Protekcionizam i restriktivne meunarodnom poslovanju

mere

Uprkos prednosti koje zemljama prua slobodna trgovina, sve razvijene zemlje sveta su uvele neki od oblika restriktivnih mera na obavljanje trgovine sa zemljama u inostranstvu. Zemlje u svetu esto pokuavaju da na ovaj nain zatite pojedine industrijske grane ili sektore od konkurencije iz inostranstva. Politika kojom se realizuju ovi ciljevi naziva se protekcionizam. Da bi se u potpunosti objasnila politika protekcionizma, treba ukazati na razliku izmeu protekcionizma i intervencionizma. Zemlja u svetu radi zatite svojih privrednih subjekata od inostrane konkurencije interveniu na uvoz robe iz zemalja odakle potiu konkurentske kompanije. Neki autori koriste termin dravni intervencionizam, radije od termina dravni protekcionizam.

Tokom osamdesetih godina prolog veka, dolo je do ekstremnog rasta protekcionistikih mera i ogranienja u meunarodnoj trgovini. Pojaavanje ovih mera i ogranienja je bilo prouzrokovano velikim brojem ekonomskih problema u svetu, ukljuujui i ogroman trgovinski deficit SAD i drugih razvijenih zemalja. Zagovornici protekcionizma su zastupali tezu da e ogranienja i protekcionistika politika poboljati ekonomske rezultate zemalja u kojima su ovakve mere sprovedene. Pitanje protekcionizma je posebno znaajno za period posle II svetskog rata. SAD su intenzivno ukazivale na potrebu razvoja slobodne trgovine, jer su smatrale da bi ona doprinela ekonomskom prosperitetu i miru u svetu. SAD su, u najnovijoj razvojnoj fazi, sa jedne strane zagovarale slobodnu trgovinu kroz Urugvajsku rundu i pregovore sa Meksikom i Kanadom o NAFTA podruju, dok su sa druge strane agresivno poveale restriktivne mere na uvoz robe iz zemalja poput Japana, Kine i June Koreje.

Carinske i necarinske spoljnotrgovinskom poslovanju

barijere

Carine predstavljaju iznos za koji se poveava vrednost ili cena uvozne robe za kupca na domaem tritu. Osnovna namena carina je u generisanju prihoda ili u limitiranju uvoza na teritoriju odreene zemlje. Carina je odreen iznos u domaoj valuti koji drava naplauje od vlasnika odreene robe prilikom njenog prelaza preko granice. Carinske barijere su najstariji oblik trgovinske politike. Koriste se tradicionalno kao izvor prihoda vlada zemalja. Pre nego to su se pojavili porezi na prihode u SAD, vlada ove zemlje je ostvarivala najvee prihode od carina na robu i usluge. Osim ove namene, carine doprinose i zatiti odreenog domaeg privrednog sektora. Velike Britanija je jo poetkom XIX veka koristila carine da bi zatitila poljoprivredne proizvode od konkurencije iz inostranstva. Nemaka i SAD su krajem XIX veka, u cilju zatite svojih industrijskih sektora, uveli carine na uvoz odreenih proizvoda. Carine imaju direktan uticaj na meunarodno poslovanje. Npr. ako neka specijalna interesna grupa lobira svoju vladu da povea uvozne carine na odreenu robu, onda e doi do ograniavanja prometa konkurentnih proizvoda na tom tritu. Carine, takoe, smanjuju broj inostranih dobavljaa i proizvoaa i na taj nain omoguavaju domaim proizvoaima da

slobodno formiraju i kontroliu cene svojih proizvoda. U nekim sluajevima, ukoliko se radi o proizvodima iz zemlje sa kojom je potpisan preferencijalni sporazum, doi e do obostranog smanjenja carina na odreenu robu i usluge, a u nekim sluajevima carine za neke vrste robe e biti i ukinute. Prema pravcu robnog prometa na koji se odnose carine mogu biti 1. uvozne, 2. izvozne i 3. provozne. Prema nainu odmeravanja carine mogu biti: 1. ad valorem (po vrednosti) 2. specifine, 3. stalne, 4. privremene, 5. klizne, 6. selektivne, 7. sloene, 8. kombinovane Ad valorem carine (latinski izraz - prema vrednosti) se iskazuju kao dodatak fiksnog procenta na vrednost ili cenu uvoznih proizvoda, kao to je npr. carinska stopa od 30% na uvoz automobila. Specifine carine su dodatak fiksnih iznosa na uvoznu cenu proizvoda zasnovani na teini, koliini i drugim fizikim karakteristikama uvoznih proizvoda, kao to je npr. 30% po kilogramu jabuka. One se

naplauju prema jedinicama mere. Sloene carine (kombinovane) kombinacija ad valorem i specifine carine, kao to su carine na tekstil. Ad valorem carine su uglavnom primenjuju na sirovine (npr. vuna) u cilju zatite industrije sirovina, dok su specifine carine primenjuju na gotove proizvode. Klizne carine- npr. zabranjuje se uvoz odreenog poljoprivrednog proizvoda dok unutranja cena za taj proizvod ne postane toliko visoka da u toku uvoza ne moe da padne ispod odreenog zakonskog minimuma.

Carinska tarifa predstavlja sistematian pregled roba kojima se one razvrstavaju u odreene carinske tarifne stavove. Ona predstavlja instrument carinske zatite odreene zemlje. Ovi carinski stavovi pored tarifne oznake i naimenovanja robe, sadre i carinsku stopu koje predstavlja odreeno ograniavanje robe pri uvozu. Sve vrste robe imaju svoje mesto u Carinskoj tarifi koja je sastavni deo Zakona o carinskoj tarifi (Slubeni list SRJ, 23/01, 27/01). Ona, u sutini, predstavlja konkretizaciju zatite putem odgovarajue carinske stope i kvota koje odreena drava propisuje radi zatite domae proizvodnje. Usled nagle ekspanzije obima meunarodne razmene koja obuhvata veliki broj raznovrsnih proizvoda pojavio se problem svrstavanja robe po

Carinskoj tarifi. Primena instrumenata kojom se regulie meunarodno poslovanje u velikoj meri zavisi od svrstavanja meavine proizvoda u okviru meunarodne robne razmene. Roba u hemijskoj, prehrambenoj, tekstilnoj, metalopreraivakoj, automobilskoj i drugim industrijama, je sastavljena od meavine proizvoda. Stoga se mora regulisati svrstavanje meavina proizvoda po Carinskoj tarifi SRJ, koje je raena prema nomenklaturi Harmonizovanog sistema i Carinskoj tarifi Evropske unije, tako da su principi svrstavanja meavina proizvoda isti u SRJ (uvoz i izvoz) i u dravama lanicama WTO i EU.
Tabela 12.8. Primeri svrstavanja odreenih meavina proizvoda na osnovu pravila o primeni Carinske tarife

Tarifni broj 01.03

Tarifna oznaka Naimenovanje (podbroj) robe Svinje, ive -Ostalo: 0103.91 --mase do 50 kg: 0103.91 ---ostale 90 00 --mase preko 50 0103.92 kg: ---domae vrste: 0103.92 ----koje su se 11 00 najmanje jedanput prasile, mase 160 kg i vee 0103.92 ----ostale 19 00 ---ostale 0103.92

90 00

04.05 0405.10 00 00 0405.20 00 00 04.06 0406.10 10 00 0406.10 90 00 0406.20 00 00 0406.30 00 00 0406.90 00 00 42.03 4203.10 00 00 4203.29 4203.29 00 90 4203.30 00 00

Maslac i ostale masnoe i ulja dobijena od mleka; mleni namazi: -Maslac -Mleni namazi Sir i urda: --sa sadrajem masnoe do 40% po masi --ostalo -Sir, strugani ili u prahu, svih vrsta -Sir, topljen, osim struganog ili u prahu -Sir, ostali Odea ili pribor za odeu, od koe ili od vetake (rekonstituisane) koe -Odea -Rukavice: --ostale: ---ostale

-kaievi i kaievi redenici

Izvor: Export-Import, 2000.

Meavine proizvoda svrstavaju se po Carinskoj tarifi, na osnovu propisanih principa, po sledeem redosledu: 1. prema naimenovanju tarifnih brojeva i podbrojeva Carinske tarife; 2. prema napomenama koje se nalaze uz odeljke, glave i tarifne podbrojeve Carinske tarife; 3. prema osnovnim pravilima za primenjivanje Carinske tarife. Osnovna pravila za primenjivanje Carinske tarife reguliu svrstavanje proizvoda koji su sastavljeni od razliitih komponenti. Osnovnim pravilom za primenjivanje Carinske tarife 2 pod 2) je predvieno da se pod materijalom iz nekog tarifnog broja podrazumeva materijal u istom stanju ili kombinovani, odnosno pomeani materijal sa drugim materijalom. Pod proizvodom od odreenog materijala podrazumeva se onaj koji je u celini ili delimino sastavljen od odreenog materijala. Proizvodi koji su sastavljani od dva ili vie materijala svrstavaju se primenom Osnovnog pravila 3 za primenjivanje Carinske tarife. Osnovno pravilo 3 za primenjivanje carinske tarife postoji da bi se neki proizvodi koji se sastoje od dva ili vie materijala uspeno svrstali u neki tarifni broj, jer se zbog svog sastava oni mogu svrstati u vie tarifnih

brojeva. Prema ovom pravilu proizvodi koji se sastoje od vie materijala svrstavaju se na sledei nain: 1. u prednosti je onaj tarifni broj koji ima konkretnije ili najblie imenovanje proizvoda, u odnosu na one koji imaju opta naimenovanja proizvoda; 2. meani proizvodi koji se sastoje od razliitih materijala ili od razliitih komponenti, svrstavae se prema onom materijalu ili komponentama koje im daju bitan karakter (karakter proizvoda se razlikuje od vrste robe, jer karakter ili bitno svojstvo robe proizilazi iz prirode materijala, koliine, obima, mase, vrednosti ili uloge sastavnog materijala u odnosu na upotrebu proizvoda); 3. ukoliko se proizvodi izraeni od razliitih materijala ili materija ne mogu svrstati primenom gore navedena dva kriterijuma (pod 1 i 2), onda se svrstavaju prema materijalu koji je poslednji u redu podjednako vanih materijala. Svrstavanje odreenih meavina na osnovu pravila o primenjivanju Carinske tarife, dovodi do formiranja tarifnih brojeva i podbrojeva od kojih su neki primeri izloeni u tabeli 12.8.

U necarinske barijere (nontariff barrier - NTB) moe se svrstati veliki broj restriktivnih mera radi ograniavanja uvoza. Svaka intervencija ili regulacija uvoza koja nije carina ubraja se u kategoriju necarinskih barijera. U tabeli 12.3. predstavljene su neke od necarinskih barijera koje se najee koriste. Kvote. Kvote predstavljaju direktne restrikcije koliine nekih uvoznih dobara. Ovaj tip restriktivnih mera najee se uporedo primenjuje sa dozvolama za odreene grupe ili pojedine firme. Veoma je bitno naglasiti da uvozne kvote ograniavaju uvoz i utiu na rast domaih cena uvezene robe. Uvozne kvote utiu na rast domaih cena u istom iznosu kao i carine, osim u sluaju monopolskih cena, kada kvote u znatno veoj meri poveavaju cene domaih proizvoda. U sluaju nametanja kvota vlada ne ostvaruje prihode, dok u sluaju carina ostvaruje. Kada se kvote koriste umesto carinskih stopa, prihodi koje ostvaruje vlada ipak dolaze od carinskih stopa, koje su rezultat plaanja kompanija sa uvoznim dozvolama u kojima je odreen njihov udeo u kvoti. Vlasnici dozvola imaju mogunost da kupe uvoznu robu i da je preprodaju po veoj ceni na domaem tritu ostvarujui specifian profit na ovaj nain. Globalne kvote na uvoz. Ove kvote predstavljaju apsolutne restriktivne mere na uvoz, pri emu se odreuje iznos jedinica uvozne robe koji je dozvoljen za uvoz. Na primer, vlada moe odrediti globalnu kvotu na 300.000 TV aparata koji mogu da se uvezu. Jednom kada se ova kvota ispuni, uvoznici moraju da ekaju sledeu godinu da bi mogli da uvezu jo TV aparata ili da plaaju znatno vie carinske stope za proizvode koji su ispunili kvotu.

Necarinske barijere u spoljnotrgovinskom poslovanju

U necarinske barijere (nontariff barrier - NTB) moe se svrstati veliki broj restriktivnih mera radi ograniavanja uvoza. Svaka intervencija ili regulacija uvoza koja nije carina ubraja se u kategoriju necarinskih barijera. U tabeli 12.3. predstavljene su neke od necarinskih barijera koje se najee koriste. Kvote. Kvote predstavljaju direktne restrikcije koliine nekih uvoznih dobara. Ovaj tip restriktivnih mera najee se uporedo primenjuje sa dozvolama za odreene grupe ili pojedine firme. Veoma je bitno naglasiti da uvozne kvote ograniavaju uvoz i utiu na rast domaih cena uvezene robe. Uvozne kvote utiu na rast domaih cena u istom iznosu kao i carine, osim u sluaju monopolskih cena, kada kvote u znatno veoj meri poveavaju cene domaih proizvoda. U sluaju nametanja kvota vlada ne ostvaruje prihode, dok u sluaju carina ostvaruje. Kada se kvote koriste umesto carinskih stopa, prihodi koje ostvaruje vlada ipak dolaze od carinskih stopa, koje su rezultat plaanja kompanija sa uvoznim dozvolama u kojima je odreen njihov udeo u kvoti. Vlasnici dozvola imaju mogunost da kupe uvoznu robu i da je preprodaju po veoj ceni na domaem tritu ostvarujui specifian profit na ovaj nain. Globalne kvote na uvoz. Ove kvote predstavljaju apsolutne restriktivne mere na uvoz, pri emu se odreuje iznos jedinica uvozne robe koji je dozvoljen za uvoz. Na primer, vlada moe odrediti globalnu kvotu na 300.000 TV aparata koji mogu da se uvezu. Jednom kada se ova kvota ispuni, uvoznici moraju da ekaju sledeu godinu da bi mogli da uvezu jo TV aparata ili da plaaju znatno vie carinske stope za proizvode koji su ispunili kvotu.

Selektivne uvozne kvote. Vlada moe odrediti specifine uvozne kvote na robu iz odreene zemlje. Pretpostavimo da neka zemlja kupuje i popunjava svoje naftne zalihe u inostranstvu. Ona e, u cilju da ostane nezavisna od jedne zemlje koja ima naftu, podeliti uvoz nafte putem kvota na nekoliko zemalja. Usled toga nijedna zemlja nee imati

dominantan uticaj na zemlju koja kupuje naftu. Izvozne kvote. U ovom sluaju, zemlja koja izvozi odreuje izvozne kvote na vikove proizvoda, nakon zadovoljenja potreba domaeg trita. Ideja primene ovih kvota je u primarnoj potrebi zadovoljavanja domaeg trita. Kada se potrebe domaeg trita pokriju, svi vikovi se mogu izvoziti u inostranstvo. Dobrovoljna izvozna ogranienja. Dobrovoljna izvozna ogranienja (Voluntary Export Restrictions - VER) su slina kvotama, a poznata su i pod nazivom Dobrovoljni izvozni sporazumi (Voluntary Restraint Agreement - VRA). VER su stvorena u cilju da pomognu domaim proizvoaima da restrukturiu i ponovo osvoje svoje trite. U mnogim sluajevima termin dobrovoljnost je neodgovarajui. Ovaj tip kvota se naziva dobrovoljnim zato to zemlja izvoznica ograniava broj jedinica koje se izvoze u neku zemlju. Ova ogranienja se mogu javiti u nekoliko razliitih oblika: bojkot, visoke carinske stope, apsolutne kvote i dr. Uspostavljanje VER uvek vie kota uvoznu zemlju nego korienje carina, jer prihodi od carinskih stopa u sluaju VER, postaju prihodi koje zarauju stranci pod VER. Moe se zakljuiti da VER proizvode gubitke za uvoznu zemlju. Tokom poslednjih decenija XX veka VER su pokrivale u nekim sluajevima i vie zemalja. Najpoznatiji primer za to je Multi-fiber Arrangement sporazum koji je ograniio izvoz tekstila iz 22 zemlje. VER se esto primenjuje na uvoz tekstila, elik, automobila i poljoprivrednih proizvoda. WTO nema jurisdikciju nad VER. Najpoznatiji primer ovog tipa kvota je limitiranje izvoza automobila u SAD sprovedeno od strane Japana 1981. godine i kasnije. Standardi. Veina zemalja postavlja standarde u cilju

zatite zdravlja, kvaliteta proizvoda i bezbednosti svojih graana. U tom cilju zemlje odreuju niz standarda vezanih za proizvode, ili za testiranje proizvoda pre nego to se oni uvezu na domae trite. Standardi predstavljaju jednu od restriktivnih mera koje su u porastu. Osnovna namena standarda je da zatite graane neke drave, ali se oni nekad primenjuju i radi limitiranja uvoza proizvoda iz odreene zemlje. Npr. Japan zahteva da svi poljoprivredni proizvodi koje uvozi moraju proi razliite inspekcije u zemlji izvoznici pre nego to proizvodi budu isporueni. Monetarne restrikcije. Ovaj vid restriktivnih mera ukazuje na ograniavanja devizne razmene u cilju zatite platnog bilansa ili podravanja razvoja odreene industrije. Ovi tipovi trgovinskih barijera su najee korieni od strane zemalja u razvoju, koje se suoavaju sa nedostatkom vrstih valuta. U praksi meunarodnog poslovanja postoje tri osnovna tipa monetarnih restrikcija: blokiranje valuta, diferencijacija deviznog kursa i odobrenje vlade za bezbednu zamenu deviza. Blokiranje valuta. Blokiranje valuta se javlja u situaciji kada je konverzija jedne valute u drugu zabranjena. Ova situacija je povezana sa nekonvertibilnim valutama, koje rezidenti neke zemlje ili stranci ne mogu konvertovati u druge valuta. Zemlja ije je valuta nekonvertibilna, uglavnom nee moi da izvozi robu u druge zemlje sveta. Diferencijacija deviznog kursa. Ova restriktivna mera je takoe svojstvene zemljama u razvoju. Primenjuju se u sluaju zatite platnog bilansa i bilansa rezervi neke zemlje. Vlade zemalja primenjivanjem ovog tipa restrikcija pokuavaju da ogranie iznos vrstih valuta koje e se koristiti pri plaanju uvoza. Vlade zemalja koje ne ele da se odreknu vrstih valuta odreuju razliite devizne kurseve za svoju valutu. Uvoznici menjaju svoju valutu za vrste valute po deviznim kursevima

koji zavise od prioriteta uvoza neke robe. Ako je roba prioritetne za uvoz, onda e uvoznici plaati manje devizne kurseve pri razmeni svoje valute. Odobrenje vlade za bezbednu razmenu deviza. Ove restriktivne mere se mogu koristiti uporedo sa diferencijacijom deviznog kursa. Vlade zemalja ozakonjuju ove mere kada se suoe sa nedostatkom vrstih valuta ili u sluaju finansijskih kriza. U takvim situacijama vlade zemalja nalau da svi uvoznici moraju predati molbe i potrebnu dokumentaciju centralnoj banci, koja je nadlena za odobravanje uvoza. U nekim ekstremnim primerima, kao to je to sluaj sa Brazilom osamdesetih godina prolog veka, vlada je zahtevala da uvoznici poloe depozit mesecima pre nego to vlada odobri deviznu razmenu. Subvencije. Subvencije predstavljaju direktne restriktivne mere i neku vrstu monetarne pomoi domaoj industriji. Ova pomo se javlja u obliku dozvola, prekida oporezivanja, manjih kamatnih stopa na pozajmice itd. Osnovni cilj subvencija je stimulisanje razvoja odreenog sektora, poveanja zaposlenosti ili omoguavanja relativne prednosti odabrane industrije na globalnom tritu. Subvencije se mogu fokusirati na industriju u celini ili samo na izvozne aktivnosti odreene industrije. Primer ovog oblika restrikcija je finansijska pomo U. S. Export-Import Bank u vidu direktnih zajmova, garantnih zajmova i osiguranja i snienih zajmova radi poveanja izvoza kompanija iz SAD. Politika subvencionisanja odreenih kompanija je tesno povezana sa stratekom trgovinskom teorijom. Ova teorija podrazumeva pruanje pomoi onim industrijama koje imaju mogunost da ostvare konkurentsku prednost u odnosu na inostranstvo. Najvanija razlika izmeu carina i subvencija je u tome

to carine doprinose ostvarivanju odreenih prihoda, dok subvencije zahtevaju izdatke vlada zemalja.
Tabela 12. 3. Delimina lista necarinskih barijera

Specifina ogranienja trgovine Globalne kvote Embargo Uvozne dozvole Bojkot Kvote zemlje Privremena zabrana Preferencijalne dozvole Zdravstvena i sanitarna zabrana Diskretne dozvole Dobrovoljna izvozna ogranienja Carinske i administrativne procedure Sistem vrednovanja Dozvole za zamenu deviza Anti-damping procedure Konzularne fakture kao ulozi Tarifna klasifikacija Statistike takse Dokumentacija Prodajne takse Monetarna ogranienja Takse na transport Specijalna odobrenja za uvoz Takse prema vrednosti proizvoda Uvozni depozit koji se daje Takse na usluge unapred Standardi Standardi dispariteta Testiranje i standardi Pakovanje i etiketiranje Ostalo Multilateralni marketinki Izvozne subvencije sporazumi Domai pomoni programi Vladina punomo
Izvor: Prilagoeno prema Cateora, Graham, 1999.

Subvencije. Subvencije predstavljaju direktne restriktivne mere i neku vrstu monetarne pomoi domaoj industriji. Ova pomo se javlja u obliku dozvola, prekida oporezivanja, manjih kamatnih stopa na pozajmice itd. Osnovni cilj subvencija je stimulisanje razvoja odreenog sektora, poveanja zaposlenosti ili omoguavanja relativne prednosti odabrane industrije na globalnom tritu. Subvencije se mogu fokusirati na industriju u celini ili samo na izvozne aktivnosti odreene industrije. Primer ovog oblika restrikcija je finansijska pomo U. S.

Export-Import Bank u vidu direktnih zajmova, garantnih zajmova i osiguranja i snienih zajmova radi poveanja izvoza kompanija iz SAD. Politika subvencionisanja odreenih kompanija je tesno povezana sa stratekom trgovinskom teorijom. Ova teorija podrazumeva pruanje pomoi onim industrijama koje imaju mogunost da ostvare konkurentsku prednost u odnosu na inostranstvo. Najvanija razlika izmeu carina i subvencija je u tome to carine doprinose ostvarivanju odreenih prihoda, dok subvencije zahtevaju izdatke vlada zemalja. Ekonomski aspekt protekcionizma Ekonomski argumenti za dravni protekcionizam u trgovini se odnose na tri vana pitanja: zatita mlade industrije, strateka trgovinska politika, restrukturisanje ekonomije. Politiki razlozi za protekcionizam i restriktivne mere vlada zemalja u svetu, variraju od specifinih ciljeva kao to su zatita poslova, do optih politikih ciljeva to su: zatita poslovanja i industrije, (damping) nacionalna bezbednost, politiki ciljevi.