_Carlos_Castaneda_:

DRUGI_KRUG_MOI
//_The_Second_Ring_of_Power //_Copvright__1977_by_Carlos_Castaneda_ __PREDGOVOR______________________2 1_PREOBRAAJ_DONE_SOLEDAD_____4 2_SESTRICE________________________61 3_LA_GORDA______________________99 4_HENAROVI_____________________149 5_UMJETNOST_SANJANJA_________195 6_DRUGA_PANJA________________245 {_PETA_KNJIGA_sabranih_djela_C.C._}

PREDGOVOR

Zaravnjen, go planinski vrh na zapadnoj padini S i e r a Madre u sredinjem Meksiku bio je mesto gde sam se poslednji put video sa don Huanom i don Henarom, kao i s njihova dva uenika, Pablitom i Nestorom. Oz biljnost i veliina onoga to se tu zbilo jasno su mi po kazali da je nae uenje privedeno kraju i da se tada zaista poslednji put nalazim u prisustvu don Huana i don Henara. Pri kraju tog susreta svi smo se meusob no pozdravili, a onda smo Pablito i ja zajedno skoili s planinskog vrha u ponor. Pre tog skoka don Huan mi je izloio osnovni prin cip svega to e mi se dogoditi. Po njegovim reima, ja u, kad skoim u ponor, postati ista percepcija i kao takav u se kretati tamo-amo izmeu dve bitne oblasti svega to postoji izmeu tonala i naguala. Prilikom tog skoka moja percepcija je sedamnaest puta elastino odskoila dodirujui as tonalno, as nagualno. Pri prelasku u nagualno primetio sam da se moje telo raspada iezava. Tada nisam mogao da mislim ni da oseam onako sabrano, neisprekidano kako to inae inim, ali sam ipak nekako, kako-tako mislio i oseao. Kada bih pak prelazio u tonalno, moje bie bi se opet sakupilo i postalo jedinstveno. Bio sam ceo. Moja percepcija je bila koherentna. U mojim vizijama posto jao je red. One su bile tako neodoljivo snane, njihova ivost lako stvarna a sloenost tako ogromna da to ni-

sam bio kadar objasniti na zadovoljavajui nain. Ako kaem da su to bile vizije, ivi snovi, ili ak halucina cije, ja niim ne objanjavam njihovu prirodu. Kada sam veoma podrobno i paljivo razmotrio i analizirao svoja oseanja, zapaanja i tumaenja tog skoka u ponor, dospeo sam do trenutka u kome vie ni sam mogao racionalno verovati da se to odista dogodilo. Meutim, drugi deo mene je bio vrsto uveren da se to zbilo, da ja jesam skoio. Don Huan i don Henaro vie ne mogu doi, ali nji hovo odsustvo izazvalo je u meni neodoljivu elju i po trebu da krenem uprkos na izgled nereivim suprot nostima. Vratio sam se u Meksiko da posetim Pablita i Nes tora u nadi da e mi oni pomoi da razreim svoje kon flikte. Ali za ono na ta sam naiao na tom putovanju ne moe se rei nita drugo do da je to bio poslednji na pad na moj razum, koncentrisan napad sproveden po zamisli samog don Huana. Sledei uputstva svog odsut nog uitelja, njegovi uenici su krajnje sistematski i precizno za nekoliko dana razorili poslednju utvrdu mog razuma. Za tih nekoliko dana otkrili su mi jedan ili dva praktina vida svoje magije, umetnosti snevanja koja ini jezgro ove knjige. Vetina prikradanja, drugi praktini vid njihove ma gije kao i kruna don Huanovog i don Henarovog ue nja, prikazana mi je tokom mojih narednih poseta; to je ujedno bio najsloeniji vid njihovog postojanja na ovom svetu u svojstvu arobnjaka ili vetaca.

1. PREOBRAAJ DONE SOLEDAD

Iznenada sam predosetio da Pablito i Nestor nee biti kod kue. Toliko sam bio siguran u to da sam zau stavio automobil. Stigao sam do mesta gde naglo pre staje asfalt, i eleo sam da razmislim da li da tog dana produim dugu i teku vonju po strmom putu prekri venom krupnim tucanikom, koji vodi do njihovog gra da u planinama sredinjeg Meksika. Spustio sam prozore na kolima. Bilo je dosta vetrovito i hladno. Iziao sam da protegnem noge. Od vieasovne naporne vonje ukoili su mi se vrat i lea. Hodao sam po rubu asfaltiranog druma. Zemlja je bila vlana od pljuska koji je ranije pao. Kia je jo lila po padinama planina na jugu, nedaleko od mesta na kome sam se nalazio. Ali pravo preda mnom, u pravcu istoka kao i severa, nebo je bilo vedro. Dok sam vozio dru mom punim okuka, mogao sam pokatkad da vidim pla vetne planinske vrhove kako u velikoj daljini blistaju na suncu. Posle kraeg razmiljanja odluih da se vratim u grad jer mi se odjednom uinilo da u tamo nai don Huana na pijaci. Najzad, tako je uvek i bilo: otkako sam se s njim sprijateljio, uvek sam ga nalazio na pijaci. Ako ga ne bih naao u Sonori, uvek sam vozio dalje do centralnog Meksika, doao bih u taj grad, i don Huan bi se, pre ili posle, pojavio. Najdue to sam na njega ekao bila su dva dana. Toliko sam bio navikao da se

tako s njim nalazim da sam bio potpuno siguran da u ga i sad nai, kao uvek do sada. ekao sam na pijaci celo poslepodne. Iao sam gore-dole izmeu tezgi kao da traim neto to elim da kupim. Onda sam ga ekao u parku i oko njega. U su ton sam znao da nee doi. Pouzdano sam osetio da je on bio tu, ali da je otiao. Seo sam na jednu klupu u parku na kojoj sam nekada s njim sedeo, i pokuao da analiziram ta oseam. Kad sam stigao u grad, bio sam razdragan, jer sam bio siguran da je don Huan tu negde u nekoj ulici. To to sam oseao bilo je vie od seanja da sam ga tu ranije nalazio nebrojeno puta; mo je telo je znalo da me on trai. Ali onda, sedei na toj klupi, odjednom sam bio potpuno siguran u neto dru go. Znao sam da on vie nije tu. Otiao je, a ja ga ni sam naao. Posle nekog vremena digao sam ruke od tog naga anja. Pomislih da to mesto tako utie na mene. Posta jao sam iracionalan, a to mi se i ranije uvek deavalo posle nekoliko dana provedenih u tom kraju. Otiao sam u hotel da se u svojoj sobi odmorim nekoliko sati, a posle sam opet iziao da proetam po gradu. Nisam se vie nadao, kao to poslepodne, da u nai don Huana. Digao sam ruke od toga. Vratio sam se u hotel da poteno odspavam. Pre nego to sam sledeeg jutra poao u planine, proao sam kolima kroz glavne ulice, ali sam odnekud znao da samo uzalud gubim vreme. Don Huana tu nije bilo. Vozio sam celo prepodne do varoice u kojoj su iveli Pablito i Nestor. Stigao sam oko podne. Don Huan me pouio da nikad ne vozim direktno u mesto kako ne bih izazvao radoznalost okoline. Kad god sam iao tamo, uvek sam pred samim gradom skretao na jednu zaravnjenu poljanu na kojoj su obino deaci igrali fudbal. Zemlja je tu bila dosta nabijena sve do puteljka, dovoljno irokog za kola, to je prolazio pored kua u kojima su iveli Pablito i Nestor, jugoistono od grada, u samom podnoju planina. Kad sam stigao da ivice tog polja, video sam da je onaj puteljak prerastao u maka damski put.

Premiljao sam da li da se uputim Nestorovoj ili Pablitovoj kui; pomislih kako Nestor ivi sam, dok su u Pablitovoj kui s njim jo njegova majka i etiri se stre. Ako on ne bude kod kue, one e mi pomoi da ga naem. Pribliavajui se kui, primetio sam da je pro irena staza koja se od puta odvajala do njih. Uinilo mi se da je tu tvrdo tle, a kako je bilo i dovoljno mesta za moja kola, odvezao sam se gotovo do samih kunih vrata. Pred kuom je bio izgraen nov trem sa krovom od crepa. Nije se uo psei lave, ali ja ipak primetih jednog ogromnog psa koji je mirno sedeo iza ograde i paljivo me motrio. Pilii koji su kljucali pred kuom rasprie se, pijuui. Iskljuih motor i digoh ruke iz nad glave. Sav sam se bio ukoio. Izgledalo je da u kui nema nikoga. Pomislih da su se, moda, Pablito i njegovi negde odselili, i da tu sad ivi neko drugi. Odjednom se vrata sa treskom otvorie i Pablitova majka izie iz kue kao da ju je neko gur nuo u lea. Gledala me je odsutno za trenutak. Kad sam iziao iz kola, uinilo mi se da me je poznala. Njeno telo ljupko zatreperi, i ona potra prema meni. Pomislih da je spavala i da ju je buka automobilskog motora pro budila; kad je izila da vidi ta se to dogaa, nije me odmah poznala. Taj neprikladni prizor starice koja tri prema meni nagnao me je da se nasmeim. Kad je pri la blie, za trenutak me obuze sumnja. Kretala se tako nekako lako da mi po tome uopte nije liila na Pablitovu majku. O, boe, kakvo iznenaenje! uzviknu ona. Dona Soledad? upitah s nevericom. Zar me ne prepoznajete? odvrati ona kroz smeh. Nainih neku glupu primedbu o tome kako se ona iznenaujue lako kree. Zato me uvek vidite kao bespomonu staricu? upita, zaikavajui me pogledom. Optui me, bez uvijanja, da sam joj dao nadimak gospoa Piramida. Setih se da sam jednom prilikom rekao Nestoru kako me njena figura podsea na pirami du. Imala je veoma iroku i teku zadnjicu, a glava joj

je bila malena i iljata. Duge haljine koje je obino nosila jo vie su doprinele tom utisku. Pogledajte me, ree. Da li vam jo uvek liim na piramidu? Smeila se, ali me je njen pogled uznemirio. Poku ah da se odbranim nekom alom, ali ona mi upade u re, pozivajui me da priznam da sam ja kriv to je tako zovu. Uveravao sam je da to nikako nisam rekao da bih je uporedio s piramidom, dodavi da je sada tako mrava da niko ne bi ni pomislio na piramidu kada bi je video. ta je to s vama, d o n a Soledad? upitah. Sasvim ste drukiji preobraeni. Sami ste rekli, odvrati ivo. Preobrazila sam se! Rekao sam to u prenosnom smislu. Meutim, kad sam je bolje zagledao, morao sam priznati da to i nije bila metafora. Bila je to zaista sasvim izmenjena osoba. Usta mi se odjednom osuie i ja osetih neki metalni ukus. Uplaih se. Ona stavi pesnice na kukove i stade nasuprot meni malo rastavljenih nogu. Imala je na sebi svetlozelenu suknju s naborima i belu bluzu. Ta suknja bila je kraa od onih koje je nekada nosila. Njenu kosu nisam mo gao da vidim, jer je bila podvuena pod jednu iroku traku, odnosno neto to je liilo na turban. Bila je bo sa i svojim velikim nogama ritmino je udarala o pod smeei se bezazleno poput kakve mlade devojke. Jo nikada nisam sreo nekoga iz koga je zraila tolika sna ga kao iz nje. Primetio sam neki udan sjaj u njenim oima, sjaj koji me uznemirio, ali ne i uplaio. Pomislih kako je moda nikada nisam paljivije zagledao. Izmeu ostalog, osetih se krivim to tokom svog viegodinjeg druenja s don Huanom nisam vie panje poklanjao drugim ljudima. Prema njegovoj snanoj linosti, svi os tali su izgledali bledi i beznaajni. Rekoh joj kako nikad ne bih ni pomislio da je ona tako fantastino vitalna, da sam sam kriv to je nisam bolje upoznao, i da u, po svoj prilici, morati i sa svi ma drugima iznova da se upoznajem.

Pribliila mi se. Nasmeila se, i uhvatila me desnom rukom za miicu, stegnuvi je blago. Svakako, apnu mi na uvo. Osmeh joj se sledi na usnama, a oi zastaklie. Sta jala je tako blizu da sam na levom ramenu oseao do dir njenih grudi. Bilo mi je sve neprijatnije dok sam pokuavao sam sebe da uverim kako nema nikakvog ra zloga za uznemirenost. Ponavljao sam sebi neprestano to da ja nikada nisam u stvari ni poznavao Pablitovu majku, i da je ona, verovatno, i pored tog udnog pona anja, takva kakva je oduvek i bila. Ali bio sam u du bini due uplaen i znao da ja to sebe samo hrabrim tim mislima koje su u sutini neosnovane, jer, ma koli ko povrno da sam je poznavao, ja sam je se vrlo dobro seao i znao sam je dobro. Ona je za mene predstavljala olienje majke; drao sam da ima oko ezdeset godina, a moda i koju vie. Slabi miii veoma teko su pokre tali njeno glomazno telo. Kosa joj je bila dosta seda. Bila je, koliko se seam, tuna, tamnoputa ena lepih crta lica iz koga je zraila dobrota; ukratko, paenica, majka koja ivi samo za decu, uvek u kujni, uvek umor na. Seao sam se takoe da je bila veoma blaga i ne sebina, stidljiva, i to toliko da se zbog te stidljivosti potinjavala svakome ko bi se naao u njenoj blizini. To je bila moja predstava o njoj, potvrivana tokom vi egodinjeg poznanstva. Ali ovog dana neto je bilo drukije, zastraujue razliito. ena naspram mene ni je se nikako uklapala u moju predstavu o Pablitovoj majci, iako je to ipak bila ista osoba, samo mravija, snanija i, reklo bi se, dvadeset godina mlaa od dana kad sam je video poslednji put. Osetih kako mi je telom prostrujala jeza. Ona naini nekoliko koraka preda mnom pa opet stade gledajui me u lice. Daj da te vidim, ree. Nagual nam je rekao da si ti avo. Setio sam se tada da su svi oni, Pablito, njegova majka, sestre i Nestor, uvek nekako izbegavali da don Huana pomenu po imenu, nego su ga nazivali Nagual,

kad bi govorili o njemu, to sam i ja prihvatio u razgo voru s njima. Ona smelo spusti ruke na moja ramena, neto to nije inila nikada ranije. Ja se sav ukoih. Nisam znao ta bih rekao. Nastade duga pauza u kojoj sam mogao da se priberem. Njen izgled i ponaanje uplaili su me toliko da sam zaboravio da je pitam za Pablita i Nestora. Kaite mi gde je Pablito? rekoh uplaen. Ah, otiao je u planine, odgovori ona ravnodu no, udaljavajui se od mene. A gde je Nestor? Ona zakoluta oima, pokazujui time da je to ne zanima. Obojica su u planinama, ree istim glasom. Zaista mi je laknulo pri dui i ja joj rekoh da sam pouzdano znao da su ivi i zdravi. Ona me pogleda pa se osmehnu. Osetih se srean i razdragan i zagrlih je. I ona mene smelo zagrli, ne pu tajui me iz naruja; to je bilo tako neobino da mi je ponestalo daha. Srce poe snano da mi bije. Pokuah blago da je odgurnem upitavi je pri tom da li se Nes tor jo via sa don Henarom i don Huanom. Prilikom naeg rastanka don Huan je kazao kako jo nije sigu ran da je Nestor zavrio obuku. Henaro je zauvek otiao, ree ona putajui me. Nervozno je guvala krajiak bluze. A ta je sa don Huanom? I Nagual je otiao, ree napuivi usta. Kuda su otili? Hoe da kae da ne zna? Rekoh joj da su se obojica oprostili od mene pre dve godine, i da znam samo to da su tada nekuda otili. Nisam se usudio da nagaam kuda su otili. Nikada mi nisu govorili o tome kuda idu i ja sam se vremenom po mirio s tim da oni jednostavno odbijaju da se nau i vi de sa mnom onda kad poele da se izgube iz mog ivota. Nisu ovde, to je izvesno, ree ona mrtei se. I nee se vratiti, i to je izvesno. Glas joj je bio savreno ravnoduan. Poela je da me nervira. Zaeleh da odem.

Ali ti si ovde, ree, a njeno mrgodno lice odjed nom preplavi osmeh. Mora da saeka Pablita i Nes tora. Gore od elje da te vide. vrsto me je drala za miicu i vukla dalje od kola. U poreenju s onim kakva je nekada bila, njena srnelost je sada bila zapanjujua. Ali ekaj da ti najpre pokaem svog prijatelja, re e i povue me silom iza kue. Tu je bio ograen prostor, kao mali tor. Iza ograde se nalazio ogroman pas, mujak. Prvo to mi je privu klo panju bila je njegova zdrava, sjajna, ukastosmea dlaka. Ne bi se reklo da je to zao pas. Nije bio na lancu, a ograda nije bila toliko visoka da je on ne bi mogao preskoiti. Bio je miran dok smo mu se priblia vali; ni repom nije mrdnuo. Donja Soledad pokaza na poveliku kuicu u dnu. U njoj je, sklupan, leao jedan kojot. To je moj prijatelj, ree ona. Pas nije. On pri pada mojim kerima. Pas me pogleda i zevnu. Sviao mi se. Besmisleno sam odnekud oseao da mi je blizak. Doi, hajdemo u kuu, pozva me vukui me za ruku. Oklevao sam. Jedan deo mene bio je veoma uzne miren i eleo je to pre da se izgubi odatle, dok drugi deo mog bia ne bi otiao ni za ta na svetu. Ne boji me se, je li? upita me ona tonom u ko me je bilo prebacivanja. Boe sauvaj! uzviknuh. Ona se zakikota pa dodade veoma umirujuim gla som da je ona trapava, prosta ena koja ne ume lepo da se izraava ni da se ponaa kako treba s ljudima. Gledajui me pravo u oi, rekla je da joj je don Huan naloio da mi pomogne, jer je bio zabrinut za mene. Rekao nam je da si neozbiljan i da na sve strane stvara neprilike ljudima koji ti nisu nita ni krivi ni duni, ree. Do tog trenutka mogao sam da shvatim sve to je rekla, ali mi se inilo neverovatno da je don Huan mo gao tako neto rei o meni.

Uosmo u kuu. Htedoh da sednem na klupu na kojoj smo Pablito i ja obino sedeli, ali ona mi ne dade. Ovo nije mesto za nas dvoje, ree. Hajdemo u moju sobu. Radije bih ostao ovde, rekoh odluno. Poznajem ovo mesto i tu mi je lepo. Ona kljoenu zubima, negodujui. Ponaala se kao dete kad se razoara. Stisnula je gornju usnu toliko da je bila nalik na pljosnat paiji kljun. Ovde ima neto strano pogreno, rekoh. Otii u ako mi ne kaete ta je posredi. Ona se veoma uznemirila i zbunila, i zatim mi po tvrdila da je nevolja u tome to ona ne ume sa mnom da razgovara. Odgovorili joj pomenuvi njen nesumnji vi preobraaj i zatraih da mi kae ta se to s njom zbilo. Morao sam da saznam kako je do toga dolo. Hoe li ostati ovde ako ti kaem? upita ona detinjastim glasom. Morau. Onda u ti sve rei. Ali to mora biti u mojoj sobi. Panika me obuze za trenutak. Savladah se s tekom mukom i potom uosmo u njenu sobu. ivela je u zad njem delu kue gde je Pablito dogradio spavau sobu za nju. Bio sam jedanput u toj sobi, dok je jo bila u izgradnji, a bio sam i kad je bila zavrena, neposredno pre nego to se ona uselila. Soba mi se uini isto onako prazna kao i onda kad sam je poslednji put video, sa mo sad je nasred sobe bio krevet, a pored vrata dve neupadljive komode. Okreeni zidovi sada su dobili ve oma umirujui ukasti ton. I drvena tavanica dobila je patinu. Gledajui u glatke, iste zidove pomislih da ih svakog dana peru sunerom. Soba je liila na manaku eliju bila je veoma skromna i asketska, bez ika kvih ukrasa. Na prozorima su bile gvozdenom ipkom privrene debele daske, koje su se po potrebi mogle ukloniti. Tu nije bilo ni stolica ni bilo ega drugog na to bi se moglo sesti. D o n a Soledad uze belenicu iz mojih ruku, priti snu je na svoje grudi pa sede na krevet, na kome su

bila dva debela madraca bez federa. Pokretom me pozva da sednem do nje. Ti i ja smo isti, ree vraajui mi belenicu. Molim? Ti i ja smo isti, ponovi ne gledajui me. Nije mi bilo jasno ta hoe time da kae. Zurila je u mene kao da oekuje da joj odgovorim. ta ste time hteli da kaete, d o n a Soledad? upitah. inilo se da je moje pitanje zbunilo. Oito je oe kivala da u je razumeti. Nasmejala se, ali kad sam joj ponovio da je ne razumem, ona se naljutila. Sela je us pravno na krevet i optuila me da nisam iskren prema njoj. Oi su joj sevale od besa, a usta se od gneva tako runo zgrila da je odjednom izgledala veoma stara. Bio sam zaista u nedoumici i osetio da u pogre ni, pa ma ta rekao. Izgleda da je i ona bila u istom poloaju. Usta joj se pokrenue kao da hoe neto da kae, ali joj umesto toga samo usne zadrhtae. Najzad promrmlja da nije lepo to se tako ponaam u tako oz biljnom trenutku i okrenu mi lea. Pogledajte me, d o n a Soledad! rekoh energino. Ne laem, istinu vam kaem. Vi sigurno znate neto o emu ja nemam pojma. Suvie brblja, odbrusi mi ona ljutito. Nagual mi je rekao da ti nikad ne dopustim da govori. Ti sve izokrene. Ona skoi s kreveta i poe nogom da udara po podu kao razmaeno dete. U tom trenutku primetih da je taj pod sad drukiji. Seam se da je ranije bio od na boja, nainjen od crnice iz tog kraja. Ovaj novi pod bio je crvenkastoruiast. Za trenutak odloih objanjenje s njom i pooh po sobi. Zaudih se kako nisam zapazio taj pod im sam uao. Bio je divan. U prvi mah pomi slih da je to crvena glina, postavljena kao cement, jo dok je bila meka i vlana, ali onda primetih da nigde nema pukotina. Glina bi se isuila, izuvijala i popucala tako da su se mestimino pojavila uzvienja. Sagnuh se i blago prevukoh prstima po povrini. Bila je tvrda kao da je od opeka. Glina je bila peena. Tada shvatih da

je taj pod nainjen od veoma velikih glinenih ploa ko je su sastavljene polaganjem na sloj meke gline koja je sluila kao vezivo, inei udnu, oaravajuu aru, ali neupadljivu, sve dok je ovek posebno ne zagleda. Po vetini s kojom su te ploe sastavljane zakljuili da je to raeno prema jasno zamiljenom planu. Zanimalo me kako su tako velike ploe ispeene bez ikakvih otee nja. Okrenuh se s namerom da upitam donju Soledad, ali odmah odustadoh. Ne bi razumela o emu govorim. Ja opet stadoh da koraam po tom podu. Glina je bila malo hrapava, dosta slina peaniku. To je bila povri na na kojoj se nije moglo okliznuti. Je li Pablito nainio ovaj pod? upitah. Ona mi ne odgovori. Izvanredno je to uradio, rekoh. Trebalo bi da se njime ponosite. Nisam nimalo sumnjao u to da je to Pablitovo delo. Niko drugi ne bi imao mate ni sposobnosti da smi sli tako neto. Pretpostavljao sam da je to uradio u ono vreme kad ja tu nisam dolazio. Ali onda se prisetih da u stvari nikad nisam ni uao u sobu d o n e Soledad ot kako je zavrena, pre est-sedam godina. Pablito! Pablito! Uh! uzviknu ona ljutitim, hrapa vim glasom. Zato misli da samo on ume neto da napravi? Pogledasmo se; bio je to dug, uporan pogled i ja najednom shvatih da je ona sama napravila taj pod po don Huanovom nagovoru. Stajali smo mirno neko vreme, gledajui se. Oseao sam da bi bilo suvino pitati je da li sam u pravu. Sama sam ga napravila, ree najzad suvo. Nagual mi je rekao kako u to uraditi. Njene rei me obradovae. Zagrlih je i odigoh od ze mlje u zagrljaju, vrtei se s njom po sobi. Jedino to mi je palo na um bilo je da je obaspem pitanjima. Hteo sam da saznam kako je napravila ploe, ta predstavlja ju te are i gde je nabavila glinu. Ali ona nije bila raz dragana kao ja. Ostala je mirna i nezainteresovana i samo me s vremena na vreme upitno pogledala.

Opet sam koraao gore-dole po tom podu. Krevet je bio postavljen u sam epicentar linija koje su se tu sticale iz svih pravaca. Glinene ploe bile su seene pod otrim uglovima kako bi nainile te konvergentne mo tive to su se, kako se inilo, kao zraenje rasprostirali okolo polazei ispod kreveta. Nemam rei da vam kaem koliko sam zadivljen, rekoh. Rei! Kome su potrebne rei? odbrusi ona. Odjednom mi sinu u glavu ta je posredi. Razum me izneverio. Za njeno udesno preobraenje postoji samo jedno objanjenje: don Huan ju je morao uzeti za svog uenika. Kako bi inae starica kao d o n a Soledad mogla postati tako neobino, snano stvorenje? Treba lo je da to shvatim im sam je ugledao, ali to se nije desilo zato to nita ni priblino nisam oekivao. Zakljuio sam da se ta promena koju je don Huan izazvao kod nje morala dogoditi u ove dve godine kada je nisam viao, mada su mi se dve godine inile suvie kratko vreme za tako udesan preobraaj. ini mi se da znam ta se s vama zbilo, rekoh nemarnim, vedrim tonom. Ovog asa mi se neto raz bistrilo u glavi. Ah, je li? ree ona, sasvim nezainteresovano. Nagual vas pouava da postanete vetica, je li tako? Pogledala me ljutito, izazivaki. Shvatih da sam rekao neto najgore to sam mogao rei. Na njenom licu pojavi se izraz neprikrivenog prezira. Nita mi ona nee rei. Kakav si ti gad! uzviknu naglo, drhtei od gneva. Pomislih da je njena srdba neopravdana. Seo sam na kraj kreveta dok je ona nervozno udarala petom po podu. Onda sede na drugi kraj i ne pogledavi me. A ta vi u stvari oekujete od mene? upitah stro go i odluno. Pa ve sam ti rekla! ciknu ona. Ti i ja smo isto. Zamolih je da mi objasni ta hoe tim da kae, pa dodadoh da ne misli kako ja bilo ta znam. Naglo ustade pa spusti svoju suknju na pod.

Evo ta mislim! viknu, gladei se po pelvisu. Zinuh i nehotice. Odjednom shvatih da kao budala zurim u nju. Ti i ja smo ovde jedno! ree. Bio sam zapanjen. D o n a Soledad, ta stara Indijan ka, majka mog prijatelja Pablita, stoji polugola tu sa svim blizu mene i pokazuje mi svoj polni organ. Zurio sam u nju, i nisam znao ta da mislim. Znao sam samo to da njeno telo nije telo starice. Bedra su joj bila lepa i vrsta, tamna i bez malja. Karline kosti bile su joj iroke, ali na njima nije bilo sala. Morala je primetiti kako je zagledam, pa se bacila na krevet. Zna ta treba da radi, ree pokazujui mi svoj pelvis. Ovde smo jedno. Sad otkri svoje snane grudi. Dona Soledad preklinjem vas! uzviknuh. ta vam je? Vi ste Pablitova majka. Ne, nisam! odbrusi ona. Nisam ja niija mati. Uspravi se na krevetu i gnevno me pogleda. Ja sam isto to i ti, deo naguala, ree. Nas dvoje smo stvoreni za to da se pomeamo. Ona rastvori noge i ja ustuknuh. Priekajte malo, d o n a Soledad, rekoh. Hajte da malo porazgovaramo. Uhvatio me panian strah, a onda mi odjednom pa de na um luda pomisao. Da li bi bilo moguno, upitah se, da se don Huan tu negde krije i umire od smeha? Don Huane! dreknuh. Proderao sam se tako snano da je dona Soledad skoila s kreveta i brzo se pokrila suknjom. Videh kako je oblai kad sam ponovo viknuo. Don Huane! Trao sam kroz kuu dozivajui ga po imenu sve dok nisam promukao. D o n a Soledad je u meuvremenu istrala iz kue i stajala pored mojih kola, gledajui me s nedoumicom. Prioh joj i upitah je da li ju je don Huan uputio da tako postupi. Ona potvrdno klimnu glavom. Upitah zatim da li je on tu negde. Ona odgovori da nije.

Kaite mi sve, zamolih je. Ona mi tad ree da je inila samo ono to joj je don Huan naredio. On joj je zapovedio da se preobrazi u ratnika kako bi meni mogla pomoi. Zatim dodade da ve godinama eka da izvri to to mu je obeala. Sad sam veoma jaka, ree tiho. Taman za tebe. Ali tamo u mojoj sobi, ja ti se nisam svidela, je li? Stadoh da joj objanjavam kako nije to posredi, nego da su u pitanju moji obziri prema Pablitu, a onda shvatih da ni sam ne znam ta trabunjam. D o n a Soledad je, ini mi se, razumela u kakvoj sam neprilici pa je rekla da bi najbolje bilo da zabo ravimo taj incident. Sigurno umire od gladi, ree ivahno. Pripraviu ti neto da prezalogaji. Ima jo mnogo toga to mi niste objasnili, re koh. Iskreno vam kaem, ne bih ni za ivu glavu ostao ovde. Plaim vas se. Mora prihvatiti moje gostoprimstvo, pa makar popili samo oljicu kafe, ree ona spokojno. Doi, haj de da zaboravimo na ono to je bilo. Ona naini pokret kao da hoe da se vrati u kuu. U tom trenutku zauh duboko reanje. Pas je stajao tu i gledao nas kao da razume ta govorimo. D o n a Soledad upravi na mene pogled koji me is puni stravom, a onda ga nekako smeka i nasmei se. Ne obraaj panju na moje oi, ree. Istina je da sam stara. U poslednje vreme hvata me vrtoglavica. Verovatno su mi potrebne naoare. Prasnu u smeh i naali se gledajui kroz zaokru ene prste kao kroz naoare. Stara Indijanka s naoarima! To e ba biti smeno, ree kikoui se. Tada odluih da budem grub i da bez ikakva ob janjenja odem odatle. Ali, pre no to odem eleo sam da tu ostavim neke stvari za Pablita i njegove sestre. Otvorih prtljanik na kolima da izvadim poklone koje sam im doneo. Nagnuh se u kola da najpre uzmem dva paketa koja sam bio smestio uz samu pregradu zadnjih

sedita, iza rezervne gume. Uzeh jedan od njih i u tre nutku kad sam posegnuo za drugim, osetih kako me po vratu dodiruje neka meka ruka, kao obrasla dlakom. Nehotice vrisnuh i udarih glavom u otvoreni poklopac prtljanika. Okrenuh se da vidim ta je to. Pritisak one maljave ruke nije mi dopustio da se sasvim okrenem, ali ipak sam u magnovenju mogao da vidim neku srebrnastu ruku ili apu iznad svog vrata. Migoljio sam se u paninom strahu, odgurnuo se od prtljanika i sruio se na sedite drei jo onaj paket u ruci. Drhtao sam celim telom, miii na nogama su mi se grili i ja sko ili i poeh da beim. Nisam htela da te plaim, ree d o n a Soledad izvinjavajui se dok sam je motrio s rastojanja od dese tak stopa. Pokazala mi je svoje dlanove pokretom kao da se predaje, i kao da eli da me uveri da to to sam osetio nije bila njena ruka. ta ste mi to uinili? upitah, trudei se da mi glas bude miran, kao da me to naroito ne zanima. Izgledala je kao da joj je veoma neprijatno, ili da je zbunjena. Promrmljala je neto i zatresla glavom kao da to ne moe da kae, ili da ne zna o emu ja govo rim. Manite se toga, d o n a Soledad, rekoh pribliava jui joj se, nemojte preda mnom da izvodite kojeta. Uini mi se kao da e zaplakati. Poeleh da je te im, ah neto se u meni bunilo protiv toga. Malo zatim ispriah joj ta sam osetio i video. To je zaista uasno! vrisnu ona. Zaklonila je lice veoma detinjastim pokretom pokrivi ga desnom podlakticom. Pomislih da plae pa joj prioh s namerom da je obgrlim oko ramena, ali nisam smogao hrabrosti za to. Hajte da zaboravimo sve to, d o n a Soledad, re koh, pa da vam predam ove pakete pre nego to po em. Stao sam pred nju, licem u lice. Mogao sam sada da vidim njene crne, sjajne oi i deo lica iza podlaktice. Nije plakala. Smeila se.

Ja ustuknuh. Uplaio sam se njenog osmeha. Dugo smo oboje nepomino stajali. Lice je zaklanjala i dalje, ali ja sam ipak video da me ona motri. Dok sam tu stajao gotovo sleen od straha, obuzelo me je oajanje. Pao sam u provaliju. D o n a Soledad je vetica. Moje telo je to osealo, ali ja to ipak nisam mogao da verujem. Milije mi je bilo da verujem kako je donja Soledad poludela pa je sad dre u kui umesto u ludnici. Nisam smeo ni da se maknem, ni da odvojim po gled od nje. Mora da smo pet-est minuta tako stajali. Drala je ruku podignutu, ali nepominu. Stajala je kod zadnjeg dela kola i gotovo se naslonila na levi branik. Poklopac prtljanika jo je bio otvoren. Sinu mi kroz glavu da se stutim do vrata s desne strane. Klju je ve bio u bravi za kontakt. Opustih se malo da bih posle mogao bre da potrim. No ona je, ini se, odmah primetila da sam promenio poloaj. Spustila je ruku otkrivi tako celo lice. Stisnula je zube, a pogled ni za asak nije skidala s mene. Njene oi izgledale su surove i zlobne. Odjednom se nae pre ma meni. Udarala je desnom nogom o zemlju poput maevalaca, i pruala prema meni ruke s prstima nalik na kande elei da me zgrabi oko pasa uz vrisak od koga se krv ledila u ilama. Odskoih i naoh se van njenog domaaja. Potrah ka kolima, ali ona mi se neverovatno hitro baci pred noge i ja se spotakoh na nju. Pao sam niice, a ona zgrabi moju levu nogu. Zgrih desnu nogu i udario bih je onom u lice da me nije pustila i otkotrljala se dalje. Skoih na noge i pokuah da otvorim vrata na kolima. Bila su zakljuana. Bacih se preko haube da bih dohva tio drugu stranu, ali d o n a Soledad nekako stie tamo pre mene. Pokuah da se na leima otkotrljam nazad preko haube, ali usred tog pokuaja osetih jak bol u listu desne noge. Ona me epala za nogu. Nisam mogao da je udarim levom nogom, jer je ona obe moje noge vrsto pritisnula na haubu. Povukla me k sebi, i ja padoh preko nje. Hrvali smo se na zemlji. Bila je fantas tino jaka, a njeni krici su mi ulivali strah u kosti. Ni-

sam mogao gotovo ni da mrdnem pod ogromnom tei nom njenog tela. Nije tu bila u pitanju toliko teina ko liko njena napetost. Odjednom zauh rezanje: jedan og roman pas skoio joj je na lea i odgurnuo je s mene. Ustadoh. eleo sam da uem u kola, ali ta ena se sa psom borila kod mojih vrata. Mogao sam se povui je dino u kuu. Za tili as se tamo stvorih. Nisam se ni osvrnuo da u njih pogledam, nego sam uleteo u kuu i zatvorio vrata za sobom, navukavi jo i gvozdenu rezu. Otrah u zadnji deo kue pa isto tako zabravih i ta vrata. uo sam kako onaj pas napolju razjareno rei, a uz to i neljudski glas one ene. Onda to reanje iznenada pree u cviljenje i zavijanje kao da psa neto boli, ili kao da se uplaio od neega. Osetih kako mi se utroba gri. U uima stade da mi zuji. Tada shvatih da sam u toj kui kao u klopci. Obuze me bezuman strah. Lju tio sam se na sebe to sam tako glupo utrao u kuu. Napad te ene toliko me zbunio da sam izgubio svaki smisao za strategiju i poneo sam se kao da beim od obinog protivnika od koga se mogu zatititi ako pro sto zatvorim vrata. uo sam kako neko prilazi vratima i kako se na njih naslanja pokuavajui da ih silom ot vori. Zatim uh kako ta osoba udara po vratima najpre prstom a potom i pesnicama. Otvaraj vrata! strogo viknu d o n a Soledad. Onaj prokleti pas me ujeo. Dvoumio sam se da li da joj otvorim ili ne. Setio sam se kako sam se pre vie godina naao licem u lice s jednom veticom koja je, po reima don Huana, uze la na se njegovo oblije, kako bi me obmanula i zadala mi smrtni udarac. D o n a Soledad oigledno vie nije onakva kakvu sam poznavao, ali imao sam razloga da verujem kako je u meuvremenu postala vetica. Vreme je u tom mom uverenju odigralo odluujuu ulo gu. Pablito, Nestor i ja smo se godinama druili i radili s don Huanom i don Henarom a ipak nismo postali veci; kako je to onda d o n i Soledad polo za rukom? Ma koliko da se promenila, nije mogla improvizovati neto za to je inae potreban ceo ljudski vek da bi se postiglo.

Zato ste me napali? upitah tako glasno da bi me ona mogla uti kroz debela vrata. Odgovorila mi je kako joj je Nagual rekao da mi ne dopusti da odem. Zato? upitah. Nije mi odgovorila, nego je stala gnevno da udara po vratima, a ja joj uzvratih jo jaim udaranjem. I tako smo oboje nekoliko minuta lupali po vratima. U meni je nabujala neka nervna energija. Znao sam da bi mi, moda, polo za rukom da pobegnem ako otvorim vrata. Povukoh gvozdenu rezu na vratima. Ona ue i zatetura se. Bluza joj je bila pocepana. Pala joj je traka kojom je vezala kosu i ova joj je sad pokrila celo lice. Gledaj ta je onaj kukin sin poinio od mene! viknu. Vidi! Vidi! Duboko udahnuh vazduh. Ona je izgledala oamuena. Sela je na klupu i poela da skida svoju pocepanu bluzu. Ugrabih taj momenat da istrim iz kue i jurnem prema kolima. Brzinom koju mi je strah dao uoh u kola, zatvorih vrata, ukljuih motor i pooh unazad. Pritisnuo sam pedal za gas i okrenuo se da pogledam kroz zadnji prozor. Kad sam se okrenuo, osetio sam vreo dah na svom licu, uo uasno reanje i u magnovenju ugledao demonske oi onog psa. Stajao je na zadnjem seditu. Video sam njegove grozne zube bezmalo u svojim oima. Sagnuh glavu, a on me zgrabi za kosu. Mora da sam se sav zgrio na seditu, i da sam pri tom podigao nogu s kvaila. Kola se trgnue i zver izgubi ravnoteu. Otvorih vrata pa mugnuh. Glava tog psa proe kroz vrata i ja uh kljocanje njegovih ogromnih zuba kad su se njegove vilice zatvorile, promaivi moje pete za desetak santimetara. Kola poee da se kotrljaju una zad, i ja opet j u m u h prema kui, ali zastadoh pre no to sam stigao do vrata. D o n a Soledad je tu stajala. Kosu je opet vezala. Ramena je ogrnula alom. Zurila je za asak u mene, a onda je poela da se smeje, najpre veoma tiho, kao da je rane bole, a onda glasno. Uprla je prstom u mene i drala se za trbuh kao da umire od smeha. Nagnula se pa se protegla, kao da hoe da uhvati vazduh. Bila je

naga iznad pojasa. Video sam njene grudi, koje su se tresle dok se ona smejala. Osetih da sam izgubljen. Osvrnuh se i pogledah u kola. Stala su poto su se pomerila etiri-pet stopa; vra ta su se zatvorila i zarobila psa. Video sam i uo kako ta ogromna zver grize zadnji deo prednjeg sedita i kako apama grebe po prozorima. U tom trenutku sam morao da donesem veoma ud nu odluku. Nisam znao koga se vie plaim donje Soledad ili psa. No odmah potom pomislih kako je pas samo jedna glupa ivotinja. Otrah opet do kola i popeh se na krov. To razjari psa. uo sam ga kako cepa tapecirana sedita. Polo mi je za rukom da, leei na krovu, otvorim vrata kod vozakog mesta. Naumio sam da otvorim oboja vrata pa da s krova skliznem u kola, kroz bilo koja od njih, kad pas izie na druga. Nagnuh se da otvorim vrata s desne strane. Zaboravio sam da su zakljuana. U tom trenutku psea glava se promoli kroz druga, otvorena vrata. U jednom momentu uhvatio me panian strah pri pomisli da e pas iskoiti iz kola, pa gore na krov. Za tren oka sam skoio na zemlju i obreo se kod kunih vrata. D o n a Soledad je stajala u dovratku. Smejala se grevito tako da je izgledalo da je to boli. Pas je ostao u kolima, i dalje zapenuen od besa. ini se da je bio suvie veliki da bi mogao da se smesti na prednje sedite. Vratio sam se kolima i opet tiho zatvorio vrata. Poeo sam da traim tap dovoljno dug da bih njim mogao da otvorim sigurnosnu bravu na vra tima s desne strane. Traio sam ga na prostoru ispred kue. Nigde nije bilo nikakvog drvceta. D o n a Soledad je u meuvreme nu ula u kuu. Procenih svoj poloaj pa zakljuili da mi nema druge nego da moram nju zamoliti da mi po mogne. Pun strepnje preao sam prag i pogledao svuda po kui za sluaj da se ona krije iza vrata i tu me eka. Dona Soledad, viknuh. Do avola, ta eli?

Hoete li, molim vas, da iziete i izvedete svog psa iz mojih kola? obratih joj se. Je 1' se ti to ali? odvrati ona. To nije moj pas. Rekla sam ti ve, to je pas mojih keri. A gde su vae keri? U planini, odgovori ona. Izila je iz svoje sobe i stala preda me. Hoe li da vidi ta mi je taj prokleti pas uradio? upita me suvo. Pogledaj. Ona zbaci al s ramena i pokaza mi svoja gola lea. Nisam na tim leima video nikakve tragove zuba; tu je bilo samo nekoliko dugih, povrinskih ogrebotina koje su mogle nastati od trljanja po tvrdoj zemlji. Uo stalom, moda se i sama ogrebala kad je ono mene napala. Tu nita nemate, rekoh joj. Doi ovamo pa pogledaj na svetlosti, ree idui prema vratima. Navaljivala je da dobro zagledam i naem mesta gde ju je pas ujeo. Oseao sam se glupo. Oseao sam neku teinu oko oiju i, naroito, na elu. Iziao sam ne gledajui vie njena lea. Pas se nije s mesta pomakao, i zalajao je im sam iziao iz kue. Izgrdio sam sam sebe. Niko mi nije kriv do ja sam. Upao sam u klopku kao budala. Odluih tada da odem peice u grad. Nisam u depu imao ni toliko da bih mogao sebi da platim oljicu kafe. Osim toga, nikog ivog nisam poznavao u tom gradu. Ne preostaje mi, dakle, nita drugo do da psa izbacim iz kola. ta jede taj pas? upitah je, viui s vrata. to ne pokua da mu da svoju nogu? viknu do nja Soledad iz svoje sobe pa se zakikota. Zagledah okolo po kui ne bih li naao togod kuvano za njega, ali svi su lanci bili prazni. Nije mi bilo druge, valjalo se opet s njim suoiti. Moje oajanje pree u gnev. Banuh u njenu sobu, spreman da se s njom borim na ivot i smrt. Leala je na krevetu pokri vena alom. Oprosti mi, molim te, za sve to sam ti uinila, ree otvoreno, gledajui u tavanicu.

Njena smelost stiala je moj gnev. Mora da razume moj poloaj, produila je. Ni sam mogla dopustiti da ode. Smejala se tiho, a zatim jasnim, mirnim, i veoma prijatnim glasom priznala da je gramziva i nespretna, i da me svojim smicalicama zamalo nije oterala, ali da se situacija neoekivano promenila. Zastala je i sela na krevet pokrivi grudi alom, a zatim je dodala da se njeno telo iznenada ispunilo nekim udnim samopouz danjem. Pogledala je opet u tavanicu i poela da mae rukama u nekom udnom, ritmikom kretanju koje je podsealo na krila vetrenjae. Sada nikako ne moe da ode od mene, ree. Gledala me je pomno i vie se nije smejala. Bes se u meni stiao, ali je moje oajanje sad bilo jo jae nego do tada. Bio sam potpuno svestan toga da, to se snage tie, nisam dorastao ni njoj ni psu. Ona ree da je na susret odreen jo pre mnogo godina i da nijedno od nas dvoje nema dovoljno snage ni da ga ubrza ni da ga prekine. Ne zamaraj se pokuavajui da ode, ree. To je isto toliko beskorisno koliko i moj pokuaj da te ovde zadrim. Neto nezavisno od tvoje volje oslobodie te odavde, a isto tako neto nezavisno od moje volje zadrae te ovde. Njeno samopouzdanje ne samo to ju je razmek alo nego joj je pomoglo da lepo govori. Sve to je re kla bilo je sugestivno i kristalno jasno. Don Huan je uvek govorio da ja imam veliko poverenje u rei. Dok je govorila, pomislio sam kako i nije tako opasna kako mi se uinila. Nije vie izgledala kao da se zbog neega ljuti na mene. Moj razum je bio gotovo potpuno umiren, ali nije i drugi deo mog bia. Svi miii mog tela bili su kao napete strune, ali ipak sam sebi morao priznati da mi se ona sada veoma dopadala i pored toga to sam je se smrtno plaio. Posmatrala me je. Pokazai ti koliko bi uzaludan bio tvoj pokuaj da ode odavde, ree skoivi s kreveta. Pomoi u ti. ta ti treba?

Gledala me je sa udnim sjajem u oima. Njen osmeh je zbog sitnih belih zuba imao neto demonsko u sebi, a njeno bucmasto lice bilo je neobino glatko, go tovo bez ijedne bore. Dve dublje crte koje su se s kraja njenih nozdrva sputale do uglova usta davale su nje nom licu izgled zrelosti, ali ne i starosti. Kad je ustala s kreveta, pustila je da joj al kao sluajno padne na pod i tako otkrila svoje bujne grudi. Nije ni pokuala da ih opet pokrije nego je duboko udahnula vazduh i podigla grudi. Ah, primetio si, je li? ree, pa stade da se njie tamo-amo kao da je zadovoljna sobom. Kosu uvek ve zujem na potiljku. Nagual mi je rekao da je tako nosim. Kad je zategnem, onda mi lice izgleda mlae. Bio sam uveren da e govoriti o svojim grudima, pa me iznenadila kad je prela na drugu temu. Nisam htela da kaem kako zbog tog zatezanja kose izgledam mlaa, produi smeei se ljupko. Kad zategnem kosu. moje se lice podmladi. Kako je to moguno? upitah. Odgovorila mi je pitanjem. Zanimalo ju je da li sam ja dobro razumeo don Huana, naroito onda kad je re kao da je sve moguno pod uslovom da to ovek nepo kolebljivo eli. Traio sam da mi to bolje objasni. Hteo sam da doznam ta je jo, osim to je kosu zatezala na potiljku, inila da bi izgledala tako mlada. Odgovorila mi je da bi legla na postelju i ispraznila iz sebe sve misli i sva oseanja a onda bi dopustila da one crte s poda odvuku sve njene bore. Zamolih je da mi to pod robnije opie da kae ta osea i ta misli dok tako lei na krevetu. Tvrdila je uporno da nita ne osea i da ne zna na koji nain crte s poda dejstvuju, ve da zna samo kako treba da odstrani sve misli da joj ne bi smetale. Stavila mi je ruke na grudi i gurnula me veoma blago, kao da je tim pokretom elela da kae kako je sita mog zapitkivanja. Izili smo iz kue na zadnja vra ta. Rekoh joj da mi je potreban dugaak tap. Ona ode pravo do gomile naslaganih drva, ali dugaak tap tu ne nae. Upitah je da li bi mogla da mi donese dva ek-

sera pomou kojih bih spojio dva komada drveta. Uza lud smo traili eksere po celoj kui. Na kraju sam mo rao da iupam najdui kolac iz kokoarnika koji je Pablito postavio iza kue. inilo mi se da u taj kolac, iako ne naroito vrst, moi da iskoristim za ono to mi treba. D o n a Soledad se nijednom nije ni nasmeila ni naalila dok smo traili to drvo. Toliko se bila udubila u taj posao da mi se inilo kako eli da uspem. Priao sam kolima, naoruan tim dugakim tapom i kraim komadom drveta koje sam uzeo s one gomile pripremljene za ogrev. D o n a Soledad je stajala kod kunih vrata. Poeo sam da ekam psa kraim drvetom koje sam drao u desnoj ruci, a istovremeno sam pokuao da du gakim tapom u levoj ruci otvorim sigurnosnu bravu. Malo je trebalo da mi pas odgrize desnu ruku i ja ispu stili ono krae drvo. Ta ogromna ivotinja bila je toliko razjarena i snana da zamalo nisam ostao i bez duga kog tapa. Pas je upravo hteo da ga pregrize napola kad mi je donja Soledad priskoila u pomo: udarala je pes nicama u zadnji prozor i time privukla panju psa tako da je on ispustio tap. Ohraben tim njenim potezom, uvukao sam se u kola naglavake, ispruio se preko prednjeg sedita i uspeo da otkaim sigurnosnu bravu. Pokuah odmah da se povuem, ali pas svom snagom nasrnu na mene, bacivi se jakim ramenima i prednjim apama preko pred njeg sedita, tako da nisam stigao da se izvuem. Osetio sam njegove ape na svojim ramenima. Sav sam se zgrio. Znao sam da e me izujedati. Pas spusti glavu spreman da mi pregrize grkljan, ali umesto da me uje de udari glavom o volan. Izvukoh se nekako, pa se u tren oka preko haube popeh na krov. Sav sam se bio najeio. Otvorih vrata s desne strane i zamolih d o n u Sole dad da mi doda onaj dugi tap. Njim sam gurnuo polugu pomou koje se zadnje sedite sputa u vodora van poloaj. Mislio sam da e pas, ako ga budem draio tapom, gurnuti napred i spustiti ga tako da e onda

moi da izie iz kola. Ali on ni da mrdne, nego stade gnevno da grize tap. U tom trenutku d o n a Soledad skoi na krov pa lee do mene. Htela je da mi pomogne da pomou tapa iz mamimo psa napolje. Rekoh joj da ne moe ostati na krovu, jer u ja uskoiti u kola, im pas izie, i poi odatle. Zahvalio sam joj na pomoi i rekao da bi tre balo da se vrati u kuu. Slegla je ramenima, skoila na zemlju i otila do kunih vrata. Opet sam gurnuo polu gu i kapom poeo da draim psa. Mahao sam njom oko njegovih oiju, pa ispred same njuke. Bio je neopisivo razjaren, ali sa sedita nije hteo ni da mrdne. Najzad mi svojim snanim zubima istre tap iz ruku. Siao sam i unuo da ga izvuem ispod kola. Odjednom uh donju Soledad kako vriti. Pazi se! Izlazi napolje! Pogledah put kola. Pas se izvlaio preko sedita. Da mu se zadnje noge nisu zaglavile u volan, ve bi bio napolju. Jurnuh prema kui i uoh unutra na vreme da se ta zver ne srui na mene. Navlaei gvozdenu rezu na vrata, d o n a Soledad mi ree piskavim glasom: Rekla sam ti da nema smisla ni da pokua. Proisti grlo kaljucanjem pa se okrenu prema me ni, gledajui me. Moete li tog psa da veete konopcem? upitah je. Bio sam siguran da e mi odgovoriti ta joj prvo padne na um, ali ona me veoma iznenadila kad je re kla da treba pokuati sve, pa ak i da psa namamimo u kuu i da ga tu zatvorimo. Dopala mi se ta njena ideja. Paljivo otvorih kuna vrata. Psa tu vie nije bilo. Usudih se da nainim korak-dva van kue. Nije ga bilo nigde na vidiku. Ponadao sam se da se vratio na svoje mesto. Naumio sam da sa ekam samo jo malo pa da se stutim prema kolima kad odjednom uh potmulo reanje i ugledah glomaznu pseu glavu u svojim kolima. On se u meuvremenu vratio na prednje sedite.

Donja Soledad je bila u pravu: ne vredi ni pokua vati. Obuze me tuga. Osetio sam nekako da mi se blii kraj. U nastupu krajnjeg oaja rekoh donji Soledad da u iz kujne uzeti no i ubiti psa, ili e on ubiti mene. To bih i uinio, ali u celoj toj kui nije bilo ni jednog jedinog metalnog predmeta. Zar te Nagual nije nauio da se miri sa sudbi nom? upita d o n a Soledad, pratei me u stopu. Ono tamo nije obian pas. Taj ima naroitu mo. On je rat nik. Uinie ono to mora uiniti. ak e te i ubiti. Za trenutak se nisam mogao odupreti oseanju pot pune uzaludnosti svega pa je zgrabih za ramena i zastenjah. Taj moj gest je, reklo bi se, nije ni iznenadio, ni dirnuo. Okrenula mi je lea i spustila al na pod. Nje na su lea bila snana i veoma lepa. Obuze me neodolji va elja da je udarim ali umesto toga pomilovao sam je po ramenima. Koa joj je bila meka i glatka. Njene ruke i ramena bili su miiavi, ali ne i veliki. ini mi se da je minimalan sloj sala obavijao i zaobljavao njene miie tako da je gornji deo njenog tela izgledao gladak, a ipak, koji god deo da sam dotakao prstima, osetio sam vrstinu nevidljivih miia ispod glatke povrine. Nisam hteo da gledam u njene grudi. Otila je iza kue na pokriveni trem koji je sluio kao kuhinja. Iao sam za njom. Sela je na klupu i mir no prala noge u kofi. Dok je obuvala sandale, otiao sam, veoma uznemiren, u novi klozet, koji je bio sazi dan iza kue. Stajala je kod vrata kad sam odande iziao. Ti voli da pria, ree nemarno, vodei me u svoju sobu. Nemoj da uri. Sad moemo da razgova ramo do mile volje. Uzela je moju belenicu s komode, na koju je sama morala ostaviti, i pruila mi je suvie utivo. Onda je digla krevetski pokriva, paljivo ga sloila pa stavila na tu istu komodu. Tada sam primetio da su te dve ko mode iste boje kao i zidovi ukastobeli, a krevet bez pokrivaa bio je ruiastocrven, manje-vie isti kao pod. Pokriva je, meutim, bio tamnosme, kao drvo na ta vanici ili kapci na prozorima.

Hajde da razgovaramo, ree, smestivi se udobno na krevetu poto je izula sandale. Naslonila se golim grudima na svoja kolena. Liila je na mladu devojku. Njeno agresivno i despotsko po naanje sada se ublailo i pretvorilo u arm. U tom tre nutku bila je suta suprotnost osobi kakva je maloas bila. Morao sam da se nasmejem nainu na koji me na govorila da piem. Podsetila me na don Huana. Sad imamo vremena, rekla je. Vetar je promenio pravac. Zar to nisi primetio? Jesam, primetio sam. Rekla je da je pravac u kome vetar sada duva blagotvoran za nju, i tako je on postao njen saveznik. ta znate o vetru, d o n a Soledad? upitah kad sam spokojno seo na donji kraj njenog kreveta. Samo ono to sam nauila od Naguala, odgovorila je. Svaka od nas, mislim na ene, ima svoj osobeni pra vac, svoj osobeni vetar. Ljudi to nemaju. Ja sam severni vetar. Kad on duva, drukija sam. Nagual je rekao da ena ratnik moe da iskoristi svoj vetar za to god za eli. Ja sam se njim posluila da bih se stesala i iznova uobliila svoje telo. Pogledaj me! Ja sam severac. Oseti me kad uem kroz prozor. Jak vetar duvao je kroz prozor koji je bio strateki postavljen i otvoren prema severu. Zato mislite da mukarci nemaju svoj vetar? upitah. Razmiljala je krae vreme, i onda odgovorila da joj Nagual to nikad nije objasnio. Zanimalo te je ko je nainio ovaj pod, ree ogrui ramena ebetom. Sama sam ga napravila. Za to su mi bile potrebne e t r i godine. Sad je taj pod isti kao ja. Dok je ona govorila, primetio sam da su konver gentne linije poda tako izvedene da polaze sa severa. Sama soba, meutim, nije bila savreno usklaena sa etiri strane sveta; tako je krevet inio udan ugao sa zidovima a isto bi se moglo rei i za crte na ploama od gline. Zato ste nainili crven pod, d o n a Soledad?

To je moja boja. Ja sam crvena, kao zemlja. Do bavila sam crvenu ilovau iz okolnih planina. Nagual mi je rekao gde treba da je traim pa mi je i pomogao da je donesem ovamo. Pomagali su mi i drugi; svi su mi pomogli. Kako ste ispekli glinu? Nagual me je naterao da iskopam rupu. Napunili smo je drvima, a onda smo povrh drva sloili glinene ploe koje smo razdvajali pljosnatim kamenjem. Sve sam to poklopila slojem zemlje i ice i onda sam potpa lila ona drva. Gorela su danima. Kako ste sauvali ploe da se ne polome? Nisam ih ja sauvala, ve severac koji je duvao dogod je vratra gorela. Nagual mi je pokazao kako da iskopam tu rupu tako da bude okrenuta severu i izlo ena sevemom vetru. On mi je takoe rekao da ostavim etiri otvora da bi severac mogao da duva u tu jamu. Onda me je pouio da na sredini poklopca otvorim rupu da bi dim mogao kroz nju da izlazi. Vetar je da nima razgorevao drva u jami i kad se ova sasvim ohla dila, otvorila sam je i poela da glaam ploe i da ih izravnjujem. Bilo mi je potrebno vie od godine dana da nainim dovoljno ploa za pokrivanje mog poda. Kako ste smislili ovu aru? Vetar me je tome pouio. Kad sam pravila pod, ve sam bila nauila od Naguala da se ne opirem vetru. On mi je pokazao kako u se prepustiti vetru i dozvo liti da me on vodi. Za to mu je trebalo mnogo vremena, to je trajalo godinama. Sa mnom je bilo veoma teko raditi u poetku sam bila glupa starica. To mi je on lino rekao, i bio je u pravu. Ali ja sam veoma brzo uila. Moda ba i zato to sam veoma stara, i to vie nemam ta da izgubim.U poetku mi je sve ilo jo tee nego to bi inae, zbog mog straha. im bih ugleda la Naguala, ja bih poela da mucam i gubim prisebnost. Nagual je tako delovao na sve druge ljude. Bilo mu je sueno da uliva toliki strah. Uutala je i pogledala me. Nagual nije bio ovek, rekla je. Zato to kaete?

Nagual je avo iz ko zna kog vremena. Sledio sam se od tih rei. Moje srce je poelo sna no da bije. Ona zacelo ne bi mogla nai boljeg sluaoca. Strahovito me zainteresovala. Zamolio sam je da mi objasni ta je tim htela da kae. Ljudi su se menjali od njegovog dodira, ree. Ti to zna. On je izmenio tvoje telo, samo ti nisi ni slutio da on to ini. Ali on je uao u tvoje nekadanje telo. Stavio je neto u njega. Isto je uinio i sa mnom. Osta vio je neto u njemu i to neto je preovladalo. Samo avo moe to da uini. Sad sam ja severni vetar, i ne plaim se nikoga i niega. Ali pre nego to me je on promenio, ja sam bila slaba, runa staraca koja bi se onesvestila ve pri samom pomenu njegovog imena. Pablito mi, naravno, nije mogao nimalo pomoi, jer se on Naguala plaio vie nego i same smrti. Jednog dana su Nagual i Henaro doli ovamo kad sam bila sama u kui. ula sam ih kako su se pribliili vratima kao jaguari koji se prikradaju. Prekrstila sam se; to su za mene bila dva avola, ali ipak sam izila da vidim da li im ta treba. Bili su gladni, i ja sam im rado pripremila neto za jelo. Imala sam neke debele inije nainjene od tikava pa sam i jednom i drugom dala po iniju orbe. inilo se kao da se ona Nagualu nije svidela; nije hteo da jede ono to je pripremila tako slaba ena, pa je toboe nespretnim pokretom ruke oborio i niju sa stola. No, umesto da se inija prevrne i orba prospe po podu, ona je od Nagualovog udarca pala pra vo na moju nogu, a da se pri tom ni jedna jedina kap nije prosula. inija mi je zaista pala na nogu i tu je os tala sve dok se nisam sagnula i podigla je. Stavila sam je na sto pred njega i rekla da je jelo koje sam skuvala puno dobrih namera, iako sam ja slaba starica koja ga se oduvek plaila. Od tog asa Nagual se promenio prema meni. To to je inija pala na moju nogu, a da se ni kap orbe nije prosula, bilo je za njega znak da mu via mo ukazuje na mene. Tada to nisam znala i mislila sam da se pro menio prema meni zato to se postideo to je odbio da jede ono to sam mu ponudila! Nisam razmiljala o toj

promeni. I dalje sam pred njim bila skamenjena od stra ha i nisam se usuivala da mu pogledam u oi. Ali on je poeo da me primeuje sve vie i vie. Donosio mi je ak i poklone: al, haljinu, ealj i drugo. Stidela sam se jer sam pomislila da on to kao mukarac trai enu. Nagual je imao mlade devojke, ta e mu starica poput mene? U poetku nisam htela da nosim pa ak ni da gledam te njegove poklone, ali Pablito me nagovarao pa sam posle nekog vremena poela da ih nosim. Meu tim, on mi je sada ulivao jo vie straha nego pre i ni sam nikako htela da ostanem nasamo s njim. Znala sam da je on avolski ovek. Znala sam ta je uinio svojoj eni. Morao sam tu da je prekinem. Rekao sam joj da ne znam ni za kakvu enu u don Huanovom ivotu. Zna na koga mislim, ree. Verujte mi, d o n a Soledad, ne znam. Ne zavitlavaj me. Zna da govorim o la Gordi. Jedina la Gorda za koju sam znao bila je Pablitova sestra, veoma debela devojka kojoj su dali nadi mak Gorda-Buca. Mislio sam odnekud, mada se o tome nije govorilo, da ona u stvari nije erka donje Soledad. Nisam hteo dalje da je ispitujem. Setio sam se odjed nom da je ta debeljuca nestala iz kue i da niko nije znao, ili smeo da mi kae ta je s njom bilo. Jednoga dana sam sedela sama pred kuom, pro dui d o n a Soledad. eljala sam kosu na suncu eljem koji mi je Nagual poklonio; nisam ni primetila da je on doao i da stoji pored mene. Odjednom osetih kako me njegove ruke zgrabie za bradu. ula sam ga gde mi sasvim tiho govori kako ne treba da se pomaknem, jer bih vrat mogla slomiti. Okrenuo mi je glavu ulevo, ne ba sasvim, samo malo. Veoma sam se uplaila i poela da vritim, pokuavajui da se otmem iz njegovih ruku, ali on je dugo, dugo, vrsto drao moju glavu. Kad mi je pustio glavu, onesvestila sam se. Ne znam ta je posle bilo. Kad sam dola sebi, videla sam da leim na zemlji, upravo ovde gde sad sedim. Nagual je ve bio otiao. Toliko sam se stidela da nisam elela da vidim nikoga, a naroito ne la Gordu. Dugo sam

ak mislila da mi Nagual nije ni okrenuo vrat ve da je to bio samo straan san. Uutala je. ekao sam da mi objasni ta se tada zbilo. inilo mi se da je rasejana, zamiljena moda. ta se u stvari desilo, d o n a Soledad? upitah ne mogui vie da se uzdravam. Je li vam on neto uinio? Jeste. Okrenuo mi je vrat da bi promenio pravac mojih oiju, ree, pa se glasno nasmeja videi koliko sam se iznenadio. Hteo sam da kaem, je li on ...? Jeste. Promenio je moj pravac, odgovori ona, ne osvrui se na moje nagovetaje. To je uinio i s to bom kao i sa svima drugima. To je istina. Uinio je to sa mnom. Ali ta mislite, zato je to uradio? Morao je. To je najvanije od svega to ini. Mislila je pri tom na jedan in koji je po don Huanovom miljenju bio neophodno potreban. Nikad ni sa kim nisam o tome razgovarao. U stvari, na to sam ve pomalo i zaboravio. Na poetku moje obuke, zapa lio je dve manje vatre u planinama severnog Meksika. Rastojanje izmeu njih moglo je iznositi dvadesetak stopa. Rekao mi je da i ja stanem na rastojanju od dva desetak stopa od vatri, drei telo, a naroto glavu, u to je mogue vie oputenom i prirodnom poloaju. Zatim mi je naredio da gledam u jednu vatru, pa je, priavi mi s lea, okrenuo moj vrat ulevo i podesio moje oi, ali ne i ramena, tako da su bile okrenute pre ma drugoj vatri. Drao mi je glavu u tom poloaju sa tima, sve dok se vatra nije ugasila. Novi pravac bio je jugoistok, ili, tanije, drugu vatru je smestio u pravcu jugoistoka. Sve sam to primio kao jednu od don Huanovih nerazumljivih nastranosti, kao jedan od njegovih besmislenih rituala. Nagual je rekao da svi mi u toku ivota razvijamo sposobnost da gledamo u jednom pravcu, produi ona. To onda postaje pravac naih duhovnih oiju. Godina ma se taj pravac pohaba, postane slab i neprijatan, a poto smo vezani za taj pravac, i mi sami postanemo

slabi i neprijatni. Onog dana kad je Nagual okrenuo moj vrat i kad ga je tako drao sve dok se nisam onesvestila od straha, on mi je dao nov pravac. Koji vam je pravac dao? Zato to pita? odvrati ona s nepotrebnom esti nom. Misli li, moda, da mi je Nagual dao drukiji pravac? Ja vam mogu rei koji je pravac dao meni, rekoh. Nije vano, odbrusi ona. On mi je sam to re kao. Izgledalo je da je uzbuena. Promenila je poloaj i legla na stomak. Lea su me zabolela od pisanja. Upitah je da li smem da sednem na pod pa da se krevetom po sluim kao stolom. Ona ustade i dodade mi sloeni krevetski pokriva da na njega sednem kao na jastue. ta vam je jo Nagual uinio? upitah. Poto je promenio moj pravac, Nagual je zaista po eo da mi govori o moi, ree, legavi opet na krevet. U poetku bi kao uzgred pominjao tota, jer nije znao ta bi zapravo radio sa mnom. Jednog dana me poveo na krae peaenje po brdima. Onda me jednog drugog dana autobusom odveo u svoj zaviaj u pustinji. Malo-pomalo navikla sam da s njim odlazim od kue. Da li vam je ikada davao biljke moi? Dao mi je Meskalito jednom kad smo bili u pus tinji. Ali kako sam ja bila prazna ena, Meskalito me odbio. Doivela sam uasan susret s njim. Tada je Na gual shvatio da umesto toga treba da me upozna s vetrom. To je, naravno, bilo posle onog dana kada je dobio znak. Tog dana je vie puta ponavljao da on, iako je vetac koji je nauio da vidi, ne bi znao u kom pravcu treba da krene da nije dobio znak. ekao je ve danima na izvesno uputstvo u vezi sa mnom. Ali mo nije htela da mu ga da. Onda me je, verovatno u oajanju, upoznao sa svojim guajeom, i ja sam videla Meskalita. Prekinuo sam je. Zbunilo me je to to je upotrebila re guaje-tikva. S obzirom na ono o emu mi je do tada priala, ta re nije imala nikakvog smisla. Pomislio sam da ju je, moda, upotrebila u prenosnom smislu, ili da je tikva neki eufemizam.

ta je ,guaje', d o n a Soledad? U njenim oima pojavi se iznenaenje. Zastala je pre nego to mi je odgovorila. Meskalito je Nagualov guaje, rekla je najzad. Njen odgovor me je jo vie zbunio. Postideo sam se zato to sam video da se ona zaista trudi da mi govori tako da je razumem. Kad sam je zamolio da mi podro bnije Objasni, tvrdila je da ja to ve znam. To je bila i don Huanova omiljena taktika kad je hteo da mi se osveti za moje zapitkivanje. Rekao sam joj kako mi je don Huan kazao da je Meskalito boanstvo, ili mo ko ja se nalazi u pupoljcima pejotla. Rei da je Meskalito tikva inilo mi se potpuno besmisleno. Pomou svoje tikve Nagual te moe upoznati sa svim, ree posle izvesne pauze. To je klju njegove moi. Pejotl ti moe dati svako, ali s Meskalitom te moe upoznati samo vetac, i to pomou svoje tikve. Prestala je da govori i zagledala se u mene. Njen pogled bio je surov. Zato me prisiljava da ti kaem ono to ve zna? upita me ljutito. Bio sam preneraen iznenadnom promenom u njoj. Samo trenutak pre toga bila je bezmalo slatka. Ne osvri se na promene mog raspoloenja, re e, osmehnuvi se ponovo. Ja sam severni vetar. Veo ma sam nestrpljiva. Celog svog ivota nisam smela da kaem ono to mislim. Sad se nikoga ne bojim. Kaem ono to oseam i mislim. Da bi se sa mnom merio, mora biti jak. Privukla mi se blie klizei potrbuke. Lepo, Nagual me upoznao s Meskalitom koji je izi ao iz njegove tikve, produila je. A nije mogao zna ti ta e se sa mnom desiti. Oekivao je da e to liiti na tvoj ili Elihijev susret s Meskalitom. U oba ta slu aja nije znao ta treba da ini i prepustio je tikvi da ona to odlui. Tikva mu je pomogla u oba ta sluaja. Ali sa mnom je bilo drukije; Meskalito mu je rekao da me nikada vie njemu ne dovede. Nagual i ja smo navrat-nanos pobegli odatle. Umesto da se vratimo kui, oti li smo na sever. Seli smo u autobus za Meksikali, ali

smo izili nasred pustinje. Bilo je ve kasno. Sunce je zalazilo iza planine. Nagual je eleo da preemo na dru gu stranu druma pa da se peke uputimo na jug. eka li smo da prou neka kola koja su tu jurila, kad me on iznenada lupi po ramenu i pokaza na drum pred nama. Ugledala sam spiralu praine. Vetar je uzvitlao prainu pokraj puta. Posmatrali smo je kako nam se priblia va. Nagual pretra put, a mene vetar obavi prainom. U stvari, nagnao me je da se lagano okreem, a onda je nestao. To je bio znak koji je Nagual ekao. Od tada smo ili u planine ili u pustinju da tamo traimo vetar. U poetku me vetar nije voleo, jer sam bila ona stara ja. Onda se Nagual potrudilo da me izmeni. Najpre me je naterao da sazidam ovu sobu i napravim ovaj pod. Zatim me nagovorio da nosim nove haljine i da spavam na dueku, a ne na asuri. Naterao me da nosim cipele i da imam pune fioke haljina. Terao me da hodam na stoti ne milja i nauio me da utim. Uila sam veoma brzo. Prisiljavao me da inim udne stvari bez ikakvog ra zloga. Jednog dana kad smo bili u planinama njegovog zaviaja, prvi put sam sluala vetar. Dopirao je do same moje utrobe. Leala sam navrh jedne ravne stene i vetar je arlijao oko mene. Videla sam ga ve tog dana kako se mota oko autobusa, ali tada je doao iznad mene i stao. Oseala sam to kao da mi se ptica spustila na trbuh. Nagual mi je nareivao da skinem svu odeu sa sebe; bila sam gola golcata, ali mi nije bilo hladno, jer me je vetar grejao. Jeste li se plaili ? Plaila? Skamenila sam se. Vetar je bio iv; lizao me od glave do pete. A onda je uao u celo moje telo. Bila sam kao balon, i vetar je izlazio kroz moje ui, usta, i druge otvore koje ne elim da pominjem. Pomi slila sam da u umreti i pobegla bih odatle da me Na gual nije vrsto pritisnuo na stenu. aptao mi je na uvo i smirivao me. Leala sam mirno i dopustila vetru da sa mnom ini to god hoe. Tada mi je vetar kazao ta treba da inim. ta da inite sa im?

S mojim ivotom, stvarima, sa mojom sobom i mojim oseanjima. To mi nije odmah bilo jasno. Ui nilo mi se da to ja razmiljam. Nagual ree da se to svima deava. Ali kad se smirimo, mi shvatimo da nam to neto drugo govori. Jeste li uli kakav glas? Nisam. Vetar se kree u telu ene. Nagual kae da je to zato to ene imaju matericu. Kad jednom ue u matericu, vetar te prosto podigne i kae ti ta treba da radi. to je ena mirnija i to se vie opusti, to su rezultati bolji. Moglo bi se rei da ena odjednom primeti kako radi neto to ranije nikako ne bi umela. Od tog dana vetar mi je stalno dolazio. Govorio mi je u utrobi i kazao mi sve to sam elela da znam. Na gual je odmah od poetka video da sam ja severni vetar. Drugi mi vetrovi nisu nikada tako govorili, iako sam nauila da ih razlikujem. Koliko vrsta vetrova ima? Ima ih etiri, kao i strane sveta. To vai, naravno, za arobnjake i za sve to oni ine. etiri je broj moi za njih. Prvi vetar je onaj laki, jutarnji. On donosi na du i vedrinu; on je glasnik dana. On doe i ode i svugde se zavlai. Ponekad je blag i neprijatan, a nekad te uznemirava i gnjavi. Drugi vetar je otar, bilo da je topao ili hladan, a moe biti pomean. On duva u podne, pun snage, ali slep. Probija kroz vrata i rui zidove. arobnjak mora biti veoma jak da bi se mogao uhvatiti ukotac s tim vetrom. Tu je zatim onaj hladni popodnevni vetar. Tuan i muan. To je vetar koji te nikada ne ostavlja na miru. On e te rashladiti i naterati da plae. Meutim, Nagual je rekao da u njemu ima takve dubine da ga vredi potraiti. I najzad, tu je topli vetar. On sve zagreva, titi i obavija. To je noni vetar za vetice i vece. Njegova mo ide zajedno s pomrinom. To su ta etiri vetra. Ona se takoe dovode u vezu sa stranama sveta. Jutarnji vetar je istoni. Hladni je zapadni. Onaj otri je severni, a topli juni.

Ta etiri vetra imaju svoje posebne osobine. Jutar nji vetar je veseo, gladak i nemiran. Hladni vetar je udljiv, tuan, i uvek zamiljen. Topli je srean, bez brian i nestaan. Otri vetar je energian, zapovedniki i nestrpljiv. Nagual mi je rekao da su ta etiri vetra ene. Zato njih i trae ene ratnici. Vetrovi su isti kao ene. Zato su ene bolje od mukaraca. Rekla bih da ene ue br e ako se dre svog odreenog vetra. Kako ena moe da zna koji je vetar njen? Ako se smiri, i ne razgovara sama sa sobom, njen e je vetar podii, prosto tako. Ona naini pokret rukom kao da neto grabi. Mora li ena da lei gola? To pomae, naroito ako je ena stidljiva. Ja sam bila debela starica. Nikad u ivotu nisam svu odeu svukla sa sebe. Spavala sam odevena, a i kad sam se ku pala, uvek sam imala gaice na sebi. Pokazati to debe lo telo vetru za mene je bilo isto to i umreti. Nagual je to znao i iskoristio najvie to je mogao. Znao je za pri jateljstvo izmeu ena i vetra, ali s Meskalitom me je upoznao zato to sam ga ja zbunjivala. Poto mi je tog prvog, uasnog dana okrenuo glavu, Nagual se odjednom obreo sa mnom u svojoj vlasti. Rekao mi je da nije imao pojma ta e sa mnom. Ali jedno je bilo sigurno: nije eleo da se neka debela sta rica muva po svetu. Nagual mi je rekao da se sa mnom oseao isto kao i s tobom. U nedoumici. Nijedno od nas dvoje ne bi uopte trebalo da je tu. Ti nisi Indijanac, a ja sam matora krava. Ako emo pravo, oboje smo izlini. Ali pogledaj nas. Neto se moralo desiti. ena je, naravno, mnogo elastinija od mukarca. ena se veoma lako menja pod uticajem arobnjakove moi, naroito ako on ima takvu mo kakvu Nagual ima. Veoma je teko poduavati mukarca; tako bar kae Nagual. Na primer, ti se nisi ni blizu toliko promenio kao la Gorda, a njena obuka poela je mnogo kasnije od tvoje. ena je meka i blaa, a najvanije od svega, ona je slina tikvi ona prima. Ali mukarac odnekud raspolae veom moi, mada Nagual to nikada nije hteo

da prizna. Verovao je da enama nema ravnih, da su najbolje. Verovao je takoe da ja smatram kako su mu karci bolji samo zato to sam ja jedna prazna ena. Mora da je bio u pravu. Bila sam prazna tako dugo da sam i zaboravila kako je eni kad se osea potpuna. Nagual je rekao da u drukije misliti o tome ako ikada opet budem potpuna. Ali, da je on bio u pravu, njego va Gorda bi uspela isto tako kao Elihio, ali, kao to zna, nije tako bilo. Nisam mogao da pratim njenu priu zato to je ona smatrala da ja znam to to uzgred pominje. U ovom sluaju, na primer, ja nisam imao pojma ta su uinili Elihio i la Gorda. Po emu se la Gorda razlikovala od Elihija? upi tah. Pogledala me za trenutak kao da meri neto u me ni. Onda je sela na krevet pritisnuvi grudi kolenima. Nagual mi je sve kazao, ree ustro, Nagual nije nita tajio od mene. Elihio je bio najbolji, zato sad i nije na ovom svetu. Nije se vratio. U stvari, bio je tako dobar da nije ni morao da skoi u provaliju po zavret ku svoje obuke. Bio je kao Henaro; jednog dana kad je radio u polju, neto je dolo i odvelo ga. On je znao kako treba da se otkai. Hteo sam da je pitam da li sam ja zaista skoio u provaliju. Razmiljao sam malo pre nego to sam je to upitao. Pa ja sam, najzad, doao ovamo da razgovaram s Pablitom i Nestorom da bih utvrdio ta se tad zapra vo desilo. Svako obavetenje koje bih o tome mogao dobiti od bilo koga iz don Huanovog sveta bilo bi dragoceno za mene. Nasmejala se kao to sam i oekivao. Hoe da kae kako ne zna ta si uinio? pi tala me. Suvie je to fantastino da bi bilo stvarno, od govorili. To je, bez sumnje, Nagualov svet. Nita u njemu nije stvarno. On mi je sam rekao da nita ne verujem. Ali njegovi uesnici, mukarci, ipak moraju da skau, osim ako su zaista izvanredni, kao Elihio.

Nagual nas je odveo mene i la Gordu na tu planinu, i naredio nam da pogledamo dole, na dno. Tu nam je pokazao kako on ume da leti, ali samo je la Gor da mogla da ga prati. I ona je elela da skoi u prova liju. Nagual joj je rekao da to nema smisla. Kazao je da ene ratnici moraju da rade neto drugo to je mnogo bolnije i tee od toga. Rekao je da je skakanje samo za vas etvoricu. I to se i desilo, vas etvorica ste skoili. Rekla je da smo nas etvorica skoili, ali znam sa mo da smo to uinili Pablito i ja. S obzirom na njenu izjavu, pomislio sam da su don Huan i don Henaro mo rali skoiti posle nas. To mi nije izgledalo udno, nego naprotiv, prijatno i dirljivo. O emu to govori? upita kad sam glasno izra zio to to mislim. Ja sam govorila o tebi i o tri don Henarova uenika. Ti, Pablito i Nestor skoili ste is tog dana. Ko je taj trei don Henarov uenik? Ja znam sa mo za Pablita i Nestora. Hoe da kae kako nisi znao da je Beninjo don Henarov uenik? Ne, nisam znao. On je bio najstariji uenik don Henara. Skoio je pre tebe, i to sam. Beninjo je bio jedan od one petorice indijanskih mladia na koje sam jednom naiao kad sam s don Huanom lutao po pustinji Sonora. Oni su traili predmete koji imaju mo. Don Huan mi je rekao da svi oni ue i da se spremaju da postanu arobnjaci. Za onih neko liko puta to sam se posle toga jo sreo sa Beninjom meu nama se razvilo neko udno prijateljstvo. On je bio iz junog Meksika. Voleo sam ga mnogo. Ko zna zato, ali inilo se da on uiva u tome da svoj lini i vot obavije izazovnom tajnom. Nikad mi nije polo za rukom da saznam ni ko je on, ni ime se bavi. Kad god sam s njim razgovarao, uvek bi me zbunjivao razoruavajuom ednou s kojom je izbegavao moja pita nja. Jednom prilikom mi je don Huan rekao neto o Beninju: kazao je da on ima veliku sreu to je naao uitelja i dobrotvora. Tada sam to shvatio kao da je

on tek tako, uzgred, rekao i nisam tome pridavao ni kakvu vanost. D o n a Soledad mi je sad objasnila tu zagonetku od pre deset godina. ta mislite, zato mi don Huan nije nikada nita rekao o Beninju? Ko zna? Morao je imati neki razlog za to. Nagual nije nikada nita nepromiljeno inio. Morao sam da se naslonim na njen krevet pre ne go to opet ponem da piem, jer su me lea zabolela. ta je bilo s Beninjom? Dobro mu je. Moda bolje nego ikome drugom. Videe ga. On je s Pablitom i Nestorom. Ba sada su nerazdvojni. Sva trojica su pod Henarovim znakom. Is to je i sa devojkama: i one su nerazdvojne, jer je na njima don Huanov peat. Morao sam opet da je prekinem i upitam o kojim to devojkama govori. O mojim. O vaim kerima? O Pablitovim sestrama? One nisu Pablitove sestre. To su don Huanove uenice. Bio sam zaprepaen. Od dana kad sam se upoznao s Pablitom, pre mnogo godina, verovao sam, na osno vu njegovog dranja, da su te etiri devojke koje ive u njegovoj kui njegove sestre. I sam don Huan mi je to rekao. Odjednom opet zapadoh u oajanje koje me esto obuzimalo tokom tog popodneva. Ne treba verovati d o n i Soledad; ona neto smera. Bio sam duboko uveren da me don Huan nipoto ne bi tako grubo ob manuo. D o n a Soledad me posmatrala s neprikrivenom radoznalou. Vetar mi je ovog asa rekao da ne veruje u ovo to ti govorim, ree pa se nasmeja. Vetar je u pravu, odvratih suvo. Te devojke koje si ovde godinama viao, Nagualove su. Bile su njegove uenice. A sada kad je Nagual oti ao, one su Nagual glavom. Ali to su i moje devojke. Moje!

Hoete li time da kaete kako vi niste Pablitova majka, a da su one zaista vae keri! Htela sam da kaem da su moje. Nagual mi ih je predao na uvanje. Ti uvek grei zato to preteruje u verovanju da sve moe da se objasni reima. Poto sam ja Pablitova majka, a ti si uo da su to moje devojke, zakljuio si da one moraju biti njegove sestre. Te de vojke su moja prava deca. A Palblito, iako je iziao iz moje utrobe, moj je smrtni neprijatelj. Njene rei su u meni izazvale odvratnost pomeanu sa srdbom. Pomislio sam kako je ona ne samo suma nuta nego i opasna ena. To sam, odnekud, znao u du bini due od asa kad sam tu stigao. Dugo me je posmatrala. Da bih je gledao, seo sam opet na savijeni prekriva na podu. Nagual me je upozorio da si ti udan, ree neo ekivano, ali ja nisam mogla da shvatim na ta on to misli. Sad znam. Kazao mi je da treba da pazim da te ne naljutim, jer si estok. ao mi je to nisam dovolj no pazila na to. Rekao mi je i to da ti, dokle god mo e da pie, moe otii i u sam pakao a da to ne primeti. U tome ti nisam smetala. Kazao mi je i to da si podozriv zato to te rei spetljaju. Ni tu te nisam ome tala. Govorila sam mnogo pokuavajui sve vreme da te ne zapletem i zbunim. U njenim reima bilo je nemog prekora. Bilo mi je nekako neprijatno to sam se ljutio na nju. Veoma mi je teko da verujem u to to govorite, rekoh. Neko me je grdno lagao ili vi ili don Huan. Nijedno od nas nije lagalo. Ti razume samo ono to eli da razume. Nagual je rekao da je to odraz tvo je praznine. One devojke su Nagualova deca, isto kao i ti i Eli hio. On je "napravio" estoro dece, etiri ene i dva mu karca, a Henaro tri mukarca. Ukupno ih je devet. Je dan od njih, Elihio, ve je uspeo, a sad je red na jedno od vas osmoro da pokuate. Kuda je otiao Elihio? Otiao je da se pridrui Nagualu i Henaru. A kuda su otili Nagual i Henaro?

Zna ti kuda su oni otili, samo me zavitlava, je li? Ali stvar je upravo u tome, d o n a Soledad. Ne znam i ne alim se. Onda u ti ja rei. Nita ti ne mogu odbiti. Nagual i Henaro su otili tamo odakle su i doli, u drugi svet. Kad je njihovo vreme isteklo i kucnuo njihov as, oni su prosto zakoraili u onaj mrak tamo, poto nisu eleli da se vrate, i nona tama ih je progutala. Osetio sam da bi bilo beskorisno da je i dalje is pitujem. Bio sam spreman da preem na drugu temu, ali ona prva progovori. Ugledao sa za trenutak drugi svet onda kad si sko io, produi ona. Ali moda te je onaj skok zbunio. To bi bila teta, jer ti tu niko ne moe pomoi. Sueno ti je da bude mukarac. enama je u tom pogledu bo lje nego ljudima. One ne moraju da skau u ponor. e ne imaju svoje. Imaju i one svoje ponore. ene imaju menstruaciju. Nagual mi je rekao da su to vrata za ene. Za vreme menstruacije one postaju neto drugo. Znam da je u to vreme obuavao moje devojke. Za mene je to bilo prekasno; suvie sam stara da bih zaista znala kako izgledaju ta vrata. Ali Nagual je uporno zahtevao od devojaka da obrate panju na sve to im se deava u to vreme. Tih dana bi ih vodio u brda i tamo ostajao s njima sve dok ne ugledaju otvor izmeu dva sveta. Poto se Nagual nije ni ustruavao ni iega plaio, gonio ih je nemilosrdno dotle dok nisu same otkrile da i u enama postoji pukotina koju one dobro prikrivaju. Ali u vreme menstruacije, tog prikrivanja vie nema, pa ma kako ono veto smiljeno bilo. Nagual je moje de vojke terao, sve dok nisu bile polumrtve, da otvore tu pukotinu. One su to i uinile. On ih je na to nagnao, mada je bilo potrebno da proe dosta godina dok se to dogodilo. Kako su one poele da ue kod njega? Lidija je bila njegova prva uenica. Naao ju je jednog jutra kad je zastao pred nekom kolibom u br dima. Nagual mi je rekao da na vidiku nije bilo niko-

ga, ali su ga neka znaci jo od zore vukli prema toj kolibi. Jutarnji vetar mu je mnogo smetao. Kae da nije mogao oka da otvori svaki put kad hi pokuao da ode iz tog kraja. I tako, kad je naao tu kolibu, znao je da u njoj ima neto. Zavirio je pod hrpu slame i granja i tu naao devojku. Bila je veoma bolesna. Jedva je mo gla da govori, ali ipak mu je rekla da joj ne treba ni ija pomo. Spavae tu i dalje, dodala je, pa ako se vie i ne probudi, niko nee nita izgubiti. Nagualu se dopao njen duh pa je poeo s njom da razgovara na njenom jeziku. Rekao joj je da e je izleiti i da e se starati o njoj dok opet ne ojaa. Odbila je. Ona je bila Indijanka koja je znala samo za muku i oskudicu. Ka zala je Nagualu da je ve popila sve lekove koje su joj roditelji dali i da joj nita nije pomoglo. to je ona vie govorila, to je Nagual sve vie shvatao da su mu oni znaci ukazali na nju, i to na veoma udan nain. Ti znaci su gotovo liili na zapovest. Nagual je tu devojku podigao na svoja ramena, kao dete, i odneo je u Henarovu kuu. Henaro je spravio lek za nju. Nije vie mogla ni oi da otvori: kapci su joj se slepili. Bili su natekli i na njima se pojavila u kasta krasta. Gnojili su se. Nagual ju je leio dok nije ozdravila. Plaao me je da se staram o njoj i da kuvam za nju. Moja hrana joj je pomogla da se oporavi. Ona je moje prvo dete. Kad je ozdravila, a dotle je prola gotovo puna godina, Nagual je hteo da je vrati njenim roditeljima, ali devojka nije na to pristala nego je po la s njim. Ubrzo posle tog dana kad je naao Lidiju, u vreme kad je ona jo bila bolesna i kad sam je ja negovala, Nagual je naao tebe. Njemu te doveo neki ovek koga on nikada pre toga nije video. Nagual je video kako smrt tog oveka lebdi iznad njegove glave, i uinilo mu se veoma udno to mu je taj ovek u takvom trenutku ukazao na tebe. Ti si Naguala nagnao da se nasmeje i on te odmah iskuao. Nije te primio nego ti je rekao da doe drugi put i da ga nae. On tada te stalno ispro bavao kao to nikada nije nikoga drugog. Rekao je da je to tvoj put.

Tokom tri godine imao je samo dva uenika, Lidiju i tebe. Onda, jednog dana kad je otiao u posetu svom prijatelju Visenteu, vidaru i travaru sa severa, tamo su neki ljudi doveli jednu ludu devojku koja nije znala nita drugo do da plae. Ljudi koji su je doveli mislili su za Naguala da je Visente i predali su devojku u nje gove ruke. Nagual mi je priao kako mi je devojka pri trala i zaglila ga kao da ga poznaje. On je onda rekao njenim roditeljima da treba da mu ostave tu devojku. Brinuli su se koliko e to da staje, ali Nagual im je re kao da e je leiti besplatno. Njima je, verovatno, ve bilo dozlogrdilo da se o njoj staraju pa su jedva doe kali da je se otarase. Nagual ju je meni doveo. To je bio pakao; Ona je zaista bila luda. To je bila Hosefina. Nagualu je bilo po trebno nekoliko godina da je izlei. Ali ona je i dan-danas lua o d . . . Naravno, bila je zaljubljena u Nagua la pa je izmeu Lidije i nje, Hosefine, bio stalan rat. Njih dve su se mrzele. Ali ja sam ih obe volela. No im je Nagual video da njih dve ne mogu da se sloe, postao je veoma strog prema njima. Kao to i sam zna, Na gual ni na koga ne moe da se ljuti, i zato ih je smrtno zaplaio. Lidija se jednog dana naljutila pa je otila. Odluila je da za sebe nae mladog mua. Na putu je nala jedno pilence tek to se izleglo, zalutalo je na sred druma. Lidija ga je uzela, pa poto se nalazila u pustom kraju gde nije bilo nikakvih kua, pomislila je da to pile i nije niije. Stavila ga je pod bluzu u nedra, izmeu dojki, da mu bude toplo. Lidija mi je posle pri ala kako je trala, i kako je pile poelo da se kre e prema njenim slabinama. Pokuala je da ga vrati napred, u nedra, ali nije mogla da ga uhvati. Pile je veo ma brzo tralo ispod bluze oko njenih slabina i po le ima. Njegove noice golicale su je u poetku ali posle su je dovele do ludila. Kad je uvidela da ne moe da ga uhvati, vratila se meni i izbezumljeno vritala molei me da ga izvadim iz njene bluze. Svukla sam je, ali za ludu. Nigde ni traga ni glasa od pileta, a ona je ipak i dalje po koi oseala njegove kandice kako tre sve ukrug po njoj.

Onda je doao Nagual i rekao joj da e pile prestati da tri samo ako ona pusti nekadanju sebe da ode. Lidija je ludela tri dana i tri noi. Nagual mi je kazao da je veem. Hranila sam je, prala i davala joj vode. e tvrtog dana se lepo smirila. Odvezala sam je i ona se opet obukla i kad je bila sasvim odevena, kao onog da na kad je pobegla od kue, pile je izilo napolje. Ona ga je uzela u ruku, milovala ga i zahvalila mu, a onda ga je vratila tamo gde ga je i nala. Ila sam s njom donekle. Od tada Lidija vie nikoga nije gnjavila. Pomirila se sa svojom sudbinom. Nagual je njena sudbina; bez njega bi umrla. Prema tome, zar ima smisla pokuava ti da neto odbije ili izmeni po svojoj volji kad ti ne ma druge nego da se s tim pomiri? Sledea koja je otila bila je Hosefina. Ve se ra nije bila uplaila od toga to se desilo Lidiji, ali ubrzo je zaboravila na to. Jedne nedelje posle podne, kad se vraala kui, neki suv list se zakaio za njen al. Taj al je bio od nekog retkog tkanja. Pokuala je da izvu e taj listi, ali se plaila da ne upropasti al. I tako, im je stigla kui, pokuala je da ga izvadi, ali list ni makac ni da se pomeri. U nastupu besa Hosefina zgrabi al zajedno s listom pa ga smrvi u aci. Mislila je da e lake moi da izvadi te sitne komadie. ula sam jeziv krik i Hosefina se srui na pod. Pritrala sam joj i videla da ne moe da otvori aku. Onaj list joj je isekao dlan kao da je bio ilet, a ne list. Lidija i ja smo joj pomogle i negovale je sedam dana. Hosefina je bila tvrdoglavija od svih koje poznajem. Malo je samo tre balo pa da umre. Naposletku joj je polo za rukom da otvori aku, ali tek poto je odluila da vie ne ivi kao do tada. Jo i sada povremeno osea bolove u telu, na roito u ruci, a to zbog njene loe naravi koja joj se ponekad vrati. Nagual im je obema rekao da ne budu si gurne u svoju pobedu, jer svi mi moramo celog ivota da se borimo protiv svog nekadanjeg ,ja'. Hosefina i Lidija se vie nikada nisu potukle. Ne verujem da su se volele ali tek mogle su da ive je-

dna pored druge. Njih dve najvie volim. Bile su sa mnom ve toliko godina. Znam da i one mene vole. A ta je s druge dve devojke? Gde one spadaju? Godinu dana posle toga dola je Elena; to je la Gorda. Ona je bila u tako loem stanju da ti to ne mo e ni da zamisli. Imala je oko sto deset kila. To je bila oajna ena. Pablito joj je pruio utoite u svom duanu. Izdravala se radei kao pralja prala je tue rublje i peglala. Nagual je jedne veeri otiao po Pablita i tamo je zatekao tu debelu devojku; dok je radila, iz nad njene glave su kruile leptirice. Rekao mi je da su one letele u savrenom krugu dok ih je posmatrao. Video je da se toj eni blii kraj ivota, ali mora da su leptirice bile pune samopouzdanja kad su mu dale ta kav znak. Nagual je delao brzo i poveo ju je sa sobom. Neko vreme je sve bilo u redu, ali u njoj su se loe navike toliko uvreile da nije mogla da ih se oslobodi. I tako je Nagual jednog dana pozvao vetar da joj pomo gne. Pomoi joj ili je ubiti o tome se tada radilo. Vetar je poeo da duva na nju i duvao je sve dok je nije isterao iz kue; bila je sama tog dana pa niko nije video ta se desilo. Vetar ju je terao preko brda u kli sure sve dok nije pala u jednu jarugu, u rupu slinu ra ci. Vetar ju je tu zadravao danima. Kad je Nagual naj zad naao, njoj je ve bilo polo za rukom da zaustavi vetar, ali bila je suvie iscrpljena da bi mogla da hoda. Kako je tim devojkama polo za rukom da zaus tave to to je delovalo protiv njih? Pa, pre svega to to je na njih delovalo bila je Nagualova tikva koju je on nosio vezanu o pojasu. A ta je bilo u tikvi? Saveznici koje Nagual nosi sa sobom. Rekao mi je da saveznik dejstvuje kroz njegovu tikvu. Ne pitaj me nita drugo, jer nita vie ne znam o savezniku. Znam samo to da Nagual raspolae sa dva saveznika i da mu oni pomau kad on to zatrai. Kad su moje devojke bi le u pitanju, saveznik se povukao onda kad su one bile spremne da se promene. Za njih je to, naravno, bilo ivotno pitanje: ili e se promeniti ili umreti. Ali tako je i sa svima nama, kako god okrene. I la Gorda se

promenila vie nego iko drugi. Bdla je prazna, praznija ak i od mene, ali usavravala je svoj duh sve dok nije postala sama mo. Ja je ne volim. Plaim je se. Ona me poznaje. Zna me u duu i to mi smeta. Ali njoj niko nita ne moe zato to je ona uvek na oprezu. Ne mrzi me, ali misli da sam zla. Moda je u pravu. ini mi se da me isuvie dobro poznaje, a ja nisam tako savrena kako bih elela da budem. Meutim, Nagual mi je rekao da ne treba da se brinem zbog toga ta oseam prema njoj. Ona je kao Elihio: svet je se vie nimalo ne dotie. ta joj je tako naroito Nagual uinio? Nauio ju je mnogo kojeemu to nikada nikog drugog nije uio. Nikad je nije ni mazio niti joj ugaao. Imao je poverenja u nju. Ona zna sve o svima. I meni je Nagual priao o svemu osim o njoj. Moda je zato i ne volim. Nagual joj je naredio da bude moj apsandija. Kud god pola, naiem na nju. Ona zna sve to ja radim. Ne bih se nimalo iznenadila ni kad bi se ona sad, recimo, ovde pojavila. Mislite li da e doi? Sumnjam. Veeras je vetar na mojoj strani. ta ona to treba da radi? Ima li neki naroit za datak? Dosta sam ti ispriala o njoj. Ako budem i dalje govorila o njoj, plaim se da e ona to primetiti, ma gde bila, a to ne bih elela. Priajte mi onda o drugima. Nekoliko godina poto je naao la Gordu, Nagual je naao i Elihija. Rekao mi je da je on otiao s tobom u tvoj zaviaj. Elihio je doao da te vidi, jer si ga ti za nimao. Nagual ga nije primetio. Poznaje ga jo od malih nogu. Ali jednog jutra, kad je Nagual poao prema kui u kojoj si ga ti ekao, sreo se na putu sa Elihijem. Ili su zajedno krae vreme, a onda se komad bodljikavog kaktusa zalepio na vrh Elihijeve leve cipele. Pokuao je da ga zbaci, ali trnje je bilo kao ekseri zarilo mu se duboko u on. Nagual mi je priao da je Elihio upro prstom u nebo, stresao nogu i bodljikavi kaktus je spao i poleteo uvis kao metak. Elihiju je to bilo veoma sme-

no pa se smejao, ali Nagual je znao da on poseduje mo, iako sam Elihio to nije ni slutio. Zato je on, bez ikakve muke, postao savren ratnik. Imala sam sree to sam ga upoznala. Nagual je sma trao da smo nas dvoje slini u jednome: kad se za ne to zakaimo, ne isputamo to iz aka. Tu sreu to sam poznavala Elihija nisam delila ni s kim, ak ni sa la Gordom. Ona se upoznala sa Elihijem, ali ga u stvari nije poznavala, kao to nisi ni ti. Nagual je ve od samog poetka znao da je Elihio izuzetan pa ga je izdvojio. Znao je da ste ti i devojke na jednoj strani, a on na drugoj. Nagual i Henaro su zaista imali veliku sreu to su ga nali. Upoznala sam se s njim kad ga je Nagual doveo u moju kuu. Elihio se nije slagao s mojim devojkama. One su ga mrzele, ali su ga se i plaile. No njemu je to bilo sasvim svejedno. Svet ga se nije ticao. Nagual pose bno nije eleo da se ti zblii sa Elihijem. Rekao je da si ti jedan od onih arobnjaka od kojih je bolje drati se podalje. Kazao je da tvoj dodir ne umiruje oveka, nego ga kvari. Rekao mi je da tvoj duh zarobljava dru ge. Ti si ga u neku ruku ljutio, ali ipak te je voleo. Ka zao je da si bio lui od Hosefine u trenutku kad te je naao, i da si takav i ostao. Uznemirilo me to to mi neko drugi govori o tome ta je don Huan mislio o meni. Najpre sam pokuao da ne obraam panju na to to d o n a Soledad pria, a onda sam odjednom osetio da je veoma glupo i neumesno to pokuavam da zatitim svoje ja. Bavio se tobom, produi ona, zato, to mu je to via sila naredila. A on se, poto je bio savren ratnik, pokorio svom gospodaru i rado sluao sve to mu je ta sila nareivala da s tobom uradi. Uutala je. Goreo sam od elje da je pitam ta je jo don Huan mislio ili oseao prema meni. Umesto to ga, zamolio sam je da mi pria o onim devojkama. Mesec dana poto je naao Elihija, Nagual je na ao Rosu, rekla je. Rosa je bila poslednja. Kad je nju naiao, znao je da su tu sad svi. Kako ju je naao?

Otiao je da poseti Beninja u njegovom zaviaju. Kad se pribliavao njegovoj kui, iz estara je istrala Rosa koja je jurila prase to se otelo i bealo od nje. Prase je tralo bre od Rose i ona je naletela na Naguala i nije mogla da sustigne prase. Onda se okomila na Naguala i poela da vie na njega. On prui ruku kao da eli da je uhvati, ali ona je bila spremna za borbu. Vreala ga je i ikala da je se samo dotakne rukom. Nagualu se odmah dopao njen duh, ali nikakvog znaka ni je bilo. Nagual kae da je tu malo priekao pre nego to e poi dalje, a onda je prase dotralo i stalo pored njega. To je bio znak. Nagual ju je bez uvijanja pitao da li je zadovoljna svojim poslom, a ona je odgovorila da nije. Bila je slukinja kod nekoga. Nagual je upitao da li bi pola s njim, a ona je odgovorila da ne bi, ako on eli to to ona pretpostavlja. On joj je tada rekao da je zove radi posla a ona je pitala koliko e joj plaati. Nagual joj ree neku svotu, a ona upita kakav je to po sao. Nagual joj odgovori da e s njim raditi na duvanskim poljima Verakruza. Ona mu je tad priznala da ga je proveravala: da joj je kazao da e kod njega raditi kao sluavka, znala bi da lae, jer se po njegovom iz gledu videlo da nikad u ivotu nije imao svog doma. Oduevila je Naguala i on joj je kazao da doe pre podneva u Beninjovu kuu, ako eli da se izvue iz klop ke u koju je zapala. Dodao je i to da e je ekati do dvanaest, i ni asa vie; ako doe, treba da bude spre mna na teak ivot i puno rada. Ona ga je onda pitala koliko su ta duvanska polja udaljena odatle. Nagual od govori tri dana vonje autobusom. Rosa onda ree da e, ako je toliko daleko, doi im vrati prase u obor. I to je i uinila. Dola je ovamo i svi smo je zavoleli. Ni kad nije bila sitniava niti je ikoga gnjavila; Nagual ni je morao ni silom ni na prevaru ni na ta da je nagoni. Ona me nimalo ne voli, ali ipak se o meni stara vie ne go iko drugi. Ja imam poverenja u nju, iako je nima lo ne volim, i kad odem, ona e mi najvie nedostajati. Moe li to da shvati? Video sam blesak tuge u njenim oima. Moje nepoverenje prema njoj nestade. Ona ovla obrisa oi rukom.

Tada se razgovor prirodno prekinuo. Ve se smrkavalo pa sam s mukom pisao; osim toga, trebalo je da idem u klozet. Nagovarala me da odem u onaj izvan kue, a onda se i ona olakala isto onako kao to bi i Nagual uinio. Posle toga je donela dva okrugla lavora, velika po put onih u kojima se deca kupaju, nalila u njih tople vode do pola, sitno izmrvila u rukama neko zeleno li e pa ga bacila u vodu. Zapovednikim tonom mi je naredila da se operem u jednom od tih lavora, dok se ona bude prala u drugom. Ta voda je prijatno mirisala, i pomalo me golicala. inilo mi se kao da sam lice i ru ke pokvasio blagim mentolom. Vratili smo se u njenu sobu. Uzela je moj pribor za pisanje, koji sam ostavio na levoj strani njenog kre veta i stavila ga na jednu od svojiih komoda. Prozori su bili otvoreni i napolju je jo bilo vidno. Mora da je bilo negde oko sedam sati. D o n a Soledad lee na lea. Smeila se na mene. inilo mi se da je ona olienje topline, mada su njene oi, uprkos tom osmehu, u isti mah odavale utisak svi reposti i neke neumoljive snage. Pitao sam je koliko je vremena provela sa don Huanom kao njegova ena ili uenica. Njoj je bilo smeno to sam joj tako oprezno davao te nazive. Sedam godi na, odgovorila je. Podsetila me tada da je nisam video pet godina. Do tog trenutka verovao sam da sam je vi deo pre dve godine. Pokuavao sam da se setim kad sam je poslednji put video, ali nisam se mogao setiti. Pozvala me da legnem pored nje. Kleknuo sam na krevet, do nje. Upitala me veoma tiho da li se plaim. Odgovorio sam da se ne plaim, i to je bila istina. Tu u njenoj sobi, u tom trenutku opet se u meni pojavilo ono sa im sam se suoio ve bezbroj puta radozna lost pomeana sa samoubilakom ravnodunou. Kazala mi je bezmalo apatom da mora biti savr ena sa mnom i da mi mora rei da je na susret pre sudan za nas oboje. Dodala je da joj je Nagual dao izri ita i podrobna uputstva o tome ta mora da uini. Dok je govorila, nisam mogao a da se ne smejem njenom upi-

njanju da govori kao don Huan. Sluao sam je ta go vori i mogao sam unapred da kaem, ta e sad rei. Odjednom ona sede. Njeno lice bilo je sasvim blizu moga. Video sam kako njeni zubi blistaju u polumra ku. Zgrabila me i povukla na sebe. U mojoj glavi sve je bilo bistro, ali neto me ipak sve dublje i dublje vuklo u nekakvu movaru. Sam sebe nisam mogao da shvatim. Odjednom mi je sinulo da sam, nekako, za sve to vreme bio ispunjen njenim oseanjima. Ona je bila udna. Hipnotisala me reima. To je bila hladna, stara ena, i njene namere nisu bile namere svojstvene mladosti i snazi, uprkos njenoj vitalno sti i energiji. Shvatio sam tada da don Huan nije njenu glavu okrenuo u istom pravcu u kome je moju okrenuo. Ta misao bi u svakom drugom kontekstu bila smena, meutim, u tom trenutku ja sam je shvatio kao pravu spoznaju. Uznemirih se sav. Htedoh da siem s njenog kreveta, ali inilo se da sam okruen nekom udnom si lom koja me tu zadrala i ne doputa mi da se uklo nim. Bio sam paralisan. Morala je osetiti ta sam otkrio. Iznenada je smakla traku kojom je bila omotala svoju kosu pa je hit rim pokretom obavi oko mog vrata. Osetio sam kako se ta traka zatee na mom vratu, ali to mi se odnekud uini nestvarno. Don Huan mi je uvek govorio da je na veliki ne prijatelj injenica da nikada ne verujemo u to to nam se deava. U trenutku kad mi je d o n a Soledad obavi jala traku kao omu oko vrata, znao sam na ta je mi slio. Ali ak ni posle takvog razmiljanja moje telo ni je reagovalo. Ostao sam i dalje mlitav, gotovo ravnodu an prema onome to se inilo da je moja smrt. Oseao sam pokrete njenih ruku i ramena dok je stezala traku oko mog vrata. Davila me je veoma sna no i veto. Poeo sam da se guim. Njene oi zurile su u mene s luakim sjajem. Tada sam shvatio da je na umila da me ubije. Don Huan je rekao ovo: kad konano shvatimo ta se deava, obino je suvie kasno za povratak. Tvrdio je da nas uvek razum obmanjuje, jer on prvi primi po-

ruku, ali, umesto da joj poveruje i odmah postupi pre ma tome, on eka i odlae. uo sam tada, ili osetio, kako je neto puklo na dnu mog vrata, iza dunika. Znao sam da mi je slomi la vrat. U uima mi je brujalo i zvonilo. Primetio sam da neobino jasno ujem. Pomislih da sigurno umirem. Bilo mi je odvratno to nisam kadar nita da preduzmem da bih se spasao. Nisam ak mogao ni da zamahnem nogom i da je udarim. Nisam vie mogao ni da diem. Drhtao sam celim telom, a onda sam odjednom ustao i bio slobodan, van njenog smrtonosnog zagrlja ja. Pogledao sam na krevet. Bilo je to kao da gledam s plafona. Video sam svoje telo, nepokretno i mlitavo, kako lei na njenome. eleo sam da ona ispusti omu iz ruku. Obuze me bes to sam bio toliko glup pa je pesnicom udarih posred ela. Ona vrisnu, uhvati se za glavu i onesvesti se, ali pre nego to je izgubila svest ja u magnovenju ugledah fantastian prizor. Video sam kao se d o n a Soledad stropotala s kreveta od siline mog udarca, i kako je zatim pritrala zidu i priljubila se uz njega kao uplaeno dete. Sledee to sam osetio bilo je da veoma teko diem.Vrat me boleo. Grlo mi se toliko osuilo da nisam mogao da gutam. Bilo je potrebno da proe dosta vre mena dok sam smogao snage da ustanem, a onda sam malo bolje zagledao donju Soledad. Leala je na kre vetu bez svesti. Na elu joj je iskoila ogromna crvena voruga. Doneo sam malo vode i njom joj poprskao li ce, kao to je don Huan uvek inio sa mnom. Kad se osvestila, naterao sam je da hoda, i pridravao sam je ispod pazuha. Bila je sva u znoju. Stavljao sam joj hla dne obloge na elo. Povraala je pa sam bio gotovo sa svim siguran da je imala potres mozga. Drhtala je. Po kuao sam da je pokrijem haljinama i ebetom da se zagreje, ali ona sve zbaci sa sebe i okrete lice prema vetru. Zamolila me da je ostavim samu i dodala da e, ako vetar promeni pravac, to biti znak da e se ona oporaviti. Zadrala je moju ruku malo u svojoj, kao da se rukujemo, i rekla da nas je sudbina bacila jedno pro tiv drugog.

Mislim da je veeras jedno od nas dvoje trebalo da umre, ree. Ne budite ludi. Va kraj je jo daleko, odgovo rili a tako sam i mislio. Ne znam zato, ali bio sam uveren da je ona sad dobro. Iziao sam iz kue, uzeo sa zemlje jedan tap, i uputio se svojim kolima. Pas zarea. Jo je bio sklupan na seditu. Naredih mu da izie i on me smesta po slua pa iskoi napolje. Sad je bio nekako drukiji. Vi deo sam ga kako onako ogroman tri u polumraku. Vratio se iza svoje ograde. Bio sam slobodan. Seo sam u kola da malo raz mislim. Ne, nisam slobodan. Neto me vuklo da se vra tim u kuu. Tamo sam ostavio neto nedovreno. Vie se nisam plaio d o n e Soledad. U stvari, obuzela me ne obina ravnodunost. Shvatio sam da mi je ona, svesno ili ne, dala neobino vanu lekciju. Pod uasnim pritis kom usled njenog pokuaja da me ubije, ja sam prema njoj postupio na nain koji bi bio nezamisliv pod nor malnim okolnostima. Ona me zamalo nije udavila; ne to me je u onoj njenoj prokletoj sobi nainilo bespo monim, ali ipak sam se izvukao. Nisam mogao da shvatim ta se to zbilo. Moda je bilo posredi ono to je don Huan uvek tvrdio, a to je da svi mi imamo viak potencijala, neto to je tu u nama, a ime se retko slu imo. Ja sam zaista udario d o n u Soledad iz nekog fan tastinog poloaja. Uzeo sam baterijsku lampu iz kola, vratio se u ku u, zapalio sve petrolejke koje sam tu naao i seo u prednju sobu da piem. Rad mi je pomogao da se opustim. Pred zoru se d o n a Soledad doteturala iz svoje so be. Jedva se drala na nogama. Bila je sasvim gola. Pozlilio joj je, i pala je kod vrata. Dao sam joj malo vode i pokuao da je pokrijem ebetom, ali ona je to odbila. Uplaih se da njeno telo ne izgubi svoju toplotu. Promrmljala je da mora biti gola ako od vetra oekuje da je izlei. Napravila je kau od smrvljenog lia, stavila je na elo i tu privrstila vezavi turban oko glave. Uvila se u ebe, prila stolu za kojim sam pisao i sela na-

suprot meni. Oi su joj bile crvene. Izgledala je zaista bolesna. Moram ti neto rei, poe slabim glasom. Nagual mi je naredio da te ekam; morala sam ekati, pa ma kar se to ekanje oteglo i dvadeset godina. Nauio me kako da te primamim i onda ukradem tvoju mo. Znao je da e kad-tad doi da poseti Pablita i Nestora, pa mi je rekao da iskoristim tu priliku, da te opinim i da tek onda uzmem sve to ima. Nagual mi je kazao da e te moja mo dovesti ovamo, pod uslovom da ivim besprekornim ivotom, u vreme kad kod kue ne bude ni kog. Moja mo je to postigla. Doao si danas kad su se svi razili na razne strane. Pomoglo mi je to to sam besprekorno ivela. Preostalo je bilo samo to da otmem tvoju mo i da te onda ubijem. Ali zato bi on eleo da uinite neto tako strano? Zato to mi je potrebna tvoja mo da bih i ja mo gla otputovati. Nagual je to morao tako organizovati. Ti si morao biti taj; ako emo pravo, ja te i ne poznajem. Ti meni nisi nita. Zato onda ne bih uzela neto to mi je preko potrebno od nekoga ko mi nita ne znai? To je od rei do rei rekao i sam Nagual. Zato bi Nagual eleo da mi naudi? Sami ste kaza li da se brinuo za mene. Ono to sam ti noas uinila nije ni u kakvoj vezi s njegovim oseanjima prema tebi ili prema meni. To se tie samo nas dvoje, zato to smo mi oboje deo sa mog Naguala. Ali naroito si ti od njega primio i sauvao neto to ja nemam, a to mi je preko potrebno to je specijalna mo kojom te je obdario. Nagual mi je rekao da je svakom od svoje estoro dece neto poklonio. Do Elihija ne mogu da doem. Ne mogu to uzeti ni od svo jih devojaka, i prema tome ostaje ti da bude moj plen. Moi koju mi je Nagual dao pruila sam priliku da raste i ona je, rastui izmenila moje telo. I ti si razvio svoju mo. elela sam da uzmem od tebe tu mo i zato sam te morala ubiti. Nagual je kazao da e ti, ak ako i ne umre, podlei mojim inima i da e do smrti os tati moj zarobljenik, ako ja to budem elela.

Ali kako bi moja smrt vama koristila? Ne tvoja smrt, ve tvoja mo. Meni je potrebno da me neko pogura, inae u se uasno namuiti na svom putovanju. Nisam dovoljno hrabra. Stara sam pa oklevam i sumnjam. Ako eli da zna istinu, priznau ti da se prava borba vodi izmeu mene i Pablita. On je moj smrtni neprijatelj, a ne ti. Nagual je rekao da bi mi tvoja mo pomogla da lake putujem, i dobijem ono to mi treba. Kako, za ime sveta, Pablito moe da bude va ne prijatelj? Kad me je Nagual izmenio, znao je ta se moe de siti. Pre svega, postavio me je tako da su mi oi okre nute prema severu, tako da sam ja sad neto suprotno tebi i mojim devojkama koji ste isti. Ja idem u drugom pravcu. Pablito, Nestor i Beninjo su s tobom; njihove oi upravljene su na istu stranu kao i tvoje. Svi ete vi zajedno poi prema Jukatanu. Pablito je moj neprijatelj ne zato to su njegove oi upravljene na suprotnu stranu od mojih, nego zato to je on moj sin. To sam ti morala rei, iako ti ne zna o emu ja govorim. Moram ui u drugi svet, tamo gde je Nagual sada. Gde su i Henaro i Elihio. Moram, ak i kad bih radi toga morala ubiti Pablita. ta to govorite, d o n a Soledad? Poludeli ste! Ne, nisam. Za nas iva bia nita nije vanije od ulaska u taj svet. Kaem ti da je to za mene iva istina. Da bih dospela u taj svet, ja ivim onako kako me je Nagual nauio. Kad se ne bih nadala tom svetu, ja ne bih bila nita, ba nita. Bila sam debela stara krava. Sada kad mi nada daje vodia i pravac, ak i ako ne mogu da uzmem tvoju mo, ja u i dalje imati svoj cilj. Spustila je glavu na sto, naslonivi je na ruke. Nje ne rei su me oamutile. Nisam sasvim shvatio to to je rekla, ali gotovo da sam saoseao s njom i razumeo njene razloge, iako je to bilo najudnije od svega to sam od nje uo te noi. Njen cilj je bio cilj ratnika, prema don H u a n o v o m stilu i terminologiji. Meutim, ja ranije nikad nisam uo da je potrebno nekoga ubiti da bi se taj cilj ostvario.

Podigla je glavu i pogledala me kroz poluotvorene kapke. U poetku mi je sve dobro polazilo za rukom, re e. Malo sam se uplaila kad si doao. Godinama sam ekala taj trenutak. Nagual mi je rekao da voli ene. Kazao je da si lak plen za njih, pa sam sve preduzela da stvar svrim po kratkom postupku. Mislila sam da e nasesti. Nagual me nauio kako da te zgrabim u tre nutku kad bude najslabiji. Vodila sam te svojim telom ka tom trenutku, ali ti si posumnjao neto. Bila sam suvie nespretna. Odvela sam te u svoju sobu, kao to me Nagual pouio, da bi te crte s mog poda obavile i na inile bespomonim. Ali ti si prevario moj pod time to si ga zavoleo i to si paljivo motrio njegove crte. On nema nikakvu mo dokle god je tvoj pogled na njego vim crtama. To je znalo i tvoje telo. Onda si uplaio moj pod kad si onako kriknuo. Iznenadni umovi su smrto nosni, a naroito je takav arobnjakov glas. Mo moga poda sagorela je kao plamen. Ja sam to znala ali ti nisi. Hteo si da ode i ja sam morala da te spreim. Na gual mi je pokazao kojim zahvatom ruke treba da te zgrabim. Pokuala sam, ali moja mo je bila slaba. Moj pod je bio uplaen. Tvoje oi su oamutile njegove crte. Niko ih drugi pre tebe nije video. I tako mi nije polo za rukom da te epam za vrat. Izmigoljio si se pre nego to sam stigla da te zadavim. Znala sam tada da mi iz mie, pa sam pokuala i poslednji napad. Posluila sam se onim za to je Nagual rekao da najjae deluje na tebe strahom. Uplaila sam te svojim kricima, i to mi je okrepilo snagu toliko da te mogu pokoriti. Pomislila sam ve da si moj, ali moj glupi pas se uzbudio. On je glup pa me je zbacio s tebe u trenutku kad si ve bez malo bio potpuno u mojoj vlasti. Kad sada o tome raz miljam, ini mi se da moj pas i nije bio tako glup. Moda je primetio tvog dvojnika, nasrnuo na njega, ali je umesto toga mene oborio. Rekli ste da to i nije va pas. Slagala sam. To je bio moj adut. Nagual me nau io da uvek imam neki adut, neki neoekivan trik. Zna la sam, odnekud, da bi mi pas mogao zatrebati. Kad

sam te povela da vidi mog prijatelja, to je zaista bio on; kojot je prijatelj mojih devojaka. elela sam da te moj pas onjui. Kad si otrao u kuu, morala sam da budem gruba prema njemu. Gurnula sam ga u tvoja ko la tako da je morao da urlikne od bola. Suvie je kru pan pa bi teko mogao da se smesti na sedite. Nare dila sam mu tada da te iskida na komade. Da te je moj pas estoko ujeo, znala sam da bi bio bespomoan i da bih te bez po muke dokusurila. Opet si pobegao, ali iz kue nisi mogao otii. Znala sam tada da moram biti strpljiva i saekati mrak. Onda je vetar poeo da duva u drugom pravcu, i ja sam bila sigurna da u uspeti. Nagual mi je rekao kako pouzdano zna da u ti se ja svideti kao ena. Trebalo je samo saekati pravi tre nutak. Nagual je rekao da e se ubiti kada uvidi da sam ti otela mo. Ali, dodao je, ako mi ne poe za ru kom da je ukradem, ili ako se ti ne ubije, ili, opet, ako ne budem elela da ostane iv kao moj zaroblje nik, onda treba da te zadavim svojom trakom za kosu. Pokazao mi je ak i mesto gde treba da bacim tvoj le: to je jedna provalija bez dna, pukotina u planini, neda leko odavde, i tu uvek koze nestaju. Ali Nagual mi nikad nije pomenuo ono to je kod tebe vredno potovanja. Kazala sam ti da je noas jedno od nas dvoje trebalo da umre. Nisam znala da je to trebalo ja da budem. Nagual me naveo da poverujem kako u ja pobediti. Ka ko je surovo od njega to mi nije rekao sve o tebi! Pomislite na mene, d o n a Soledad. Ja nisam znao ak ni toliko koliko vi. To nije isto. Nagual me godinama pripremao za ovo. Znala sam sve do tanina. Ve sam te, tako rei, imala u akama. Nagual mi je ak pokazao i lie koje uvek svee treba da imam pri ruci, da bih te oamutila. Stavila sam ga u lavor, toboe zbog mirisa. Ti nisi ni primetio da sam ja u svoj lavor stavila drugo lie. Naseo si na sve to sam unapred smislila, ali je poto vanja dostojna strana tvoga bia na kraju pobedila. ta hoete da kaete s tim potovanja dostojna strana moga bia?

Mislim na onu koja me je udarila i koja e me no as ubiti, na tvog uasnog dvojnika koji je iziao da me dokusuri. To nikada neu zaboraviti, i ako poivim, u to sumnjam, nikad vie neu biti ono to sam pre bila. Je li liio na mene? To si, naravno, bio ti, ali ne ovakav kakav si sa da. Kad pokuam na to da mislim, hvata me vrtoglavica. Ispriao sam joj kako mi se u magnovenju uinilo da je ona izila iz svog tela kad sam je udario. Hteo sam da je izazovem da mi pria o tome. inilo mi se da se sve to zbilo samo zato da bismo nas dvoje bili prisilje ni da crpemo snagu iz izvora koji su nam inae nepri stupani. Nema sumnje da sam je estoko odalamio; teko sam ozledio njeno telo, a ipak, ja to nisam mogao uiniti. Osetio sam da sam je zviznuo levom pesnicom to je potvrivala i ogromna voruga na njenom e lu, a moji prstni zglobovi nisu pri tom nimalo natekli niti su me ma i najmanje boleli ili titali. Tako silovit udarac mogao bi, inae, ak izazvati i prelom ake. Kad sam joj ispriao kako sam je video gde se pri ljubljuje uza zid, nju je obuzelo silno oajanje. Pitao sam je da li uopte i sluti ta sam ja video da li je osetila kako naputa svoje telo, ili da li je bar videla tu sobu odozgo. Sad znam da mi je sueno da umrem, rekla je. Retko ko moe da preivi dodir sa dvojnikom. Ako je moja dua ve otila, ja to neu preiveti. Slabiu sve vie dok ne umrem. U njenim oima video sam luaki sjaj. Ustala je i inilo se da e me udariti, ali onda se opet teko spu stila na sedite. Ti si uzeo moju duu, ree. Sad je ona sigurno u tvojoj torbici. Ali zato si mi to morao rei? Kleo sam joj se da nisam eleo da je povredim, i da je sve to sam uinio bila ista samoodbrana i da joj stoga nita ne zameram. Ako moja dua nije u tvojoj torbici, onda je jo gore, rekla je. Sigurno sad besciljno luta ovuda, to znai da mi se vie nikada nee vratiti.

inilo se kao da je iz donje Soledad sva snaga is tekla. Glas joj je sada bio slabiji. Rekao sam joj da le gne u krevet, ali ona nije htela da ode od stola. Nagual mi je kazao ako moj pokuaj nikako ne us pe, onda treba da ti predam njegovu poruku, nastavi. Rekao je da je jo davno zamenio tvoje telo. Ti si sad on glavom. ta je hteo tim da kae? On je vetac. Uao je u tvoje telo i zamenio nje govu svetlost. Sad ti sija kao sam Nagual. Vie nisi sin svoga oca. Sad si ti Nagual glavom. Donja Soledad ustade. Bila je oamuena. Uini mi se da eli neto da kae, ali to nije mogla da izgovori. Pola je u svoju sobu. Pomogao sam joj da doe do vrata, ali nije elela da ja uem. Zbacila je ebe u koje se bila umotala i legla na krevet. Upitala me sasvim ti him glasom da li bih otiao na oblinje brdo da s nje ga vidim dolazi li vetar. Dodala je sasvim nemarmo da bi trebalo da povedem i psa. Neto mi je bilo sumnji vo u toj njenoj molbi. Rekoh joj da u se popeti na krov i odatle to videti. Okrenula mi je lea i kazala da je najmanje to mogu da uinim za nju to da odvedem psa na brdo da bi on primamio vetar. Poela je mnogo da me nervira. ovek se veoma nelagodno oseao u nje noj mranoj sobi. Otiao sam u kuhinju, uzeo dva fe njera i doneo ih u sobu. im je ugledala svetlost, do nja Soledad je histerino vrisnula. I ja sam kriknuo, ali iz drugih razloga. Kad se soba osvetlila, ugledao sam pod koji se kao ahura obavio oko njenog kreveta. To sam video samo u magnovenju tako da bih se ve sledeeg trenutka mogao zakleti da je senka zatitne mre e od ica na fenjeru stvorila taj jezivi prizor. Razbesneo sam se zbog tog privienja i stao da drmusam nje na ramena. Plakala je kao dete i obeala da nee vie nita slino pokuavati. Spustio sam fenjere na njenu komodu i ona je smesta zaspala. Tokom sledeeg prepodneva vetar je promenio pra vac. Osetio sam kako snano duva kroz prozor okrenut severu. Oko podne je donja Soledad opet izila iz kue.

Izgledala je pomalo nesigurna na nogama. Oi joj vie nisu bile crvene, a i otok na elu joj je bio gotovo sas vim splasnuo, tako da se jedva mogao videti. Smatrao sam da je vreme da odem. Rekao sam joj da mi don Huanova poruka, onakva kakvu sam zapisao po njenom kazivanju, nita ne razjanjava. Ti nisi vie sin svoga oca. Sada si ti Nagual gla vom, odvrati ona. Sa mnom neto zaista nije bilo kako treba. Samo pre nekoliko sati bio sam bespomoan i d o n a Soledad je stvarno pokuala da me ubije, a sada, dok mi ona to govori, potpuno sam zaboravio uas koji me onda obuzeo. A ipak, postoji i drugi deo mene koji je kadar da danima razmilja o besmislenim sukobima s ljudi ma koji nastaju bilo zbog moje linosti ili zbog mog rada. inilo ml se da je taj deo mene onaj pravi ja, onaj koji poznajem otkad znam za sebe. Meutim, onaj ja koji se te noi poigrao sa smru, pa to onda zabora vio, nije bio stvaran. To sam bio ja, a ipak nisam ja. S obzirom na takav nesklad, don Huanova tvrdnja mi se inila manje fantastina, mada je i dalje ostala ne prihvatljiva. D o n a Soledad je izgledala rasejana. Spokojno se smeila. Ah, evo ih! ree iznenada. Srea za mene. Moje devojke su ovde. Sad e se one starati o meni. inilo se kao da joj sad vie nije tako dobro. Iz gledala je snana kao i pre, ali njeno ponaanje je bilo smueno. Obuzimao me sve vei strah. Nisam znao da li treba tu da je ostavim, ili da je odvedem u bolnicu u gradu udaljenom nekoliko stotina milja. Ona odjednom iskoi kao malo dete, istra iz kue pa produi prema drumu. Njen pas je trao za njom. Ja urno uskoih u kola da bih je sustigao. Morao sam stazom da vozim unazad, jer kod kue nisam imao gde da okrenem kola. Kad sam se pribliio drumu, kroz za dnji prozor sam video da su oko d o n e Soledad sad bile etiri mlade ene.

2. SESTRICE

D o n a Soledad je, inilo mi se, objanjavala neto e nama koje su je okruavale. Dramatino je gestiku lirala, a zatim se rukama uhvatila za glavu. Bilo je oi to da im pria o meni. Vozio sam kola prilaznim putem do mesta na kome sam se pre bio parkirao. Nameravao sam tu da ih saekam. Dvoumio sam se da li da osta nem u kolima ili da nemarno sedim na levom braniku. Odluio sam ipak da stojim kod vrata svojih kola, spre man da uskoim u njih i pobegnem ako se opet desi neto slino onome od prole noi. Bio sam veoma umoran. Nisam ni oka sklopio vi e od dvadeset etiri asa. Naumio sam da tim mladim enama otkrijem to je mogue vie o tome ta mi se desilo sa d o n o m Soledad, tako da bi one mogle da preduzmu ta treba da joj pomognu, a ja bih onda oti ao. Njihovim prisustvom sve se izmenilo. inilo se da je sve odjednom nabijeno novom snagom i energijom. Osetio sam tu pramenu im sam ih video oko d o n e Soledad. To to mi je d o n a Soledad otkrila da su one don Huanove uenice nainilo ih je tako neodoljivo privla nim da sam jedva ekao da se sretnem s njima. Pitao sam se da li lie na d o n u Soledad. Ona je kazala da su one kao ja i da mi one i ja idemo u istom prav cu. To bi se lako moglo tumaiti u povoljnom smislu. eleo sam da u to verujem vie no u bilo ta drugo.

Don Huan ih je nazivao sestricama, las hermanitas, to je bio veoma prikladan naziv bar za dve meu nji ma koje sam poznavao, za Lidiju i Rosu, dve siune, ljupke mlade ene nalik na male vile. Kad sam ih prvi put video, verovao sam da imaju tek koju godinu pre ko dvadesete, mada ni Pablito ni Nestor nikada nisu hteli da govore o njihovim godinama. Druge dve, Hosefinu i Elenu, nisam uopte poznavao. uo sam, dodue, ponekad njihova imena koja su ljudi uvek pominjali u vezi s neim nepovoljnim. Na osnovu uzgrednih don Huanovih primedaba zakljuio sam da su nekako na strane: jedna od njih bila je luda a druga debela, i zato su bile izdvojene od ostalog sveta. Jednom kad sam se s don Huanom vraao njegovoj kui, natrapao sam na Hosefinu. On me upoznao s njom, ali ona je pokrila lice i pobegla pre nego to sam stigao da je pozdravim. Dru gom prilikom sam zatekao Elenu kako pere rublje. Bi la je ogromna. Pomislio sam da je tu zacelo posredi neki poremeaj u luenju lezda. Pozdravio sam je, ali ona ni glave nije okrenula tako da joj lice nisam ni video. Posle razgovora u kome im je d o n a Soledad ispri ala ta se zbilo zaeleo sam da i ja porazgovaram s ta janstvenim sestricama, mada sam ih se istovremeno i plaio. Pogledao sam toboe nemarno niz prilazni put sku pljajui hrabrost za susret sa svim tim enama. Niko se nije pribliavao kui, iako su samo minut pre toga bile jedva tridesetak koraka udaljene od nje. Popeo sam se na krov kola da vidim, ali niko, pa ak ni pas, nije dolazio drumom. Uhvatila me panika. Skliznuo sam s kola i upravo hteo da uskoim u njih i odem, kad zauh gde neko kae: Hej, vidi ko je doao. Hitro se okrenuh i naoh se licem u lice s dve devojke koje su tog asa izile iz kue. Zakljuio sam da su me sve one pretekle i da su ule u kuu na zadnja vrata. Odahnuh sa olakanjem. Prioe mi dve devojke. Morao sam sam sebi pri znati da ih nikada ranije nisam primetio. Bile su lepe, tamnopute i veoma vitke, ali ne i mrave. Bile su ode-

vene u obine suknje, bluze od plave pamune tkanine, a na nogama su imale ravne, mrke cipele s mekim do novima. Nisu nosile arape pa se videlo da su njihove noge lepe i miiave. Bile su onieg rasta i inilo se da su to osobe sa izuzetno naglaenom fizikom stranom bia; kretale su se veoma smelo. Jedna od njih je bila Lidija, a druga Rosa. Pozdravio sam ih, a one mi obe istovremeno prua e ruke da se rukujemo. Stale su levo i desno od mene. Izgledale su zdravo i snano. Zamolio sam ih da mi po mognu da iznesem pakete iz prtljanika. Dok smo ih nosili u kuu, ja zauh potmulo reanje; bilo je tako duboko po tonu, i tako blizu da je pre liilo na rika nje lava nego na psee reanje. ta je to bilo? upitao sam Lidiju. Zar ne znate? odvrati mi ona s nevericom. To mora da je bio pas, ree Rosa kad su utrale u kuu, bukvalno vukui i mene. Spustili smo pakete na sto i seli na dve klupe. Obe su devojke sedele naspram mene. Rekao sam im da je donja Soledad veoma bolesna i da sam upravo hteo da je odvedem u bolnicu, jer nisam znao ta bih drugo mo gao uiniti da joj pomognem. Dok sam jo govorio, uvideo sam da se kreem po opasnom terenu. Nisam nikako mogao znati koliko da leko smem da idem u otkrivanju istine o pravom raz logu mog sukoba sa donjom Soledad. Poeo sam da mo trim ne bih li to nekako doznao. Ako ih budem palji vo posmatrao, mislio sam, njihovi glasova ili izraz nji hovog lica otkrie mi koliko one znaju. Posumnjao sam ak da treba bilo ta da im kaem. U tom nastojanju da mislim ta treba da inim a da pri tom ne pogreim stigao sam dotle da sam poeo da trabunjam gluposti. Lidija me prekide u rei. Kazala mi je suvo da nije potrebno da brinem o zdravlju d o n e Soledad, jer su one ve preduzele ta treba da joj pomognu. To me na gnalo da je upitam da li zna ta je donji Soledad. Ti si uzeo njenu duu, ree ona optuujui me. Reagovao sam odmah time to sam se branio. Po eo sam ustro da govorim, ali na kraju sam video da

dajem protivrene izjave. One su netremice zurile u me ne. Govorio sam besmislice. Pokuao sam opet da ka em isto to samo malo drukije. Bio sam toliko umo ran da sam jedva mogao da sredim misli. Najzad sam digao ruke od toga. Gde su Pablito i Nestor? upitah posle due pauze. Doi e uskoro, odbrusi mi Lidija. Jeste li vi bile s njima? pitao sam. Ne! uzviknu, pa se zagleda u mene. Mi nikada ne idemo zajedno, objasni Rosa. Ti mangupi su drukiji od nas. Lidija zapovedniki udari nogom o zemlju da je uutka. inilo se da je ona ta koja zapoveda. Kad sam video taj njen pokret nogom, setio sam se jednog veo ma neobinog vida mog odnosa s don Huanom. Tokom naih bezbrojnih etnji nauio me je, sasvim neprimetno, da razumem sistem tajnog optenja pomou nekih tano odreenih pokreta nogom koji su, u stvari, bili ifre. Gledao sam kako Lidija Rosi daje znak koji zna i uasno, i daje se kad je neto to vidi taj koji saoptava neprijatno ili opasno. U ovom sluaju to sam bio ja. Nasmejao sam se. Setio sam se da mi je don Huan dao taj znak prilikom mog prvog susreta s don Henarom. inio sam se kao da nita ne primeujem da bih vi deo umem li da deifrujem sve njihove znake. Rosa znakom ree da eli da me zgazi, ali joj Li dija zapovedi da to ne ini. Po onome to je don Huan govorio, Lidija je bila veoma darovita. Po njegovom miljenju, bila je osetljivija i hitrija od Pablita, Nestora i mene. Nikad mi nije polo za rukom da se s njom sprijateljim. Drala se na odstojanju i delovala odbojno. Imala je ogromne, crne, nemirne oi koje te nikad nisu pravo gledale, visoke ja godice i lepo isklesan nos, mada je bio pomalo pljosnat i irok u svom gornjem delu. Seam se da je imala crvene, krmeljive oi i da su je svi zbog toga zadirki vali. Crvenilo se vremenom povuklo, ali ona je i dalje trljala oi i mnogo treptala. U ono vreme kad sam se druio s don Huanom i don Henarom, Lidiju sam naj-

ee viao, ali mi i pored toga nismo jedno drugom rekli vie od pet-est rei. Pablito je smatrao da je ona veoma opasna, a meni se uvek inilo da je vrlo stidljiva. Rosa je, meutim, bila veoma buna. Mislio sam da je ona najmlaa. Njene oi su bile otvorene i sjajne. Nikad nije bila lukava, ali je zato bila namor. S Ro som sam razgovarao vie nego s bilo kim drugim. Bila je simpatina, veoma smela i smena. Gde su ostali? upitah Rosu. Zar nee izii iz kue? Doi e uskoro, odgovori Lidija. Po izrazu njihovih lica video sam da mi nisu pri jateljski naklonjene. Sudei po porukama koje su izmenjivale nogama, bile su opasne kao i d o n a Soledad, a ipak, dok sam tu sedeo i gledao ih, pomislih kako su raskono lepe. Veoma sam se zagrejao za njih. U stva ri, to su me one due gledale u oi, to sam ja bio sve zagrejaniji za njih. U jednom trenutku obuze me prava strast. Bile su tako zavodljive da bih mogao satima tu sedeti i gledati ih, ali me jedna misao otrezni i nagna da ustanem. Neu opet sve da zabrljam kao prole noi. Smatrajui da je istina najbolja odbrana, naumio sam da im otvorim svoje karte. Rekoh im odluno da je don Huan smislio da me na neki nain isproba tim to u se ja posluiti d o n o m Soledad, ili obrnuto. Po svoj prilici je i njih ukljuio u tu zamku pa emo se kao protivnici nai u suprotnim taborima, a ishod nae bor be moe naneti povrede bilo jednoj bilo drugoj strani. Pozivao sam se na njihova oseanja kao ratnika. Ako su prave naslednice don Huanove, onda se moraju besprekorno ponaati prema meni, moraju mi otkriti ta su naumile, i ne smeju se vladati kao obini, gramzivi ljudi. Okrenuo sam se Rosi i upitao je zato je elela da me zgazi. Za trenutak se zbunila, a onda se naljutila. Oi joj sinue od besa, a njena mala usta se zgrie. Lidija mi sasvim pribrano ree da nema razloga da ih se plaim, i da je Rosa ljuta na mene zato to sam ozledio d o n u Soledad. To to ona osea u stvari je i sto lina njena reakcija.

Ja tada rekoh da je vreme da poem. Ustadoh. Li dija naini pokret kao da eli da me zadri. Izgledala je uplaena, ili veoma zabrinuta. Poela je da negodu je, ali u tom trenutku mi neka buka pred vratima od vue panju. Obe devojke se u skoku stvorie pored mene. Neto teko se navalilo na vrata ili ih je guralo. Tek tada primetih da su ih devojke dobro zabravile gvo zdenom rezom. Smuilo mi se. Sad e se opet sve po noviti, a meni je svega toga ve preko glave. Devojke se zgledae, pogledae u mene, pa se opet zgledae. uo sam kako neka velika ivotinja pred kuom cvi li i breke. To je mogao biti onaj pas. U tom trenutku obnevideo sam od iznurenosti. Potrao sam prema vra tima, povukao gvozdenu rezu i hteo da ih otvorim. Li dija se bacila na vrata pa ih je opet zatvorila. Nagual je bio u pravu, ree zadihano. Ti samo misli, misli. Gluplji si nego to sam mislila. Ona me odvue opet do stola. Presliavao sam se u sebi koji bi nain bio najbolji da im jednom zasvagda kaem da mi je dosta svega toga. Rosa je sedela do mene, dodirujui me; oseao sam kako se njena noga nervozno ee o moju. Lidija je stajala nasuprot meni i netremice me gledala. inilo se da njene arke crne oi govore neto to ja nisam mogao da razumem. Poeh da govorim, ali nisam zavrio. Odjednom, iz dubine svog bia, postadoh svestan neega. Moje telo osealo je da se pred kuom nalazi neka zelenkasta svetlost koja je zraila poput fluorescentne. Nita nisam ni uo ni video. Bio sam prosto svestan te svetlosti kao da me iznenada hvata san pa se moje misli pretvaraju u slike koje prekrivaju svet svakodnevnog ivota. Svetlost se kretala velikom brzinom. Mogao sam je videti svojim stomakom. Sledio sam je, ili, bolje rei, usmerio sam svoju panju na nju u trenutku kad se ona kre tala. Od te usredsreenosti moje panje na svetlost od jednom mi je u glavi sve bilo neobino jasno. Shvatio sam tada da je pogreno i veoma opasno ako se ovek u toj kui, u prisustvu tih osoba, ponaa kao naivan, sluajno prisutan graanin.

Zar se ne plai? upita Rosa upirui prstom u vrata. Njen glas prekide moju koncentraciju. Priznao sam da se plaim toga to je napolju, pa ma ta to bilo, i to toliko da bih mogao umreti od stra ha. eleo sam da kaem jo neto, ali u tom asu me odjednom obuze gnev i ja poeleh da vidim donju Soledad i da s njom razgovaram. Nisam joj verovao. Oti ao sam pravo u njenu sobu. Nije bila tamo. Poeo sam da je dozivam, izvikujui njeno ime na sav glas. U ku i je bila jo jedina soba. Gurnuh vrata pa utrah u nju. Tu nije bilo nikoga. Srdba je u meni rasla isto koliko i strah. Otiao sam do zadnjeg ulaza pa oko kue obiao do prednjeg. ak ni pas nije bio na vidiku. Besno sam uda rao na prednja vrata. Lidija ih otvori i ja uoh. Viknuh na nju pitajui gde su ostali. Ona obori pogled i nita ne odgovori. Bila je blizu vrata, ali ja nisam hteo da je pustim da izie. Ona se ubrzo udalji pa ode u drugu sobu. Sedoh opet za sto. Rosa se nije ni pomakla, kao da se zaledila na tom mestu. Mi smo isti, ree ona odjednom. Nagual nam je to rekao. Kai mi onda ta se to unja oko kue? upitah. Saveznik, odgovori ona. Gde je on sada? Jo je ovde. Nee da ode. im oseti da si slab, smodie te. Ali mi nismo ti koji ti moemo bilo ta rei. Ko mi, onda, to moe kazati? La Gorda! uzviknu Rosa, razrogaivi oi to je vie mogla. Samo ona. Ta sve zna. Rosa me upita sme li da zatvori vrata, da bismo bili bezbedniji, pa se polako priblii, i, ne ekajui moj odgovor, zalupi ih. Nema nam druge do da ekamo da se svi ovde skupe, ree ona. Lidija se vratila u sobu nosei jedan paket, neki predmet uvijen u tamnozelenu tkaninu. Izgledala je veo-

ma oputena. Primetio sam da je kod nje u punoj mari razvijena sposobnost da drugima nametne svoju volju. Tako joj je i sad nekako polo za rukom da svoje ras poloenje prenese na Rosu i na mene. Zna li ta je ovo? upita me. Nisam imao pojma ta bi to moglo biti. Ona poe to da odmotava, veoma paljivo, bez urbe. Onda zastade da me pogleda. inilo se da okleva. Nasmeila se kao da joj je neprijatno da mi pokae to to se nalazi u tom zaveljaju. Ovaj paket je Nagual ostavio za tebe, promrmlja, ali mislim da je bolje da saekamo la Gordu. Navaljivao sam da to otvorim. Ona me dumanski pogleda pa odnese paket iz sobe ne rekavi vie ni rei. Uivao sam u Lidijinoj igri. Izvela je neto sasvim u skladu s don Huanovim uenjem. Pokazala mi je kako se najbolje moe iskoristiti jedna obina situacija. Time to mi je donela paket i inila se kao da e ga otvoriti, poto mi je saoptila da ga je don Huan ostavio za mene, stvorila je gotovo nepodnoljivu tajnu. Znala je da moram ostati ako elim da doznam ta je u tom pa ketu. Padalo mi je na um mnogo tota to bi moglo biti u tom zaveljaju. Moda je to ona lula kojom se don Huan sluio kad je baratao psihotropskim peur kama. Nagovestio je jednom prilikom da e tu lulu predati meni na uvanje. A moda je to njegov no, kona kesa, ili ak oni predmeti obdareni moi koji ma se sluio za magiju. Ali to je, isto tako, mogla biti obina podvala s Lidijine strane; don Huan je bio suvi e mudar, suvie apstraktan da bi mi bilo ta ostavio u naslee. Rekoh Rosi da me noge vie ne dre i da sam klo nuo od gladi. Naumio sam da se kolima odvezem u grad, i tamo odmorim jedno dva dana, pa da se onda vratim da bih se video s Pablitom i Nestorom. Rekoh joj da bih se tada, moda, mogao upoznati i sa one druge dve devojke. Lidija se vrati, i Rosa joj ree za moju nameru da odem.

Nagual nam je naredio da te sluimo kao da si ti glavom on, ree Lidija. Svi smo mi Nagual ali ti si to jo vie, i to iz nekog razloga koji niko ne shvata. Obe su govorile uglas i na razne naine me uveravale i jamile da niko nee pokuavati protiv mene ni ta poput onoga to je inila d o n a Soledad. Obadve su me tako poteno gledale da sam se umirio. Poverovao sam im. Mora ostati ovde dok se la Gorda ne vrati, ree Lidija. Nagual je kazao da treba da spava u njegovom krevetu, dodade Rosa. Hodao sam gore-dole po sobi u tekoj nedoumici. S jedne strane, eleo sam da ostanem i da se odmorim; u njihovom prisustvu oseao sam se fiziki lako, prijat no, a tako mi nije bilo prethodnog dana s donjom So ledad. S druge strane, moja razumna strana nije se nimalo opustila; tu sam bio isto onako uplaen kao i ranije. Na momente me hvatalo bezumno oajanje, i ta da sam preduzimao smele akcije, ali im bi prvi trenu tak takve aktivnosti proao, oseao sam da sam ranjiv isto kao i pre toga. Upustio sam se u neke duboke analize samog sebe dok sam besomuno partao gore-dole po sobi. One dve devojke su bile mirne i zabrinuto su me posmatrale. Onda je zagonetka odjednom bila reena; shvatio sam da se neto u meni samo inilo da je zaplaeno. Bio sam navikao da tako reagujem u don Huanovom prisustvu. Tokom svih onih godina mog druenja s njim uvek sam se mnogo oslanjao na njega da nae naina da me oslobodi straha. Zavisnost od njega pruala mi je utehu i oseanje sigurnosti, ali to sad vie nije bilo tako. Don Huana vie nema. Njegovi uenici nisu imali njegovo strpljenje, njegovu mudrost, niti pak njegov autoritet. Veoma je glupo ako od njih traim utehu. Devojke me odvedoe u drugu sobu. Prozor je gle dao na jugoistok, a tako je bio okrenut i krevet koji je u stvari bio debela slamljaa, slina madracu. Ko mad agave dug dve stope izdeljan je tako da je njeno porozno tkivo sluilo kao jastuk ili podmeta pod vrat.

Srednji deo bio je blago udubljen. Povrina tog jastu ka bila je veoma glatka; izgledala je ak kao da je ru kom uglaana. Isprobao sam krevet i jastuk i osetio sam da mi je tu neobino udobno. Leei tako na don Huanovom krevetu, oseao sam se bezbedan i zadovo ljan. udesan mir prostrujao je mojim telom. Slino sam se oseao jo jednom, ranije, kad mi je don Huan nainio leaj na vrh jednog brda u pustinji u severnom Meksiku. Zaspao sam. Probudio sam se u predveerje. Lidija i Rosa su bezmalo leale na meni i vrsto spavale. Ostao sam ne pomian asak-dva, a onda se obe probudie u isti mah. Lidija zevnu pa ree da su morale da spavaju do mene da bi me zatitile i omoguile mi da se odmo rim. Bio sam gladan. Lidija je poslala Rosu u kuhinju da nam spremi neto za veeru, a ona je za to vreme upalila sve fenjere po kui. Kad je veera bila gotova, seli smo za sto. inilo mi se da ih poznajem od kada znam za sebe, ili da sam oduvek bio s njima. Jeli smo utke. Dok je Rosa raspremala sto, pitao sam Lidiju da li svi oni spavaju u Nagualovom krevetu, jer je to, osim postelje d o n e Soledad, bio jo jedini krevet u kui. Lidija mi odgovori obinim tonom da su se one pre vie godina iselile iz te kue i da su prele u svoju kuicu, tu u blizini, i da se Pablito iselio i pre ao da stanuje sa Nestorom i Beninjom kad su one otile. Ali ta je to s vama bilo? Mislio sam da ivite svi zajedno, rekoh. Ne vie, odgovori Lidija. Otkako je Nagual otiao, svako od nas ima svoju dunost. Nagual nas je sastavio, i Nagual nas je rastavio. A gde je Nagual sada? upitah to sam mogao nemarnijim tonom Pogledae me obe, a onda se zgledae. Ah, ne znamo, ree Lidija. On je otiao za jedno s Henarom. Izgledalo je da ona govori istinu ali ja opet na valili da mi kau ta znaju.

Mi zaista ne znamo nita, odbrusi mi Lidija, oigledno razdraena mojim pitanjem. Otili su u drugi kraj. To mora pitati la Gordu. Ona ima neto da ti kae. Znala je jue da si doao i nas dve smo svu no morale da urimo da bismo stigle ovamo. Plaile smo se da ne umre. Nagual nam je rekao da si ti jedini kome treba da pomognemo i verujemo. Rekao je da si ti on glavom. Ona pokri lice rukama i zakikota se, pa dodade kao da joj je to tog asa palo na um: Samo, teko je u to poverovati. Mi te ne poznajemo, ree Rosa. U tome je nevolja. U tome se nas sve etiri slaemo. Plaile smo se da si ve mrtav, a kad smo te ugledale, naljutile smo se na tebe to nisi mrtav. Soledad nam je kao majka, a moda i vie od toga. Zgledae se zavereniki. Odmah sam protumaio da to nagovetava opasnost. Njih dve mi ne spremaju nita dobro. Lidija je primetila to moje iznenadno nepoverenje koje je moralo biti ispisano na celom mom licu. Na to je reagovala uveravajui me da one ele da mi pomognu. Nisam zaista imao nikakvog razloga da sumnjam u njihovu iskrenost. Da su elele da mi naude, mogle su to uiniti dok sam spavao. inilo se da ona tako ozbiljno govori da mi je bilo neprijatno. Odluio sam da razdelim darove koje sam im doneo. Rekao sam da se u tim paketima nalaze beznaajne sitnice pa neka same izaberu ta im se dopada. Lidija ree da bi one vie volele kad bih ja svakoj od njih dao poklon po svom izboru. Do dala je veoma utivo da bi mi bile zahvalne ako bih, osim toga, izleio i Soledad. ta mislite, ta bi trebalo da uinim da bih je izleio? upitah posle due pauze. Poslui se svojim dvojnikom, odgovori ona sas vim ozbiljno. Ispriah im potanko kako me d o n a Soledad za malo nije ubila i kako sam ostao iv samo zahvalju jui neemu to sam imao u sebi, a to nije bilo ni vetina ni znanje. Po mome miljenju, to neto ne-

odreeno to je nju udarilo bilo je stvarno, ali van moga domaaja. D o n i Soledad mogu pomoi isto koliko i otii na mesec. Sluale su me pomno, i utale, ali su bile uzne mirene. Gde je sad d o n a Soledad? uptah Lidiju. Ona je sa la Gordom, odgovori ona snudeno. La Gorda ju je odvela i pokuava da je izlei, ali mi doista ne znamo gde su njih dve. To je istina. A gde je Hosefina? Otila je da dovede svedoka. Samo on moe izleiti Soledad. Rosa misli da ti zna vie svedoka, ali poto se ljuti na Soledad, eli da ona umre. Mi ti to ne zameramo. Uveravao sam ih da se ne ljutim na nju, i da nipoto ne elim da ona umre. Onda je izlei! ciknu Rosa ljutito. Svedok nam je rekao da ti uvek zna ta treba initi, a svedok se zacelo ne vara. A ko je, do avola, taj svedok? Nestor je svedok, odvrati Lidija glasom po ko me bi se reklo da joj je teko da izgovori njegovo ime. Ti to zna. Mora znati. Setio sam se da je prilikom naeg poslednjeg susreta don Henaro Nestora nazivao svedokom. Tada sam mislio da se to don Henaro ali, ili da tako go vori prosto zato da bi ublaio silnu napetost i tugu kojima su bili ispunjeni ti nai poslednji zajedniki trenuci. Nije to bila ala, ree Lidija odluno. Henaro i Nagual ili su drugim putem sa svedokom. Vodili su ga svukuda sa sobom. Kad kaem svukuda, to zaista i znai svukuda. Svedok je bio svedok svega to je trebalo videti. Izmeu nas se oigledno ispreio veliki nespora zum. Muio sam se da im objasnim kako sam ja za njih stranac. Don Huan me drao podalje od svih, ukljuujui Pablita i Nestora. Osim pozdrava koje smo tokom godina izmenjali pri sastanku i rastanku, mi

nikada nismo razgovarali. Poznavao sam ih uglavnom po onome kako mi ih je don Huan opisivao. Iako sam se jednom prilikom upoznao sa Hosefinom, nisam se mogao setiti njenog izgleda, a sve to sam od la Gorde video bila je njena ogromna zadnjica. Rekao sam im da do prethodnog dana nisam znao ak ni to da su njih etiri bile don Huanove uenice, kao ni to da je Beninjo bio lan njihove grupe. Njih dve se stidljivo zgledae. Rosa zausti da ne to kae, ali joj Lidija udarcem noge zapovedi da uti. Pomislih kako posle tog mog drugog i iskrenog obja njenja ne bi trebalo da daju tajne poruke jedna dru goj. ivci su mi bili tako napeti da su njihovi skri veni pokreti nogu bili dovoljni da me razbesne. Razvikao sam se na njih na sav glas i treskao desnicom po stolu. Rosa ustade neverovatno brzo, a moje telo, valjda u odgovor na njen nagli pokret, odskoi korak unazad, samo od sebe, bez uea mog razuma, i to u pravi as da za dlaku izbegnem udarac jedne to ljage ili nekog drugog slinog tekog predmeta kojim je Rosa zamahnula drei ga u levoj ruci. To je gro moglasno tresnulo o sto. uo sam opet onaj isti, udni i tajanstveni um koji sam uo i prethodne noi kad me je d o n a Soledad davila neki suv zvuk kao da se lomi neka cev tano iza mog dunika, na dnu mog vrata. Oi mi iskoie iz duplji, a moja leva ruka se kao munja spusti na Rosin tap i slomi ga. Video sam sav taj prizor kao da ga gledam na filmu. Rosa vrisnu i ja tada shvatih da sam se svom svo jom teinom nagnuo napred i da sam je pesnicom svoje leve ruke udario po nadlanici. Bio sam zgranut. To to se sa mnom dogaalo, nije bilo stvarno. To je bio komar. Rosa je vritala i dalje. Lidija ju je odvela u don Huanovu sobu. uo sam je kako jo nekoliko trenutaka kuka od bola, a onda je uutala. Seo sam za sto. Misli su mi bile nepovezane i nesreene. Sad sam postao sasvim svestan onog udnog uma u dnu mog vrata. Don Huan je rekao da je to um koji nastaje u trenutku kad ovek menja brzinu. Se-

ao sam se nejasno da sam to osetio i kad sam bio s njim. Iako sam ga primetio i prethodne noi, nisam sam sebi hteo da priznam da ga ujem sve dok mi se to nije dogodilo s Rosom. Tada sam shvatio da sam usled tog uma osetio neku naroitu toplinu u nepcima i uima. Silina i suvoa tog uma izazvale su u meni asocijaciju na zvonjenje velikog naprslog zvona. Lidija se vratila posle nekog vremena. Izgledala je mirnija i pribranija. ak se i osmehivala. Zamolio sam je da mi pomogne da odgonetnem tu zagonetku i da mi kae ta se dogodilo. Posle dueg oklevanja rekla mi je da se Rosa, posle moje vike i treskanja rukom po stolu, uzrujala i nervirala i da je, verujui da u ih ja ozlediti, pokuala da me udari rukom iz sna. Izbegao sam njen udarac i udario sam je po nadlanici isto onako kao to sam udario i donju Soledad. Lidija ree da e Rosina ruka ostati sakata osim ako ja ne smislim nain na koji u joj pomoi. Tada Rosa doe u sobu. Ruka joj je bila u povesku. Gledala me je. Oi su joj bile kao u deteta. Moja oseanja bila su strahovito uzburkana. Jedan deo mene oseao se runo i inilo mi se da sam kriv. Meutim, drugi deo mene bio je i dalje sasvim spo kojan. Da toga nije bilo, ja ne bih preiveo napad d o n e Soledad ni Rosin smrtonosni udarac. Posle due pauze rekao sam im da je bilo glupo to su me njihovi znaci koje su jedna drugoj davale nogama toliko naljutili, ali da se moja vika i treskanje rukom po stolu ne mogu uporediti sa onim to je Rosa uinila. S obzirom na to da ja nisam bio upoznat s njihovim postupcima, ona mi je mogla odsei ruku onim udarcem. Veoma strogim tonom zatraio sam da mi pokae svoju ruku. Skinula je, preko volje zavoj s nje. Bila je crvena i nateena. Sad vie nisam nimalo sumnjao u to da su ove ene sprovodile nekakav ispit test koji je Don Huan pripremio za mene. Od trenutka kad sam se s njima suoio, ja sam bio baen u jednu oblast do koje se nije moglo stii, i koja se nije

mogla prihvatiti u svetlosti razuma. On je vie puta rekao da moja racionalnost obuhvata samo deli ono ga to je nazivao totalnou linosti. Podstaknuto ne poznatom ali dosta realnom opasnou da budem fi ziki uniten, moje se telo moralo posluiti svojim skrivenim sredstvima ili umreti. inilo mi se da je stvar u tome da iskreno prihvatim mogunost da takva sredstva zaista postoje i da se do njih moe dopreti. Godine obuke bile sa samo stepenice da bi se to moglo prihvatiti. Veran svom stavu po kome nema kompromisa, don Huan je za mene eleo pot punu pobedu ili potpun poraz. Ako me obuka kojoj sam bio podvrgnut ne dovede u kontakt s mojim skrivenim izvorima snage, to e se u ovom testu po kazati, i ja u tom sluaju neu moi gotovo nita da uinim. Don Huan je rekao doni Soledad da bih tada ja sam sebe ubio. Poto je tako neobino dobro poznavao ljudsku prirodu, bio je, verovatno, u pravu. Bilo je vreme da promenim taktiku. Lidija je rekla da bih mogao pomoi Rosi i doni Soledad is tom onom snagom s kojom sam im naneo povrede; problem je, dakle, bio u tome da pronaem pravi red oseanja, ili misli, ili bilo ega drugog to je nagnalo moje telo da ispolji onu snagu. Uzeo sam Rosinu ruku i trljao sam je. eleo sam da je izleim. eleo sam joj u tom trenutku sve najbolje. Milovao sam njenu ruku dugo i gladio je. Masirao sam je i po glavi, i ona je zaspala s glavom na mom ramenu, ali ni otok ni crvenilo njene ruke nisu se smanjili. Lidija me je posmatrala bez rei. Smeila se na mene. Htedoh da joj kaem kako sam sasvim propao kao vidar. Njen pogled kao da je uhvatio to moje raspoloenje; nije odvojila oi od mene sve dok se to raspoloenje nije sledilo. Rosa je elela da spava. Bila je ili mrtva umorna ili bolesna. Nisam hteo da utvrujem ta je posredi. Uzeo sam je u naruje; bila je laka nego to sam pretpostavljao. Odneo sam je do don Huanovog kre veta i blago spustio na njega. Lidija ju je pokrila. Soba je bila veoma mrana. Pogledao sam kroz pro-

zor i video vedro nebo puno zvezda. Do tog trenutka potpuno sam bio smetnuo s uma da se u stvari na lazimo na velikoj nadmorskoj visini. Kad sam pogledao u nebo obuzeo me optimizam. Zvezde su mi nekako sveano izgledale. Zaista je pri jatno biti okrenut u pravcu jugoistoka. Iznenada sam zaeleo neto to sam morao da ostvarim. Zaeleo sam da vidim kako nebo izgleda iz sobe d o n e Soledad koja je bila okrenuta severu. Uzeo sam lidiju za ruku s namerom da je tamo povedem, ali zastadoh, jer me neto zagolicalo po temenu. Kao mali talasi spustilo se niz lea do mog struka a odatle u stomak. Seo sam na asuru. Napregnuh se da razmislim o tome ta oseam. inilo mi se da su moje misli postale malobrojnije i slabije onog trenutka kad sam osetio to golicanje po temenu. Pokuao sam da se bavim onom mentalnom radnjom koju nazivam miljenjem, ali to mi nije polo za rukom. Premiljajui tako, zaboravio sam na Lidiju. Ona je kleala na podu, licem prema meni. Postao sam svestan toga da me njene ogromne oi posmatraju iz neposredne blizine. Uhvatih je bez razmiljanja opet za ruku i pooh prema sobi donje Soledad. Kad smo stigli do vrata, osetio sam kako se ona sva ukoila. Morao sam je povui. U trenutku kad sam hteo da preem preko praga, primetio sam jedno krupno, tam no ljudsko telo zgreno kraj zida nasuprot vrata. Pri zor je bio tako neoekivan da mi je dah zastao u grlu i da sam ispustio Lidijinu ruku. To je bila d o n a Soledad. Sedela je na podu, glave naslonjene na zid. Okrenuh se Lidiji. I ona je ustuknula korak-dva unazad. Hteo sam da joj apnem kako se donja So ledad vratila, ali moje rei se nisu ule iako sam bio siguran da sam ih glasno izgovorio. Pokuao bih da kaem jo neto da nisam osetio potrebu da neto preduzmem. inilo mi se kao da e mi rei oduzeti suvie vremena, a da vremena imam sasvim malo. Uoh u sobu i prioh donji Soledad. Izgledalo je da ima jake bolove. unuo sam pored nje i umesto bilo kak vog pitanja podigao sam njeno lice da ga vidim. Video

sam neto na njenom elu: to je liilo na onaj melem od lia koji je sama nainila. Bio je taman i lepljiv, kad sam ga dodirnuo. Osetih da ga moram skinuti s njenog ela. Zgrabih smelo njenu glavu, zabacih je unazad i svukoh tu lepljivu masu. Ljutila se s nje kao guma. Ona se nije ni pomakla ni poalila na bol. Ispod te mase bila je zelenkastouta modrica. Pokre tala se kao da je iva ili kao da ima neku svoju energiju. Pogledao sam je za trenutak, nesposoban da bilo ta uinim. Dodirnuh je prstom, a ona se kao tutkalo zalepi za njega. Nisam se uspaniio kao to bih inae uinio; ta masa mi se ak svidela. Pokretao sam je vrhovima prstiju i sad je sve spalo s njenog ela. Ustao sam. Ta lepljiva materija bila je topla. Bila je za trenutak slina nekom lepku, a onda se zaas osuila meu mojim prstima i na mom dlanu. Tada se opet odjednom uplaih i otrah u don Huanovu sobu. Zgrabio sam Rosinu miicu pa sam i s njene ruke obrisao istu tu fluorescentnu, ukastozelenu masu koju sam skinuo sa ela donje Soledad. Srce mi je bilo tako jako da sam se jedva drao na nogama. eleo sam da legnem, ali neto me pri sililo da priem prozoru i da skakuem u mestu. Ne mogu da se setim koliko sam vremena proveo u tom skakutanju. Odjednom sam osetio da mi neko brie vrat i ramena. Tek tada primetih da sam pot puno nag i da se obilno znojim. Lidija mi je ogrnula ramena nekom krpom i otirala mi je znoj sa ela. Iznenada sam odjednom opet bio kadar da mislim. Pogledah oko sebe po sobi. Rosa je spavala kao za klana. Otrao sam u sobu d o n e Soledad. Nadao sam se da u i nju zatei gde spava, ali u sobi nije bilo nikoga. Lidija je polagano dola za mnom. Rekao sam joj ta se desilo. Ona otra Rosi i probudi je dok sam se ja oblaio. Rosa nije htela da se probudi. Lidija zgrabi njenu povreenu ruku i stee je. Rosa jednim jedinim pokretom skoi na noge, potpuno rasanjena. Njih dve se uurbae po kui gasei fenjere. i nilo mi se da se spremaju da pobegnu. Htedoh da

ih pitam zato se toliko ure, ali tada primetih da sam se i sam navrat-nanos obukao. Zajedno smo u rili; ne samo to, izgledalo je da one od mene oekuju da im kaem ta treba da ine. Istrali smo iz kue i poneli sve pakete koje sam doneo. Lidija mi je savetovala da nita od toga ne ostavim u kui; nisam ih njima razdelio tako da su sve te stvari jo bile moje. Bacio sam ih na zadnje sedite, dok su se obe devojke ugurale na prednje. Upalio sam motor i lagano poao u rikverc, kreui se po mraku. Kad smo izbili na drum, naao sam se pred neodlonim problemom. Obe su uglas rekle da sam ja njihov voa; ja moram da odluujem ta e one initi. Ja sam nagual. Nismo tek tako mogli pobei iz kue i voziti se bez ikakvog cilja. Ja sam ih morao voditi. Meutim, ja zaista nisam imao pojma kuda treba da idem ni ta da radim. Okrenuh se ovla da ih vidim. Farovi su osvetljavali i kola iznutra, a njihove oi su bile kao ogledala u kojima se ta svetlost reflektovala. Seam se da su takve bile i don Huanove oi: inilo se da reflektuju vie svetlosti nego oi drugih, obi nih ljudi. Znao sam da su te dve devojke svesne moje ne doumice. Umesto da se naalim na raun toga i tako prikrijem svoju nesposobnost, ja sam odgovornost za odluku prebacio na njih. Rekao sam da nemam ni kakva iskustva kao nagual i da bih im bio zahvalan ako bi mi rekle ili bar nagovestile kuda treba da idemo. Uinilo mi se da im to nikako nije po volji. Coktale su jezikom i odmahivale glavom. Ja sam pre miljao o tome ta bih i kako bih na primer da ih odvezem u grad, ili do Nestorove kue, ili ak u Meksiko Siti ali mi je sve to izgledalo neizvodljivo. Zaustavio sam kola. Do tog trenutka vozio sam u pravcu grada. Vie od svega eleo sam da iskreno porazgovaram s devojkama. Zaustio sam neto da ka em, ali one se okrenue od mene, i postavie se jedna prema drugoj i zagrlie se. To sam protumaio kao da su se njih dve sasvim odvojile od mene i da me vie ne sluaju.

Oseao sam se krajnje bespomoan. Zaeleo sam u tom trenutku da mogu poput don Huana da za gospodarim svakom situacijom u kojoj se naem i silno sam eleo da je on tu pored mene sa onim svojim smislom za humor. Umesto toga, nalazim se u drutvu dveju sakaluda. Uhvatio sam izraz oajanja na Lidijinom licu i to zaustavi navalu saaljenja koje sam poeo da oseam prema sebi. Tada sam prvi put jasno shvatio da one i ja meusobno stalno jedni druge razoaravamo. Oi gledno su i one bile navikle, mada na drugi nain, na to da don Huan gospodari situacijom. To to su od njega prele meni, za njih je moralo biti strano. Dugo sam sedeo dok je motor radio naprazno. Onda me odjednom obuze jeza po celom telu, a po ela je golicanjem na temenu, i tada sam shvatio ta se zapravo desilo maloas kad sam uao u sobu d o n e Soledad. Nisam ja nju video u uobiajenom smislu, Ono za to sam mislio da je telo donje Soledad zgr eno uza zid bilo je u stvari seanje na to kako je ona napustila svoje telo im sam je udario. Znao sam isto tako da sam je izleio kad sam dodirnuo onu lepljivu, fosforescentnu materiju, a znao sam i to da sam svo jim udarcima ostavio neku energiju u njenoj glavi kao i na Rosinoj ruci. U mati sam odjednom ugledao jednu odreenu klisuru. Bio sam uveren da su tamo d o n a Soledad i la Gorda. U stvari, ja to nisam nagaao: to je za mene bila istina koju niim nije trebalo potvrivati. La Gorda je odvela d o n u Soledad na dno te klisure i ba u tom trenutku je pokuavala da je izlei. Hteo sam da joj kaem da grei to lei taj otok na elu donje Soledad i da nije potrebno da se tu vie za dravaju. Opisao sam devojkama svoju viziju. Obe mi re koe isto to mi je govorio i don Huan da ne treba da putam mati na volju. Ali on mi je to ne kako razboritije prigovarao. Njegova kritika ili ukor nisu me nikad vreali, ali ove devojke su neto drugo. Oseao sam se uvreen. Odveu vas kui, rekao sam. Gde stanujete?

Lidija se okrenu prema meni i ree mi gnevnim glasom da su obe moje tienice i da ih ja moram odvesti na bezbedno mesto, jer su se po Nagualovom nalogu odrekle slobode da bi meni pomogle. Mene na to spopade bes. Dolo mi je da ih obe oamarim, ali tada jo jedared osetih onu drhtavicu po celom telu. Opet je poela golicanjem na temenu pa se spustila niz lea dok nije stigla do predela oko mog pupka, a kad je dotle dola, znao sam gde one stanuju. To golicanje bilo je kao neki tit, kao neki mek, topao komad filma. Mogao sam ak fiziki da ga osetim kako prekriva deo izmeu mojih prepona i donjeg dela grudnog koa. Mog besa nestade, i ja osetih neobinu trezvenost, izdvojenost, a u isti mah me obuze i elja da se smejem. Upoznao sam tada neto transcendentalno. Pod uticajem donje Soledad, kao i postupanja dveju sestrica, moje telo prestalo je da rasuuje; ja sam, po don Huanovim reima, zaustavio svet. U meni su se smeala dva sasvim raz liita oseaj a golicanje na temenu i suvo pucketanje u dnu vrata: izmeu to dvoje nalazilo se sred stvo za taj prekid rasuivanja. Dok sam s tim dvoma devojkama sedeo u kolima po red pustog brdskog druma, prvi put sam sasvim pouz dano bio svestan injenice da sam zaustavio svet. To oseanje podsetilo me na jedan drugi, slian sluaj kada sam to osetio pre vie godina. Mora da je to bilo u vezi s tim golicanjem na temenu. Don Huan je rekao da a robnjaci moraju da neguju taj oseaj i potanko mi ga je opisivao. Po njegovim recima, to je bala neka vrsta svraba, ni prijatnog ni neprijatnog, koji se oseti na vrh glave. Da bi mi to prikazao tako da i sam budem toga svestan, on mi je opisivao i analizirao kako to izgleda a zatim je, da bi mi to i praktino pokazao, i da bi me naveo da to i fiziki osetim i zapamtim, pokuao da mi doara taj oseaj time to me terao da trim ispod gra nja i stena koje su me nadvisivale samo za po nekoliko santimetara. Godinama sam pokuavao da postignem to to mi je on govorio, ali, s jedne strane, nisam mogao da shva-

tim to to mi je opisivao, a s druge, sledei njegova praktina uputstva, nisam mogao nagnati svoje telo da zapamti taj oseaj. Kad sam trao ispod grana ili stena koje bi on odabrao, nikad nisam nita osetio na vrh temena. Ali jednog dana je moje telo samo od sebe ot krilo taj oseaj kad sam kamionom s visokom karose rijom ulazio u prostrano parkiralite. Nisam mogao na vreme da zaustavim kamion i u tom asu sam osetio kao da me cementna greda skalpira. Nikad nisam vozio tako visoko motorno vozilo kao to je bio taj kamion, pa prema tome nisam bio kadar da se perceptualno prila godim. Meni se inilo da izmeu krova kamiona i ta vanice tog parkiralita nema nimalo prostora. Osetio sam gredu svojim temenom. Vozio sam tog dana satima po toj zgradi, pruajui priliku svom telu da zapamti taj oseaj golicanja. Okrenuo sam se prema devojkama i hteo da im ka em da sam upravo otkrio gde ive, ali sam se uzdrao. Nisam znao kako bih im objasnio da me je to golicanje podsetilo na uzgrednu primedbu koju je don Huan na inio jednom prilikom kad smo proli pored neke kue na putu do Pablita. Pokazao mi je neto neobino u tom predelu i rekao da je ta kua idealna za mir, ali ne i za odmor. Odvezao sam ih tamo. Njihova kua je bila dosta velika. I to je bila zgra da od naboja sa krovom od eramide kao i kua d o n e Soledad. Spreda se nalazila dugaka soba, a iza kue na pokrivenoj terasi kuhinja, do nje ogroman patio, a iza njega dvorite za pilie. Ali najvaniji deo kue bila je zatvorena soba s jednim vratima za sobu spreda i dru gim za zadnji deo. Lidija ree da su je same sagradile. eleo sam da vidim tu kuu, ali obe mi kazae da nije zgodno vreme, jer Hosefina i la Gorda nisu tu da mi pokau svoje delove sobe. U jednom uglu prednje sobe nalazio se povei podijum nainjen od cigle. Bio je uzdignut od poda oko pola metra, napravljen kao krevet iji se jedan deo na slanjao na zid. Lidija pobaca nekoliko debljih asura na njega i predloi mi da legnem i odspavam, rekavi da e me ona i Rosa uvati.

Rosa je za to vreme upalila fenjer i okaila ga na klin iznad kreveta. Bilo je dovoljno svetlo za pisanje. Objasnih im da se ja pre opustim kad piem i upitah da li e im smetati ako budem pisao. Zato mora to da pita, odvrati Lidija. Pii sa mo. Ipak sam im, kao uzgredno objanjenje, rekao da sam uvek inio tako neto, kao na primer pisao beleke, koje su se don Huanu i don Henaru inile neobine, pa e, moda, i njima takve izgledati. Svi mi inimo tota neobino, ree Lidija suvo. Seo sam na krevet, ispod fenjera i naslonio se na zid. Njih dve su legle, levo i desno od mene. Rosa se pokrila ebetom i zaspala kao da je jedva ekala da legne. Lidija mi tada ree da je sad pravo vreme i mesto da nas dvoje porazgovaramo, samo bi vie volela kad bih ja ugasio svjetlost, jer joj se od nje spava. Razgovarali smo u mraku uglavnom o tome gde se nalaze one druge dve devojke. Rekla je da nema pojma gde je la Gorda, ali da je Hosefina po svoj prilici negde u brdima gde trai Nestora, bez obzira na to to je no. Objasnila mi je da je od njih etiri Hosefina najsposob nija da se snae u svakoj prilici, pa ak i na pustom mestu po mraku. Zato je la Gorda nju i izabrala i po slala je s tim zadatkom. Napomenuh joj da sam, sluajui kako govore o la Gordi, doao do zakljuka da je ona njihov stareina. Lidija mi odgovori da la Gorda zaista i jeste glavna me u njima i da ju je Nagual odredio da zapoveda ostali ma. ak i da on to nije uinio, dodala je, la Gorda bi, pre ili posle, preuzela komandu, jer je najbolja. U tom trenutku morao sam da zapalim fenjer da bih mogao pisati. Lidija se alila govorei da joj je pri svetlosti teko da ostane budna, ali ja sam je ipak ubedio da tako mora biti. Po emu je la Gorda najbolja? upitao sam. Ima vie line snage, odgovori ona. Ona sve zna. Osim toga, Nagual ju je nauio kako e ovladati ljudi ma. Zavidi li la Gordi to je najbolja?

Ranije sam joj zavidela, ali sad vie ne. Zato si se promenila? Na kraju sam se pomirila sa svojom sudbinom, kako me je Nagual i uio. A ta je tvoja sudbina? Moja sudbina . . . moja sudbina je da budem povetarac. Da sanjam. Sueno mi je da budem ratnik. Da li Rosa ili Hosefina zavide la Gordi? Ne, ne zavide joj. Sve smo se pomirile sa sudbi nom. Nagual je rekao da emo stei mo tek poto se bez ikakvog protivljenja pomirimo sa sudbinom. Ja sam se nekada mnogo alila i bilo mi je veoma teko, jer sam volela Naguala. Mislila sam da sam ena. Pokazao mi je da sam ratnik. Moj ivot je bio zavren pre nego to sam se sa njim srela. Ovo telo koje vidi, novo je. Isto se to dogodilo svima nama. Moda ti nisi kao mi, ali Nagual je za sve nas bio novi ivot. Kad nam je rekao da mora otii, jer mora da obavi neke druge poslove, mislile smo da emo umreti. Ali pogledaj nas sada. ive smo sve, a zna li zato? Zato to nam je Nagual pokazao da smo mi on lino. On je ovde s nama. Uvek e biti ovde. Mi smo njegovo telo i duh. Da li se sve etiri tako isto oseate? Nema nas etiri. Mi smo jedno. To je naa sudbi na. Moramo jedni druge da nosimo. Svi smo mi isti; is ta je ak i Soledad, iako se ona kree u drugom pravcu. A Pablito, Nestor i Beninjo? Gde oni spadaju? To mi ne znamo. Ne volimo ih, a naroito Pablita. On je kukavica. Nije se pomirio sa svojom sudbinom i pokuava od nje da se izvue. eli ak i da se odrekne svojih mogunosti da postane vetac da bi iveo obi nim ivotom. To e biti divno za Soledad. Ali Nagual nam je naredio da mu pomognemo. No mi smo se ve zamorile pomaui mu. Moda e ga la Gorda jednog dana sasvim ukloniti s puta. Moe li ona to da uini? Moe li! Razume se da moe. U njoj ima Naguala vie nego u svima nama ostalima. Moda ak vie nego i u tebi.

ta misli, zato mi Nagual nije nikada rekao da ste vi njegove uenice? Zato to si ti prazan. Je li on rekao da sam prazan? Svi znaju da jesi. To je ispisano na tvom telu. Po emu ti to vidi? Ima rupu na sredini. Ona veoma blago dodirnu jedno mesto na desnoj strani mog stomaka. Prstom ocrta krug kao da ga po vlai po ivici neke nevidljive rupe promera etiri do pet ina. Jesi li ti prazna, Lidija? ali li se? Ja sam potpuna. Zar ne moe da vidi? Na moja pitanja ona je odgovarala na nain koji nisam oekivao. Nisam eleo da je svojim neznanjem okrenem protiv sebe. Potvrdno sam klimnuo glavom. Zato misli da ja ovde imam rupu zbog koje sam prazan? upitah poto sam neko vreme razmiljao o to me kakvo bi pitanje bilo najbezazlenije. Ona ne odgovori. Okrenu mi lea alei se da svetlost fenjera smeta njenim oima. Navaljivao sam da mi odgovori. Ona me pogleda prkosno. Ne elim vie s tobom da razgovaram, ree. Glup si. ak ni Pablito nije toliko glup, a on je najgori. Nisam eleo da se opet naem u orsokaku inei se da znam o emu ona govori, pa je opet upitah zbog ega sam prazan. Izazivao sam je da govori, uveravajui je da mi don Huan to nikada nije objasnio. Rekao je vie puta da sam prazan, a ja sam to shvatio onako kako bi to svaki zapadnjak shvatio. Smatrao sam da on misli na to da nemam odlunosti, volje, cilja pa ak ni inteligencije. Nikad mi nije spominjao rupu u telu. Ima rupu tu na desnoj strani, ree ona. Rupu koju ti je nainila ona ena kad te ispraznila. Da li bi mogla da zna koja je to ena? Samo ti to moe rei. Nagual je rekao da mukar ci obino ne mogu rei ko ih je ispraznio. ene su srenije: one pouzdano znaju ko ih je ispraznio. Jesu li tvoje sestre prazne kao ja?

Ne budi glup. Kako one mogu biti prazne? Dona Soledad je rekla da je prazna. Lii li ona na mene? Ne. U njenom stomaku je ogromna rupa, i to s obe strane, to znai da su je ispraznili jedan mukarac i jedna ena. ta je d o n a Soledad radila s tim ovekom i e nom? Dala im je svoju potpunost. Oklevao sam malo pre nego to sam joj postavio sledee pitanje. eleo sam da procenim ta bi sve ta njena izjava mogla da znai. La Gorda je bila jo gora od d o n e Soledad, pro dui Lidija. Nju su dve ene ispraznile. Imala je u sto maku rupu kao kavernu. Ali sad je zatvorila. Opet je cela. Priaj mi o tim dvema enama. Nita ti vie ne mogu kazati, ree ona veoma od luno. O tome ti moe priati samo la Gorda. Priekaj je dok doe. Zato samo la Gorda? Zato to ona zna sve. Da li samo ona sve zna? Svedok zna mnogo, moda ak i vie, ali svedok je don Henaro, a s njim je veoma teko izii na kraj. Mi ga ne volimo. Zato? Te tri skitnice su grozne. Lude su kao i Henaro. Da, pa one i jesu Henaro glavom. Uvek se bore s nama zato to su se plaili Naguala i sad se nama svete. Tako, bar, kae la Gorda. A zato la Gorda to kae? Nagual joj je rekao tota to nije kazao nama os talima. Ona vidi. Nagual je rekao da i ti vidi. Hosefina, Rosa i ja ne vidimo, a ipak smo svi petoro isti. Mi smo isto. Rei mi smo isto koje je i donja Soledad izgo vorila prethodne noi izazvale su u meni pravu navalu misli i strahovanja. Odloih belenicu i pogledah oko sebe. Nalazio sam se u nepoznatom svetu, leao u nepo-

znatom krevetu izmeu dve mlade ene koje nisam po znavao. Pa ipak, dobro mi je tu bilo. Moje telo bilo je oputeno i spokojno. Imao sam poverenja u njih. Hoe li ovde spavati? upitah. A gde bih inae? to ne ode u svoju sobu? Ne moemo te ovde samog ostaviti. Oseamo se i mi isto kao ti; ti si tuinac, ali mi ti ipak moramo po moi. La Gorda je rekla da te moramo uvati, bez ob zira na to koliko si glup. Kazala je da moramo s tobom spavati u istom krevetu ba kao da si ti Nagual glavom. Lidija utrnu fenjer, a ja ostadoh da sedim, leima naslonjen na zid. Zamurih da razmislim i zaspah istog asa. Lidija, Rosa i ja sedeli smo na zaravni pred ulazom ve gotovo dva sata, od osam ujutro. Pokuavao sam da ih navedem na razgovor, ali one nisu htele da govore. Izgledale su veoma oputene, bezmalo usnule. Meutim, ta njihova oputenost nije bila zarazna. Dok sam tu se deo u tom prisilnom utanju, obuzelo me je neko naro ito raspoloenje. Njihova kua nalazila se na vrh jed nog breuljka, a ulaz je bio okrenut istoku. S mesta na kome sam sedeo mogao sam da vidim gotovo celu tu usku dolinu koja se protezala od istoka ka zapadu. Ni sam mogao da vidim grad, ali sam video zelene povri ne obraene zemlje na dnu doline. Na drugom kraju, i sa svih strana oko doline dizala su se velika zaobljena brda s kojih su kia i vetar sprali zemlju. Nije bilo vi sokih planina u blizini te doline; tu su bila samo ta ve lika, ogoljena i zaobljena brda koja su u meni izaziva la teko neraspoloenje dok sam ih gledao. inilo mi se da me ta brda svakog trenutka mogu preneti u neko drugo vreme. Lidija mi se odjednom obrati i njen glas prekinu moje sanjarenje. Povukla me za rukav. Evo dolazi Hosefina, ree. Pogledah na vijugavu stazu koja je iz doline vodi la prema njihovoj kui. Ugledao sam enu koja se laga no penjala puteljkom, na odstojanju od pedesetak me-

tara. Odmah zapazih veliku razliku u godinama izme u Lidije i Rose i ene koja nam se pribliavala. Pogle dah je ponovo. Nikad nisam pomislio da je Hosefina tako stara. Sudei po njenom laganom hodu i dranju, reklo bi se da ima negde oko 55 - 56 godina. Bila je mrava, u drugoj suknji, i na leima je nosila naramak drva. Oko pasa joj je na pojasu visio neki zaveljaj; iz gledalo je kao da joj o levom boku visi zamotano dete. Uini mi se da ga doji u hodu. S mukom je koraala. Jedva je prela jo onih nekoliko koraka do kue. Kad je konano zastala pred nama, bila je tako zadihana da sam skoio da joj pomognem da sedne, ali nam ona po kretom ruke dade na znanje da to nije potrebno i da joj je dobro. uo sam kako se Lidija i Rosa kikou. Nisam ih gledao jer mi je preneraenost odvukla svu panju. Ta ena preda mnom bila je najodvratnije i najgadnije stvorenje koje sam u ivotu video. Odvezala je nara mak granja i buno ga bacila na zemlju. Nesvesno podskoih, delimino zbog treska drva a delom i zato to mi ta ena, koju je povukla teina drva, zamalo nije pala u krilo. Pogleda me, a onda obori pogled kao da se postidela svoje nespretnosti. Uspravila se potom i uzdahnula sa oiglednim olakanjem. Taj teret je, bez sumnje, bio preteak za njeno starako telo. Kad se protegla, kosa joj se malo rasula. Preko e la je imala vezanu traku. Njena kosa bila je duga, proseda i, reklo bi se, prljava i upava. Video sam njene sedine prema tamnosmeoj traci na elu. Osmehnula se na mene i lako mi klimnula glavom. Uini mi se da ni jednog zuba nema u ustima. Ugledao sam crnu rupu njenih bezubih usta. Ona zakloni lice rukom i nasmeja se. Izu sandale pa ue u kuu, ne pruivi mi priliku da bilo ta kaem. Rosa poe za njom. Bio sam zgranut. Po onome to je d o n a Soledad govorila zakljuio sam da je Hosefina Lidijina i Rosina vrnjakinja. Okrenuli se Lidiji. Gledala me iskosa. Nisam imao pojma da je ona toliko stara, rekoh. Da, dosta je stara, odvrati ona spokojno.

Ima li ona dete? upitah. Ima i nosi ga svuda sa sobom. Nikad ga ne osta vlja kod nas. Plai se da emo ga pojesti. Je li to deak? Da, deak je. Koliko ima godina? Ima ga poodavno, ali ja ne znam koliko mu je go dina. Mislili smo da ona u svojini godinama ne treba da rodi, ali ona se na to nije osvrtala. ije je to dete? Hosefinino, naravno. Mislim, ko mu je otac? Nagual, a ko bi drugi bio? To mi se uini sasvim neobino i uznemirujue. U Nagualovom svetu je, drim, sve moguno, re koh. To je bilo moje glasno razmiljanje pre nego rei upuene Lidiji. Tako je, ree ona i nasmeja se. Nepodnoljivo su me pritisnula ona ogolela brda. Bilo je neeg doista uasnog u tom kraju, a Hosefina je bila kap koja je prevrila meru. Pored toga to je imala runo, staro telo koje je zaudaralo i bila bez zu ba, uini mi se da ima i neku facijalnu paralizu. Izgle dalo je da su miii na levoj strani njenog lica bili ozleeni, i zbog toga su i njeno levo oko i usta bili udno iskrivljeni. Moje depresivno raspoloenje pree bezma lo u smrtni strah. U jednom trenutku pade mi opet na um ono to mi je ve toliko puta dolazilo, da otrim do kola i pobegnem. Poalih se Lidiji da mi nije dobro. Nasmejala se i rekla da me Hosefina, sigurno, uplaila. Tako ona deluje na ljude, ree. Svi je mrze k'o avola. Runija je od bubavabe. Seam se da sam je jednom video, rekoh, ali ta da je bila mlada. Sve se menja, odvrati Lidija filozofski, nabolje ili nagore. Pogledaj Soledad. Kakva promena, a? Pa i ti si se promenio. Izgleda krupiniji nego kad sam te poslednji put videla. Sad sve vie i vie lii na Naguala.

Hteo sam da kaem da je ta promena na Hosefini odvratna, ali sam se plaio da me ona ne uje. Gledao sam u ogolela brda na drugom kraju doline i poeleo da pobegnem od njih. Nagual nam je dao ovu kuu, ree ona, ali ovo nije kua za odmor. Imali smo ranije jednu kuu koja je bila zaista lepa. Ovo mesto je uznemirujue. Ona br da preko dovode te do ludila. Laknulo mi je to je tako dobro shvatila ta oseam. Nisam znao ta da kaem. Mi smo lenji po prirodi, produi ona. Ne volimo da se napreemo. Nagual je to znao i morao je shvatiti da e nas ova kua izbezumiti. Naglo ustade rekavi da mora neto da jede. Otili smo u kuhinju, poluzatvorenu prostoriju sa samo dva zida. Na otvorenom delu, desno od vrata, nalazila se ze mljana pe, a na drugom, tj. tamo gde su se ta 2 zi da spajala, bio je deo za ruavanje s dugakim stolom i 3 klupe. Pod je bio pokriven glatkim kamenim plo ama donetim iz reke. Ravan krov je, na visini od de setak stopa, poivao na ta 2 zida i na debelim drve nim stubovima sa one otvorene strane. Lidija mi nasu pasulja u jednu posudu pa dodade i mesa koje se krkalo na tihoj vatri. Podgrejala je na vatri i nekoliko tortilja. Rosa doe, sede pored mene pa zaiska od Lidije da joj da neto da i ona jede. Zaneo sam se posmatrajui Lidiju kako velikom kaikom sipa pasulj i meso. inilo mi se da ume dobro da odmeri koliko ega treba da sipa. Morala je primetiti kako se divim njenom rasporeivanju. Izvadila je dva-tri zrna iz Rosine porcije i vratila ih u lonac. Krajikom oka primetio sam da je Hosefina dola u kuhinju, ali nisam je pogledao. Sela je za sto, licem prema meni. Stomak mi se digao. Osetio sam da neu moi da jedem ako ta ena bude gledala u mene. Da bih smanjio svoju napetost, naalio sam se s Lidijom rekavi joj da su u Rosinoj porciji jo 2 zrna vika ko ja su joj promakla. Zahvatila je kutlaom 2 zrna s preciznou koja me zaprepastila. Nasmejao sam se ner-

vozno, svestan da u morati da pokaem kako vidim da je Hosefina tu im odvojim pogled od tednjaka. Konano i nerado sam morao da pogledam u Hosefinu. Mrtva tiina. Zinuo sam od uda. uo sam kako se Lidija i Rosa glasno smeju. Bilo mi je potrebno do sta vremena da se koliko-toliko priberem. Ma ko da je ta osoba to sedi nasuprot mene, to nije Hosefina koju sam maloas video, nego je neka veoma lepa devojka. Nije imala indijanske crte lica kao Lidija i Rosa. Liila je pre na devojku latinskog negoli indijanskog porekla. Imala je svetlomaslinastu kou, sasvim mala usta, fino izvajan nos, sitne bele zube i kratku crnu kosu svu u kovrdama. Na levom obrazu imala je smejavicu koja je njenom osmehu davala mangupski izraz. To je bila devojka koju sam pre nekoliko godina sreo. Izdrala je moj dugi pogled. Gledala me prija teljski. Mene stade da obuzima sve vea i vea nervo za, tako da sam na kraju poeo da se rugam svom is krenom zaprepaenju. Devojke su se smejale kao deca. Kad su se smirile, pitao sam ih ta treba da znai taj Hosefinin teatralni podvig. Ona se veba u prikradanju, ree Lidija. Nagual nas je uio da zbunjujemo ljude tako da nas ne primete. Hosefina je veoma lepa i ako nou sama ide, niko joj nee nita uiniti ako je runa i jo uz to zaudara, ali ako bi ila ovakva kakva u stvari jeste, pa eto sad vidi ta bi se desilo. Hosefina to potvrdi klimnuvi glavom, a onda is krivi lice u najruniju moguu grimasu. Tvrdio sam da bih ja, da sluajno ivim u tom kra ju, sigurno Hosefinu zapazio pre tako preruenu ne goli u njenom pravom obliku. Ona se tako udesila samo za tebe, ree Lidija pa se opet sve 3 nasmejae. I vidi kako te zbunila. Za pazio si njeno dete vie nego nju. Lidija ode u sobu da donese smotuljak krpa koje su podseale na dete u povoju i baci ga preda me na sto. Smejao sam se na sav glas zajedno s njima. Da li se sve tri tako preruavate? upitah.

Ne. Samo Hosefina. Ovde je niko ne poznaje ova kvu kakva je, odgovori Lidija. Hosefina klimnu glavom i nasmeja se, ali nita ne ree. Bila mi je neobino simpatina. Bila je nekako bezazlena i mila. Kai neto, Hosefina, rekoh zgrabivi je za ruke. Ona me zaueno pogleda pa ustuknu. Pomislih da sam je, moda, suvie stegao u tom svom zanosu. Ona se uspravi na seditu. Iskrivi svoja mala usta i tanke usne pa odjednom stade da veoma groteskno guna i podvriskuje. Celo joj se lice namah izmeni. Rune grimase i gr evi smenjivali su se na tom do maloas spokojnom licu. Pogledah je, uasnut. Lidija me povue za rukav. Zato je plai, budalo? proapta. Zar ne zna da je onemela i da uopte ne moe da govori? Hosefina je to oigledno razumela i htela je da protestuje. Zapretila je Lidiji pesnicom i opet stala da pu ta veoma jake, jezive krike, a onda se zagrcnula i zakaljala. Rosa stade da je trlja po leima. I Lidija htede da joj se u tome pridrui, ali Hosefina je zamalo ne udari po licu. Lidija sede do mene i bespomono slee ramenima. Takva je, apnu mi Lidija. Hosefina se okrete prema njoj, lica zgrena u naj runiju grimasu srdbe. Zinu pa na sav glas pusti jo neke strane grlene zvuke. Lidija skliznu s klupe pa se veoma diskretno izgu bi iz kuhinje. Rosa uhvati Hosefinu za miice. Hosefina je bila pravo olienje besa. Micala je ustima i krivila lice. Za nekoliko minuta nestalo je sve njene lepote i bezazlenosri koje su me oarale. Nisam znao ta da radim. Poku ao sam da se izvinim, ali Hosefina me nadjaa svojim neljudskim kricima. Rosa je konano odvede u kuu. Lidija se vrati i sede za sto prema meni. Neto joj se tu poremetilo, ree dodirnuvi se po glavi. Kad se to desilo? upitah.

Davno. Mora da joj je Nagual neto uinio, jer je odjednom izgubila mo govora. Lidija je izgledala tuna. inilo mi se da njeno lice izraava tugu i protiv njene volje. Poeleh da joj ka em da ne treba toliko da se upinje da bi prikrila svo ja oseanja. Kako se Hosefina sporazumeva s vama? upitah. Pie li? Hajde, ne budi smean. Ne pie. Nije ona kao ti. Slui se rukama i nogama da nam kae ta eli. Hosefina i Rosa se vratie u kujnu pa sedoe pored mene. Pomislih kako je Hosefina opet olienje bezazlenosti i istote. Po blaenom izrazu njenog lica niko ne bi ni pomislio da ona moe tako brzo postati toliko ru na. Dok sam je gledao, odjednom mi sinu u glavi da je njena sposobnost za gestikulaciju bez sumnje blisko povezana sa injenicom da je ona nema. Zakljuih da je samo osoba koja vie ne moe reima da se spora zumeva kadra toliko da obogati svoju mimiku. Rosa mi ree kako joj je Hosefina kazala da ali to ne moe da govori, jer sam joj veoma simpatian. Dok ti nisi doao, bila je sasvim pomirena sa svo jim stanjem, ree Lidija oporim glasom. Hosefina potvrdi Lidijine rei klimnuvi glavom pa izusti nekoliko blagih zvukova. Volela bih da je la Gorda ovde, ree Rosa. Lidi ja uvek naljuti Hosefinu. Ali ja to ne inim namerno, negodovala je Lidija. Hosefina se nasmei na nju i posegnu rukom za njom. To je izgledalo kao da eli da joj se izvini. Lidi ja odgurnu njenu ruku. Mani me se, mutava budalo, promrmlja. Hosefina se ne naljuti na to, nego samo pogleda u stranu. U njenim oima bilo je toliko tuge da mi je bi lo teko da je gledam. Morao sam da se umeam. Misli da jedino ona na svetu ima problema, izbrecnu se Lidija na mene. Nagual nam je rekao da s njom postupamo strogo i nemilosrdno tako da presta ne samu sebe da ali.

Rosa pogleda u mene pa glavom potvrdi istinitost Lidijinih rei. Lidija se okrenu Rosi i naredi joj da se udalji od Hosefine. Rosa je poslua pa sede na klupu pored mene. Nagual je rekao da e ona jednog dana opet pro govoriti, ree mi Lidija. Hej! umea se Rosa povukavi me za rukav. Mo da e je ti navesti da progovori. Da! uzviknu Lidija kao da je i ona to mislila. Moda smo zato morale da te ekamo. To je tako jasno! dodade Rosa sa izrazom neko ga kome je odjednom istina pukla pred oima. Obe skoie na noge pa zagrlie Hosefinu. Opet e progovoriti! uzviknu Rosa drmusajui Hosefinu za ramena. Hosefina otvori oi pa zakoluta njima. Poe da pu ta neke tihe, priguene zvuke, kao da jeca, a potom stade da tri tamo-amo viui kao ivotinja. Bila je to liko uzbuena da prosto nije mogla da zatvori usta. Ozbiljno sam pomislio da e dobiti nervni slom. Lidija i Rosa joj pritrae i pomogoe da zatvori usta, ali ni su ni pokuale da je umire. Progovorie opet! Progovorie! vikale su obe. Hosefina je jecala i zavijala tako da mi je jeza pro lazila kimom. Bio sam potpuno zapanjen. Pokuao sam da ih ura zumim. Hteo sam da ih dozovem pameti ali onda se prisetih da je one imaju veoma malo, bar prema mojim merilima. Koraao sam tamo-amo pred njima, pokua vajui da smislim ta u. Ti e joj pomoi, je li? upita Lidija. Molim te, gospodine, molim te, preklinjala je Rosa. Rekoh im da su lude i da ja nemam pojma ta tre ba da radim. A ipak, dok sam im govorio, negde u du bini due osetio sam udan optimizam pa ak i izvesnost. Hteo sam toga da se oslobodim u poetku, ali ni sam mogao. Desilo mi se jednom drugom prilikom, ra nije, da sam neto slino osetio u vezi s jednom mojom

prijateljicom koja je bila smrtno bolesna. Pomislio sam da bih je mogao izleiti pa ak i odvesti iz bolnice u kojoj je leala na samrti. Posavetovao sam se s don Huanom o tome. Naravno. Moe je izleiti i odvesti iz te smrtono sne miolovke, rekao je. Kako? upitah. To je vrlo prosto, odgovori. Treba samo da je podseti na to da je neizleiv bolesnik. Poto je stigla do kraja, ona poseduje mo. Nema vie ta da izgubi. Sve je ve izgubila. Kad ovek vie nema ta da izgubi, postaje hrabar. Bojaljivi smo samo onda kad imamo za ta da se zakaimo. Zar je dovoljno samo da je na to podsetim? Nije, ali to e joj uliti snage koja joj je potrebna. Onda mora bolest da odgurne levom rukom. Mora da isprui ruku sa stisnutom pesnicom, kao da u njoj ne to dri. Mora neprestano da gura i da govori: "Napo lje, napolje, napolje." Poto vie nema ta drugo da ra di, kai joj da svaki trenutak ivota koji joj preostaje treba da posveti izvoenju tog pokreta. Uveravam te da moe ustati i otii iz bolnice, ako to eli. To izgleda tako jednostavno, rekoh. Don Huan se prigueno nasmeja. Izgleda jednostavno, odvrati on, ali nije. Da bi to tvoja prijateljica postigla, potreban joj je besprekoran duh. Gledao me je dugo. inilo mi se da pokuava da ut vrdi koliko mi je stalo do te prijateljice i koliko sam tuan zbog nje. Razume se, produi, da tvoja prijateljica ima besprekoran duh, nju to ne bi ni snalo. Ispriao sam svojoj prijateljici ta mi je don Hu an rekao. Ali ona je bila ve toliko slaba da nije mogla ni ruku da pomeri. to se tie Hosefine, razlog moje pritajene vere bio je taj to je ona bila ratnik besprekorna duha. Upitah se u sebi da li bi i u njenom sluaju bilo moguno primeniti isti onaj pokret rukom?

Rekao sam Hosefini da ona ne moe da govori za to to je negde dolo do neke blokade. Da, da, posredi je blokada, ponovie Lidija i Ro sa za mnom. Objasnio sam Hosefini taj pokret rukom i rekao joj da mora da odgurne tu blokadu upravo takvim po kretom ruke. Hosefina me pogleda zgranuto. inilo se da je u transu. Pokretala je usta proizvodei jedva ujne zra ke. Pokuala je da pokrene ruku, ali je od silnog uzbu enja taj pokret bio izveden sasvim nasumce. Pokuao sam da sredim njene pokrete, ali ona je, ini se, bila to liko izvan svega toga da nije mogla ni uti ta joj go vorim. Oi joj se zamaglie i ja videh da e se onesvestiti. Rosa je, izgleda, shvatila ta se zbiva; skoila je i zgrabila au vode pa poprskala Hosefinu po licu. Ho sefina zakoluta oima tako da su se videle samo beonjae. Treptala je sve dok opet nije mogla da usredsredi pogled. Micala je ustima, ali iz njih se ne u nikakav zvuk. Dodirni joj grlo! viknu mi Rosa. Ne! Ne! povika Lidija. Dodirni je po glavi, bu dalo! Zgrabila je moju ruku i ja joj preko volje dopus tili da je stavi na Hosefininu glavu. Hosefina zadrhta i onda, malo-pomalo, izusti neke tihe zvuke. Meni se oni nekako uinie melodiniji od neljudskih zvukova koje je ranije putala. I Rosa je morala primetiti tu razliku. Jesi li ti to uo? Jesi li? upita me apatom. Ali, ma kakva da je ta razlika bila, iz Hosefininih usta ue se opet krici groteskniji nego ikada pre. Kad se smirila, jecala je neko vreme, a onda je dospela u neko euforino stanje. Lidija i Rosa je konano smirie. Ona se sruila na klupu, iznurena, inilo se. S mu kom je podigla one kapke da pogleda u mene. Krotko se nasmei. Veoma, veoma mi je ao, rekoh i uzeh je za ruku.

Ona zatreperi celim telom. Spusti glavu pa opet zaplaka. Osetih kako svim srcem saoseam s njom. U tom trenutku dao bih i ivot samo da joj pomognem. Jecala je neobuzdano dok je pokuavala neto da mi kae. Izgledalo je da su se i Lidija i Rosa toliko uivele u njenu situaciju da su i same inile iste pokrete ustima. Uini neto, za ime boga! preklinjala je Rosa. Obuze me nepodnoljiva strepnja. Hosefina ustade pa me zagrli, ili, bolje rei, grevito se pripi uza me i odgurnu me od stola. U tom trenutku Lidija i Rosa s neverovatnom spretnou, brzinom i preciznou zgrabie me rukama za ramena zakaivi se u isti mah svo jim nogama za moje. Teina Hosefininog tela i njen za grljaj, a uz to brzina Lidijinog i Rosinog manevra, uinie me bespomonim. Sve se pokrenue u isti mah i, dok dlanom o dlan, oborie me na pod s Hosefinom ko ja je leala na meni. Oseao sam kako joj srce snano bije. Svom snagom se grevito drala za mene, a udar ci njenog srca odjekivali su u mojim uima. Oseao sam ga kako bije i u mojim grudima. Pokuao sam da je odgurnem, ali ona se grevito drala za mene. Rosa i Lidija su svom teinom pritisnule moje ruke i noge, prikovavi me tako za pod. Rosa je brbljala kao luda i grickala mi slabinu. Njeni sitni, otri zubi klepetali su dok su se njena usta otvarala i zatvarala u nervoznim grevima. Odjednom sam osetio strahovit bol, fiziku odvrat nost i uas. Ostao sam bez daha. Nisam mogao da usredsredim pogled. Znao sam da gubim svest. Onda sam uo suvo pucketanje kao da mi je pukla neka cev u dnu vrata a na temenu sam osetio golicanje koje se potom kao drhtaj proirilo po celom telu. Prvo ega sam bio svestan posle toga bilo je da ih gledam s drugog kra ja kuhinje. Tri devojke su zurile u mene leei na podu. ta to radite? uh kako neko upita jakim, opo rim i zapovednikim glasom. Tada osetih neto neverovatno. Osetio sam kako me Hosefina pustila i ustala. Leao sam na podu ali sam istovremeno i stajao podalje od njih i gledao u e-

nu koju do tada jo nikad nisam video. Stajala je kod vrata. Pola je prema meni i zaustavila se na dva-tri koraka, zurei u mene. Znao sam odmah da je to la Gor da. Zahtevala je da joj kau ta se to deava. Malo smo se naalile s njim, ree Hosefina proistivi grlo kaljucanjem. Pretvarala sam se da sam nema. Sve tri devojke se pribie jedna uz drugu i poee da se smeju. Izraz la Gordinog lica nije se promenio dok je i dalje gledala u mene. Obmanule su me! Sam sam se sebi uinio toliko glup i lakoveran da sam prasnuo u histerian smeh, go tovo izgubivi vlast nad sobom. Tresao sam se celim telom. Znao sam da se Hosefina nije samo alila kako je to sad tvrdila. Njih tri su neto naumile. Ja sam zaista osetio Hosefinino telo kao neku silu koja je u stvari ula u moje telo. Rosa me grickala po slabini i to je bez sumnje bio trik da se odvrati moja panja; ja sam istovremeno osecao kako Hosefinino srce bije u mojim grudima. uo sam la Gordu kako me poziva da se smirim. Osetih nervozno podrhtavanje u stomaku, a onda me obuze tiha, mirna srdba. Mrzeo sam ih. Dosta mi ih je bilo. Uzeo bih svoju jaknu i belenicu i otiao iz kue da sam se bio sasvim povratio. Ali jo sam bio oamuen i moja ula oigledno nisu jo normalno funkcionisala. Kad sam devojke prvi put gledao iz ku hinje, inilo mi se da sam ih u stvari gledao odnekud iznad ravni mojih oiju, negde ispod tavanice. Ali zbu nilo me jo vie to to sam se Hosefininog zagrljaja os lobodio zahvaljujui golicanju na vrh mog temena. Nije se meni tada samo uinilo da mi je neto izilo iz gla ve; to se zaista i desilo. Pre nekoliko godina, kad su don Huan i don Henaro manevrisali mojom percepcijom, ja sam doiveo go tovo nemogue dvojno oseanje: oseao sam da se don Huan pruio preko mene i da mi i ruke i noge dri pri kovane za pod, dok sam ja u isti mah stajao. Bio sam, u stvari, istovremeno na oba mesta. Jezikom arobnja-

ka moglo bi se rei da je moje telo sauvalo seanje na tu dvojnu percepciju i da je to ponovilo. Ovog puta su, meutim, dve nove pojedinosti bile dodate seanju mog tela. Jedno je bilo to da je ono golicanje koga sam po stao toliko svestan tokom konfrontacija sa ovim enama bilo sredstvo pomou koga sam dolazio do te dvostru ke percepcije; drugo je bilo to da je onaj zvuk na dnu moga vrata (pucketanje) oslobodio u meni neto to je potom moglo da izie iz mog temena. Posle minut-dva jasno sam osetio da silazim odoz go, negde s tavanice, i da stojim na podu. Mojim oima je bilo potrebno izvesno vreme da se prilagode gledanju sa svoje normalne ravni. Dok sam gledao u te 4 ene, oseao sam se nag i ranjiv. Tada sam se za trenutak razdvojio ili, moglo bi se rei, nastao je prekid u kontinuitetu moje percep cije. To je bilo kao da sam zatvorio oi, i da me je ne ka sila zavitlala nekoliko puta. Kad sam otvorio oi, devojke su me gledale zaprepaeno. Ali ja sam nekako opet bio ja.

3. LA GORDA

Prvo to sam zapazio na la Gordi bile su njene oi: veoma tamne i spokojne. inilo se da me ona meri od glave do pete. Njene oi su prelazile po mom telu isto kao i don Huanove nekada. U stvari, u njenim oima nalazio se isti onaj mir i snaga. Znao sam zato je ona najbolja. Sinu mi kroz glavu da je don Huan njoj mo rao ostaviti svoje oi. Bila je neto malo via rastom od ovih drugih devojaka. Imala je mravo, tamno telo i izvanredna lea. Zapazio sam ljupke obrise njenih irokih ramena kad se nagnula da pogleda one tri devojke. Izdala im je neko za mene nerazumljivo nareenje i sve 3 posedae na klupu tano iza nje. Ona ih je u stvari svojim telom zaklanjala od mene. Opet se okrenu licem prema meni. Njen izraz je bio veoma ozbiljan, no u njemu je bilo i neeg pomalo tu robnog, tekog. Nije se osmehivala ali je ipak bila bla gonaklona. Crte njenog lica bile su veoma prijatne: lep oblik lica, ni okrugao ni okast, mala usta tankih usa na, irok nos, visoke jagodice i duga kao zift crna kosa. Zapazio sam i njene lepe, miiave ruke koje je dr ala skrtene pred stomakom, odnosno iznad predela pupka. Nadlanice je okrenula prema meni. Video sam kako se njeni miii ritmiki gre dok je stiskala dla nove.

Imala je na sebi dugaku pamunu haljinu narandaste boje, dugih rukava, i bila je ogrnuta mrkim a lom. Delovala je veoma umirujue i odluno. Oseao sam prisustvo don Huana. Moje telo se opustilo. Sedi, sedi, ponudi me ona ljubazno. Priao sam stolu. Ona mi pokaza gde treba da sednem, ali ja ostadoh stojei. Nasmei se prvi put i njene oi postadoe meke i sjajnije. Nije bila tako lepa kao Hosefina ali je ipak bila najlepa meu njima. utali smo neko vreme. Onda mi ona ree, kao da mi neto objanjava, da su se one svojski trudile otka ko je Nagual otiao, i da su se zbog svoje odanosti navi kle na zadatak koji po njegovoj elji treba da obave. Nije mi bilo sasvim jasno o emu to govori, ali dok je govorila, osetio sam vie nego ikad da je don Huan tu meu nama. Nije stvar bila u tome to bi ona imi tirala njegovo ponaanje ili govor. Imala je neku naro itu vlast nad sobom i zbog nje se ponaala isto kao i don Huan. Njihova slinost poticala je iz unutranje strane njihovih bia i odatle se kretala prema spoljnoj. Rekao sam joj da sam doao zato to mi je bila potrebna Pablitova i Nestorova pomo. Kazao sam da dosta teko razumem ponaanje arobnjaka, jer sam moda i glup za to, ali da sam iskren, a oni se svi pre ma meni ipak ponaaju pakosno, pa me ak i ob manjuju. Ona je poela da se izvinjava, ali ja joj nisam do pustio da dovri. Pokupio sam svoje stvari i poao pre ma kunim vratima. Ona potra za mnom. Nije pokua vala da me zadri, ali je govorila veoma brzo kao da mora da mi kae sve to moe, pre nego to odem. Rekla je da je moram sasluati, i da je voljna da se vozi sa mnom sve dok mi ne kae sve to joj je Na gual poverio da mi saopti. Idem u Meksiko Siti, rekao sam. Ii u s tobom i u Los Aneles ako treba, odvra ti, a ja sam znao da ona to i misli. Dobro, rekoh tek koliko da je iskuam, ui u kola.

Oklevala je malo, a onda je utke stala okrenuvi se licem prema kui. Spustila je ruke, drei jednu ru ku drugom, odmah ispod pupka. Zatim se okrenula pre ma dolini i ponovila isti taj pokret rukama. Znao sam ta ona radi. Oprata se od kue i od tih zastraujuih zaobljenih brda oko sebe. Don Huan me pre mnogo godina nauio da se tim pokretom oprata. Naglasio je da je to veoma moan pokret i da ratnik sme samo retko da ga primenjuje. Ja lino imao sam veoma malo prilika u kojima sam ga primenio. Oprotajni pokret koji je izvodila la Gorda bio je varijanta onoga koji sam ja nauio od don Huana. On mi je rekao da ruke treba skrstiti kao za molitvu, bla go ali veoma hitro, ak i uz pljesak. Svrha tog pokre ta, bilo da je izveden na ovaj ili onaj nain, bila je ta da ratnik u svoje stisnute ruke zatvori oseanje koje ne eli da ostavi iza sebe. im se ruke stisnu i uhvate to oseanje, prinesu se veoma snano grudima, u visini sr ca. Tu to oseanje postaje bode i ratnik se njim ubo de, kao da obema rukama zaista dri bode. Don Huan mi je rekao da se ratnik tako oprata samo onda kad s razlogom misli da se nikad vie nee vratiti na to mesto. La Gordino opratanje me opinilo. Oprata li se ti to? radoznalo je upitah. Da, odgovori ona suvo. Zar ne treba da prinese ruke grudima? pitao sam. Ne, to ine mukarci. ene imaju matericu i u njoj uvaju svoja oseanja. Zar se tako ne oprata samo onda kad se vie ne e vratiti na to mesto? upitah. Moe se desiti i da se ne vratim, odgovori. Poi u s tobom. Mene obuze neobjanjiva tuga: neobjanjiva zato to ja tu enu nisam uopte poznavao. U odnosu na nju u meni su se javljale samo sumnje i podozrenje. Ali kad sam se zagledao u njene jasne oi, osetio sam da mi je veoma bliska. Moje srdbe nestade a umesto nje

preplavi me tuga. Gledao sam oko sebe i shvatio da me ta tajanstvena, ogromna, zaobljena brda kidaju na komade. Ona brda su iva, ree, itajui moje misli. Okrenuo sam se prema njoj i rekao joj da me i to mesto i te ene pogaaju veoma duboko, tako duboko da ja to normalno ne bih mogao ni da zamislim. Nisam znao ta je vie poraavajue: to mesto ili te ene. Na pad ena bio je direktan i zastraujui, ali ta brda su u meni stalno izazivala munu strepnju i elju da pobegnem od njih. Kad sam to rekao la Gordi, kazala je da sam tano ocenio dejstvo tog mesta i da ih je Nagual tu ostavio upravo iz tog razloga; dodala je da nikoga ne treba da osuujem za ono to se desio, jer je Nagual glavom tim enama naredio da pokuaju da me ubiju. Je li i tebi tako neto zapovedio? upitah. Ne, meni nije. Ja sam drukija od njih, ree. One su sestre. Iste su, potpuno iste, ba kao to su Pablito, Nestor i Beninjo isti. Samo ti i ja moemo biti potpuno isti. Sada jo nismo, zato to si ti jo nepot pun. Ali jednog dana emo biti isti, sasvim isti. Kazali su mi da samo ti zna gde se sada nalaze Nagual i Henaro, rekoh. Zagledala se malo u mene pa potvrdno klimnula glavom. Tako je, ree. Znam gde su. Nagual mi je rekao da te tamo odvedem ako budem mogla. Rekoh joj da ne okolii, i da mi smesta kae gde su. Moj zahtev kao da je silno zbunio. Izvinila se rekav i da e mi kasnije, na putu, sve otkriti. Molila me da se vie nita ne raspitujem za njih, jer joj je strogo na reeno da nita ne pominje dok za to ne bude pravo vreme. L i d i a i Hosefina dole su do vrata i zurile u mene. urno uoh u kola. La Gorda ue za mnom; dok sam ulazio, primetio sam da ulazi u kola kao u tunel. Ne kako se uvukla u njih. Tako je inio i don Huan. Po to sam ve mnogo puta video da tako ulazi, rekao sam mu jednom prilikom u ali da je bolje ui ovako kako ja ulazim. Pomislio sam da on to, moda, ini zato to

nije navikao na kola. Objasnio mi je da su kola pei na, i da se u peinu, ako hoemo njom da se koristimo, mora polako ulaziti. Peine imaju svoj specifini duh, bez obzira na to da li su prirodne ili ih je ovek svojom rukom nainio, i tom se duhu mora pristupiti s po tovanjem. Razmiljao sam da li da pitam la Gordu da li je don Huan uputio u te pojedinosti, ali ona prva progo vori. Ree da joj je Nagual dao tano odreena uputstva o tome ta treba da ini ako ja preivim napade d o n e Soledad i devojaka. Onda uzgred dodade da mo ramo, pre nego to se uputim u Meksiko Siti, da ode mo na jedno posebno mesto na planini kuda smo don Huan i ja ili, i da e mi tu saoptti sve to je Nagual njoj otkrio. Oklevao sam asak, a onda me neto to nije pote klo iz mog razuma nagnalo da se uputim u planinu. Vo zili smo se ne izmenivi ni rei. Pokuao sam, dodue, nekoliko puta da zapodenem razgovor s njom, ali ona me je svaki put odbila energino odmahnuvi glavom. Najzad su joj, ini mi se, dosadili ti moji pokuaji pa mi je odluno rekla da je za to to ima da mi kae po trebno mono mesto i da je bolje da se ne troimo u za ludnom brbljanju dok tamo ne stignemo. Posle duge vonje i napornog puta po dombama van druma, konano smo stigli na odredite. Bilo je ka sno po podne. Nalazili smo se u jednoj dubokoj klisu ri. Dole je ve bio mrak dok je sunce gore jo obasja valo planinske vrhove. Ili smo sve dok nismo stigli do jedne male peine na severnoj strani kanjona, nekoliko stopa iznad dna; peina se protezala od istoka na za pad. Tu sam proveo mnogo vremena s don Huanom. Pre nego to smo uli la Gorda je granama pomela dno peine, isto kao i don Huan nekada, da bi odstra nila krpelje i druge parazite sa stena. Onda je sa bunja oko peine posekla dosta granica s mekim liem i poloila ih na pod kao ponjavu. Pozvala me da uem. Ja sam uvek u znak potova nja putao don Huana da ue prvi. Hteo sam da postu pim isto i prema njoj, ali ona me odbila. Rekla je da

sam ja Nagual. Uvukao sam se u peinu isto onako kako je ona ula u moja kola. Smejao sam se svojoj nedoslednosti. Nikad nisam mogao da na svoja kola gledam kao na peinu. Pozvala me da se opustim i udobno smestim. Nagual ti nije mogao otkriti sve svoje namere zato to nisi potpun, iznenada ree la Gorda. Jo si takav, ali posle okraja s d o n o m Soledad i sestrama jai si nego pre. ta znai to biti nepotpun? Svi mi to govore, ali jedino mi ti to moe objasniti, rekoh. To je veoma prosto, odgovori. Potpun je onaj ko nikada nije imao dece. Zastala je kao da eli da mi da vremena da zapiem to to je rekla. Digoh pogled s belenice. Gledala me je netremice kao da poverava utisak svojih rei. Znam da ti je i Nagual rekao isto ovo to i ja, pro dui. Nisi obraao panju na njegove rei kao to verovatno nisi ni na moje. Proitao sam naglas svoje beleke i ponovio to to mi je rekla. Zakikotala se. Nagual je rekao da je nepotpun onaj ko je imao dece, ree kao da mi diktira. Zagledala se u mene kao da oekuje neko pitanje ili komentar. Ja nisam nita kazao. Sad sam ti objasnila sve o potpunosti i nepotpu nosti, ree. I to sam ti kazala isto onako kao Nagual meni. To mi u ono vreme nije znailo nita, a ne znai ni tebi sada. Morao sam se nasmejati tome koliko se ona trudi la da lii na Naguala. Nepotpuna osoba ima rupu u stomaku, produi ona. arobnjak moe da je vidi isto tako jasno kao ti moju glavu. Kad je ta rupa na levoj strani stomaka, on da je dete koje je stvorilo tu rupu istog pola. Ako je na desnoj strani, onda je dete suprotnog pola. Rupa na le voj strani je crna, a na desnoj zagasito smea. Moe li tu rupu da vidi kod svakoga ko je imao decu?

Mogu, naravno. To se moe videti na dva naina. arobnjak to moe da vidi u snu, ili kad gleda pravo u tu osobu. arobnjaku koji vidi nije nimalo teko da, gledajui svetlee bie, utvrdi postoji li rupa u svetlosti tog tela ili ne postoji. Ali ak i ako arobnjak ne ume da vidi, on ipak, gledanjem moe i kroz odeu da primeti kako je jedno mesto tamno od rupe. Uutala je. Zamolio sam je da produi. Nagual mi je rekao da ti pie, a posle se ne sea ta si napisao, ree glasom kao da me optuuje. Zapleo sam se u rei kad sam pokuao da se bra nim. Meutim, to to je rekla bila je istina. Don Huanove rei su uvek dvostruko delovale na mene: prvi put kad bih uo da govori to to bi mi rekao, a drugi put kad bih kod kue itao to to sam zapisao a potom za boravio. Meutim, razgovor s la Gordom bio je neto sas vim drugo. Don Huanovi uenici nisu ni u kom sluaju toliko apsorbovali sagovornika kao to je on inio. Nji hova otkria, iako neobina, bila su samo naknadno na eni delovi jednog mozaika koji je dotle predstavljao zagonetku. Neobinost tih delova sastojala se u tome to slika nije postajala jasnija, nego sve sloenija i slo enija. Imao si smeu rupu na desnoj strani stomaka, produi ona. To znai da te neka ena ispraznila. Na pravio si ensko dete. Nagual je rekao da sam ja imala ogromnu crnu ru pu, zato to sam rodila dve devojice. Ja tu svoju rupu nisam nikad videla, ali kod drugih sam videla takve rupe. Kae da sam imao rupu; zar je sad vie nemam? Nema. Zakrpljena je. Nagual ti je pomagao da je zakrpi. Bez njegove pomoi ti bi bio jo prazniji nego to si sada. Kakva je to zakrpa? Zakrpa na tvojoj svetlosti. Ne mogu ti to rei ni kako drukije. Nagual je rekao da arobnjak njegovog kova moe uvek da zakrpi rupu. Ali kad se to mesto is puni, ono vie ne svetli. Svako ko vidi ili sanja rei e

ti da to lii na pare olova okrueno utom svetlou ostalog tela. Nagual je zakrpio tebe, mene, i Soledad, ali nama je prepustio da tu vratimo sjaj, svetlost. Kako nas je zakrpio? On je arobnjak pa je stavio tota u naa tela. Zamenio nas je. Mi vie nismo isti. Zakrpu je on lino stavio. Ali kako je i ta je on to stavio u nas? On je u naa tela uneo sopstvenu svetlost i to je uinio svojom rukom. Jednostavno je dopro u naa tela i tu ostavio svoje niti. Isto je to uinio sa svih svojih estoro dece i sa Soledad. Svi su oni isti, osim Soledad. Ona je neto drugo. Izgledalo je da la Gorda ne eli nita vie da kae. Oklevala je i gotovo zamucala. ta je donja Soledad? navaljivao sam. To je veoma teko rei, odgovorila je posle mog podueg nagovaranja. Ona je isto to i ja i ti, ali je ipak drukija. Ima istu svetlost, ali ipak nije sasvim s nama. Kree se u suprotnom pravcu. Sad u ovom trenutku slinija je tebi. Oboje imate zakrpe koje lie na olovo. Moja je iezla i ja sam opet potpuno, svetlee jaje. Zato sam i kazala da emo jednog dana, kad ti opet postane potpun, biti isti. A upravo sad smo slini zbog Nagualove svetlosti i injenice da se oboje kreemo u istom pravcu i da smo oboje bili prazni. Kako arobnjak vidi potpunu osobu? upitah Kao svetlee jaje sainjeno od niti, odgovori. Sve niti su potpune. Lie na ice, napete ice. To izgle da kao da su ice napete onako kako se napinje koa na dobou. S druge strane, niti nepotpune osobe skvrene su oko ivice rupe. Kod ljudi koji su imali mnogo dece to vie i ne lii na niti. Oni izgledaju kao dva komada koji svetle, a izmeu njih je crno. Uasno je to videti. Nagual mi je pomagao da to vidim jednog dana kad smo bili u nekom parku u gradu. ta misli, zato mi Nagual nije nikada rekao ba nita o tome?

Rekao ti je sve, samo ga ti nikada nisi dobro razumeo. im bi shvatio da ga ne razume, prelazio je na drugu temu. Nisi ga mogao razumeti zato to si bio prazan. Nagual je rekao da je sasvim prirodno to ga ne razume. Kad ovek postane nepotpun, on je u stvari prazan kao tikva iz koje je izbaena sredina. Nisi obraao panju na to kad ti je toliko puta rekao da si prazan; nisi obraao panju ak ni kad ti je on to objanjavao. Nikada nisi shvatio ta ti on govori ili, to je jo gore, nisi eleo to da zna. La Gorda je stupila na opasan teren. Pokuao sam da je otuda vratim jednim drugim pitanjem, ali ona se nije dala. Ti voli jednog maliana i nee da razume na ta je Nagual mislio, ree optuujuim tonom. Na gual mi ree da ima erku koju nikada nisi video i da voli tog maliana. Jedno ti je oduzelo ivicu a drugo te prikovalo za zemlju. Ti si ih oboje slio ujedno. Morao sam prestati sa pisanjem. Iziao sam iz peine puzei i ispravio se. Poeo sam da silazim str minom prema dnu klisure. La Gorda je ila za mnom. Pitala me da li me je uzrujala njena neposrednost. Nisam hteo da laem. A ta ti misli? upitao sam je. Besni! uzviknu i nasmeja se od srca kako su sa mo don Huan i don Henaro umeli. Izgleda da se spotakla pa me zgrabila za levu ruku. Da bih joj pomogao da sie do dna klisure, obujmio sam je oko pasa i odigao. Uini mi se da nije tea od pede setak kilograma. Ona napui usne kao to je inio don Henaro i ree da ima pedeset i sedam kilograma. Oboje se uglas nasmejasmo. U tom trenutku bili smo bliski i sasvim smo se razumeli. Zato je tebi tako teko da razgovara o tim stva rima? upita. Ispriao sam joj da sam imao jednog malog deaka koga sam beskrajno voleo. Osetio sam da moram da joj govorio o njemu. Nekakva neobina potreba koju nisam mogao razumeti nagnala me je da se otvorim toj eni koja mi je bila sasvim tua.

Kad sam poeo da priam o mom malianu, prepla vi me talas nostalgije, da li zbog tog mesta, te situacije ili doba dana ne znam. Uspomena na tog maliana povezala se nekako sa uspomenama na don Huana i ja tada prvi put za sve to vreme to ga nisam video osetih kako mi don Huan nedostaje. Lidija je rekla da nji ma ne nedostaje zato to je on uvek s njima: on je nji hovo telo i njihov duh. Ja sam odmah razumeo ta ho e da kae. I sam sam to oseao, ali u toj klisuri obu ze me neko nepoznato oseanje. Rekao sam la Gordi da mi do tog trenutka don Huan nikada nije nedostajao. Ona ne odgovori nita, samo pogleda u stranu. Verovatno je moja enja za tim dvema osobama bila u vezi sa injenicom da su obe dovele do katastro fe u mom ivotu. I nijedne od njih vie nije bilo. Do tog trenutka ja jo nisam bio shvatio koliko je kona an taj rastanak. Rekao sam la Gordi da je taj malian bio pre svega moj prijatelj i da su ga jednog dana odnele sile van moje vlasti. To je za mene bio moda je dan od najteih udaraca u ivotu. Iao sam ak i don Huanu da ga zamolim za pomo. Jedino sam ga tada molio da mi pomogne. Sasluao me je, a onda se gro hotom nasmejao. Reagovao je tako neoekivano da ja nisam mogao ak ni da se naljutim. Mogao sam jedino da prokomentariem tu, kako se meni tada inilo, nje govu neosetljivost. ta hoe ti od mene? upitao me. Odgovorio sam mu da bi mi, budui da je arob njak, moda mogao pomoi i vratiti mi mog malog pri jatelja da se uteim. Grei. Ratnik nita ne trai za svoju utehu, re kao je tonom koji nije doputao nikakvo protivljenje. Onda je nastavio da pobija moje argumente. Rekao je da ratnik ne sme nita da prepusti sluaju, i da on u stvari snagom svoje spoznaje i nepokolebljive namere utie na krajnji ishod dogaaja. Kazao je da bih ja, da sam nepokolebljivo naumio da sauvam to dete i da mu pomognem, preduzeo potrebne korake da ga zadr im uza se. Ali ovako, moja ljubav je samo re, nepo treban izliv praznog oveka. Onda mi je rekao neto o praznini i potpunosti, ali ja to nisam hteo da sluam.

Oseao sam samo to da sam nekoga izgubio, i kad je on spomenuo prazninu, bio sam uveren da se to odnosi na prazninu koju ovek osea prilikom nenadoknadivog gubitka. Voleo si ga, potovao njegov duh, eleo mu dobro, a sad ga mora zaboraviti, rekao je. Ali ja ga nisam mogao zaboraviti. Bilo je neeg za straujue ivog u mojim oseanjima i pored toga to ih je vreme malo ublailo. Bilo je neko vreme kad sam mislio da sam zaboravio, a onda je jedne noi jedan dogaaj izazvao veliku emocionalnu buru u meni. Iao sam prema svojoj kancelariji kad mi je prila jedna mlada Meksikanka. Sedela je dotle na klupi i ekala autobus. Raspitivala se da li taj i taj autobus ide do deije bolnice. Ja to nisam znao. Objasnila mi je da njen sini ve dugo ima visoku temperaturu i da je zabrinuta zato to nema novca. Priao sam klupi i video jednog maliana kako stoji glave prislonjene na naslon klupe. Bio je u kratkim pantalonicama i jakni s kapom na glavi. Nije mu moglo biti vie od dve godine. Morao me je videti, jer je doao do kraja klupe i glavom se naslonio na moju nogu. Glavica me boli, rekao mi je na panskom. Glasi mu je bio tako tanak, a tamne oi tako tu ne da je u mene neodoljivo navrla golema tuga. Uzeo sam ga pa sam ga, zajedno s majkom, odvezao u najbliu bolnicu. Ostavio sam ih tamo, a majci dao dovoljno novca da moe da plati raun. Ali nisam hteo da osta nem niti da bilo ta vie doznam o njemu. eleo sam da verujem da sam mu pomogao i da sam tako dao svoj obol ljudskom rodu. Od don Huana sam nauio magijski nain plaa nja duga ovekovom duhu. Jednom prilikom, poto sam shvatio da nikada neu moi da mu se oduim za sve to je za mene uinio, upitao sam ga ima li ita na svetu to bih mogao uiniti da izmirim taj raun. Upravo smo izlazili iz banke u kojoj smo promenili ne to meksikog novca. Nije potrebno da se meni odui, rekao je, ali ako to ipak eli, priloi neto za ljudski duh. Taj ra-

un je uvek veoma malen, pa to god da uloi, bie vie nego dovoljno. Pomogavi tom bolesnom detetu, ja sam samo vra tio dug ljudskom duhu za svu onu pomo koju je moj malian na svom putu mogao dobiti od tuinaca. Rekao sam la Gordi da u ga voleti dok sam iv pa makar ga nikada vie ne video. Hteo sam da joj ka em i to da je moja uspomena na njega zakopana tako duboko da je se nita ne moe ni dotai, ali predomi slio sam se. Oseao sam da bi bilo suvino govoriti o tome. Osim toga, smrkavalo se, a ja sam eleo da izi emo iz te klisure. Hajdemo, predloili joj. Odveu te kui. Moda emo nekom drugom prilikom opet moi da razgova ramo o ovim stvarima. Nasmejala se isto kao to mi se i don Huan smejao. Izgleda da sam rekao neto vrlo smeno. Zato se smeje, Gorda? upitah. Zato to i sam zna da ne moemo tek tako otii odavde, odgovori. Ti ima ovde sastanak sa moi, a imam ga i ja. Vratila se do peine i uvukla u nju. Doi, zvala me odande. Ne moe nikuda otii. Moja reakcija bila je veoma nedosledna. Uvukao sam se u peinu i seo do nje. Bilo je oigledno da mi je podvalila. Nisam tu doao ni na kakvo suoavanje ni s kim. Trebalo bi da sam besan, ali bio sam ravnodu an. Nisam mogao sam sebe da obmanjujem da sam tu tek tako svratio na putu za Meksiko Siti. Otiao sam tamo zato to me na to nagnalo neto jae od mog ra zuma. On mi prui belenicu i dade mi rukom znak da piem. Rekla je da u se pisanjem opustiti, i da u i njoj pomoi da se opusti. Kakav to sastanak s moi pominje? upitah je. Nagual mi je rekao da ti i ja imamo sastanak s ne im to se nalazi tamo. Ti si najpre imao sastanak sa Soledad, pa onda sa tri sestrice. Trebalo je, navodno, da te one ubiju. Nagual mi je rekao da te dovedem ova mo, ako to preivi, tako da se zajedno naemo na tre em sastanku.

Kakav je to sastanak? Zaista ne znam. Kao i sve drugo i to zavisi od nas. Upravo u ovom asu napolju se nalazi neto to je tebe ekalo. Kaem da je tebe ekalo zato to sam ja esto dolazila ovamo i nikad se nita nije desilo. Ali veeras je drukije. Ti si ovde i sve ono e doi. Zato Nagual pokuava da me ubije? upitah. Nikoga on ne pokuava da ubije! pobuni se la Gorda. Ti si njegovo dete i on sad eli da ti postane on. I to vie nego bilo ko drugi od nas. Ali da bi bio pravi Nagual, ti mora da zahteva i uzme svoju mo, inae on ne bi tako briljivo pripremio Soledad i se strice da te prate. Nauio je Soledad kako e promeniti svoj izgled i kako e se podmladiti. On ju je naterao da u svojoj sobi naini avolski pod. To je pod kome se niko ne moe suprotstaviti. Zna, Soledad je prazna, i zato ju je Nagual pripremio da izvede neto udesno. Dao joj je zadatak, veoma teak i opasan, ali jedini koji je njoj odgovarao, a taj zadatak je bio da te ubije. Rekao je da na svetu nema nita tee nego da jedan arobnjak ubije drugoga. Lake je obinom oveku da ubije arobnjaka, ili arobnjaku da ubije obinog oveka, ali dva arobnjaka, jedan protiv drugog, to nika ko ne ide. Nagual je rekao Soledad da e po nju najbolje biti da te iznenadi i uplai. I ona je to i uinila. Nagual joj je pomogao da postane poeljna ena da bi te mo gla namamiti u svoju sobu, a tamo bi te onaj pod za arao, jer, kao to sam ti ve rekla, tom podu ne moe da odoli niko, ama ba niko. Taj pod je remek-delo koje je Nagual smislio za Soledad. Ali ti si tom podu nainio neto i Soledad je morala da promeni svoju taktiku prema Nagualovim uputstvima. Ako to s podom ne uspe i ako joj ne poe za rukom da te iznenadi i uplai, ka zao joj je da razgovara s tobom i da ti kae sve to te zanima. Nagual ju je nauio da, kao poslednje sredstvo, vrlo lepo govori. Ali Soledad te ni tu nije mogla nad jaati. Zato je bilo tako vano da ona mene nadjaa? Ona zastade i pogleda me ispod oka. Proisti grlo kaljucanjem pa se ispravi na seditu. Pogleda u stenu koja se nisko nadnela nad nama u toj peini pa frknu.

Soledad je ena kao i ja to sam, ree. Ako ti ispriam poneto o svom ivotu, moda e i nju bolje razumeti. Imala sam jedanput nekog oveka. Zatrudnela sam kad sam bila veoma mlada i s njim sam rodila dve ke ri jednu za drugom. Moj ivot je bio pravi pakao. Taj ovek je bio pijanica i tukao me je danju i nou. I ja sam njega mrzela kao i on mene. I nagojila sam se kao svinja. Jednog dana je naiao neki ovek i rekao mi da mu se sviam pa me pozvao da poem s njim u grad i da radim kao sluavka. Znao je da ja mnogo radim i eleo je samo da me iskoriava. Ali moj ivot je bio tako jadan da sam nasela na njegove prie i po la s njim. Taj je bio jo gori od mog prvog oveka: bio je krt i ulio mi strah u kosti. Posle po prilici nedelju dana vie nije mogao da me gleda. A tukao me je gore nego to moe da zamisli. Mislila sam da e me ubiti a nije ak ni bio pijan, nego besan zato to ni sam mogla da naem posla. Onda me poslao da prosim na ulici s bolesnim detetom u naruju. eni ije je to dete bilo obeao je dati neto od milostinje koju ispro sim. A onda bi me tukao zato to nisam naprosila do voljno para. Bolesnom detetu je bivalo sve gore i gore i ja sam znala da e me taj ovek ubiti ako ono umre dok budem s njim prosila. I zato sam jednog dana, kad sam znala da on nee biti tamo, otila detinjoj majci, vratila joj dete i dala neto novca to sam tog dana isprosila. To je bio srean dan za mene: jedna dobra strankinja dala mi je pedeset pezosa da kupim lek za dete. Provela sam tri meseca s tim groznim ovekom, ali meni se inilo da sam tu bila dvadeset godina. Onaj novac sam potroila na povratak kui. Opet sam bila trudna. Taj ovek je eleo da ja imam svoje dete da ne bi morao da plaa za ono iznajmljeno. Kad sam sti gla u zaviaj, pokuala sam da vidim svoju decu, ali njih je odvela rodbina mog mua. Svi su se okupili pod iz govorom da ele sa mnom da razgovaraju, ali su me umesto toga odveli na jedno pusto mesto, tukli me to ljagama i kamenjem i ostavili me verujui da sam mrtva.

La Gorda mi pokaza mnogo oiljaka na glavi. Ni danas jo ne znam kako sam se vratila u grad. Pobacila sam ak i dete koje sam nosila u utrobi. Oti la sam jednoj tetki koja je jo bila iva roditelji su mi bili pomrli. Ona mi je pruila kutak gde u leati i negovala me. Hranila me, jadnica, dva meseca i ja sam tek onda mogla da ustanem. Onda mi tetka jednog dana ree da je onaj ovek doao u grad i da me trai. Bio je u policiji i tamo re kao kako mi je unapred dao novac da radim kod njega, a da sam ja pobegla i ukrala taj novac poto sam ubila dete one ene. Znala sam da mi spasa nema. Ali opet sam imala sree i uspela da odem odatle u kamionu ne kog Amerikanca. Videla sam taj kamion kako se pribli ava drumom pa sam u oajanju digla ruku i ofer je zaustavio i dopustio mi da s njim poem. Dovezao me ak ovamo, u ovaj deo Meksika. Ostavio me u gradu. Nisam poznavala nikog ivog. Danima sam lunjala po gradu poput naputenog pseta i jela smee po ulicama. I tada mi se poslednji put srea osmehnula. Srela sam Pablita koji me zaduio toliko da to ni kad neu moi da mu vratim. Odveo me u svoju stolar sku radionicu i dozvolio mi da u jednom uglu sebi namestim leaj. Uinio je to zato to se saalio na mene. Naao me na pijaci spotakao se i pao na mene. Ja sam tamo sedela i prosila. Na oko mu je naleteo leptir ili pela, ne znam koje od to dvoje. Okrenuo se, spota kao i pao preko mene. Mislila sam da e se toliko raz jariti da e me udariti, ali on mi umesto toga udeli milostinju. Pitala sam ga ima li kakav posao za mene. E, tada me je odveo u svoju radionicu, dao mi peglu i dasku za peglanje, da radim kao pralja. Posao mi je vrlo dobro iao. Nije valjalo samo to to sam se gojila, jer mi je veina ljudi ije sam rublje prala davala ono to je njima preostajalo od hrane. Ponekad sam jela i po esnaest puta na dan. Nita dru go nisam ni radila osim to sam prala i jela. Deca iz te ulice zadirkivala su me i esto bi mi se pribliila s lea pa bi me neko od njih gurnulo i ja bih pala. Surove ake te dece dovodile su me do suza, naroito onda kad su namerno prljali rublje koje sam tek oprala.

Jednog dana predvee Pablita je posetio neki u dan starac. Nisam ga videla nikada pre toga. Nikad ra nije nisam videla Pablita da razgovara s nekim tako za straujuim ovekom. Okrenula sam mu lea i nastavila svoj posao. Bila sam tu sama. Odjednom osetih ruke tog oveka na svom vratu. Srce mi je stalo. Nisam mogla da vrisnem, pa ak ni da diem. Pala sam na pod i taj ovek je drao moju glavu moda i pun sat, a onda je otiao. Toliko sam se uplaila da sam sve do sledeeg jutra ostala tu gde sam pala. Pablito me tu naao; smejao se i rekao da bi trebalo da sam veoma ponosna i srena, jer je onaj starac moan arobnjak i jedan od njegovih uitelja. Zaprepastila sam se; nisam mogla da verujem da je Pablito arobnjak. Rekao je da je njegov uitelj video leptirie kako u savrenom krugu lete oko moje glave. Video je uz to i moju smrt kako krui oko mene. I zato je onako munjevito dejstvovao i promenio pravac mojih oiju. Pablito je osim toga rekao da je Nagual poloio svoje ruke na mene i da je tada dosegao i u moje telo tako da u ja uskoro biti drukija. Nisam imala pojma o emu on to govori, niti sam razumela ta je onaj ludi stari uinio. Ali meni to nije ni bilo vano, jer sam bila slina psu koga svako uka noga ma kako hoe. Prvo sam pomislila da moda eli da bu dem njegova ena. Ali bila sam suvie runa, debela i smrdljiva pa sam zakljuila da je, prosto, eleo da bude dobar prema meni. Taj ludi starac doao je opet jedne veeri i opet me s lea zgrabio za vrat. To me je uasno bolelo. Vritala sam i ciala. Ne znam ta je on to radio. Ni rei mi nije rekao. Smrtno sam se uplaila od njega. Kasnije je po eo da razgovara sa mnom i rekao mi je ta treba da inim sa svojim ivotom. Dopalo mi se to to je govo rio. Vodio me svuda, kud god je iao. Ali moja praznina bila je moj najgori neprijatelj. Nisam mogla da se po mirim s njegovim nainom ivota, a onda se njemu jed nog dana smuilo od ugaanja meni pa je poslao vetar na mene. Bila sam tog dana sama iza Soledadine kue, i osetila sam kako vetar biva sve jai i jai. Duvao je kroz ogradu. Duvao mi je u oi. Htela sam da uem u kuu ali moje telo se uplailo pa umesto da proem

kroz vrata, ja sam izila na kapiju u ogradi. Vetar me gurao i okretao. Pokuala sam da se vratim kui, ali uzalud. Nisam mogla da se oduprem tom jakom vetru. Gonio me preko brda, oterao me s puta, i na kraju sam se nala u jednoj rupi dubokoj kao raka. Vetar mi da nima nije dozvolio da odatle iziem te ja odluih da se bez protivljenja pomirim sa svojom sudbinom. Onda je vetar stao. Nagual me naao i vratio kui. Rekao je da je moja dunost da dajem ono to sama nemam, ljubav i nenost, i da se moram o sestrama, Lidiji i Hosefini, starati vie nego i o samoj sebi. Tada sam shvatila ono to mi je Nagual ve godinama govorio. Moj ivot je dav no proao. On mi je podario novi i taj mora zaista biti sasvim nov. U taj novi ivot ne mogu uneti svoj raniji runi nain ivota. Kada me je prvi put ugledao one veeri, leptirice su mu ukazale na mene, i ja nemam pravo da se bunim protiv svoje sudbine. Poela sam da se menjam na taj nain to sam se o Lidiji i Hosefini starala bolje nego o samoj sebi. i nila sam sve to mi je Nagual govorio, i jedne noi sam, ba u ovoj klisuri i u ovoj peini, nala svoju potpunost. Zaspala sam upravo na ovom mestu na kome sam i sa da, kad me neki um probudio. Pogledala sam i ugle dala sebe onakvu kakva sam nekada bila, tanka, mlada, svea. To se moj duh vraao meni. U poetku nije hteo da mi prie blie, jer sam jo bila prilino strana. Ali, malo-pomalo, priao mi je i protiv svoje volje. Tada sam u magnovenju shvatila ono to je Nagual s mukom pokuavao ve godinama da mi kae. Rekao je da kad ima dete, ono ti uzme ivicu tvog duha. Ako ena rodi devojicu, onda je s tom ivicom gotovo. A ako rodi dve, kao ja, to znai da je sa mnom gotovo. Najbolji deo moje snage i mojih iluzija otiao je tim devojicama. One su ukrale moju ivicu, govorio je Nagual, isto kao to sam je ja ukrala od svojih roditelja. Tako nam je sue no. Muko dete ukrade najvei deo ivice svog oca, a en sko dete ukrade je od majke. Nagual je rekao da ljudi koji su imali decu, a koji nisu tako tvrdoglavi kao ti, mogu rei da im neto nedostaje. Neka ludost, nervoza, neka mo koju su ranije posedovali nestala je dolaskom dece. Oni su to imali, ali gde je to sada? Nagual je govo-

rio da se to nalazi u malom detetu koje trkara oko kue, nabijeno energijom, puno iluzija. Drugim reima, potpuno. Ako posmatramo decu, govorio je, videemo da su smela, da se kreu u skokovima. Ako posmatramo njihove roditelje, videemo da su oprezni i bojaljivi. Oni vie ne skau. Po Nagualovim recima, mi to obja njavamo time to su roditelji odrasle osobe i to imaju obaveze. Ali to nije tano. Istina je to da su izgubili svoju ivicu. Pitao sam la Gordu ta li bi Nagual rekao da sam mu kazao kako poznajem roditelje koji su mnogo ivlji i potpuniji od svoje dece. Nasmejala se i, toboe zbunjeno, pokrila lice. Moe to da me pita, ree kroz smeh. Hoe li da uje ta mislim? Razume se da hou. Ti ljudi nisu ivlji od svoje dece, nego su, pre sve ga, imali mnogo snage pa su zatim svoju decu vaspitali da budu posluna i krotka. Plaili su tu decu celog i vota, i to je sve. Priao sam joj o jednom mom poznaniku, ocu e tvoro dece, koji je u pedeset etvrtoj godini iz temelja izmenio svoj ivot. Pored ostalog, napustio je enu i vi sok poloaj u velikom koncernu u kome je vie od dva deset godina gradio svoju karijeru, i uz to podizao svoju porodicu. Veoma smelo je napustio sve to i otiao da ivi na jednom ostrvu u Pacifiku. Hoe da kae kako je tamo otiao sasvim sam? upita me la Gorda iznenaeno. Time je upropastila moj argumenat. Morao sam pri znati da je tamo otiao sa svojom drugom enom od dvadeset tri godine. Koja je bez sumnje potpuna, dodade la Gorda. I tu sam se morao s njom sloiti. Prazan ovek stalno se koristi potpunou ene, produi ona. Potpuna ena je u toj svojoj potpunosti opasnija od mukarca. Nepouzdana je, udljiva, nervo zna, ali kadra i da se mnogo promeni. Takve ene mogu da se pokupe odjednom i da odu kud god zaele. Kad tamo stignu, nee nita uraditi, ali to je zato to nisu

ni pre toga nita uradile. Prazne osobe, s druge strane, ne mogu vie tako da dunu bez veze, ali one su zato pouzdanije. Nagual je prazne ljude uporeivao sa crvima koji pogledaju ooko sebe pre nego to e se malo poma i, onda ustuknu pa se pomaknu malo dalje. Potpune osobe uvek skau, prevru se i gotovo uvek padnu na glavu, ali to im ne smeta. Nagual je rekao da treba biti potpun da bi se ulo u drugi svet. Da bi neko bio vetica ili vetac, mora ima ti svu svoju svetlost: tu ne sme da bude ni rupa, ni zakrpa, a i duh mora biti neokrnjen. Zato arobnjak koji je prazan mora opet postati potpun. Bez obzira na to je li mukarac ili ena, oni moraju biti potpuni da bi stupili u onaj svet tamo napolju, u onu venost u kojoj nas sada ekaju Nagual i don Henaro. Prestala je da govori i dugo me gledala. Ve se bilo toliko smrklo da sam jedva video da piem. Ali kako si ti opet postala potpuna? upitah. Ona se tre uvi moj glas. Ponovio sam pitanje. Ona se zagleda u stenu nad naim glavama pre nego to e mi odgovoriti. Morala sam da odbijem one dve devojke, ree. Nagual ti je jednom rekao kako se to radi, ali ti nisi hteo da slua. Stvar je u tome to se ta ivica mora ukrasti da bi je opet sam imao. Rekao je da smo je s mukom stekli ukravi je od roditelja, pa je isto tako s mukom moramo ponovo stei. On me je pouio kako u to postii i najpre me je nagnao da odbijem ljubav svojim devojicama. To sam morala uiniti sanjajui. Najpre sam se navikla na to da mi one nisu drage, ali Nagual je rekao da to nita ne pomae: valja se nauiti na to da ti do njih nije stalo, a ne samo da ti nisu drage. Kad god sam osetila da mi te devojice nita ne znae, morala sam opet da ih vi dim i da ih dodirnem. Morala sam ih blago milovati po glavi da bi za to vreme moja leva slabina od njih ukra la ivicu. ta je bilo s njima? Nita. One nisu nita osetile. Otile su kui i sad su iste kao dve odrasle osobe. Prazne kao to je prazna veina ljudi oko njih. Ne vole decu zato to im ona nisu

potrebna. Mislim ak da im je ovako i bolje. Ja sam iz njih izvukla ludost koja njima nije bila potrebna, a me ni jeste. Nisam znala ta inim kad sam im je dala. Osim toga, one i dalje imaju ivicu koju su ukrale od svog oca. Nagual je bio u pravu: niko ne primeti kad je izgubi, ali ja sam primetila kad sam je ponovo stekla. Kad sam pogledala iz ove peine, videla sam sve svoje iluzije poredane poput vojnika. Svet je za mene postao vedar i nov. Nestalo je teine mog tela i moj duh se uzneo i ja sam zaista postala jedno novo bie. Zna li kako si uzela ivicu od svoje dece? To nisu moja deca! Nikad ih nisam ni imala. Po gledaj me. Izila je bauljajui iz peine, zadigla suknju i poka zala mi svoje nago telo. Prvo to sam zapazio bilo je to da je ona veoma tanka i miiava. Pozvala me je da priem blie i da je bolje zagle dam. Telo joj je bilo tako vitko i vrsto da sam morao zakljuiti da sigurno nije raala. Podigla je desnu nogu i naslonila na jednu stenu pokazavi mi svoju vaginu. Njena elja da mi pokae koliko se promenila bila je tako jaka da sam se ja nasmejao da bih zabaurio svo ju zbunjenost. Kazao sam joj da nisam lekar pa joj, prema tome, i ne mogu to rei, i dodao da sam uveren da je ona u pravu. Razume se da jesam, ree puzei opet natrag u peinu. Iz ove utrobe nikada nije nita izilo. Posle krae pauze odgovorila je na moje pitanje koje sam ve i zaboravio pod utiskom njenog dokazi vanja i pokazivanja. Moja leva slabina uzela je opet moju ivicu, ree. Ja sam zato morala samo da odem tamo i posetim svo je keri. Ila sam onamo etiri-pet puta da bi se one na vikle na mene. Bile su ve velike i ile su u kolu. Mi slila sam da u morati sama sa sobom da se borim da bih prestala da marim za njih, ali Nagual je rekao da to i nije vano; mogu mi biti drage ako ja elim da ta ko bude. I bile su mi drage, ali to je bilo kao kad ti je drag neko tui. Ja sam to naumila, namera mi je bila nepokolebljiva. elela sam da stupim u drugi svet dok sam jo iva, onako kako mi je Nagual rekao. Da bih to

postigla, bila mi je potrebna neokrnjena ivica mog duha. Potrebna mi je moja potpunost. Nita me ne moe od vratiti od tog sveta! Nita! Gledala je prkosno u mene. Mora ih oboje odbiti, i enu koja te ispraznila i tog maliana koga voli, ako hoe opet da bude pot pun. enu moe lako odbiti. Taj malia je ve neto drugo. Misli li da tvoja beskorisna ljubav prema tom detetu vredi toliko da zbog nje ne moe da stupi u to carstvo? Nisam na to umeo da odgovorim. Nije stvar u to me to sam, moda, eleo da razmiljam o tome. Pre bi se moglo rei da sam bio potpuno zbunjen. Soledad mora izvui ivicu iz Pablita ako eli da ue u nagual, produi ona. Kako li e ona to postii? Ma koliko slab bio, Pablito je ipak arobnjak. Ali Na gual je donji Soledad pruio jedinstvenu priliku. Rekao joj je da e njen jedini povoljan trenutak biti onaj kada ti kroi u kuu, i on nas je zbog tog trenutka ne samo nagnao da se preselimo u drugu kuu nego nas je jo naterao da proirimo prilaz tako da ti moe ko lima doi do samih vrata. Kazao joj je da e, ako bude besprekomo ivela, moi da te smota i da iz tebe isisa svu tvoju svetlost, tu jedinu mo koju je jo Nagual ostavio u tvom telu. Nee joj biti teko da to uini. Po to se ona kree u suprotnom pravcu od tvoga, moe te iscediti tako da od tebe nita ne ostane. Njen najvei podvig bie taj da u tebi izazove trenutak slabosti. Da te je ubila, tvoja bi svetlost uveala njenu mo i ona bi dola za nama. To sam znala samo ja. Lidija, Hosefina i Rosa je vole. Ja ne. Znala sam ta je naumila. Ona bi nas progutala jedno po jedno, svako u svoje vreme, jer nema ta da izgubi, a moe sve da dobije. Nagual mi je rekao da njoj nema druge. Poverio mi je devojke i rekao ta treba da inim ako te Soledad ubije pa kre ne u potragu za njihovom svetlou. Smatrao je da bih ja mogla da spasem sebe, pa moda i jednu od one tri devojke. Zna, Soledad uopte nije loa ena; ona samo ini ono to bi i svaki drugi besprekorni ratnik uinio. Sestrice je vole vie od roene majke. Ona je njihova

prava mati. U tome i jeste njena prednost, govorio je Nagual. Ma ta inila, nisam nikako mogla da odvojim sestrice od nje. I tako, da je tebe ubila, ona bi progutala bar jo dve od te tri odane due. Jer Pablito nije nita ako tebe nema. Soledad bi ga zgnjeila kao bubu. I on da bi sasvim potpuna i mona ula u onaj svet tamo napolju. Da sam bila na njenom mestu, i ja bih poku ala sve isto kao ona. I tako, vidi, za nju je to bilo sve ili nita. Kad si ti stigao u onu kuu, tamo nije bilo nikoga. Izgledalo je da je sudnji as kucnuo i tebi i nekima od nas. Na kraju se ispostavilo da za nju nema nita, ali sestrama se ukazala povoljna prilika. im sam ula da si uspeo da se izvue, rekla sam onim trima devojkama da je to sad njihov dom. Nagual je kazao da treba da ekaju do jutra da bi te uhvatile na prepad. Dodao je da jutro nije naroito pogodno vreme za tebe. Zapovedio mi je da ostanem po strani i da se ne meam u posao sestrica, a da im priskoim u pomo samo onda ako ti pokua da oteti njihovu svetlost. Je li trebalo i one da me ubiju? Pa, jeste. Ti si muka strana njihove svetlosti. Nji hova potpunost im ponekad i smeta. Nagual je njima upravljao gvozdenom rukom i tako uspostavljao ravno teu, ali sada kad njega nema, to se vie ne moe po stii. Moda bi im u tome pomogla tvoja svetlost. A ta je s tobom, Gorda? Zar ne bi, moda, trebalo i ti da mi smrsi konce? Rekla sam ti ve da sam ja drukija. Ja sam po stigla ravnoteu. Moja praznina koja mi je ranije ko dila, sad mi je od koristi. Kad arobnjak ponovo posta ne potpun, on je uravnoteen, dok onaj koji je uvek bio potpun, nije sasvim u ravnotei. Takav je bio Henaro. Ali Nagual je bio uravnoteen, zato to je bio nepotpun kao ti i ja, pa ak i vie od nas dvoje. On je imao tri sina i jednu ker. Sestrice su poput Henara, malo izvan savrene rav notee. I najee su toliko napete da nemaju mere. A ja, Gorda? Treba li i ja njih da usmrtim? Ne. Samo su one mogle uariti time to bi isisale tvoju svetlost iz tebe. Ti ne moe imati nikakve koristi

ni od ije smrti. Nagual je tebi ostavio naroitu mo, neku ravnoteu koju nema nijedno od nas. Zar one ne bi mogle da naue da imaju tu ravno teu? Mogle bi, sigurno. Ali to nije ni u kakvoj vezi sa onim to je trebalo da obave sestrice. Njihov zadatak je bio da ukradu tvoju mo. One su se vebale tako da bi te mogle posrkati kao au sode. Nagual ih je nauio da izvanredno veto obmanjuju ljude, a posebno je is trenirao Hosefinu. Ona je u tome bez premca. U poreenju s tom njihovom vetinom, Soledadin pokuaj je bio puka ala. Ona je sirova ena. Sestrice su prave vetice. Dve meu njima zadobile su tvoje poverenje, a trea te porazila i nainila bespomonim. Odigrale su savreno svoju ulogu. Ti si na sve to naseo i malo je trebalo da plati glavom. Greka je samo u tome to si ti prethodne noi povredio, a zatim i zaleio Rosinu svetlost pa je ona zato bila nervozna. Da nije bilo te njene nervoze i da nije tako jako grickala tvoju slabi nu, tebe po svoj prilici ne bi sad ovde bilo. Ja sam sve to videla s vrata. Ula sam upravo u asu kad si hteo da ih uniti. Ali ta sam ja mogao uiniti da bih ih unitio? Otkud ja to znam? Ja nisam ti. Hou da kaem, ta si ti videla da ja radim? Videla sam tvog dvojnika kako izlazi iz tebe. Kako je izgledao? Kao ti, a kako bi drukije? Ali bio je veoma veliki i opasan. Tvoj dvojnik bi ih ubio. Zato sam ja dola i omela ga. Bila mi je potrebna gotovo sva moja mo da te umirim. Sestre mi nita nisu pomogle. Bile su izgu bljene. A ti si bio besan i siledija. Pred naim oima si dvaput menjao boje. Jedna od tih boja bila je tako estoka da sam se uplaila da e i mene ubiti. Kakve sam boje bio, Gorda? Beo, kakav bi drukiji i bio? Dvojnik je beo, ukastobeo, kao sunce. Zurio sam u nju. Njen osmeh je bio neto sasvim novo za mene. Da, produi ona, mi smo delii sunca. Zato smo svetlea bia. Ali tvoje oi ne mogu da vide tu svetlost

zato to je ona veoma slaba. Mogu je videti samo oi arobnjaka, a to biva tek poto se ceo ivot provede u borbi. To otkrie me veoma iznenadilo. Pokuao sam da sredim misli kako bih joj mogao postaviti najpriklad nije pitanje. Da li ti je Nagual ikada ita govorio o suncu? upi tah. Jeste. Svi mi liimo na sunce, samo smo veoma, veoma bledi. Naa svetlost je veoma slaba, ali to je ipak svetlost. Ali da li ti je rekao da je sunce, moda, nagual? oajniki sam navaljivao. La Gorda mi ne odgovori. Nesvesno je vie puta coknula usnama. Izgleda da je razmiljala o tome kako bi mi odgovorila. ekao sam, spreman da to zapiem. Po sle dueg utanja ona odbaulja iz peine. Pokazau ti svoju slabu svetlost, ree spokojno. Otila je do sredine uskog procepa me stenama pred peinom i unula. S mesta na kome sam se nala zio nisam mogao videti ta ona radi pa sam i sam mo rao izii iz peine. Stajao sam deset do petnaest stopa daleko od nje. Zavukla je ruke pod suknju, uei i da lje, onda je odjednom ustala. Ruke je stisla u pesnice i tako ih podigla iznad glave, i zatim je pukla prstima otvarajui ih. uo sam brzo pucketanje i video kako iz njenih prstiju iskau varnice. Opet je stisnula ruke pa ih otvorila, i ponovo su iz njih iknule varnice, samo sad jo mnogo vee. unula je jo jednom i zavukla ruke pod suknju. Izgledalo je kao da neto izvlai iz prepo na. Ponovila je ono puckanje prstima pri dizanju ruku uvis, iznad glave, i ja ugledah snop dugih, svetlih niti koje su se pruale iz njenih prstiju. Morao sam iskri viti glavu da bih mogao da ih vidim prema ve tam nom nebu. inilo se da su to duge, tanke niti. Posle nekog vremena su izbledele i iezle. unula je jo jednom i kad je rastvorila prste, iz njih je suknula zapanjujua svetlost. Nebo se ispunilo debelim snopovima svetlosti. To je bio oaravajui pri zor. Zaneo me tako da oka od njega nisam mogao od vojiti. Nisam obraao panju na la Gordu. Gledao sam

u ta svetla. Iznenada uh krik koji me prisili da pogle dam u nju upravo u trenutku kad je zgrabila jednu od tih svetlosnih ica koje je sama stvorila i vrtoglavo se popela do samog vrha kanjona. Tu je za asak lebdela kao ogromna senka prema nebu, a onda je sila do dna procepa kreui se na mahove u malim skokovima, ili kao da na trbuhu silazi niz stepenice. Odjednom sam shvatio da ona stoji iznad mene. Nisam ni primetio da sam od uda seo. Sad ustadoh. Ona je bila sva u znoju, i dahtala je pokuavajui da smiri disanje. Dugo nije mogla da govori. Poela je da tri u mestu. Nisam se usudio da je dodirnem. Najzad se, izgleda, smirila toliko da je mogla opet da otpuzi u peinu. Odmarala se nekoliko minuta. Sve je to izvela tako brzo da ja gotovo nisam imao vremena da razmislim o tome ta se deava. Kad je izvodila to sa svetlou, osetio sam nepodnoljiv bol, pomalo slian golicanju, u predelu neposredno ispod pupka. Iako se fiziki nisam uopte troio, ipak sam i ja dahtao. Mislim da je vreme da poemo na na sastanak, ree ona zadihano. Moj let nas je oboje otvorio. Ti si moje letenje osetio u svom stomaku; to znai da si otvo ren i spreman za susret sa etiri sile. O kakve to etiri sile govori? O Nagualovim i Henarovim saveznicima. Grozni su. Sad su na slobodi izili su iz Nagualove i Henarove tikve. Jednog od njih si prole noi uo oko Soledadine kue. ekaju te. im padne mrak, niko ih ne moe za drati. Jedan od njih ti je ak po danu doao u Soledadinu kuu. Ti saveznici sad pripadaju tebi i meni. Uzeemo, svako od nas, po dva saveznika, ali niti znam koje, niti znam kako. Nagual mi je rekao samo to da emo sami morati da iziemo na kraj s njima. ekaj, ekaj! viknuh. Ali ona mi nije dala da govorim. Rukom mi je bla go poklopila usta. Osetio sam panian strah u stomaku. Video sam nekada izvesne neobjanjive pojave koje su don Huan i don Henaro zvali svojim saveznicima. Bilo ih je etiri na broju, i to su bile odreene celine, stvar-

ne kao i bilo ta drugo na ovom svetu. Njihovo pri sustvo bilo je tako neobino da su uvek, kad god sam ih video, izazivali neopisiv strah u meni. Prvi koga sam video bio je don Huanov; to je bila tamna, pravougaona masa, visoka osam do devet stopa, a iroka etiri do pet. Kretao se mrvei sve pod sobom kao ogromna stena i disao je tako teko da me to podsealo na mehove. Sretao sam ga samo nou, po mraku. Zamiljao sam ga kao vrata koja se kreu oslanjajui se najpre na jedan ugao, a zatim na drugi. Drugi saveznik koga sam sreo bio je don Henarov. Imao je dugo lice, bio je elav, neobino visok, crven ovek debelih usana i ogromnih oiju iskoenih nanie. Uvek je nosio pantalone koje su bile prekratke za nje gove duge, mrave noge. esto sam viao te saveznike kad sam bio u dru tvu s don Huanom i don Henarom. Njihova pojava je u meni uvek dovodila do nepomirljivog odvajanja mog razuma od moje percepcije. S jedne strane, nisam imao nikakvog razumnog osnova da verujem kako se to to se meni deava zaista i zbiva, ali, s druge strane, niim nisam mogao da pobijem istinitost svoje percepcije. Poto su se oni pojavljivali uvek kad su don Huan i don Henaro bili tu negde u blizini, shvatio sam ih kao proizvode snanog uticaja koji su ta dvojica imala na moju povodljivu linost. Mislio sam da je posredi ili to, ili injenica da su don Huan i don Henaro raspola gali silama koje su bile kadre da mi se prikau kao ta grozna bia. Jedna od osobina tih saveznika bila je ta da mi oni nikada nisu dopustili da ih temeljno osmotrim. Poku avao sam vie puta da svu svoju panju usredsredim na njih, ali svaki put bih od toga bio oamuen i dolo bi do cepanja moje linosti. Druga dva saveznika bila su tee uhvatljiva. Video sam ih samo jedanput: jednog dinovskog crnog jagua ra sa utim sjajnim oima, i besnog, ogromnog kojota. Obe te ivotinje bile su veoma agresivne i zastraujue. Jaguar je bio don Henarov, a kojot don Huanov sa veznik.

La Gorda izbaulja iz peine, a ja za njom. Ona je ila prva. Izili smo iz jaruge i stigli do jedne dugake, stenovite zaravni. Zastala je tu i pustila mene da pro em napred. Rekao sam joj, ako mene pusti da vodim, ja u pokuati da odem do kola. Potvrdno klimnu gla vom i poe drei se za mene. Oseao sam dodir njene oznojene, lepljive koe. inilo se da je veoma uzbuena. Od kola smo bili udaljeni po prilici jednu milju, i mo rali smo prei pustu, stenovitu zaravan da bismo do njih stigli. Don Huan mi je pokazao jednu skrivenu stazu izmeu velikog kamenja, gotovo useenu u brdu koje se sa istone strane dizalo nad zaravni. Uputio sam se prema toj stazi. Gonilo me neto neobjanjivo, nepozna to, jer bih inae preko te ravnice poao istim putem kojim smo i doli do peine. Izgledalo je da la Gorda oekuje neto strano. Gr evito se drala za mene. Pogled joj je bio izbezumljen. Idemo li pravim putem? upitah. Nije mi odgovorila. Povukla je al i uvijala ga sve dok nije postao nalik na dugaak, debeo konopac. Oba vila mi ga je oko pasa, ukrstila, pa obavila i sebe. Svezala je vor i tako nas vezala jedno za drugo tom tra kom od ala sada slinoj osmici. Zato si to uradila? upitah. Odmahnula je glavom. Cvokotala je zubima i nije mogla da izusti ni rei. inilo mi se da je smrtno upla ena. Gurnula me, davi mi tako znak da idem dalje. Bilo mi je udno to se i ja nisam toliko uplaio. Kad smo stigli do staze u brdu, taj fiziki napor poeo je da mi se sveti. itao sam toliko da sam mo rao da diem na usta. Video sam obrise onog velikog kamena. Nije bilo meseine, ali nebo je bilo tako svetio da su se konture jasno razaznavale. uo sam i la Gordu gde iti od napornog disanja. Hteo sam da zastanem da mi se dah malo smiri, ali ona me blago gurnu davi mi glavom znak da ne sta nem. Htedoh da se naalim kako bih smanjio tu nape tost, kad u tom asu uh neko neobino trupkanje. Nesvesno okrenuh glavu udesno da bih levim uvom mogao bolje da oslunem. Za trenutak prestadoh da diem, a onda jasno zauh da osim la Gorde i mene jo neko

teko die. Proverih to jo jednom pre nego to u joj rei. Nije bilo nikakve sumnje da se ta teka spodoba nalazila tu meu velikim kamenjem. Poklopih rukom la Gordina usta dok smo ili dalje i dadoh joj znak da zadri dah. Oseao sam da je ona teka spodoba tu negde, sasvim blizu nas. inilo se da se prikrada to tie moe, i da pri tom tiho breke. La Gorda se tre pa unu povukavi i mene onim alom kojim sam bio opasan. Zavue za asak ruke pod suknju pa ustade stisnutih ruku. Kad ih je razdvojila i pukla prstima, iz njih poletee varnice. Popiaj se u svoje ruke, apnu mi la Gorda kroz stisnute zube. A? izustih, ne mogavi da shvatim ta to ona od mene trai. apnula mi je tri-etiri puta tu istu zapovest, sve grozniavije. Mora da je uvidela kako ja ne shvatam ta ona to hoe pa mi je pokazala da ona mokri sebi u ruke. Pogledao sam je zgranuto kad je ona svoju mo krau pustila da leti kao crvenkaste varnice. Stala mi je pamet. Ne znam ta me vie zaprepai valo, da li taj prizor koji la Gorda stvara svojom mo kraom ili brektanje one spodobe to se pribliavala. Nisam mogao da odluim na ta od to dvoje da usredsredim panju. I jedno i drugo me potpuno zanelo. Brzo! Piaj u ruke! procedi la Gorda kroz zube. uo sam je, ali moja je panja bila odlutala. La Gorda me preklinjala da je posluam, dodavi da e moje varnice naterati to udovite, ma ta ono bilo, da se povue. Zacvilela je, a mene obuze oajanje. Ne samo to sam uo nego sam i celim telom oseao pribliava nje one spodobe. Bio sam suvie svestan sebe i nervozan. La Gordino uzbuenje pree i na mene i ja sam se muio pokuavajui da mokrim. Najzad sam to i uinio. Pucnuo sam prstima tri-etiri puta ali iz njih nita nije poletelo. Hajde jo jednom, ree la Gorda. Treba da pro e neko vreme pa da varnice polete. Rekao sam joj da nemam vie mokrae! Pogledala me je sa ogromnim oajanjem.

U tom trenutku videh kako ona teka, pravougaona spodoba ide prema nama. Meni se ona, odnekud, nije inila opasna, ali la Gorda se zamalo nije onesvestila od straha. Ona iznenada odveza al pa skoi na omanju stenu iza mene i priljubi se uza me oslonivi se bradom na moju glavu. U stvari se, tako rei, popela na moja ramena. im smo zauzeli taj poloaj, ona spodoba prestade da se kree. itala je i dalje, dvadesetak stopa od nas. Osetih ogromnu napetost koja je, inilo se, bila usredsreena u mom mozgu. Ubrzo sam sasvim pouzdano znao da e sva naa energija iileti ako ostanemo i da lje u tom poloaju i onda e nas savladati to to se unja oko nas, pa ma ta to bilo. Rekoh joj da moramo trati ako nam je ivot mio. Odmahnula je odreno glavom. Izgledalo je da su joj se povratili snaga i samopouzdanje. Rekla je da mora mo glave da zagnjurimo me ruke i da legnemo pritis nuvi butine uz stomak. Seam se da me je pre vie go dina don Huan naterao da zauzmem isti taj poloaj jed ne noi kad me na jednom pustom polju u severnom Meksiku uhvatilo neto isto tako neznano, ali pojednako stvarno za moja ula. U tom trenutku je don Huan re kao da je beanje besmisleno, i da je jedino to ovek moe da uini to da ostane na licu mesta, i to u polo aju koji je la Gorda sad spomenula. U trenutku kad sam hteo da kleknem, odjednom pomislih kako smo uasno pogreili to smo otili iz peine. Moramo se tamo vratiti po svaku cenu. Omotao sam la Gordin al oko ramena i ispod mi ki. Zamolio sam je da dri krajeve iznad moje glave, da mi se popne na ramena i tu se uvrsti vukui krajeve, i da taj al namesti kao am. Pre vie godina don Huan mi je rekao da prilikom susreta sa udnim dogaajima ili pojavama, kao to je ta pravougaona spodoba pred nama, ovek treba da uradi neto neoekivano. Ispriao mi je kako je jedanput naiao na jelena koji mu je go vorio; don Huan je stao na glavu i dubio dokle god je to trajalo, da bi ostao iv i olakao tenziju takvog su sreta.

Ja sam naumio da zaobiem tu pravougaonu spo dobu da bih se mogao vratiti u peinu, s tim da mi la Gorda za sve to vreme stoji na ramenima. Ona mi apnu da peina ne dolazi u obzir. Nagual joj je rekao da nipoto ne ostane u njoj. Podeavajui al da bi ga ona bolje drala, rekao sam joj kako je moje telo sigurno da emo u peini biti bezbedni. Od govorila mi je da je to istina i da bi tako moglo i biti, ali da mi apsolutno niim, nikako, ne moemo ukro titi te sile. Potrebna nam je naroito posuda, nekakva tikva poput onih koje sam video da vise okaene o don Huanove i don Henarove pojaseve. Ona se izu, pope mi se na ramena i tu stade. Drao sam je za listove nogu. Kad je povukla krajeve ala, osetio sam kako se on zatee ispod mojih pazuha. e kao sam dok nije uhvatila ravnoteu. Nee biti lako ho dati s teretom teim od pedeset pet kilograma na ra menima. Lagano sam koraao. Izbrojao sam dvadeset tri koraka i onda sam morao da je spustim na zemlju. Pleke su me nepodnoljivo bolele. Kazao sam joj da e mi kljunjae pui i pored toga to je ona veoma vitka. Zanimljivo je, meutim, to to one spodobe vie nije bilo na vidiku. Naa strategija je bila uspena. La Gorda predloi da sad ona mene malo ponese na rame nima. Meni se to uini smeno; njeno krhko telo ne bi moglo podneti moju teinu. Odluismo da poemo za jedno pa emo videti ta e biti. Oko nas je vladala mrtva tiina. Hodali smo laga no, bodrei se meusobno. Samo to smo nainili ne koliko koraka kad ja opet zauh one neobine umove koje proizvodi disanje tiho dugo itanje poput itanja ivotinja iz roda maaka. Hitro joj pomogoh da mi se popne na ramena pa tako preosmo jo desetak koraka. Znao sam da moramo istrajati u tom neoekivanom ponaanju kao taktici, ako elimo da se odatle izvue mo. Pokuavao sam da smislim neke druge neoekivane radnje, umesto la Gordinog stajanja na mojim rameni ma, kad ona iznenada svue svoju dugu haljinu. Za tren oka bila je potpuno naga. unula je i bauljala po zemlji traei neto, a onda uh neko pucketanje i ona ustade

drei u ruci granicu koju je otkinula s nekog niskog buna. Namestila je al oko mojih ramena i vrata tako da je mogla sesti u njega, a nogama me obuhvatila oko pasa, kao dete kad ga nose na krkae. Onda je onu granicu gurnula sebi u nedra pa je zatim digla iznad glave. Poela je da vrti granicom po vazduhu i haljina joj se neobino zadizala. Uza sve to poela je i da zvi di, imitirajui sovin huk. Nakon stotinak metara uo sam iste one umove iza, i oko, nas. La Gorda sad stade da imitira neku dru gu pticu i da prodorno kreti poput pauna. Posle neko liko minuta isto to kretanje ulo se svuda oko nas. Pre mnogo godina doiveo sam neto slino sa don Huanom; i tada su ptice odgovarale na njegov zov. Po mislio sam tada da to, moda, ini sam don Huan koji se skrivao u blizini, u pomrini, ili ak moda neko bli zak njemu, kao don Henaro koji mu je pomagao da u meni izazove neopisiv strah, strah koji me nagnao da trim po noi tamnoj kao katran, a da se pri tom ak i ne spotaknem. Don Huan je tu vrstu tranja po mra ku nazvao hodom moi. Pitao sam la Gordu zna li ona taj hod moi. Odgo vorila je da zna. Predloio sam joj da pokuamo da ga izvedemo, mada nisam bio siguran da u ja to moi, na to mi je ona rekla da sad nije ni vreme za to i po kazala na neto pred nama. Moje srce, koje je za sve to vreme brzo bilo, sad poe pomamno da mi udara u grudima. Pravo pred nama, moda na desetak stopa od nas, stajao je na samoj sredini puteljka jedan od don Henarovih saveznika, onaj udni, zaareni ovek duga lica i elave glave. Sledio sam se. uo sam la Gordin vrisak kao da dolazi iz daljine. Besomuno me pesni cama udarala po slabinama i to mi odvrati panju od onog oveka. Okrenula mi je glavu ulevo, pa udesno. Levo, gotovo pored same moje noge bila je ona crna grdosija maijeg roda sa iroko otvorenim utim oima. S desne strane sam video ogromnog fosforescentnog ko jota. Iza nas, gotovo dodirujui la Gordina lea, bila je ona pravougaona spodoba. ovek nam okrenu lea i poe stazom. I ja pooh. La Gorda je i dalje vritala i cvilela. Ono pravougaono

udovite samo to je nije epalo s lea. uo sam ga kako se kree teko, mrvei sve pod sobom. Njegovi koraci odjekivali su po brdima svud oko nas. Oseao sam njegov ledeni dah na vratu. Znao sam da e se la Gorda izbezumiti, a i ja s njom. Ona ivotinja majeg roda i kojot samo to mi nisu dodirivali noge. uo sam kako sve jae i jae ite i ree. U meni se tad pojavi nerazumna elja da pustim izvestan zvuk kome me don Huan nauio. Saveznici mi odgovorie. Ponavljao sam ustro i dalje taj zvuk, i oni su mi odgovarali. Napetost je malo-pomalo popustila, i pre nego to smo stigli do puta, video sam veoma udan prizor. La Gorda je, ja ui na mojim leima, veselo zabacivala haljinu iznad svoje glave, poskakujui u ritmu sa zvukom koji sam ja proizvodio, a one etiri spodobe iz jednog drugog sveta odgovarale su mi i kretale se uhvativi korak sa mnom, okruujui nas sa sve etiri strane. Tako smo stigli do puta, ali ja nisam hteo da odem. inilo mi se da neto nedostaje. Stajao sam ne pomino sa la Gordon na leima i lupkao sam na je dan poseban nain koji sam nauio od don Huana. Rekao je da je to zov leptirica. Da bi se taj zvuk proiz veo, unutarnji rub leve ruke morao se prineti usnama. im sam to izveo, inilo se da se sve smirilo. One etiri spodobe mi odgovorie i ja sam po njihovom od govoru znao koja e od njih poi sa mnom. Potom sam otiao do kola, spustio la Gordu sa svo jih lea na vozako sedite i onda je gurnuo na njeno mesto. Odvezli smo se u potpunoj tiini. Neto me negde dodirnulo i moje misli su presahnule. La Gorda predloi da umesto njenoj kui odemo u grad u kome je iveo don Henaro. Rekla je da Beninjo, Nestor i Pablito ive tamo, ali da nee biti u gradu. Svideo mi se njen predlog. Kad smo stigli u tu kuu, la Gorda je upalila fenjer. Kua je izgledala isto kao i onda kad sam poslednji put posetio don Henara. Seli smo na pod. Privukao sam jednu klupu i stavio na nju svoju belenicu. Nisam bio umoran i hteo sam da piem, ali nisam mogao. Nikako nisam mogao pisati.

ta ti je Nagual rekao o saveznicima? upitao sam. To pitanje kao da ju je uhvatilo na prepad. Nije znala kako da mi odgovori. Ne mogu da mislim, ree najzad. Izgleda da nikada nije tako neto doivela. Hoda la je gore-dole po sobi preda mnom. Sitne kapljice zno ja orosile su vrh njenog nosa i usta. Ona me odjednom zgrabi za ruku pa izvue iz kue. Odvela me do oblinje jabuke i tu je povratila. I meni je bila muka. Ona mi ree da je napor na koji su nas saveznici nagnali bio suvie veliki pa bi tre balo da nateram sebe da i ja povratim. Zurio sam u nju, oekujui da mi to poblie objasni. Uhvatila me rukama za glavu, gurnula mi prst u guu, tako sigurno kao to to radi negovateljica s detetom, i ja povratih. Objasnila mi je da ljudska bia imaju veoma osetljivu svetlost oko stomaka, i da je sve vue tamo-amo. Onda kad se to vue suvie jako, kao prilikom susreta sa sa veznicima, ili pak sa snanim ljudima, onda se ta svet lost uznemiri, menja boju ili ak potpuno nestane. U takvim sluajevima jedino to se moe uiniti to je da ovek povrati. Oseao sam se bolje ali jo nisam sasvim doao sebi. Obuzeo me zamor i osetio sam nekakvu teinu oko oiju. Vratili smo se kui. Kad smo stigli do vra ta, la Gorda onjui vazduh kao pas i ree da zna koji su saveznici moji. Njene rei, koje u drugoj prilici ne bi imale nikakvo drugo znaenje osim onog neposred nog u vezi s tim to kae, ili to bih ja iz toga zakljuio, sada su na mene delovale poput katarze. Izazvale su u meni pravu eksploziju misli. Odjednom se opet javi uo biajena intelektualna strana mog bia. Oseao sam se kao da skaem po vazduhu, kao da misli imaju neku svoju energiju. Prvo to mi je palo na um bilo je to da su savez nici odista celine, kao da sam u to posumnjao i kao da ni sam sebi nisam smeo da priznam. Video sam ih, osetio ih i otiao s njima. Bio sam u euforinom ras poloenju. Zagrlio sam la Gordu i poeo da joj obja njavam sutinu moje intelektualne dileme. Video sam saveznike bez pomoi don Huana ili don Henara i to

je iz osnova menjalo stvar. Ispriao sam la Gordi kako sam jedanput rekao don Huanu da sam video jednog od saveznika; on se nasmejao i upozorio me da sebe ne shvatam tako ozbiljno i da ne obraam panju na to to sam video. Nikad nisam hteo da poverujem kako imam halu cinacije, ali nisam mogao da prihvatim ni to da savez nici postoje. Moje racionalno vaspitanje bilo je nepobedivo. Nisam mogao da premostim taj jaz. Meutim, ovog puta je sve bilo drukije i pomisao da zaista na ovoj zemlji ima bia iz drugog sveta koja ipak nisu tuinci na ovom svetu bila je za mene nepodnoljiva. Re kao sam la Gordi u ali da bih dao ne znam ta da mogu biti lud. To bi me donekle oslobodilo ogromne odgovornosti da iznova izgradim svoje shvatanje sveta, mislim na intelektualnoj bazi. Ironija cele stvari je u tome to ja nisam mogao biti vie voljan da to uinim no to sam bio u tom trenutku. Ali to nije dovoljno. To nikada nije bilo dovoljno. I to je oduvek za mene bila nepremostiva prepreka, moja velika greka. Bio sam spreman da boravim u don Huanovom svetu, neka ko poluuveren, pa sam, prema, tome, bio neki k'o fol arobnjak. Svi moji napori bili su u stvari samo moja pusta elja da se borim sa intelektom, kao da sam u kakvoj akademiji gde se upravo to radi od 8 - 17 a sova, a onda se ovek umoran vraa kui. Don Huan je u ali govorio kako naunik, poto uredi svet na najlepi i najprosveeniji nain, odlazi kui u 5 sati da bi tamo zaboravio to svoje lepo delo. Dok nam je la Gorda spremala neto za veeru, ja sam grozniavo sreivao svoje beleke. Posle jela sam se vie opustio. La Gorda je bila veoma raspolo ena. Ludirala se poput don Henara, imitirajui moje pokrete pri pisanju. ta zna o saveznicima, Gorda? upitah je. Samo ono to mi je Nagual rekao, odgovori ona. Kazao je da su saveznici sile koje arobnjak naui da ukroti i njima vlada. Dodao je da on u svojoj tikvi ima dvojicu, a i don Henaro isto tako. Kako su ih uvali u tim tikvama?

To niko ne zna. Nagual je znao samo to da se mo ra nai majuna, savrena tikva s vratom pre nego to se saveznici mogu ukrotiti. Gde se moe nai takva tikva? Svugde. Nagual mi je ostavio ovu poruku: ako pre ivimo napad saveznika, treba se dati u potragu za sa vrenom tikvom veliine palca na levoj ruci. Tolika je bila Nagualova tikva. Jesi li je ti kada videla? Nisam nikada. Nagual je kazao da se tikva te veli ine ne nalazi u svetu ljudi. Ona lii na one priveske koje oni nose o pojasu, ali ako namerno u nju gleda, ti nee nita videti. Kad ovek jednom nae tu tikvu, mora je veoma paljivo negovati. arobnjaci takve tikve obino nalaze na lozi po umama. Uzaberu ih, osue, a onda izbace sr napolje. Zatim ih izravnaju spolja i uglaaju. Kad stekne takvu tikvu, arobnjak je mora ponuditi saveznici ma i privoleti ih da ive u njoj. Ako saveznici pristanu, tikva iezava iz sveta ljudi i saveznici postaju arobnjakovi pomonici. Nagual i don Henaro su mogli svoje saveznike da navedu da uine sve to im je bilo potre bno, razume se, kao, na primer, da narede vetru da me juri ili da pile nateraju da se zavue pod Lidijinu bluzu. uo sam ono karakteristino, produeno itanje pred vratima. To je bio isti onaj um koji sam pre dva dana uo u kui donje Soledad, ali ovog puta sam znao da je to jaguar. Taj um me nije uplaio. U stvari, iziao bih napolje da vidim jaguara da me la Gorda nije zadrala. Jo si nepotpun, ree. Saveznici bi te rastrgli kad bi sad iziao. Naroito onaj to se sad napolju unja. Moje telo se osea veoma bezbedno, pobunih se. Ona me pogladi po leima i pritisnu me na klupu na kojoj sam pisao. Ti jo nisi potpuno vetac, ree. Ima ogromnu zakrpu na sredini i saveznici bi je svojom snagom istrgli s tog mesta. S njima se nije aliti.

ta treba da se radi kad ti ovako prie neki sa veznik? Ja se ne bakem s njima. Nagual me je nauio da budem uravnoteena i da nita suvie udno ne traim i ne elim. Tako sam, na primer, noas odmah znala koji e saveznici prii tebi, samo ako bude mogao da nae tikvu i da je dotera. Tebi je moda stalo do toga da ih stekne. Meni nije. Ja ih po svoj prilici neu nikad ni imati. Muka je s njima. Zato? Zato to su to sile pa te kao takve mogu sasvim iscediti. Nagual kae da je bolje da nema nita osim cilja i slobode. Kad jednog dana bude potpun, moda emo morati da odluimo hoemo li ih zadrati ili ne emo. Rekoh joj kako se meni jaguar svia, iako u sebi ima neeg despotskog. Pogleda me iskosa. Njen pogled odavao je iznena enje i zbunjenost. Taj mi se zaista dopada, rekoh. Kai mi ta si video, ree ona. Shvatio sam u tom trenutku da sam nesvesno pret postavljao da ona vidi isto to i ja. Opisao sam joj po drobno ona etiri saveznika onako kako sam ih ja video. Sluala je vie nego paljivo; inilo se da je oarana mojim opisom. Saveznici nemaju oblija, ree kad sam zavrio. Oni su kao neko nevidljivo prisustvo, kao vetar, kao ar. Prvi na koga smo noas naili bio je neko crnilo koje je elelo da se uvue u moje telo. Zato sam vrisnula. Osetila sam kako me hvata za bedra. Drugi su bili samo boje. Njihova svetlost zrai tako jako da je staza bila svetla kao u po dana. Njene rei me zaprepastie. Konano, posle viego dinje borbe, i to iskljuivo na osnovu naeg susreta s njima te noi, prihvatio sam injenicu da saveznici imaju konsensualno oblije, i da predstavljaju materiju koju svaija ula mogu da opaze. Rekoh la Gordi u ali da sam u svojoj belenici ve napisao da su to stvorenja koja imaju neko svoje ob lije.

ta sad da radim? upitah tek da neto kaem. To je bar prosto, odgovori. Napii da ga ne maju. Pomislih kako je ona potpuno u pravu. Zato ih ja vidim kao udovita? upitah. To nije nimalo udno, odgovori. Ti jo nisi iz gubio svoje ljudsko oblije. Isto je tako i sa mnom. I ja sam nekada videla saveznike kao ljude: svi su oni za mene bili Indijanci stranih lica punih zlobe. Saekivali su me na pustim mestima. Mislila sam da me jure kao enu. Nagual se slatko smejao tom mom strahu. Ali ja sam i pored toga bila premrla od straha. Jedan od sa veznika bi doao, seo na moj krevet i drmao ga sve dok se ja ne bih probudila. Ne bih elela da jo jednom doivim taj strah koji mi je on zadavao ak ni sada kad sam se promenila. ini mi se da sam se sino uplaila saveznika isto kao nekada. Hoe li da kae kako ih vie ne vidi u ljudskom obliju? Ne vie. Nagual ti je rekao da je saveznik bezobli an. U pravu je. Saveznik je samo jedno nevidljivo pri sustvo, pomonik koji nije nita iako je istovremeno stvaran kao ti i ja. Jesu li sestrice videle saveznike? Svi su ih videli u ovoj ili onoj prilici. Jesu li saveznici i za njih samo jedna sila? Nisu. One su kao ti: jo nisu izgubile svoje ljud sko oblije, nijedna od njih. Za sve njih, za sestrice, za Henarove i Soledad saveznici su neto uasno; pre ma njima se saveznici ponaaju zlobno i to su onda stra ne none prikaze. Dovoljno je samo pomenuti savez nike pa da se Lidija, Hosefina i Pablito izbezume. Rosa i Nestor ih se ne plae toliko, ali ni oni ne ele da ima ju nikakva posla s njima. Beninjo je zaokupljen svojim planovima i oni ga se ne tiu. Ali oni zaista ne gnjave ni njega ni mene. Ostali su ipak lak plen za saveznike, pogotovo sada kad su ovi izili iz Nagualovih i don Henarovih tikava. Oni stalno dolaze i tebe trae. Nagual mi je rekao da ovek, dokle god se dri ljud skog oblija, moe da odrava samo taj oblik, i poto se saveznici hrane neposredno naom ivotnom snagom

koja se nalazi usred stomaka, oni obino u nama izazo vu muku i tada ih vidimo kao teke, rune spodobe. Postoji li neki nain da se zatitimo, ili bar da promenimo oblik tih stvorenja? Svi biste vi morali da izgubite ljudsko oblije. Kako to misli? To moje pitanje kao da njoj nije nita znailo. Zu rila je u mene bezizrazno kao da oekuje da joj obja snim to to sam rekao. Zamurila je za asak. Ti nita ne zna o ljudskom kalupu i ljudskom ob liju, je li? upita. Sad sam ja zurio u nju. Upravo sam videla da nema pojma o tome, ree pa se osmehnu. Tu si potpuno u pravu, odvratih. Nagual mi je rekao da je ljudsko oblije snaga, ree. A ljudski kalup je . . . pa eto . . . kalup. Kazao je da sve ima svoj odreeni kalup. Biljke imaju kalupe, imaju ih i ivotinje pa ak i crvi. Jesi li siguran da ti Nagual nije nikada pokazao ljudski kalup? Ispriao sam joj kako mi je neto natuknuo o to me, ali sasvim ukratko, i to jednom prilikom kad je nastojao da mi objasni neto u vezi s nekim mojim snom. U tom snu sam video nekog oveka koji je poku avao da se sakrije u jednoj mranoj jaruzi. Uplaio sam se kad sam ga tu naao. Pogledao sam ga asak, a onda taj ovek izie iz mraka tako da ga mogu videti. Bio je nag i njegovo telo se arilo. Izgledalo je da je nene grae, gotovo krhak. Svidele su mi se njegove oi, blagonaklone i duboke. Uini mi se da iz njih izbija velika dobrota. Ali on se potom opet vrati u mranu jarugu i sad su njegove oi liile na dva ogledala, ili na oi divlje zveri. Don Huan ree da sam u snu naiao na ljudski kalup. Objasnio mi je da arobnjaci imaju svoj put koji ih u snu vodi do kalupa, a taj ljudski kalup je sasvim izvesno jedna celina, i to celina koju neki od nas mogu videti u odreenim trenucima kad su nabijeni moi, a vidimo ga, osim toga, svi u asu svoje smrti. Rekao je da je taj kalup izvor, da ovek u njemu nastaje, jer da

njega nema, ne bi se nikako drukije mogla sakupiti sila ivota, i uobliiti u oveiji lik. Protumaio je taj moj san kao kratak i neobino uproen pogled na taj kalup. Dodao je da je taj san potvrdio to da sam ja jedan priglup i veoma ovozemalj ski ovek. La Gorda se nasmeja i ree da bi i ona isto to ka zala. Videti taj kalup kao obina gola oveka, a potom kao ivotinju odista je veoma uproeno shvatanje tog kalupa. Moda je to bio samo jedan glup, obian san, rekoh pokuavajui da se odbranim. Nije, odvrati ona sa irokim osmehom. Zna, ljudski kalup se ari i uvek se nalazi u rupama s vo dom i uskim jarugama. Zato u jarugama i rupama s vodom? upitah. Zato to se vodom hrani. Bez vode nema kalupa, odgovori ona. Znam da te je Nagual redovno vodio do tih rupa s vodom nadajui se da e moi da ti pokae ka lup. Ali ti zbog svoje praznine nisi bio kadar da bilo ta vidi. Isto je bilo i sa mnom. Vie puta me nagnao da gola leim na jednom kamenu na samoj sredini rupe u kojoj je voda presahla, ali ja sam tu samo osetila pri sustvo neega to me uasno uplailo. Zato praznina spreava oveka da vidi kalup? Nagual je rekao da je sve na ovom svetu sila koja neto vue ili gura. Da bi i nas mogla gurati ili vui, moramo da budemo nalik na jedro ili zmaja na vetru. Ali ako usred nae svetlosti imamo rupu, sila e proi kroz nju i ne okrznuvi nas. Nagual mi je rekao da te je Henaro mnogo voleo i da je pokuavao da ti skrene panju na tu tvoju rupu koju ima na sredini. Imao je obiaj da puta svoj sombrero da leti poput zmaja da bi se s tobom alio. Jednom te je ak izvukao iz one rupe tako da si dobio proliv, ali ti nikada nisi shvatio ta on to radi. Pa zato mi to nisu rekli ovako jasno kao ti sada? Jesu, rekli su, ali ti nisi zapazio njihove rei. Nisam u to mogao da poverujem. Bilo mi je ne shvatljivo da su mi oni to rekli a da ja to nisam pri hvatio.

Jesi li ti, Gorda, ikada videla kalup? upitah je. Jesam, naravno, i to onda kad sam opet postala potpuna. Otila sam jednog dana sama do one rupe s vodom i tamo sam ga videla. Bilo je to jedno svetlo bie koje je zrailo. Nisam mogla da gledam u njega. Zasenilo me. Ali bilo je dovoljno nai se u njegovom prisustvu. Oseala sam se srena i snana. I nita dru go nije bilo vano, nita. Jedino sam elela da budem tu. Nagual je jedanput rekao ovo: ako imamo dovoljno sopstvene snage, moe se ponekad desiti da za trenutak ugledamo taj kalup ak i u sluaju da nismo arob njaci. Kad se to dogodi, kaemo da smo videli boga. Ako to nazovemo bogom, to je istina, rekao je. Kalup je bog. Bilo mi je vrlo teko da razumem Naguala, jer sam bila veoma religiozna. Na svetu nisam imala nita dru go osim svoje religije. Zato me hvatala jeza od toga to je Nagual govorio. Ali posle sam postala potpuna i svet je poeo da me vue pa sam shvatila da je Nagual bio u pravu. Kalup je bog. ta ti misli? Onog dana kad ga vidim, rei u ti, Gorda, odgo vorio sam. Nasmejala se i kazala kako mi se Nagual ponekad rugao, govorei da u ja onog dana kad ugledam kalup verovatno postati fratar iz reda sv. Franje, poto sam u dubini due religiozan. Da li je taj kalup koji si videla bio muko ili en sko? upitah je. Ni jedno ni drugo. To je prosto bilo svetlee ljud sko bie. Nagual mi je rekao da sam mogla od njega da zatraim neto za sebe i da ratnik ne moe da propusti takvu priliku. Ali nisam nikako mogla da smislim ta bih traila. I bolje je tako. Ovako imam divnu uspo menu na to. Nagual je rekao da ratnik koji ima dovolj no moi moe da vidi kalup mnogo, mnogo puta. Ka kva li je to velika srea! Ali ako je ljudski kalup ono to nas skupi i vee ujedno, ta je onda ljudski oblik? To je neto lepljivo, neka lepljiva sila koja od nas naini ovo to smo. Nagual mi je rekao da ljudski oblik u stvari nema oblika. Kao saveznici koje je nosio u ti kvi, on moe biti sve, ali uprkos tome to nema forme,

mi smo u njegovom vlasnitvu tokom naeg ivota i taj oblik nas ne naputa sve dok ne umremo. Ja nikada nisam videla ljudski oblik, ali osetila sam ga u svom telu. Onda mi je opisala veoma komplikovan niz oseaja koje je imala tokom vie godina i to je sve dovelo do neke ozbiljne bolesti iji je vrhunac liio na teak srani napad, sudei po onome to sam tu i tamo pro itao. Rekla je da ljudski oblik, odnosno sila koju on oliava, naputa telo posle ozbiljne unutarnje borbe koja se ispoljava kao bolest. ini mi se da si imala srani napad, rekoh. Moda i jesam, odgovori ona, ali jedno znam pouzdano. Tog dana kad me to zadesilo, izgubila sam svoj ljudski oblik. Bila sam tako slaba da se danima ni sam mogla izvui iz kreveta. Od tog dana vie nisam imala energije da budem ona nekadanja. Pokuavala sam s vremena na vreme da se vratim svojim starim na vikama, ali vie nisam imala snage da u njima uivam kao nekada. Najzad sam digla ruke od toga. Zato je vano izgubiti svoj oblik? Ratnik se mora osloboditi ljudskog oblija da bi se mogao promeniti, zaista promeniti, inae se o promeni samo pria, to je sluaj s tobom. Nagual je rekao da nema nikakvog smisla ni nade da se ovek moe oslo boditi svojih navika. Ne moe se nita ni za dlaku pro meniti sve dok se ovek dri ljudskog oblija. Nagual mi je kazao da ratnik zna da se ne moe promeniti, a ipak nastoji da se promeni, iako zna da to nee moi. To je ratnikova jedina prednost u odnosu na obinog oveka. Ratnik se nikada ne razoara kad mu ne poe za rukom da se promeni. Ali ti si jo ti, Gorda, je li? Ne. Nisam vie. Jedino zbog ega misli da si to ti je tvoj oblik. Kad te on napusti, nisi vie nita. Ali ti i dalje govori, misli i osea kao i pre, je li? Ne, nikako. Ja sam nova. Nasmejala se i zagrlila me kao da tei dete. Samo smo Elihio i ja izgubili svoj oblik, produi ona. Velika je srea za nas to se to desilo dok je Na-

gual jo bio meu nama. Vi ostali grdno ete se namu iti. Tako vam je sueno. Onaj ko prvi izgubi svoj oblik imae samo mene da mu pravim drutvo. alim ga ve, pa ma ko to bio. Kad si izgubila oblik, Gorda, ta si jo oseala osim to nisi imala dovoljno energije? Nagual mi je rekao da ratnik bez oblika najpre vi di oko. I ja sam videla jedno oko pred sobom kad god bih zatvorila oi. To je postalo tako strano da nisam mogla da se odmorim: kud god bih pola, to oko me je pratilo. Malo je trebalo pa da poludim. Najzad sam se, verovatno, navikla na njega. Sad ga vie i ne primeujem jer je postalo sastavni deo mene. Bezoblini ratnik slui se tim okom da bi poeo da sanja. Ako nema svog oblika, ti ne mora zaspati da bi sanjao. Ono oko pred tobom vue te uvek kad hoe da poe. Gde je zapravo to oko, Gorda? Ona zatvori oi i stade da pokree ruku s jedne strane na drugu pred oima, u irini svog lica. To oko je ponekad veoma maleno, a nekad je og romno, produi ona. Kad je malo, onda sanja jasno. Ako je veliko, tvoj san lii na let iznad planina kada u stvari ne vidi mnogo. Jo nisam dovoljno sanjala, ali Nagual mi je rekao da je to oko moj glavni adut. Jednog dana kad postanem zaista bezoblina, vie neu videti to oko; ono e postati sasvim isto kao ja, nita, a ipak e biti tu kao i saveznici. Nagual je rekao da sve mora da se proseje kroz na ljudski oblik. Kada smo bez ob lika, onda nita nema oblika, a ipak je sve prisutno. Nisam mogla da razumem ta on hoe time da kae, ali sad vidim da je bio potpuno u pravu. Saveznici su samo prisustvo, a i oko e to biti. Ali za sada je oko sve za mene. U stvari, kad imam to oko, nee mi biti potrebno nita drugo da bih mogla da sanjam, ak i kad sam budna. To jo ne mogu da postignem. Moda sam poput tebe i ja malo tvrdoglava i lenja. Kako si izvela onaj let koji si mi sino pokazala? Nagual me je nauio kako da se posluim svojim telom za stvaranje svetlosti, jer mi smo konano ipak

svetlost, i ja onda tako pravim varnice i svetla a ona sa svoje strane privlae crte sveta. Kad vidim koju od njih, onda mi je lako da se o nju okaim. Kako se to okai? Zgrabim je. Ona naini jedan pokret rukama. Zaokrui ih i sa stavi rune zglobove s prstima okrenutim navie nainivi tako neto nalik na zdelu. Mora da zgrabi tu crtu kao jaguar, produi, i nipoto ne sme da rastavlja zglobove. Ako ih rastavi, pae i vrat e slomiti. Ona uuta, i ja je pogledah oekujui da mi jo to-ta otkrije. Ne veruje mi, je li? upita me. Ne davi mi vremena da odgovorim, ona unu pa opet stade da proizvodi one silne varnice. Bio sam mi ran i pribran i svu sam panju mogao da usredsredim na to ta ona radi. Kad je puknula prstima i otvorila ih, inilo se da je svaka vlat njenih miia bila napeta. Ta napetost bila je, izgleda, usredsreena u samim vrhovi ma njenih prstiju i odatle se irila kao svetlosni zraci. Vlanost na vrhovima njenih prstiju bila je u stvari sredstvo pomou koga je nekakva energija iz njenog tela izlazila napolje. Kako si to izvela, Gorda? upitah divei joj se iskreno. Zaista ne znam, ree. Jednostavno to uinim. Radila sam to ve toliko puta, a ipak ne znam kako to inim. Kad zgrabim neku od tih z r a k a , oseam se kao da me neto vue. U stvari, nita drugo i ne inim osim to dopustim da me povuku ti zraci koje sam epala. Kad elim da se vratim na polaznu taku, oseam da ta linija nee da me pusti na slobodu i tada me obuzme panika. Nagual je rekao da je to kod mene najgore. Uplaim se toliko da u se jednog dana ozlediti negde po telu. Ali verujem da u jednog dana biti jo bezoblinija i onda se vie neu plaiti. Ako do tog dana izdrim, sve e biti dobro. Kai mi onda, Gorda, kako doputa tim linijama da te povuku?

Opet smo na polaznoj taki. Ne znam. Nagual me upozorio na tebe. Ti eli da zna tota to se ne moe znati. Muio sam se da joj objasnim kako mene u stvari zanima postupak, nain da se neto postigne. Ja sam ve bio digao ruke od toga i nisam ni od koga od njih oekivao nikakvo objanjenje, jer mi njihova objanje nja nisu nita objanjavala. Meutim, kada su mi opi sivali koje i kakve korake preduzimaju, to je ve bilo neto sasvim drugo. Kako si nauila svoje telo da se dri tih linija sveta? upitah. To sam nauila u snu, odgovori ona, ali zaista ne znam kako. Za enu ratnika sve poinje u snu. Na gual mi je rekao, isto kao i tebi, da u snovima najpre pogledam u svoje ruke. Nisam ih nikako mogla nai. U snovima nisam imala ruku. Godinama sam uzalud pokuavala da ih naem. Svake veeri bih sebi zapovedila da naem ruke, ali uzalud. Nikad nita nisam na la u snovima. Nagual je bio nemilosrdan prema meni. Rekao je da ih moram ili nai ili umreti. Zato sam ga slagala da sam u snu nala ruke. Nagual nije ni rei re kao, a don Henaro je bacio eir na pod i igrao na nje mu. Potapao me po glavi i rekao da sam zaista veliki ratnik. to me vie hvalio, to sam se ja gore oseala. Upravo sam htela da Nagualu priznam istinu kad ludi Henaro okrenu zadnjicu prema meni i prdnu due i gla snije no to sam ikada ula. On me tim zaista unuo. To je bilo kao topao, neprijatan vetar, odvratan i smrd ljiv, ba kao ja. Nagual se guio od smeha. Otrala sam kui i tamo se sakrila. Tada sam bila veoma debela. Jela sam mnogo i imala puno gasova. Odluih zato da ne jedem neko vreme. Lidija i Hosefina su mi pomagale. Puna dvadeset tri dana nisam ni ta jela, a onda sam jedne noi u snu nala svoje ruke. Bile su stare, rune i zelene, ali bile su moje. I tako, to je bio poetak. Ostalo je bilo lako. A ta je bilo to ostalo, Gorda? Posle toga je Nagual od mene zahtevao da u sno vima pokuam da naem kue i druge zgrade i da ih dobro zagledam, trudei se da zadrim tu sliku da se

ne raspline. Kazao je da se umetnost snevaa sastoji u tome da zadri sliku iz svojih snova, jer mi to za pravo i inimo tokom celog svog ivota. ta je pod tim podrazumevao? Vetina nas, obinih ljudi, je u tome to znamo da zadrimo sliku onoga to traimo. Nagual je rekao da mi to inimo, ali ne znamo kako. Prosto, inimo to, od nosno naa tela to ine. Kad sanjamo, moramo to isto da uinimo, samo najpre moramo nauiti kako se to u snu radi. Moramo se truditi da ne gledamo, nego da samo bacimo pogled, a da sliku ipak zadrimo. Nagual mi je rekao da u snu naem titnik za svoj pupak. Za to mi je bilo potrebno mnogo vremena, jer nisam razumela o emu on to govori. Kazao je da u snu obraamo panju pomou naeg pupka, i da se on zato mora zatititi. Potrebno nam je malo toplote ili oseanje da neto pritiskuje na pupak da bismo mogli za drati slike iz naih snova. Nala sam u snu kameni koji je tano odgovarao mom pupku, a Nagual me je prethodno terao da ga iz dana u dan traim u rupama s vodom ili po klancima sve dok ga nisam nala. Napravila sam pojas i u njega uila taj kameni; nosim to i danju i nou. Otkako ga imam, lake mi je da zadrim slike iz snova. Onda mi je Nagual dao zadatak da idem na odree na mesta u snovima. Ve sam se dobro snalazila u tom zadatku, ali u to vreme sam izgubila svoj oblik i po ela da vidim ono oko pred sobom. Nagual je rekao da to oko menja sve, pa mi je naredio da ponem tim okom da se sluim da bih se odvojila. Kazao je da nemam vremena da u snu stignem do svog dvojnika, ali da je oko jo i bolje. inilo mi se da mi je neko podvalio. Sada mi je to svejedno. Sluila sam se tim okom naj bolje to sam znala i umela. Doputala sam mu da me vue u snu. Sklopim oi i za tren zaspim, ak i danju, i to gde bilo. Oko me vue i ja ulazim u drugi svet. Tu najee samo lutam. Nagual je rekao meni i sestri cama da snevanje postaje mo za vreme menstruacije. Ja sam tada malo luda. Postajem smelija. I, kao to nam je Nagual pokazao, tokom tih dana pred nama se otvara jedna pukotina. Ti nisi ena i zato to ne moe ni da

shvati, ali kaem ti da dva dana pre menstruacije ena moe da otvori tu pukotinu pa da kroz nju pree u je dan drugi svet. Levom rukom je ocrtala obris nevidljive linije koja je, ini se, stajala vertikalno pred njom, nadomak ruke. U to vreme ena moe, ako to eli, da se oslobodi slika ovog sveta, produi la Gorda. To je ta pukotina izmeu dva sveta i, kao to Nagual ree, ona se nalazi pravo ispred nas ena. Nagual iz tog razloga veruje da su ene bolje vetice nego mukarci: one uvek imaju pred sobom tu pukotinu dok ljudi moraju sami da je probiju. Tako sam ja tokom vie menstruacija nauila da u snu letim s linijama sveta. Nauila sam da svojim telom proizvedem varnice, a posle i da ih uhvatim. I to je sve to sam do sada nauila u snu. Nasmejao sam se i rekao joj da ja nemam nita da joj pokaem iz mojih godina provedenih u sanja nju. Nauio si kako e u snu dozvati saveznike, ree s velikim pouzdanjem. Odgovorih joj da me je don Huan nauio da proiz vodim te zvuke, ali ona mi to, izgleda, nije verovala. Saveznici ti onda moraju doi zato to trae nje govu svetlost, ree, svetlost koju ti je on ostavio. Ka zao mi je da svaki arobnjak moe izvestan deo svoje svetlosti ostaviti nekom drugom. I on to rasporedi svoj svojoj deci prema nareenju koje dobije tamo negde iz tog prostora. to se tebe tie, on ti je ostavio svoj lini zov. Pukla je jezikom i namignula mi. Ako mi ne veruje, produi, zato ne vikne ona ko kako te Nagual nauio i da vidi hoe li ti saveznici doi? Nisam imao elje da to uinim. Ne zato to sam verovao da bi na moj zov bilo ta dolo, nego zato to nisam hteo njoj da uinim po volji. Priekala je malo, i kad je bila sigurna da ja to neu ni pokuati, prinela je ruku ustima i savreno imi tirala moj isprekidani zov. Izvodila je to pet-est minu ta, prekidajui samo kad je udisala vazduh.

Vidi na ta mislim? upita s osmehom. Savez nici ne daju ni pet para na moj zov, ma kako bio sli an tvome. A sad ti probaj. Pokuao sam. Posle nekoliko sekundi uo sam od govor na svoj zov. La Gorda skoi na noge. ini mi se da je ona bila vie iznenaena nego ja. urno me uutkala, ugasila fenjer i pokupila moje beleke. Upravo je htela da otvori ulazna vrata kad odjed nom zastade; ispred samih vrata uo se uasan zvuk. Meni je liio na reanje. Bio je tako jeziv i zloslutan da smo oboje poskoili ustuknuvi od vrata. Bio sam se toliko uznemirio da bih pobegao samo da sam imao kuda da beim. Neto teko bilo je naslonjeno na vrata koja su kripala pod tim pritiskom. Pogledah u la Gordu. Iz gledalo je da se ona uznemirila vie od mene. Jo je stajala sa ispruenom rukom kao da hoe da otvori vrata. Zinula je, i kao da se skamenila u tom poloaju. Vrata samo to se nisu provalila. Niko nije udarao u njih ali oseao se samo uasan pritisak, i to ne samo na vratima nego i svuda po kui. La Gorda ustade i naredi mi da je s lea hitro obujmim oko pasa i da vrsto stegnem ruke na njenom pupku. Ona tad naini udan pokret rukama kao da u visini oiju trese pekir. Ponovila je to jo tri puta. Onda izvede jo jedan udan pokret. Stavi ruke nasred grudi, s dlanovima okrenutim navie, jedan iz nad drugog, ali tako da se ne dodiruju. Laktovi su joj bili istureni sa strana. Stisnula je ruke kao da se odjed nom uhvatila za dve nevidljive ipke. Lagano je okre tala ruke sve dok joj dlanovi nisu bili obrnuti nanie, a onda je izvela jedan veoma lep, naporan pokret u ko me je, reklo bi se, uestvovao svaki mii njenog tela. To je bilo kao da otvara neka teka klizna vrata koja pruaju ogroman otpor. Telo joj je zadrhtalo od napo ra. Njene ruke kretale su se teko, kao da otvaraju veo ma, veoma masivna vrata, sve dok nisu bile potpuno ispruene sa strane. Jasno sam osetio da je vetar uleteo im je otvori la ta vrata. Taj nas je vetar povukao i mi smo zaista proli kroz zid. Ili, bolje rei, zidovi kue proli su

kroz nas, ili moda smo sve troje, la Gorda, kua, i ja proli kroz ta vrata koja je ona otvorila. Odjednom sam se obreo na otvorenom polju. Mogao sam da razaznam tanine obrise planina i drvea oko nas. Nisam vie dr ao la Gordu oko pasa. Pogledah uvis uvi neki um i videh je kako lebdi desetak stopa iznad mene kao kakav dinovski, crni zmaj. Osetih kako me pupak neizdr ljivo svrbi, i la Gorda se tad velikom brzinom spusti na zemlju, no umesto da tresne, meko se prizemljila. U trenutku kad se la Gorda spustila na zemlju, onaj svrab u oblasti mog pupka pretvorio se u iscrpljujui nervozni bol. inilo se kao da ona svojim prizemljenjem upa moju utrobu. Vrisnuh na sav glas od bola. Onda je la Gorda stajala pored mene, strahovito zadihana, a ja sam sedeo. Opet smo bili u sobi don Henarove kue gde smo se nalazili i pre toga. La Gorda kao da nikako nije mogla da smiri dah. Bila je gola voda od znoja. Moramo otii odavde, promrmljala je. Brzo smo stigli do kue sestrica. Nijedne tu nije bilo. La Gorda upali fenjer pa me odvede pravo u ot vorenu kuhinju iza kue. Tu je svukla odeu sa sebe i za molila me da je perem kao konja, bacajui vodu na nju. Uzeo sam omanje korito vode i poeo polako da je polivam, ali ona je elela da je pljusnem odjednom. Objasnila mi je da se veoma tetni znoj koji iz bije prilikom susreta sa saveznicima, kao to je bio ovaj na, mora smesta sprati sa tela. Naterala me da i ja svuem svu odeu sa sebe pa me onda pljusnula le denom vodom. Dala mi je zatim neku istu krpu, i tako smo se obrisali vraajui se u kuu. Sela je na krevet u prednjoj sobi poto je obesila fenjer na zid iznad kreveta. Kolena je digla tako da sam sad mogao svu da je vidim. Zagrlih njeno nago telo i tada shvatih na ta je mislila d o n a Soledad kad je rekla da je la Gor da Nagualova ena. Bila je bezoblina, kao i don Huan. Nisam nikako mogao o njoj da mislim kao o eni. Poeh da se oblaim. Ona mi uze odeu iz ruku i ree da treba da je stavim na sunce pre nego to je obuem. Dala mi je ebe da se njime ogrnem, a i ona se u drugo uvila.

Napad saveznika je uistinu bio stravian, ree kad smo seli na njen krevet. Imali smo zaista sree to smo mogli da se od njih otrgnemo. Nisam imala pojma zato mi je Nagual rekao da s tobom doem u don Henarovu kuu, ali sada znam. U toj kui su savez nici najjai. Za dlaku smo im umakli. Srea je to sam ja znala kako treba izii. Kako si to izvela, Gorda? Zaista ne znam, odgovori. Prosto uinila sam to. Bie da je moje telo znalo kako se to radi, ali kada sad pokuavam da se setim kako sam to izvela, ne mogu se setiti. Ovo je bio veliki ispit za nas oboje. Do ove noi nisam znala da mogu da otvorim oko, a sad vidi ta sam uinila. Zaista sam otvorila oko, a Nagual mi je i govorio da ja to mogu. Nisam to mogla uiniti sve dok ti nisi doao. Pokuavala sam, bez uspeha. Ovog puta me strah od onih saveznika naterao da zgrabim oko onako kako me Nagual nauio, to jest da ga etiri puta protresem u sva etiri pravca. Rekao je da treba da ga tresem kao to se trese arav, a zatim da ga otvo rim kao to se vrata otvaraju, samo da ih prvo uhvatim na sredini. Ostalo je bilo lako. Kad su se ta vrata otvo rila, osetila sam kako me neki jak vetar vue umesto da me oduva. Najtee je vratiti se, rekao je Nagual. Mora biti veoma jak da bi se mogao vratiti. Nagual, Henaro i Elihio su mogli bez po muke da ulaze u to oko i da iz njega izlaze. Za njih to ak nije bilo oko; govorili su da je to neka narandasta svetlost poput sunca. I tako su i Nagual i Henaro bili narandasta svet lost kad su leteli. Ja sam jo sasvim nisko na lestvici; Nagual je za mene rekao da, kad letim, liim na gomilu kravlje balege na nebu. Ne svetlim. Zato mi je povra tak tako teak. Noas si mi pomogao i dvaput si me povukao nazad. Ja sam ti noas pokazala svoj let zato to mi je Nagual naredio da ti ga pokaem i da ga ti vidi, pa ma koliko on teak i nespretan bio. Trebalo je da ja tim svojim letom pomognem tebi, isto kao to si ti meni pomogao kad si mi pokazao svog dvojnika. Videla sam s vrata kako si to izveo. Bilo ti je toliko ao Hosefine da tvoje telo nije ni primetilo da sam ja

tu. Videla sam kako je tvoj dvojnik iziao iz tvog temena. Uvijao se i izvijao kao crv. Videla sam drhtaj koji ti je poinjao od nogu, zatim prostrujao kroz tvo je telo da bi potom tvoj dvojnik iziao. Bio je slian tebi, samo veoma sjajan. Kao Nagual glavom. Zato su se sestrice skamenile. Znam da su pomislile kako je to Nagual. Ali ja nisam sve to mogla videti. Nisam zapa zila zvuk zato to na njega ne obraam panju. Molim? Dvojniku se mora pokloniti ogromna panja. Na gual je tu panju dao tebi, ali meni nije. Rekao mi je da za to vie nije imao vremena. Kazala je jo neto o nekoj posebnoj vrsti panje, ali ja sam bio veoma umoran. San me uhvatio tako iz nenada da nisam imao vremena ak ni beleke da sklo nim.

4. HENAROVI

Probudio sam se oko osam sledeeg jutra i video da je la Gorda iznela moju odeu na sunce i pripremila doruak. Jeli smo u kuhinji, u trpezarijskom delu. Kad smo zavrili, pitao sam je za Lidiju, Rosu i Hosefinu. One kao da su nestale iz kue. Pomau donji Soledad, ree. Ona se sprema da ode. Kuda e? Negde daleko odavde. Nema vie zato ovde da ostaje. ekala te je i ti si doao. Hoe li sestrice poi s njom? Nee, samo one ne ele danas da budu ovde. Izgle da da za njih nije dobro da se danas vrzmaju ovuda. Zato to? Henarovi e danas doi da se vide s tobom, a devojke se ne slau s njima. Ako svi budu ovde, doi e do strane tue. Proli put kad se to desilo, zamalo nisu pobili jedni druge. Tuku li se oni fiziki? Tuku, nego ta! Svi su veoma jaki i niko nee ni za kim da zaostane. Nagual mi je rekao da e do toga doi ali ja to nisam mogla spreiti. to je jo gore, moram da se opredelim za jednu ili drugu stranu, i to je onda uas. Otkud zna da e Henarovi danas doi ovamo?

Nisam s njima razgovarala, ali znam da e danas biti ovde, i to je sve. Zna li to zato to vidi, Gorda? Tako je. Vidim ih gde dolaze. I jedan od njih ide pravo tebi zato to ga ti vue privlai. Uveravao sam je da nikog ne vuem. Dodao sam da nikom nisam otkrio svrhu svog putovanja koje je u vezi s neim to moram da pitam Pablita i Nestora. Nasmeila se edno i rekla da me je sudba sparila s Pablitom, da smo nas dvojica veoma slini i da e on, bez sumnje, prvi doi da me vidi. Dodala je da se sve to se ratniku desi moe protumaiti kao predskazanje, pa je tako i moj susret sa Soledad predskazao ta u ja otkriti prilikom ove svoje posete. Molio sam je da mi to podrobnije objasni. Mukarci e ti ovog puta veoma malo dati, ree. ene e te iseckati na paramparad, kao to je to ui nila Soledad. To bih rekla da sam odgonetnula predska zanje. Oekuje Henarove, ali oni su mukarci kao i ti. A vidi i ovaj drugi znak; oni malo kasne. Rekla bih da kasne dva dana. To je sudba i tvoja i njihova, kao mu karaca, da uvek kasnite po 2 dana. Kasnimo u odnosu na ta, Gorda? U odnosu na sve; na nas ene, na primer. Nasmejala se i pomilovala me po glavi. Ma koliko tvrdoglav bio, produi, mora prizna ti da sam u pravu. ivi bili pa videli. Je li ti Nagual rekao da mukarci zaostaju za e nama? upitah. Jeste, naravno, odgovori ona. Dovoljno je samo da pogleda oko sebe. Gledam, Gorda, ali to nikako ne vidim. ene uvek zaostaju. Zavise od mukaraca. Ona se nasmeja. Njen smeh nije bio prezriv ni go rak; pre bi se moglo rei da je u njemu jasno odzva njala radost. Ti poznaje svet ljudi bolje od mene, ree ener gino. Ali u ovom trenutku ja sam bezoblina a ti nisi. Kaem ti, ene su bolje vetice zato to se pred njiho vim oima nalazi pukotina, a pred vaim je nema.

Ne bih rekao da je bila ljuta, ali ipak osetih potre bu da joj objasnim kako postavljam pitanja i komentariem to to ona kae ne zato to napadam ili branim ovo ili ono, ve zato to elim da ona govori. Odvrati mi kako nita drugo nije ni radila od tre nutka kad smo se sreli, pa dodade kako ju je Nagual nauio da govori zato to je njen zadatak isti kao i moj da budemo u svetu ljudi. Sve to mi kaemo odraz je sveta ljudi, produi ona. Pre nego to ode odavde, uvidee da govori i postupa tako kako govori i postupa zato to se gre vito dri ljudskog oblika, isto kao i Henarovi i sestrice kad se meusobno na smrt poruku. Ali zar ne bi trebalo da saraujete s Pablitom, Ne storom i Beninjom? Henaro i Nagual su nam svakome pojedinano re kli da treba da ivimo u slozi i da se meusobno poma emo i titimo, zato to smo sami na svetu. Pablitu je reeno da se stara o nama, ali on je kukavica. Da je po njegovom, pustio bi nas da pocrkamo kao psi. Ali kad je Nagual jo bio ovde, Pablito se veoma lepo pona ao prema nama i brinuo se za nas. Svi su ga zadirki vali i alili se s njim govorei kako se stara o nama kao da smo sve njegove ene. Nagual i Henaro su mu rekli, kratko vreme pre svog odlaska, da bi on jednog dana zaista mogao postati Nagual, zato to bismo mi sa svoje strane mogle postati njegova etiri vetra, ili njegova etiri ugla. Pablito je shvatio da je to njegova dunost i od tog dana se promenio. Postao je nepodnoljiv. Po eo je da nam zapoveda ba kao da smo zaista njegove ene. Pitala sam Naguala kakvi su njegovi izgledi i on mi je odgovorio kako bi ve trebalo da znam da u ratnikovom svetu sve zavisi od line moi, a lina mo opet zavisi od besprekornog naina njegovog ivota. Da je Pablito besprekoran, bilo bi nade za njega. Nasmejala sam se kad mi je to rekao. Dobro poznajem Pablita, ali Nagual mi ree da to ne uzimam tako olako. Kazao je da za ratnika uvek ima nade, pa ma kako mala bila. Naterao me da shvatim da sam i sama ratnik pa da zato ne treba Pablitu da smetam svojim mislima. Rekao mi

je da mislim o neem drugom, a da Pablita ostavim na miru, i dodao je da u moj besprekoran nain ivota spa da i to da Pablitu pomognem, bez obzira na sve to znam o njemu. Razumela sam Nagualove r e i . Osim toga i ja lino dugujem neto Pablitu pa mi je dobro dola prilika da mu pomognem. Ali znala sam isto tako da on nee us peti pa ma koliko mu ja pomagala. Znala sam od sa mog poetka da u njemu nema onoga od ega se moe biti kao Nagual. Pablito je veoma detinjast i on nee da prihvati poraz. Nesrean je zato to nije besprekoran, a ipak u svojim mislima pokuava da bude kao Nagual. Kako je poraen? im je Nagual otiao, Pablito je imao straan sukob s Lidijom. Pre vie godina Nagual mu je dao zadatak da bude Lidijin mu, i to vie zbog sveta. Ljudi iz ovog kraja mislili su da je ona njegova ena. Lidiji to nije bilo nimalo po volji. Ona je veoma svojeglava. Istina je, meutim, da se Pablito nje uvek smrtno plaio. Njih dvoje se nikad nisu slagali, a podnosili su se samo zato to je Nagual tu bio. Ali kad je on otiao, Pablito je po stao jo lui nego to je bio, pa je uobrazio da je do voljno moan da nas moe uzeti kao svoje ene. Troje Henarovih su se sastali, porazgovarali o tome ta bi tre balo Pablito da radi, i na kraju su odluili da najpre treba da uzme najtvri orah Lidiju. Saekali su dok nije ostala sama u kui, onda su sva trojica uli u kuu, zgrabili je za ruke i bacili na krevet, a Pablito je legao na nju. Ona je u poetku mislila da se Henarovi ale, ali kad je shvatila da je to zbilja, udarila je glavom Pa blita posred ela i zamalo ga nije ubila. Henarovi pobegoe, a Nestor je morao da Pablitovu ranu p r e v i j a i lei nekoliko meseci. Da li bih ja mogao neto u i n i t i da oni to shvate? Ne moe. Na alost, nije problem u njihovom razumevanju. Svih estoro to vrlo dobro razumeju. Nevo lja je u neem drugom, u neem veoma runom u emu im niko ne moe pomoi. Oni sebi putaju na volju pa i ne pokuavaju da se promene. Poto znaju da im nee poi za rukom da se promene, pa ma koliko pokuava li, eleli, ili morali, oni su potpuno digli ruke od toga

pa vie uopte i ne pokuavaju da se promene. To je isto tako loe kao i kad smo razoarani zbog svojih po raza. Nagual im je svima rekao da ratnici, i mukarci i ene, moraju biti nepokolebljivi u svom naporu da se menjaju da bi zaplaili ljudski oblik i stresli ga sa sebe. Posle dugogodinjeg besprekornog ivota doi e trenu tak, rekao je Nagual, kad oblik to vie nee moi da iz dri pa e otii, kao to je i moj otiao od mene. On ozledi telo prilikom tog odlaska, pa ga ak moe i us mrtiti, ali besprekorni ratnik uvek e se odrati u i votu. Iznenadno kucanje na vratima prekide njeno kazi vanje. La Gorda ustade pa ode do vrata i skide rezu. To je bila Lidija. Pozdravila me vrlo zvanino i onda zamolila la Gordu da poe s njom. Otile su zajedno. Bilo mi je milo to sam ostao sam. etiri sata sam se bavio svojim belekama. U tom otvorenom prostoru za ruavanje bilo je svee, a i svetlost je bila vrlo do bra. La Gorda se oko podne vratila kui. Pitala me da li elim ta da jedem. Nisam bio gladan, ali ona je na valjivala da jedem. Rekla je da kontakt sa saveznicima veoma iscrpljuje oveka, i dodala da osea kako je i sa ma veoma slaba. Poto smo ruali, seo sam sa la Gordom i spremao se da je pitam o sanjanju kad se ulazna vrata buno otvorie i Pablito ue u kuu. Dahtao je. Oigledno je trao i bio veoma uzbuen. Zastao je malo kod vrata, borei se za dah. Nije se mnogo promenio. Izgledao mi je malo stariji, ili tei, ili, moda, samo malo vie mii av, ali i pored toga bio je veoma vitak i ilav. Bled u licu, kao da odavno nije bio na suncu. Tamnomrka boja njegovih oiju bila je jo vie naglaena izrazom umora na njegovom licu. Seao sam se Pablita kao momka sa oaravajuim osmehom, i, dok je sada tu stajao i gledao me, njegov osmeh je bio isto onako oaravajui kao i pre. Pritrao mi je i zgrabio me za asak za miice, ne izustivi ni rei. Ustao sam. On me tada blago prodrmao i zagrlio. Ja sam, pak, bio oduevljen to ga vidim. Ska kao sam u mestu, radujui se kao dete. Nisam znao ta da mu kaem, i on najzad prekide tiinu.

Maestro, ree tiho, klimajui lako glavom kao da mi se klanja. Naziv maestro, majstore-uitelju, iznenadio me je. Okrenuh se kao da traim nekoga iza sebe. Namerno sam preterivao u pokretima kako bih mu stavio do zna nja da ga ne razumem. Nasmeio se, a meni je palo na um samo to da ga pitam otkud zna da sam doao. Odgovorio mi je da su on i Nestor i Beninjo bili prisiljeni nekim veoma udnim strahom da bez odmora tre i dan i no. Nestor je otiao njihovoj kui da vidi da li tamo ima neto ime bi se moglo objasniti to oseanje koje ih je gonilo. Beninjo je otiao kui d o n e Soledad, a on se, eto, uputio kui devojaka. Ti si dobio glavni zgoditak, Pablito, ree la Gor da pa se nasmeja. Pablito ne odgovori. Zurio je netremice u nju. Ti se sigurno sprema da me izbaci odavde, ree veoma ljutitim glasom. Ne svaaj se sa mnom, Pablito, spokojno mu od govori la Gorda. Pablito se okrenu meni, izvini se, pa dodade gla sno, kao da eli da ga uje jo neko u kui, da je on doneo svoju stolicu i da moe sesti gde god mu je volja. Ovde nema nikoga osim nas, tiho ree la Gorda i nasmeja se prigueno. Ja u ipak doneti svoju stolicu, ree Pablito. Tebi to ne smeta, Maestro, je li? Pogledah u la Gordu. Ona mi vrkom noge dade gotovo neprimetan znak da mu to dozvolim. Donesi je. Donesi to god hoe, rekoh. Pablito izie iz kue. Svi su oni takvi, ree la Gorda, sva trojica. Pablito se odmah vratio nosei na ramenima neku neobinu stolicu. Ona je bila nainjena tako da prati konture njegovih lea, tako da je sad, dok mu je nao pako bila na leima, liila na samar. Smem li da je spustim? upita me. Sme, naravno, odgovorih pa pomaknuh klupu da mu nainim mesta. Smejao se sa usiljenom nemarnou.

Zar ti nisi Nagual? upitao me, a zatim dodao po gledavi u la Gordu: Ili, moda, mora da eka nare enja? Ja sam Nagual, odgovorih u ali da bih mu ugodio. Osetio sam da je spreman da zapodene kavgu s la Gordom; morala je i ona to osetiti, jer se izvinila i izi la na zadnja vrata. Pablito spusti stolicu na pod pa stade lagano da krui oko mene kao da zagleda moje telo. Onda jed nom rukom uze svoju usku stolicu s niskim naslonom, okrenu je pa sede naslonivi prekrtene ruke na naslon stolice, to mu je bio najudobniji poloaj dok je tako sedeo opkoraivi je. Sedoh i ja licem prema njemu. Njegovo raspoloenje se promenilo onog asa kad je la Gorda izila. Moram te zamoliti da mi oprosti to sam se ona ko ponaao, ree smeei se, ali morao sam da se ota rasim one vetice. Je li ona toliko zla, Pablito? Jeste, nego ta! odgovori on. Da bih promenio temu, rekao sam mu da vrlo do bro izgleda i da se vidi da dobro ivi. I ti dobro izgleda, Maestro, ree. Ama kakve su to gluposti, zato me naziva mae strom? upitah u ali. Nije vie onako kako je nekada bilo, odgovori. Sad smo u novom carstvu i Svedok kae da si ti sada Maestro, a Svedok ne moe da grei. Ali sam e ti on sve ispriati. Doi e uskoro, i obradovae se kad te opet vidi. Mislim da je dosad ve sigurno osetio da si ovde. Kad smo se vraali, svi smo oseali da si se ti po svoj prilici uputio ovamo, ali nijedan od nas nije osetio da si ve i stigao. Rekoh mu da sam doao samo zato da se vidim s njim i s Nestorom, i da su oni jedina dva oveka na svetu s kojima mogu da razgovaram o naem poslednjem susretu s don Huanom i don Henarom, i da mi je veoma vano da odagnam neke neizvesnosti koje su os tale u meni posle tog naeg poslednjeg sastanka. Mi smo vezani jedan za drugog, ree. Uiniu sve samo da pomognem. To zna. Ali moram te upozoriti da

nisam toliko jak koliko bi ti eleo da jesam. Moda bi bolje bilo da uopte ne razgovaramo. Ali s druge stra ne, ako ne razgovaramo, neemo nikada nita razumeti. Paljivo i smiljeno formulisao sam svoje pitanje. Objasnio sam mu da je samo jedna stvar bitna za moju racionalnu nedoumicu. Kai mi, Pablito, poeh, jesmo li mi zaista svo jim telima skoili u ponor? Ne znam, odgovori on. Zaista ne znam. Ali ti si tamo bio sa mnom. U tome i jeste stvar. Da li sam zaista bio tamo? Nervirali su me ti njegovi zagonetni odgovori. i nilo mi se da bi se iz njega neto oslobodilo kad bih ga dobro protresao ili pritisnuo. Bilo mi je jasno da on namerno krije od mene neto veoma vano. Negodovao sam to nije otvoren prema meni kad nas vezuje apso lutno poverenje. Pablito odmahnu glavom kao da utke prigovara mo jim optubama. Zamolio sam ga da mi ispria sve to je osetio poev od onog vremena pre skoka kad su nas don Huan i don Henaro zajedno spremali za poslednji napad. Pablitova pria bila je zbrkana i nedosledna. Sve ega se seao iz onih poslednjih trenutaka pre naeg sko ka u ponor bilo je samo to da je njegova snaga iezla kad su se don Huan i don Henaro od nas oprostili i iz gubili u pomrini, da zamalo nije pao niice, ali da sam ga ja drao za miicu, doveo ga do ruba ponora, i tu mu je pao mrak na oi. ta se desilo posle toga kad si se izgubio u mraku, Pablito? Ne znam. Jesi li ta sanjao, ili imao kakve vizije? ta si vi deo? Koliko se seam nisam imao nikakve vizije, ili, ako ih je bilo, nisam mogao na njih da obratim panju. Ne mogu da ih se setim zato to nisam besprekoran. I ta je onda bilo? Probudio sam se u staroj Henarovoj kui. Ne znam kako sam tamo dospeo.

utao je potom, dok sam se ja strahovito muio da smislim sledee pitanje, komentar, kritiko objanjenje ili bilo ta drugo to bi njegovim reima dodalo potreb nu irinu. Ovako, nita u tome to mi je Pablito ispri ao nije moglo da potkrepi ono to se meni desilo. Oseao sam se prevaren. Bio sam bezmalo ljut na njega. Oseao sam u isti mah saaljenje prema Pablitu i sebi, i bio sam duboko razoaran. ao mi je to sam te toliko razoarao, ree Pa blito. Moja neposredna reakcija na to bila je da prikrijem svoja oseanja i da ga uveravam kako nisam nimalo razoaran. Ja sam arobnjak, ree on kroz smeh, slab, do due, ali ipak dovoljno sam vetac da znam ta mi moje telo kae. A upravo sada mi kae da se ti ljuti na mene. Ne ljutim se, Pablito! uzviknuh. To govori tvoj razum, a ne tvoje telo, odgovori on. Tvoje je telo ljutito, ali tvoj razum ne nalazi raz loga da se ljuti na mene, i zato si se obreo izmeu dve vatre. Najmanje to za tebe mogu da uinim je to da ovo sada razmrsim. Tvoje je telo ljutito zato to zna da ja nisam besprekoran, a zna i to da ti moe pomoi samo besprekoran ratnik. Tvoje telo se ljuti zato to osea da ja uzalud troim svoju snagu. Znao sam to onog asa kad sam kroio ovamo. Nisam znao ta da kaem. Navrle su mi misli koje su pokazale da sam tek naknadno shvatio mnogo tota. Moda je on bio u pravu kad je rekao da je moje telo sve to znalo. Kako bilo da bilo, to to se on tako ne posredno suoio s mojim oseanjima ublailo je done kle moje nezadovoljstvo. Poeo sam da se pitam da li se to Pablito moda samo igra sa mnom. Budui tako neposredan i smeo, rekoh mu da sigurno ne moe biti toliko slab kako se prikazuje. Moja slabost sastoji se u tome to sam tako saz dan da se u meni pojavljuju razne enje, ree bezmalo apatom. Dolo je ve dotle da eznem za tim da svoj ivot proivim kao obian ovek. Moe li to da veruje? Ne misli to ozbiljno, Pablito! uzviknuh.

Mislim, odgovori on. eznem za tom velikom sreom da po ovoj zemlji hodam kao obian ovek, bez ovog stranog tereta. Meni je to izgledalo toliko neprihvatljivo da sam jednako uzvikivao kako on to ne moe ozbiljno da mi sli. Pablito me pogleda pa uzdahnu. Odjednom me obu ze strah. inilo se da on samo to nije zaplakao. Moj strah pretvori se u duboko saoseanje s njim. Nijedan od nas dvojice nije mogao da pomogne onom drugom. La Gorda se u tom trenutku vratila u kuhinju. Pa blito, reklo bi se, smesta ivnu. Skoi i stade da udara nogama o pod. ta hoe, kog avola? prodera se piskavim, ner voznim glasom. Zato njuka ovuda? La Gorda mi se obrati kao da on nije tu i utivo mi ree da ide u kuu d o n e Soledad. ta se nas, do avola, tie kuda ti ide? dreknu on. Moe u pakao to se mene tie. Udarao je nogom po podu kao razmaeno dete, a la Gorda je samo tu stajala i smejala se. Hajdemo iz ove kue, Maestro, ree Pablito gla sno. Zaudio sam se to je tako naglo iz tuge preao u srdbu. Zaneo sam se posmatrajui ga. Uvek sam se di vio njegovoj spretnosti: ak i kad je nogom udarao po podu, njegovi pokreti su bili ljupki. On iznenada prui ruku preko stola pa mi gotovo ote belenicu. Zgrabio ju je palcem i kaiprstom leve ruke, a ja sam je morao drati obema rukama, upevi se iz sve snage. U njegovim prstima bilo je toliko neke neo bine snage da ju je on lako mogao istrgnuti iz mojih ruku da je to zaista hteo. Pustio ju je, i dok je vraao svoju ruku na mesto, ja sam u magnovenju ugledao ne to nalik na njeno produenje. To se zbilo tako brzo da sam to mogao objasniti nekim svojim vizuelnim pore meajem, zato to sam naglo ustao prilikom tog otima nja belenice. Ali do tada sam ve nauio da se s tim ljudima ne mogu ponaati na uobiajeni nain, kao i to da nita ne mogu objasniti na uobiajeni nain, pa stoga nisam ni pokuao. ta ti je to u ruci, Pablito? upitah.

On ustuknu iznenaeno i sakri ruku iza lea. Lice mu je bilo bezizrazno; promrmljao je kako eli da ode mo iz te kue zato to ga hvata vrtoglavica. La Gorda poe glasno da se smeje i ree da Pablito ume da obmanjuje isto tako dobro kao Hosefina, a mo da jo i bolje, i da e se on onesvestiti ako budem na valjivao da mi kae ta ima u ruci pa e Nestor morati mesecima da ga neguje. Pablito se zagrcnu. Njegovo lice bilo je gotovo sa svim pomodrelo. La Gorda mu ree nemarnim tonom da prestane da izvodi, jer nema za to publiku; ona odlazi, a ja nemam mnogo strpljenja. Onda se okrenu meni i ree mi veoma zapovednikim tonom da ostanem tu i da ne idem kui Henarovih. A zato ne, do avola? dreknu Pablito pa skoi pred nju kao da eli da je sprei da ode. Kakva drs kost! Ti da kae Maestru ta treba da radi! Sino smo se sukobili sa saveznicima u tvojoj ku i, ree la Gorda mirno Pablitu. Nagual i ja smo jo slabi od toga. Da sam na tvom mestu, Pablito, otvorila bih etvore oi. Stvari su sad drukije. Sve se promenilo otkako je on doao. La Gorda izie na glavna vrata. Tek tada primetih da ona izgleda veoma umorna. inilo se da su joj cipele tesne, ili je moda bila toliko umorna da je malo vukla noge u hodu. Izgledala je malena i krhka. Pomislih kako i ja sigurno izgledam tako umoran. Poto u njihovoj kui nije bilo ogledala, pade mi na um da iziem napolje i da se pogledam u retrovizoru na svojim kolima. Moda bih to uinio ali me Pablito spreio. Zamolio me najozbiljnije da ni rei ne verujem la Gordi kad za njega kae da je prevarant. Odgovorili mu da ne brine za to. Ti nikako ne voli la Gordu, je li? upitah. Tono si rekao, odgovori s gnevnim pogledom. Ti zna bolje od ikoga ivog kakva su udovita te ene. Nagual nam je rekao da e jednog dana doi ova mo samo zato da bi upao u njihovu klopku. Molio nas je da budemo na oprezu i da te upozorimo na njihove namere. Nagual je rekao da e imati jednu od 4

prilike: ako tvoja mo bude velika, moi emo da te dovedemo ovamo, da te upozorimo i spasemo, ako tvo ja mo bude slaba, mi emo stii ovamo da vidimo tvoj le; trea mogunost je da te ovde naemo bilo kao roba vetice Soledad, ili kao roba tih odvratnih mukobanja; etvrta i najslabija mogunost je da te zatek nemo ivog i zdravog. Nagual nam je rekao i ovo: ako preivi, onda e ti postati nagual, mi treba da imamo poverenja u tebe, jer nam samo ti moe pomoi. Sve bih za tebe uinio, Pablito. Ti to zna. Ne samo za mene. Ja nisam sam. Sa mnom su Svedok i Beninjo. Mi smo zajedno i ti nam mora svima pomoi. Naravno, Pablito. To je samo po sebi razumljivo. Ljudi iz ovog kraja nas nisu nikad gnjavili. Za nas su problem ove rune, mukobanjaste nakaze. Ne znamo ta emo s njima. Nagual nam je naredio da budemo u njihovoj blizini bez obzira na sve. Meni je dao i pose ban zadatak, ali ja nisam mogao da ga izvrim. Bio sam srean ranije. Sea se. A sad, ini mi se, nikako ne mo gu da sredim svoj ivot. ta se desilo, Pablito? One vetice isterale su me iz moje kue. Preuzele su sve a mene izbacile kao ubre. Sad ivim u Henarovoj kui s Nestorom i Beninjom. Moramo ak sami i da kuvamo. Nagual je znao da bi do toga moglo doi pa je la Gordi stavio u dunost da posreduje izmeu nas i one tri kuke. Ali la Gorda je jo uvek ono to je Nagual za nju rekao dvesta dvadeset guzica. Godinama smo je svi tako zvali zato to je bila teka dvesta dvadeset funti. Pablito se prigueno nasmejao prisetivi se la Gorde. To je bila najdeblja i najsmrdljivija enturaa ko ju si ikada video, produi on. Danas nije ni pola ono ga to je bila, ali to je i dalje ona ista debela ena, tupa, i ona za nas ne moe nita da uini. Ali ti si sad ovde, Maestro, i nae brige su prole. Sad smo nas etvorica protiv njih 4. Htedoh neto da primetim ali on mi ne dade.

Dozvoli da ti kaem ono to sam naumio pre nego to se ta vetica vrati i izbaci me, ree pogledajui ner vozno u vrata. Znam da su ti rekli kako ste vas petoro isti zato to ste Nagualova deca. To je la! Ti si isto kao mi, Henarovi, zato to je Henaro pomogao da se stvori tvoja svetlost. I ti si jedan od nas. Razume ta hou da ka em? Prema tome, nemoj verovati u ono to ti one kau. I ti pripada nama. Te vetice ne znaju da nam je Nagual sve rekao. Misle da samo one to znaju. Bila su potrebna dva Tolteka da bismo mi nastali. Mi smo deca. Te ve tice ... ekaj, ekaj, Pablito, rekoh poklopivi mu usta rukom. On ustade, uplaen, izgleda, mojim iznenadnim po kretom. ta hoe da kae time da su bila potrebna 2 Tolteka da bismo mi nastali? Nagual nam je rekao da smo Tolteci. Svi smo mi Tolteci. Kazao je da Toltek prima i uva tajnu. Nagual i Henaro su Tolteci. Oni su nam podarili svoju izuzetnu svetlost i svoje tajne. Primili smo njihove tajne i sad ih uvamo. Zbunilo me to to spominje re Toltek. Ona mi je do tada bila poznata samo u vezi sa svojim antropolo kim znaenjem. U tom kontekstu ona se uvek dovodi u vezu s kulturom naroda srednjeg i junog Meksika koji govori jezikom Nahuatl; ta kultura bila je ve ie zla u vreme kad su Evropljani osvojili te krajeve. Zato si nas nazvao Toltecima? upitah ne znajui ta bih drugo rekao. Zato to mi to i jesmo. Umesto da kae da smo veci i vetice, on je rekao da smo Tolteci. Ako je tako, zato onda sestrice naziva veticama? Ah, zato to ih mrzim. To nema nikakve veze s tim ta smo mi. Je li to Nagual svima rekao? Jeste, naravno. Svi to znaju. Ali meni to nikada nije rekao.

Eh, nije ti rekao zato to si veoma uen ovek i to uvek raspravlja o glupostima. Nasmejao se usiljeno, piskavo, i potapao me po leima. Da li ti je Nagual kada rekao da su Tolteci bili je dan stari narod koji je iveo u ovom delu Meksika? Eto, opet ti. Zato ti nije ni kazao. Ta starina verovatno nije ni znala da je to bio neki stari narod. Ljuljao se na stolici i smejao. Njegov smeh bio je veoma prijatan i zarazan. Mi smo Tolteci, Maestro, ree. Veruj mi da je smo. Znam samo toliko. Ali ti moe da pita i Svedoka. On zna. Mene je to davno prestalo da zanima. Ustao je i priao tednjaku. I ja pooh za njim. Zagledao je u lonac u kome se jelo krkalo na tihoj va tri. Pitao me da li znam ko je to kuvao. Bio sam gotovo siguran da je to bila la Gorda, ali rekao sam mu da ne znam. Onjuio ga je 4 - 5 puta, kratko udiui kao pas. Onda ree kako mu je njegov nos kazao da je to kuvala la Gorda. Pitao me potom da li sam jeo od tog jela, i kad sam mu kazao da jesam, i da sam zavrio ve eru upravo pred njegov dolazak, on uze jednu iniju s police pa nasu u nju poveliku porciju. Veoma energino mi je preporuio da jedem samo ono to skuva la Gor da, i da se pri tom sluim njenom inijom, kao i on sada. Kazao sam mu da su mi la Gorda i sestrice sipale jelo u jednu iniju tamne boje koja je na polici stajala po strani od ostalih. Odgovorio mi je da je to Nagualova inija. Vratili smo se stolu. On je jeo veoma lagano i utao je sve vreme. Njegova potpuna predanost jelu nagna me da konstatujem da svi oni isto rade: jedu u potpunoj tiini. La Gorda odlino kuva, ree kad je zavrio jelo. Kuvala je i meni nekada. To je bilo davno, pre nego to me omrznula, pre nego to je postala vetica, hou da kaem Toltek. Pogledao me mangupski i namignuo. Osetih kako moram rei da mi se ini da la Gorda ne moe nikoga da mrzi. Pitao sam ga da li zna da je ona izgubila svoj oblik. Priam ti priu! uzviknu on.

Zurio je u mene kao da odmerava koliko sam izne naen, a onda pokri lice miicom pa se zakikota kao zbunjeno dete. Da, ona je to zaista uinila, dodade. Fantastina je. Pa zato je onda ne voli? Rei u ti neto, Maestro, zato to imam poverenja u tebe. Nije tano da je ne volim. Ona je najbolja od svih. Ona je Nagualova ena. Ja se s njom ovako po naam zato da bi mi ugaala, to ona i ini. Nikad se ne naljuti na mene, ma ta ja inio. Ponekad se zanesem, pa mi doe ak i da je udarim. Kad se to desi, ona mi se samo hitro skloni s puta, isto kao i Nagual nekada, a ve sledeeg minuta se ne sea ta sam joj uinio. To ti je pravi ratnik bez oblika. Isto tako postupa sa svima. Ali mi ostali smo ti jad i beda. Zaista smo loi. One 3 vetice nas mrze, a mi mrzimo njih. Vi ste arobnjaci, Pablito, pa zar onda ne moete da uinite neto da se vie ne gloite? Moemo, dabome, ali neemo. A ta bi ti hteo, da budemo kao braa i sestre? Nisam znao ta bih mu odgovorio. One su bile Nagualove ene, produi on. A ipak su svi oekivali da u ih ja uzeti. Za ime boga kako u ja to! Pokuao sam s jednom od njih, ali ta gadna vetica zamalo me nije ubila umesto da mi pomogne. I sad mi sve one rade o glavi kao da sam poinio kakav zlo in. A ja sam samo postupao po Nagualovim uputstvima. On mi je rekao da moram stupiti u intimne odnose sa svima njima, redom s jednom po jednom, sve dok ih ne budem mogao drati sve istovremeno. Ali ja nisam mogao da imam odnose ni s jednom jedinom. Hteo sam da ga pitam za njegovu majku, d o n u Soledad, ali nisam mogao da smislim kako bih u tom tre nutku naveo razgovor na nju. utali smo malo. Mrzi li ih zbog onoga to su elele da ti uine? upita me on iznenada. Tada mi se ukazala prilika. Ne, ni najmanje, rekoh. La Gorda mi je objasni la zato su to inile. Ali kad me d o n a Soledad napala, veoma sam se uplaio. Via li je esto?

Nije mi odgovorio. Gledao je u tavanicu. Ponovih svoje pitanje. Primetih kako su mu suze navrle u oi. Celo telo mu se grilo od nemog jecanja. Rekao mi je da je nekada imao lepu majku koje se bez sumnje seam. Zvala se Manuelita, prava svetica ko ja je podigla dvoje dece mukotrpnim radom. Oboavao je iskreno tu majku koja ga je volela i podigla. Ali jed nog stranog dana zbilo se ono to mu je bilo sueno i on je, na svoju nesreu, sreo Henara i Naguala i njih dvojica su upropastila njegov ivot. Pablito je vrlo uz bueno rekao da su ta dva avola uzela njegovu duu, kao i duu njegove majke. Ubili su njegovu Manuelitu, a umesto nje ostavili onu groznu veticu, donju Soledad. Gledao me je suznim oima i rekao da ta uasna ena nije njegova mati. To sigurno ne moe biti njego va Manuelita. Jecao je neuteno. Nisam znao ta da mu kaem. Prolom njegovih oseanja bio je tako iskren, a njegove tvrdnje tako istinite da je i mene raalostio. Razmilja jui kao prosean civilizovan ovek, morao sam se s njim sloiti. Zaista mi se inilo da je za Pablita bila velika nesrea to se sreo s don Huanom i don Henarom. Zagrlio sam ga pa se bezmalo i sam rasplakao. Na kon podueg utanja on ustade i ode iza kue. uo sam ga kako se useknuo, a zatim umio u vedru vode. Kad se vratio, ve se bio smirio. ak se i smeio. Nemoj me pogreno razumeti, Maestro, ree. Ne krivim nikoga za ovo to me snalo. Tako mi je sueno. Henaro i Nagual su se poneli kao besprekorni ratnici, to su u stvari i bili. Ja sam samo slab, to je sve. I nisam uspeno obavio svoj zadatak. Nagual mi je rekao da u moi da izbegnem napad te grozne vetice samo ako za uzdam ona 4 vetra i od njih nainim svoja 4 ugla. Ali meni to nije polo za rukom. Te ene su se uortaile s onom veticom Soledad i nisu htele da mi po mognu. elele su da umrem. Nagual mi je rekao i ovo: ako ja ne uspem, nema nade ni za tebe. Kazao mi je da beim glavom bez obzira ako te ona ubije. Sumnjao je da bih makar i do puta mogao stii. Dodao je da bi ta vetica s onim to ve

zna, i s tvojom moi povrh toga, bila bez premca. Tako, kad sam uvideo da nisam zauzdao etiri vetra, smatrao sam da sam ve pokojnik. I, naravno, mrzeo sam te ene. Ali ti si mi danas, Maestro, ulio novu nadu. Rekoh mu da me veoma potreslo to to mi je govo rio o svojoj majci. Bio sam, u stvari, poraen tim to se desilo, i nisam bio nimalo siguran u to da mu mogu uliti bilo kakvu nadu. Ali jesi! Ulio si mi je! uzviknuo je s velikom si gurnou. Uasno sam se oseao sve ovo vreme. Ako te roena mati pojuri sa sekirom u ruci, ne moe biti srean. Ali sad se ona uklonila odavde zahvaljujui tebi i tome to si ti uinio. Te ene me mrze zato to veruju da sam kukavica. Njima prosto ne ide u glavu to da smo mi razliiti. Ti i te 4 ene ste drukiji od mene, Svedoka i Beninja u pogledu neega vanog. Vas petoro ste bili prilino mrtvi pre nego to vas je Nagual naao. Jednom nam je rekao da si ti ak pokuao da se ubije. Mi nismo bili takvi. Bili smo zdravi, ili i veseli, potpuno drukiji od vas. Vi ste puni oaja, a mi nismo. Da nisam sreo Henara, ja bih danas bio srean drvodelja. A moda bih do sada i umro. Svejedno. Uinio bih ono to je u mojoj moi, i to bi bilo dobro. Njegove rei me bacie u udno raspoloenje. Mo rao sam priznati da je bio u pravu kad je za mene i one ene rekao da smo puni oaja. Da nisam sreo don Huana, ja bih bez sumnje ve bio mrtav, ali nisam mogao rei kao Pablito da bi to bilo, ili da ne bi bilo, dobro. Don Huan je mom telu podario snagu, a mome duhu slobodu. Pablitove rei podsetile su me na neto to mi je don Huan jedanput rekao kad smo razgovarali o jed nom starcu, mom prijatelju. Don Huan je veoma odlu no rekao da ni ivot ni smrt tog starca nisu nimalo va ni. Bio sam malo ljut na don Huana, jer mi se uinilo da to ba nije morao da kae. Rekao sam mu da je ja sno da ni ivot ni smrt tog starca nisu ni od kakvog znaaja, poto nita na ovom svetu i nema nikakvog znaaja osim za svakog pojedinog od nas lino.

Pravo kae! uzviknuo je i nasmejao se. Upravo na to i mislim. ivot i smrt tog starca nemaju nikakvog znaaja za njega lino. On je mogao umreti hiljadu de vetsto dvadeset devete, ili hiljadu devetsto pedesete, a mogao je poiveti i do hiljadu devetsto devedeset i pete. Svejedno. Sve je za njega podjednako glupo. Pre nego to sam sreo don Huana i moj ivot je bio takav. Nita mi nije bilo vano. Ponaao sam se kao da me izvesne stvari diraju, potresaju, ali to je bilo sra unato samo zato da bih ostavio utisak oseajnog oveka. Pablito mi se obrati i prekide me u mislima. eleo je da zna da li me je uvredio. Uveravao sam ga da nije. Da bih ponovo zapodenuo razgovor, upitao sam ga gde se upoznao sa don Henarom. Moja zla sudba bila je to to se moj gazda razboleo, ree. I morao sam umesto njega da odem na trnicu da napravim nove kabine za prodaju odee. Ra dio sam tamo dva meseca. Dok sam tu bio, upoznao sam se sa erkom vlasnika jedne od tih kabina. Zalju bili smo se. Napravio sam tezgu-kabinu njenog oca malo veu od ostalih da bismo mi pod tezgom mogli da vo dimo ljubav dok bi se njena sestra pobrinula za mu terije. Jednog dana je don Henaro doneo vreu lekovitog bilja nekom prodavcu s druge strane prolaza; dok su njih dvojica razgovarali, on je primetio da se tezga drma. Pogledao je paljivo u tezgu, ali video je samo devojinu sestru kako pospana sedi na stolici. Taj ovek je rekao Henaru da se ta tezga svakog dana u to doba tako trese. Sutradan je Henaro doveo Naguala da gleda kako se ta tezga trese, i ona se, naravno, tresla. Doli su i sledeeg dana, i opet se tresla. ekali su tu sve dok ja nisam iziao ispod tezge. Tog dana smo se upoznali i Henaro mi je ubrzo posle toga rekao da je on travar i da e mi spraviti napitak kome nijedna ena nee moi da odoli. Voleo sam ene i on me na to uhva tio. Napravio mi je taj napitak, ne poriem, ali za to mu je trebalo 10 godina. Za to vreme dobro sam ga upoznao i zavoleo ga vie nego da mi je roeni brat. I sada mi on uasno nedostaje. Tako, vidi, uhvatio

me na prevaru. Ponekad mi je milo to je tako bilo, ali esto mi je i krivo. Don Huan mi je rekao da arobnjaci moraju da dobiju neki znak pre no to nekoga izaberu za svog uenika. Je li i s tobom tako bilo, Pablito? Jeste. Henaro mi je priao kako ga je zainteresovala ta tezga to se trese, a onda je video da tu dvoje vode ljubav. Zatim je seo i ekao da to dvoje iziu odande; hteo je da vidi ko je to. Posle nekog vremena pojavila se devojka, ali mene nije video. Pomislio je kako je udno to sam mu ja promakao kad me je ve tako uporno ekao. Sutradan se vratio s Nagualom. I on je video kako tamo dvoje vode ljubav, ali kad je dolo vreme da me uhvate, opet sam im umakao. Vra tili su se i sledeeg dana; Henaro je stao kod zadnjeg dela tezge a Nagual kod prednjeg. Kad sam puzei izlazio, udario sam u Henara. Pomislio sam da me nije video, jer sam jo bio iza zavesice to je zaklanjala mali etvrtasti otvor koji sam prorezao na bonom zidu. Zalajao sam kako bi on pomislio da se tu krije neko psetance. On je zareao i odgovorio mi takvim laveom da sam poverovao kako se tu, na drugoj stra ni, nalazi ogroman, ljut pas. Toliko sam se uplaio da sam izleteo na drugu stranu i udario u Naguala. Da je to bio obian ovek, ja bih ga oborio, jer sam naleteo pravo na njega, ali ovako me on podigao sa zemlje kao dete. Bio sam zaprepaen. Bio je veoma snaan za tako stara oveka. Pomislih kako bi mi tako jak ovek dobro doao za noenje japije. Osim toga, nisam eleo da se obrukam pred ljudima koji su me videli kad sam izleteo ispod tezge. Upitao sam ga da li bi hteo da radi kod mene. Odgovorio je potvrdno. Doao je tog istog dana u radionicu da radi kao moj pomo nik. Puna 2 meseca radio je svakog dana kod mene. Za mene nije bilo nimalo nade pored ta 2 avola. Bilo mi je veoma smeno kad sam pomislio na to kako se don Huan zaposlio kod Pablita. Pablito poe da imitira don Huana kad nosi drvenu grau na lei ma. Morao sam da se sloim sa la Gordom da je Pablito bio isto tako dobar glumac kao i Hosefina. Zato su se oni toliko trudili oko tebe, Pablito?

Morali su na prevaru da me namame. Ne misli valjda da bih ja tek tako poao s njima? Otkad znam za sebe, sluao sam prie o arobnjacima, vidarima, veticama i duhovima, i nikad nisam u to poverovao. Oni koji su to priali bili su za mene obine neznalice. Da mi je Henaro tada rekao da su on i njegov prija telj arobnjaci, ja bih im prosto okrenuo lea i go tovo. Ta dva lisca bila su zaista prepredena. Nije im se urilo. Henaro mi je rekao da bi me ekao i svih dvadeset godina. Zato se Nagual i zaposlio kod mene. Ja sam ga pozvao, tako da sam im, u stvari, sam dao klju. Nagual je bio vredan radnik. Ja sam u to vreme bio prilian mangup i mislio sam da sam mu podva lio. Verovao sam i to da je Nagual samo jedan glup stari Indijanac pa sam mu rekao da u svom gazdi kazati kako je on moj deda, inae ga ne bi primili na posao, ali da mi on mora dati procenat od svoje za rade. Nagual je odgovorio da se on s tim slae pa mi je davao neto od onih nekoliko pezosa koliko je izno sila njegova dnevnica. Moj deda je na gazdu ostavio odlian utisak zato to je bio tako dobar radnik. Ali ostali momci su mu se rugali. Kao to zna, on je imao obiaj da s vre mena na vreme pucketa zglobovima. U radionici bi to inio svaki put kad bi nosio kakav teret. Ljudi su, naravno, mislili da je on tako star da mu krckaju sve kosti kad nosi teret. Nije mi bilo nimalo lako to je Nagual tu bio kao moj deda. Ali Henaro je do tada ve uspeo da me pri dobije zahvaljujui mojoj lakomosti. Priao je kako Naguala hrani nekim naroitim travama koje mu daju tu snagu kao u vola. Svakog dana bi doneo mali zave ljaj nekog zdrobljenog lia i dao mu da ga pojede. Henaro je govorio da njegov prijatelj nije nita bez te kae, pa mu je 2 dana nije davao da bi mi to dokazao. Bez te zelene kae Nagual je, ini se, bio je dan obian starac. Henaro mi je rekao da bih se i ja mogao koristiti tom kaom da me ene vole. To me veoma zainteresovalo, a on mi je onda kazao da bismo se nas dvojica mogli uortaiti pod uslovom da mu ja

pomognem u pripremanju te kae i da je potom dam njegovom prijatelju. Jednog dana mi je pokazao neki ameriki novac i rekao da je prvu partiju tih trava prodao nekom Amerikancu. Uhvatio me je na to i tako smo se uortaili. Moj ortak Henaro i ja imali smo velike planove. Kazao mi je da bi trebalo da imam svoju radionicu, jer u novcem koji emo zaraditi od njegovog napitka moi da uradim to god hou. Kupio sam radionicu koju je platio moj ortak. I tako mi je voda ula u ui. Uvideo sam da moj ortak ima ozbiljne namere pa sam poeo da radim i pripravljam tu njegovu zelenu meavinu. U tom trenutku bio sam ubeen da je don Henaro morao upotrebljavati halucinogeno bilje u spravljanju tog napitka-kae. Pomislih da je morao namamiti Pablita da ga i on uzme kako bi bio siguran u njegovu poslunost. Je li ti davao to bilje koje sadri mo, Pablito? upitah. Davao, dabome, odvrati. Dao mi je tu zelenu meavinu. Pojeo sam itave tone toga. Opisivao je i imitirao don Huana kako sedi pred don Henarovom kuom u stanju duboke letargije, a potom oivi im okusi tu kau. Pablito ree kako je, videvi to, i sam morao da je proba. Od ega se sastojala ta meavina? upitah. Od zelenog lia, odgovori. Od svakog zelenog lia do koga je mogao doi. Takav je vrag bio He naro. Priao bi o tom svom receptu i zasmejavao me sve dok se ja ne bih sasvim oamutio. Boe, kako sam voleo te dane! Nasmejao sam se nervozno. Pablito odmahnu gla vom zdesna ulevo pa 2 - 3 put proisti grlo kaljucanjem. inilo se da se upinje da zadri suze. Kao to sam ti ve rekao, Maestro, produi on, lakomost me podstakla. Potajno sam nameravao da se otarasim ortaka kad sam nauim kako se spravlja ta zelena kaa. Henaro je morao znati ta sam ja tada naumio, pa me pred sam odlazak zagrlio i rekao mi

da je dolo vreme da mi se ispuni elja; dolo je vreme da se reim ortaka, jer sam ve i sam nauio da spravljam tu zelenu meavinu. Pablito ustade. Suze mu navree na oi. Taj mangup Henaro, ree tiho. Taj pokvareni gad. Iskreno sam ga voleo, i da nisam ovakva kuka vica kakav sam, ja bih danas spravljao tu zelenu meavinu. Nisam eleo dalje da piem. Da bih se reio tuge, rekao sam Pablitu da bi trebalo da potrai Nestora. Sreivao sam beleke da ih sloim pre nego to poemo kad se ulazna vrata naglo otvorie s treskom. Pablito i ja nesvesno poskoismo pa se hitro okrenusmo da vidimo ta je to. Nestor je stajao u dovratku. Potrah prema njemu. Sreli smo se nasred prednje sobe. On skoi na mene i protrese mi ramena. Izgledao je jai i vii nego onda kad sam ga poslednji put vi deo. Njegovo dugo, mravo telo sada je postalo glatko gotovo kao u leoparda. Uini mi se da taj ovek preda mnom koji me zagleda nije onaj Nestor koga sam po znavao. Seao sam ga se kao veoma bojaljivog oveka koji se zbog svojih iskvarenih zuba stideo da se nasmei, i kao nekoga ko je poveren Pablitu da se stara o njemu. Ovaj Nestor koji sada gleda u mene je neka meavina don Huana i don Henara. Bio je ilav i hitar kao don Henaro, ali je u sebi imao i don Huanovu hipnotiku mo. Hteo sam da uivam u tom udu, ali jedino to sam mogao uiniti bilo je da se s njim s m e jem. Potapao me po leima. Skinuo je eir. Tek tada sam zapazio da je Pablito bio bez eira. Primetio sam i to da je Nestor mnogo tamniji i grublji. Pablito je prema njemu izgledao gotovo krhak, nean. Obojica su nosili amerike farmerke, tople jakne i cipele s gu menim onovima. Nestor svojim prisustvom odmah ublai teku at mosferu u kui. Pozvah ga da poe s nama u kuhinjnu. Doao si u pravi as, ree Pablito Nestoru, iro ko se smeei dok smo sedali za stol. Maestro i ja smo se ovde bili rasplakali, seajui se onih toltekih avola.

Jesi li zbilja plakao, Maestro? upita Nestor s podrugljivim osmehom na licu. Plakao, nego ta, odgovori mu Pablito. Neko sasvim tiho pucketanje na ulaznim vratima uutkalo je Pablita i Nestora. Da sam bio sam, ne bih nita ni uo ni primetio. Pablito i Nestor ustadoe, a za njima i ja. Pogledasmo u kuna vrata: otvarala su se veoma oprezno. Pomislih da se to moda la Gorda vratila pa tiho otvara vrata da nam ne smeta. Kad su se vrata najzad otvorila toliko da kroz njih moe pro i jedna osoba, uao je Beninjo kao da se kradom uvlai u neku mranu sobu. mirio je i hodao na prstima. Podsetio me na klinca koji se kroz otkljuani izlaz uunjao u bioskopsku dvoranu da vidi predstavu pa se ne usuuje da bilo im narui tiinu, a u isti mah ne moe u mraku ba nita da vidi. Svi smo bez rei gledali u Beninja. Otvorio je sa svim malo jedno oko, tek toliko da na njega proviri i da se snae, a onda je na prstima proao kroz prednju sobu i doao u kuhinju. Stajao je trenutak kraj stola, sklop ljenih oiju. Pablito i Nestor sedoe, davi mi znak da i ja to uinim. Beninjo tad skliznu na klupu pored mene. Blago mi gurnu rame glavom; to je bio lak dodir kojim me zamoli da se pomaknem malo dalje da bih mu na inio mesta. Posle toga se udobno smestio, i dalje sklopljenh oiju. Bio je u farmerkama kao i Pablito i Nestor. Njego vo lice bilo je malo punije nego poslednji put kad sam ga video, pre mnogo godina; i kosa mu je bila nekako drukija, ali nisam mogao da utvrdim u emu je stvar. Put mu je bila svetlija nego to sam je zapamtio, zubi veoma sitni, usne pune, visoke jagodice, mali nos i ve like ui. On mi je uvek liio na dete ije crte lica nisu sazrele s njegovim godinama. Pablito i Nestor, koji su bili prekinuli razgovor da bi posmatrali Beninjov dolazak, nastavie da razgova raju kao da nita nije ni bilo im je on seo. Pa da, plakao je sa mnom, ree Pablito. Nije on cmizdrav kao ti, odvrati mu Nestor. Onda se okrenu prema meni i zagrli me.

Tako se radujem to si iv, ree. Maloas smo razgovarali s la Gordom i ona je kazala da si ti nagual, samo nam nije ispriala kako si uspeo da ostane iv. Kako ti je to polo za rukom, Maestro? U tom trenutku naao sam se pred udnim izbo rom. Mogao sam se povesti za svojim razumom, kao to sam uvek inio, i rei da nemam pojma, i to bi bila iva istina. Mogao sam, s druge strane, rei da me moj dvojnik iupao iz ruku onih ena. Odmeravao sam u sebi mogui efekat tih alternativa, kad mi panju pri vue Beninjo. Otvorio je malo jedno oko, pogledao u mene, a onda se zakikotao zagnjurivi glavu u miice. Beninjo, zar nee da razgovara sa mnom? upi tah ga. On odreno mahnu glavom. Oseao sam se malo nelagodno sedei tako do nje ga pa odluih da pitam ta je to s njim. ta on to radi? upitao sam tiho Nestora. Nestor protrlja Beninjovu glavu pa ga prodrma. Beninjo otvori oi i opet ih zatvori. Takav je on, zna, ree mi Nestor. Veoma je stidljiv. Otvorie on ve oi, pre ili posle. Ne obraaj panju na njega. Ako mu bude dosadno, zaspae. Beninjo potvrdno klimnu glavom ne otvarajui oi. Dakle, kako si se izvukao? navaljivao je Nestor. Zar nee da nam kae? upita Pablito. Namerno sam rekao da je moj dvojnik 3 puta izi ao kroz moje teme. Ispriao sam im ta se zbilo. Nisu izgledali nimalo iznenaeni i primili su moju priu kao neto sasvim prirodno. Pablito se radosno zaneo razmiljanjem o tome da se dona Soledad moda nee oporaviti pa bi se moglo desiti i da umre. Zanimalo ga je da li sam i Lidiju udario. Nestor mu energinim pokretom zapovedi da umukne, i Pablito krotko uuta ne dovrivi reenicu. ao mi je. Maestro, ree Nestor, ali to nije bio tvoj dvojnik. Ali svi su rekli da je to moj dvojnik. Pouzdano znam da si pogreno razumeo la Gordu po ovome: kad smo Beninjo i ja ili don Henarovoj ku-

i, na putu nas je stigla la Gorda i kazala da ste ti i Pablito ovde. Nazvala te nagualom. A zna li zato? Nasmejao sam se i odgovorio kako verujem da je to zato to sam, po njenom miljenju, nasledio najvei deo Nagualove svetlosti. Neko od vas dvoje je budala! gromko ree Beni njo ne otvarajui oi. Njegov glas je bio tako neobian da sam se trgnuo i odmaknuo od njega. Te njegove sasvim neoekivane rei, kao i moja reakcija na njih, sve su ih nagnale na smeh. Beninjo otvori jedno oko, pogleda me, pa opet zagnjuri glavu u miice. Zna li zato smo Huana Matusa prozvali Nagua lom? upita me Nestor. Odgovorih mu da sam uvek mislio da oni time na lep nain don Huana nazivaju arobnjakom. Beninjo se nasmeja tako glasno da je njegov smeh nadjaao sve ostale. inilo se da silno uiva. Naslonio je glavu na moje rame kao da je tako teka da vie ne moe sam da je dri. Zvali smo ga Nagual, produi Nestor, zato to je bio podeljen nadvoje. Drugim reima, kad god mu je zatrebalo, mogao je da se kree drugim putem koji za nas ne postoji; iz njega bi ponekad izilo neto, neto to nije bilo njegov dvojnik nego neka uasna, opasna spodoba nalik na njega, ali dvaput vea. Mi to nazivamo nagualom i svako ko to ima je, prirodno, nagual. Nagual nam je rekao da svi mi, ako elimo, moe mo imati tu spodobu koja nam izlazi iz glave, ali sva je prilika da to niko od nas nee poeleti. Henaro je nije eleo, a mislim da nije ni bilo ko od nas ostalih. Prema tome, ti si, izgleda, jedini koji si se tim usreio. Smejali su se i galamili kao da uteruju krdo stoke u obor. Beninjo me zagrli oko ramena ne otvarajui oi; smejao se sve dok mu suze nisu potekle niz lice. Zato kae da sam se tim usreio? upitah Ne stora. Za to treba suvie energije, ree, i suvie rada. Ne znam kako moe jo da se dri na nogama. Nagual i Henaro su te jedanput rascepili u umarku eukaliptusa. Tamo su te odveli zato to je eukaliptus

tvoje drvo. I ja sam bio tamo i video sam kad su te rascepili i iz tebe izvukli tvog naguala. Vukli su te za ui i tako su te razdvajali sve dok nisu nainili rascep i u tvojoj svetlosti: vie nisi bio jaje, nego dva dugaka tra ga svetlosti. Onda su te opet sastavili, ali svaki arob njak koji vidi moe primetiti da na tvojoj sredini postoji ogromna pukotina. Kakva je korist od toga ako je neko rascepljen? Ima jedno uvo koje sve uje i jedno oko koje sve vidi i uvek kad zatreba, moi e da pree milju vie od drugih. Zbog te tvoje rascepljenosti oni su nam i re kli da si ti maestro. Pokuavali su da rascepe i Pablita ali im to, izgleda, nije polo za rukom. On je suvie razmaen i uvek je i sam sebi ugaao kao trudnica. Zato je i sad tako izvi toperen. A ta je onda dvojnik? Dvojnik je onaj drugi, telo koje ovek stie sanja jui. Ono sasvim lii na nas. Imate li vi svi dvojnike? Iznenaen, Nestor me podue gledao. Hej, Pablito, priaj maestru o naim dvojnicima, ree kroz smeh. Pablito se protee preko stola pa prodrma Beninja. Kai mu ti, Beninjo, ree. Ili, jo bolje, pokai mu ga. Beninjo ustade, otvori oi to je ire mogao pa po gleda u krov, a onda spusti pantalone i pokaza mi svoj penis. Henarovi su umirali od smeha. Jesi li ti zaista ozbiljno mislio kad si nas to pitao, maestro? upita me Nestor sa izrazom nervoze na licu. Uveravao sam ga da sam veoma ozbiljan u svojoj elji da doznam sve to je u vezi s njihovim znanjem. Poeo sam nadugo i nairoko da im objanjavam kako me je don Huan iz meni neshvatljivih razloga drao po dalje od njih i tako me spreio da znam malo vie o njima. Pomislite na ovo, rekoh. Do pre 3 dana nisam znao da su te 3 devojke Nagualove uenice, ili da je Beninjo don Henarov egrt.

Beninjo otvori oi. Razmisli sam o tome, ree. Nisam do sada znao da si tako glup. Zatvori opet oi i svi bezumno poee da se smeju. Nije mi preostalo nita drugo do da im se i sam pri druim. Naalili smo se s tobom, maestro, ree Nestor kao da se izvinjava. Mislili smo da se ti s nama ali, da hoe da nas namagari. Nagual nam je rekao da ti vidi. Ako doista vidi, onda zna da smo mi jadni. Niko od nas nema svoje telo u snu. Nikod od nas nema dvoj nika. Nestor mi je potom ozbiljno objasnio da se neto ispreilo izmeu njih i njihove elje za dvojnikom. Shva tio sam to kao da hoe da mi kae kako se odlaskom don Huana i don Henara stvorila neka prepreka. On je mislio da je do toga dolo zato to Pablito nije izvr io svoj zadatak. Pablito je dodao da ih, izgleda, neto goni otkako su Nagual i Henaro otili, tako da se ak i Beninjo, koji je tada iveo na krajnjem jugu Meksika, morao vratiti. Samo kad su sva trojica zajedno, dobro se oseaju. ta misli, ta je to? pitao sam Nestora. Ima tamo u onom ogromnom prostranstvu neto to nas vue, odgovori on. Pablito misli da je on kriv to se one ene bore protiv nas. Pablito se okrenu prema meni. Gledao me je zaarenim oima. One su baoile ini na mene, maestro, ree. Znam da sam ja kriv za sve nae nevolje. eleo sam da se iz gubim iz ovog kraja posle svae s Lidiom, i posle ne koliko meseci otiao sam za Verakruz. Tamo sam doi sta bio veoma srean s jednom devojkom kojom sam nameravao da se oenim. Zaposlio sam se i dobro mi je ilo sve do onog dana kad sam se vratio kui i video da su me one etiri mukobanje po mirisu pronale, kao grabljive zveri. Bile su u mojoj kui i muile moju devojku. Ona kuka Rosa je spustila svoju runu ruku na trbuh moje devojke i time je naterala da se posere u krevetu, eto iz ista mira. Njihova glava, la Gorda, zva na 220 guzica, rekla mi je da su prele s jed-

ne strane kontinenta na drugu u potrazi za mnom. Sa mo me zgrabila za pojas i izvukla iz kue. Odgurale su me do autobuske stanice da bi me ovamo dovele. Bio sam besan kao ris, ali i pored toga nisam bio dorastao onoj 220 guzica. Ona me strpala u autobus, ali ja sam pobegao na putu ovamo. Trao sam preko brda i dolina, kroz iblje, sve dok mi noge nisu toliko natekle da nisam mogao ni da se izujem. Samo to ni sam umro. Odbolovao sam 9 meseci. Da me je Svedok naao, ja bih umro. Nisam ga naao, ree mi Nestor. La Gorda ga je nala. Odvela me je tamo gde je on bio pa smo ga za jedno odneli na autobus i doneli ovamo. Bio je u bu nilu i zato smo morali da platimo vie, samo da bi mu voza dopustio da ostane u autobusu. Pablito ree veoma dramatinim tonom da se nije predomislio i da i sada eli da umre. Ali zato? upitah ga. Beninjo odgovori umesto njega snanim grlenim gla som. Zato to mu ona stvar ne radi, ree. Njegov glas je tako neobino zvuao da mi se za trenutak uini kao da govori u nekoj peini. Uplaio sam se i nelagodno se oseao, a onda prasnuo u neo buzdan smeh. Nestor ree da je Pablito pokuao da izvri svoju dunost koja se sastojala u tome da, prema Nagualovim uputstvima, sa onim enama uspostavi seksualne odno se. On je kazao Pablitu da su 4 strane njegovog sve ta ve postavljene kako treba, i njegovo je sad samo da ih uzme. Ali kad je Pablito otiao da uzme svoju prvu stranu, Lidiu, ona ga zamalo nije ubila. Nestor dodade da on, kao svedok te scene, misli da ga je L i d i a esto ko udarila glavom zato to Pablito nije mogao da po stupi kao mukarac, pa ga je udarila jer joj je to bilo lake nego da joj cela ta stvar bude neprijatna. Je li se Pablito zaista razboleo od tog udarca ih se samo pretvarao? upitah vie u ali. Beninjo odgovori istim onim snanim glasom. Samo se pretvarao! ree. Pojavila mu se jedino voruga na glavi!

Pablito i Nestor su se cerekali i galamili. Ne osuujemo mi Pablita zato to se plai onih ena, ree Nestor. One su sve nalik na Naguala, stra ni ratnici. Uz to su podle i lude. Mislite li zaista da su tako loe? upitao sam ga. Rei da su loe samo je deo istine, odvrati Ne stor. Iste su kao Nagual. Ozbiljne su i tmurne. Kad je Nagual bio ovde, one su znale da sednu kraj njega pa da kroz poluotvorene oi zure u daljinu satima, a nekad i danima. Je li istina da je Hosefina nekad davno bila doista luda? upitah. Ta ti valja, ree Pablito. Ne samo to je nekada bila, ona je luda i sada. Najlua od svih njih. Ispriao sam im ta je sa mnom uinila. Oekivao sam da e umeti da cene kominu stranu njene izvan redne predstave. Meutim, moja pria je izazvala sa svim suprotno dejstvo. Sluali su me kao uplaena deca; ak je i Beninjo otvorio oi, dok me je sluao. Auu! uzviknu Pablito. Te kuke su zaista stra ne. A ti zna da je glavna meu njima ona koju zovu 220 guzica. Ona u stvari baci kamen, a onda sakrije ruku i dri se kao nevinace. uvaj je se, ma estro. Nagual je nauio Hosefinu da bude to god hoe, ree Nestor. Ona moe da radi to god zaeli; da pla e, da se smeje, da se ljuti to god hoe. Ali kakva je kad ne glumi? upitah Nestora. Lua je od vetra, tiho odgovori Beninjo. Upoznao sam se sa Hosefinom onog dana kad je dola. Morao sam je uneti u kuu. Nagual i ja smo je stalno vezivali za krevet. Jedanput je poela da plae od tuge za svo jom malom drugaricom, nekom devojicom s kojom se igrala. Plakala je puna 3 dana. Pablito je teio i hranio kao dete. Ona je kao on. Ni jedno ni drugo ne ume da prestane kad neto pone. Beninjo stade da njuka vazduh. Ustade, pa prie tednjaku. Je li on zaista stidljiv? upitah Nestora. Jeste, stidljiv je i ekscentrian, odgovori Pablito. Bie takav sve dok ne izgubi svoj oblik. Henaro nam

je rekao da emo svi, pre ili posle, izgubiti svoj oblik, i da je zato besmisleno da se muimo pokuavajui da se promenimo u onom smislu u kome je eleo. Nagual. Henaro nam je govorio da uivamo i da se ni za ta ne brinemo. Ti i one ene se brinete i pokuavate, a mi, s druge strane, uivamo. Ti ne ume da uiva, mi ne umemo da budemo nesreni. Nagual je za stanje kad ovek nije srean ni zadovoljan rekao da je to besprekoran ivot, a mi to nazivamo glupou, zar ne? To ti u svoje ime kae, Pablito, ree Nestor. Beninjo i ja ne mislimo tako. Beninjo donese jelo u iniji i stavi ga preda me. Posluio je svakoga . Pablito je zagledao porcije i pitao Beninja gde ih je naao. Beninjo odgovori da su bile u jednoj kutiji gde ih je la Gorda ostavila, kako mu je rekla. Pablito mi poveri da su te porcije bile njihove pre nego to su se razdvojili. Moramo biti oprezni, ree Pablito nervozno. Te inijice su bez sumnje zaarane. One kuke su neto stavile u njih. Ja bih vie voleo da jedem iz la Gordine inije. Nestor i Beninjo poee da jedu. Tada sam primetio da mi je Beninjo dao smeu iniju. Pablito je, ini se, bio veoma uzbuen. Hteo sam da ga smirim, ali Ne stor me spreio. Nemoj da ga shvata ozbiljno, ree. On voli da bude takav. Sad e sesti i jee. Eto tu greite i ti i one ene. Ne moete nikako da razumete da je Pablito ta kav kakav je. Oekujete da svi budu poput Naguala. Sa mo je la Gorda mrtva 'ladna to se njega tie, i to ne zato to ga razume, nego zato to vie nema svog oblika. Pablito sede da jede i nas etvorica ispraznismo lonac. Beninjo paljivo opra inije i vrati ih u kutiju, a mi se svi udobno smestismo oko stola. Nestor predloi da odetamo, im padne mrak, do jednog klanca u blizini, kuda smo don Huan, don He naro i ja esto ili. Oseao sam neki otpor prema tome. Nisam imao dovoljno samopouzdanja u njihovom dru tvu. Nestor ree da su oni navikli da hodaju po mra ku, i da se vetina arobnjaka sastoji u tome da bude neupadljiv ak i usred gomile sveta. Ispriao sam mu

ta mi je don Huan rekao jednom prilikom kad me ostavio na nekom pustom mestu nedaleko odatle. Zahtevao je od mene da se potpuno usredsredim na poku aj da budem nevidljiv. Rekao je da ljudi iz tog kraja poznaju svakog iz vienja. Tu nije bilo mnogo sveta, ali oni koji tu ive kreu se u tom kraju i mogu ve iz daljine da uoe stranca. Kazao mi je da tu mnogi lju di imaju vatreno oruje i da su lako mogli da pucaju u mene. Ne brini za bia iz drugog sveta, rekao mi je don Huan kroz smeh. Opasni su Meksikanci. Tako je i sada, ree Nestor. Tako je uvek i bilo. Zato su Nagual i Henaro bili umetnici kakvi su bili. Nau ili su da postanu neprimetni usred svega toga. Znali su da se kreu neopaeno. Bilo je jo prerano za nau nonu etnju. eleo sam da to vreme iskoristim da Nestoru postavim pi tanje koje je za mene bilo veoma vano. Izbegavao sam sve vreme da ga to pitam; neko udno oseanje spre avalo me u tome. Posle Pablitovog odgovora uinilo mi se da me to vie i ne zanima. Meutim, sam mi je Pablito priskoio u pomo kad je poeo o tome da go vori kao da ita moje misli. I Nestor je skoio u provaliju isto kao i mi, re kao je. I tako je on postao svedok, ti si postao mae stro, a ja seoska luda. Zamolio sam Nestora, kao uzgred, da mi pria o svom skoku u ponor. Trudio sam se da glasom ne odam koliko me to u stvari zanima. Ali Pablito je shvatio tu moju usiljenu ravnodunost. Nasmejao se i kazao Ne storu da sam ja oprezan zato to me je njegova pria o tome duboko razoarala. Ja sam skoio posle vas dvojice, ree Nestor i po gleda me kao da oekuje da ga jo neto pitam. Jesi li skoio odmah posle nas? upitah. Nisam. Bilo mi je potrebno izvesno vreme da se pripremim, odgovori on. Henaro i Nagual nisu mi re kli ta treba da inim. Tog dana smo svi polagali ispit. Pablito je izgledao neraspoloen. Ustao je sa stolice i hodao gore-dole po sobi. Onda je opet seo odmahu jui glavom u oajanju.

Jesi li ti zaista video da smo mi preli preko ivi ce? upitah Nestora. Ja sam svedok, odgovori on. Svedok da posvedoim o svom putu znanja i da vama saoptim besprekornu istinu o tome ta sam kao svedok video u obav ljanju svog zadatka. Ali ta si u stvari video? upitah. Video sam vas dvojicu kako se drite za ruke i tr ite ka rubu litice, odgovori. Zatim sam vas obojicu video kako kao zmajevi letite prema nebu. Pablito je u pravoj liniji odmakao dalje, a onda je pao. Ti si se malice digao uvis, zatim si se malo udaljio od ruba litice i onda si pao. Ali, jesmo li mi skoili svojim telima? upitah. Eh, a kako bi drukije? uzvrati on i nasmeja se. Da li je to mogla biti neka opsena? pitao sam. ta hoe time da kae, maestro? upita on suvo. elim da znam ta se uistinu dogodilo, odgovorih. Da se nisi i ti sluajno onesvestio kao Pablito? upita Nestor s podsmehom u pogledu. Pokuavao sam da mu objasnim svoje muke u vezi s tim skokom. On izgubi strpljenje i prekinu me. Pabli to se umea da ga upozori na red i njih dvojica se upustie u raspru. Pablito se iz nje izvukao na taj nain to se u polusedeem polaaju kretao oko stola, drei se za stolicu. Nestor ne vidi dalje od nosa, ree mi on. Beninjo je isti takav. Iz njih nee nita izvui. Ali ja te bar razumem. Pablito se zacereka i sakri lice iza Benjinovog e ira, dok su mu se ramena tresla. to se mene tie, vas dvojica ste skoili, odjed nom mi ree Nestor. Henaro i Nagual vam nisu ostavili drugu mogunost. U tome se i sastoji njihova umetnost da vas okrue a onda povedu prema jedinim vratni cama koje su bile otvorene. I tako ste se vas dvojica sunovratili preko ruba litice. To sam svojim oima vi deo. Pablito kae da nije nita osetio; to je sporno. Ja znam da je bio savreno svestan svega, ali njemu je sad pridolo da kae kako misli da nije bio svestan niega.

Zaista nisam bio, ree mi Pablito glasom punim izvinjavanja. Moda je i tako, ree Nestor suvo. Ali ja sam bio svestan i video sam kako su vaa tela uinila ono to su morala da uine skoila. Nestorove rei navele su me na udne misli. Ja sam sve vreme traio potvrdu za ono to sam sam opazio. Ali sada kad sam je dobio, uvideo sam da to nimalo ne menja stvar. Znati da sam skoio i plaiti se onoga to sam opazio bilo je jedno, a traiti potvrdu drugih za to bilo je drugo. Tada sam uvideo da to dvoje ne mora biti meusobno povezano. Do tada sam verovao da u se osloboditi svojih sumnji i straha ako mi neko potvr di da sam doista skoio u ponor. Prevario sam se. Sada su me sumnje jo vie ophrvale, i jo mi je vie bilo stalo da to sve razjasnim. Poeh Nestoru da govorim o tome kako sam do ao tu samo zato da bi mi njih dvojica potvrdila da sam skoio, ali da sam se sad predomislio i da zaista ne e lim vie o tome da razgovaram. Njih dvojica stadoe da govore uglas, i u tom trenutku zapoe rasprava izmeu 3 strane. Pablito je tvrdio da niega nije bio svestan. Nestor je vikao da Pablito nee da se napree da se seti, a ja sam rekao da ne elim nita vie da ujem o tom skoku. Tada mi je prvi put bilo jasno kao dan da nijedan od nas ne ume da se savlada niti moe da bude miran. Nijedan od nas nije bio spreman da onome drugom pokloni svu svoju panju onako kako su to inili don Huan i don Henaro. Poto nisam bio kadar da odrim bilo kakav red u naoj razmeni miljenja, prepustio sam se razmiljanju. Odavno sam ve mislio da ja ne mogu potpuno da uem u don Huanov svet samo zato to uporno nastojim da sve objasnim razumom, ali Pa blito i Nestor su mi otkrili novu stranu moje linosti. Druga moja greka bila je moja bojaljivost. Onog asa kad bih se naao s onu stranu bezbedne ograde zdravog razuma, gubio sam poverenje u sebe i bio uplaen pred tim neim zaprepaujuim to se preda mnom otva ralo. Tako i sad nisam mogao da poverujem da sam skoio u ponor.

Don Huan je uporno ponavljao da se arobnjatvo sastoji iskljuivo u percepciji, i, ostajui dosledan u to me, on i don Henaro su za na poslednji susret insceni rali ogromnu, katarzinu dramu na zaravnjenom vrhu planine. Kada sam se glasno, jasnim reima zahvalio svima koji su mi ikada pomogli, bio sam obuzet silnim ushienjem. Oni su u tom trenutku privukli svu moju panju i doveli su moje telo do toga da opazi jedini mo gui in u okviru njihove stvarnosti: skok u ponor. Taj skok je bio praktini uspeh moje percepcije, ne kao obinog oveka nego kao arobnjaka. Toliko sam se zaneo zapisivanjem svojih misli da nisam ni primetio kako su Nestor i Pablito prestali da govore i kako me sva trojica gledaju. Objasnio sam im da ja nikako ne mogu da razumem ta se s tim skokom desilo. Nema tu ta da se razume, ree Nestor. Prosto, neto se dogodi, a niko ne zna kako. Pitaj Beninja da li on eli da razume. eli li ti da razume? upitah Beninja u ali. elim, nego ta! uzviknu on dubokim basom tako da smo se svi nasmejali. Ti tek tako kae da eli da razume, produi Nestor. Isto kao to i Pablito tvrdi da se niega ne sea. Pogledao je u Pablita i namignuo na mene. Pablito sae glavu. Nestor me upita da li sam primetio neto u vezi s Pablitovim raspoloenjem u trenutku kad je trebalo da skoimo. Priznao sam da nisam bio u stanju da zapaam neto tako tanano kao to je Pablitovo raspolo enje. Ratnik mora sve da zapazi, ree on. To je nje gova vetina, kako je Nagual govorio, i u tome je nje gova prednost. Nasmeio se i namerno nainio pokret kao da se stidi, sakrivajui lice eirom. ta ja to nisam primetio u vezi s Pablitovim ras poloenjem? upitao sam ga.

Pablito je ve bio skoio pre nego to se sunovratio, ree. Nije bilo potrebno da bilo ta ini. Mogao je isto tako da sedi na rubu litice kao to je i skoio. ta hoe time da kae? pitao sam. Pablito se ve raspadao, odvrati on. Zato misli da se onesvestio. Pablito lae. On neto krije. Pablito mi je neto govorio. Mrmljao je nerazgovetno, onda je digao ruke od toga i zavalio se na stolici. I Nestor je zaustio da neto kae, ali ja sam ga uutkao. Nisam bio siguran da li sam ga dobro razumeo. Je li se Pablitovo telo raspadalo? upitah. Dugo me je bez rei gledao kroz polusputene kapke. Sedeo je desno od mene. Tiho je preao na klupu prekoputa mene. Mora ozbiljno da shvati ovo to ti govorim, ree. Toak vremena se ne moe okrenuti unazad i vratiti u ono vreme i stanje u kome smo biti pre tog skoka. Nagual je rekao da je ast i zadovoljstvo biti rat nik i da je za ratnika srea da ini ono to mora da uini. Moram ti rei sutu istinu o tome ta sam video. Pablito se raspadao. Kad ste vas dvojica trali pre ma rubu litice, samo si ti bio u vrstom stanju. Pablito je bio kao oblak. On misli da zamalo nije pao niice, a ti misli da si ga uhvatio za miicu da bi mu pomo gao da potrite do ruba litice. Ni ti ni on niste u pravu, i ja sam gotovo siguran da bi za vas obojicu bilo bolje da nisi pridrao Pablita. To me jo vie zbunilo. Iskreno sam verovao da on govori istinu o tome ta je video, ali seao sam se je dino toga da sam Pablita pridravao za miicu. ta bi se desilo da to nisam uinio? upitah. Na to ti ne mogu odgovoriti, odvrati Nestor. Znam da je svaki od vas dejstvovao na svetlost onog drugog. U trenutku kad si ga obgrlio rukom, Pablito je postao vri, ali ti si svoju dragocenu mo uzalud straio. ta si radio poto smo mi skoili? upitao sam Nestora posle podue pauze. im ste vas dvojica iezli, ree on, moji ivci su bili toliko uzdrmani da sam ostao bez daha pa sam se i ja onesvestio, i ne znam koliko sam dugo bio bez

svesti. Mislio sam da je protekao samo trenutak. Kad sam opet doao sebi, osvrnuo sam se traei pogledom Henara i Naguala, ali oni su ve bili otili. Trao sam tamo-amo po vrhu planine i dozivao ih dok nisam promukao. Tada sam shvatio da sam sam. Onda sam priao rubu litice i pokuao da vidim onaj znak koji zemlja daje kad se ratnik vie nee vratiti, ali to je ve prolo. Znao sam tada da su Henaro i Nagual zauvek otili. Do tog trenutka nisam shvatio da su se oni bili okrenuli prema meni kad su se pozdravili s vama dvojicom, i dok ste vi trali prema rubu litice, oni su meni mahali ru kama i oprostili se od mene. To to sam se u to doba dana naao sam na tom pustom mestu bilo je za mene nepodnoljivo. Za tren oka izgubio sam sve prijatelje koje sam imao na ovom svetu. Seo sam na zemlju i zaplakao. I kako me je strah obuzimao sve vie i vie, poeo sam da vritim iz sveg glasa. Dozivao sam Henara po imenu viui to sam jae mogao. Ali tada se ve bilo sasvim smrailo. Nisam vie mogao da razaznam svoje putokaze. Znao sam da kao ratnik ne smem da se preputam svom bolu. Da bih se smirio, poeo sam da zavijam kao kojot, onako kako me je Nagual nauio. Poto sam neko vreme urlikao, odlaknulo mi je pa sam i na svoju tugu zaboravio. Zaboravio sam i da svet postoji. to sam vie urlikao, sve sam vie oseao kako me zemlja greje i titi. Mora da je prolo dosta vremena. Odjednom osetih neki udar u sebi, iza grla, a u uima mi zazvoni zvono. Setio sam se ta je Nagual rekao Elihiju i Beninju pre nego to su skoili. Kazao je da se to u grlu oseti neposredno pre nego to je ovek spreman da promeni b r z i n u , a da zvuk tog zvona oznaava sredstvo pomou koga se moe postii sve to je potrebno. Poeleo sam tada da budem kojot. Pogledao sam u svoje ruke koje Su u tom trenutku bile preda mnom na zemlji. Promenile su oblik i liile su na kojotove noge. Video sam dlaku kojota na svojim rukama i grudima. Ja sam bio kojot! Osetio sam se toliko srean zbog toga da sam viknuo onako kako sigurno kojot vie. Osetio sam da imam zube kojota, dugaku, picastu njuku i jezik. Znao sam odnekud da sam umro, ali to mi je bilo sve-

jedno. Nije mi bilo vano to to sam se pretvorio u kojota, to sam mrtav, ili iv. Poput kojota otiao sam etvoronoke do ruba provalije i skoio u nju. Nita mi drugo nije preostajalo. Oseao sam da padam i moje telo kojota prevrtalo se u vazduhu. Onda sam se opet ja, ovaj koji sam, mi goljio u vazduhu. Ali pre nego to sam udario o dno ponora, postao sam tako lak da vie nisam padao nego sam lebdeo. Vazduh je strujao kroz mene. Bio sam tako lak! Verovao sam da u sebi, unutra, umirem. Ne to se u meni pomaklo i ja sam se raziao kao suv pesak. Bilo je spokojno i savreno tu gde sam bio. Znao sam odnekud da sam tu, a ipak nisam tu bio. Ja nisam bio nita. Mogu samo toliko da kaem o tome. A onda, odjednom, ono to je od mene nainilo suvi pesak opet me sastavilo. Vratio sam se u ivot i video sam da sedim u kolibi jednog starog arobnjaka iz plemena Mazoteka. Kazao mi je da se zove Porfirio. Rekao je da mu je milo to me vidi i poeo je da me ui izvesne stvari o biljkama o emu me Henaro nije pouio. Od veo me tamo gde se bilje stvara i pokazao mi je kalup bilja, a naroito oznake na kalupima. Ako budem pa zio na te oznake, rekao je, lako u pogoditi emu ko riste ak i ako ih nikada pre toga nisam video. A onda, kad je znao da sam nauio te oznake, pozdravio se sa mnom ali me je pozvao da ga opet posetim. U tom tre nutku osetio sam da me je neto snano povuklo i opet sam se raziao kao pre toga. Raspao sam se na milion delova. Onda sam se opet uvukao u sebe i otiao da pose tim Porfirija. Naposletku, on me je pozvao. Znao sam da bih mogao otii kud god zaelim, ali sam izabrao Porfirijevu kolibu zato to je on bio dobar i to me je uio. Nisam eleo da se izloim opasnosti pa da umesto toga naem kakve strahote. Porfirio me ovog puta od veo da vidim kalupe ivotinja. Tu sam video svoju nagual ivotinju. Prepoznali smo se im smo se videli. Por firio se radovao to vidi takvo prijateljstvo meu na ma. Video sam i tvog i Pablitovog naguala, ali oni nisu hteli sa mnom da razgovaraju. Izgledali su tuni. Nisam insistirao na razgovoru s njima. Nisam znao ta se s to-

bom dogodilo prilikom tvog skoka. Znao sam za sebe da sam mrtav, ali moj mi je nagual rekao da nisam i da ste i vas dvojica ivi. Pitao sam i za Elihija i moj nagual je rekao da je on zauvek otiao. Setio sam se tada da je Nagual, kad sam prisustvovao Elihijevom i Beninjovom skoku, upuivao Beninja na ne trai neobine vi zije svetova izvan svog sveta. Nagual mu je rekao da ui samo o svom svetu, jer e tako nai jedini oblik moi koji je njemu dostupan. Nagual im je dao posebna uputstva rekavi da treba da dopuste da se njihovi delovi rasprsnu i odlete to je mogue dalje kako bi ponovo prikupili svoju snagu. Tako sam i ja postupio. Preao sam bezbroj puta iz tonala u nagual i obratno. Ali svaki put me doekivao Porfirio koji mi je davao dalja uputstva. Svaki put kad bi moja snaga oslabila, ja bih je opet prikupio u nagualu sve dok nisam toliko ojaao da sam se ponovo naao na ovoj zemlji. Dona Soledad mi je rekla da Elihio nije morao da skoi u ponor, rekoh. Skoio je sa Beninjom, ree Nestor. Pitaj ga, on e ti to ispriati glasom koji najvie voli. Obratio sam se Beninju i zamolio ga da mi pria o svom skoku. Skoili smo zajedno, nego ta! ree on gromogla sno, ali ja nikad ne govorim o tome. ta ti je rekla Soledad ta je Elihio uinio? upita Nestor. Kazao sam mu da mi je d o n a Soledad ispriala kako je Elihija poneo vetar u trenutku kad je kopao na njivi i da je tako otiao sa ovog sveta. Ona je sve to pobrkala, ree Nestor. Elihija su odneli saveznici, ali on nije eleo nijednog od njih, i oni su ga onda pustili. To nije ni u kakvoj vezi sa skokom. La Gorda mi je rekla da si sino imao susret sa savez nicima; ja ne znam ta si uradio, ali ako si eleo da ih uhvati ili da ih namami da ostanu s tobom, morao si da se vrati s njima. Oni ponekad dou arobnjaku od svoje volje i onda ga okreu. Elihio je bio najbolji mogui ratnik pa su mu saveznici zato dolazili od svoje volje. Ako iko drugi od nas eli da dozove saveznike,

onda bi ih morao godinama moliti, ali pitanje je da li bi saveznici ak i u tom sluaju hteli da nam pomognu. Elihio je morao da skoi kao i svi drugi. Bio sam tamo kad je skoio. Beninjo je bio njegov partner u sko ku. Za nas arobnjake mnogo zavisi od toga ta e nam partner uiniti. Beninjo je malo enuo umom zato to se njegov partner nije vratio. Je li tako, Beninjo? Tako je, nego ta! odvrati Beninjo svojim najumilnijim glasom. U tom trenutku nisam mogao da odolim velikoj radoznalosti koja me je muila otkako sam uo Beninja kako govori. Upitao sam ga kako postie to da mu glas bude tako gromoglasan. Okrenuo se licem prema meni. Uspravio se na seditu i upro prstom u svoja usta kao da eli da netremice gledam u njih. Ne znam! gromoglasno ree. Samo otvorim usta i ovaj glas izlazi iz njih. Naborao je elo, izvio uglove usana navie i pustio dubok, snaan glas. Tada sam video da na slepooniama ima neobino jake miie koji su njegovoj glavi dali sasvim drukiji obris nego pre. Nisu samo njegovo elo i mesto gde poinje da mu raste kosa bili druk iji; drukiji je bio ceo gornji deo njegovog lica. Henaro mu je ostavio u nasledstvo svoje zvuke, ree mi Nestor. Priekaj da ga uje kad prdne. inilo mi se da se Beninjo priprema da mi pokae svoje sposobnosti. ekaj, Beninjo, ekaj, rekoh, nije potrebno. Eh, teta! uzviknu Beninjo, razoarano. A ba sam najbolji tebi namenio. Pablito i Nestor se tako slatko nasmejae da je i Beninjovo lice izgubilo onaj ravnoduni izraz kad se nasmejao zajedno s njima. Ispriaj mitase jo desilo sa Elihijem, zamolih Nestora kad su se smirili. Kad su Elihio i Beninjo skoili, produi Nestor, Nagual mi je rekao da za trenutak pogledam preko ru ba litice kako bih video onaj znak koji zemlja daje kad ratnik skoi u ponor. Ako se pojavi neto kao oblaak, ili slab nalet vetra, onda ratnikovo vreme na ovom sve tu jo nije isteklo. Onog dana kad su Elihio i Beninjo

skoili, osetio sam dah vetra s one strane s koje je Beninjo skoio pa sam tako saznao da njegovo vreme jo nije isteklo. Ali na Elihijevoj strani vladala je tiina. ta misli, ta je bilo sa Elihijem? Je li umro? Sva trojica su zurila u mene. Ni rei ne izustie ne ko vreme. Nestor se obema rukama eao po slepoonicama. Beninjo se zakikota i zatrese glavom. Hteo sam neto da im objasnim ali me Nestor uutka pokretom ruke. Da li ti to nama ozbiljno postavlja pitanja? upi ta me. Beninjo odgovori umesto mene. Kad se nije izmota vao, njegov glas je bio dubok i melodian. Rekao je da su Nagual i Henaro tako postavili stvari da svaki od nas zna po neto to drugi ne znaju. Dobro, ako je tako, onda u ti rei ta je bilo, ree Nestor sa osmehom kao da mu je teak teret pao sa srca. Elihio nije umro. Nije uopte umro. Gde je on sada? upitah. Oni se opet zgledae. inilo mi se da se s mukom uzdravaju da ne prasnu u smeh. Kazao sam im da je sve to o Elihiju znam ono to sam uo od donje Soledad. Ona mi je rekla da je Elihio otiao Nagualu i Henaru na drugi svet. Ja sam to shvatio kao da su sva tro jica umrla. Zato tako govori, Maestro? upita Nestor veoma brino. Tako ne govori ak ni Pablito. Oekivao sam da e Pablito negodovati. On poe kao da e ustati, a onda se, kanda, predomisli. Da, tako je, ree. ak ni ja tako ne govorim. Dobro, ako Elihio nije umro, gde je sada? upitah. To ti je Soledad ve rekla, odgovori Nestor tiho. Elihio se pridruio Nagualu i Henaru. Zakljuili da je bolje da ih vie nita ne pitam. Ni sam nameravao da moje zapitkivanje bude agresivno, ali je uvek tako nekako ispadalo. Osim toga, imao sam utisak da ni oni ne znaju mnogo vie od mene. Nestor odjednom ustade i poe preda mnom da hoda gore-dole. Najzad me odvukao od stola drei me ispod miki. Nije eleo da bilo ta piem. Pitao me je da li sam se zaista onesvestio kao to se desilo Pablitu

u trenutku kad je skoio tako da se posle nije niega seao. Odgovorio sam mu da sam imao vie veoma ivih snova ili vizija koje nisam mogao objasniti i da sam k njima doao zato da mi to razjasne. Oni su eleli da uju sve o tim mojim vizijama. Kad sam im to ispriao, Nestor ree da su moje vi zije udne i da su samo prve dve veoma vane i da pri padaju ovom svetu, dok su ostale vizije iz drugih svetova. Objasnio mi je da je naroito moja prva vizija zna ajna zato to je ona pravo predskazanje. Rekao mi je da arobnjaci uvek na prvi dogaaj u bilo kom nizu gledaju kao na putokaz ili mapu na kojoj se vidi ta e se posle toga desiti. Ja sam se u toj viziji obreo negde odakle sam posmatrao neki neobian svet. Pravo preda mnom dizala se ogromna raspoluena stena. Kroz iroki rascep na njoj mogao sam da vidim beskrajnu fosforescentnu rav nicu, nekakvu dolinu to se kupala u zelenkastoutoj svetlosti. Na jednoj strani doline, desno od mene, delimino zaklonjena od mog pogleda ogromnom stenom, nalazila se neverovatna graevina nalik na katedralu. Bila je tamna, maltene kao ugalj siva. Ako je moja visina bila ista kao to je u obinom, svakodnevnom svetu, on da je ta kupola morala biti visoka pedeset hiljada sto pa, a iroka mnogo milja. Bio sam zapanjen tim ogrom nim dimenzijama. Od toga mi se zavrtelo u glavi pa mi se uini da se topim, raspadam. Opet sam doao sebi i sad sam se obreo na nekoj veoma dombastoj zaravni. To je bila sjajna, beskrajna povrina sasvim ista kao ona ravnica koju sam malo as video. Protezala se dokle oko dopire. Ubrzo sam shvatio da mogu da okreem glavu horizontalno u svim pravcima, ali da ne mogu u sebe da pogledam. Mogao sam ipak da osmotrim okolinu okreui glavu sleva na desno i obratno. Meutim, kad sam zaeleo da se okre nem i pogledam oko sebe, nisam mogao da se pokrenem. Ravnica se protezala monotono, podjednako i de sno i levo od mene. Na vidiku nije bilo nieg drugog osim beskrajne beliaste jare. Htedoh da pogledam u ze mlju pod svojim nogama, ali nisam mogao pogled da oborim nanie. Podigoh glavu da pogledam u nebo, ali

sve to sam video bila je opet beskrajna, beliasta po vrina koja je izgledala vezana za ovu na kojoj sam sta jao. Tada me obuze strepnja, jer sam u tom trenutku osetio da e mi se neto otkriti. Ali to otkrie spreeno je iznenadnim ruilakim udarcem od koga se sve ras palo. Neka sila povukla me nanie. inilo mi se da me je ona beliasta povrina progutala. Nestor ree da je moja vizija one kupole neobino vana, jer su Nagual i Henaro upravo za taj oblik kazali da je to vizija onog mesta na kome emo se svi sresti jednog dana. Beninjo mi se obrati u tom trenutku i ree kako je uo kad su Elihija uputili da nae ba tu kupolu. Kazao je da su Nagual i Henaro insistirali na tome da tu po jedinost dobro razume. Uvek su smatrali da je Elihio najbolji i zato su ga upuivali da nae tu kupolu i da neprestano ulazi pod njene beliaste svodove. Pablito ree da su svu trojicu uili da nau tu ku polu ako mogu, ali da je niko od njih nije naao. Ja sam na to rekao, tonom kao da se alim, da mi ni don Huan ni don Henaro nikad nisu ni spomenuli neto sli no tome. Meni nisu bila data nikakva uputstva u po gledu kupole. Beninjo, koji je sedeo na suprotnoj strani stola, odjednom ustade i prie mi. Sede levo od mene pa mi tiho apnu na uvo da su me ona dva starca moda i pouavala, ali da se ja toga ne seam, ili da mi nisu nita o tome rekli zato da ne bih odmah im naem tu kupolu, svu panju usredsredio na nju. Zato je ta kupola tako vana? pitao sam Nestora. Zato to se Nagual i Henaro sad tamo nalaze, odgovori mi on. A gde je ta kupola? upitah. Negde na ovoj zemlji, ree on. Morao sam im potanko objasniti da je iskljueno da graevina tako ogromnih dimenzija moe postojati na naoj planeti. Kazao sam im da je moja vizija pre liila na san i da toliko visoke kupole mogu da postoje samo u mati. Smejali su se i blago me tapali kao da ele da ugode kakvom detetu.

eli da sazna gde je Elihio, iznenada e Nestor. Eh, on ti je pod tim belim svodovima zajedno sa Nag u a l o m i Henarom . Ali ta kupola je samo vizija, pobunih se. Onda je i Elihio vizija, ree Nestor. Seti se ta ti je Beninjo maloas rekao. Nagual i Henaro ti nisu rekli da nae tu kupolu i da joj se stalno vraa. Da jesu, ti ne bi sada bio ovde. Bio bi kao i Elihio u toj kupoli iz vizije. I tako, vidi, Elihio nije umro onako kako umire ovek na ulici. On se prosto nije vratio posle svog skoka. Njegove rei me zaprepastie. Nisam mogao da se oslobodim seanja na tako ivu viziju kakvu sam imao, ali sam, ko zna zato, eleo s njim da se prepirem. Ne davi mi prilike da bilo ta kaem, Nestor je postao jo ubedljiviji. Podsetio me je na jednu od mojih vizija, na pretposlednju. Ta je od svih bila najslinija komaru. Osetio sam da mi je za petama udno bie koje ne vi dim. Znao sam da je tu, ali ga nisam mogao videti, ne zato to bi ono bilo nevidljivo, nego zato to mi je taj svet u kome sam se obreo bio tako neverovatno stran da ni za ta oko sebe ne bih znao ta je. Ma kakvi bili elementi moje vizije, izvesno je da nisu bili od ovo ga sveta, sa ove zemlje. Oajanje koje me je obuzelo zato to sam se izgubio na takvom mestu bilo je gotovo nepodnoljivo. U jednom trenutku je povrina na kojoj sam stajao poela da se trese. Oseao sam da se otvara pod mojim nogama pa sam zgrabio neku granu, ili deo neega to me podsealo na drvo, a to je visilo tano iznad moje glave u horizontalnoj ravni. im sam to do dirnuo, ono se obavilo oko mog runog zgloba kao da je puno ivaca koji sve oseaju. Osetih da me to die strahovito visoko. Pogledah dole i videh jednu neverovatnu ivotinju; znao sam da je to ono stvorenje koje me gonilo, a koje nisam video. ivotinja je izlazila iz povrine koja je liila na zemlju. Mogao sam videti ka ko se njene ogromne ralje otvaraju poput peine. uo sam potpuno nezemaljski urlik od koga mi se krv ledi la, zatim uzdah slian kripanju metala i onda se pipak koji me je bio uhvatio odmota i ja padoh u tu razjap ljenu eljust. Dok sam padao u nju, video sam svaku

pojedinost na njoj. Onda se ona sklopila nada mnom i ja osetih kako se moje telo mrvi pod pritiskom. Ti si ve umro, ree Nestor. Ona ivotinja te po jela. Usudio si se da kroi van ovoga sveta i naiao si na sam uas. Ni na ivot ni naa smrt nisu stvarniji od tvog kratkog ivota na tom mestu i tvoje smrti u elju sti tog udovita. Ovaj ivot koji sada ivimo samo je jedna druga vizija. Zar ti to ne vidi? Nervozni grevi prostrujae mojim telom. Ja nisam iziao izvan ovog sveta, produi on, ali znam o emu govorim. Ne raspolaem takvim jezivim priama kao ti. Sve to sam uinio bilo je to to sam deset puta pohodio Porfirija. Da je bilo po mome, ja bih zauvek ostao kod njega, ali moj jedanaesti odskok bio je tako snaan da je promenio pravac mog kretanja. Osetio sam da sam preskoio Porfirijevu kolibu, i umesto da se naem pred njegovim vratima, ja sam se obreo u gradu, sasvim blizu kue jednog mog prijatelja. To mi se uinilo udno. Znao sam da sam putovao iz meu tonala i naguala. Niko mi nije rekao da ta puto vanja moraju biti naroita. Bio sam stoga radoznao pa odluih da posetim svog prijatelja. Poeh u sebi da se pitam da li u uopte moi da ga vidim. Stigao sam do njegove kue i zakucao na vrata isto kao i toliko puta pre toga. Njegova ena mi je otvorila vrata kao i uvek i moj prijatelj je doista bio kod kue. Rekao sam mu da sam doao u grad poslom i on mi je dao neki novac ko ji mi je dugovao. Stavio sam novac u dep. Znao sam da su i moj prijatelj, i njegova ena, i taj novac i nje gova kua i grad vizija isto kao to je bila i Porfirijeva koliba. Znao sam da e me ubrzo neka sila izvan mene dovesti do toga da u se rastoiti. Zato sam seo da to vie uivam u svom prijatelju. alili smo se i smejali. I smem da kaem da sam bio zabavan, vedar i arman tan. Ostao sam tu dugo, oekujui onaj udarac, ali ka ko ga nije bilo, odluih da odem. Pozdravio sam se s njim i zahvalio mu na novcu i prijateljstvu. Uputio sam se peke odatle. eleo sam da vidim grad pre nego to me ona sila odnese. Svu no sam lutao po gradu. Otiao sam ak na brda s kojih se grad vidi i kad se sunce ro dilo, meni odjednom pue pred oima. Vratio sam se na

svet i ona sila koja e me rastoiti dozvolie mi da ovde ostanem neko vreme. Moi u da gledam svoj zaviaj i ovu arobnu zemlju jo neko vreme. Koliko sam se silno obradovao, Maestro! Ali ne mogu rei da nisam uivao u Porfirijevom prijateljstvu. Obe vizije su jedna ke, ali meni je milija vizija mene ovakvog kakav sam sada i moje zemlje. Moda je to moja slabost. Nestor uuta i sad su svi gledali u mene. Osetih se ugroen kao nikada ranije. Jedan deo moga bia prihva tio je njegove rei sa strahopotovanjem, dok je drugi bio oran za borbu s njim. Poeh da se s njim prepirem bez ikakva smisla. To moje glupo raspoloenje potra jalo je nekoliko trenutaka, a onda primetih da me Beninjo posmatra s podmuklim izrazom lica. Nije odvajao pogled od mojih grudi. Osetih da neto zloslutno izne nada pritiskuje moje srce. Stadoh da se preznojavam kao da mi je grejalica postavljena pred samim licem. Poe da mi zuji u uima. La Gorda mi prie ba u tome asu. Nisam nikako oekivao da u je videti. Bio sam siguran da su i Henarovi iznenaeni. Zastali su, prekinuvi zapoete poslove, gledajui je. Pablito se prvi pribrao od iznenaenja. Zato si morala tako da doe? upita je kao da je moli. Prislukivala si iz druge sobe, je li? Ona odgovori da je samo nekoliko minuta bila u kui i da je onda dola u kuhinju. A nije se javila ne toliko to bi elela da neto uje koliko zato to je elela da je ne primetimo. Njeno prisustvo donelo je udno zatije. Htedoh da podstaknem Nestora da nastavi svoja otkria, ali pre nego to sam bilo ta mogao da kaem, la Gorda je re kla kako su se sestrice uputile ovamo i da svakog asa mogu ui u kuu. Henarovi ustadoe svi kao jedan. Pa blito die stolicu na rame. Hajde da se malo proetamo po mraku, Maestro, ree mi on. La Gorda na to odvrati zapovednikim tonom da ja ne smem nikuda da idem s njima zato to mi jo nije kazala sve to mi po Nagualovom nareenju mora rei. Pablito se okrenu prema meni pa mi namignu.

ta sam ti rekao, poe. Te mrgodne kuke samo zapovedaju. Nadam se od sveg srca da ti nisi takav. Maestro. Nestor i Beninjo mi poelee laku no i zagrlie me. Pablito samo izie nosei stolicu kao ruksak. Izili su na zadnja vrata. Posle nekoliko trenutaka prednja vrata se otvorie s treskom i la Gorda i ja skoismo na noge. Pablito opet ue sa svojom stolicom. A ti mislio da u ja otii a da ti ne poelim laku no, je li? upita me pa ode smejui se.

5. UMETNOST S A N J A N J A

Sutradan sam celo prepodne bio sam. Sreivao sam svoje beleke. Posle podne sam pomogao la Gordi i se stricama da mojim kolima prenesemo nametaj iz kue d o n e Soledad u njihovu. Predvee smo la Gorda i ja sami sedeli na tremu gde se inae obeduje. utali smo neko vreme. Bio sam veoma umoran. La Gorda prekide tiinu rekavi da su svi bili suvie popustljivi otkako su Nagual i Henaro otili. Svako od njih bio je obuzet svojim zadatkom. Ree da joj je Na gual zapovedio da bude nepristrasan ratnik i da sledi put koji joj sudbina odredi. Da je d o n i Soledad polo za rukom da ukrade moju mo, la Gorda bi morala pobei i pokuati da spase sestrice a posle toga bi se morala pridruiti Beninju i Nestoru, jedinim preostalim lano vima Henarove grupe. Da su me sestrice ubile, ona bi se takoe morala pridruiti Henarovima zato to vie ne bi bila potrebna sestricama. U sluaju da je ona ostala iva posle napada saveznika, a ja nisam, morala bi da napusti taj kraj i da ivi sama. Rekla mi je, sa sjajem u oima, kako je bila sigurna da nijedno od nas nee to preiveti i da se zato oprostila od svojih sestara, od svoje kue i od brda. Nagual mi je rekao da u sluaju da i ti i ja prei vimo napad saveznika, ja moram sve da uinim za tebe, produi ona, jer bi to bio put ratnika. Zato sam se

umeala u ono to ti je Beninjo sino inio. Pritiskivao ti je grudi svojim oima. To je njegova vetina prikradanja. Ti si jue pre toga video Pablitovu ruku; i to spa da u istu tu vetinu. Koja je to vetina, Gorda? Vetina prikradanja. To je Nagual najvie voleo, a Henarovi su u tom pogledu pravi njegovi sinovi. A mi, s druge strane, mi smo sanjai. Tvoj dvojnik je snevanje. Za mene je bilo novo to to mi je rekla. da mi to podrobno objasni. Zastao sam malo da proi tam ono to sam zapisao kako bih izabrao najpogodnije pitanje. Rekao sam joj kako bih najpre eleo da ujem sve to ona zna o mom dvojniku, a zatim bih voleo da saznam sve o vetini prikradanja. Nagual mi je rekao da je tvoj dvojnik neto to zahteva veliku mo da bi izilo, ree ona. Smatrao je da ima dovoljno energije da bi on mogao 2 puta da izie iz tebe. Zato je nahukao Soledad i sestrice da te ubiju ili da ti pomognu. La Gorda mi ree da ja imam vie energije nego to je Nagual pretpostavljao i da je moj dvojnik iziao 3 puta. Izgleda da me Rosa nije napala bez predumilja ja; naprotiv, veoma mudro je sraunala da u biti bes pomoan ako me ona ozledi, isto kao to je i donja So ledad elela da postigne pomou psa. Pruio sam Rosi priliku da me napadne kad sam se izderao na nju, ali ona me nije ozledila. Umesto toga, iz mene je iziao moj dvojnik koji je nju povredio. La Gorda mi je ispriala kako joj je Lidija kazala da Rosa nije htela da se pro budi onda kad smo svi morali da beimo iz kue donje Soledad pa je zato Lidija stegla njenu ozleenu ruku. Rosa nije osetila nikakav bol i odmah je shvatila da sam je izleio, to je za njih znailo da sam iscrpio svoje moi. La Gorda je potvrdila da su sestrice veoma mu dre i da su bile naumile da svu mo iscede iz mene; zato su i navaljivale da izleim d o n u Soledad. im je Rosa shvatila da sam i nju izleio, pomislila je da sam postao toliko slab da vie nikad neu moi da se oporavim. Sada je samo trebalo da saekaju Hosefinu da me dokusuri.

Sestrice nisu znale da si ti onda kad si izleio Ro su i Soledad i svoju snagu obnovio, ree la Gorda pa se nasmeja kao da je to dobra ala. Zato si imao do voljno energije da i trei put dopusti svom dvojniku da izie u trenutku kad su sestrice pokuavale da uzmu tvoju svetlost. Ispriao sam joj o onoj svojoj viziji u kojoj sam donju Soledad video zgrenu uza zid njene sobe, i ka ko se ta vizija slila s mojim ulom dodira pa sam naposletku opipao rukom neto lepljivo na njenom elu. Tada si zaista video, ree la Gorda. Video si So ledad u njenoj sobi iako je ona tada bila sa mnom bli zu Henarove kue, a zaista si video nagual na njenom elu. U tom trenutku osetio sam potrebu da joj potan ko ispriam sve to sam tada doiveo, a posebno svoj oseaj da doista leim d o n u Soledad i Rosu time to dodirujem tu lepljivu masu koja je, i to sam osetio, deo samog mene. injenica da si to video i na Rosinoj ruci takoe znai da si uistinu video, ree ona. I bio si potpuno u pravu jer si ti sam bio ta materija. Ona je izila iz tvog tela i to je bio tvoj nagual. Ti si ga dodirom vratio u sebe. La Gorda mi je rekla, kao da mi otkriva neku taj nu, da joj je Nagual zabranio da mi otkrije sledeu injenicu: budui da svi imamo istu svetlost, ako moj nagual dodirne svetlost nekoga od njih, ja neu oslabiti kao to bih inae oslabio u sluaju da moj nagual do dirne obinog oveka. Ako tvoj nagual dodirne nas, ree ona, lako me udarivi po glavi, tvoja svetlost e ostati na povrini. Moe ga opet uzeti i nee pri tom nita izgubiti. Rekoh joj da ne mogu da verujem u to to mi je kazala. Ona slee ramenima kao da eli time da kae da je se to ne tie. Upitao sam je zatim u kom smislu upotrebljava re nagual. Dodao sam da mi je don Huan objasnio da je nagual neopisivi princip, izvor svega. Svakako, ree sa osmehom Znam na ta je mi slio. Nagual je u svemu.

Skrenuo sam joj, malo podrugljivo, panju na to da bi se isto tako moglo rei i suprotno da je tonal u svemu. Ona mi s velikom panjom objasni da se to meusobno ne kosi i da sam ja u pravu kad kaem da je tonal u svemu. Rekla je da se tonal, koji se nalazi u svemu, moe lako zapaziti naim ulima, dok se nagual, koji je takoe u svemu, pokazuje samo oku arobnja ka. Kazala je da moemo naii na veoma neobine vido ve tonala koji nas mogu uplaiti ili izazvati u nama stra hopotovanje ili ravnodunost, zato to svi moemo da ga vidimo. Meutim, da bi se nagual uopte mogao videti, potrebna su naroita ula arobnjaka. A ipak, i to nal il nagual su uvek u svemu prisutni. Stoga je sasvim prikladno za arobnjaka da kae kako se gledanje sa stoji od posmatranja tonala koji je u svemu, dok se vienje, s druge strane, odnosi na posmatranje naguala koji je takoe u svemu. Prema tome, ako ratnik posmatra svet kao obian ovek, on gleda, ali ako ga posmatra kao arobnjaka, on vidi i to to vidi pravilno je nazvano nagualom. Ponovila je zatim onaj isti razlog, koji mi je i sam Nagual davno naveo, iz koga se don Huan naziva Nagua lom i potvrdila da sam i ja sam nagual zbog one prilike to izlazi iz moje glave. eleo sam da saznam zato su to to mi je izlazilo iz glave nazivali mojim dvojnikom. Odgovorila mi je kako je verovala da sam se i ja alio zajedno s njima. Oni su to uvek nazivali dvojnikom zato to je dvaput vee od osobe koja ga ima. Nestor mi je rekao da nije ba tako dobro biti tim obdaren, rekoh. Nije to ni dobro ni loe, ree ona. Ti to ima i zato si nagual. To je sve. Jedno od nas osmoro moralo je postati nagual i eto ti si taj. Mogao je to isto tako biti Pablito, ja, ili bilo ko drugi. Kai mi sad kakva je to vetina prikradanja? upi tao sam. Nagual je bio vet u tome, odgovori, pa se zagleda u mene. To sigurno zna. Uio te tome od samog po etka.

Pade mi tada na um da je to o emu ona govori moda ono to je don Huan nazivao lovom. Nema sum nje da me je uio lovu. Rekao sam joj da mi je don Huan pokazivao kako se lovi i kako se postavljaju kljusa. Meutim, izraz koji je ona upotrebljavala, prikradanje, bio je prikladniji. Lovac samo lovi, ree ona, a onaj koji se prikra da prikrada se svemu pa i samom sebi. Kako on to ini? Onaj ko se savreno prikrada moe od svega da naini svoj plen. Nagual mi je rekao da tako moemo da ulovimo i sopstvene slabosti. Prestao sam da piem pokuavajui da se setim da li mi je don Huan ikada ukazao na takvu neobinu mo gunost: da ulovim sopstvene slabosti. Nisam mogao da se setim da je ikada tako neto rekao. Kako se mogu uloviti sopstvene slabosti, Gorda? Isto kao i svaki drugi plen. Razmisli o svemu to redovno radi sve dok ne uvidi na ta te sve navode tvoje slabosti, a onda im prie i uhvati ih kao to hvata kunia u kavezu. Don Huan mi je govorio isto to o rutini, ali vie kao o nekom optem principu koji lovci moraju imati na umu. Meutim, ona je to shvatala i primenjivala mnogo pragmatinije od mene. Don Huan je govorio da je svaka navika u sutini neka radnja, i da su za uspeno obavljanje te radnje potrebni svi njeni delovi. Ako neki delovi nedostaju, on da se cela radnja raspada. Pod radnjom je podrazumevao niz postupaka koji imaju smisla. Drugim reima, da bi neka navika bila iva delatnost, potrebne su joj sve njene sastavne radnje. La Gorda mi onda ispria kako je otkrila svoju sla bost koja se sastojala u tome to je preterano jela. Ka e da joj je Nagual predloio da se najpre pozabavi naj krupnijim delom te navike koja je bila vezana za njen posao pralje; jela je sve to bi joj dale njene muterije kad im je raznosila rublje po kuama. Oekivala je da e joj Nagual kazati ta treba da ini, ali on se samo nasmejao i alio s njom, rekavi da bi ona, im bi joj on

spomenuo da uradi ovo ili ono, zapela svim silama da to ne uradi. Dodao je da je ljudska priroda takva; ljudi vole da im se kae ta treba da ine, ali jo vie vole da se tome protive pa da to ne ine i tako se onda zapetlja ju i na kraju omrznu onoga ko im je to rekao. Prolo je dosta godina, a ona nikako da smisli ka ko e se reiti svoje slabosti. Ali, jednog dana joj se to liko smuilo to je tako debela da nije htela dvadeset i tri dana nita da jede. To je bio prvi korak koji je slo mio njenu fiksaciju. Onda joj je palo na um da u usta stavi komad sunera kako bi njene muterije pomislile da joj je zub natekao i da zato ne moe da jede. To lu kavstvo je upalilo ne samo kod njenih muterija nego je i njoj pomoglo, poto je imala oseaj da jede dok je vakala suner. La Gorda se smejala dok mi je priala kako je dugo, godinama ila po gradu sa sunerom u us tima sve dok se nije oslobodila navike da suvie jede. Je li samo to bilo potrebno da bi se reila te na vike? pitao sam je. Nije. Bilo je potrebno jo i to da nauim da jedem kao ratnik. A kako ratnik jede? Ratnik jede mirno, i lagano, i uzima veoma malo hrane u jednom obroku. Ja sam imala obiaj da govorim dok jedem, i jela sam veoma brzo i vrlo velike koliine odjednom. Nagual mi je rekao da ratnik za jedan obrok pojede 4 zalogaja. Malo kasnije pojede jo 4, i tako dalje. Osim toga, ratnik svakog dana prevali milje i milje. Ja nikada nisam mogla da hodam zbog te svoje slabo sti prema jelu. To sam prekinula na taj nain to sam svakog sata pojela po etiri zalogaja i zatim hodala. Ponekad sam hodala po ceo dan i svu no. Tako mi se istopilo salo sa zadnjice. Nasmejala se kad se setila nadimka koji joj je dao don Huan. Ali kad otkrije svoje slabosti, to nije dovoljno i da ih se oslobodi, produi ona. Moe ih otkrivati od danas pa sve do sudnjeg dana a da se nita ne promeni. Zato Nagual nije hteo da mi kae ta treba da radim.

Ono to je ratniku zapravo potrebno da bi uspeo jeste to da ima cilj. La Gorda mi je zatim priala kako je ivela od da nas do sutra pre nego to je srela Naguala, i kako nije imala niemu da se nada u ivotu. Nije imala nikakve nade, snova ni elja. Meutim, mogunost da jede uvek joj je bila dostupna; iz nekog razloga koji ne bi umela da objasni, ona je svakog bogovetnog dana u svom ivotu imala prilike da doe do obilja hrane. Toliko da je u jedan mah imala ak oko 120 kilograma. Jelo je bilo jedino u emu sam uivala u ivotu, ree la Gorda. Osim toga, ja se sebi nisam inila de bela. Mislila sam da sam lepukasta i da me ljudi vole takvu kakva sam. Svi su govorili da pucam od zdravlja. Nagual mi je rekao neto veoma udno. Kazao je da sam obdarena izuzetno velikom linom moi i da sam zato uvek dobijala hranu od prijatelja dok su ostali u mojoj kui gladovali. Svako ima dovoljno line moi za neto. Sad je stvar bila u tome da tu svoju linu mo odvojim od hrane i da je usmerim svom cilju ratnika. A kakav je taj cilj, Gorda? upitah je kao u ali. Da stupim u drugi svet, odgovori ona sa osmehom, pa zamahnu kao da e me lancima ake udariti po glavi kao to je don Huan imao obiaj da ini kad je mislio da se izmotavam. Smrailo se toliko da vie nisam mogao pisati. Za molio sam la Gordu da donese fenjer, ali ona se alila da je suvie umorna i da mora malo da odspava pre ne go to stignu sestrice. Preosmo u prednju sobu. Dala mi je ebe, sama se uvila u drugo i odmah zaspala. Sedeo sam leima naslo njen na zid. Krevet od cigli bio je tvrd ak i pored e tiri asure. Bilo je udobnije lei nego sedeti. im sam legao, zaspao sam. Iznenada me probudila neizdriva e. Hteo sam da odem u kuhinju po vodu, ali nisam mogao da se sna em u pomrini. Oseao sam kako la Gorda, umotana u svoje ebe, lei pored mene. Prodrmao sam je 2-3 puta i zamolio da mi pomogne da doem do vode. Gun-

ala je neto nerazumljivo. Izgledalo je da tako vrsto spava da ne eli da se probudi. Prodrmah je opet i ona se naglo probudi, samo to nije bila la Gorda. Osoba ko ju sam drmao, ma ko ona bila, izderala se na mene gru bim, mukim glasom i rekla mi da utim. Tu, na la Gordinom mestu, leao je neki ovek! Smesta me obuze ne savladiv strah. Skoih iz kreveta i potrah prema glav nim vratima, ali moj smisao za orijentaciju je zatajio i ja sam se obreo u kuhinji. Dokopao sam fenjer i upalio ga to sam bre mogao. U tom trenutku la Gorda izie iz klozeta iza kue i upita me ta se desilo. Nervozno sam joj ispriao ta je bilo. Uini mi se da se ona malo zbunila. Usta su joj ostala otvorena, a oi izgubile uo biajeni sjaj. Snano zatrese glavom i to je, ini se, doprimelo da se pribere. Uzela je fenjer pa smo zajedno uli u prednju sobu. U krevetu nije bilo nikoga. La Gorda upali jo 3 fenjera. Rekao bih da se zabrinula. Kazala mi je da os tanem tu gde sam, pa otvori vrata od sobe u kojoj jo nisam bio. Primetio sam da iz nje dopire svetlost. Ona zatvori vrata i mirno mi ree da ne brinem, da to nije nita, i da e nam spremiti neto da jedemo. Brzo i spre tno zaas nam je spravila veeru. Pripremila je i napi tak od vrue okolade koji se pije uz burek. Seli smo jedno prema drugom i veerali u potpunoj tiini. No je bila hladna. Izgledalo je kao da e biti kie. 3 petrolejke koje je donela u trpezarijski deo bacale su veoma umirujuu ukastu svetlost. Uzela je neke daske koje su bile sloene na podu, kraj zida, pa ih je postavila uspravno uguravi gornji deo u ljeb na poprenoj gredi to dri krov. I na podu se nalazio dug pro rez paralelan sa onim ljebom tako da daske mogu da stoje tu gde se postave. Tako se pojavio pokretni zid koji je sad omeio trpezarijski deo. Ko je to bio u krevetu? upitah. U krevetu pored tebe bila je Hosefina, a ko bi dru gi? odgovori kao da uiva u tim reima, a onda se nasmeja. Pravi je majstor za takve ale. Za trenutak sam pomislila da je neto drugo, ali onda sam osetila onaj miris koji ima Hosefinino telo kad se ona uputa u ta kve avolije.

ta je ona to htela? Da me smrtno uplai? upitah. Ti nisi njen miljenik, zna, odgovori ona. One ne vole kad ih neko izvede s puta koji poznaju. Mrsko im je to to Soledad odlazi. Nee da shvate da svi mi odla zimo iz ovog kraja. Izgleda da je nae vreme isteklo. Toga sam danas postala svesna. Kad sam izila iz kue i pogledala tamo u ona gola brda, osetila sam da me za maraju. Do sada to jo nikad nisam osetila. Kuda e poi? To jo ne znam. Izgleda da to zavisi od tebe. Od tvoje moi. Od mene? Kako to, Gorda? ekaj da ti objasnim. Dan uoi tvog dolaska ses trice i ja smo otile u grad. elela sam da te naem u gradu jer sam u snu videla neto vrlo neobino. U toj viziji ja sam bila u gradu s tobom. Videla sam te ta da isto ovako jasno kao to te sad vidim. Ti nisi znao ko sam ja, ali razgovarao si sa mnom. Nisam mogla da razumem ta mi govori. 3 puta sam se vraala toj istoj viziji, ali ja u svom snevanju nisam bila dovoljno jaka da bih shvatila ta mi ti govori. Pomislila sam da mi ta vizija nalae da odem u grad i da se tamo pouz dam u svoju mo, pa u te nai. Bila sam sigurna da si se uputio ovamo. Jesu li sestrice znale zato si ih povela u grad? upitah. Nisam im nita rekla, odgovori ona. Prosto od vela sam ih onamo. Lutale smo ulicama itavo prepodne. Njene rei izazvae u meni veoma udno raspoloe nje. Talasi grevite nervne razdraenosti strujali su celim mojim telom. Morao sam da ustanem i malo da prohodam. Posle sam opet seo 4 rekao joj da sam tog dana i bio u gradu i da sam itavo popodne lutao oko pijace traei don Huana. Zurila je u mene otvorenih usta. Mi smo se morali mimoii, ree ona sa uzdahom. Bile smo na pijaci i u parku. Sedele smo na stepenica ma pred crkvom gotovo itavo prepodne da ne bismo privukle panju na sebe. Hotel u kome sam odseo nalazio se takoe pored same crkve. Seam se da sam dugo stajao i gledao u

svet koji je sedeo na stepenicama pred crkvom. Neto me vuklo da ih zagledam. Po glavi mi se vrzmala glupa pomisao da e se i don Huan i don Henaro pojaviti me u tim ljudima, i da e tu sedeti kao prosjaci, tek toli ko da me iznenade. Kada ste otile iz grada? upitah. Otile smo oko 5 , i pole prema Nagualovom mestu u planinama, odgovori ona. I ja sam onda bio siguran da je don Huan otiao krajem dana. Sada sam se sasvim jasno setio svega to sam oseao tada dok sam traio don Huana. S obzirom na to to mi je ona ispriala, morao sam da ponovo is pitam svoje gledite. Ono svoje vrsto verovanje da je don Huan tu negde na ulicama grada ve sam sebi bio objasnio time da je to bila nerazumna nada s moje stra ne, budui da sam ga ranije uvek tu nalazio. Meutim, sad znam da je la Gorda bila u gradu i da me je traila, a ona je po temperamentu bila najblia don Huanu. Ose ao sam sve vreme da je on tu. La Gordine rei samo su potvrdile neto u to je moje telo bilo potpuno sigur no, bez i najmanje sumnje. Primetih nervozne drhtaje njenog tela dok sam joj potanko priao o svom raspoloenju tog dana. ta bi se desilo da si me nala? upitao sam je. Sve bi bilo drukije, odgovori ona. To to bih te nala, za mene bi znailo da imam dovoljno snage da mogu da krenem dalje. Zato sam povela i sestrice. Svi bismo mi tog dana zajedno otili, ti, ja i sestrice. A kuda, Gorda? Ko zna? Da sam imala snage da te naem, imala bih snage i to da znam. Sada je na tebe red. Moda e ti sad imati dovoljno snage da zna kuda treba da ide mo. Razume li na ta mislim? U tom trenutku obuze me silna tuga. Vie no ikada bio sam oajan to sam krhko, prolazno ljudsko bie. Don Huan je uvek govorio da je svest o smrti jedina od brana od naeg oajanja, taj klju za arobnjakovu sli ku sveta. Smatrao je da nam jedino saznanje o tome da emo umreti moe dati snage da izdrimo tegobe i bol koje nam ivot donosi, a to nam isto tako moe pomoi

da savladamo strah pred nepoznatim. Ali nikada nije umeo da kae kako da tu svest o smrti izvuemo u prvi plan. Kad god sam ga to pitao, uporno je ponavljao da to zavisi samo od moje volje. Drugim reima, morao sam sam da odluim da pomisao na to bude prisutna u mojim postupcima. Verovao sam da sam to i inio. Me utim, sada, suoen s la Gordinom reenou da me na e i da sa mnom ode nekuda, shvatio sam da se ja, da me je ona tog dana nala u gradu, ne bih nikada vratio kui, niti bih ikada vie video svoje mile i drage. Za to nisam bio spreman. Skupio sam bio hrabrost da umrem, ali ne da tako zauvek ieznem, potpuno svestan svega i bez ikakve srdbe ili razoaranja, ostavljajui za so bom svoja najlepa oseanja. Bilo mi je gotovo neprijatno da la Gordi kaem ka ko ja nisam ratnik dostojan te moi koja je neophodna da bi se izvrilo tako neto: otii zauvek nekuda i znati zato ide i ta treba da uini. Mi smo ljudska bia, ree ona. Ko zna ta nas eka i kakvu li mo jo moemo stei? Rekoh joj da bi moja tuga zbog takvog odlaska bi la pregolema. Promene koje arobnjak mora da podne se suvie su drastine i konane. Ispriao sam joj ta mi je Pablito rekao o svojoj nepodnoljivoj tuzi zbog gubitka majke. Ljudski oblik ivi od takvih oseanja, odvrati ona suvo. Godinama sam saaljevala samu sebe i svoju deicu. Nisam mogla da shvatim kako je Nagual mogao bi ti toliko okrutan da od mene zahteva da uinim to to sam uinila: da napustim svoje decu, da ih unitim i da ih zaboravim. Kazala mi je onda da je bilo potrebno da proe ne koliko godina dok je shvatila da je i Nagual morao da odlui da napusti ljudski oblik. Nije on bio okrutan, ne go prosto vie nije imao ljudskih oseanja. Za njega je sve bilo isto. Pomirio se sa svojom sudbinom. Meutim, kod Pablita i mene je stvar u tome to se ni on ni ja nismo pomirili sa sudbinom. La Gorda zatim prezrivo ree kako Pablito plae kad se seti majke, a to se naro ito deava kad sam kuva za sebe. Podsticala me je da se setim kakva je bila Pablitova majka: stara, glupa ena

koja nije znala nita drugo osim da bude Pablitova slu kinja. Kae da ga svi smatraju kukavicom zato to ne moe da se pomiri s tim da je njegova slukinja Manuelita postala vetica Soledad koja bi mogla da ga ubije lako kao kad ovek zgazi bubu. La Gorda ustade teatralno pa se nae prema meni toliko da je svojim elom bezmalo dodirnula moje. Nagual je rekao da Pablita prati izuzetna srea, ree. Majka i sin bore se za jedno isto. Da on nije takva kukavica kakav je, pomirio bi se sa sudbinom pa bi se suprotstavio donji Soledad kao ratnik, bez strana i mr nje. Na kraju bi pobedio onaj ko je od njih dvoje bo lji, i taj bi sve uzeo. Ako pobedi Soledad, Pablito bi tre balo da bude srean to mu je tako sueno i trebalo bi da joj poeli svako dobro. Ali samo pravi ratnik moe da doivi takvu sreu. A ta d o n a Soledad osea u vezi sa svim tim? Ona se ne preputa svojim oseanjima, odgovori la Gorda pa opet sede. Ona se sa svojom sudbinom po mirila lake od svih nas ostalih. Pre nego to joj je Na gual pomogao, bila je u gorem poloaju nego ja. Ja sam bar bila mlada, a ona je bila stara, debela i umorna i samo je molila boga da je smrt uzme. Ali sada e smrt morati da se bori da bi je se dokopala. Elemenat vremena u preobraaju d o n e Soledad bio je neto to me posebno zanimalo. Rekoh la Gordi kako se seam da sam ne tako davno, pre dve godine video Soledad i da je tada bila ona ista starica kakvu sam odranije poznavao. La Gorda mi odgovori da je Na gual t a d , kad sam poslednji put bio u kui done Sole dad uveren da je to i dalje Pablitova kua, uticao na njih dvoje da se ponaaju kao da se nita nije promenilo. D o n a Soledad me po obiaju pozdravila iz kuhinje, i ja je tada zaista nisam video izbliza. Lidia, Rosa, Pa blito i Nestor savreno su igrali svoje uloge zato da ja ne bih otkrio istinu o tome ta oni zapravo rade. Zato bi se Nagual toliko trudio oko toga, Gorda? Zato da bi te spasao od neega to ti jo nije bilo jasno. Namerno te drao na odstojanju od svih nas. On i Henaro su mi zabranili da se ovde pojavim kad ti doe.

Jesu li to rekli i Hosefini? Jesu. Ona je luda i ne moe da vlada sobom. Htela je s tobom da se naali na svoj nain. Pratila te je e sto a da ti to uopte nisi znao. Jedne noi kad te je Nagual odveo u planine, zamalo te po mraku nije gurnula u provaliju. Ali Nagual je odmah video ta ona smera. Ona takve stvari ne ini zato to je zla, nego prosto zato to je takva. Takav je njen ljudski oblik. Bie takva sve dok ga ne izgubi. Rekla sam ti ve da su svi estoro ma lo aknuti. To mora imati na umu da se ne bi zapleo u njihove mree. Ako ti se to desi, ne ljuti se. Oni to ne ine namerno. utala je neko vreme. Videh kako joj je telo u jed nom trenutku gotovo neprimetno zadrhtalo. Oi kao da joj se zamaglie, usne se opustie kao da su popustili miii koji ih dre. Zaneo sam se posmatrajui je. Ona 2-3 puta zatrese glavom. Sad sam ba neto videla, ree. Isti si kao ses trice i kao Henarovi. Ona poe tiho da se smeje. Ja nita ne rekoh. eleo sam da mi to sama objasni. Svi se ljute na tebe zato to im jo nije palo na um da ti nisi nimalo drukiji od njih, produi ona. Oni u tebi vide naguala i ne razumeju da si ti slab prema se bi i da sebi poputa isto kao i oni sebi. Rekla je da Pablito cmizdri i kukumavi i da izi grava slabia. Beninjo izigrava stidljivka koji se toboe ne usuuje ni oi da otvori. Nestor izigrava mudraca, oveka koji sve zna. L i d i a izigrava grubu, vrstu enu koja te moe smrviti i samim pogledom. Hosefina je luda kojoj nije verovati. Rosa je namor koji guta ko marce to je ujedaju. A ja sam budala koja je dola iz Los Anelesa sa belenicom i koja stalno postavlja po grena pitanja. I svi mivolimo da budemo takvi kak vi smo. Ja sam nekada bila debela, kisela ena, produi ona poto je malo outala. Nije mi smetalo to me ukaju kao psa samo kad nisam sama. Takav je bio moj oblik. Morau svima njima da kaem to to sam videla u vezi s tobom, zato da ih tvoji postupci ne bi vreali.

Nisam znao ta da kaem. Oseao sam da je ona potpuno u pravu. Za mene je bilo vano ne toliko to to je njeno zapaanje bilo tano k o l k o injenica da sam svojim oima video kad je dola do tog neospor nog zakljuka. Kako si sve to videla? upitah. Tako mi je dolo, odgovori ona. Kako ti je dolo? Osetila sam na temenu da u neto videti, a onda sam saznala ono to sam ti maloas kazala. Navaljivao sam da mi to je mogue podrobnije opi e to oseanje da vidi koje je pomenula. Pristala je po sle kraeg oklevanja i zatim mi opisala ono neto slino golicanju to sam i ja osetio u svojim susretima sa do n o m Soledad i sa sestricama. La Gorda ree da to kod nje poinje na temenu, pa se potom sputa niz lea pa oko struka dok ne stigne do utrobe. Osetila je to u telu kao da je neto vrelo golica i to se zatim preobratilo u saznanje da se ja grevito drim svog ljudskog oblika kao i svi ostali, s tom razlikom to je moj nain, ili mo ja slabost, za njih nerazumljiva. Jesi li ula kako ti to neki glas govori? pitao sam. Ne. Prosto sam videla sve to sam ti rekla o tebi, odgovori ona. Hteo sam da je pitam da li je imala neku viziju u kojoj me je videla kako se grevito drim za neto, ali uzdrao sam se. Nisam hteo da se prepustim svom uobi ajenom ponaanju. Osim toga, znao sam na ta misli kad kae da vidi. Isto se to meni desilo kad sam bio s Rosom i Lidiom. Odjednom sam znao gde one ive; nisam u mati video njihovu kuu nego sam prosto ose tio da znam. Pitao sam je da li je i ona osetila suv um u dnu vrata, kao da se slomila neka drvena cev. Nagual nas je sve uio kako da izazovemo taj oseaj na temenu, ree ona. Ali to nam svima ne polazi za rukom. Taj zvuk iza grla jo je tei. Niko od nas to jo nije osetio. udno je da ti jesi kad si jo prazan. Koja je funkcija tog zvuka? upitah. I ta je to? Ti to zna bolje od mene. ta bih ja vie od toga mogla da ti kaem? odgovori ona oporim tonom.

Uini mi se da je osetila kako ju je izneverilo str pljenje. Nasmeila se pokunjeno i oborila glavu. Oseam se glupo kad ti govorim ono to ti ve zna, ree. Da li mi takva pitanja postavlja zato da bi proverio jesam li izgubila svoj o b l i k il nisam? Odgovorili joj da sam zbunjen, jer mi se ini kao da znam ta je taj zvuk, a ipak i ne znam nita o njemu, jer za mene znati neto znai biti kadar da to reima iskaem. A u ovom sluaju, ja ne znam ni odakle ni ka ko da ponem to da izrazim. Prema tome, jedino to mogu to je da joj postavljam pitanja u nadi da e mi njeni odgovori pomoi. Ne mogu ti pomoi tim zvukom, ree. Odjednom mi bi veoma neprijatno. Kazao sam joj da sam bio navikao da razgovaram s don Huanom i da mi je on u tom trenutku potrebniji no ikada da bi mi sve objasnio. Nedostaje li ti Nagual? upita ona. Odgovorio sam da mi nedostaje, i da ni sam nisam bio svestan koliko mi on nedostaje sve dok se nisam vratio u njegov zaviaj. On ti nedostaje zato to se jo uvek dri svog ljudskog oblika, ree ona pa se zakikota kao da uiva u mojoj tuzi. A zar on tebi ne nedostaje, Gorda? Ne. Meni ne. Ja sam on. Sva moja svetlost je izmenjena; kako moe da mi nedostaje neto to sam ja sama. Kako se izmenila tvoja svetlost? Ljudsko bie, kao i svaki drugi ivi stvor, zrai bledoutom svetlou. Ona kod ivotinja vie vue na uto, a kod ljudi na belo. Ali arobnjak ima svetlost bo je ilibara, ili svetlog meda na suncu. Neke vetice su zelenkaste. Nagual je rekao da su te najmonije i naj tee. Kakve si ti boje, Gorda? ilibarske, isto kao i ti i svi mi ostali. To su mi re kli Nagual i Henaro. Ja sebe nikad nisam videla. Ali videla sam sve druge. Svi smo boje ilibara. I svi smo, osim tebe, kao nadgrobne ploe. Obini ljudi su kao ja ja, zato ih je Nagual i nazvao s v e t l e i m jajima. Meutim,

arobnjaci promene ne samo boju svoje svetlosti nego i svoj oblik. Mi smo kao nadgrobne ploe, s tom razli kom to smo zaobljeni na oba kraja. Imam li ja jo oblik jajeta, Gorda? Nema. Ima oblik nadgrobne ploe, samo na sre dini ti je runa, mutna mrlja. Dokle god je bude imao, nee moi da leti onako kako lete arobnjaci i kako sam ja sino pred tobom letela. Nee moi ak ni da se oslobodi ljudskog oblika. Upustio sam se u ustru raspravu ne toliko s njom koliko sa samim sobom. Ponavljao sam uporno da je to njihovo shvatanje o tome kako ovek moe opet da postane potpun prosto prazna pria. Rekao sam joj ka ko me nikad nee ubediti da ovek mora da okrene lea roenoj deci zato da bi postigao jedan od najneodreenijih ciljeva na ovom svetu: da stupi u svet naguala. Bio sam toliko uveren da sam ja u pravu da sam se uzrujao i poeo ljutito da se izdirem na nju. Nju taj moj ispad nije nimalo uzbudio. To ne mora svako da uini, ree, nego samo oni arobnjaci koji ele da stupe u drugi svet. Ima mnogo dobrih arobnjaka koji vide iako su nepotpuni. Samo mi Tolteci moramo biti potpuni. Uzmi, na primer, Soledad. To je najbolja vetica koju moe nai, a nepotpuna je. Imala je dvoje dece, jedno od njih je bila devojica. Sreom po donju Sole dad, ta mala je umrla. Nagual je rekao da se ivica duha osobe koja umre vraa njenim davaocima, to u stvari znai njenim roditeljima. Ako su davaoci mrtvi, a ta oso ba ima decu, onda ivica ide detetu koje je potpuno. A ako su sva deca potpuna, ta ivica ide onome koje ima mo, to ne mora da znai najboljem ili najvrednijem. Na primer, kad je Hosefinina majka umrla, ivica je pre la na najlue od sve njene dece, na Hosefinu. Trebalo je da pree na njenog brata koji je vredan, ozbiljan o vek, ali Hosefina poseduje jau mo od svog brata. Soledadina erka je umrla ne ostavivi dece za sobom i tu je Soledad uarila tako da se zatvorila bezmalo polovi na njene rupe. A sada, njena jedina nada da e se ta rupa sasvim zatvoriti je ta da Pablito umre. I obrnuto, Pablito e uariti na isti nain ako Soledad umre.

Kazao sam joj veoma energino da mi je to to ona govori odvratno i strano. Sloila se sa mnom. Rekla mi je da je i sama neko vreme smatrala da je upravo to shvatanje arobnjaka neto najrunije na svetu. Gledala me blistavih oiju. U njenom osmehu bilo je neega pa kosnog. Nagual mi je rekao da ti sve razume, ali da nee nita da preduzima, kazala je tiho. Poeh opet da se prepirem. Rekoh joj da to to je Nagual kazao za mene nema nikakve veze s mojom odvratnou prema tom shvatanju o kome razgovaramo. Objasnio sam joj da volim decu, da ih duboko potujem i da svim srcem saoseam s njihovom bespomonou u zastraujuem svetu koji ih okruuje. Ne mogu da za mislim da bih ikada iz bilo kog razloga povredio neko dete. To pravilo nije izmislio Nagual, ree ona. Ono je nastalo tamo negde, i nije ga stvorio ovek. Branio sam se rekavi da se ne ljutim ni na nju ni na Naguala, nego se prepirem tako rei apstraktno zato to ne mogu da shvatim smisao svega toga. Smisao je taj da je nama potrebna sva naa ivica, sva naa mo i potpunost da bismo uli u taj drugi svet, ree ona. Ja sam bila pobona. Mogla bih da ti nave dem rei koje sam ponavljala ne znajui ta znae. elela sam da moja dua dospe u raj. To elim i sada, sa mo sad se kreem drugim putem. Svet naguala je nebe sko carstvo. Naelno sam joj prigovorio zato to religiju dovodi u vezu sa ovim. Druei se s don Huanom, bio sam na viknut na to da se on nikada ne zadrava na toj temi. Ona mi veoma mirno objasni kako ne vidi nikakve raz like u nainu ivota izmeu nas i pravih kaluerica i svetenika.* Ukazala je na to da su kaluerice i svetenici ne samo potpuni nego i da ne gube snagu u polnom ivotu. Nagual je rekao da oni zato ne mogu nikada biti uniteni, pa ma ko pokuavao da im doe glave, ree. Ti koji ih progone uvek su prazni; nemaju snage ko* La Gorda misli na katolike svetenike Prim. prev.

jom su obdareni kaluerice i svetenici. Dopalo mi se to je Nagual to rekao. Uvek u navijati za kaluerice i svetenike. Svi smo mi slini. Odrekli smo se sveta, a ipak ivimo u njemu. Svetenici i kaluerice mogli bi biti veliki arobnjaci i leteti kad bi im samo neko re kao da to mogu. Setio sam se tada koliko su se moj otac i deda di vili meksikoj revoluciji. Najvie ih je zadivio pokuaj da se potpuno iskoreni svetenstvo. Moj otac je nasledio to divljenje od svog oca, a ja od njih obojice. To nam je bila jo jedna srodna nit. Jedna od prvih stvari koje je don Huan poljuljao u mojoj linosti bila je ta nit. Jednom prilikom sam don Huanu kazao neto to sam uo bezbroj puta u ivotu, ali tako kao da izraa vam svoje miljenje, da se najmilije lukavstvo (katoli ke) crkve sastoji u tome da nas zadri u neznanju. Na don Huanovom licu pojavio se veoma ozbiljan izraz. inilo se da su ga moje rei duboko kosnule. Pomislih tog asa na stolea eksploatacije kojoj su Indijanci bi li podvrgnuti. Gadovi jedni, ree on. Zadrali su me u nezna nju ali i tebe isto tako. Shvatio sam odmah njegovu ironiju i obojica se nasmejasmo. U stvari, nikada nisam o tome razmiljao. Nisam u to verovao, ali nisam doao ni do kakvog dru gog zakljuka. Priao sam don Huanu o svom dedi i ocu i o tome kako su, kao liberali, gledali na religiju. Nije vano ta bilo ko drugi kae ili ini, rekao je. Ti mora da bude besprekoran. Borba se vodi up ravo ovde, u ovim grudima. Blago me potapao po grudima. Kad bi se tvoj deda i otac trudili da postanu besprekorni ratnici, produi don Huan, ne bi imali vre mena za sitne zaevice. Potrebni su nam sve vreme i sva snaga kojima raspolaemo da bismo pobedili glupost u sebi. I to je u stvari vano. Nita od toga to su tvoj otac i deda govorili o crkvi nije ih usreilo. Meutim, ako postane besprekoran, stei e snagu, mladost i mo. Prema tome, treba da naini mudar izbor.

Ja sam za sebe izabrao besprekornost i jednostav nost ratnikovog ivota. S obzirom na to svoje opredeljenje, mislio sam da treba veoma ozbiljno da shvatim la Gordine rei, a one su mi se uinile opasnijim ak i od don Henarovdh postupaka. On je imao obiaj da me ve oma uplai. Meutim, njegova dela, iako zastraujua, uklapala su se u koherentnu celinu njihovog uenja. Ali la Gordine rei i dela predstavljali su za mene novu opa snost odnekud jo konkretniju i stvarniju od one druge. La Gordino telo zadrhta za trenutak. Taj drhtaj prostruja kroz nju nagnavi je da zgri miie ramena i na dlaktica. Uhvatila se za kraj stola drei ga s nekom ne spretnom krutou. Posle toga poela je da se oputa sve dok se nije sasvim povratila. Nasmeila mi se. I njene oi i taj osmeh bili su bli stavi. Rekla je, kao uzgred, kako je upravo videla moju dilemu. Ne vredi ti da zatvara oi i da se dri kao da ne eli nita da uradi ili kao da nita ne zna, ree. Mo e to da izvodi s drugima, ne i sa mnom. Sad znam zato mi je Nagual naloio da ti kaem sve ovo. Ja sam niko i nita. Ti se divi velikim ljudima, a Nagual i Henaro su bili najvei meu njima. Uutala je i zagledala se u mene. Izgledalo je da oekuje moju reakciju na svoje rei. Ti si se stalno protivio onome to su govorili Na gual i Henaro, produi ona. Zato si u zaostatku. A bo rio si se protiv njih zato to su oni bili veliki. To je ka rakteristino za tebe. Ali ne moe da se bori protiv ovoga to ti ja govorim, zato to ja za tebe nisam nika kva veliina. Isto sam to i ti; u tvom sam krugu. Ti vo li da se bori protiv onih koji su bolji od tebe. Za tebe ne predstavlja nikakav izazov da pobija moje milje nje. Prema tome, ona dva avola konano su te upecala preko mene. Jadni mali naguale, izgubio si igru. Prila mi je blie i apnula na uvo da joj je Nagual rekao i to da ne treba nikad ni da pokua da mi uzme belenicu, jer bi to bilo podjednako opasno kao i kad bi pokuala da od gladnog psa otme kost. Zagrlila me, spustila glavu na moje rame pa se tiho i spokojno nasmejala.

Njeno vienje me prenerazilo. Znao sam da je pot puno u pravu. Savreno me je proitala. Dugo me dra la u zagrljaju naslanjajui svoju glavu na moju. Blizina njenog tela delovala je na mene veoma umirujue. U to me je bila ista kao don Huan. Iz nje je zraila snaga, vrsto ubeenje i svest o svom cilju. Pogreila je kad je rekla da ne mogu da joj se divim. Hajde da to zaboravimo, ree iznenada. Bolje je da se dogovorimo ta treba noas da uradimo. A ta emo mi to noas raditi, Gorda? Noas imamo poslednji sastanak sa moi. Je li to opet strana borba s nekim? Nije. Sestrice e ti prosto pokazati neto to e zaokruiti tvoju posetu ovde. Nagual mi je rekao da e posle toga ili otii odavde da se vie nikada ne vrati, ili e, moda, odluiti da ostane s nama. U svakom sluaju, to to one treba da ti pokau, to je njihova vetina. Vetina sanjanja. A kakva je to vetina? Henaro mi je priao da je bezbroj puta pokuavao da te upozna s vetinom sanjanja. Pokazao ti je svoje dru go telo, telo iz sanjanja; jednom te ak naveo na to da bude na dva mesta u isto vreme, ali tebi tvoja prazni na nije dopustila da vidi to to ti on pokazuje. Izgleda da su svi njegovi pokuaji proli kroz rupu u tvom telu. Ali sada je, ini mi se, drukije. Henaro je od ses trica nainio ovakve sanjae kakve su danas i one e ti veeras pokazati Henarovu vetinu. U tom pogledu, se strice su prave keri Henarove. To me je podsetilo na ono to je Pablito bio rekao, nadme to da smo mi svi deca njih dvojice i da smo Tolteci. Upitao sam je ta je htela time da kae. Nagual mi je rekao da su arobnjake u staro vreme nazivali Toltecima na jeziku njegovog dobrotvora, od govori ona. A koji je to jezik, Gorda? To mi nikad nije rekao. Ali on i Henaro su pone kad govorili jezikom koji niko od nas nije mogao da ra zume. Meutim, mi ovi to smo ovde razumemo 4 indijanska jezika. Je li i don Henaro rekao za sebe da je Toltek?

I njegov i don Huanov dobrotvor bio je isti ovek, pa je i on kazao to isto. Iz la Gordinih odgovora mogao sam da zakljuim da ona ili ne zna nita naroito ili ne eli o tome da mi govori. Rekoh joj do kakvog sam zakljuka doao. Pri znala je da na to nije nikada obraala posebnu panju i udila se zato je to za mene toliko vano. Ja joj tada odrah pravo predavanje o etnografiji centralnog Mek sika. arobnjak je Toltek onda kad je primio tajne prikradanja i sanjanja, ree ona uzgred. Nagual i Henaro primili su te tajne od svog dobrotvora i potom su ih u vali u svojim telima. Mi inimo to isto i zato smo Tolteci kao Nagual i Henaro. Nagual je i tebe i mene uio da budemo nepristrasni. Ja sam manje podlona oseanjima zato to sam bez oblika. Ti jo ima svoj oblik i prazan si, i zato se uh vati na svaki mamac. Ali jednog dana e i ti opet biti potpun i uvidee da je Nagual bio u pravu. Rekao je da se svet ljudi kree gore-dole i da se i ljudi kreu gore-dole s tim svojima svetom; no mi arobnjaci ne moramo da ih sledimo u tim njihovim usponima i padovima. Vetina arobnjaka sastoji se u tome da bude izvan svega i da ostane neprimeen. A najvanije od svega je njegova vetina da nikada ne gubi vreme uzalud. Nagual mi je rekao da je kod tebe najgore to to uvek nasedne na neke gluposti, kao ovo sad. Sigurna sam da e nas sve zapitkivati o Toltecima, ali nikoga od nas nee pitati za nau panju. Njen smeh bio je vedar i zarazan. Priznao sam joj da je u pravu. Sporedna pitanja uvek su imala naroitu dra za mene. Rekoh joj i to da ne razumem sasvim u kom smislu upotrebljava re panja. Kazala sam ti ve ta mi je Nagual rekao o panji, poe ona. Slike sveta odravamo svojom panjom. a robnjaka mukarca vrlo je teko obuiti zato to je nje gova panja uvek zatvorena, uvek je na neto usredsreena. S druge strane, ena je uvek otvorena zato to njena panja najee nije ni za ta vezana. To vai na roito za vreme njenog menstrualnog perioda. Nagual mi je rekao, a zatim i pokazao, da u to vreme mogu svoju

panju da odvojim od slika sveta. Ako panju ne usredsredim na svet, on se raspada. Kako to postie, Gorda? To je veoma prosto. Kad ena ima menstruaciju, ona ne moe da usredsredi svoju panju. To je ona pu kotina o kojoj mi je Nagual govorio. Umesto da se upi nje da usredsredi panju na neto, ena treba da se oka ni slika gledajui netremice u daleka brda ili u vodu, recimo u neku reku ili pak u oblake. Ako gleda otvorenih oiju, uhvati te vrtoglavica i oi ti se umore, ali ako gleda kroz polusputene kapke i esto trepe, prenosei pogled s jednog brda na dru go, Mi s jednog oblaka na drugi, moe tako da gleda satima, pa i danima ako je potrebno. Nagual nas je esto terao da sednemo kod vrata i gledamo u ona zaobljena brda na drugom kraju doline. Nekada smo znali tako sedeti danima, i pukotina bi se tek tada otvorila. eleo sam da jo sluam o tome, ali ona uuta i hi tro sede do mene. Rukom mi je dala znak da sluam. uo sam tih um kao kad suknja lepra u hodu, a onda Lidia odjednom ue u kuhinju. Pomislih da je po svoj prilici spavala tamo u njihovoj sobi i da su je nai gla sovi probudili. Nije vie bila odevena na zapadnjaki nain kao on da kad sam je poslednji put video, nego je na sebi ima la dugu haljinu poput onih to ih nose Indijanke iz tog kraja. Bila je ogrnuta alom i bosa. No umesto da u toj dugoj haljini izgleda starija i tea, ona je sad liila na dete koje je obuklo haljinu neke starije ene. Prila je stolu i utivo se javila la Gordi rekavi: Dobro vee, Gorda. Onda se okrenula prema meni re ima: Dobro vee, Naguale. Taj njen pozdrav bio je tako neoekivan, a glas to liko ozbiljan da mi je dolo da se smejem, ali primetio sam da me la Gorda upozorava da se uzdrim. eala je, toboe, teme nadlanicom leve ruke zgrivi prste kao kande. Odgovorio sam Lidiji isto kao i la Gorda: Dobro vee i tebi, Lidia.

Sela je na kraj stola, desno od mene. Nisam znao da li da zapodenem razgovor ili ne. U trenutku kad sam zaustio da je neto upitam, la Gorda me lako udari kolenom po nozi i jedva primetnim pokretom obrva dade mi znak da sluam. uo sam opet onaj prigueni um to nastaje kad duga haljina dodiruje pod pri eninom hodu. Hosefina malo zastade kod vrata, a onda prie stolu. Pozdravila je Lidiu, la Gordu i mene, tano tim redom. Nisam mogao da zadrim ozbiljan izraz lica pred njom. I ona je bila u dugoj haljini, ogrnuta alom i bo sa, samo je njena haljina bila 3 - 4 broja vea no to je za nju potrebno a uz to je natrpala i debeo sloj odee ispod nje. Izgledala je veoma neskladno: lice joj je bilo mravo i mlado a telo kao da je bilo udovino naduveno. Uzela je klupu, stavila je levo od stola i sela. Sve 3 su izgledale veoma ozbiljne. Sedele su potpuno uspravljenih lea, s nogama stisnutim jedna uz drugu. uo sam jo jednom utanje haljine i sada Rosa izie iz sobe. Bila je odevena kao ostale, i bosa kao i one. Pozdravila se s nama isto onako zvanino i pri tom, naravno, i Hosefini poelela dobro vee. Svi smo joj od govorili istim utivim tonom. Sela je za sto nasuprot mene. Svi smo dosta dugo sedeli u potpunoj tiini. La Gorda iznenada progovori, i svi smo se trgli uvi njen glas. Rekla je, upirui prstom u mene, da e im nagual pokazati njihove saveznike, i da e se za to posluiti naroitim zovom kako bi ih domamio u sobu. Pokuah da se naalim rekavi da Nagual nije tu pa da prema tome ne moe ni da dovede nikakve savezni ke. Oekivao sam da e se nasmejati. La Gorda pokri lice rukama, a sestrice me ljutito pogledae. La Gorda mi zatim poklopi usta rukom, pa mi apnu da nipoto ne smem da truam gluposti. Pogledala me pravo u oi i naredila da pozovem saveznike zovom leptirica. Poeo sam preko volje, ali im sam poeo, zahvati lo me raspoloenje karakteristino za tu priliku i ja se posle sekund ili 2 usredsredih to sam vie mogao na pokuaj da proizvedeni taj zvuk. Podeavao sam ga i kontrolisao vazduh koji mi je izlazio iz plua da bi taj

isprekidani zov trajao to je mogue due. Zvuao je veoma melodino. Udahnuo sam opet duboko da bih poeo nov niz tog isprekidanog zova, no odmah sam uutao. Neto pred kuom odgovaralo je na moj poziv. Lako lupkanje ulo se sa svih strana oko kue, ak i sa krova. Sestrice ustadoe pa se kao deca uurie oko mene i la Gorde. Molim te, naguale, ne uvodi nita u kuu, obrati mi se L i d i a . ak je i la Gorda izgledala malo uplaena. Energi nim pokretom ruke naredi mi da prestanem, iako ja ni sam ni nameravao da i dalje dozivam saveznike. A oni, bilo kao bezobline sile ili kao bia to se unjaju pred vratima, nisu sad vie zavisili od mog zova. Osetio sam opet, kao i prethodne veeri u don Henarovoj kui, ne podnoljiv pritisak, kao da se neto teko navalilo na celu kuu. Osetio sam u pupku neto nalik na svrab, ne ku nervozu koja se pretvorila u oseanje fizike nela godnosti. Tri sestrice, naroito L i d i a i Hosefina, bile su izbe zumljene od straha. Obe su cvilele kao ranjeni psi. Sve su se skupile oko mene i grevito se drale za mene. Ro sa se podvukla pod sto i gurnula glavu meu moje noge. La Gorda je stajala iza mene to je mirnije mogla. Po sle nekoliko trenutaka histerija i strah one tri devojke narasli su preko svake mere. La Gorda se nae prema meni i apnu mi da bi trebalo sad da pustim onaj dru gi zvuk kojim u ih rasterati. U jednom trenutku osetih silnu nesigurnost. Ja zaista nisam znao nikakav dru gi zvuk. Meutim, odjednom me zasvrbelo teme, telom mi je prostrujao drhtaj i ja se neoekivano setih jed nog naroitog zviduka koji sam ponekad uvee uo od don Huana, a on je pokuavao i mene da naui da tako zvidim. Govorio mi je da e mi to pomoi da odrim ravnoteu i da po mraku ne skrenem s pravog puta. Poeh tako da zvidim i osetih da poputa onaj pri tisak oko mog pupka. La Gorda se nasmei i uzdahnu, a sestrice se odmaknue od mene, kikoui se kao da je sve to bila samo ala. Hteo sam da se upustim u duboke rasprave o tom naglom prelasku od mog dosta prijat nog razgovora s la Gordom do te udne situacije koja

nije od ovoga sveta. U jedan mah pomislih da je to mo da bila neka podvala s njihove strane. Ali bio sam su vie slab. Osetio sam da u se onesvestiti. Zujalo mi je u uima. Napetost oko mog stomaka bila je tolika da sam pomislio kako u tu da povratim. Spustio sam gla vu na ivicu stola. Posle nekoliko minuta opustio sam se toliko da sam opet mogao normalno da sedim. One 3 devojke su, izgleda, zaboravile koliko su bi le uplaene. Sad su se smejale i podgurkivale vezujui alove oko bedara. Ali la Gorda nije izgledala ni nervo zna ni oputena. U jednom trenutku L i d i a i Hosefina gurnue Rosu i ona pade s klupe na kojoj su sve 3 sedele. Pala je na zadnjicu. Oekivao sam da e se razbesneti, ali ona se nasmejala. Pogledao sam u la Gordu da vidim ta sad treba da radim. Sedela je veoma uspravno. Kroz polusputene kapke netremice je gledala u Rosu. Sestrice su se smejale veoma glasno, kao nervozne uenice. Lidi ja gurnu Hosefinu i ona pade s klupe i nae se na podu do Rose. Onog asa kad se Hosefina obrela na zemlji, prestale su da se smeju. Rosa i Hosefina su se stresle nainivi neki nerazumljiv pokret guzovima: okretale su ih s jedne strane na drugu kao da neto melju na ze mlji. Onda su skoile kao dva nema jaguara i zgrabile Lidiju za ruke. Sve 3 su se potpuno beumno 2-3 puta okrenule. Rosa i Hosefina uhvatie L i d i u ispod miica pa je 2 ili 3 puta pronesoe oko stola hoda jui na prstima. Onda sve 3 padoe na zemlju kao da u kolenima imaju federe koji su se u istom trenu sku pili. Njihove duge haljine se naduvae tako da su liile na 3 ogromne lopte. im su se nale na podu, jo vie su se umirile. Sa da se nije ulo nita osim mekog utanja njihovih su kanja dok su se one valjale po podu ili puzile. Uini mi se da gledam trodimenzionalni film sa iskljuenim zvukom. La Gorda, koja je mirno sedela do mene i gledala ih, odjednom ustade pa hitro kao kakav akrobata otra do vrata njihove sobe u uglu trpezarijskog prostora. Pre nego to je stigla do vrata, pade na zemlju i okrenu se na desnom ramenu jedanput, a onda opet skoi, po-

neta silinom tog okreta, pa naglo otvori vrata. Sve je te pokrete izvela u potpunoj tiini. One 3 devojke prele su u sobu valjajui se i pu zei po podu kao kakva ogromna buba balegar. La Gor da mi dade znak da doem do nje; uli smo potom u so bu i ona mi pokaza da treba da sednem tako da se le ima naslonim na dovratak. I ona je sela do mene i is to se tako naslonila na dovratak. Po njenom nalogu isprepleo sam prste desne i leve ruke i onda njima pokrio svoj pupak. Panja mi je u prvi mah bila rastrzana na 3 stra ne: na la Gordu, sestrice i sobu. Ali kad me je la Gor da smestila da sedim, kako, po njoj, treba, soba je pot puno obuzela moju panju. 3 devojke su leale nasred prostrane, belo okreene etvrtaste sobe s podom od ci gle. Tu su bile 4 petrolejke, po jedna na svakom zi u, postavljene na ugraena postolja oko est stopa iz nad poda. U toj sobi nije bilo tavanice. Krovne, nosee grede bile su potamnele i zato se inilo da je to ogro mna soba bez krova. Dvoja vrata bila su postavljena tano u dva suprotna ugla. Kad sam pogledao u zatvore na vrata nasuprot mesta na kome sam sedeo, zapazio sam da su zidovi sobe podignuti tako da slede 4 strane sveta. Vrata kod kojih smo se mi nalazili bila su u severozapadnom uglu. Rosa, L i d i a i Hosefma valjale su se nekoliko puta po sobi u krug, u pravcu suprotnom od kazaljke na sa tu. Napregao sam ui da ujem utanje njihovih halji na, ali tiina je bila potpuna. Sestrice najzad prestado e da se valjaju pa posedae naslanjajui se na zidove, svaka ispod jedne petrolejke. Lidija je sela kod isto nog zida, Rosa kod severnog i Hosefina kod zapadnog. La Gorda ustade, zatvori vrata za nama, pa navue na njih gvozdenu rezu. Nagnala me je da se pomaknem, ne menjajui poloaj, sve dok nisam sedeo leima naslo njen na vrata. Zatim se utke kotrljala po sobi dok ni je dola pod lampu na junom zidu i tu sela; izgleda da je to to je ona tako sela bio znak za ostale. Lidija ustade i poe na vrhovima prstiju da ide du ivica sobe, pored samih zidova. To nije bio pravi hod, nego pre neto slino beumnom klizanju. Ila je

sve bre i bre i sad je izgledalo da lebdi i da staje na sam ugao izmeu poda i zidova. Kad god bi dola do mesta na kojima smo sedeli Rosa, Hosefina, la Gorda i ja, ona nas je preskakala. Oseao sam kako me njena suknja dodiruje kad god je prolazila pored mene. to je bre trala, pela se sve vie uza zid. Doao je trenu tak kad je Lidija zaista utke trala po zidovima sobe na visini od sedam do osam stopa od poda. Taj prizor, to njeno tranje pod pravim uglom u odnosu na zid bilo je tako fantastino da se ak graniilo sa grotesk nim. To je izgledalo jo udnije zbog njene duge halji ne. Sila zemljine tee nije, reklo bi se, dejstvovala na Lidiju, ali na njenu haljinu jeste, jer je ona padala na nie. Kad god bi prola iznad mene, osetio bih da mi je njena haljina oeala lice kao kakva zavesa. Ona je prikovala za sebe moju panju u tolikoj me li kakvu nisam mogao ni da zamislim. Napor od tako intenzivne panje bio je toliki da je moj stomak poeo da se gri; svojim stomakom oseao sam njeno tranje. I moje oi vie nisu mogle da gledaju usredsreeno. S poslednjim ostatkom koncentracije video sam kako je Lidija dijagonalno sila niz istoni zid, dola do sredine sobe i tu stala. Dahtala je, zadihana, i sva mokra od znoja kao to je bila i la Gorda onda kad mi je pokazala svoj let. Je dva je odravala ravnoteu. Ubrzo potom otila je do svog mesta kod istonog zida i tu se kao mokra krpa skljokala na pod. Pomislih da se onesvestila, ali onda videh da namemo die na usta. Posle nekoliko minuta tiine, dovoljno da se Lidi ja oporavi i sedne uspravno, Rosa ustade i neujno otr a na sredinu sobe, okrete se na petama pa se vrati na mesto na kome je sedela. Tim tranjem dobila je zalet potreban za njen neobini skok. Skoila je uvis, poput koarkaa, celom visinom zida i njene ruke su se podi gle ak iznad zida koji je bio visok desetak stopa. Video sam kako je telom udarila o zid, mada se taj udarac nije uo. Oekivao sam da e sad, prirodno, pasti na pod, ali ona je ostala da visi gore, okaena o zid kao klatno. S mesta na kome sam sedeo izgledalo je kao da se ona levom rukom uhvatila za neku kuku. Njihala se

za trenutak, neujno, kao klatno, a onda se prebacila tri-etiri stope dalje ulevo, odgumuvi se desnom rukom od zida u trenutku kad bi njeno telo u tom klaenju oti lo najdalje. Ponovila je to njihanje i prebacivanje tri deset do etrdeset puta. Obila je tako celu sobu, a on da produila uz krovne grede, gde se opasno ljuljala, okaena o nevidljivu kuku. Dok se motala po gredama, primetio sam da je ono to je meni liilo na neku kuku u njenoj levoj ruci u stvari neto u samoj ruci to joj omoguava da se svom teinom o nju obesi. To je bila ista ona ruka kojom je mahala kao tapom tako da je malo trebalo da mi pre dve veeri ruku njom odsee. Njena predstava zavrila se time to se ljuljala na sred sobe okaena o grede. Iznenada se spustila. Pala je s visine od petnaest do esnaest stopa. Njena haljina poletela je uvis i obavila joj glavu. Pre nego to se ne ujno spustila na pod, liila je za trenutak na kiobran koji je vetar izvrnuo naopako; njeno mravo, golo telo izgledalo je kao cm tap vezan za crnu masu njene ha ljine. Svojim telom osetio sam njen pad moda snanije i od nje same. Spustila se u unju i ostala nepokretna neko vreme, pokuavajui da udahne vazduh. Ja sam le ao opruen na podu s bolnim grevima u stomaku. La Gorda pree preko sobe valjajui se, uze al pa ga dva-tri puta kao zavoj obavi oko mog pupanog predela. Posle toga se kao senka otkotrljala opet do junog zida. Dok me ona opasivala alom, izgubio sam Rosu iz vida. Kad sam je opet video, sedela je kod severnog zi da. Trenutak zatim, Hosefina mirno pree na sredinu sobe. Hodala je gore-dole neujnim koracima izmeu mesta na kome je sedela Lidia i svoga kod zapadnog zi da. Za sve to vreme bila je licem okrenuta prema meni. Odjednom, kad se pribliila svom mestu, digla je levu podlakticu i njom zaklonila lice, kao da eli da me is kljui iz svog vidokruga. Za trenutak je tako podlakti com sakrila polovinu svog lica. Spustila je podlakticu pa je opet podigla, ali sada je sakrila elo lice. Ponovi la je taj pokret, tj. sputala i dizala levu podlakticu bez-

broj puta dok je neujno koraala od jednog kraja so be do drugog. Svaki put kad bi podigla podlakticu, sve vei i vei deo njenog tela skrivao se od mog pogleda. Tako je doao trenutak kad je mravom podlakticom sakrila celo svoje telo i debeo sloj haljina preko njega. To je bilo kao da je iskljuujui iz svog vidokruga mene koji sam sedeo na rastojanju od deset do dvana est stopa to je lako mogla postii irinom svoje pod laktice istovremeno uinila i to da sebe iskljui iz mog vidokruga, a to nikako ne bi bilo mogue postii samo irinom njene podlaktice. Kad je sakrila celo svoje telo, ja sam mogao da vi dim samo obrise jedne podlaktice koja lebdi u vazduhu, skae s jednog kraja sobe na drugi, a u jednom trenut ku sam ak i tu ruku jedva video. Obuzelo me gaenje, neodoljivo mi se povraalo. Ona podlaktica to skae tamo-amo iscedila je svu sna gu iz mene. Skliznuo sam na bok ne mogavi vie da odrim ravnoteu. Video sam tu ruku kako pada na ze mlju. Hosefina je leala na podu pokrivena svojim ha ljinama kao da su te naduvene haljine eksplodirale. Le ala je na leima rairenih ruku. Bilo je potrebno da proe dosta vremena dok mi se povratila telesna ravnotea. Odea na meni bila je mokra od znoja. Ali nije to samo na mene tako delovalo. I devojke su, bile iznurene i oznojene. La Gorda je, ini lo se, najmirnija, ali i ona kao da je bila na rubu slo ma. uo sam ih sve, ukljuujui i la Gordu, kako diu na usta. Kad sam se opet sasvim pribrao, sestrice su sedele na svojim mestima. Gledale su me netremice. Krajikom oka video sam da su la Gordine oi poluzatvorene. Ona se odjednom neujno dokotrlja do mene pa mi apnu na uvo da treba opet da ponem svoj zov leptirica i da ne prestajem sve dok saveznici ne pohrle u kuu i dok ne pokuaju da nas uzmu. Pokolebao sam se u jednom trenutku. Ona mi apnu da se uputstva koja smo dobili ne mogu nikako promeniti i da moramo da dovrimo ono to smo zapoeli. Odvezala je al kojim sam bio opasan pa se otkotrljala do svog mesta i tu sela.

Prineo sam levu ruku ustima i pokuao da pustim onaj isprekidani zvuk. U poetku mi to nije ilo. Usne su mi bile suve a ruke oznojene, no posle tog nespret nog poetka bilo mi je bolje i osetio sam se snanijim. Proizveo sam besprekoran isprekidani zvuk, bolje no ikada ranije. On me podsetio na isti takav zvuk koji sam uo u odgovor na svoj. im sam zastao da bih uzeo vazduh, uo sam kako mi sa svih strana odgovara isti takav zvuk. La Gorda mi dade znak da produim. Jo 3 puta sam ponovio niz tih zvukova. Poslednji put je to bilo potpuno kao u hipnozi. Nije mi vie bilo potrebno da udahnem vazduh da bih ga isputao u malim mlazevima kao to sam do tada inio. Ovaj put je taj zvuk slo bodno sam izlazio iz mojih usta. Nisam vie morao ni da prinesena ivicu svoje ruke da bih ga proizveo. La Gorda mi iznenada pritra, uhvati me ispod mi ki i podie pa me onda gurnu na sredinu sobe. Njen postupak naruio je moju potpunu koncentraciju. Primetio sam da se Lidija uhvatila za moju desnu ruku, Hosefina za levu, dok je Rosa stala preda me i drala me oko pasa rukama pruenim unazad. La Gorda je sta la iza mene. Naredila mi je da pruim ruke iza sebe i da se uhvatim za njen al koji je poput ama obmotala oko svog vrata i ramena. Osetio sam u tom trenutku da je tu u sobi jo ne to, ali ne bih mogao rei ta je to bilo. Sestrice su dr htale. Znao sam da primeuju neto to ja ne mogu da vidim. Znao sam isto tako da e la Gorda pokuati da uini ono isto to je uinila u don Henarovoj kui. Od jednom osetih kako nas vue vetar kroz pijunku na vra tima. Zgrabio sam svom snagom la Gordln al, a sestri ce su se isto tako grevito drale za mene. Oseao sam da se okreemo, prevremo i njiemo s jedne strane na drugu kao da smo neki dinovski list koji nema teine. Otvorio sam oi i video da liimo na neki zaveljaj. Ili smo stajali ili leali vodoravno u vazduhu. Ne znam koji je od ta dva poloaja bio na jer nisam ulima to mogao da procenim. Onda smo sputeni na pod isto ona ko naglo kako smo bili i podignuti. Osetio sam po svom stomaku da padamo. Vrisnuo sam od bola i moji krici

su se izmeali sa kricima sestrica. Bolela su me kolena iznutra. Osetio sam nepodnoljiv udarac po nogama i pomislio da sam ih sigurno slomio. Sledei moj utisak bio je taj da mi se neto uvlai u nos. Bilo je veoma mrano i ja sam leao na leima. Uspravio sam se i seo. Tada sam shvatio da me to la Gorda golica po nosu nekom granicom. Nisam bio iznuren pa ak ni umoran. Skoio sam na noge i tek tada se zapanjio videi da nismo u kui. Bili smo na jednom brdu, krevitom, golom brdu. Zako raili i zamalo ne padoh. Spotakao sam se o neko telo. To je bila Hosefina. Bila je vrela kad sam je dodirnuo. Uinilo mi se da je u groznici. Pokuao sam da je namestim da sedi, ali nisam mogao, jer je bila mlitava. Rosa je bila pored nje i njeno telo je, za razliku od Hosefininog, bilo hladno kao led. Poloio sam jednu na drugu i ljuljao ih. To kretanje pomoglo im je da se osveste. La Gorda je nala Lidiju i terala je da hoda. Posle nekoliko minuta svi smo stajali. Nalazili smo se na oko pola milje istono od kue. Pre vie godina sam posredstvom don Huana doiveo neto slino, samo tada je on to izveo pomou jed ne psihotropske biljke. Izgleda da me je tada naveo da letim i ja sam pao na zemlju na izvesnoj udaljenosti od njegove kue. Tada sam pokuao da naem razumno reenje za to, ali kako nije bilo nikakvog osnova za razu mno objanjenje, morao sam, ako ne prihvatim pretpo stavku da sam leteo, da se opredelim za jednu od dve mogunosti koje su mi jo preostajale: mogao sam sve to da objasnim tvrdei da me je don Huan preneo na to udaljeno polje dok sam jo bio u nesvesti pod uticajem psihotropskih alkaloida te biljke, ili da sam pod dejstvom tih alkaloida poverovao u ono to mi je don Hu an naredio da verujem, a to je da sam leteo. Ovog puta nije bilo druge; morao sam da skupim hrabrost i da, sudei po onome to vidim, priznam da sam leteo. Bio sam opet sklon sumnji i poeo sam da se pitam nisu li me, moda, te 4 devojke prenele na to brdo. Nasmejao sam se glasno, ne mogavi da prikrijem neko tajno zadovoljstvo. Opet se vraala moja sta ra bolest. Moj razum koji je bio trenutno blokiran po-

eo je ponovo da ovladava mnome. eleo sam da ga odbranim. Ili, moda bi bilo tanije rei da se, s obzi rom na sve udne postupke koje sam video i u koji ma sam uestvovao od svog dolaska, moj razum bra nio, nezavisno od one sloenije celine koja predstavlja ono meni nepoznato ja. Bio sam svedok, bezmalo kao nepristrasni posmatra, toga kako se moj razum mui da nae prikladna objanjenja, dok drugom, mnogo ve em delu mene nije bilo nimalo stalo ni do kakvog ob janjenja. La Gorda je rekla devojkama da stanu jedna do dru ge, a onda je mene privukla sebi. Devojke su sve dra le ruke iza lea, pa i ja to uinih po la Gordinoj elji. Ispruila mi je ruke unazad to je dalje mogla, zatim mi rekla da ih savijem i da jednom rukom to vre uhvatim podlakticu druge ruke, to je mogue blie lak tu. To je izazvalo veliku napetost miia u predelu ra mena. Gurnula mi je trup napred tako da sam stajao gotovo sagnut. Onda je imitirala jedan naroit ptiiji zov. To je bio signal. L i d i a poe da koraa. Njeni po kreti su me u mraku podsetili na klizaa na ledu. Hoda la je brzo i neujno i za nekoliko minuta ja je vie ni sam mogao videti. La Gorda jo dva puta ponovi taj ptiiji zov, jedan za drugim, i sad Rosa i Hosefina odoe isto onako kao Lidia. La Gorda mi ree da idem na malom rastojanju iza nje. Jo jednom je ponovila taj zov i sad smo i nas dvoje poli. Iznenadila me je lakoa s kojom sam hodao. Rav notea celog mog tela bila je usredsreena u mojim no gama. To to su mi ruke bile na leima nije mi smeta lo u kretanju, ve mi je, naprotiv, pomoglo da odra vam neku udnu ravnoteu. Ali vie od svega zaudio sam se kako beumno koraam. Kad smo stigli do puta, poeli smo normalno da ho damo. Proli smo pored dva oveka koji su ili u supro tnom pravcu. La Gorda ih pozdravi i oni joj odgovorie. Kad smo stigli do kue, zatekli smo sestrice gde stoje pred vratima, ne usuujui se da uu u kuu. La Gor da im ree da ja, iako ne mogu da upravljam savezni cima, mogu da ih pozovem ili da im naredim da odu i

da nas oni vie nee uznemiravati. Devojke joj poverovae, iako ja to tada jo nisam mogao. Uli smo u kuu. Sve su se vrlo mirno i tiho svukle, oprale se hladnom vodom i obukle istu odeu. 1 ja sam to uradio. Presvukao sam se u svoje staro odelo koje sam drao u don Huanovoj kui, la Gorda mi ga je donela u kutiji. Svi smo bili veoma raspoloeni. Zamolio sam la Gordu da mi objasni ta smo mi to radili. Razgovaraemo o tome docnije, ree odluno. Setio sam se tada da su paketi koje sam doneo za njih jo u kolima. Pomislih kako bi bilo zgodno da im ih razdelim dok nam la Gorda bude spremala neto za veeru. Otiao sam do kola, uzeo ih i doneo u kuu. Stavio sam ih na sto. Lidija me upita da li sam poklo ne ve namenio svakoj od njih, kao to mi je ona pred loila. Odgovorio sam da elim da svaka izabere ono to joj se svia. Odbila je. Kazala je da sam Pablitu i Nestoru bez sumnje doneo neto naroito, a njima go milu inuva i triarija koje u baciti na sto elei da se one potuku oko toga. Osim toga, nisi Beninju nita doneo, ree Lidija priavi mi i toboe me ozbiljno pogleda. Ne sme da uvredi Henarove pa da im umesto tri da dva poklona. Sve se nasmejae. Bilo mi je neprijatno. Sve to je rekla bila je iva istina. Nemaran si, zato te ja nikad nisam ni volela, re e mi L i d i a mrtei se, tako da se osmeh izgubio s nje nog lica. Nikad u tvom pozdravu nije bilo ni nenosti ni potovanja za mene. Kad god smo se videli, ti si se samo k'o bajagi radovao. Imitirala je moju oigledno usiljenu srdanost pri pozdravu, a tako sam se sigurno bezbroj puta pozdra vio s njom. Zato me nikada nisi upitao ta ja ovde radim? ree Lidia. Prestao sam da piem razmiljajui o tome. Nikad mi nije padalo na um da je bilo ta pitam. Rekao sam joj da se ne mogu niim opravdati. La Gorda se umea rekavi da ni s Lidiom ni sa Rosom nisam nikad pro-

govorio vie od re-dve, zato to sam navikao da razgo varam samo sa enama u koje sam, na ovaj ili onaj na in, zaljubljen. La Gorda potom dodade da im je Nagual kazao da mi odgovore ako im se neposredno obratim bilo kakvim pitanjem, ali da one same ne treba nita da spominju ako ih ja ne budem nita pitao. Rosa ree da me ona ne voli zato to se uvek smejem i to pokuavam da budem duhovit. Hosefina do dade da me ona, iako je ranije nikada nisam video, ne voli eto iz efa, tek tako. elim da zna da te ja ne prihvatam kao naguala, ree mi Lidia. Suvie si glup. Nita ne zna. Ja znam vie od tebe. Kako onda mogu da te potujem? L i d i a ree da mogu, to se nje tie, da se vratim tamo odakle sam doao ili da skoim u jezero sve jedno. Rosa i Hosefina ne rekoe ni rei. Meutim, sudei po ozbiljnom i neprijatnom izrazu njihovih lica, reklo bi se da su se slagale s Lidiom. Kako ovaj ovek da nas vodi? L i d i a upita la Gordu. On nije pravi nagual. On je ovek. Nainie od nas ljude nalik na njega. Dok je ona govorila, primetio sam da je izraz lica i Rosinog i Hosefininog jo vie otvrdnuo. La Gorda se umea i objasni im ta je nedavno videla za mene. Poto je mene ve ranije upozorila da ne treba da dopustim da me one upletu u svoju mreu, dodala je, spomenuvi to, da sad i njima preporuuje da se ne upletu u moju. Posle ispoljavanja Lidijinog otvorenog i osnovanog neprijateljstva prema meni, zaprepastio sam se videi kako je lako prihvatila la Gordine primedbe. Nasmeila mi se, pa je ak prila i sela do mene. A ti nas zaista voli, a? upita zaueno. Nisam znao ta bih joj rekao. Plaio sam se da ne zabrljam. L i d i a je oigledno bila voa te 3 sestrice. im se ona nasmeila na mene i one dve se odmah povedoe za njenim raspoloenjem.

La Gorda im ree da ne obraaju panju na moju hartiju i olovku, ni na moja pitanja, pa se onda ni ja neu zbunjivati kad se one prepuste onome to najvie vole, to jest svojim udima. Sve 3 sedoe blizu mene. La Gorda prie stolu, uze one pakete i odnese ih u kola. Ja sam zamolio Lidiu da mi oprosti to sam se tada prema njoj ponaao na nain koji se ne moe opravdati, a onda sam ih sve zamolio da mi ispriaju kako su postale don Huanove uenice. Da bih ih raskravio, priao sam im o svom pr vom susretu s don Huanom. To to su mi one ispriale bilo je isto kao i ono to sam uo od done Soledad. Lidia ree da su one sve slobodno mogle da napu ste don Huanov svet, ali da su ipak odluile da ostanu. Naroito je njoj, kao prvoj uenici, bila pruena prili ka da ode. Kad su je Nagual i Henaro izleili, Nagual je prstom upro u vrata i rekao joj: ako tada ne izie na ta vrata, ona e se zatvoriti i za nju se vie nikada nee otvoriti. Moja je sudbina bila zapeaena kad su se ta vrata zatvorila, ree mi Lidia. To je isto kao to je s tobom bilo. Nagual mi je ispriao da ti je rekao da, poto te je zakrpio, ima priliku da ode, ali ti nisi hteo da je iskoristi. Setio sam se veoma ivo te svoje odluke. Priao sam im kako me je don Huan veto naveo da poverujem da mu neka vetica radi o glavi, i onda mi je rekao da treba da odluim hou li zauvek otii od njega, ili u ostati i pomoi mu da se bori protiv svog napadaa. Posle se ispostavilo da je taj napada u stvari njegov saveznik. Kad sam se s tom veticom suoio, uveren da radim za don Huanovo dobro, ja sam je okrenuo pro tiv sebe i ona je postala ono to se naziva protivnikom dostojnim mene. Pitao sam Lidiu da li i one imaju dostojne pro tivnike. Mi nismo tako glupe kao ti, ree ona. Nije nam nikad bilo potrebno da nas neko podstie. Pablito je tako glup, ree Rosa. Soledad je nje gov protivnik. Dodue, ne znam koliko je dostojna. Ali,

bolje vrabac u ruci nego golub na grani, kako narod kae. Nasmejale su se udarajui rukama po stolu. Pitao sam ih zatim da li koja od njih poznaje veticu la Katalinu protiv koje me don Huan nahukao. One odmahnue glavama. Ja je poznajem, doviknu la Gorda stojei kod ted njaka. Ona je iz Nagualovog kruga, ali izgleda kao da ima samo trideset godina. Kakav je to krug, Gorda? upitah. Ona prie stolu, stavi nogu na klupu pa nasloni bradu na ruku, a ruku na koleno. arobnjaci poput Naguala i Henara imaju po dva kruga, ree ona. Prvi krug je kad su oni ljudi kao i mi. Mi smo u naem prvom krugu. Svakom od nas dat je jedan zadatak, a taj je da napustimo ljudski oblik. Svi mi, Elihio, nas petoro i Henarovi, pripadamo istom krugu. Drugi krug je onaj u kome arobnjak vie nije ovek, kao to je sada sluaj sa Nagualom i Henarom. Oni su doli da nas poue, i kad su to uinili, otili su. U odnosu na njih, mi smo drugi krug. Nagual i la Katalina su kao ti i Lidia. U istom po loaju. Ona je plaljiva vetica, isto kao i Lidia. La Gorda se vrati tednjaku. Sestrice su izgledale uznemirene. To mora da je ona ena koja poznaje biljke to daju mo, ree L i d i a la Gordi. La Gorda potvrdi da je to ta. Upitao sam ih da li im je Nagual ikada davao bilje koje ima mo. Ne, nama trima nije, odvrati Lidia. Mone bilj ke daju se samo praznim osobama kao to ste ti i la Gorda. Da li ti je Nagual davao to bilje, Gorda? upitah je glasno. La Gorda podie dva prsta iznad glave. Nagual joj je dva puta dao svoju lulu, ree Lidia. I oba puta je poludela. ta se desilo, Gorda? pitao sam je. Poludela sam, ree ona prilazei stolu. Bilje mo i Nagual nam je dao zato to je morao da zakrpi naa

tela. Moja zakrpa brzo se primila, ali s tvojom je tee ilo. Nagual je rekao da si ti lui od Hosefine, i nemogu kao Lidia, i zato ti ga je mnogo morao dati. La Gorda mi je potom objasnila da se to bilje daje samo onim arobnjacima koji su ovladali svojom vetinom. Te biljke su tako mone da arobnjak, rukujui i koristei se njima, mora da im pokloni apsolutno svu svoju panju. Potrebno je uiti celog ivota da bi se uvebalo da panja bude odgovarajueg intenziteta. La Gorda ree da potpunim ljudima niu potrebne biljke moi i da ih ni sestrice ni Henarovi nisu nikada uzi mali, ali da e ih uzeti onog dana kad usavre svoju vetinu sanjara za zavrni zalet, takav velianstven zalet da mi to ne moemo ni da zamislimo. Hoemo la ih i ti i ja uzeti? upitah la Gordu.. Hoemo, svi, odgovori ona. Nagual je rekao da bi ti to morao razumeti bolje od svih nas. Razmiljao sam malo o tome. Dejstvo psihotropskog bilja za mene je zaista bilo zastraujue. inilo mi se da ono dopire do nekog velikog rezervoara u meni i da iz njega izvlai ceo jedan svet. Nisam voleo da ih uzimam zato to mi je od njih bilo zlo i to nisam mo gao da utiem na njihovo dejstvo. Bilo je nemogue up ravljati svetom u koji su me one odvodile, osim toga, taj svet je bio haotian. Nisam imao vlasti, ili moi, kako bi don Huan rekao, da se koristim takvim svetom. Meutim, da sam je imao, mome umu bi se pruile fan tastine mogunosti. I ja sam ih uzimala, iznenada ree Hosefina. Kad sam bila luda, Nagual mi je dao svoju lulu da me ona izlei ili ubije. I izleila me je! Nagual je Hosefini zaista dao da pui, ree la Gor da stojei kod tednjaka, a zatim prie stolu. On je znao da se ona pravi jo luom nego to je. Oduvek je bila malo udarena, a uz to ona sebi ugaa vie nego iko drugi. Uvek je elela da ivi negde gde joj niko nee smetati i gde moe da radi to god eli. I tako joj je Nagual dao svoj dim i odveo je da provede etrnaest dana u svetu kakav se njoj dopada, i njoj je to toliko dosadilo da se izleila. Prestala je sebi da ugaa. To je bilo njeno leenje.

La Gorda se vrati tednjaku. Sestrice su se srnejale i jedna drugu tapale po leima. Setio sam se da je L i d i a u kui d o n e Soledad ne samo spomenula da je don Huan ostavio neki paket za mene ve mi ga je i pokazala; po obliku sam pomi slio da je to navlaka u kojoj je don Huan drao svoju lulu. Podsetio sam L i d i u da mi je rekla kako e mi predati taj paket kad i la Gorda bude prisutna. Sestrice se zgledae pa se okrenue prema la Gordi. Ona im glavom dade znak. Hosefina ustade i ode u prednju sobu. Ubrzo se vratila sa zaveljajem koji mi je Lidia pokazala. Osetih kako mi se stomak gri od iekivanja. Ho sefina paljivo spusti zaveljaj na sto preda mnom. Sve se iskupie oko mene. Ona poe da ga odvezuje isto onako sveano kao to je i L i d i a inila prvi put. Kad je sasvim odvezala zaveljaj, prosula je po stolu ono to je bilo u njemu. To su bile krpe za menstruaciju. Zbunio sam se za trenutak, ali smeh la Gorde, koji je bio glasniji od ostalih, bio je tako prijatan da sam se i sam morao smejati. To je Hosefinin lini zaveljaj, ree la Gorda. Ona je imala tu sjajnu ideju da se naali tvojom pohle pom za Nagualovim poklonom, zato da bi te prisilila da ostane. Mora priznati da je to bila dobra ideja, ree mi Lidia. Imitirala je pohlepni izraz mog lica dok je otvarala paket, a zatim razoaranje kad ga nije dokraja raspakovala. Kazao sam Hosefini da joj je ideja bila sjajna, da je postigla ono to je elela, i da je meni do tog pake ta bilo stalo vie nego to sam bio spreman da priznam. Moe ga uzeti, ako hoe, ree Hosefina i na to se svi nasmejasmo. La Gorda ree kako je Nagual od poetka znao da Hosefina u stvari nije bolesna, i da mu je zato teko da je izlei. Lake je izii nakraj s ljudima koji su za ista bolesni. Hosefina je bila suvie svesna svega pa je morao mnogo puta da je dimi.

Don Huan je to isto jedanput rekao i za mene da me je dimio. Uvek sam to shvatio tako kao da on time eli da kae kako je uzimao psihotropske peur ke da bi me tako video. Kako te je dimio? pitao sam Hosefinu. Ona slee ramenima ne odgovorivi mi. Isto kao i tebe, ree Lidia. Svukao je tvoju svetlost s tebe pa je osuio dimom s vatre koju je za palio. Znao sam pouzdano da mi don Huan to nikada nije objasnio. Zamolio sam L i d i u da mi kae ta zna o to me. Ona se okrenula prema la Gordi. Dim je veoma vaan za arobnjake, rekla je la Gorda. Dim je kao magla. Naravno, magla je bolja, ali njom se veoma teko rukuje. Nije tako zgodna kao dim. I zato, ako neki arobnjak eli da vidi i upozna nekoga ko se stalno krije, kao ti i Hosefina koji ste udljivi i teki, onda arobnjak zapali vatru pa pusti da dim obavije tu osobu. Tada izie na videlo sve to takve osobe kriju. La Gorda ree da se Nagual sluio dimom ne samo da vidi i upozna ljude nego da ih izlei. Hosefinu je kupao u dimu: naterao bi je da stoji ili sedi pokraj va tre u pravcu u kome je vetar duvao. Dim bi je obavio i ona bi se guila i plakala, ali ta nelagodnost bila je prolazna i bez ikakvih posledica, dok se pozitivno dejstvo toga ogledalo u postepenom ienju svetlosti. Nagual nas je sve kupao u dimu, ree la Gorda. Tebe ak i vie od Hosefine. Rekao je da si nesnosan, a ti se ak nisi ni pretvarao kao ona. Sad mi je sve bilo jasno. Bila je u pravu: don Huan me stotinama puta terao da sedim pred vatrom. Dim mi je draio grlo i oi toliko da sam se plaio im bih ga video kako skuplja suve grane i granice. Govorio mi je kako moram nauiti da upravljam svojim disa njem i da zatvorenih oiju oseam dim; tako u moi da diem a da se ne uguim. La Gorda ree kako je dim pomogao Hosefini da bude eterina i veoma neuhvatljiva, i dodade da je po mogao i meni da se izleim od svoje ludosti, pa ma ka kva ona bila.

Nagual je rekao da dim sve izvlai iz tebe, produ i la Gorda. Pod njegovim dejstvom postaje jasan i neposredan. Pitao sam je zna li kako se iz oveka dimom izvla i ono to on krije. Odgovorila mi je da ona to lako moe da izvede zato to je izgubila svoj oblik, ali da sestrice i Henarovi to ne umeju iako su bezbroj puta videli kako to rade Nagual i Henaro. Zanimalo me je zato mi to don Huan nije nikada spomenuo, iako me je stotinama puta dimio kao osue nu ribu. Jeste, spomenuo ti je, ree la Gorda sa svojom uobiajenom sigurnou. Nagual te je ak nauio da gleda u maglu. Priao nam je da si jednom prilikom za dimio jedno povee mesto u planini i da si video ta se iza toga krije. Kae da je i sam bio oaran. Setio sam se tada jednog izvanrednog izvitoperavanja percepcije, neke vrste halucinacije koju sam tada imao, i koju sam pripisao udnoj igri izmeu guste ma gle i oluje pune elektriciteta koja je besnela u to vreme. Ispriao sam im tu epizodu dodavi da mi don Huan nije nikada davao nikakve pouke u pogledu magle ili dima. On bi jednostavno naloio vatru ili bi me odveo negde gde je bilo magle. La Gorda ne izusti ni rei. Ustala je pa se vratila tednjaku. L i d i a odmahnu glavom i coknu jezikom. Ti si zaista glup, ree. Nagual te je svemu nau io. ta misli kako bi inae video to to si nam sad ispriao? Naa shvatanja o tome kako se neto ui bila su veoma razliita. Kazao sam im da bih ja, kad bih ih neemu uio, na primer da voze kola, iao postepeno, korak po korak i da bih nastojao da utvrdim da li shvataju svaku pojedinost tog postupka. La Gorda se vrati stolu. arobnjak radi tako samo onda kad te ui nee mu u vezi s tonalom, ree. A kad te pouava o nagualu, mora ti dati uputstva, to znai da ratniku mora da pokae tajnu. I to je sve to on mora da uini. Rat nik kome se povere te tajne mora to svoje znanje da

shvati kao mo i to na taj nain to e raditi ono to je nauio. Nagual je pokazao vie tajni tebi nego svima nama zajedno. Samo ti si lenj, kao Pablito, i milije ti je da bude zbunjen. Tonal i nagual su dva razna sveta. U jed nom od tih svetova govori a u drugom dela. U trenutku kad je ona to govorila, ja sam potpuno shvatio njene rei. Znao sam o emu govori. Vratila se tednjaku, malo promeala jelo u loncu, pa opet prila stolu. Zato si tako glup? upita me Lidia bez uvijanja. On je prazan, odgovori joj Rosa. Naterale su me da ustanem i gledale su kiljei u moje telo. Sve su opipale predeo oko mog pupka. Ali zato si jo prazan? upita Lidija. Ti zna ta treba da radi, je li? dodade Rosa. On je bio lud, ree im Hosefina. Mora da je jo lud. Lo Gorda im je pritekla u pomo i rekla im da sam ja jo prazan iz istog razloga iz koga one jo imaju svoj oblik. Niko od nas u dubini due ne eli svet naguala. Plaimo se i pomalo sumnjamo. Ukratko, nijedno od nas nije bolje od Pablita. Nisu nita odgovorile. inilo se da im je svima veo ma neprijatno. Jadni mali naguale, ree Lidia tonom iskrenog saoseanja. I ti se plai isto kao i mi. Ja se ponaam kao da sam jaka, Hosefina kao da je luda, Rosa kao namorasta, a ti kao da si glup. Nasmejale su se i tada su prvi put otkako sam do ao nainile prijateljski gest prema meni. Zagrlile su me i priljubile glave uz moju. La Gorda sede licem prema meni a sestrice posedae oko nje. Ja sam gledao u njih. Sad moemo da razgovaramo o onome to se no as zbilo, ree la Gorda. Nagual mi je rekao da vie neemo biti isti ako preivimo poslednji susret sa sa veznicima. Saveznici su noas neto uinili s nama. Sna no su nas odbacili odavde. Blago je dodimula ruku kojom sam pisao.

Prola no je bila naroita no za tebe, produi ona. Noas smo se svi udruili da ti pomognemo, svi, pa ak i saveznici. Nagualu bi to bilo drago. Noas si video sve od poetka do kraja. Zar sam video? upitah. Eto, opet ti, ree L i d i a i sve se nasmejae. Priaj mi, Gorda, o tom mom vienju, molio sam je. Ti zna da sam glup. Meu nama ne bi trebalo da bude nesporazuma. Dobro, odgovori ona. Razumem ta misli. No as si video sestrice. Rekao sam im da sam isto tako video kako don Huan i don Henaro izvode neverovatne poduhvate. Vi deo sam to isto tako dobro kao to sam video i sestrice, ali don Huan i don Henaro bi na kraju uvek zakljuili da ja nisam video. Prema tome, ja ne bih umeo da ka em po emu je to to su sestrice radile drukije. Hoe da kae kako nisi video da se one dre za linije sveta? upita ona. Ne, nisam. Nisi video kad su se provukle kroz pukotinu izme u dva sveta! Ispriao sam im ta sam video. Sluale su bez rei. Kad sam bio pri kraju tog opisa, la Gorda samo to nije zaplakala. Kakva teta! uzviknula je. Ustala je, zaobila oko stola i zagrlila me. Njen po gled je bio jasan i umirujui. Znao sam da u njoj ne ma zlobe prema meni. Naa je zla sudba to si ti tako zatvoren, rekla je. Ali za nas si ti ipak nagual. Ja ti neu smetati runim mislima. U to bar moe biti siguran. Znao sam na ta misli. Ona je sa mnom razgovara la na onom nivou na kome se samo jo don Huan tako ponaao prema meni. Ponovila je vie puta da je ona takva kakva je zato to je izgubila svoj oblik: ona je u stvari bezoblini ratnik. Mene tad zapljusnu talas ve like nenosti prema njoj. Malo je trebalo da zaplaem. U trenutku kad sam shvatio da je ona najdivniji ratnik, desilo mi se neto veoma udno.

Najpriblinije u to opisati ako kaem da sam osetio kako su mi odjednom pukle bubne opne, samo to pu canje sam osetio vie u sredini tela, upravo ispod pup ka, a manje u uima. Neposredno posle toga sve oko mene postalo je jasnije zvuci, prizori, mirisi. Zatim sam uo jako zujanje koje mi, zaudo, nije smetalo da ujem i ostalo; zujanje je bilo glasno, ali nije uguilo ostale zvuke. Bilo je to kao da to zujanje ujem nekim drugim delom svog tela, a ne uima. Mojim telom prostruja neto vrelo. I tada se setih neega to nikada nisam video. To je bilo kao da je u mene ulo neije tu e pamenje. Setio sam se kako se Lidia odvajala od dva crven kasta horizontalno postavljena konopca kad je hodala po zidu. Ona u stvari i nije hodala; pre bi se moglo rei da je klizila po debelom snopu nekih linija koje je dr ala nogama. Seam se da sam je video kako otvorenih usta dahe od napora koji je morala da uloi da bi vu kla te crvenkaste konopce. Razlog iz koga nisam mo gao da sauvam ravnoteu na kraju njene toke je taj to sam je video kao svetlost koja se tako brzo kree po sobi da mi se od toga zavrtelo u glavi; osetio sam da me neto vue iz predela oko pupka. Setio sam se isto tako ta su radile Rosa i Hosefi na. Rosine ruke su se u stvari razgranale, ona se drala levom rukom za duge, crvenkaste niti nalik na lozu koja se sputa s tamnog krova. Desnom rukom drala se za neke vertikalne niti koje su joj, izgleda, davale stabil nost. I ona se nonim prstima pridravala za one iste niti. Pri kraju svoje toke liila je na neku fosforescentou svetlost na krovu. Crte njenog tela bile su izbri sane. Hosefina se krila iza nekih linija koje su, inilo se, izlazile iz poda. To to je ona radila uzdignutom podlak ticom bilo je u stvari ovo: ona je skupljala te linije tako da bi postigla dovoljnu irinu da se sama sakrije iza njih. Njene naduvane haljine mnogo su joj pri tom po mogle, jer su nekako zgrile njenu svetlost. Njene ha ljine bile su glomazne samo za oko koje gleda. Na kraju svoje take i Hosefina je, poput Lidie i Rose, bila

samo mrlja svetlosti. Ja sam se u mati mogao preba civati s jednog seanja na drugo. Kad sam im ispriao ega sam se setio, sestrice su me zaprepaeno pogledale. inilo se da je samo la Gor da pratila ta se sa mnom zbiva. Nasmejala se radosno i rekla da je Nagual bio u pravu kad je rekao da sam ja suvie lenj da se setim onoga to sam video i da se, pre ma tome, bavim samo onim to sam gledao. Da li je moguno, pitao sam se, da ja nesvesno bi ram ega u se setiti? Ili je sve to la Gordino delo? Ako je tano da sam se najpre setio onoga to sam sam iza brao, a zatim pustio na slobodu i ono to sam prvo ot klonio sopstvenom cenzurom, onda je isto tako tano i to da sam morao zapaziti mnogo vie onoga to su don Huan i don Henaro inili, a ipak mogu da se se tim samo selektivnog dela mog celokupnog opaanja tih dogaaja. Teko mi je da poverujem, rekao sam la Gordi, da sada mogu da se setim neega ega se maloas ni sam seao. Nagual je kazao da svako moe da vidi ali mi nee mo da se setimo toga to smo videli, odgovorila mi je. Sad tek shvatam koliko je bio u pravu. Svi mi mo emo da vidimo, neko vie neko manje od drugih. Kazao sam la Gordi da je neki deo mene shvatio da sam tada naao jedan transcendentalni klju. Svi su mi oni dali jedan njegov deo koji mi je nedostajao, ali bilo je teko videti ta je to. Ona sad ree kako je upravo videla da sam ja dosta sanjao i da sam usavrio svoju panju, ali da sam ipak dopustio da me zavara sopstvena predstava o sebi da nita ne znam. Pokuavala sam da ti govorim o panji, ali ti zna isto koliko i mi. Uveravao sam je da se moje znanje bitno razlikuje od njihovog; njihovo je mnogo spektakularnije od moga. Prema tome, to god mi rekle o tome ta rade, bie dragoceno za mene. Nagual nam je rekao da ti pokaemo kako svojom panjom moemo da zadrimo sliku sna isto kao to za-

dravamo i sliku sveta, ree la Gorda. Umetnost sna je umetnost panje. Misli mi navree poput lavine. Morao sam da usta nem i hodam po kuhinji. Onda sam opet seo. Dugo smo utali. Znao sam ta je htela da kae kad je rekla da je umetnost, ili vetina, sanjaa u stvari umetnost pa nje. Shvatio sam tada da mi je don Huan rekao i po kazao sve to je mogao. Meutim, ja nisam mogao da uvidim koliko se njegovog znanja nataloilo u mom telu sve dok je on bio u mojoj blizini. Govorio je da je moj razum demon koji me dri u okovima, i da ga moram savladati ako hou da primenim to to sam od njega nauio. Prema tome, problem je bio kako u pobediti svoj razum. Nikad mi nije palo na um da ga pitam ta on podrazumeva pod razumom. Pretpostavljao sam da pod razumom podrazumeva sposobnost oveka da ra zume, zakljuuje ili razmilja na sreen, racionalan na in. Iz onoga to je la Gorda rekla, zakljuao sam da je za njega razum znaio panja. Don Huan je rekao da je sutina naeg bia in opaanja, a da je magija naeg bia svest o onome to nas okruuje. Za njega su opaanje i ta svest bili jedinstvena, funkcionalna i nedeljiva jedinica sainje na od dve oblasti. Prva je panja tonala, to jest sposobnost obinih ljudi da opaaju obini svakodnev ni svet i da ga budu svesni. Don Huan je taj vid panje nazivao jo i prvim krugom moi, i opisivao ga kao nau udesnu sposobnost na koju gledamo kao na neto samo po sebi razumljivo, da unesemo red u svoje opaanje svakodnevnog ivota. Druga oblast je panja naguala; drugim rei ma, to je sposobnost arobnjaka da svoju panju usredsrede na neobini svet. Tu oblast panje nazivao je drugim krugom moi, ili onom veoma vanom osobinom koju svi imamo, ali kojom se samo arob njaci slue, da unesu red u taj neobini svet. Pokazujui mi da se vetina sanjaa sastoji u tome da pomou panje sadre slike iz svojih snova, la Gor da i sestrice su mi prikazale praktini vid don Huanove eme. One su u praksi otile dalje od teorije nje govog uenja. Da bi mi prikazale tu svoju vetinu, one

su se morale sluiti svojim drugim krugom moi, ili panjom naguala. A ja, da bih mogao da vidim tu njihovu vetinu, morao sam isto to da uinim. U stva ri, bilo je oigledno da sam svoju panju proirio na obe te oblasti. Moda svi mi stalno zapaamo na oba ta naina, ali onda po svom izboru jedan od njih iz dvajamo da bismo ga se seali, a drugi odbacujemo, ili ga moda sklanjamo u arhivu, kao to sam ja ui nio. U izvesnim okolnostima, kada smo izloeni nekom naporu ili kad na to pristajemo, ono otklonjeno seanje izroni na povrinu i mi tada imamo dve jasne, a razliite, uspomene na isti dogaaj. Ono to je don Huan nastojao da pobedi, ili, bolje rei, da prigui u meni nije bio toliko moj razum ko liko moja sposobnost za racionalno razmiljanje, moja panja tonala, ili svest o svetu zdravog razuma. Raz log iz koga je on to eleo objasnila mi je la Gorda kad je rekla da obini, svakodnevni ivot postoji zato to mi znamo na koji emo nain sauvati njegove sli ke; prema tome, ako popusti panja potrebna da bi se te slike zadrale, onda se svet raspada. Nagual nam je rekao da je praksa vana, izne nada ree la Gorda. A onda kad panju usredsredi na svoj san, tvoja panja je zauvek prikovana. Na kraju moe postati kao don Henaro koji je mogao da sa uva slike iz svakog svog sna. Svi mi imamo po 5 drugih snova, ree Lidia. Ali mi smo ti pokazale prvi zato to nam je taj san Nagual podario. Moete li vi sve da se otisnete u sanjanje kad god zaelite? upitah. Ne, odgovori la Gorda. Sanjanje zahteva suvie moi. Niko od nas nema toliko moi. Sestrice su mora le toliko mnogo puta da se valjaju po podu zato to ih zemlja snabdeva energijom dok se valjaju. Moda bi mogao da se seti i toga da si ih video kao svetlea bia koja dobijaju energiju iz svetlosti zemlje. Nagual je kazao da je najbolji nain da se doe do energije, naravno, taj da pusti sunce u oi, naroito u levo oko.

Rekao sam joj da ne znam nita o tome, i ona mi je onda ispriala kako se to radi, prema don Huanovim uputstvima. Dok je to priala, setio sam se da je don Huan i mene uio tome. To se sastojalo u laga nom okretanju glave s jedne strane na drugu kad uh vatim sunce poluzatvorenim levim okom. Kazao je da se za to moe koristiti ne samo sunce nego i svaka druga svetlost koja nam sija u oi. La Gorda ree kako im je Nagual preporuio da obaviju alove ispod pasa da ne bi povredale kukove prilikom valjanja po podu. Kazao sam da meni don Huan nikad nije ni spo menuo valjanje. Odgovorila mi je da samo ene mogu da se valjaju zato to one imaju materice i to se ener gija uliva direktno u njih; valjanjem po podu one ra sporeuju tu energiju po celom telu. Da se mukarac toliko napuni energijom, mora da lei i kolena savije tako da se njegovi tabani dodiruju. Ruke mora da isprui u stranu, da digne podlaktice uvis i prste da dri kao kande okrenute navie. Mi ve godinama sanjamo te snove, ree L i d i a . To su nai najbolji snovi zato to je naa panja pot puna. U drugim naim snovima panja nam je jo ne sigurna. La Gorda ree da je ta vetina uvanja slika iz snova pomou panje u stvari vetina Tolteka. Posle viegodinjeg, napornog vebanja svaka od njih mogla je da izvede po jednu taku u svakom snu. L i d i a je umela da hoda po bilo emu. Rosa da se njie oka ena o bilo ta. Hosefina je umela da se sakrije iza bilo ega, a ona ume da leti. Ali sve su one jo poet nice, tek ue tu vetinu. Raspolau potpunom panjom samo za jednu delatnost. Dodala je da je Henaro bio majstor u sanjanju i da je umeo da okree stolove i da raspolae panjom za onoliko delatnosti koliko ih imamo u naem svakodnevnom ivotu, i da su za njega oba vida panje bila podjednako vredna. Bio sam primoran da im postavim svoje uobia jeno pitanje: morao sam da saznam kako one to rade, kako uvaju slike iz svojih snova.

Zna ti to isto tako dobro kao i mi, rekla je la Gorda. Jedino ti mogu rei to da smo, vraajui se stalno istom snu, poele da oseamo linije sveta. One su nam pomogle da uinimo ono to si ti video. Don Huan je rekao da se na prvi krug moi aktivira jo u najranijem dobu naeg ivota i da mi ivimo verujui da nema niega drugog osim toga. Na drugi krug moi, panja naguala, ostaje skrivena za veinu nas, i otkriva nam se tek u samrtnom asu. Meutim, do njega postoji put kojim ga svako od nas moe nai, ali jedino se arobnjaci upute njime, i taj put vodi kroz sanjanje. Sanjanje je u sutini transformisanje obinih snova u neto to se postie voljom. Usmeravanjem svoje panje naguala i njenim usredsreivanjem na stvari i dogaaje iz obinih snova sa njari te snove preobraaju u sanjanje. Don Huan je rekao da nema odreenih postupaka za postavljanje panje naguala. On mi je dao samo neke putokaze. Prvi se sastojao u tome da u snu naem svo je ruke; zatim se panja proiruje na nalaenje pred meta i njihovih karakteristika, kao na primer zgrade, ulice i tome slino. Od toga se potom prelazi na sa njanje odreenih mesta u odreeno doba dana. Poslednja faza je to da se panja naguala usredsredi na celog sebe. Don Huan je kazao da se u tu poslednju fazu obino ulazi pomou sna koji smo mnogi od nas ne kada usnuli, a to je san u kome sami gledamo sebe kako spavamo na krevetu. Kad arobnjak jednom usni takav san, to znai da se njegova panja razvila toliko da se on, umesto da se probudi kao to bi uinila vei na nas, vraa na poetak i uputa se u radnje koje bi obavljao u svetu svakodnevnog ivota. Od tog trenutka nastaje rascep, izvesna deoba u inae jedinstvenoj li nosti. Rezultat tog sluenja panjom naguala i njeno usavravanje do stepena i sloenosti nae normalne pa nje u svakodnevnom svetu je, po don Huanovom siste mu, ono drugo ja, identino sa normalnim ja, ali na stalo u sanjanju. Don Huan mi je rekao da ne postoje odreeni, stan dardni postupci za obuku tog naeg dvojnika, kao to ne postoji ni odreen metod kojim razvijamo svest o

postojanju svakodnevnog sveta oko nas. To se postie samo vebom. Tvrdio je da emo pronai nain za to ako se budemo sluili svojom panjom naguala. Terao me da se vebam u sanjanju i da pri tom ne dopustim da mi strah od toga naini neku moru. Postupio je isto tako i s la Gordom i sestricama, ali neto u njima ih je oigledno nainilo prijemivijim za pomisao o jednom drugom nivou panje. Henaro je u svom telu sanjao najvei deo vreme na, ree la Gorda. To je vie voleo. Zato je mogao da izvede najudnije stvari i da te smrtno uplai. He naro je mogao da prolazi tamo-amo kroz pukotinu iz meu dva sveta kao to ja i ti prolazimo kroz vrata. Don Huan mi je dugo priao i o pukotini izmeu svetova; uvek sam verovao da on to u prenosnom smi slu govori, o onoj suptilnoj razlici izmeu sveta koji obian ovek opaa i sveta koji opaa arobnjak. La Gorda i sestrice su mi pokazale da je pukotina izmeu svetova neto vie od metafore. Moglo bi se rei da je to pre sposobnost da se promeni nivo panje. Jedan deo mene savreno je razumeo la Gordu, dok se drugi uplaio vie no ikada. Pitao si kuda su otili Nagual i Henaro, ree la Gorda. Soledad je bila veoma trapava i rekla ti je da su otili na drugi svet; L i d i a ti je kazala da su otili iz ovog kraja, a Henarovi su bili glupi i uplaili su te. Istina je da su Nagual i Henaro proli kroz tu pu kotinu. Iz nekog, meni nerazumljivog, razloga njene rei izazvae u meni strahovit haos. Jo od samog svog do laska oseao sam da su oni zauvek otili. Znao sam da nisu otili u uobiajenom smislu, ali i to oseanje sam prepustio oblasti metafora. Iako sam to rekao bliskim prijateljima, mislim da sam nisam nikad u to poverovao. U dubini due uvek sam bio racionalan. Me utim, la Gorda i sestrice pretvorile su moje nejasne metafore u stvarne mogunosti. La Gorda nas je po mou energije svog sanjanja prenela na razdaljinu od pola milje. La Gorda ustade i ree da sam sve razumeo i da je sad vreme da se jede. Posluila nas je onim to je

skuvala. Ja nisam bio raspoloen za jelo. Na kraju ob roka ona je ustala i prila mi. Mislim da je dolo vreme da ode odavde, rekla mi je. Izgleda da je to bio znak i za sestrice. Ustale su i one. Ako sad odmah ne ode, nee vie nikada moi da ode, produi la Gorda. Nagual ti je jedanput pok lonio slobodu, ali ti si vie voleo da ostane s njim. Rekao mi je ovo: ako preivimo poslednji susret sa saveznicima, ja treba sve da vas nahranim, da se po trudim da se dobro oseate, i onda da se od svih op rostim. Mislim da ni sestrice ni ja nemamo kuda da idemo, pa prema tome mi nemamo ta ni da biramo. Ali ti si neto drugo. Sestrice se okupae oko mene pa se redom jedna po jedna pozdravie sa mnom. Bilo je neke udovine ironije u toj situaciji. Mo gao sam slobodno da odem, ali nisam imao kuda. Ni ja nisam imao ta da biram. Jo pre vie godina don Huan mi je pruio priliku da se povuem, ali ja sam ostao s njim zato to ve ni tada nisam imao kuda da odem. Mi samo jednom biramo, rekao je tada. Biramo izmeu toga hoemo li biti ratnici ili obini ljudi. Druge prilike za izbor nema. Ne na ovom svetu.

6. DRUGA PANJA

Mora da ode danas, kasnije, rekla mi je la Gor da odmah posle doruka. Poto si odluio da ide s nama, obavezao si se da nam pomogne da izvrimo svoj novi zadatak. Nagual mi je naloio da ovde sve vodim ali samo dok ti ne doe. Poverio mi je, kao to zna, da ti kaem izvesne stvari. Rekla sam ti go tovo sve. Ali ima jo nekih koje ti nisam mogla pomenuti dok se nisi opredelio. Danas emo se za to postarati. Odmah posle toga mora otii kako bismo mi imale vremena da se pripremimo. Potrebno nam je ne koliko dana da ovde sve sredimo i da se spremimo da zauvek odemo iz ovih planina. Ovde smo ve dugo ivele. Teko je otrgnuti se odavde. Ali sve se to iznenada zavrilo. Nagual nas je upozorio da e se sve potpuno izmeniti kada ti doe, nezavisno od tvojih udi, ali ja mislim da mu to niko od nas nije verovao. Ne razumem zato morate bilo ta da menjate, rekoh. To sam ti ve objasnila, negodovala je. Vie ne mamo cilj koji smo nekad imale. Sad imamo novi, a taj novi cilj trai od nas da budemo lake kao povetarac. Povetarac je nae novo raspoloenje. Pre smo bile kao vreo vetar. Ti si promenio na pravac. Govori nekako u krugovima, Gorda. Da, ali to je zato to si ti prazan. Ne mogu ti to bolje objasniti. Kad se vrati, Henarovi e ti pokazati

vetinu prikradanja i odmah posle toga emo svi otii. Nagual je rekao da, ako odlui da bude s nama, najpre moram da te podsetim na tvoju borbu s donjom Soledad i sa sestricama i mora dobro da razmisli o svemu to ti se s njima dogodilo, jer su sve to znaci kojd govore o tome ta e doiveti na svom putu. Ako bude paljiv i besprekoran, videe da ti je u tim bor bama podarena mo. ta e donja Soledad sad da radi? Otii e odavde. Sestrice su joj ve pomogle da rasturi onaj pod. Taj pod joj je pomagao da stekne panju naguala. One crte su imale tu mo. Svaka po jedina crta joj je pomagala da prikupi deo te panje. Neki ratnici mogu da postignu tu panju iako nisu potpuni. Soledad se preobrazila zato to je dospela do te panje vie radi toga da bi otila u onaj drugi svet, i to bre od bilo koga od nas. Sad vie ne mora da zuri u onaj pod, i, poto joj on vie nije potreban, vratila ga je zemlji odakle ga je i uzela. Ti si zaista odluila da ode odavde, je li, Gorda? Sve smo mi to odluile. Zato te i molim da ode na nekoliko dana da bismo mogle da sruimo sve to imamo. Moram li ja da naem mesto za sve vas, Gorda? Da si besprekoran ratnik, ti bi to uinio. Ali ti nisi besprekoran ratnik, a nismo ni mi. Moramo se ipak truditi to vie moemo da se suprotstavimo naem no vom izazovu. Bilo mi je teko kao da sam na smrt osuen. Ni kad nisam bio od onih koji lako podnose odgovornost. Pomislio sam kako je ta obaveza da ih vodim za mene uasan teret s kojim neu moi da iziem nakraj. Moda ne moramo nita da preduzimamo, rekoh. Da. Tako je, odgovori ona pa se nasmeja. Zato to sebi ne ponavlja sve dok se ne oseti sigurnim. Na gual ti je toliko puta rekao da je besprekornost je dina sloboda koju ratnici imaju. Kazala mi je kako je Nagual insistirao na tome da svi shvate kako besprekornost nije samo sloboda nego i jedini nain da se ljudski oblik odagna strahom.

Ispriao sam joj kako mi je don Huan pomogao da shvatim ta podrazumeva pod besprekornou. Nas dvojica smo jednog dana ili kroz klanac s veoma str mim stranama kad se odozgo odvalio ogroman kamen iz svog leita u steni i sa strahovitom snagom sruio se niz brdo pavi na dno klanca 20 - 30 koraka od mesta na kome smo stajali. Bilo je veoma impresivno videti taj ogromni kamen kako pada. Don Huan ie iskoristio tu priliku za jednu dramatinu lek ciju. Rekao je da je sila koja upravlja naom sudbi nom izvan nas i da nema nikakve veze s naim postup cima ni sa naom voljom. Ponekad nas ta sila natera da zastanemo u hodu, da se sagnemo i veemo vrpce na cipelama kao to sam ja upravo maloas uinio. Time to nas je prisilila da zastanemo, dobili smo dragoceni trenutak. Da smo produili dalje, bez zastoia, ona stena bi nas gotovo sigurno smrvila i ubila. Meutim, nekog drugog dana, u drugom klancu, ta ista sila izvan nas koja odluuje o nama naterae nas da opet zastanemo, da se sagnemo i veemo vrpce na ci peli dok e se drugi veliki kamen odvaliti upravo iz nad mesta na kome mi stojimo. Time to nas je nagna1a da zastanemo, ta sila nas je primorala da izgubimo jedan dragoceni trenutak. Da smo ovog puta produili dalje, snali bismo se. S obzirom na to da nikako ne mogu da upravljam silama koje odluuju o mojoj sud bini, moja jedina sloboda u tom klancu sastojala se u tome da besprekorno vezujem svoje vrpce, rekao je don Huan. ini mi se da je moje prianje dirnulo la Gordu. S druge strane stola uhvatila je moje lice rukama i tako ga drala jedan trenutak. Da bih ja bila besprekorna, moram ti u pravo vreme rei ono to mi je Nagual naloio da ti kaem, rekla je. Ali "mo" mora savreno tano da odredi as u kome ti to moram otkriti, inae ne bi imalo ni kakvog dejstva. Nainila je dramatinu pauzu. To odlaganje razgo vora bilo je, s njene strane, veoma smiljeno i snano je delovalo na mene.

ta mi to mora otkriti? upitao sam veoma ne strpljivo. Nije mi odgovorila. Uhvatila me za miicu i izvela pred kuna vrata. Rekla mi je da sednem na nabijenu zemlju i da se leima oslonim na debeli direk visok oko pola metra, koji je liio na panj, ukopan u zemlju gotovo uza sam kuni zid. Bilo je tu pet takvih direka, a svi su bili ukopani u razmaku od, po prilici, pola metra. Hteo sam da pitam la Gordu emu slue. Najpre sam pomislio da je raniji vlasnik kue vezivao domae ivotinje za njih. Ali to mi ipak nije izgledalo tano zato to je taj prostor pred kuom bio neka vrsta pokrivenog trema. Saoptio sam la Gordi tu svoju pretpostavku kad je sela na zemlju levo od mene i naslonila se na drugi direk. Nasmejala se i odgovorila da ti direci zaista slue za vezivanje nekih ivotinja, ali da ih tu nije po stavio raniji vlasnik, nego da su njena lea gotovo pukla dok je sama iskopala te rupe za njih. Za ta ih upotrebljava? upitao sam. Recimo da se mi vezujemo za njih, odgovorila je. I time smo stigli do sledeeg to ti, po Nagualovoj elji, moram rei. Zato to si ti prazan, kae da je tvo ju drugu panju morao da privue drukije nego nau. Mi smo tu panju prikupljali sanjanjem, a ti si to po stizao pomou njegovih biljki koje daju mo. Nagual je rekao da su te njegove biljke prikupljale onu preteu stranu tvoje druge panje u jedno klupko i u tom je obliku ono to izlazi iz tvoje glave. Dodao je da se to deava arobnjacima kad uzimaju bilje moi. Ako ne umru, onda to bilje uvrti njihovu drugu panju u taj grozni oblik koji potom izlazi iz njihovih glava. Sad stiemo do onoga to po njegovoj elji treba da uini. Kazao je da sad mora da promeni svoje pravce i da pone svoju drugu panju da prikuplja drukije, slinije nama. Ne moe ostati na putu zna nja ako ne bude mogao da uravnotei svoju drugu panju. Do sada se ta tvoja panja odravala na Na gualovoj moi, ali sada si sam. On je eleo da ti to kaem. Kako u uravnoteiti svoju drugu panju?

Mora da sanja kao mi. Jedino se sanjanjem moe ta druga panja sakupiti a da se pri tom ne po vredi, i da ne postane pretea, da ne uliva strah. Tvoja druga panja usmerena je prema stranoj strani sveta, a naa prema lepoj. Mora da promeni stranu i da pree na nau. Za to si se opredelio sino kad si od luio da poe s nama. Moe li onaj oblik u svakom asu da izie iz mene? Ne moe. Nagual je rekao da nee vie izlaziti sve dok ne doe u njegove godine. Tvoj nagual je iziao ve toliko puta koliko je bilo potrebno. Nagual i Henaro su se postarali za to. Zadirkivanjem su ga prisi ljavali da izie. Nagual mi je priao da si ponekad samo za dlaku bio daleko od smrti zato to je tvoja druga panja veoma popustljiva. Kazao je da si ga je danput ak i uplaio: tvoj nagual ga je napao i on je morao da mu peva da bi ga smirio. Ali ono najgore se dogodilo u Meksiko Sitiju; tamo te je on jednog dana gurnuo i ti si uao u neku kancelariju, i u toj kance lariji si proao kroz pukotinu izmeu svetova. Namera mu je bila samo da odagna tvoju panju tonala; ti si se grdno nasekirao zbog neke gluposti. Ali on te gur nuo, tvoj tonal se skvrio i celo tvoje bie prolo je kroz pukotinu. Silno se namuio dok te je naao. Re kao mi je da je u jednom trenutku pomislio kako si otiao tako daleko da on nee moi da dopre do tebe. Ali onda te je video kako besciljno luta i vratio te. Kazao mi je da si kroz tu pukotinu proao oko deset sati pre podne. I tako je, tog dana, deset sati pre pod ne postalo tvoje novo vreme. Moje novo vreme a za ta? Za sve. Ako ostane ovek, umree po prilici u to doba dana. A ako postane arobnjak, otii e sa ovog sveta u isto vreme. I Elihio je otiao drugim putem, putem za koji niko od nas nije znao. Sreli smo ga neposredno pred njegov odlazak. Elihio je bio predivan sanjar. Bio je tako dobar u tome da su ga Nagual i Henaro vie puta vodili kroz pukotinu izmeu svetova, i on je imao toliku mo da to izdri kao da nije nita. Ne bi se ak

ni zadihao. Nagual i don Henaro na kraju su mu biljem moi dali poslednji zamah. On je imao i moi i vetine da upravlja tim zaletom. I tako je otiao tamo gde je sada. Henarovi su mi kazali da je Elihio skoio s Beninjom. Je li to istina? Jeste, naravno. U trenutku kad je Elihio morao da skoi, njegova druga panja ve je bila u tom dru gom svetu. Nagual je rekao da je tamo bila i tvoja, ali da je to za tebe bila mora zato to nisi mogao njom da vlada. Kazao je da si se iskrivio od njegovih biljki moi, da su te one provele kroz tvoju panju tonala kao i kroz procep i da su te odvele direktno u oblast tvoje druge panje, samo to ti njome nikako nisi umeo da gospodari. Nagual nije davao Elihiju to bilje sve do samog kraja. Misli li, Gorda, da je moja druga panja ozleena? Nagual to nikada nije rekao. Mislio je da si opa sno lud, ali to nema nikakve veze s biljkama moi. Kazao je da su tvoje panje neukrotive. Kad bi mogao da ih savlada, bio bi veliki ratnik. eleo sam da mi ona jo pria o tome. Spustila je ruku na moju belenicu i rekla da je pred nama veoma naporan dan i da moramo tedeti snagu da bismo ga izdrali. Moramo zato da se ispunimo sunevom ener gijom. Kazala je da okolnosti zahtevaju da prikupljamo sunevu svetlost levim okom. Poela je lagano da ok ree glavu s jedne strane na drugu, gledajui poluzat vorenim oima pravo u sunce. Malo zatim pridruile su nam se Lidia, Rosa i Hosefina. L i d i a je sela desno od mene, Hosefina do nje, a Rosa je sela pored la Gorde. Sve su se leima oslonile o direke. Ja sam bio na sredini tog reda. Dan je bio vedar. Sunce tek to je odskoilo iznad dalekih planinskih venaca. Devojke su savreno sinhronizovano poele da okreu glave s jedne strane na dru gu. I ja sam to prihvatio i inilo mi se da sam svoje pokrete uskladio s njihovima. One su tako okretale glave otprilike jedan minut, a onda su prestale.

Sve su imale eire na glavi da bi zatitile lice od sunca, izuzev kad su oi kupale u sunevoj svetlosti. La Gorda mi je dala moj stari eir da ga stavim na glavu. Sedeli smo tu oko pola sata. Za to vreme smo bezbroj puta ponovili onu vebu. Hteo sam da nekim znakom to svaki put upiem u svoju belenicu, ali la Gorda je veoma nemarnim pokretom odgurnula bele nicu izvan mog domaaja. L i d i a odjednom ustade nerazgovetno mrmljajui neto. La Gorda se nae prema meni i apnu mi da se Henarovi pribliavaju idui drumom. Naprezao sam se da ih vidim, ali na vidiku nije bilo nikoga. Ustale su i Rosa i Hosefina, i zatim su s L i d i o m otile u kuu. Rekao sam la Gordi kako ne vidim da se iko pri bliava. Odgovorila mi je da su se Henarovi mogli videti na jednom delu puta, i dodala da se plaila tre nutka kad emo se svi nai na okupu, ali da je sad sigurna da u ja moi da iziem nakraj sa svima. Savetovala mi je da naroito pazim na svoje ponaanje prema Hosefini i Pablitu zato to oni ne mogu da vla daju sobom. Kazala je da bi bilo najpametnije da po sle jednog asa, ili tako nekako, odvedem Henarove nekuda, dalje od kue. Gledao sam i dalje na put. Nikakvog znaka nije bilo da se iko pribliava. Jesi li sigurna da dolaze? pitao sam je. Odgovorila mi je da ih nije videla ona, ve Lidia. Samo ih je L i d i a mogla videti zato to je gledala u isto ono vreme kad je i oi kupala u sunevoj svetlosti. Nisam bio siguran da sam dobro razumeo ta la Gorda eli da kae pa sam je zamolio da mi objasni. Mi gledamo, odgovorila je. Isto kao i ti. Svi smo isti. Nema potrebe da porie kako voli da gleda. Nagual nam je priao o tvojim velikim podvizima u vezi s gledanjem. O mojim velikim podvizima! O emu ti to govo ri, Gorda? Skupila je usta i meni se inilo da e se naljutiti zato to sam je to pitao, ali ona se, reklo bi se, savla dala. Nasmeila se i blago me gurnula.

U tom trenutku je njeno telo udno zatreperilo. Gledala je belo pored mene, a onda je snano zatresla glavom. Rekla je da je upravo videla da Henarovi ipak ne dolaze; jo je rano za njih. Proi e jo neko vreme dok se oni pojave. Smeila se kao da joj je veoma milo to je njihov dolazak odloen. Za nas je i inae suvie rano da nam dou, rekla je. I oni isto misle to se nas tie. Gde su oni sad? upitah je. Sigurno sede negde pokraj puta, odgovori ona. Beninjo je svakako gledao u kuu dok su ili i video nas kako ovde sedimo pa su zato odluili da jo pri ekaju. To je odlino. Tako emo imati vremena. Plai me, Gorda. Imaemo vremena za ta? Ti mora danas da prikupi panju za nas 4. Kako u to postii? Ne znam! Ti si za nas veoma tajanstven. Nagual ti je pomou bilja moi nainio mnogo tota, ali to se ne moe nazvati znanjem. To sve vreme i pokuavam da ti kaem. Moe da se slui svojom drugom pa njom samo ako njom ovlada, inae e uvek lebdeti izmeu te dve panje, kao to je sad sluaj. Sve to ti se dogodilo od tvog dolaska ovamo bilo je usmereno na to da pokrene tvoju drugu panju. Davala sam ti uputstva malo-pomalo, onako kako me je Nagual po uio. Poto si krenuo drugim putem, ti ne zna ono to mi znamo, isto kao to mi nita ne znamo o biljka ma moi. Soledad zna malo vie zato to ju je Nagual vodio u svoj zaviaj. Nestor zna dosta o lekovitom bilju, ali niko od nas nije obuen kao ti. Nama jo nije potrebno tvoje znanje. Ali onog dana kad budemo spremni, ti si taj koji e nam dati zalet tim biljem. A ja jedina znam gde je sakrivena Nagualova lula koja eka taj dan. Nagual ti je zapovedio da promeni put i da kre ne s nama. To znai da s nama mora da sanja, a sa Henarovima da se prikrada. Ne moe vie ostati tu gde si sada, na toj zastraujuoj strani tvoje druge panje. Jo samo jedan trzaj tvog naguala koji bi kre nuo iz tvoje utrobe mogao bi te ubiti. Nagual mi je rekao da su ljudi krhka bia sainjena od mnogih slo-

jeva svetlosti. Kad ih vidi, ini ti se da oni imaju niti, ali te niti su u stvari slojevi, kao kod crnog luka. Potre si bilo koje vrste razdvajaju te slojeve i ljudi mogu od toga ak i da umru. Ustala je i povela me opet u kuhinju. Seli smo licem u lice. Lidia, Rosa i Hosefina radile su neto u dvoritu. Nisam mogao da ih vidim, ali uo sam ih kako razgovaraju i kako se smeju. Nagual je kazao da umiremo zato to se nai slojevi razdvoje, ree la Gorda. Potresi ih uvek ra stave, ali oni se posle opet spoje. Meutim, ti potresi su nekad tako snani da se slojevi razlabave i ne mogu nikada vie da se spoje. Jesi li ti ikada videla te slojeve, Gorda? Jesam, naravno. Videla sam jednog oveka kako umire na ulici. Nagual mi je rekao da si i ti jedanput naiao na oveka koji umire, ali da nisi video njegovu smrt. Nagual mi je pomogao da vidim slojeve tog samrtnika. Bili su kao listovi crnog luka. Kod zdravog oveka oni lie na svetlea jaja, ali kad su ozleeni, poinju da se ljute kao listovi crnog luka. Nagual mi je rekao da je tvoja druga panja po nekad tako jaka da ak izbije iz tebe i onda su on i Henarovi morali da dre tvoje slojeve na okupu, ina e bi ti umro. Zato je i mislio da ima dovoljno snage da dvaput ispusti nagual iz sebe. Ti si to uinio vie puta i sad si gotov; sad nema dovoljno snage da za dri svoje slojeve na okupu, ako te opet neto protrese. Nagual mi je poverio brigu o svima vama; to se tebe tie, moram ti pomoi da pritegne svoje slojeve. Na gual je kazao da smrt rastavlja te slojeve. Objasnio mi je da sredite nae svetlosti, koje je u stvari panja naguala, uvek tei navie, i to razlabavi slojeve. Zato je smrti lako da se uvue meu njih i da ih potpuno rasturi. arobnjaci moraju da se trude to je mogue vie da ti slojevi u njima ostanu zatvoreni. Zato nas je Nagual uio da sanjamo. Sanjanje stee slojeve. Kad arobnjaci naue da sanjaju, oni veu te dve panje i onda to sredite vie ne tei da izie napolje. Hoe li time da kae kako arobnjaci ne umiru? Tako je. arobnjaci ne umiru.

Znai li to da niko od nas nee umreti? Nisam mislila na nas. Mi nismo nita. Mi smo meanci, ne spadamo ni tamo ni amo. Mislila sam na arobnjake. Nagual i Henaro su arobnjaci. Njihove dve vrste panje tako su vrsto priljubljene jedna uz drugu da oni moda nee nikada umreti. Je li to Nagual rekao, Gorda? Jeste. To su mi rekli i on i Henaro. Malo pre nego to su otili Nagual nam je objasnio mo panje. Do tada nisam nita znala o nagualu i tonalu. La Gorda mi je ispriala kako ih je don Huan pouavao o toj bitnoj dihotomiji tonal-nagual. Rekla je da ih je Nagual jednog dana sve pozvao da bi ih poveo u jednu pustu, stenovitu dolinu meu brdima. Nainio je velik, teak zaveljaj u kome je bilo svega i svaega, ak je i Pablitov radio tu bio. Dao je Hosefini taj za veljaj da ga nosi, a Pablitu je natovario na lea jedan teak sto i onda su poli svi zajedno. Po njegovom nareenju taj zaveljaj i sto naizmenino su nosili go tovo punih 40 milja dok nisu stigli na tu pustu visoravan. Kad su doli tamo, Nagual je rekao Pablitu da stavi sto tano na sredinu te visoravni. Zatim je naredio Hosefini da sve stvari iz zaveljaja rasporedi po stolu. Kad je sto bio pun, objasnio im je razliku izmeu tonala i naguala isto onako kako je objasnio meni u jednom restoranu u Meksiko Sitiju, s tom razli kom to je primer koji je njima dao bio mnogo sli kovitiji. Kazao im je da je tonal onaj red koji zapaamo u svom svakodnevnom ivotu, a isto tako i onaj na lini red koji kroz ivot nosimo na svojim pleima, isto kao to su nosili taj sto i zaveljaj. Nagual je, s druge strane, onaj neobjanjivi izvor koji dri taj sto na mestu i lii na prostranstvo te puste visoravni. Kazao im je da arobnjaci moraju iz daljine da motre na svoj tonal da bi bolje shvatili ta se zaista nalazi oko njih. Poveo ih je do jednog grebena s koga su mogli da vide ceo taj kraj. Sto se odatle jedva vi deo. Odveo ih je zatim opet do stola i rekao da se nagnu nad njim da bi im pokazao kako obian ovek ne moe da obuhvati onoliko koliko arobnjak moe

zato to je obian ovek tu, na tom stolu i dri se svega, svake stvarice na njemu. Onda je naredao da svi redom, jedno za drugim, pogledaju u predmete na stolu pa je ispitivao njihovo pamenje na taj nain to bi uzeo neto odatle i sa krio, da bi video da li su bili dovoljno paljivi. Svi su odlino poloili taj ispit. Ukazao im je na to da je njihova sposobnost da tako lako zapamte sve predmete na tom stolu posledica toga to su svi razvili svoju panju tonala, ili, drugim reima, to su obratili pa nju na stvari koje su na stolu. Posle toga im je rekao da ovla pogledaju u ono to je na zemlji pa je potom opet ispitivao njihovo pamenje sklanjajui kamenje, granice ili bilo ta dru go to se tu nalazilo. Niko od njih nije mogao da se seti ta je bilo pod stolom. Nagual je zatim zbacio sve sa stola i naterao ih da jedno po jedno legnu potrbuke na sto pa da tako paljivo pogledaju u zemlju pod stolom. Objasnio im je da se za arobnjaka oblast naguala nalazi tano is pod stola. Poto je bilo nemoguno zamisliti da se moe baviti ogromnim prostranstvom koje nagual obu hvata, prostranstvom slinim toj pustoj visoravni, a robnjaci su za svoju oblast aktivnosti uzimali prostor tano pod ostrvom tonala, to je slikovito prikazano onim to se nalazilo ispod stola. To je ona oblast koju je on nazivao drugom panjom, panjom naguala, ili panjom ispod stola. Tu panju ratnik moe da do segne tek kad sve zbrie sa stola. Kad se stigne do te panje, rekao je da se te dve panje spoje u jednu jedinu jedinicu, i da je ta jedinica u stvari sveukupnost svakog pojedinca. Ta panja ispod stola je klju za sve to arob njaci rade, produila je la Gorda. Da bismo doli do te panje, Nagual i Henaro su nas uili da sanjamo, a tebe je uio o biljkama moi. Ne znam na koji su nain tebe uili da sanja, ali nas je Nagual uio da to postiemo dugim gledanjem ili zurenjem u jedan predmet. Nikad nam nije kazao ta nam je u stvari tada inio. Nismo znali da je on pomou tog gleda nja hvatao nau drugu panju. Mislili smo da nas na

to tera tek tako, da se zabavljamo. Ali nije tako bilo. Sanjari moraju nauiti da tako zure pre nego to po stanu kadri da uhvate svoju drugu panju. Prvo to je Nagual uinio bilo je da stavi jedan suv list na zemlju pa da me natera da satima zurim u njega. Svakog dana bi doneo list i stavio bi ga preda me. U poetku sam mislila da mi on iz dana u dan daje jedan te isti list, ali onda sam primetila da se ti listovi razlikuju meu sobom. Nagual je rekao da kad to primetimo, mi vie ne gledamo obino nego zurimo. Posle toga bi preda me stavljao svenjeve suvog lia. Naredio mi je da ih meam levom rukom i da ih opipam dok zurim u njih. Sanjar pokree to lie u spiralama, zuri u njih, a onda sanja o crteu koji ini to lie. Nagual je kazao da sanjari mogu smatra ti da su ovladali vetinom zurenja u lie onda kad po nu najpre da sanjaju o crteima tog lia, a sutradan te iste crtee nau u svojoj gomili suvog lia. Nagual je rekao da zurenje u lie jaa drugu panju. Ako satima zuri u gomilu lia, kao to sam ja morala po njegovom nalogu, onda se tvoje misli smi re. Kad vie ne misli, tvoja panja tonala slabi i tvoja druga panja se odjednom zakai za to lie, i onda lie postaje neto drugo. Taj trenutak kad se druga panja vee za neto Nagual je nazivao zaustavljanjem sveta. I to je tano; svet tada staje. Zbog toga treba neko da bude blizu tebe kad zuri. Nikad se ne zna na ta te sve moe navesti ta druga panja. Poto se njom jo nismo sluili, moramo je prvo dobro upoznati pre nego to se usudimo da zurimo kad smo sasvim sami. Pri zurenju je teko to da naui kako e smiriti svoje misli. Nagual je rekao da on voli tome da nas ui pomou gomile lia zato to do lia moemo doi uvek kad budemo hteli da zurimo. Ali za to moe da poslui i bilo ta drugo. Kad stigne dotle da moe da zaustavi svet, onda si nauio da zuri. A budui da je jedini nain za za ustavljanje sveta taj da to pokuava, Nagual nas je sve terao do godinama i godinama zurimo u lie. Mi slim da se tako najbolje dolazi do druge panje.

To zurenje u lie on je kombinovao sa traenjem naih ruku u snu. Meni je bila potrebna otprilike go dina dana da naem svoje ruke u snu, a 4 godine da zaustavim svet. Nagual je rekao ovo: kad zarobi svoju drugu panju pomou suvog lia, onda zuri i sanja da bi je uveao. I to je sve to imam da ti ka em o zurenju. Kad ti govori, to izgleda tako prosto, Gorda. Prosto je sve to rade Tolteci. Sve to treba da inimo da bismo zarobili svoju drugu panju to je da pokuavamo, stalno da pokuavamo, rekao je Nagual. Svi smo zaustavili svet zurenjem u suvo lie. Ali ti i Elihio ste bili drukiji. Ti si to postigao pomou bilja moi, ali ne znam kojim je putem Nagual iao sa Elihijem. To nikada nije hteo da kae. O tebi mi je priao zato to nas dvoje imamo isti zadatak. Pomenuo sam joj da sam u svoje beleke upisao kako sam tek pre 2 dana bio svestan da sam zausta vio svet. Nasmejala se. Ti si zaustavio svet pre svih nas, rekla je. ta misli, ta si radio kad si uzimao one biljke moi? Ti to, prosto, nisi nikada postigao zurenjem kao mi, to je sve. Da li vas je Nagual terao da zurite samo u suvo lie? Kad sanjari naue kako mogu da zaustave svet, mogu da zure i u neto drugo, i, konano, kad potpu no izgube svoj oblik, mogu u bilo ta da zure. Ja to inim. Mogu da uem u bilo ta. Ali on nas je ipak uio da idemo nekim redom. Najpre smo zurili u male biljke. Nagual nas je upozorio da su biljice veoma opasne. U njima je mo koncentrisana; imaju veoma jaku svetlost i oseaju kad sanjar zuri u njih, pa odmah promene pravac svoje svetlosti i naglo je upere na onoga ko ih gleda. Sa njari moraju da izaberu jednu vrstu biljki u koje e zuriti. Posle toga smo zurili u drvee. Sanjari imaju takoe svaki svoje drvo u koje e zuriti. U tom pogledu smo ti i ja isti: oboje zurimo u eukaliptus.

Po izrazu mog lica morala je pogoditi moje sledee pitanje. Nagual je rekao da bi ti pomou njegovog dima lako mogao da navede svoju drugu panju da radi, produila je. Mnogo puta si usredsreivao panju na ono to Nagual najvie voli na vrane. On je jedanput rekao da se tvoja druga panja tako savreno usredsreivala na vranu da je odletela, isto kao to vrana leti, na oblinje stablo eukaliptusa. Ja sam godinama razmiljao o tom svom doivljaju. Nisam mogao da ga shvatim drukije osim kao neko neobino sloeno stanje hipnoze u koje sam dospeo zahvaljujui don Huanovoj meavini psihotropskih glji va u dimu, kombinovanoj s njegovom vetinom da upravlja ljudima. On je svojom sugestijom izazvao u meni opaajnu katarzu, pretvorivi me u vranu i nagnavi me da opaam svet onako kako ga vrana opaa. To je dovelo do toga da sam svet video na jedan na in koji nikako nije mogao spadati u inventar mojih iskustava iz prolosti. La Gordino objanjenje mi je sve to nekako uprostilo. Priala mi je kako im je Nagual zatim rekao da treba da gledaju u iva bia koja se kreu. Kazali smo im, ree, da su insekti najpodesniji za to. Poto se kreu, bezopasni su za onog ko zuri u njih, za razli ku od biljki koje svu svetlost crpu direktno iz zemlje. Sledei korak bio je zurenje u stene. Rekla je da su stene veoma stare i mone, i da imaju naroitu svetlost, zelenkastu, dok je svetlost bilja bela, a iva bia koja se kreu imaju ukastu boju svetlosti. Ste ne se ne otvaraju lako onima koji ih gledaju, ali vredi istrajati, jer su u samom jezgru stana skrivene neobine tajne, tajne koje mogu da pomognu arobnjacima u sanjanju. ta ti to stene otkrivaju? pitao sam. Kad zurim u samo jezgro stene, odgovori ona, uvek me zapahne naroit miris karakteristian za tu stenu. Kad lutam u sanjanju, znam gde sam, jer me ti mirisi vode. Kazala je da je vreme vaan faktor kad se zuri u drvee i stene. U rano jutro drvee i stenje su kruti

i imaju slabu svetlost. Najbolji su oko podne; tada se u njih zuri ako ovek eli da od njih dobije svetlost i mo. Kasino po podne i pred vee drvee i stene su tuni, naroito drvee. La Gorda je rekla da se oveku tada ini kao da i oni zure u oveka. Druga faza u redu takvog gledanja je da se zuri u cikline pojave: u kiu i maglu. Rekla je da oni koji zure mogu svoju drugu panju da fiksiraju na kiu i da se s njom kreu, ili je mogu fiksirati na ono to je iza nje pa kiu koriste kao uveliavajue staklo koje im otkriva skrivene pojedinosti. Zurenjem kroz kiu pronalaze se mesta koja imaju mo, ili mesta koja tre ba izbegavati. Mesta koja imaju mo su ukasta, a ona koja treba izbegavati su intenzivno zelena. La Gorda je rekla da je magla za onoga ko zuri neto najtajanstvenije na svetu i da se moe koristiti na ista ona dva naina kao i kia. Ali ene je teko mogu savladati i ona, la Gorda, nije mogla da ovlada njom ak ni kad je izgubila svoj oblik. Dodala je da je jedanput pod Nagualovim vodstvom videla zelenu izmaglicu na poetku jednog debelog sloja magle; Nagual joj je rekao da je to druga panja nekoga ko zuri u maglu, i ko ivi u toj planini gde su njih dvoje tada bili, i dodao da se taj sad kree zajedno s mag lom. Kazala je jo da se magla koristi i za otkrivanje duhova stvari kojih vie nema i da je za onog ko zuri pravi podvig kad pusti svoju drugu panju da ue u ono to je zurenjem otkrio. Ispriao sam joj kako sam jednom prilikom kad sam bio s don Huanom, video kako se iz guste magle stvorio jedan most. Prestravio sam se to tako dobro i jasno vidim svaku pojedinost na tom mostu. Za mene je on bio vie nego stvaran. Taj prizor je bio tako upeatljiv i iv da ga nisam mogao zaboraviti. Don Huanov komentar je glasio da u jednog dana morati da preem preko tog mosta. Znam ja to, rekla je. Nagual mi je kazao da e ti jednog dana, kad ovlada svojom drugom pa njom, prei pomou nje preko tog mosta, isto kao to si, zahvaljujui njoj, leteo kao vrana. Ako postane arobnjak, rekao je da e se pred tobom iz magle po-

javiti taj most i da e prei preko njega i zauvek ne stati sa ovog sveta, isto kao i on. Je li i on tako nestao, preao preko mosta? Nije otiao preko mosta. Ali ti si svojim oima video kako su on i Henaro pred tobom kroili u pu kotinu izmeu svetova. Nestor kae da ti je samo He naro mahnuo rukom u znak pozdrava kad si ih poslednji put video; Nagual nije mahao zato to je otvarao taj procep. Nagual mi je rekao da, kad ovek eli da do zove tu drugu panju i da je prikupi, jedino to treba da uini je da otvori ta vrata. To je tajna toltekih sanjara kad se oslobode svog oblika. Hteo sam da je pitam o prolasku don Huana i don Henara kroz tu pukotinu. Uutkala me lako mi poklopivi usta rukom. Priala mi je zatim da postoji i faza u kojoj se zuri u daljinu i u oblake. U oba sluaja taj koji zuri mora se potruditi da se njegova druga panja uputi tamo gde on zuri. Tako prelaze velika rastojanja ili jezde na oblacima. to se tie zurenja u oblake, Na gual im nikada nije dopustio da gledaju u olujni oblak. Moraju da ostanu bez oblika da bi smeli to da poku aju, rekao je, i tada e moi da jezde ne samo na olujnom oblaku nego ak i na samoj munji. La Gorda se nasmejala i traila da pogodim ko bi mogao biti tako smeo i lud da zaista pokua da zuri u olujni oblak. Pomislio sam da to ne bi mogao biti niko drugi do Hosefina. La Gorda ree kako je Hosefina pokuavala da zuri u olujne oblake kad god Na gual nije bio s njima, sve do dana kad je munja za malo nije ubila. Henaro je bio arobnjak munje, produila je. Munja mu je pokazala na Beninja i Nestora koje je onda uzeo za svoje uenike. Kae da je traio lekovito bilje u jednom veoma udaljenom kraju gde Indijanci ive gotovo sasvim odvojeni od drugih i ne vole da iko tu zalazi. Meutim, Henaru su dozvolili da se kree po njihovoj zemlji zato to je znao njihov jezik. Henaro je brao razne biljke kad je kia poela da pada. U blizini je bilo nekoliko kua, ali ti ljudi su bili nelju bazni i on nije hteo da im smeta; u trenutku kad je

hteo da se uvue u neku upljinu u steni, ugledao je kako se na drumu pribliava jedan mladi na biciklu natovarenom raznom robom. To je bio Beninjo, ovek iz grada, koji je trgovao s tim Indijancima. Njegov bicikl se zaglavio u blatnjavom drumu i ba tada ga je grom udario. Henaro je mislio da ga je i ubio. Ljudi iz onih kua videli su ta se desilo pa su izili. Beninjo je bio uplaen vie nego ozleen, ali njegov bicikl i roba bili su uniteni. Henaro je ostao nedelju dana pored njega i izleio ga. Nestoru se desilo gotovo isto to. On je kupovao lekovito bilje za Henara, i jednog dana je poao za njim u planine da vidi gde on bere to bilje tako da ubudue ne mora da ga plaa. Henaro je namerno za ao daleko u brda, jer je eleo da se Nestor izgubi. Kia nije padala, ali munje su sevale, i jedna munja je iznenada udarila u zemlju i poletela po suvom tlu kao zmija. Prola je izmeu Nestorovih nogu i uda rila u stenu desetak koraka od njega. Henaro kae da su Nestorove noge sa unutranje strane bile pune opeklina. Muda su mu otekla i on se teko razboleo. Henaro je morao nedelju dana da ga lei u tim brdima. Kad su Beninjo i Nestor ozdravili, bili su se ve uhvatila na udicu. Mukarci se moraju tako hvatati, a ene ne. ene se slobodno u svata uputaju. U tome je njihova snaga, ali tu su i njihove slabosti. Mukarci se moraju voditi, a ene moraju da se uklope. Nasmejala se i rekla da je ona bez sumnje dosta mukobanjasta, poto je njoj potrebno da je neko vodi, i dodala da u meni mora biti puno enskoga, poto moram da se uklapam. Poslednja faza je kad se zuri u vatru, dim i senke. Rekla je da vatra za onog ko u nju zuri nije svetla ne go crna, a isto tako i dim. Senke su, naprotiv, blistave, pune boja i pokreta. Postoje jo dve stvari koje su odvojene jedna od druge, zurenje u zvezde i zurenje u vodu. U zvezde zu re arobnjaci koji su izgubili ljudski oblik. Rekla mi je da njoj zurenje u zvezde ide od ruke, ali da nema to liko uspeha kad gleda u vodu, naroito u onu koja te-

e, a arobnjaci koji su se oslobodili ljudskog oblika to ba koriste za prikupljanje druge panje koju onda mogu da prenesu kuda god ele da odu. Svi se mi veoma plaimo vode, produila je. Reka prikupi drugu panju i ponese je, a ti je nikako ne moe zaustaviti. Nagual mi je priao o tvojim podvizi ma u pogledu zurenja u vodu. Ali rekao mi je i to da se jednom prilikom zamalo nisi raspao u nekoj plitkoj reci i da sad vie ne moe ak ni da se okupa. Don Huan me u vie navrata terao da netremice gledam u vodu kanala za navodnjavanje iza njegove kue u vreme kad sam bio izloen dejstvu njegove meavine za puenje. Tada sam doiveo neverovatne stvari. Jedanput sam sebe video sasvim zelenog kao da sam sav pokriven algama. Posle toga mi je preporuio da se klonim vode. Je li voda otetila moju drugu panju? upitao sam je. Jeste, odgovorila je. Ti si veoma popustljiv pre ma sebi. Nagual te upozorio da bude oprezan, ali ti si, to se tekue vode tie, otiao dalje nego to si smeo. Nagual je kazao da bi ti mogao vodom da se koristi bolje nego iko drugi, ali da ti nije sueno da bude umeren. Privukla je svoju klupu blie mojoj. To ti je sve o zurenju, rekla je. Ali ima i dru gih stvari koje ti moram rei pre nego to ode. A ta to, Gorda? Pre svega, pre no to bilo ta kaem, mora svoju drugu panju da usredsredi na mene i sestrice. ini mi se da to neu moi. La Gorda ustade pa ode u kuu. Vratila se ubrzo s jednim okruglim jastuiem nainjenim od nekog prirodnog vlakna od koga se i mree prave. Ne rekav i ni rei, povela me opet na trem pred kuom. Kazala je da je sama napravila to jastue da bi udobnije sedela u vreme kad je uila da zuri, zato to je poloaj tela u tome veoma vaan. ovek mora da sedi na zemlji na mekoj gomili lia, ili na jastuetu od prirodnih vlakana. Lea se moraju nasloniti na drvo, panj ili rav nu stenu, a telo mora da bude potpuno oputeno. Po-

gled nikad ne srne da bude prikovan za neki predmet da se oi ne bi zamorile. Zurenje se sastoji od toga da se veoma lagano prelazi pogledom po predmetu u koji se gleda, i to u pravcu suprotnom od kazaljke na satu, ali se glava ne sme pokretati. Dodala je da ih je Nagual nagovorio da pobodu te debele direke zato da bi mogli na njih da se naslone. Rekla mi je da sednem na jastue i da se naslo nim na direk. Kazala mi je da e me pomou zurenja voditi u jedno mesto u kome ima moi; to je Nagualovo mesto u onim zaobljenim brdima na drugom kraju doline. Nadala se da u, ako budem zurio u to mesto, stei dovoljno snage da sakupim svoju drugu panju. Sela je levo od mene, sasvim blizu, i poela da mi daje uputstva. Rekla mi je gotovo apatom da kroz polusputene kapke netremice gledam u jedno mesto na kome se sastaju dva ogromna zaobljena brda. Tu se na lazio uzak, strm klanac po ijem je dnu tekla reka. Kazala mi je da se to naroito zurenje sastoji od 4 odvojene radnje. Prva je da se obodom eira zaklo nim od bletee suneve svetlosti tako da dopustim da mi samo jedan mali njen deo dopre do oiju; posle toga treba upola da zatvorim oi; trei korak je da stal no odrim one kapke u istom poloaju kako bi mi svetlost ravnomerno priticala; etvrto je da razaznam taj klanac s vodom gledajui kroz mreu svetlosnih zraka na mojim trepavicama. U poetku nisam mogao da sledim njena uputstva. Sunce je bilo visoko nad horizontom i ja sam morao da zabacim glavu. Navlaio sam obod eira sve dok nisam gotovo sasvim otklonio blesak svetlosti. inilo mi se da je to bilo dovoljno. im sam upola zatvorio oi, ono malo svetlosti koja je, reklo bi se, dolazila od ruba mog eira prosto je eksplodiralo na mojim tre pavicama koje su u ovom sluaju dejstvovale kao filter to stvara mreu svetlosti. Drao sam oi poluzatvo rene i poigravao se s tom svetlosnom mreom sve dok nisam ugledao tamne, vertikalne obrise klanca u poza dini. La Gorda mi je tada naredila da zurim u srednji deo kanjona sve dok ne ugledam jednu izrazito mrku

mrlju. Rekla je da je to rupa u kanjonu koju nee primetiti onaj ko gleda, nego samo onaj koji vidi. Upo zorila me je da se moram sluiti svojom sposobnou da kontroliem ta zbivanja im razaznam tu mrlju ka ko me ona ne bi privukla sebi. Treba da gledam malo oko nje i onda da zurim u nju. Predloila mi je da joj prislanjanjem svog ramena uz njeno dam znak kad pro naem tu rupu. Klizila je postrance sve dok se nije na slonila na mene. Muio sam se neko vreme nastojei da te 4 radnje budu koordinirane i postojane, i onda se na sre dini klanca odjednom pojavila jedna tamna mrlja. Primetio sam odmah da je ne vidim onako kako obino vidim stvari. Ta tamna mrlja bila je pre neto kao utisak, neki vizuelni poremeaj. Onog asa kad je moja kontrola popustila, mrlja je nestala. Nalazila se u mom opaajnom polju samo ako sam kontrolisao sve etiri svoje radnje. Setio sam se tada da mi je don Huan e sto nalagao da radim neto poput toga. Okaio bi kak vu krpicu na nisku granu nekog buna koji je strateki bio postavljen tako da je u istom pravcu u kome se dalje u brdima nalazila kakva naroita geoloka forma cija, kao na primer klanac s vodom na dnu, ili strme padine. Postavivi me na pedesetak stopa od te krpice i naredivi mi da kroz nisko granje grma netremice gledam u to mesto gde visi krpica, izazivao je u meni naroit perceptivni efekat. Ta krpica, uvek za nijansu tamnija od geolokog sklopa u koji sam zurio, u poet ku je izgledala kao deo tog sklopa. Trebalo je da pu stim da se moja percepcija slobodno s tim poigra, ne analizirajui to to vidim. Ali to mi nijednom nije polo za rukom, jer nikako nisam mogao da uutkam svoje rasuivanje, i moj razum bi uvek poeo da traga za nekim racionalnim objanjenjem mehanike tog fanto ma moje percepcije. Ovog puta nisam oseao nikakvu potrebu za raz miljanjem. La Gorda nije bila impozantna figura pro tiv koje sam nesvesno stalno eleo da se borim, kao to je oigledno bio sluaj s don Huanom. Ona tamna mrlja u mom opaajnom polju postala je bezmalo crna. Naslonio sam se na la Gordino rame

da joj to kaem. Priapnula mi je na uvo da treba da nastojim da zadrim oi u istom poloaju i da mirno diem iz trbuha. Ne treba da dopustim da me ta mrlja povue, nego moram postepeno da uem u nju. Ono to moram da izbegnem je da se ta rupa povea i da me odjednom proguta. Ako se to desi, moram smesta da otvorim oi. Poeo sam da diem kao to mi je naloila i zahva ljujui tome mogao sam beskrajno dugo da zadrim isti otvor onih kapaka. Ostao sam dosta dugo u tom poloaju. Onda sam primetio da sam poeo normalno da diem i da to ne utie na moje opaanje one tamne mrlje. Ali, ona je od jednom poela da se kree, da pulsira i pre nego to sam mogao opet onako mirno da diem, ona se pribli ila i sveg me obavila. Uhvatila me panika i ja sam otvorio oi. La Gorda mi je rekla da je to to sada radim zure nje u daljinu i da zato moram da diem onako kako mi je preporuila. Nagovarala me da opet ponem sve od poetka. Kazala je da im je Nagual nareivao da da nima sede prikupljajui svoju drugu panju zurenjem u to mesto. Neprestano ih je upozoravao na opasnost, rekavi da ih ta rupa moe progutati i da se od toga celo telo veoma zatrese. Da bih dospeo do onoga to mi je ona opisala, bilo mi je potrebno da gledam itav sat. Optiko poveava nje i smanjivanje mrke mrlje dok zurim u nju znailo je da je ona u mom opaajnom polju odjednom posvetlela. Kad je postala svetlija, shvatio sam da neto u meni ini neto nemoguno. Osetio sam kako se zaista pribliavam toj mrlji, otuda onaj utisak da ona postaje svetlija. Onda sam bio tako blizu nje da sam mogao da razaznam tota na njoj, kao na primer kamenje i raslinje. Priao sam jo blie tako da sam mogao da gledam u jednu neobinu formaciju na jednoj steni. Liila je na grubo isklesanu stolicu. Veoma mi se svidela; u poreenju s njom, ostale stene su izgledale blede i nezanimljive. Ne znam koliko sam dugo zurio u nju. Mogao sam da usredsredim pogled na svaki njen detalj. Osetio sarn

da bih mogao zauvek da se izgubim u gledanju njenih pojedinosti, jer im kraja nije bilo. Ali neto se ispreilo i omelo taj prizor: druga slika prekrila je tu stenu, za njom jo jedna, pa jo jedna. Te smetnje su me ner virale. U trenutku kad sam poeo da se nerviram, osetio sam kako mi la Gorda, sedei iza mene, okree gla vu s jedne strane na drugu. Za nekoliko sekundi se potpuno rasprila koncentracija s kojom sam zurio u tu sliku. La Gorda se nasmejala i rekla da sad razume za to se Nagual toliko brinuo za mene. Videla je da se preputam tome vie nego to bih smeo. Sela je kraj direka do mene i rekla da e ona sa sestricama da zuri u Nagualovo mesto moi. Posle toga je imitirala pro doran ptiiji zov. Odmah zatim sestrice su izile iz kue i sele da zure zajedno s njom. Bilo je oigledno da su tom vetinom potpuno ovla dale. Njihova tela postala su nekako udno kruta. Iz gledalo je kao da uopte ne diu. Njihova nepokretnost postala je tako zarazna da sam ja sebe uhvatio kako upola zatvaram oi i zurim u brda. To zurenje bilo je za mene pravo otkrie. Dok sam tako zurio, ustanovio sam da su neke vane take don Huanovog uenja bile tane. La Gorda je taj za datak opisala dosta neodreeno. Optiki uveati i smanjiti predmet posmatranja bilo je pre zapovest nego opis jednog procesa, ali to je ipak bio i proces, u sluaju kada je ispunjen jedan od bitnih uslova; don Huan je rekao da se taj uslov sastoji u zaustavljanju unutranjeg dijaloga. Iz la Gordinog prianja o zure nju, odnosno toj vrsti gledanja, bilo mi je jasno da ih je don Huan terao da zure zato da bi ih nauio da pre kinu unutranji dijalog. La Gorda je to nazivala smi rivanjem misli. Don Huan me uio kako u postii to isto, mada me vodio u suprotnom pravcu; umesto da me ui da usredsredim pogled kao to ine oni koji zure, nauio me je da irom otvorim oi i iskljuim svest o onome to me okruuje na taj nain to ni na ta neu usredsrediti pogled. Morao sam oima da, ta ko rei, opipam sve to se u polukrugu od 180 stepeni

nalazilo preda mnom, dok mi nefiksirani pogled lebdi neposredno iznad horizonta. Za mene je to zurenje bilo teko zato to sam morao da postupam suprotno od onoga to sam nauio. Kad sam pokuavao da zurim, stalno sam hteo da otvorim oi. Naprezanje da to ne inim dovelo je ipak do toga da sam prestao da mislim. A kad sam iskljuio svoj unutranji dijalog, nije mi vie bilo teko da zurim onako kako me je la Gorda upuivala. Don Huan mi je esto ponavljao da je u njegovom arobnjatvu glavno to da ovek iskljui taj unutranji dijalog. S obzirom na la Gordino objanjenje o dvema vrstama panje, iskljuenje unutranjeg dijaloga znai lo je u stvari da se ovek reio panje tonala. Don Huan je jednom prilikom rekao i to da zau stavljanjem unutranjeg dijaloga mi u isti mah zaustav ljamo i svet. To je bio funkcionalan opis onog nezami slivog procesa kojim usredsreujemo svoju drugu pa nju. Rekao je da jedan deo sebe uvek drimo pod klju em zato to ga se plaimo, i da naem razumu taj deo nas lii na ludog roaka koga drimo zatvorenog iza reetaka. Prema la Gordinom objanjenju, taj deo nas je naa druga panja, i kad nam konano poe za ru kom da je usredsredimo na neto, mi smo u stvari za ustavili svet. Poto mi obini ljudi znamo samo za pa nju tonala, nije preterano rei da svet zaista mora da stane kad tu panju iskljuimo. Usredsreivanje nae neobuzdane, neobuene druge panje mora stoga biti zastraujue. Don Huan je bio u pravu kad je rekao da se jedino pomou naeg beskrajnog unutranjeg di jaloga moemo sauvati da taj ludi roak ne nasrne na nas. La Gorda i sestrice su ustale poto su zurile po prilici pola sata. La Gorda mi glavom dade znak da po em za njima. Otile su u kuhinju. La Gorda mi pokaza da sednem na jednu klupu. Ree da e poi drumom u susret Henarovima, i da e ih dovesti nama. Izila je na glavna kuna vrata. Sestrice posedae oko mene. L i d i a se ponudi da mi odgovara na sva pitanja koja joj budem postavljao.

Zamolio sam je da mi kae neto o njihovom zurenju u don Huanovo mesto moi, ali ona me nije razumela. Ja sam se izvebala da zurim u daljine i u senke, ree. Kad sam nauila da zurim, don Huan me naterao da ponem opet sve iz poetka i tada mi je naloio da gledam u senke lia, bilja, stena i kamenja. Ja sad vi e ne gledam ni u ta; gledam samo u senke stvari. ak i kad nema nimalo svetlosti, senki uvek ima; ima ih ak i nou. Zato to sam od onih koji zure u senke, ja zurim i u daljinu. Mogu ak da zurim u senke u da ljini. Rano ujutru senke ne kau bogzna ta. Tada se senke odmaraju. Prema tome, nema nikakve koristi od zurenja u rano jutro. Senke se bude oko est sati pre podne, a najbolje su oko pet posle podne. Tada su ve potpuno budne. ta ti senke kau? Sve to elim da doznam. Govore mi svojom toplotom ili hladnoom, kretanjem ili bojama. Jo ne znam sve to mogu da znae boje, toplota i hladnoa. Nagual mi je prepustio da to sama nauim. Kako ui? Uim kad sanjam. Sanjari moraju da zure da bi nauili da sanjaju a onda zurenjem moraju da trae svo je snove. Na primer, Nagual me terao da zurim u sen ke stena, a onda sam u snu otkrila da u tim senkama ima svetlosti pa sam od tada uvek traila svetlost u sen kama sve dok je ne bih nala. Zurenje i sanjanje idu zajedno. Bilo mi je potrebno da mnogo i dugo zurim u senke dok nisam poela da sanjam senke kako treba. A onda mi je bilo potrebno da mnogo sanjam i zurim da bih to dvoje spojila i zaista videla u senkama ono to sam videla u snovima. Razume li ta hou da ka em? Svi mi radimo isto. Rosa sanja o drveu zato to je to njena specijalnost kao to su oblaci Hosefinina, jer ona zuri u oblake. One zure u drvee i oblake dok se to to vide ne poklopi s njihovim snovima. Rosa i Hosefina klimnue glavom u znak odobra vanja. A ta je s la Gordom? upitah.

jae.

Ona zuri u buve, ree Rosa i na to se sve nasme-

La Gorda ne voli da je buve ujedaju, objasni mi Lidija. Ona nema oblika i zato moe u bilo ta da zu ri, ali ranije je zurila u kiu. A Pablito? On zuri me enske butine, odgovori Rosa tobo e ozbiljno. Svi se nasmejae. Rosa me potapa po leima. Poto je on tvoj partner, ula sam da se umetnuo na tebe, ree. Udarale su rukama po stolu, a klupa se tresla od trupkanja njihovih nogu dok su se smejale. Pablito zuri u stene, ree Lidia. Nestor u kiu i oblake, a Beninjo u daljinu. Ali ne pitaj me vie o zu renju, jer u izgubiti mo ako ti budem jo govorila o tome. Kako to da mi la Gorda moe sve rei? La Gorda je izgubila oblik, odgovori Lidia. Kad ja budem svoj izgubila, i ja u ti sve rei. Ali tada tebe to nee vie zanimati. Sada te zanima zato to si glup kao i mi. Onog dana kad izgubimo oblik, neemo vie biti glupi, nijedno od nas. Zato nas toliko zapitkuje kad sve to ve zna? upita Rosa. Zato to je isti kao mi, ree Lidia. On nije pra vi nagual. Jo je ovek. Okrenula se licem prema meni i pogledala me. Njeno lice je za trenutak bilo tvrdo, a njen pogled pro doran i hladan, ali izraz njenog lica je omekao kad mi se obratila. Ti i Pablito ste partneri, ree. Voli ga zaista, je li? Razmiljao sam malo pre nego to sam odgovorio. Rekao sam joj da odnekud imam beskrajno poverenje u njega. Bez ikakvog stvarnog razloga oseao sam da mi je on blizak. Voli ga toliko da si ga pokvario, rekla je optuujuim tonom. Na onom planinskom vrhu s koga ste

skakali on je taman prikupljao svoju drugu panju kad si ga ti prisilio da skoi s tobom. Samo sam ga drao za ruku, rekoh protestujui. Jedan arobnjak nee nikada drugoga drati za ruku, rekla je. Svi smo mi veoma sposobni. Tebi ne treba pomo nikoga od nas. Moe ti pomoi samo onaj arobnjak koji vidi i koji vie nema oblika. Kad ste skakali sa onog planinskog vrha, trebalo je da ti prvi skoi. Sad je Pablito vezan za tebe. Ja mislim da si nameravao da i nama isto tako pomogne. Boe, to vie razmiljam o tebi, sve te vie prezirem. Rosa i Hosefina promrmljae da se slau s njom. Rosa ustade i okrenu se prema meni s mrnjom u oi ma. Upitala me ta nameravam da radim s njima. Od govorili joj da sam naumio da uskoro odem odatle. Iz gleda da ih je to zaprepastilo. Sve progovorie u isti mah, ali Lidijin glas nadjaa ostale. Rekla je, ako sam mislio da idem, onda je trebalo da to sino uinim, i da je njoj bilo mrsko im sam odluio da ostanem. Ho sefina stade da vie grdei me skarednim izrazima. Odjednom zadrhtah, ustadoh i poeh i ja da viem na njih nareujui im da se umire, i to glasom koji ni je bio moj. Gledale su me prestravljeno. Pokuah da se drim kao da je to neto obino, ali u stvari sam tim postupkom uplaio sebe isto koliko i njih. U tom trenutku la Gorda doe u kuhinju kao da se krila u prednjoj sobi oekujui da mi zametnemo kavgu. Ree kako nas je upozorila da ne treba da se uhvatimo ja u njihove, a one u moju mreu. Morao sam da se nasmejem jer nas je grdila kao da smo deca. Kazala je da moramo jedni druge da potujemo, i da je to meusobno potovanje ratnika neto veoma osetljivo. Sestrice umeju da se izmeu sebe ponaaju kao ratnici, a isto tako i Henarovi meu sobom, ali im ja doem meu jedne ili druge, ili kad se te dve grupe sastanu, onda oni zaborave da su ratnici i ponaaju se kao budale. Posedasmo opet. La Gorda je sela do mene. Posle krae pauze L i d i a ree da se ona plai da u ja i njima uiniti ono to sam uinio Pablitu. La Gorda se nasmeja i odgovori joj da mi ona nikada ne bi dopustila da

ikome od njih pomognem onako kao Pablitu. Kazao sam joj da nikako ne razumem ta sam to loe uinio Pablitu. Nisam bio svestan ta inim i da mi to Nestor nije rekao, ne bih ni znao da sam Pablita podigao sa zemlje. Pitao sam se ak da Nestor nije moda malo preterao, ili da je pogreio. La Gorda ree da Svedok nikad ne bi nainio tako glupu greku, a jo manje preterivao, i da je Svedok najbolji ratnik meu njima. arobnjaci ne pomau jedan drugome onako kako si ti pomogao Pablitu, produila je. Ti si se poneo kao ovek sa ulice. Nagual nas je sve uio da budemo rat nici. Kazao je da ratnik nikoga ne saaljeva. Saaliti se na koga znai, po njegovom miljenju, da eli da taj drugi bude kao ti, da bude na tvom mestu, i ti mu up ravo zato pomae. To si uinio s Pablitom. Za ratnika je najtee na svetu da ostavi druge na miru, da se ne mea u njihov ivot. Kad sam bila debela, brinula sam se to Lidia i Hosefina ne jedu dovoljno. Plaila sam se da e se razboleti i umreti od gladi. Trudila sam se svim silama da se one ugoje i to iz najbolje namere. Besprekomost ratnika sastoji se u tome da se ne upli e u ivot drugih ljudi, nego da ih podri da budu ono to jesu. To, razume se, znai da veruje kako su i oni besprekorni ratnici. Ali ta ako nisu besprekorni? upitah. Onda je tvoja dunost da ti bude besprekoran, a da njima nita ne kae, odgovorila je. Nagual je rekao da samo onaj arobnjak koji vidi, i koji nema oblika moe sebi dozvoliti da pomae drugima. Zato je on pomogao nama i nainio nas ovim to smo sada. Ne misli valjda da bi mogao da ide po svetu pa da po ulici skuplja ljude i pomae im, je li? Don Huan mi je ve bio ukazao na to da nema na ina na koji bih mogao da pomognem drugim ljudima. U stvari, nae nastojanje da drugima pomognemo po kreu, po njegovom miljenju, iskljuivo nai sopstveni interesi. Jednog dana kad sam s njim bio u gradu, podigao sam pua koji je leao nasred trotoara i stavio ga pod

neku lozu. Bio sam siguran da e ga ljudi pre ili posle zgaziti ako ga ostavim nasred plonika. Pomislio sam da sam ga spasao kad sam ga sklonio na bezbedno mesto. Don Huan mi je ukazao na to da je ta moja pret postavka bila lakomislena, zato to nisam uzeo u obzir dve vane mogunosti. Jedna je ta da je pu moda izbegao sigurnu smrt od otrova pod lozom, a druga da pu ima dovoljno snage da pree preko plonika. Ja nisam pua spaavao svojim meanjem nego sam ga samo od mesta do koga je s tolikom mukom stigao, vratio na poetak. Tada sam, naravno, hteo da vratim pua tamo gde sam ga naao, ali on mi to nije dozvolio. Kazao je da je tom puu bilo sueno da se na njegovom putu nae jedna budala zbog koje je izgubio svoju poetnu snagu. Ako ga ostavim tu gde sam ga spustio, on e moda biti kadar da ponovo sakupi dovoljno snage da ode ta mo kuda je naumio. Uinilo mi se da sam ga razumeo, ali to je oigled no bilo povrno razumevanje. Za mene je uvek bilo naj tee da ostavim druge ljude na miru. Ispriao sam im to o puu. La Gorda me potapa po leima. Svi smo mi dosta loi, rekla je. Nas petoro smo uasni ljudi koji ne ele da shvate. Ja sam se oslobo dila mnogih svojih runih osobina, ali jo ne svih. Dosta smo spori, i u poreenju sa Henarovima, mi smo turo bni i despotski nastrojeni. Henarovi su, meutim, svi isti kao Henaro; oni imaju veoma malo loih osobina. Sestrice se sloie s njom klimajui glavom. Ti si najgori od nas, ree mi Lidia. Mislim da mi u poreenju s tobom i nismo tako loe. La Gorda se nasmeja i gurnu me nogom, dajui mi tako znak da treba da pokaem kako se slaem s Lidijom. Posluao sam je, i one se sve nasmejae kao deca. Dugo smo potom utali. Sad u doi do kraja onoga to je trebalo da ti kaem, iznenada ree la Gorda. Pozvala nas je da svi ustanemo i rekla da e mi one sad pokazati tolteki polaaj moi. L i d i a je stajala de-

sno od mene i okrenula se licem prema meni. Uhvatila je svojom desnom rukom moju, priljubivi dlan uz dlan, ali bez preplitanja prstiju. Onda je svoju levu ruku pod metnula pod moju tano iznad lakta i vrsto me stegla na svoje grudi. Hosefina je to isto izvela na mojoj levoj strani. Rosa je stajala licem u lice prema meni, provu kla ruke ispod mojih miki i zgrabila me za ramena. La Gorda mi je prila s lea, obujmila me rukama oko pasa, i isprepletanim prstima mi pokrila pupak. Svi smo bili priblino iste visine tako da su one mogle da pritisnu glave uz moju. La Gorda poe da go vori iza mog levog uva, tiho, ali ipak dovoljno glasno da je svi ujemo. Rekla je da emo pokuati da nai drugu panju prenesemo na Nagualovo mesto moi, bez pomoi ikoga ili iega. Ovog puta nee biti ni uitelja da nam pomogne, ni saveznika da nas poguraju. Tamo emo stii iskljuivo snagom svoje volje. Osetio sam neodoljivu elju da je pitam ta ja tre ba da inim. Odgovorila mi je da treba da dopustim svojoj drugoj panji da se usredsredi na ono u ta zurim. Objasnila mi je da je taj sklop i poloaj koji smo zauzeli tolteki poloaj moi. Ja sam u tom trenutku bio sredite a ujedno i sila koja povezuje 4 strane sveta. Lidija je bila istok, oruje koje tolteki ratnik dri u desnoj ruci; Rosa je bila sever, tit privren za ratnikove grudi; Hosefina je bila zapad, duholovac ko|i ratnik dri u levoj ruci; la Gorda je bila jug, kotarica koju ratnik nosi na leima i u kojoj dri svoje pre 1mete to sadre mo. Rekla je da je prirodni poloaj svakog ratnika da se okrene licem prema severu, poto u desnoj ruci mora da dri oruje, odnosno istok. Meutim, mi treba da se okrenemo u pravcu juga, i to malo jugoistono; prema tome, radnja moi koju po Nagualovoj elji treba da izvrimo je to da promenimo svoj pravac. Podsetila me je da je jedna od prvih stvari koje nam je Nagual uinio bilo to da nam je okrenuo oi tako da gledamo prema jugoistoku. Na taj smo nain podstakli svoju drugu panju da izvede podvig na koji se sada spremamo. Taj podvig se moe izvesti na 2 naina. Prvi je da se svi okrenemo licem prema jugu,

tako da ja u tom okretanju budem osovina, i da pri tome sasvim preokrenemo osnovnu vrednost i funkciju svake pojedine od njih. L i d i a e tako postati zapad, Hosefina istok, Rosa jug, a ona, la Gorda, sever. Druga mogunost za promenu pravca je bila da se licem okre nemo jugu, ali bez okretanja celog tela. To je bila alter nativa moi koja je od nas zahtevala da navuemo svoje drugo lice. Rekao sam la Gordi da ne razumem ta je nae dru go lice. Kazala je da joj je Nagual poverio da prikupi drugu panju svih nas tako vrsto spojenih, i da svaki tolteki ratnik ima dva lica okrenuta u suprotnim prav cima. Drugo lice je druga panja. La Gorda iznenada pusti ruke. Za njom to uinie i sve sestrice. Sela je opet i dala mi znak da sednem po red nje. Sestrice su i dalje stajale. La Gorda me pitala da li mi je sve jasno. I jeste i nije mi bilo jasno. Pre nego to sam stigao da formuliem jedno pitanje, kaza la je da je poslednje to treba da izvri po Nagualovoj elji to da mi kae kako moram da promenim svoj pra vac na taj nain to u svoju drugu panju zdruiti s njihovom i navui svoje lice moi da bih video ta je iza mene. La Gorda ustade pa mi dade znak da poem za njom. Odvela me je do vrata njihove sobe. Blago me gurnula u sobu. im sam preao preko praga, pridru ile su mi se Lidia, Rosa, Hosefina, i ona, i to tim re dom, a onda je la Gorda zatvorila vrata. Soba je bila veoma mrana, kao da u njoj nema prozora. La Gorda me zgrabi za ruku i odvede, kako se meni inilo, na sredinu sobe. One me sve okruie. Ni sam mogao nikako da ih vidim; oseao sam samo da su sa sve 4 strane uz mene. Posle nekog vremena moje su se oi navikle na po mrinu. Mogao sam da razaznam da ta soba ima dva prozora, ali da su zatvoreni daskama. Malo svetlosti je ipak prodiralo kroz njih tako da sam ih sve video. On da su me one uhvatile kao pre nekoliko minuta i sve su u istom trenutku naslonile glave na moju. Oseao sam sa svih strana njihov topli dah. Sklopio sam oi da bih dozvao sliku u koju sam do maloas zurio. Nije mi to

polo za rukom. Bio sam veoma umoran i pospan. Oi su me uasno svrbele; hteo samda ih poeem, ali Lidia i Hosefina su me vrsto stegle za ruke. Ostali smo u tom poloaju vrlo dugo. Moj zamor je bio nepodnoljiv i ja sam konano klonuo. Pomislio sam da su me kolena izdala i da u pasti na pod i zaspati. Ali pada nije bilo. U stvari, ispod mene nije bilo niega. Toliko sam se uplaioda sam se odmah potpuno razbudio; meutim neka jaa sila od mog straha vratila me opet u ono pospano stanje. Prepustio sam se i lebdeo sa njima kao balon. Izgledalo je kao da spavam i sanjam, i da u tom snu vidim niz nepovezanih slika. Nismo vie bili u njihovoj mranoj sobi. Sada je bilo toliko svetlosti da me ona zasenila. U nekim trenucima sam video Rosino lice do svoga; krajikom oka mogao sam da vidim Lidijino i Hosefinino. Oseao sam kako mi elima snano pritiu ui. Onda bi se slika promenila pa sam vidio la Gordino lice do svoga. Kad god bi se to desilo ona bi pritisla svoja usta na moja i disala. To mi se nije nimalo svialo. Neka sila u meni se pokuavala oslobodit toga. Bio sam smrtno uplaen. Pokuao sam sve da ih odgurnem. to sam se vie opirao, jae su me drale. To me uvrstilo u uverenju da me la Gorda obmanula i na kraju dovela u smrtnu opasnost. Ali la Gorda je za razliku od drugih bila besprekoran ratnik. Osetio sam se bolje kad sam pomislio da ona besprekorno sve to vodi. U jednom trenutku prestao sam se opirati. Postao sam radoznao u kom u trenutku umreti, a inilo mi se da je as sasvim blizu. Tada me obuzela neopisiva radost, za koju sam bio uveren da najavljuje moj kraj. Privukoh Lidiu i Hosefinu blie. La Gorda je bila predamnom. Nije mi smetalo ta mi die u usta; iznenadio sam se jer je ba tada prestala, a i one su prestale da svoje glave pritiu uz moju. Poele su da gledaju okolo i pritom oslobodile moju glavu. Sad sam mogao da je pokreem. Lidia, la Gorda i Hosefina bile su tako blizu da sam mo-

gao da vidim samo kroz razmak izmeu njihovih glava. Nisam mogao da dokuim gde smo. Jedno je bilo jasno: nismo stajali na zemlji. Lebdeli smo u vazduhu. Jo ne to sam znao pouzdano, a to je da ne stojimo vie ona ko kako smo u poetku stajali. Sad je Lidia bila levo od mene, a Hosefina desno. La Gordino lice je bilo oroeno znojem, a isto tako i Lidijino i Hosefinino. Rosu sam mogao samo da osetim iza sebe. Video sam njene ruke kako me, provuene ispod miki, dre za ramena. La Gorda je govorila neto, ali ja to nisam mogao da ujem. Izgovarala je rei lagano kao da mi daje vre mena da ih itam s njenih usana, ali panju su mi ome li neki detalji na njenim ustima. U jednom trenutku sam osetio da me njih etiri pokreu; namerno su me ljuljale. To me je prisililo da obratim panju na la Gordine neme rei. Ovog puta sam jasno itao ta njene usne govore. Govorila mi je da se okrenem. Pokuao sam, ali glavu nisam mogao da okrenem, kao da mi je ukoena. Osetio sam da mi neko grize usne. Gledao sam u la Gordu. Nije me ona ujedala, ali me je gledala i na reivala da okreem glavu u svim pravcima. Osetio sam da mi istovremeno dok govori, lie celo lice i da me uje da po usnama i obrazima. La Gordino lice bilo je nekako iskrivljeno. Izgleda lo je veliko i ukasto. Pomislio sam da je to moda sa mo odraz na njenom licu, jer je sve oko nas bilo uka sto. Gotovo sam je uo kako mi nareuje da okrenem glavu unazad. Naposletku, iznerviran njenim ujedanjem, okrenuo sam glavu i onda se la Gordin glas iznenada ja sno uo. Bila je iza mene i vikala mi je da okrenem i panju unazad. Rosa mi je lizala lice, ne ona. elom sam je odgurnuo od svog lica. Rosa je plakala. Njeno lice bilo je u znoju. uo sam la Gordin glas iza sebe. Rekla je da sam ih iznurio borei se s njima i da ona ne zna ta treba da radi da bi opet skupila onu panju koju smo na poetku imali. Sestrice su cvilele. Moje misli bile su kristalno jasne, ali moji racio nalni procesi nisu bili deduktivni. Sve oko sebe sazna vao sam brzo i neposredno, i u meni nije bilo nikakve sumnje. Znao sam, na primer, da moram odmah pono vo da zaspim i da emo se onda polako spustiti na ze-

mlju. Ali znao sam isto tako da im moram dopustiti da me odvedu svojoj kui. Ja to ne bih umeo. Nisam nika ko mogao da usredsredim svoju drugu panju, a trebalo je da je usmerim na jedno mesto koje mi je don Huan odredio u severnom Meksiku. Uvek sam mogao neobi no jasno da ga dozovem u seanje. Nisam se usuivao da sada prizivam tu viziju. Znao sam da bismo se tamo obreli. Pomislio sam da moram la Gordi da kaem to to znam, ali nisam mogao da govorim. I pored toga, bio sam siguran da me je ona razumela. Imao sam potpu no poverenje u nju, i zaspao sam za nekoliko sekundi. U snu sam gledao kuhinju u njihovoj kui. Tamo su bi li Pablito, Nestor i Beninjo. Izgledali su neobino veliki i arili su se. Nisam mogao da usredsredim pogled na njih zato to se izmeu njih i mene nalazio zastor od nekog providnog plastinog materijala. Onda sam shva tio da je to kao da ih gledam kroz prozorsko staklo na koje neko baca vodu. Staklo se najzad razbilo, a mene je voda pljusnula po licu. Pablito me polivao vodom iz kofe. Pored njega su stajali i Nestor i Beninjo. La Gorda, sestrice i ja leali smo na ledini iza kue. Henarovi su nas polivali kora ma vode. Skoih na noge. Ne znam da li me je okrepila hlad na voda ili neobian doivljaj koji se upravo zavrio. La Gorda i sestrice su se presvukle, a njihove mokre ha ljine su Henarovi morali izneti na sunce. I moja odea je bila uredno razastrta na zemlji. I ja sam se presvukao bez rei. Obuzelo me je ono naroito oseanje koje, izgle da, prati usredsreivanje druge panje; nisam mogao da govorim, ili, tanije, mogao sam ali nisam eleo. Bila mi je muka u stomaku. Izgleda da je la Gorda to osetila, jer me blago povukla i odvela iza ograde. Povraao sam, a isto je bilo i sa la Gordom i sestricama. Vratio sam se u kuhinju i umio se. Hladna voda mi je, izgleda, pomogla da se priberem. Pablito, Nestor i Beninjo sedeli su oko stola. Pablito je doneo svoju sto licu. Ustao je i rukovao se sa mnom. Za njim su to ui nili i Nestor i Beninjo. Pridruile su nam se sestrice sa la Gordom.

Sa mnom neto kao da nije bilo u redu. Zujalo mi je u uima. Hvatala me vrtoglavica. Hosefina ustade pa se uhvati za Rosu da ne bi pala. Okrenuo sam se la Gor di da je pitam ta da radim. L i d i a je u tom trenutku padala poleuke na klupu. Uhvatio sam je, ali me nje na teina povukla nanie pa sam i ja pao zajedno s njom. Mora da sam se tada onesvestio. Iznenada sam se probudio. Leao sam na asuri u prednjoj sobi. Pored mene su Lidia, Rosa i Hosefina spavale vrstim snom. Morao sam da bauljam preko njih da bih mogao ustati. Gurao sam ih, ali one se nisu probudile. Iziao sam u kuhinju. La Gorda i Henarovi su tu sedeli oko stola. Dobro doao, ree Pablito. Dodao je da se la Gorda maloas probudila. Oseao sam da sam se potpuno povratio. Bio sam gladan. La Gorda mi dade zdelu sa jelom. Rekla je da su oni svi ve jeli. Kad sam se zasitio, oseao sam se odlino osim to nisam mogao da mislim kao obino. Moje misli su bile uasno spore. To mi se nije dopadalo. Primetio sam tada da je ve kasno poslepodne. Odjednom osetih po trebu da trim u mestu, licem okrenut suncu, kao to sam esto morao da inim po don Huanovim uputstvima. Ustao sam, i onda mi se pridruila i la Gorda. Iz gleda da je i njoj to isto palo na um. Oznojio sam se od skakutanja. Zadihao sam se vrlo brzo i vratio se stolu. La Gorda je pola za mnom. Opet smo seli. Hena rovi su netremice gledali u nas. La Gorda mi dodade moju belenicu. Ovaj Nagual nas je poveo i svi smo se izgubili, ree la Gorda. im je ona progovorila, osetio sam kao da je neto prsnulo. Misli mi navalie u glavu kao bujica. Sigurno se izraz moga lica promenio, jer me Pablito zagrlio, a za njim i Nestor i Beninjo. inilo mi se da je i la Gorda oduevljena. Obrisala je elo sa olakanjem. Rekla je da nas zamalo nisam sve poubijao svojom uasnom popustljivou prema sebi. Usredsrediti drugu panju nije ala, ree Nestor. ta je bilo s nama, Gorda? upitah je.

Izgubili smo se, odgovori ona. Ti si poeo da se podaje strahu i onda smo se izgubili u onom bes kraju. Nismo mogli vie da usredsredimo svoju panju tonala. Ali polo nam je ipak za rukom da nau drugu panju veemo s tvojom i ti sad ima dva lica. U tom trenutku Lidia, Rosa i Hosefina ule su u kuhinju. Smeile su se i izgledale svee i snane kao uvek. Prile su da neto pojedu. Posedale su i niko nije izustio ni rei dok su one jele. im je i poslednja od njih zavrila jelo, la Gorda je nastavila tamo gde je stala. Ti si sad ratnik s dva lica, produila je. Nagual je rekao da svi mi moramo imati dva lica da bismo do bro prolazili sa obe panje. On i Henaro su nam pomo gli da prikupimo svoju drugu panju i onda su nas okrenuli tako da moemo da gledamo u dva pravca, ali tebi nisu pomogli zato to sam, bez iije pomoi, mora da pribavi svoju mo da bi bio pravi nagual. Ti si jo daleko od toga, ali recimo da sad koraa na dve noge umesto da pue, a kad postane potpun i izgubi oblik, ti e lebdeti. Beninjo je pokretom ruke imitirao avion koji leti i dubokim glasom podraavao njegovo brujanje. To je bilo zagluujue glasno. Svi se nasmejasmo. Sestrice je to, inilo se, veoma uveseljavalo. Do tog trenutka nisam jo bio potpuno svestan da je ve kasno po podne. Rekoh la Gordi da sam sigurno satima spavao, jer smo pred podne otili u njihovu so bu. Odgovorila mi je da nismo dugo spavali, i da smo najvei deo tog vremena proveli izgubljeni u drugom svetu, dodavi da su se Henarovi ozbiljno uplaili i za brinuli, poto nita nisu mogli uiniti da nas vrate. Obratio sam se Nestoru i pitao ga ta su oni radili ili videli dok smo mi bili odsutni. Zurio je za trenutak u mene i onda mi odgovorio. Doneli smo mnogo vode u dvorite, ree pokazu jui u praznu benzinsku burad. Onda ste vi svi zajedno posrui stigli u dvorite i mi smo vas pohvali vodom to je sve. Jesmo li izili iz sobe? upitah ga.

Beninjo se glasno nasmeja. Nestor pogleda u la Gor du kao da je moli za dozvolu ili savet. Jesmo li izili iz sobe? pitala je la Gorda. Niste, odgovori Nestor. Uini mi se da je i la Gordi isto koliko i meni stalo do toga da to sazna, i to me je uplailo. Ona je ak mo lila Nestora da nam to kae. Doli ste iznebuha, ree Nestor. Moram vam re i i to da je bilo strano, svi ste liili na maglu. Pablito vas je prvi ugledao. Moda ste ve dugo bili u dvoritu, ali mi nismo znali gde da vas traimo. Onda je Pablito uzviknuo i mi smo vas svi videli. Jo nikada nismo tako neto videli. Kako smo izgledali? upitah. Henarovi se zgledae. Nastala je nepodnoljivo du ga pauza. Sestrice su otvorenih usta zurile u Nestora. Izgledali ste kao pramenje magle uhvaeno u pau inu, rekao je Nestor. Kad smo vas polili vodom, opet ste ovrsnuli. eleo sam da on jo govori, ali la Gorda je rekla da nam je ostalo jo samo malo vremena, poto ja kra jem dana moram da odem, a ona treba jo tota da mi kae. Henarovi ustadoe i rukovae se sa sestricama i la Gordom. Mene zagrlie i rekoe da im je potrebno samo nekoliko dana da sve srede i da se pripreme za odlazak. Pablito die svoju stolicu na lea, okrenuvi joj noge uvis. Hosefina otra do tednjaka, uze odande jedan zaveljaj koji su bile donele iz kue donje Soledad i stavi ga izmeu nogu Pablitove stolice, to mi se uini veoma podesnim za noenje stvari. Poto ide kui, mogao bi i ovo da ponese, re kla je. To je i tako tvoje. Pablito slee ramenima i malo pomeri stolicu da bi to bolje rasporedio teret. Nestor dade Beninju znak da uzme zaveljaj, ali Pablito mu to nije dozvolio. Dobro je, ree. Mogu da budem i magarac kad ve nosim ovu prokletu stolicu. Zato je nosi, Pablito? upitah.

Moram da tedim svoju mo, odgovori on. Ne mogu da sedim na bilo emu. Ko zna kakva je propa lica tu sedela pre mene? Smejao se, a zaveljaj se micao kako su se njegova ramena tresla. Kad su Henarovi otili, la Gorda mi je objasnila da je Pablito poeo tu budalatinu sa stolicom zato da bi zavitlavao Lidiu. Nije hteo da sedne tamo gde je ona sedela, ali posle je otiao i dalje i, kako je voleo sebi da ugaa, vie nije hteo da sedi ni na emu drugom osim na toj stolici. On je kadar da je nosi celog ivota, ree mi la Gorda potpuno uverena u to. On je gotovo isto tako lo kao ti. On je tvoj partner; ti e kroz ivot nositi svoju belenicu, a on stolicu. U emu je razlika? I jedan i drugi ugaate sebi vie nego mi ostali. Sestrice me okruie i nasmejae se, tapui me po leima. Veoma je teko udenuti se u nau drugu panju, produi la Gorda, a to se jo tee postie ako je ovek tako popustljiv prema sebi kao to si ti. Nagual je rekao da zna bolje od bilo koga od nas koliko je to teko. Ti si pomou njegovih biljki moi nauio da od lazi daleko u onaj drugi svet. Mi smo elele da svoju drugu panju sakupimo na Nagualovom mestu, ali ti si nas zagnjurio u neto to ne poznajemo. Mi za to nismo spremne, a nisi ni ti. Ali nisi ti kriv, biljke moi su te takvim nainile. Nagual je bio u pravu. Svi ti moramo pomoi da zadri u sebi svoju drugu panju, a ti nama mora pomoi da poguramo svoju. Tvoja druga panja moe da ode veoma daleko, ali ona je neobuzdana, dok naa moe da odmakne sasvim malo, ali zato mi njom potpuno vladamo. La Gorda i sestrice, redom jedna po jedna, rekoe mi koliko im je strano bilo kad smo se izgubili u dru gom svetu. Nagual mi je priao, produi la Gorda, kako te navodio, kad je onim svojim dimom sakupljao tvoju drugu panju, da je usredsredi na jednog komarca, i kako je onda taj komarac postao tvoj uvar u drugom svetu.

Rekoh joj da je to istina. Poto me je zamolila, is priao sam im o onome to sam doiveo pod don Huanovim vodstvom. Uz pomo njegove meavine za pue nje video sam tog komarca kao neko uasno udovite, visoko tridesetak metara, koje se kretalo neverovatno brzo i spretno. To stvorenje je bilo toliko runo da mi se od njega uvek smuilo, ali ono je i pored toga bilo nekako impozantno i velianstveno. Ni to iskustvo, ili doivljaj, nisam nikako mogao da uklopim u svoju racionalnu sliku sveta. Jedino ime sam svom razumu mogao da pomognem bilo je moje vrsto uverenje da je jedno od dejstava meavine za puenje nainjene od psihotropskog bilja bilo to da u haluciniranju vidim toliko uvelianog komarca. Izloio sam im, a naroito la Gordi, svoje razumno, povrno objanjenje onoga to se dogodilo. Nasmejale su se. Nisu to bile halucinacije, odluno ree la Gorda. Ako neko odjednom vidi neto drukije, neto to nije pre tu bilo, to je zato to se prikupila panja te osobe i to se ona usredsreuje na neto. E sad, to to priku plja panju te osobe moe biti bilo ta: moda pie, ludilo, a moda i Nagualova meavina za puenje. Ti si video komarca i on je za tebe postao uvar iz drugog sveta. A zna li ti ta je taj drugi svet? Taj dru gi svet je svet nae druge panje. Nagual je mislio da e tvoja druga panja moda biti dovoljno jaka pa da e mo moi da proemo pored uvara i uemo u drugi svet. Ali ona nije bila dovoljna jaka. Da je bila, moglo se desiti da ti ode u taj drugi svet i da se nikada ne vrati. Nagual mi je rekao da je spreman da te sledi. Ali uvar ti nije dopustio da proe i zamalo te nije ubio. Nagual je morao prestati da ti pomae da svoju drugu panju usredsreuje pomou njegovih biljki moi zato to si mogao da je usredsredi samo na onu stranu stranu stvari. Naveo te je da umesto toga sanja kako bi mogao panju da sakupi na drugi nain. Ali bio je siguran da e i tvoje sanjanje biti strano. Tu nije mo gao nita da uini. Ti si, u stvari, iao tano njegovim stopama, jer je i on imao jednu stranu, uasnu stranu.

utale su. inilo se da su sve utonule u svoje uspo mene. La Gorda ree da mi je Nagual jednom u svojim zaviajnim brdima pokazao nekog naroitog crvenog insekta. Pitala me da li ga se seam. Seao sam ga se. Pre dosta godina don Huan me odveo u jedan kraj koji nisam poznavao, u planine severnog Meksika. Pokazao mi je veoma paljivo neke ok rugle insekte veliine bubamare. Lea su im bila jarko crvena. Hteo sam da kleknem na zemlju da ih posmatram, ali mi on to nije dopustio. Rekao mi je da treba da ih gledam, ali ne da zurim, sve dok ne zapamtim nji hov oblik, zato to u morati uvek da ih se seam. On da mi je objasnio neke komplikovane pojedinosti o nji hovom ponaanju, i meni je to sve zvualo kao meta fora. Govorio mi je u stvari o relativnoj vanosti naih shvatanja o moralu do kojih nam je toliko stalo. Uka zao mi je na neke obiaje tih insekata i uporedio ih s naima. To uporeivanje dovelo je do toga da mi je vanost naih ubeenja izgledala smena. Neposredno pred njegov odlazak s don Henarom, don Huan me odveo na to mesto u brdima gde ive te bube, produi la Gorda. Bila sam tamo ve jedanput, a bili su i ostali. Nagual je hteo da se uveri da svi po znajemo tu bubicu, mada nam nikad nije dozvolio da je suvie dugo gledamo. Dok sam bila tamo s njim, rekao mi je ta treba s tobom da radim, i ta da ti kaem. Ve sam ti kazala gotovo sve to mi je on naloio, sve, osim poslednjeg. To je u vezi s pitanjem koje si svima postavljao: gde su Nagual i Henaro? Sad u ti rei tano gde su. Nagual je kazao da e ti to razumeti bolje od svih nas. Niko od nas nije nikada video uvara. Niko od nas nije bio u onom utom sumporu u kome on ivi, niko osim tebe. Nagual mi je rekao da te pratio u taj drugi svet kad si ti usredsredio panju na uvara. Nameravao je da tamo ode s tobom, moda zauvek, ako ti ne bude dovoljno jak da proe. Tek tada je otkrio mnogo tota o svetu tih crvenih bubica. Rekao je da je njihov svet neto najlepe i najsavrenije to se moe zamisliti. I tako, kad je dolo vreme da on i Henaro odu sa ovog sveta, oni

su prikupili svoju drugu panju i usredsredili je na taj svet. Onda je Nagual otvorio pukotinu, kao to si i sam video, i njih dvojica su proli u onaj svet gde nas ekaju da im se jednog dana i mi pridruimo. Nagual i Henaro su voleli lepotu. Otili su tamo prosto zato da uivaju. Pogledala me je. Nisam imao ta da kaem. Bila je u pravu kad je rekla da mo, ili sila, mora savreno tano da odredi vreme u kome e mi ona sve to otkriti, ako to treba da ima nekog dejstva. Obuzela me neka te ka tuga koju ne bih mogao da objasnim. To je bilo kao da mi se plae, a ja ipak nisam bio ni tuan ni melanholian. eznuo sam za neim to se reima ne da izraziti, ali ta enja nije bila moja. Kao i mnoga oseanja i oseaji koje sam doiveo od svog dolaska meu njih, i to mi je bilo strano. Setio sam se ta je Nestor rekao za Elihija. Pono vio sam to la Gordi, i ona me onda zamolila da im ispriam vizije koje sam imao na svom putovanju izme u tonala i naguala onda kad sam skoio u provaliju. Kad sam im sve ispriao, izgledale su veoma uplaene. La Gorda je odmah izdvojila moju viziju kupole. Nagual nam je govorio da e se naa druga panja jednog dana usredsrediti na tu kupolu, rekla je. Tog dana emo svi potpuno postati naa druga panja, ba kao to je bio sluaj s Nagualom i Henarom, i tog dana mi emo im se pridruiti. Hoe li time da kae, Gorda, da emo onamo otii ovakvi kakvi smo sada? upitah. Da, otii emo ovakvi kakvi smo sada. Telo je na a prva panja, panja tonala. Kad ono postane druga panja, onda prosto ode u drugi svet. Tvoj skok u po nor prikupio je za kratko vreme svu tvoju drugu pa nju. Ali Elihio je bio jai i taj skok je prikovao njego vu drugu panju. To se desilo njemu, a on je isti kao i svi mi ostali. Meutim, mi ne moemo znati gde je on. To ak ni Nagual nije znao. Ali ako je igde, onda je pod tom kupolom. Ili moda skae od jedne vizije do druge, i tako e veito initi. La Gorda ree da sam ja u svom putovanju izmeu tonala i naguala ubedljivo potvrdio mogunost da se celo nae bie pretvori u drugu panju, a isto tako, samo u

neto manjoj meri, onda kad sam sa svima njima zalu tao u svetu te panje, ranije tog dana; to vai i za onaj sluaj kad nas je ona prenela pola milje dalje da bismo pobegli od saveznika. Dodala je da je problem koji nam je Nagual ostavio kao izazov taj da vidimo hoemo li, ili neemo, moi da razvijemo svoju volju, ili drugu pa nju toliko da moemo neogranieno dugo da je usredsredimo na to god zaelimo. Poutali smo malo. Izgleda da je bilo vreme da po em, ali nisam mogao da se pokrenem. Pomisao na Elihijevu sudbinu me paralisala. Da li je stigao do kupole pod kojom je trebalo da se naemo, ili ga je spopao uas, ne znam, tek dolazilo mi je da poludim kad po mislim na njegovo putovanje. Nije mi bilo potrebno da se napreem da bih to zamislio zato to sam i sam to doiveo na svom putovanju. Taj drugi svet, koji je don Huan pominjao jo od prvog trenutka naeg susreta, bio je uvek metafora, je dan udan naziv za neko izvitoperavanje percepcije, ili, u najboljem sluaju, njegov nain da govori o nekom stanju koje se nikako ne moe opisati. I pored toga to mi je don Huan omoguio da vidim neopisive aspek te sveta, nisam na ta svoja iskustva i doivljaje mo gao da gledam drukije nego kao na neko poigravanje s mojom percepcijom, na nekakvo dirigovano odraava nje do koga me je dovodio bilo svojim psihotropskim biljem ili na razne druge naine koje razumom nisam mogao da dokuim. Kad god se tako neto deavalo, ja sam se zaklanjao iza jedne misli koja mi je sluila kao tit, naime iza misli da je jedinstvo onoga ja koje sam znao i poznavao time bilo samo privremeno pore meeno. I, naravno, im bi se to jedinstvo ponovo uspo stavilo, svet bi opet postao svetilite za moje nepovre divo, racionalno ja. Svet koji mi je la Gorda otvorila svojim otkriima ispunio me je uasom. Ustala je i povukla i mene da se dignem s klupe. Kazala je da moram da poem pre sutona. Sve su me ispratile do kola i tu smo se oprostili. La Gorda mi izdade poslednje nareenje. Kad se vratim, moram da odem pravo Henarovoj kui, rekla je.

Ne elimo da te vidimo pre nego to bude znao ta treba da radi, ree osmehujui se toplo. Ali ne moj dugo da odlae. Sestrice klimnue glavom. Ove planine nam nee dopustiti da ovde jo dugo ostanemo, rekla je, pokazujui lakim pokretom brade na ona zloslutna ogolela brda na suprotnoj strani doline. Postavio sam joj jo jedno pitanje. Zanimalo me da li ona zna kuda e Nagual i Henaro otii kad se mi po novo naemo. Pogledala je gore u nebo, podigla ruke uvis i nainila njima pokret koji je teko opisati a ko jim je pokazala da to prostranstvo nema granica.