom izoluje pomou ugljenika, dok se sulfidne rude oksidacijom i redukcijom u plamenim peima prvo prevode u bakrenac, u kome ima 40% bakra, 24% sumpora i 10-40% gvoda. Sumpor se ostavlja u bakrencu da bi pri dobijanju sirovog bakra sluio kao energetski izvor. Bakrenac se preraduje u konvertoru u sirovi bakar, koji se u prometu naziva blister bakar. Sirovi bakar se preiava najveim delom elektrolitikim postupkom, dok se stari topioniarski metod sve manje koristi. Bakar je metal koji se iroko upotrebljava kao ist metal i u kombinaciji sa drugim metalima. To je metal crvenkaste boje koji kristalie po kubnoj povrinski centriranoj 3 reetki. Ima relativno visoku vrednost gustine (8,94 g/cm ). Mekje i teko topljiv. Bakar ima visoku elektrinu i toplotnu provodljivost koje zavise od njeogove cistoe i stanja.Poseduje dobru otpomost na koroziju u obinim atmosferskim uslovima, slatkoj i morskoj vodi i drugim agresivnim srediBama, ali je neetporan na organske kiseline, amonijak i gasove koji sadre sumpor. Bakar se dobro obraduje deformacijom, loe se obraduje rezanjem i ima loa livaka svojstva (rastopljen lako rastvara gasove pa odlivci posle ovravanja ostaju porozni i ima veliko skupljanje.U vlanoj sredini bakar prelazi u bazni karbonat - bakarnu patinu. Primena bakraje velika i raznovrsna; u elektrotehnici za provodnike, elektrine maine i dmge uredaje; za proizvodnju mnogobrojnih legura; za izradu industrijske opreme; u vojnoj industriji za izradu delova municije itd. Izvesna koliina se potroi i za proizvodnju posuda, a jedna koliina i za dobijanje soli (najmasovnija je proizvodnja plavog kamena- CuS04.5H20). Legure bakra Bakar se dobro legira sa.najveim brojem metala. Poznate su legure sa cinkom, kalajem, aluminijumom, nrklom, -sr.ebrom, olavom, manganom i silicijumom. 35 Bronze su legure sa najmanje 60% Cu; one ne smeju sadrati cink kao glavni dodatni metal. Nazivaju se prema glavnom dodatnom metalu: kalajne, alummijumove, niklene, manganove i druge bronze. Zovu se prema nameni: za spomenike, zvona, novac,

22 specijalne bronze itd. Mesing je legura bakra i cinka; odlikuje se lepotom boje, koja zavisi od odnosa dva metala; dosta se lako topi i lije; otporan je prema atmosferilijama. Sme da sadri najmanje 50% Cu i najvie 44% Zn. Crveni mesing sa mnogo bakra naziva se bronza, premda ne sadri kalaj. Mesing je tvrdi i jevtiniji od istog bakra i odlino se obraduje hladan i zagrejan. Masovno se potrebljava za proizvodnju limova, ica, cevi, raznih profila itd. od kojih se izraduju mnogi predmeti iroke upotrebe. Specijalne legure- Postoji vei broj ovih legura, a najpoznatije su: 1) Novo srebro- trojna legura od 55-60% Cu, 12-26% Ni i 19-31% Zn. Radi lake obrade dodaju mu se manje koliine olova. Bojaje zavisna od koliine nikla, tako da moe biti plavkasta, srebrnasta, bela i bela sa utom nijansom. Upotrebljava se za izradu pribora zajelo itd. 2) Manganin - legura od 85% Cu, 12% Mn i 3% Ni 3) Nikelin - legura od 60% Cu, 20% Zn i 20% Ni.Manganin i nikelin se upotrebljavaju u elektrotehnici za otpomike. 4) Srebrni lem - legura srebra i bakra, dokje tvrdi lem sastavljen od bakra, srebra i cinka. Upotrebljava se za razna lemljenja. KALAJ (STANNUM), Sn Kalaj se najee nalazi u prirodi u obliku oksida, a retko u slobodnom stanju. Dobija se iz rude kasiterita (SnOa) redukcijom pomou ugljenika. U poslednje vreme se sve vie proizvodi elektrolitikim putem iz rastvora kalajnih soli. Kalaj je svetao i sjajan metal; boje je srebrnastobele sa ukastim odsjajem; otporan je prema atmosferilijama; mekan je i tegljiv, tako da se moe valjati u vrlo fine listie staniol. Natemperaturi ispod 18C prelazi u sivi kalaj; ova pojavaje poznata kao kalajna kuga ili muzejska bolest. Legira se sa mnogim metalima. Vane su mu legure sa bakrom, olovom i antimonom, koje u tehnici nalaze iroku primenu. Kako je kalaj antikorozivan metal, to se najvea koliina proizvodnje troi na kalaisanje zatitu drugih metala od korozije. Jedan deo se troi na proizvodnju legura, dok staniol nalazi iroku primenu za pakovanje ivotnih namimica i sapuna. Koristi se i za lemljenje. Legure kalaja Legure na bazi kalaja sadre: bakar, antimon i olovo. Ovi legirajui elementi popravlaljaju tvrdou, vrstou i otpomost na koroziju Zbog malog koeficijenta trenja legure na bazi kalaja upotrebljavaju se za izradu kliznih leajeva i poznate su pod nazivom beli metal ili babiti. Legura sa olovom ima vie, ali su naroito vane stamparske legure, koje se sastoje od 80-85% oiova, 12-15% antimona i 3-5% kalaja, a nazivaju se linolip, linotip standard, stereotip, monotip itd. 36 OLOVO (PLUMBUM), Pb Olovo se u prirodi nalazi iskljuivo u obliku ruda, a sasvim retko u slobodnom stanJu. Iz bogatih ruda i koncentrata olova dobija se postupkom oksidacije i redukcije. Dobijeno olovo je neisto, te se preiava od primesa: srebra, bizmuta, sumpora, bakra itd. Olovoje metal belkastosive boje; na sveem preseku je sasvim belo; kovno je i moe se hladno obradivati valjanjem, kovanjem, presovanjem i izvlaenjem; legira se sa mnogim metalima; na vazduhu se sa kiseonikom polako jedini u oksid, koji ga titi od dalje oksidacije. Slabo provodi toplotu i elektricitet; rastvara se u azotnoj kiselini, siretnoj i vruoj sumpomoj kiselini, dok je u bazama skoro nerastvorljivo. Otporno je prema najveem broju organskih kiselina. Otrovno je kao i sva njegova jedmjenja.

23 Olovo se najvie troi za proizvodnju olovnih boja, za akumulatore, olovne limove, cevi, kablove, samu i razne legure. Takode se upotrebljava za priguivanje zvuka i vibracija, za zatitne paravane protiv radijacije (X-zraci). CINK(ZINCUM),Zn Cinka u prirodi nema slobodnog, ve se javlja samo u jedinjenjima, neorganskim i organskim. Dobija se iz koncentrata ili bogatih mda termikim i elektrolitikim postupcima. Cink se svrstava u II B grupu periodnog sistema elemenata. Sva jedinjenja cinka nastaju gubljenjem dva elektrona iz poslednje Ijuske, pri emu oba zajedno uestvuju u formiranju dvovalentnog jona. Katjon cinka je dvovalentan i bezbojan. Cink ima gustinu 7,13 g/cm3, taku topljenja 420C i kristalie se po HGP (heksagonalna gusto pakovana) reetki. Ima relativno slaba mehanika svojstva (mek, mala vrstoa). Cink je metal bele boje; stajanjem na vazduhu se prevue tankim slojem baznog cink karbonata - Zn(OH)2.ZnC03, koji ga titi od dalje oksidacije, i od kojeg dobija delimino plavkastu boju. Rastvara se u skoro svim kiselinama, ak i u razblaenim, uz oslobadanje vodonika. Tee se rastvara u bazama. Tean cink se hemijski vee sa gvodem u jedinjenja postojana na hladnoi. Ova osobina cinka koristi se za zatitu gvozdenih predmeta od oksidacije - pocinkovanje. Moe se lako mehaniki obradivati: kovanjem, valjanjem i livenjem. Dobro se legira sa mnogim metalima, naroito sa bakrom. Cinkova jedinjenja su otrovna. Cink ima dve glavne primene: jedna je za zatitne galvanske prevlake na elinim limovima, icama i cevima, i dmga za Idko topljive legure na bazi cinka. Pored toga cink se koristi i kao legirajui element u mnogim legurama, zatim za proizvodnju mineralnih boja, za dobijanje vodonika iz mineralnih kiselina, u tamparstvu za potrebe cinkografije itd. Mnoga cinkovajedinjenja se upotrebljavaju u hemiji, industriji i medicini. IVA (HYDRARGYRUM), Hg iva se nalazi u prirodi slobodna i kao mineral. Iz mde cinobera - HgS dobija se pirometalurkim putem, tj. prenjem. tako da sumpor sagori u sumpor dioksid, a iva u merkuri oksid, koji se na oko 400C raspada na pare ive i k-iseonik. iva je na obinoj temperaturi jedini tean metal; boje je srebmobele, rastvara mnoge metale gradei amalgame. U istom stanju je na vazduhu postojana. iva i sve njene soli su jaki otrovi. 37 iva se dosta upotrebljava. S njom se pune fiziki instrumenti: termometri, manometri i barometri, jer se skoro podjednako iri kao i staklo, to znai da im je isti koeficijent irenja. Koristi se za izdvajanje zlata iz njegovih mda - amalgamacija. Od ive se dobijaju boje, eksplozivi i razne ivine soli koje nalaze primenu u medicini i tehnici. Zivinim solima - sublimatom -HgCl2 se konzervira drvo. NEKI REI TEKI METALI Pored ranije opisanih obojenih metala za tehnku su vani i mnogi drugi, koji se ne proizvode u velikim koliinama. ali se bez njih ne moe zamisliti savremena tehnika i ivot uopte.U tabeli 5.2 navedena su njihova imena i osnovna svojsfrva.

24 Tabela 5.2 Svojstva nekih redih teskih metala

Naziv metala Hemijski znak Redni broj Atomska masa Gustina g/cm 3 Taka topljenja(C) Taka kljuanjafC)

Nikal Kobalt Volfram Vanadijum Titan Antimon Bizmut

Ni Co W V Ti Sb Bi

28 27 74 23 22 51 83

58,69 58,94 183,92 50,95 47,90 121,76 209,00

8,85 8,83 19,20 5,98 4,50 6.86 9,82

1455 1490 3400 1715 1800 692 271

3077 3180 5500 3000 3000(iznad) 1440 1420

NIKAL (NICCOLUM), Ni U jedinjenjima je nikal uglavnom dvovalentan katjon, a izuzetno je trovalentan. Jedinjenja trovalentnog nikla su veoma nepostojana. Nikal je vaan inenjerski materijal zbog svoje izuzetno dobre otpomosti na koroziju i oksidaciju na povisenim temperaturama, kao i dobrih magnetnih svojstava. Nikal je metal 3 srebrenasko bele boje, ima visoku vrednost gustine 8,9 g/cm i temperaturu topljenja 1453C. Nikal se kristalie po KPC reetki koja mu obezbeduje visoku sposobnost oblikovanja. Nikal ima dobru toplotnu i elektrinu provodljivost, magnetian je do temperature od 360C, a preko ove temperature je nemagnetian. Tehniki ist nikal, zbog svoje visoke otpomosti na koroziju, upotrebljava se za izradu komponenata maina i uredaja u hemijskoj, prehrambenoj i procesnoj industriji, kao i za komponente u aerokosmonautici i elektronici. Nikal se upotrebljava kao legirajui elemenat u mnogim legurama, jer ima velikog uticaja na poveanje vrstoe, ilavosti i otpomosti na koroziju. Najvei praktini znaaj nikal ima preko svojih vatrootpomih legura. Osnovni legirajui elementi u legurama nikla su: hrom, kobalt i molibden. Dodavanjem i drugih elemenata (Al, Cu, Ti, Fe) moe se uticati na ponaanje legura nikla u pogledu obrade rezanjem, obrade deformisanjem i talono. KOBALT (COBALTUM) Co Kobalt se nalazi najee pomean sa niklom, kao arsenid ili sulfid. Kobalt je uglavnom dvo-(kobalto-J'edinjenje) ili trovalentan (kobalti-jedinjenje). Kobalt je metal sivkasto bele boje - mnogo lii na isto gvode. U istom stanju se ne upotrebljava, ve se s njim legiraju neke vrste elika. Upotrebljava se u hemijskoj industriji kao katalizator. DRAGI ILI PLEMENITI METALI Dragim metalima naziva se mali broj metala koji su na vazduhu, ak i na viim temperaturama, otpomi na dejstvo atmosferilija. Neki od njih'-su"vrlo otpomi i prema mnogim hemikalijama. U prirodi se nalaze u malim koliiEinama i to mahom u elementamom stanju, a najee legirani sa dmgim metalima. U tabeli 5.3 navedeni su ovi metali i neka njihova svojstva. Tabela 5.3 Plemeniti metali i njihova svojstva
Naziv metala Hemijski znak Redni broj Atomska masa Gustina g/cm 3 Taka topljenja(C) Taka kljuanja(C)

Zlato Srebro Platina Rutenijum Rodijum

Au Ag Pt Ru Rh

79 47 78 44 45

197,20 107,88 195,23 101,7 102,91

19,30 10,50 21,45 12,30 12,42

1063 960,5 1774 2450 1966

2667 1905? 3800 4100 2500

25 Paladijum Pd 46 106,7 12,03 1563 Osmijum Os 76 290,2 22,70 2300 Iridijum Ir 77 192,2 22,65 2350 ZLATO (AURUM), Au Zlato se u prirodi nalazi slobodno, bilo uprskano u kvarcne stene, bilo u nanosima potoka i reka. Nanosno zlato je mahom legirano sa bakrom, olovom i cinkom. Nalazi se kao redovan pratilac ruda pomenutih metala, tako da se dobija kao sporedan proizvod pri preradi ovih ruda u cilju dobijanja metala iz njih. Zlato je utosjajne boje, vrlo mekano, tegljivo i kovno; postojano je na vazduhu i u vatri; dobro se legira; dobar je provodnik toplote i elektriciteta; ne rastvara se u kiselinama i bazama, ali je rastvorljivo u carskoj vodi (3 dela hlorovodonine i 1 deo azotne kiseline), kalijum cijanidu i hlornoj vodi. Zlato se veoma retko upotrebjava isto, poto je mekano. Njime se staklo boji ruiasto. Vee koliine se upotrebljavaju u fabrikama stakla i porculanaza pozlaivanje proizvoda. Troi se u zanatstvu i industriji. Novac se kuje iz legura od 90% Au i 10% Cu. Nakit i drugi zlatni predmeti izraduju se od zlatnih legura, jer legiranjem zlato postaje tvrde i menja boju, u zavisnosti od legiranog metala. Tako je, na primer, belo zlato legura sa niklom i paladijumom. Finoa zlatnih predmeta obeleava se karatima: 24 karatno zlato je ist metal; 22 karatno sadri 22 dela Au i dva dela drugih metala; 18 karatno sadri 18 delova Au i 6 delova daigog metala i 14 karatno sadri 14 delova Au i 10 delova drugog metala. Veca koliina zlata, u vidu 22 karatnog, troi se u zubarstvu zaizradu mostova i-krunica. Zlato se u obliku poluga uva u dravnim trezorima za obezbedivanje vrednosti papirnog novca. 39 SREBRO (ARGENTUM),Ag Srebro je svrstano u 1 B grupu periodnog sistema. U veini svojih jedinjenja srebro je jednovalentno. Srebro je izraziti plemeniti metal i stoga se nalazi i slobodan u prirodi, mada se najee nalazi u obliku mda. Srebro se dobija iz ruda cijanizacijom po istom postupku kao i zlato. Cisto srebro je mekano, sjajno i bele boje; odlian je provodnik toplote i elektriciteta; dobro se kuje, valja i tegli; legira se sa mnogim metalima. Postojano je na obinoj temperaturi prema kiseoniku, ali u struji sumpor vodonika -HzS, pocmi. Azotna kiselina ga rastvara, kao i zagrejana sumpoma kiselina. Postojanje prema alkalijama. Sva jedinjenja srebra rastvoma u vodi su otrovna, jer jon srebra kao jon tekog metala taloi ireverzibilno (nepovratno) belanevine. Srebro se upotrebljava najvie legirano sa bakrom. Njegove legure nalaze raznoliku primenu: novac, nakit, posude, priborzajelo itd. Srebro- halogenidi i druge soli srebra su uglavnom nerastvorljive u vodi i osetljivi prema svetlosti. Oni se lako redukuju u metalno srebro. Srebro-halogenidi se primenjuju u fotografiji. Fotografske ploe ili film se sastoje iz staklene ili celuloidne ploe obloene slojem elatina u kome se nalaze sitne estice srebro-halogenida. PLATINA ,Pt Platina je najvaniji metal VIII B grupe. Nalazi se u prirodi slobodna i to najee u renim nanosima. Javlja se u zmcima i Ijuspicama sunderastog izgleda. Obino je legirana sa metalima svoje grupe, na koje obino otpada oko 4%. Platina je tamnobele boje. Obino se obraduje kovanjem, valjanjem i izvlaenjem. Na crvenom usijanju omekava, postojana je na obinoj temperaturi i prema najaktivnijim 2200 4450 4800

26 elementima: fluoai, hloru, sumporu i fosfom, ali na povienoj temperaturi se sa njima jedini. Najvie platine koriste dentisti; koristi se za proizvodnju hemijskog posuda, za nakit, kao katalizator u mnogim procesima hemijske industrije itd. Metali platinske grupe nalaze primenu za izradu raznih legura, kao katalizatori u hemiji i hemijskoj industriji, za legiranje sa drugim metalima namenjenim zubarstvu, u medicini itd. LAKIMETALI 3 Metali sa gustinom ispod 3,8 g/cm nazivaju se laki. Medu ovim metalima najvaniji su aluminijum i magnezijum. U tabeli 5.4 navedena su svojstva ovih metala. Tabela 5.4 Svojstva lakih metala 3 Naziv metala Hemijski znak Redni broj Atomska masa Gustina g/cm Taka topljenja(C) Taka kljuanja(C) Aluminijum Al 13 26,97 2.7 660 2270 Magnezijum Mg 12 24,32 1,74 650 1107 40 ALUMINIJUM (ALUMINIUM), Al Aluminijum pripada III A grupi periodnog sistema elemenata. Posle kiseonika i silicijuma aluminijum je najrasprostranjeniji element u zemljinoj kori. Ne nalazi se slobodan u prirodi. Najmnogobrojnija jedinjenja aluminijuma su aluminijumovi silikati (glina) i oksidi (boksit). Dobija se danas skoro jedino iz mde boksita. Za proizvodnju aluminijuma vaan je i kriolit, koji slui kao topitelj glinice. Aluminijum je metal bele boje koji kristalie po kubnoj povrinski centriranoj reetki. 3 Najvanije svojstvo aluminijumaje njegova mala gustina 2,7 g/cm . Dobro se mehaniki obraduje kovanjem i valjanjem; dobar je provodnik toplote i elektriciteta; otporan je prema atmosferilijama, jer se po povrini prevue tankim slojem oksida, koji ga titi od dalje oksidacije. Otporan je i prema mnogim hemikalijama. Ova se otpomost poveava hemijskim i elektrolitikim postupcima. Mnogo se primenjuje eloksiranje, prilikom kojega se aluminijum podvrgava dejstvu elektrolita, kao to je oksalna kiselina, a zatim se izlae delovanju elektrine struje. Nastali slojevi su bezbojni do zlatnouti, tvrdi i otpomi na habanje. Aluminijumje ne toksian i ne magnetian metal. Rastvara se u alkalnim bazama (KOH i NaOH), jer se pretvara u aluminate. O ovoj se osobini mora voditi rauna prilikom upotrebe aluminijumskog posuda. Aluminijum se mnogostmko koristi. Upotrebljava se u brodogradnji, avionskoj, automobilskoj i gradevinskoj industriji; nalazi iroku primenu u elektroindustriji kao provodnik, a u hemijskoj i prehrambenoj industriji za izgradnju rezervoara, aparata, ambalae itd. Primenjuje se za izradu svih vrsta posuda. Tanki listovi aluminijuma se primenjuju za pakovanje prehrambenih proizvoda. Masovno se koristi za proizvodnju legura. Legure aluminijuma Industrija koristi preko 1000 raznih aluminijumovih legura. Aluminijum se najvie legira sa magnezijumom, bakrom, niklom, manganom, silicijumom i olovom. Prema gustini 3 legure aluminijuma se dele na lake, sa gustinom manjom od 3 g/cm i teske, iznad 3 g/cm3.

27 Legure aluminijuma mogue je razvrstati i: prema nainu prerade, nameni, pogodnosti za termiku obradu, broju i prirodi glavnih legirajuih elemenata. MAGNEZIJUM (MAGNESIUM), Mg Magnezijumje elemenat II A grupe periodnog sistema. Ne nalazi se slobodan u prirodi. Dolazi najee vezan s kiseonikom i drugim elementima. Nalazi se u solima silicijumove i ugljene kiseline. Ima ga u zemljinoj kori 2,09%. Dobija se iz soli, koje se prvo prevode u magnezijumova jedinjenja pogodna za elektrolizu.Meavina se istopi, a zatim pod uticajem elektrine struje razlae, pri emu se Mg taloi na katodi. 3 Magnezijurnje srebrnasto-beli metal male gustine, 1,74 g/cm i niske take topljenja 650C. Kristalie po heksagonalnoj kristalnoj reetki. Veoma brzo -korodira u mnogim sredinama, posebno u morskoj vodi, nemagnetian je, a pri udaru i trenju ne varnii. Nasuprot injenici da se fini prah magnezijuma na vazduhu lako pali, Tastopljen teni magnezijum se moe izlivati u kalupe sa neto malo predostronosti. Magnezijum gori bljetavim plamenom uz razvijanje velike koliine toplote i svetlosti. Lako se rastvara u sonoj kiselini uz oslobadanje vodonika. Tehniki ist Mg se upotrebljava u pirotehnici, hemijskoj industriji i kao legirajui element u raznim legurama neeleznih metala. Legure magnezijuma Magnezijum se koristi za proizvodnju vanih legura, medu kojima se po izuzetnim osobinama, izdvaja elektron, koji sadri 89,5 - 98% Mg , a ostatak otpada na Al, Zn i Mn. On se upotrebljava u industriji saobraajnih sredstava. Zbog svoje prilino male vrstoe, tehniki ist magnezijum se legira sa razliitim elementima i tako dobija odredena specifina svojstva, posebno visoku vrednost zatezne vrstoe. Legure magnezijuma imaju dobra livaka svojstva, dobro se obraduju deformisanjem i obradom rezanjem, mogu se zavariti. Glavni legirajui elementi u legurama magnezijuma su: aluminijum, cink, mangan, cirkonijum, torijum, neke retke zemlje i dmgi metali. OSNOVNI POJMOVI O OBRADI METALA Zahvaljujui specifinim svojstvima metala, kao to su: kovnost, ilavost, savitljivost, elastinost, zavarljivost, mo livenja itd. metali se mogu obradivati na razne naine, to omoguava da im se da eljeni oblik, sastav itd. Ovi ciljevi se postiu: termikom i mehanikom obradom, struganjem i seenjem. a) TERMIKA OBRADA 1) Kaljenje je naglo hladenje prethodno zagrejanog metala ili legure. Sredstava za hladenje imavie: iva, istopljeno olovo, kisela i slana voda, kinica, mineralno ulje, istopljene soli, vazduh pod pritiskom itd. Nagla promena temperature menja strukturu metala, koji postaju tvrdi i krtiji. 2) Cementiranje je poveavanje procenta ugljenika u mekom eliku putem zagrevanja, u prisustvu slobodnog ugljenika, tako da povrinski slojevi primaju veu koliinu ugljenika i postaju tvrdi, jer se gradi tvrdi karbid - Fe3C, dok unutranjost ostaje nepromenjena. Cementiraju se razni zupanici, poluge, oklopi brodova i tenkova itd. 3) Nitrovanje je zagrevanje elika u struji amonijaka na temperaturi od oko 500C. Tom prilikom dolazi do vezivanja azota za povrinski sloj metala. Obino se nitruju legirani elici hroma, vanadijuma i titana. Nitrovani predmeti ne smeju se glaati i polirati, inae se nitrovani sloj skine. 4) Temperovanje je arenje belog sirovog gvoda u cilju raspadanja cementita - FesC i

28 udaljavanja ugljenika iz povrinskih slojeva, tako da se dobije temperovani liv, koji se u ovom stanju moe mnogo lake obradivati. 5) Oplemenjivanje je normalno kalenje i naputanje konstruktivnog elika na temperaturi od 500 - 600C, pri emu mu se poveava ilavost. Alatni elici se otputaju najee na 180 - 260C. 6) Normalizovanje je vraanje elika i dmgih metala u ono stanje u kome su se nalazili pre termike obrade. Metalni predmeti se prvo zagreju, zatim ostave da se postepeno hlade na vazduhu normalne temperature. Ovim se postie da se metalu vrati struktura kojuje imao pre kaljenja. 42 7) Patentiranje je termika obrada metala (ica ili elinih traka), a sastoji se od zagrevanja do odredene temperature, a zatim hladenja, i to naglog. Ovim se postie povoljna struktura, koja je pogodna za hladno uobliavanje, kao na primer kod dobijanja opruga. b) MEHANIKA ORRADA Raznim mehanikim postupcima daju se metalima i njihovim legurama eljeni oblici, a da se pri tom ne menja njihova sutina. 1. Kovanje i presovanje Ovim se postupcima obraduju neki metali na hladno, dok druge treba prethodno zagrejati do potrebne temperature. Kovanje se vri runo, ekiem na nakovnju, ili mainski, pomou mehanikih ekia. Tom prilikom, metal se pod udarcima ekia formira u eljeni oblik. Isti se cilj postie presovanjem, kada se metali izlau velikom pritisku hidraulinih ili drugih presa. Presovanjem se postiu bolji rezultatijer se tada metal izlae pritisku ravnomerno po celokupnoj njegovoj povrsini, to kod kovanja nije sluaj. 2. Livenje Zagrevanjem, metali na odredenoj temperaturi prelaze u teno stanje, pogodno za ispunjavanje kalupa putem livenja. Prethodno se prave modeli od dveta ili metala, pomou kojih se u livakom pesku i kalupima dobijaju odredene upljine, koje se zatim pune istopljenim metalom, a zatim se sve ostavi da se ohladi. Posle hladenja izliveni pedmeti se vade, zatim se iste od znaca peska, uz skidanje grubih izboina. Ovako dobijeni izlivci se, prema potrebi, obaduju na mainama alatljikama do konanog oblika. Livenjeje vaan postupak obrade metala, jerje praktian, jednostavan i relativno brz. 3. Valjanje Valjanje je masovan metod mehanike obrade metala, koji nalazi iroku primenu u proizvodnji mnogobrojnih valjanih predmeta: limova,, eleznikih i drugih ina, fazoniranog i profilisanog elika, beavnih cevi itd. Valjanje se obavlja na specijalnim stanovima za valjanje, koji se sastoje iz jednog ili vie pari valjaka. Valjci se okreu u suprotnom pravcu, potiskujui metalni predmet kroz medusobni otvor, oformljujui ga u oblik koji odgovara otvoru. 4. Izvlacenje Izvlaenje se primenjuje pri proizvodnji ica raznog preseka, to zavisi od prenika otvora kroz koji se metal izvlai. ice se prethodno oiste od slojeva oksida, zailje na vrhu i postepeno povlae kroz otvore na elinoj ploi ili kroz buene dijamante, ukoliko tvrdoa materijala to zahteva. 5. Savijanje Savijanje je mehaniki postupak obrade metala, koji se primenjuje za dobijanje cevi sa avom, unkova, kolena, limenki itd. Ovi se proizvodi dobijaju od limova raznih vrsta i debljina pomou specijalnih maina. Limovi zagrejani do belog usijanja, ukoliko su tvrdi, savijaju se u vidu cevi u maini za savijanje. Ivice cevi se na kraju zavare ili zaleme.

29 ice, lim i ipke manjeg preseka savijaju se na hladno. i to najece runo, kletima. Cevi se pre saviJanja napune peskom ili smolom. 5. Falcovanje Falcovanje-je mehanika radnja pri kojoj se savijaju krajevi lima i na taj nain sastavljaju. Savijanje (posuvraanje) se izvodi mainom ili runo ekiem. Primenjuju ga limari pri izradi kofa, unkova, kolena, u industriji konzerviranja ivotnih namirnica prilikom pripremanja ambalae (kutija) itd. c) OBRADA METALA SKIDANJEM STRUGOTINA Metalni proizvodi oformljeni kovanjem, presovanjem, valjanjem itd, esto nisu dobili konaan oblik, ve se moraju doraditi, osposobiti za konanu upotrebu. Ovaj zadatak se postie alatkama i mainama - alatljikama. 1. Seenje je mehanika radnja obrade metala. Upotrebljava se za dobijanje vie delova iz jednog veeg komada. Obavlja se testerama i makazama. Kod testerisanja otpadaju staigotine, a kod rezanja odseeni deo u stvari predstavlja strugotinu. Autogeno seenje izvodi se strujom istog kiseonika na unapred zagrejanom mestu, na kojem metal sagoreva u oksid. Zagrevanje se vri sagorevanjem acetilena ili nekog dmgog gasovitog goriva. 2. Buenje je otvaranje mpa primenom maine builice, koja moe imati spiralne, pljosnate ili specijalne valjkaste burgije. Pored ovog klasinog naina postoje i savremeniji naini buenja primenom ultrazvuka ili mlaza vode. 3. Struganje se obavlja na mainama za struganje - strugovima uz primenu noeva od tvrdih metala (karbidi: titana, volframa, molibdena, tantala, gvoda itd). No deluje slino zubu testere, pomera se pravolinijski u odredenom pravcu, dok se predmet za obradu okree. 4. Glodanje se obavlja na mainama - glodalicama, kod kojih zub glodala skida strugotine slino strugarskom nou. Metal za obradu se pomera pravolinijski, dok se glodalo tako okree da svaki zub deluje kao zaseban strugarski no. Stmganjem se predmeti obraduju vrlo precizno, ali sporo, dok glodalice rade brzo, ali ne i precizno. 5. Rendisanjeje obrada metala noem koji se kree pravolinijski tamo - amo i pri tome skida strugotine sa predmeta uvrenog za sto maine. Postoje i takve rendisaljke kod kojih no miruje, a sto maine sa metalom se pokree. 6.Bruenje je skidanje strugotina tocilima i brusovima. Kvalitet bruenja je uslovljen finoom baisnog zma i vezivnog materijala i brzinom kretanja bmsilice. Brusni materijal se sastoji najee od tvrdih kristala elektrokomnda - Al2O3, karborunduma SiC i dijamanta - C. Vezivni materijal zma je najee keramiki, mineralni ili od plastinih masa. 6. Glaanjeje najfinija i najpreciznija obrada metala. Obavlja se sa gladilicama od finog materijala za glaanje.Pre putanja u rad gladilica se kvasi vodom ili uljem, zatim se pristupi glaanju, otrenju i poliranju. Materijal za glaanje moe biti u prahu, a dri se za brusnu plou uljem. d) SPAJANJE METALNIH DELOVA Povezivanje dva ili vie metalnih delova u celinu postie se na vie naina. 1. Zakivanjeje metod spajanja metalnih delova pomou zakivaka koji se sastoje iz glave i cilindrinog dela. Pre zakivanja delovi se izbue na odredenim mestima i kroz te otvore se sputa deo zakivka. Zatim se runim ili mainskim ekiem vri zakivanje, tj. stvaranje druge glave na drugoj strani dela, to dovodi do jakog povezivanja. Ovim nainom spajanja se postiu dobri rezultati, ali se troi dosta materijala. 2.Zavarivanje je savremeniji nain povezivanja metalnih delova. Poiva na spajanju - stapanju dodirnih strana delova koji se povezuju, to se postie povienom

30 temperaturom. Izvodi se sledeim postupcima: - zavarivanje kovanjem - metalni delovi se zagrevaju u vatri do belog usijanja, a zatim se kovanjem zavaruju. Primenjuje se za povezivanje komada od mekog elika, a rede od drugih metala; - termitno zavarivanje - koristi visoku temperaturi sagorevanja aluminijuma u prahu na raun kiseonika i oksida gvoda - Fe2O3, s kojim se prethodno pomea. Krajevi metalnih delova se obloe ovom meavinom, koja se zatim zapali. Oslobodena toplota istopi ivice delova na dodirnim mestima i tako ih zavari; -autogeno zavarivanje - se izvodi toplotom sagorevanja acetilena, vodonika ili nekog drugog gasovitog goriva u struji kiseonika. Acetilen se iz specijalnih aparata dovodido mesta zavarivanja, gde sagoreva na raun kiseonika koji se dovodi zasebnom cevi iz eline boce. Sagorevanjem ova dva gasa, dodime strane se istope i medusobno poveu - zavare; -elektrino zavarivanje koristi elektrinu energiju kao toplotni izvor za topljenje metalnih delova na mestu zavarivanja. Struja se pretvara u toplotu pomou elektrinog luka ili otpora. Za sagorevanje se upotrebljavaju metalni tapii istog kvaliteta i sastava, kao i delovi koje treba zavariti. Tokom zavarivanja struja istopi metalni tapi iji istopljeni delovi pomau da se ivice bolje zavare. Ovaj nain zavarivanja jejednostavan, praktian, lak i brz; troi mnogo manje materijala nego zakivanje, pa sve vie potiskuje druge postupke spajanja metalnih delova; -lemljenje - je spajanje metalnih delova sredstvima za lemljenje, posrednicima, koji se moraju prethodno istopiti. Za lemljenje se primenjuju legure, i to za meko lemljenje legure kalaja i olova, koje se tope na temperaturi od 200-300C, dok se za tvrdo lemljenje koriste legure bakra i cinka, cinka i srebra ili srebra i bakra, koje se tope na viim temperaturama. Ovaj nain spajanja metalnih delova se primenjuje za lemljenje limenki, ali i u limarskim i drugim zanatima. Meko lemljenjeje slabije, dok se tvrdim lemljenjem delovi dostajako povezuju. Literatura [1] V. Dordevi, Mainski materijali, prvi deo, Mainski fakultet, Beograd,2000 [2] P. Trpinac, Repetitorijum neorganske hemije, Nauna knjiga, Beograd, 1992

45