13. September, 2011. ::.

Skenirano

Srpski slikar, ikonopisac, konzervator i restaurator Vlada Mani Restauirao pola sveta
Vladimir Mani je, moglo bi se rei, udna pojava u naem umetnikom kruoku. On je slikar, ikonopisac, kozervator i restaurator ija dela se nalaze na dvorcima plamestava irom sveta. Magistrirao je konzervaciju u Firenci potom doktorirao na Amerikom institutu za konzervaciju u Vaingtonu.

::. Navigacija

lan je tog instituta od 1989. godine, a osnovao je i "Srpsko-irsku kuu umetnosti" u asta ikonoslikara jednog manastira u Irskoj koji vie od 200 godina svoju umetnost neguju na postavkama vizantijske pravoslavne ikone. Kako je pet puta iao na Svetu Goru, od jednog ruskog monaha u Kareji nauio je posebnu tehniku pozlaivanja koja mu je pomogla da postane to to jeste. - Ja sam na Svetoj Gori bio pet puta sa profesorom Branom ivkoviem koji je iao esto pa me je vodio. A kasnije sam iao i sam. Interesovalo me je to srednjevekovno slikarstvo. U Kareji sam upoznao jednog ruskog monaha, priali smo esto i on mi je pokazao neke tehnike pozlaivanja. Kasnije dok sam kao student radio restauraciju fresaka u Sopoanima, primetio me je Bertil Isakson iz vedske koji je bio na proputovanju kroz Srbiju. Upoznali smo se, ja sam mu se dopao jer sam bio jako mlad a radio sam restauraciju fresaka, pa me je pozvao da doem u vedsku. On je bio moj mentor i uveo me ozbiljnije u priu o konzervaciji i restauraciji, jer je bio je jedan od poznatijih poznavalaca srednjovekovne umetnosti, ne samo u skandinavskim zemljama, nego i ire. Isakson je Mania odveo u vedsku gde je mladi umetnik drao nastavu o starim slikarskim zidnim tehnikama na Upsala univerzitetu. - Drao sam tehniku nastavu, kako se priprema freska, kako se radi njena restauracija. Kako nisam imao zvanje i znanje jezika, nisam mogao da se bavim predavakim poslom, pa sam samo drao tehniku nastavu studentima od kojih sam bio stariji po dve do tri godine. Tako da sam poeo da radim freske po tim starim tradicionalnim tehnikama na dasci i ostalim materijalima. Uio sam kako se spremaju pigmenti ispriao je na sagovornik.
Kako se radi restauracija Prvo se rade analiza i foto dokumentacija. Ne moe se ba dobro uraditi na osnovu foto dokumentacije, ali se radi ekspertiza, uzimaju se hemijsko fizike-analize da se vidi ta je u pitanju. Postoji odreena tehnologija, gleda se u kakvoj je kondiciji objekat i to nikad ne radi jedan ovek niti neko moe sam da donese odluku. Uvek sam bio deo nekog tima, a nekada sam bio voa, nekada asistent. To nije liderski posao, ve grupni. Mislim da sam o konzervaciji neto nauio tek kada sam otiao u Ameriku. Da se ne laemo, najbolja je konzervacija tamo gde ima najvie para. A Amerika definitivno izdvaja najvie para zato to poslednjih decenija daje mnogo za umetnost. Sigurno je da se tu najvie novca okree u domenu umetnosti i mnogo kompanija i fabrika alju mi na testove na analizu za neka sredstava za ienje lakova i slika. Fantastian je to oseaj kada znate da ste neemu to je hiljadama godina staro vratili oblik i boju. Veliko je to zadovoljstvo i ja sam se emotivno vezivao za neke objekte, slike i predmete

Vise od 65 000 mesenih ulazaka na www.koreni.net je razlog za toliko puta reeno: Hvala!

Iz vedske je Mani povremeno odlazio u Nemaku, Francusku i Italiju gde je magistrirao kozervaciju u Firenci. Po ponovnom dolasku u vedsku imao je izlobu u galeriji Ulf Beneter koju je jedan od vodeih likovnih kritiara Engel Brgston proglasio za jednu od pet najzaniljivijih u ovoj zemlji. To ga je odvelo u renomiranu kompaniju svetskih razmera "Urban Ulenijus". - Zaposlio sam se kod njih i radio na obnovi uvene opere u tokholmu, tanije na pozlaivanju reljefa. Radio sam jo dve godine u ateljeu pod ugovorom jednu kapelu iz 11. veka, gde sam sredio deo freske koji je propao u poaru. vedska je bila izuzetna a iz nje sam otiao u Ameriku sa svojim mentorom Bertil Isaksonom, gde smo radili analizu i ekspertizu jedne stare slike Andrea Montenje. Ili smo tako i vraali se, ali kad smo trei put doli u Ameriku, ostali smo da radimo za jedan institut u ikagu. Bertil se, meutim, razboleo pa se vratio u vedsku gde je preminuo. Kako smo bili pod ugovorom ja sam morao da ostanem u Americi i zavrim posao. U meuvremenu sam upoznao jo neke poznate konzervatore kao to je bio Timoti Dalton. On je bio najvei poznavalac ekspertize, analize, poznavanja pigmenta na starim slikama. Kada mi je istekao ugovor bilo mi je teko da se zaposlim kao konzervator jer mi je trebala licenca koju sam mogao da dobijem samo u Amerikom institutu za konzervaciju koji se nalazi u Vaingtonu. To je bilo vrlo teko u poetku zato to nisam znao jezik, jer sam otiao sa deset rei engleskog. Poeo sam da uim jezik, upoznao jednog partnera Amerikanca Aleksa Rejdonsa

sa kojim sam radio. Ispolagao sam ispite, zaljubio se, oenio i nastavio da ivim u Americi. iveo sam u ikagu i sa Srbima iz tog grada osonovao "Providens prvo srpsko umetniko udruenje". Tu su bili okupljeni ak i Srbi koji nisu znali da govore srpski, jer su generacijama unazad raani u Americi. Organizovali smo se i imali izlobe koje su bile uspene.
Mani u Panami

Iako je bio vrlo lake ruke kad je u pitanju restauracija, priznaje da je drhtao kada je u iste te ruke uzeo kineski totem od drveta iz vremena dinastije Tao, star preko 2.000 godina koji je obnavljao za Pol Zedoka. To je najstariji predmet koji je "sreivao", a radio ga je u Azijskom muzeju u San Francisku itavih 11 meseci. Ta figura e mu ostati itavog ivota u seanju jer su se delovi nje pretvarali u prah kad ih dodirne. Samim time, to je posao tei i vei, time je bilo i vee zadovoljstvo uraenim. Jedna od najveih i najzanimljivijih restauracija, svakako je revitalizacija starog grada Paname. To je bio veliki meunarodni projekat na kome je Smiconijan fondacija imala najvei deo projekta. A od svih vrednih stvari koje je imao u rukama, najvrednija je bila mala panel slika na drvetu Simon Martina ija je vrednost iznosila 12 miliona dolara, kao i jedna Rembrantova, i jedno Fragonarovo delo koje je bilo u vlasnitvu bogataa iz Ilionisa. Dok je iveo i radio u Americi, Vlada Mani je oslikao i restauirao 23 crkve meu kojima su bile grke, jermenske, ruske, indijske, pravoslavne, katolike a osam meseci je radio katedralu Blagovesti u ikagu gde je oltarski prostor pozlatio sa 32 kilograma zlata u tankim listiima. U Dalasu je oslikao crkvu svetog Konstantina i Jelene, a dok je restauirao maarsku crkvu u ikagu uo je za konkurs za portret Pape Jovana II. Sliku pape je uradio u prirodnoj veliini a ona je kasnije preneta na razglednice koje su obile itav svet. Jedan od dominantnih "predmeta" na Manievim slikama su jabuke. Ni sam ne zna kako se desilo da ba njih pone da slika, ali voe ga je proslavilo u itavoj Americi, a dobio je i naziv Eplmen. Dok je saraivao sa Timom Kelijem koji je drao uvenu Olendorf galeriju, napravio je milionski ugovor sa jednom od najveih amerikih kompanija za kunu dekoraciju I Havaji su ga privukli "Krejt i Berl". Oni su kupili ekskluzivno pravo da tampaju njegovo voe na salvetama, tanjirima, oljicama, posluavnicima, arafima. Ipak, i pored uspeha i braka koji je ostvario sa groficom Sarom Dejvis a koji je trajao 12 godina, Vlada Mani se vratio u Srbiju. U Mladenovcu, podno Kosmaja, ovaj umetnik je otvorio galeriju i kako se to kae, skrasio se. Bar za sada. A vratio se zato... - Zato to sam tamo izgubio zdravlje. Nisam se ja vratio, odlazim i dolazim, ameriki sam graanin isto koliko i srpski. Ja sam stanovnik ove planete, imam pasoe mogu da putujem, nisam ogranien nikakvih stegama. Tamo sam gde mi je dobro, a za sada je ovde dobro. Sanja Pavlovi
7.9.2011.

Postavite na

Prilagoeno za tampanje