2.

7 ANALIZA ENERGETSKIH RESURSA Jedina energija koja se koristi prilikom procesa proizvodnje betona je elektrina i snabdevanje istom se vri preko postojee mree. Koristi se i za osvetljenje. 2.8 ANALIZA RESURSA UESNIKA U PROCESU RADA Ukupan broj uesnika u procesu rada iznosi 14: * * * * * 3 vozaa kamiona 6 vozaa miksera 2 vozaa pumpe 2 ekonomista 1 operater betonjerke
Operater betonjerke Ekonomista V.pumpi V.miksera V.kamiona

Uesnici u procesu rada

1 2 2 6 3

Moemo zakljuiti da je najoptereenije mesto operatera betonjerke, ali s obzirom da posao koji operater obavlja nije teak zbog automatizovanosti procesa, nije potrebno vriti uvoenje novog operatera. 2.9 ANALIZA NOVANIH RESURSA SISTEMA Sredstva jedne kompanije ine ukupnu njenu imovinu, zemljite, zgrade, maine, instalacije, zalihe gotovinu i potraivanja. Sva ova sredstva mogu se nai u raznim fazama a to su novana, poetna robna, proizvodna, zavrna robna i prometna novana faza. Preduzee AD Budunost u prvoj novanoj fazi poseduje sredstva u njihovom osnovnom obliku, tj novac u blagajni i sredstva na iro raunu. Ta sredstva iz novane faze prelaze u poetnu robnu fazu, onog momenta kad se angauju za kupovinu elemenata proizvodnog sistema (maina, alata, ureaja zgrada) i mogu se nai u zalihama materijala. Iz poetne robne faze prelaze u proizvodnu fazu nakon to materijali ponu da menjaju svoj oblik ali zadravajui svoju materijalnu vrednost.U normalnim sluajevima nakon ovih faza sledi i zavrna robna gde sredstva poprimaju oblik zaliha proizvoda koji se skladite u magacinima, ali u zbog specifinih karakteristika betona u naem sluaju to nije mogue. Dakle mi preskaemo tu fazu i odmah iz proizvodne idemo u zavrnu novanu fazu a kojoj se angaovana sredstva plasiraju na trite i ostvaruju svoju novanu vrednost. Nakon prodaje dolazi kraj ciklusa angaovanja, tj naplata ime se sredstva vraaju u svoj prvobitni al uvean novani oblik. Sredstva se dele na osnovna i obrtna sredstva. U grupu osnovnih sredstava ubrajaju se zemljite, zgrade maine i instalacioni ureaji, dok grupu obrtnih ine zalihe materijala, sredstva za line dohotke, sredstva za servisiranje i gotovina. Na obrtna sredstva utiu postupci upravljanja proizvodnjom. Obrtna sredstva mogu menjati svoju prirodu tj uveavati se od ostatka dohotka i prodaje osnovnih sredstava ili drugim nainom tj smanjenjem obrtnih sredstava kamatama, prenoenjem u osnovna sredstva, rabatima i drugim odlivima sredstava. Mera za korienje obrtnih sredstava je koeficijenat obrtanja koji se rauna po formuli: UP k ob = -------___ OS (prose ob sredstva)

UP-(ukupan prihod ostvaren za dati vremenski period) OS (prosena vrednost za dati vremenski period ) Ukoliko elimo da proverimo raspoloivost obrtnih sredstava to moemo uiniti u dva koraka. Potrebe obrtnih sredstava i raspoloivi novani resursi. Potrebe obrtnih sredstava se se odreuju na osnovu koeficijenta obrtanja i potreba obrtnih sredstava. Koeficijent obranja u naem sluaju je:

k ob = -------- = 6.083 60 jer oekujemo da emo angaovana obrtna sredstva povratiti u proseku za oko 60 dana a potreba obrtnih sredstava se dobija na osnovu formule: PM (potreba materijala) OS = -------k ob ukoliko uzmemo podatke da nam je za dati vremenski period potrebno ulaganje u materijal 170.000.000 dinara, dobijamo da je potreba osnovnih sredstava 27.946.736,81 dinara. Da bi utvrdili mogunosti zadovoljenja potreba obrtnih sredstava moramo upotrebiti proveru novanih resursa i to iz spostevnih trajnih obrtnih sredstava, udruenih sredstava, sredstava dobavljaa, kredita za trajna obrtna sredstva i kratkoronih kredita za iste. Kad sumiramo sve ove izvore i stavimo u odnos sa utvrenim planovima dobijamo rezultate koji nam iskazuju da li imamo mogunosti za zadovoljenje potreba obrtnih sredstava. U okviru ove analize pravi se finansijiski plan iji je osnovni zadatak da predvidi finansijsku realizaciju proizvodnog programa. Finansijski plan obuhvata sledee podatke: prikazivanje svih trokova za jedinicu proizvoda i ukupno, prikazivanje dohotka koji e se ostvariti i raspodelu ovog dohotka, prikazivanje cena po jedinici proizvoda, prikazivanje dinamike realizacije svih novanih primanja i svih novanih obaveza, prikazivanje dinamike finansiranja i izvore prikupljanja potrebnih sredstava za realizciju proizvodnog programa. Iz bilansa uspeha za 2005. godinu se moe videti da preduzee AD Budunost ostvaruje zadovoljavajui profit, te stoga zakljuujemo da e se predviene koliine proizvesti u predvienom roku .

Osnovni bilansni pokazatelji (u 000 dinara) za 2003. godinu:

Osnovni bilansni pokazatelji (u 000 dinara) za 2004. i 2005. godinu usklaeni sa MSFI:

2.10 OPERATIVNI PLAN Analiza osnovnih podloga i raspoloivosti resursa radnih sistema i okoline (kapaciteta, materijala, alata, en. resursa, uesnika, i novanih resursa) predstavljaju osnovu za utvrivanje operativnog plana. Nakon to smo utvrdili da svaka prethodna taka zadovoljava proizvodnju predvienih potreba napravili smo operativni plan (tabela 17).

IZLAZ iz drugog modula ini ba operativni plan koji sadri -strukturu proizvoda -koliine za dati vremenski period -rokove isporuke -troskove rada -napomenu III Modul Planiranje Osnovni problemi koji uslovljavaju potrebu planiranja u najveem broju proizvodnih sistema se svode na elemente: 1. odravanje rokova isporuke 2. kontrola nivoa nedovrene proizvodnje (zalihe) 3. minimum redova ekanja 4. optimizacija redosleda naloga u procesu rada 5. uravnoteenje odnosa optereenje / kapacitet 6. minimiziranje vremena trajanja stanja u otkazu obezbeenjem integralne sistemske podrke 7. obezbeenje uravnoteenog odnosa na relaciji kontinuitet tokova u sistemu trokovi zaliha (materijala, uesnika, energije, novca) 8. obezbedjenje novanih obrtnih sredstava. Navedeni problemi odreuju ciljeve postupaka planiranja procesa rada u smislu potreba: planiranje kapaciteta planiranje materijala planiranje alata provera operativne gotovosti uesnika provera operativne gotovosti energetskih resursa provera obrtnih sredstava.

3.1 PLANIRANJE KAPACITETA Osnovna funkcija planiranja kapaciteta sastoji se u uravnoteenju odnosa optereenje/kapacitet za II kvartal 2006. godine. Prezee AD Budunost proizvodi beton koristei automatizovano postrojenje betonjerka tipa Zvezda. Proizvodnja se odvija u vie serija od po jednog kubika. Veliina serije zavisi od narudbine kupca. Treba napomenuti da prilikom livenja ploa ili temelja ne sme doi do zastoja to znai da se svaka serija mora do kraja proizvesti, odnosno ne postoji nivo nedovrene proizvodnje. Kontinuitet procesa rada obezbeen je pravilnim ugovaranjem posla odnosno definisanjem tanih rokova za svaku narudbinu. Izdavanje radnih naloga operativnog plana kao nosioca trokova odnosi se na izdavanje naloga za proizvodnju serije koja obuhvata odreenu koliinu definisanu samo jednom porudbinom. Prioritet u toku procesa ne postoji, ve samo moe postojati prioritet prilikom primanja porudbine zato to je proces takav da se porudbina mora u celosti ispotovati jer smo ve napomenuli da prilikom livenja ploe ili temelja ne sme biti prekida. Ovakav vid proizvodnje jasno pokazuje da je redosled ulaza radnih naloga u proces rada pojedinaan to znai da se nakon izvrenog radnog naloga pristupa sledeem radnom nalogu. Takoe treba napomenuti da ne postoji klasian nain prelaza serija sa operacije na operaciju (redni,paralelni,redno-paralelni).

3.2 PLANIRANJE MATERIJALA Planiranje materijala podrazumeva : utvrivanje potreba materijala po vrsti i koliini,rezervisanje materijala u skladitu,odreivanje vremena ulaza materijala u proces rada. Potrebe materijala za svaki od 6 proizvoda definisane su tanom recepturom.Sledi receptura potrebnog materijala za proizvodnju jednog kubika svake marke betona.

Skladite materijala nalazi se u okviru samog proizvodnog pogona odnosno betonjerke, a material je identian za proizvodnju svakog proizvoda.

3.3 PLANIRANJE ALATA Prilikom samog procesa proizvodnje ne koristi se nikakav alat. Alat se moe koristiti samo u sluaju otkaza nekog od vozila, pa stoga ne postoji potreba za naroitim planiranjem, a i kvarovi na vozilima se ne mogu koncizno predvideti. 3.4 PROVERA GOTOVOSTI UESNIKA U PROCESIMA RADA

PROFIL OPTERECENJA UCESNIKA

PE

TI O M IS N O O

IK

PU

KA

V.

V.

Nakon izvrene provere potrebnog broja uesnika za svaki deo procesa rada ustanovljeno je da ne postoje potrebe za zapoljavanje novih radnika na odreeno vreme.Ukoliko doe do nepredvieno velike narudbine voza kamiona iz preduzea Karin Komerc moe se u vidu kooperativne saradnje ukljuiti u radni proces u smislu upotpunjavanja zaliha materijala.

EK

PE

V.

AT ER

IO

SE

3.6 PROVERA OPERATIVNE GOTOVOSTI OBRTNIH SREDSTAVA Potrebno je napaviti detaljnu strukturu postupaka planiranja na osnovu koje moemo operativni plan dovesti u optimalni sklad sa raspoloivim potencijalima strukture sistema. Ovde je bitno i uraditi postupke vezane za planiranje procesa rada koji su najznaajniji deo upravljakih zahvata, zbog sloenosti strukture sistema, dinamike poremeaja i poremeaja u procesu ostvarenja planiranih zahvata. Proveru obrtnih sredstava vrimo na osnovu strukture i iznosa kao i na osnovu izvora finansiranja. Poto preduzee deluje iskljuivo na domaem tristu struktura sredstava izraava se iskljuivo u domaoj valuti, dinarima, te je veoma lako uvideti njihov iznos. to se tie izvora finansiranja preduzece se veim delom finansira iz sopstevnih izvora ak oko 90% ukupnih sredstava dok preostalih 10% ine srednjeroni krediti. IZLAZ iz treeg modula ine -profili optereenja kapaciteta -bilansi materijala -energetske potrebe -potrebe alata -struktura i kapaciteti uesnika -potrebe novanih sredstava

IV Modul Upravljanje zalihama Jedan od bitnih podataka u procesu planiranja je sagledavanje nivoa postojeih zaliha i njihovo odredjivanje. Pri tome se mora voditi rauna o zalihama odnosno bilansima: - materijala i delova - alata - energije - proizvoda Nivo ovih zaliha mora biti toliki da uvek obezbedi nesmetano odvijanje procesa proizvodnje, a da pri tome ne angauje finansijska sredstva vie nego to je to potrebno. Betonjerka tipa zvezda u svom pogonu poseduje skladite za frakcije, kao i silos za cement. S obzirom na konstantnu uposlenost pogona cement i ljunak stiu svake nedelje. Ove zalihe se mogu koristiti ukoliko doe do otkaza svih transportnih kamiona, cisterni. ljunak nabavlja na nedeljnoj bazi. Proizvoaa ima dosta, a poremeaj u proizvodnji moe nastati samo ukoliko doe do otkaza svih transportnih vozila preduzea AD Budunost i kooperativnih partnera. Dugogodinjim iskustvom i korektnim poslovnim odnosima, preduzee AD Budunost je uspelo da stekne pouzdane partnere sa kojima u pravo vreme za pravu cenu dobija pravi material. U ovoj delatnosti se ne koristi neki poseban alat, pa zalihe ne postoje. Jedina energija koja se troi prilikom procesa proizvodnje je elektrina, kojom se pogon snabdeva preko gradske mree (nema poseban agregat). Zalihe gotovih proizvoda ne postoje! Zalihe materijala prikazane na donjim grafikonima predstavljaju maksimalne zalihe zbog kapaciteta magacina i dopunjuju se svakih nedelju dana. Po nalogu se povlaci iz magacina potrebna kolicina materijala za proizvodnu.

Grafiki prikaz potronje cementa sa zaliha

120000
Kolicina u kg/m3

100000 80000 60000 40000 20000 0 1 2 3 4 Dani 5 6 7

Geafiki rikaz proizvodnje frakcije sa zaliha

80000 70000 60000 50000 40000 30000 20000 10000 0 1 2 3 4 Dani 5 6 7

Kolicina u kg/m

V MODUL PRIPREMA PROCESA RADA Detaljna, precizna i blagovremena priprema procesa rada je osnova za uspeno i efikasno obavljanje posla. Kako ovo preduzee nema organizaciju nalik velikim sistemima, ona ne poseduje specifine slube: nabavka, proizvodnja, prodaja, marketing. Priprema procesa rada ne sadri nikakvu dokumentaciju tipa crtea delova, sastavnica, ali sadri radni nalog i izdavanje otpremnice.Priprema se svodi na sledee aktivnosti: ugovaranje posla sa klijentom (potrebna koliina betona i dan isporuke, odnosno ugradnje) izdavanje radnog naloga koji se dostavlja iz izvrne zgrade na sam pogon betonjerku provera da li u skladitu pogona postoji dovoljna koliina cementa i ljunka za ugovoreni posao provera ispravnosti svih elemenata postrojenja (prilikom stavljanja pogona u rad) Nakon zavrenog procesa proizvodnje i sipanja u miksere, izdaje se otpremnica i gotova betonska smea se transportuje do predvidjenih destinacija i nakon toga se vri ugradnja, ukoliko je to prethodno ugovoreno. 1.RADNI NALOG - radni nalog predstavlja osnovni nosilac informacija u procesu izrade dela ili proizvoda. Radni nalog je nosilac trokova izrade predmetnog dela, sklopa i proizvoda. On se oznaava odreenim brojem tj. ifrom pomou kojih se nakon zavretka proizvodnje proraunavaju postignuti finansijski i ekonomski efekti. Radni nalog se sastoji iz vie delova: deo 1: PODACI O RADNOM NALOGU - broj radnog naloga - planirana koliina - poetak rada - zavretak rada deo 2: PODACI O PROIZVODU - DELU - identifikacioni broj - naziv dela/proizvoda - broj crtea deo 3: PODACI O MATERIJALU - oznaka materijala - dimenzija - jedinica mere (koliina/kom) - planska koliina (ukupna koliina) deo 4: PODACI O POSTUPKU RADA - broj linije - oznaka radnog mesta - broj operacije - naziv operacije - pripremno-zavrno vreme - vreme trajanja operacije deo 5: PODACI O POSTUPKU RADA - operacija rada - vreme poetka izvoenja operacije - vreme zavretka operacije podaci o kvalitetu - kontrola prvog komada - broj dobrih i broj loih komada RADNI PODNALOG deo 6: ZAVRNA KONTROLA - broj dobrih i loih komada - datum i potpies deo 7: ULAZ U SKLADITE

- broj komada koji su uli u skladite - datum i potpies

IZLAZ iz ovog modula predstavljaju nosioci informacija, to su u ovom sluaju radni nalog i otpremnica.

VI Modul IZVODJENJE POSTUPAKA RADA I KONTROLA TOKOVA Postupak rada je sledei: * merenje i doziranje frakcije 1 * merenje i doziranje frakcije 2 * merenje i doziranje frakcije 3 * merenje i doziranje frakcije 4 * merenje i doziranje cementa u cement vagu * merenje i doziranje vode u meaonu * doziranje cementa u meaonu * podizanje praznjenje i sputanje korpe * meanje u meaoni * sipanje iz meaone u kamion za transport (mikser)

Proces zapoinje merenjem i doziranjem potrebnih frakcija iz boksova za frakcije u vagu za frakcije,nakon ega se frakcija sipa u mealicu. Zatim se meri i dozira cement iz silosa u vagu za cement. Sledei korak jeste doziranje vode pomou dozera u mealicu,nakon ega se prethodno izmereni cement takoe dozira u mealicu.Dolazi do podizanja pranjenja i sputanja korpe,ime zapoinje meanje u meaoni. Po zavretku meanja, gotova betonska smea sipa se iz meaone u kamione za transport, ime je ujedno i zavren jedan ciklus proizvodnje. Proces je u celosti automatizovan, a kontrola se sprovodi od strane radnika koji upravlja pogonom sa komandnog pulta.

6.1 EFEKTIVNOST SISTEMA Efektivnost sistema odreuje se odnosom: vreme u radu Es = ----------------------------------------------vreme u radu + vreme u otkazu Vreme u otkazu nastaje usled sledeih uzroka: -otkaz maine -lom alata -ekanje materijala -ekanje alata -ekanje nosilaca tehnikih informacija -struktura materijala -transport -greka tehnolokog postupka -greka merenja -itd. -Otkaz maine ukoliko doe do kvara na postrojenju dolazi do prekida proizvodnje,odnosno sistem uopte ne funkcionie.Remont koji se vri u zimskom periodu treba da obezbedi neometano funkcionisanje proizvodnog sistema. -Lom alata prilokom proizvodnje ne koriste se specifini alati ve samo sitniji ijim habanjem i lomljenjem ne dolazi do bilo kakvog poremeaja u proizvodnji. -ekanje materijala veliki kapacitet skladinog prostora kao i nabavljanje materijala na dnevnom nivou omoguava nepostojanje ekanja. -ekanje nosilaca tehnikih informacija-S ozirom da su jedini nosioci informacija otpremnica i radsni nalog, a da pri tom postoji receptura za proizvodnju svake od marki betona, ne postoji znaajnije ekanje jer radni nalog sadri samo osnovne informacije tipa koliine i sl. -Struktura materijala definisana recepturom -Transport mogu otkaz transportnih vozila. Ukoliko doe do otkaza,zaduuje se drugo vozilo. -Greka tehnolokog postupka automatizovana proizvodnja, greka ne postoji. -Greka merenja automatizovani dozeri, minimalne greke i odstupanja IZLAZI iz ovog modula su: -redosledi ulaza naloga u process rada -vremena (poetka i zavretka) operacije rada -postupci obezbeenja ranih mesta potrebama -podaci ostvarenja projektovanih veliina Redosledi ulaza naloga u proces rada-zbog vrste proizvodnje nalozi koji se tiu proizvodnje betona ulaze pojedinano jedan za drugim,odnosno po zavretku jednog radnog naloga pristupa se narednom.Za razliku od naloga za transport koji se izdaju po zavretku procesa proizvodnje od strane upravljakog sistema. -Vremena operacije rada-

-Postupci obezbeenja radnih mesta potrebama-sistem za upravljanje vri raspodelu naloga kako bi se ostvario maksimalan stepen paralelnosti u smislu to veeg upoljavanja svih kadrova zaduenih za transport. -Podaci ostvarenja projektovanih veliina-zahteva obradu planiranih i ostvarenih veliina.Odnosi se na kartu rokova (planirani zavretak odreene serije poredi se sa ostvarenim rokom zavretka) a s obzirom da je proces automatizovan odstupanja su minimalna.Mogu se javiti samo u sluaju otkaza transporta.

VII Modul - ANALIZA UTROAKA RADA I KONTROLA TROKOVA U osnovi, analiza utroaka rada treba da omogui uvid u stanje - sa stanovita trokova i utroaka - posmatranog preseka sistema putem poreenja planiranih i ostvarenih veliina. Takoe treba da utvrdi uzroke i uzronike poremeaja (ako oni postoje) i da prui podlogu za projektovanje postupaka podeavanja sistema, sa ciljem dranja sistema u projektovanim granicama u to duem vremenu. Analiza utroaka rada u AD Budunost se radi na kraju svake proizvedene serije kako bi se kasnije mogla obezbediti blagovremena korekcija u koliko je dolo do nekih odstupanja. Analiza je u ovom sluaju produena aktivnost kontrole,jer se oslanja na podatke dobijene iz nje, i ima za cilj obezbeivanje stalnog sostema u budunosti na osnovu podataka iz prolosti. ANALIZA ULAZNIH VELIINA Obuhvata podruja ugraenih struktura radnih sistema, strukture rada, proizvoda i postupaka prenoenja utroaka i trokova indirektnog rada na proizvod. 7.1 ANALIZA STRUKTURE RADA Ukupan rad u procesima radnih sistema deli se na direktan i indirektan. Direktan rad obuhvata proizvodnju betona i pruanje usluga transporta, dok je indirektan vezan za procese upravljanja i rukovoenja, marketinga, finansija i optim poslovima. Grafiki predstavljen odnos izgleda ovako:

Odnos direktnog i indirektnog rada

indirektan rad 40%

direktam rad 60%

Grafiki predstavljeno direktan i indirektan rad izgledaju ovako:

Indirektan rad

finansije 33%

uprava 34%

komercijala 33%

Direktan rad

v. kmiona

v.pumpi

operater v.miksera

7.2 ANALIZA VREMENA IZRADE Preduzee AD Budunost nema potrebu za analizom vremena trajanja, jer su sva vremena poznata to je uslovljeno automatizovanom proizvodnjom.Proces spravljanja razliitih marki betona razlikuje se u nekoliko sekundi.to se tie vremena transporta, ono se ne moe nikada tano predvideti zbog razliitosti transportnih ruta, gustine saobraaja i sl.

7.3 VREME TRAJANJA CIKLUSA PROIZVODNJE Sledi primer izraunavanja vremena trajanja proizvodnje 1 kubika betona marke MB20 Tcp = ti1 + ti2 + ti3 + ti4 + n ti5 + 5tmoi = = 0,7 + 0,7 + 0,3 + 07 + 1000*3.25 + 5*20= 3262.4 min proizvodnja se odnosi na 1000 m, to bi znailo da za proizvodnju 1m3 betona marke MB20 potrebno priblino 3,3min

Na osnovu ovoga i na osnovu podataka iz radnog naloga mogu se uporediti planirani i ostvareni rokovi, to se prestavlja u karti rokova.

7.4 ANALIZA UTROAKA I TROKOVA MATERIJALA I ALATA U PROCESU RADA Koliina materijala koji se troi prilikom procesa proizvodnje definisana je recepturom.Recepturu moemo stoga shvatiti kao projektovan odnosno planiran utroak materijala.Dozer vode, cement vaga i dozer frakcije jesu mehanizovani ureaji koji prilikom sipanja potrebnog materijala u meaonu imaju minimalna odstupanja.Stoga nas to upuuje da su projektovane i utroene koliine materijala identine. Alati se ne koriste u procesu proizvodnje pa je stoga nepotrebno vriti bilo kakvu analizu. Zbog specifinosti procesa ne postoji nedovrena proizvodnja.

ANALIZA IZLAZNIH VELIINA Izlazne veliine proizvodnih sistema se u osnovi svode na elemente kvalitea ekonomije u smislu ocene izdanosti procesa rada -tehnikog produktivnost -ekonomskog ekonominost -finansijskog rentabilnost karaktera i drugih relativnih pokazatelja rada.

7.5 PRODUKTIVNOST RADA Vremenski izraz produktivnosti rada

U ukupnoj koliini rada uestvuju direktni i indirektni rad u odnosu prikazanom dijagramom.

Odnos direktnog i indirektnog rada

indirektan rad 40%

direktam rad 60%

7.6 EKONOMINOST PROCESA RADA I RENTABILNOST

Rauna se po formuli : Up 19.840.000 E=-------- = ------------------- = 1.11146 Tu 17.800.000

S obzirom da je koeficijent vei od jedan moemo zakljuiti da je proizvodnja ekonomina. IZLAZI su pregledi odstupanja ostvarenih i projektovanih ulaznih i izlaznih veliina.

VIII Modul Razvoj podloga za podeavanje regulisanje procesa rada sistema

Automatizovanost procesa omoguava ne samo minimalno ve maltene i nikakvo odstupanje od predvienog rada sistema,pa stoga i ne postoji razvijena podloga za podeavanje. Kvalitet proizvedene smee obezbeen je pravilnim programiranjem procesa sa komandnog pulta,odnosno odabiranjem pravilne recepture. kart u ovakvom procesu ne postoji,a dolazi samo do minimalnog gubljenja materijala u vidu praine prilikom doziranja. Vreme u otkazu nastaje usled sledeih uzroka: -otkaz maine -lom alata -ekanje materijala -ekanje alata -ekanje nosilaca tehnikih informacija -struktura materijala -transport -greka tehnolokog postupka -greka merenja

-Otkaz maine ukoliko doe do kvara na postrojenju dolazi do prekida proizvodnje,odnosno sistem uopte ne funkcionie. Remont koji se vri u zimskom periodu treba da obezbedi neometano funkcionisanje proizvodnog sistema. -Lom alata prilikom proizvodnje ne koriste se specifini alati ve samo sitniji ijim habanjem i lomljenjem ne dolazi do bilo kakvog poremeaja u proizvodnji . -ekanje materijala veliki kapacitet skladinog prostora kao i nabavljanje materijala na dnevnom nivou omoguava nepostojanje ekanja. -ekanje nosilaca tehnikih informacija-S ozirom da su jedini nosioci informacija otpremnica i radsni nalog, a da pri tom postoji receptura za proizvodnju svake od marki betona, ne postoji znaajnije ekanje jer radni nalog sadri samo osnovne informacije tipa koliine i sl. -Struktura materijala definisana recepturom -Transport mogu otkaz transportnih vozila. Ukoliko doe do otkaza,zaduuje se drugo vozilo. -Greka tehnolokog postupka automatizovana proizvodnja, greka ne postoji. -Greka merenja automatizovani dozeri, minimalne greke i odstupanja

8.1 POSTUPAK PODEAVANJA PROCESA RADA SISTEMA

8.1.1 Podeavanje struktura sistema Usled veoma retkih, gotovo nemoguih otkaza nije potrebno sprovoditi podeavanja niti tehnolokih niti proizvodnih struktura u procesu rada sistema. Ukoliko jos u obzir uzmemo i injenicu da efektivni kapacitet jos nije ni blizu da prevazie raspoloivi tako da bi svaki razvoj postojeih tehnologija ili ulaganje u isti bio neopravdan, tj mogli bi ga smatrati nepotrebnom odnosno neopravdanom investiciom, koja bi mogla ugroziti itavo preduzee.

8.1.2 Podeavanja strukture rada

Struktura rada radnog sistema je rezultat tehnolokih, poslovni i drutvenih zahteva. Iz svega gore navedenog vidimo da su svi ovde navedeni zahtevi ispunjeni i da su u granicama dozvoljenih odstupanja, ak sto vie blizu su donje granice odstupanja pa ni ovde nije potrebno sprovoditi nikakve promene. Ukoliko se u blioj budunosti ipak pojavi potreba za promenama izvrie se prestruktuiranje u okviru radnog sistema , promene vezane za razmenu na relaciji sistem-okolina ili smanjenje administrativnog dela indirektnog rada.

8.1.3 Podeavanje stepena sloenosti proizvoda i postupaka rada

Kod betona jedini do sad poynat faktor koji bi mogao poboljati postojei proizvodni program, a da se ne koristi u AD Budunost jeste aditiv i boja. Aditivi su posebni dodaci koji se koriste radi specifinih uslova, poveane vlage ili niskih/visokih temperatura. Ovaj faktor utie na upotrebnu vrednost betona al istovremeno negativno utie na trokovnu vrednost. Upravo iz tog razloga se nlazi sam na listi specifinih proizvoda koji se spravljaju sam na zahtev kupca. Iz veoma slinih razloga se ni boja ne moe nai u standardnoj ponudi, jer beton u boji dosad je naao primenu samo u proizvodnji betonskih bloketa, koje se u veini sluajeva koriste za poploavanje. Boja betonu daje smao vee estetske vrednosti al kao i aditivi poveava njegove trokovne vrednosti. Iako ima veoma skuen prostor za poboljanje proizvodnog programa AD

Budunost ima mogunost da pobolja usluge. Ulaganjem u savremenija vozila za transport, mogu mu omoguiti veoma uspean prodor na vodeu poziciju u svojoj privrednoj grani.

8.1.4 Podeavanje elemenata reima i vremena trajanja postupaka rada

Kao i u veini sluajeva ni ovde bas nema puno prostora za delovanje jer postojei sistem je ve veoma dobro isprojektovan sa ve tano definisanim redosledom operacija i vremenima. Postrojenje dejstvuje kao celina a ne kao parcijalni sistem gde ima prostora za uvoenje novina.

8.1.5 Podeavanje profila optereenja

Projektovanje postupaka podeavanja profila optereenja u prevodu znai, pronalaenje najpovoljnijeg profila optereenja za odreene uslove operativnog plana proizvodno-tehnolokih struktura, postupaka ulaza naloga uproces rada i poetka izvoenja operacija rada. Kao to smo mogli videti iz odnosa optereenja i kapaciteta radnih jedinica jedina taka koja odskace je mesaona. Iako ona obavlja vie od 50% ukupng posla prilikom spravljanja betona njen kapacitet nije ni upola iskorienje. O ostalim delovima ne treba ni priati.

8.1.6 Motivacija i vrednovanje

Ovo je jedini faktor u AD Budunost na kom postoji malo vie prostora za delovanje. Motivacija je jedan od jako bitnih uslova za ostavrenje funkcije cilja. Njena kompleksnost i mogunost postizanja visokih rezultata lei u aktivnom uestvovanju svih uesnika u procesu rada, krenuvi od najnie pa sve do najvie stepenice u hijerarhijskom sistemu AD Budunost. Problem motivacije se javlja zbog stalnih promena okoline i elemenata procesa rada radnih sistema. Postoje dve osonve za podeavanje rada putem motivacije a to su Priroda motivacije ( motivator koji utie na uesnike tj njihovo ponaanje), i drugi je intenzitet motivacije( spremnost uesnika za zalaganje radi ostavrenja cilja). Motivaciju koju moemo sprovesti u naem sluaju je motivacija putem linog dohotka, socijalne sigurnosti, drutvenog standarda, obrazovanja, uslova rada, usavravanja, i u uslovima napredovanja.

8.1.7 Podeavanje organizacione strukture radnog sistema

Usled veoma malog broja uesnika u radu, veoma je skuen prostor za bilo kakve izmene u pitanju prestruktuiranja radnog sistema. Promene su mogue jedino u sluajevima zamene radnih mesta na mestu vozaa. Bilo kakve druge izmene ne bi bile prihvatljive.

ZAKLJUAK Na osnovu ovog to smo videli dolazimo do zakljuka da nema potrebe za unapreenjem tehnolokog sistema jer kapaciteti za sad nisu u potpunosti iskoriteni. ak i da se potreba za proizvodima na trtu udvostrui, postojei tehnoloki sistem e uspeti da podmiri novonastale potrebe uvoenjem jo jedne smene. to se tie uesnika u radu, zbog automatizovanog procesa rada za sam proces proizvodnje dovoljan je samo jedan uesnik a za kompletno funkcionisanje radne organizacije 12 uesnika rada, jer to su poslovi bazirani iskljuivo na radu postrojenja i mehanizacije na osnovu ega je i broj izvrioca mali.

POTENCIJALNA REENJA Da bi iskoristili do sad nedovoljnu iskorienost kompletnog sistema ukljuujui uesnike u radu i povrine koje su u posedu preduzea neophodno je obnoviti ve dosta amortiziran mainski vozni park kao i pronalaenje novog trita i novih klijenata. Tu se javljaju manji problemi vezani za specifinosti proizvoda, jer je trite geografski odreeno i nalazi se u krugu od 50-ak kilometara od proizvodnog sistema. Jo jedno reenje za poveanje iskorienosti kapaciteta je izgradnja objekata za potrebe trita u sopstvenoj reiji. Ukoliko se uspe sa realizacijom plana na izgradnji tih objekata za potrebe trita to bi automatski uvealo potrebe za novim radnicima svih profila.