Savremena merenja i regulacija-osnovni kurs

Merenje nivoa
Uvod

ivo je visina tenog ili usitnjenog (sipkastog, prakastog) materijala u posudi. Nivo radnog medija je tehnoloki parametar, pa je informacija o njemu neophodna za kontrolu rada tehnolokih aparata, a u nizu sluajeva i za upravljanje tehnoIokim procesima.

Osnovni pojmovi i veliine u merenju nivoa

U sutini, nivo predstavlja graninu povrinu izmeu dve sredine razliite gustine u odnosu na neku horizontalnu povrinu uzetu kao referentnu. Granina povrina je obino izmeu tene i gasne faze, a ree izmeu dve tene faze (Slika 1.). Senzori za merenje nivoa nazivaju se nivometrima.
Gasna faza Sipkasti materijal

Tena faza Referent na povr

(a)

(b) Slika1. Nivo: a-tenosti, b-usitnjenog materijala

Jedinica nivoa. Iz definicije nivoa proizilazi da je merenje nivoa, zapravo, merenje rastojanja, odnosno debljine. Shodno tome, nivo se izraava u jedinicama duine. Merenje nivoa usitnjenog materijala, kao to je ugalj, brano, ito, cement i drugo, sa tehnikog aspekta znaajno se razlikuje od merenja nivoa tenosti jer nivo takvih materijala najee nije horizontalan (Slika 1.). Za tano merenje neophodno je poznavanje naina kretanja materijala, veliine i oblika zrna, naina punjenja i pranjenja, kao i oblika rezervoara.

3.1

Savremena merenja i regulacija-osnovni kurs

Merenje koliine (zapremine) tenog i usitnjenog materijala u rezervoaru vri se na osnovu informacija o nivou. Zbog promenljivog poprenog preseka rezervoara zapremina je data integralnom jednainom

V = S(h )dh
0

Promena poprenog preseka zavisno od nivoa S(h) poznata je za dati rezervoar. Digitalni nivometar sa algoritmom, pored informacije o tekuoj vrednosti nivoa, daje i informaciju o zapremini materijala u rezervoaru. Opseg. Prema veliini opsega, razlikuju se nivometri irokog opsega (0.5 -25 m), namenjeni preteno za merenje koliine i nivometri sa uskim opsegom (od 0 do 100 mm, odnosno od 0 do 450 mm), koji se primenjuju u sistemima automatskog upravljanja. Metode merenja nivoa mogu se podeliti u dve grupe. U prvu grupu spadaju metode detekcije nivoa; U drugu grupu spadaju kontinualne metode merenja. Detektori nivoa markiraju kritine vrednosti nivoa, kao to su minimalna ili maksimalna vrednost. Senzori koji rade na ovom principu slue za signalizaciju alarma (prepunjen ili prazan rezervoar):

Plovne kruke, Konduktivni detektori, Detektori nivoa na principu plovka ili ronila, Vibracione viljuke, Vibracione ipke.
Izbor kontinualnih metoda praenja nivoa zavisi od vrste medija, od toga da li je rezervoar otvoren ili zatvoren, te od toga da Ii je zatvoreni rezervoar pod natpritiskom ili potpritiskom. U zavisnosti od ovih karakteristika, postoji veliki broj razliitih metoda u tehnici merenja nivoa. U automatizaciji tehnolokih procesa za kontinualno merenje nivoa najvie se upotrebljavaju:

Hidrostatski senzori, Senzori na principu plovka, Kapacitivni senzori, Otporniki senzori nivoa, Ultrazvuni senzori.

3.2

Savremena merenja i regulacija-osnovni kurs

Plovne kruke
Princip rada plovnih kruki

lovak plovne kruke je loptastog oblika, prenika 80 -120 mm. Pluta na povrini tenosti iji se nivo meri. Razliit poloaj plovka utie na kretanje magnetne kuglice u plovku, ije granine poloaje registruje read relej.

Praktina realizacija plovnih kruki

Plovne kruke su u potpunosti hermetiki zatvorene i izraene su od netoksinih materijala (za detekciju poloaja plovka se vie ne primenjuje iva nego magnetna kuglica i read relej), tako da imaju veliku primenu u merenju nivoa pijae vode. Teg Plovak

Slika 2. Plovna kruka

Nain ugradnje plovnih kruki

Ugradnja je vrlo jednostavna i vri se samo polaganjem plovka na povrinu tenosti iji nivo se meri. Podeavanje histerezisa ukljuenja/iskljuenja vri se regulisanjem rastojanja izmeu tega i plovka plovne kruke, pri emu ono ne moe biti manje od 150 mm (Slika 2.). Praktina primena plovnih kruki je pri detekciji nivoa od pijae vode do kanalizacije, zatita pumpi od rada na suvo kao i kontrola rada pumpi pri procesu punjenja odnosno pranjenja rezervoara. Plovne kruke imaju mogunost direktne kontrole pumpi snage do 1.1KW.

(a) Kontrola pranjenja

(b) Zatita pumpe

(c) Kontrola punjenja

Slika 3. Praktina primena plovne kruke

3.3

Savremena merenja i regulacija-osnovni kurs

Na Slici 3b. prikazan je primer instalacije plovne kruke u cilju zatite rada pumpe na suvo. Plovna kruka registruje opadanje nivoa tenosti ispod kritine vrednosti i iskljuuje pumpu. U sluaju kontrole pranjenja (Slika 3a) plovna kruka registruje minimalan nivo i iskljuuje ventil pranjenja. Pri kontroli punjenja plovna kruka registruje maksimalan nivo i iskljuuje rad pumpe (Slika 3c.)

3.4

Savremena merenja i regulacija-osnovni kurs

Konduktivni detektori nivoa

Princip rada konduktivnih detektora nivoa
onduktivni detektor nivoa baziran je na principu detekcije provodnosti. Naime, detektuje se provodnost izmeu dva ili vie provodnika zaronjena u tenost. Sa obzirom na sam princip rada mogu se primenjivati samo kod tenosti sa minimalnom provodnou od 2x10-5 S/cm.

Praktina realizacija konduktivnih detektora nivoa

Izrauju se u dve verzije: kompaktna izvedba sa dva nezavisna prekidaa (Slika 4a.) i sa odvojenom sondom i kontrolerom sa prekidaima (Slika 4b.).

(a)

(b)

Slika 4. Senzori nivoa sa plovkom

Svi potopljeni delovi izraeni su od nerajueg elika. Konduktivni detektori nivoa se izrauju u verzijama sa graninim ili diferencijalnim prekidaima.

Nain ugradnje konduktivnih detektora nivoa

Pri procesu ugradnje konduktivnih detektora nivoa potrebno je obratiti panju na provodnost zida rezervoara tenosti iji nivo se detektuje. U sluaju konduktivnih detektora kod rezervoara sa provodnim zidom, jedna sonda se kratko spaja sa zidom rezervoara. Kod rezervoara sa neprovodnim zidom obe sonde se zaranjaju u tenost iji se nivo detektuje (Slika 5.).

E1 E3

E1 E3

E1 E3

E1 E3

nizak nivo

visok nivo

nizak nivo

visok nivo

Slika 5. Ugradnja konduktivnih detektora nivoa

3.5

Savremena merenja i regulacija-osnovni kurs

Detektori nivoa na principu plovka

Princip rada detektora nivoa sa plovkom

lovak je loptastog oblika, prenika 80 -200 mm. Pliva na povrini tenosti iji se nivo meri. Mehanikom vezom poloaj plovka prenosi se na kazaljku ili senzor ugaonog pomeraja (read relej).

Praktina realizacija detektora nivoa sa plovkom

Plovak je smeten uz zid rezervoara ili u posebnoj komori sa spoljanje strane rezervoara (Slika 6.). Minimalni opseg za ove senzore je od 0 do 10 mm, maksimalni od 0 do 200 mm, a tipina tanost je 1.5% merenog opsega.

Slika 6. Senzori nivoa sa plovkom

Za vee opsege na plovak se privezuje protivteg. Konstrukcioni parametri plovka proraunavaju se tako da se obezbedi ravnoteno stanje na odreenoj dubini

F = Fp Sh1tg
gde su F i Fp teine protivtega i plovka [N], S povrina poprenog preseka plovka [m2], h1 dubina do koje je potopljen plovak [m], t gustina tenosti iji se nivo meri [kg/m3]. Sa porastom nivoa tenosti u rezervoaru na plovak deluje dodatna sila uzgona, pa se protivteg kree nanie sve dok se ponovo ne uspostavi ravnoteno stanje, definisano uronjenou plovka na dubinu h1.

3.6

Savremena merenja i regulacija-osnovni kurs

Ova dubina odreuje ujedno i minimalnu vrednost merenog nivoa. Karakteristino je za senzore nivoa sa plovkom da se pomeranje plovka pretvara u linearni ili ugaoni pomeraj. Ovaj pomeraj pretvara se u elektrini signal, najee pomou potenciometarskog, kapacitivnog senzora ili read releja. Svi potopljeni delovi izraeni su od nerajueg elika. Detektori nivoa sa plovkom koji imaju mogunost detekcije vie nivoa nazivaju se viepoloajni detektori sa plovkom. Kretanje plovka du ipke, posredstvom magneta koji se nalazi u plovku, aktivira/deaktivira read releje.

Nain ugradnje detektora sa plovkom

Postoje izvedbe detektora sa plovkom za montau sa strane ili od gore. U oba sluaja postoji mogunost fiksnog ili podesivog histerezisa, pri emu je potrebno voditi rauna o minimalnom histerezisu koji u sluaju detektora sa plovkom mora da postoji. Privrivanje detektora sa plovkom je mogue primenom kvadratnih, standardnih prirubnica ili 2 navoja. Detektori sa plovkom imaju veliku primenu u elektranama, hemijskoj i petrohemijskoj industriji. Takoe postoji posebna izvedba za ugradnju u rezervoare za balans na brodovima.

3.7

Savremena merenja i regulacija-osnovni kurs

Detektori nivoa na principu ronila

Princip rada detektora nivoa sa ronilom

etektori nivoa sa ronilom rade na principu sile uzgona, tj. Arhimedovog zakona. Ronilo je obino tap cilindrinog oblika i na gornjem kraju privreno je za senzor sile.

Praktina realizacija detektora nivoa sa ronilom

Ronilo je napravljeno od materijala gustine , koja je vea nego to je gustina tenosti t, ima duinu L priblino jednaku mernom opsegu (Slika 7.).

Senzor sile

Izlaz

F Fg L Fu H h0
Slika 7. Senzor nivoa sa ronilom

Zbog sile uzgona Fu, teina ronila Fg detektuje

se

smanjuje,

pa

senzor

sile

F=Fg-Fu = gSLtgS(hho).
odakle proizilazi da je mereni nivo proporcionalan sili F:

h = L/t+h0-F/tgS=k1-k2F.
Negativni predznak koeficijenta k2 ukazuje da prilikom porasta nivoa dolazi

3.8

Savremena merenja i regulacija-osnovni kurs

do smanjivanja detektovane sile F i obrnuto. Maksimalna vrednost sile F je pri h=h0 i tada je F=k1/k2=Fg. Da ronilo ne bi dodirivalo dno, h0>0.

Prenos informacije o nivou na daljinu

Karakteristino je za senzore nivoa sa ronilom da se nivo pretvara u silu, koja se meri odgovarajuim senzorom sile: induktivnim, kapacitivnim ili pijezoelektrinim. Merni opseg senzora nivoa sa ronilom u kombinaciji sa senzorom sile je od 0 0.02 m do 0 - 16 m (tipina klasa tanosti je 1.5%). Njihova primena mogua je za radne medije na temperaturi od -40oC do 400oC i na pritisku do 16 MPa.

3.9

Savremena merenja i regulacija-osnovni kurs

Vibracione viljuke i ipke

Princip rada vibracionih viljuki i ipki

padaju u grupu najjednostavnijih senzora merenja nivoa. Vibracione viljuke i ipke rade na principu praenja promene rezonantnih karakteristika senzora.

Praktina realizacija vibracionih viljuki i ipki

Vibracija viljuke ili ipke dovodi do komeanja medija iji se nivo meri. Oitavanjem rezonantnih karakterisitika viljuke dolazi se do informacije da li je viljuka zaronjena ili ne. Izraene su bez pokretnih delova, sa mogunou samopreiavanja u gotovo svim sredinama. Postoji mogunost podeavanja trenutka aktiviranja, pri maksimalnom ili minimalnom nivou. Sonde su izraene od nerajueg elika, pri emu u sluaju vibracionih ipki postoji mogunost vrstog ili savitljivog produetka do 20 m, a kod vibracionih viljuki postoji samo vrsti produetak do 3 m.

Nain ugradnje vibracionih viljuki i ipki

Na Slici 8. prikazan je primer instalacija vibracionih viljuaka u proizvoljnom tehnolokom pogonu. Mogue ih je primenjivati kod veine tenosti maksimalne viskoznosti 10000 mm2/s, kao i kod korozivnih, gustih turbulentnih tenosti. Takoe ih je mogue primenjivati i kod detektovanja nivoa prakastih i sitnozrnastih materijala minimalne gustine 0.05 kg/dm3.

Slika 8. Primer instalacija vibracionih viljuaka

3.10

Savremena merenja i regulacija-osnovni kurs

Pri postupku ugraivanja vibracionih viljuki kod tenosti potrebno je obratiti panju da rezonantna viljuka bude dovoljno uronjena u tenost, kao i da procep u viljuci bude tako postavljen da obezbeuje nesmetan protok tenosti (Slika 9.).

x>5mm

Slika 9. Pravila pri ugradnji vibracionih viljuki kod tenosti

Kada se mere prakasti i sitnozrnasti materijali, vibracione viljuke se ne ugrauju u delovima rezervoara gde zaostaje materijal (Slika 10.).

Slika 10. Pravila pri ugradnji vibracionih viljuki kod prakastih materijala

Vibracione ipke se primenjuju kod gotovo svih zrnastih i prakastih materijala sa minimalnom specifinom teinom od 0.05 kg/dm3, pre svega kod ita, brana, cementa, pepela itd.

3.11

Savremena merenja i regulacija-osnovni kurs

Hidrostatski senzori nivoa

Princip rada hidrostatskih senzora nivoa
rincip rada ovih senzora zasniva se na primeni Paskalovog zakona, pomou kojeg se izraunava vrednost pritiska p u mirnom i homogenom fluidu gustine , na dubini h:

p = gh.

Praktina realizacija hidrostatskih senzora nivoa

Postoje tri tipa hidrostatskih senzora. Prvi tip izrauje se kao senzor relativnog pritiska koji meri pritisak stuba tenosti na dnu rezervoara (Slika 11a.). Drugi tip se pravi kao senzor diferencijalnog pritiska, to je pogodno za zatvorene rezervoare, kod kojih se iznad tene faze nalazi gasna faza pod pritiskom (Slika 11b.), mada moe biti izveden i u varijanti merenja diferencijalnog pritiska izmeu stuba tenosti u rezervoaru i atmosferskog pritiska. Kod treeg tipa hidrostatskog senzora ubacuje se vazduh pod pritiskom. Kada se pritisak vazduha izjednai sa hidrostatskim pritiskom, na dnu rezervoara izlaze mehurii. Viak vazduha odlazi u okolinu, a vazduh u povratnom impulsnom vodu ima pritisak proporcionalan merenom nivou. Na kraju voda postavljen je senzor relativnog pritiska (Slika 11c.). Pneumatski tip senzora za zatvoreni rezervoar ima i trei, tzv. kompenzacioni vod i diferencijalni senzor pritiska.
P/I

P/I Izvor vazduha P/I (a) (b) Slika 11. Hidrostatski senzori (c)

Drugi tip hidrostatskih senzora nivoa (Slika 11b.) izvodi se najee u dve varijante: hidrostatiko utopni senzor nivoa i hidrostatiki senzor nivoa.

3.12

Savremena merenja i regulacija-osnovni kurs

Hidrostatiko utopni senzor nivoa je konstruisan pre svega zbog potrebe merenja nivoa u cevima i rezervoarima malog prenika. Kuite senzora je izraeno od nerajueg elika, pri emu je opseg merenja do 200 m dubine tenosti. Atmosferski pritisak se kapilarnom cevicom dovodi do samog senzora. Diferencijalni pritisak se meri izmeu pritiska tenosti u rezervoaru i atmosferskog pritisaka iz kapilarne cevice. Konstrukcijska razlika izmeu hidrostatiko utopnog i hidrostatikog senzora je pre svega u tome to se hidrostatiki utapa u potpunosti u tenost iji nivo se meri, dok se hidrostatiki senzor nivoa ugrauje na rezervoar tenosti iji nivo se meri. Diferencijalni pritisak se meri izmeu pritiska tenosti u rezervoaru i atmosferskog pritiska na keramikoj membrani hidrostatikog senzora sa spoljanje strane rezervoara. Osobine hidrostatskih senzora su jednostavnost naina rada, nepostojanje pokretnih delova kao kod senzora sa ronilom ili plovkom, te mogunost primene za otvorene i zatvorene rezervoare sa zapaljivim ili hemijski agresivnim tenostima. Tipini opsezi su od 0 -10 m do 0-200 m, tanost 0.15 1.5% za puni opseg, odnosno 0.4 - 0.4% za 25%-tnu promenu opsega merenog nivoa. Duina impulsnih vodova je do 300 m.

Nain ugradnje hidrostatikih senzora

Hidrostatiko utopni senzori nivoa se primenjuju pre svega kod merenja nivoa u cevima ili rezervoarima malog prenika. Hidrostatiki senzori se primenjuju za merenje nivoa veine fluida u rezervoarima i tankovima, kod hemikalija sa gustim isparenjima ili gasom iznad povrine, kod penuavih tenosti, viskoznih ili korozivnih maretijala. Na Slici 12. prikazan je primer instalacije hidrostatikih senzora nivoa.

Slika 12. Primer ugradnje hidrostatikih senzora

3.13

Savremena merenja i regulacija-osnovni kurs

Senzori na principu plovka

Princip rada senzora nivoa sa plovkom
lovak je valjkastog oblika, prenika 80 -200 mm, postavljen da klizi po fiksnoj sondi. Promenom nivoa tenosti menja se i poloaj plovka na fiksiranoj sondi. Promena poloaja plovka se registuje na razliite naine. Tanost senzora zavisi od naina registracije poloaja plovka.

Praktina realizacija senzora nivoa sa plovkom

U zavisnosti od naina registrovanja poloaja plovka na fiksiranoj sondi razlikujemo dva osnova tipa senzora: Senzori nivoa kod kojih kretanje plovka utie na promenu otpornosti kontrolnog provodnika u fiksiranoj sondi. U plovku se nalazi magnet ije kretanje du fiksirane sonde registruju read releji rasporeeni unutar sonde i menjaju otpornost kontrolnog provodnika. Svi potopni delovi su izraeni od nerajueg elika. Rezolucija ovih senzora je 5 mm, pri emu se dimenzije sonde kreu do 3 m. Primenjuju se kod tenosti minimalne gustine 0.5 kg/dm3, kao i kod zapaljivih i penuavih tenosti. Senzori nivoa kod kojih kretanje plovka utie na promenu rezonantnih karakteristika unutar fiksirane sonde. Ovakve senzore nazivamo magnetostriktivnim senzorima nivoa. Svi potopljeni delovi su izraeni od nerajueg elika, pri emu je maksimalna duina sonde 3.7 m. Rezolucija magnetostriktivnog senzora je 1 mm. Primenjuju se kod tenosti minimalne gustine 0.5 kg/dm3, kao i kod zapaljivih, penuavih tenosti i hemikalija.

Nain ugradnje senzora nivoa sa plovkom

Senzori nivoa sa plovkom ugrauju se kod normalnih i zapaljivih tenosti gde se ne mogu primeniti kapacitivni i ultrazvuni senzori zbog gustih isparenja i pena.

3.14

Savremena merenja i regulacija-osnovni kurs

Kapacitivni senzori nivoa

Princip rada kapacitivnih senzora nivoa

rave se kao ploasti ili cilindrini kondenzatori, izmeu kojih se nalazi tenost iji se nivo meri. Tenost moe biti provodna ili neprovodna. Neprovodne tenosti imaju specifinu provodnost manju od 10-6 S/cm2.

Praktina realizacija kapacitivnih senzora nivoa

Metalne elektrode kapacitivne sonde fiksirane su pomou zaptivaa od izolatorskog materijala i potopljene u tenost do visine h, a ostatak prostora izmeu elektroda H-h ispunjen je gasnom fazom (Slika 13.). Sonda je najee cilindrina (koaksijalna), pri emu kao vanjska elektroda moe da poslui i zid rezervoara. Za neprovodne tenosti, kao to su nafta i njeni derivati, otpor R izmeu elektroda je beskonaan, pa je ekvivalentni kapacitet

C0 = C1+C2+C3,
gde su: C1 kapacitet izmeu elektroda na segmentu gde je izmeu njih izolator, C3 kapacitet izmeu elektroda u tenoj fazi i C2 kapacitet u gasnoj fazi. Na osnovu relacije za kapacitet cilindrinog kondenzatora, dobija se da je ekvivalentni kapacitet linearno proporcionalan sa merenim nivoom h:

Ce = C1 +

2 0 t h 2 0 g (H h ) + = k1 + k 2 h. D D ln( ) ln( ) d d

U proraunima statike karakteristike kapacitivnog senzora za neprovodne tenosti uzima se da je C1 konstanta i da je dielektrina konstanta g gasa ili pare priblino jednaka jedinici.

3.15

Savremena merenja i regulacija-osnovni kurs

Ce C1

Ce C1

C2

C2

C2

C3 C3 R d D (a) (b) R

C2

Slika 13. Kapacitivni senzori nivoa

Za merenje nivoa provodnih tenosti, tj. tenosti sa specifinom provodnou veom od 10-4 S/cm2, unutranja elektroda presvuena je slojem kvalitetnog vrstog izolacionog materijala, obino plastikom ili teflonom (Slika 13b.). Zbog izolacije, otpor tenosti nema uticaja na merenje i takva sonda primenljiva je i za provodne i neprovodne tenosti. Ekvivalentni kapacitet proporcionalan je merenom nivou
' ' C3C3 C 2C 2 Ce = C1 + + = k3 + k 4h ' ' C 2 + C 2 C3 + C3

Praktini problemi nastaju kada se na oblogu unutranje elektrode nataloe provodljive neistoe. Sa opadanjem nivoa, vlani deo elektrode spaja se na masu, pa izlaz postaje proporcionalan ne aktuelnoj, ve staroj vrednosti nivoa. Uzemljenje moe da se ostvari i zbog prodora vodene pare na mestu gde je prikljuen kabl ili zbog kondenzacije. Tanost kapacitivnih senzora je 0.5 2.5%, opseg im je od 0 0.4 m do 0 20 m, mogunost primene u radnom mediju na temperaturi do 300 oC i pritisku do 10 kPa. Poeljno je da sonda ima to veu promenu kapaciteta na mernom opsegu, a obino je C>10 pF. Kao to se vidi iz jednaina, kapacitet izolatora (zaptivaa) i kapacitet prikljunih vodova smanjuju osetljivost. Kao mera dobre konstrukcije senzora uzima se da odnos izmeu maksimalne promene kapaciteta sonde C i kapaciteta C0 kada je rezervoar prazan bude 0.25<(C/C0)<4. Zbog temperaturne zavisnosti dielektrine konstante prisutan je temperaturni drift od 0.2 do 10 pF/100 oC Kapacitivni senzori pogodni su i za detekciju kontaktne povrine izmeu dve tenosti, izmeu tenosti i gasova, te izmeu vrstih materijala i gasova. U tom sluaju kapacitivna sonda postavlja se horizontalno da bi se postigla to

3.16

Savremena merenja i regulacija-osnovni kurs

vea promena kapaciteta pri malim promenama nivoa. Ako su elektrode blizu jedna drugoj, senzor radi u prekidakom reimu. Ovakvi signalizatori nivoa rade sa tanou od 10 mm. Za kontinualno praenje pomeranja kontaktne povrine, tj. nivoa, jedna elektroda je fiksirana u horizontalnom poloaju, a druga elektroda je materijal iji se nivo meri. Pri tome materijal mora biti provodan, a takvim se mogu smatrati svi materijali koji imaju sadraj vlage vei od 15%. Dobre osobine kapacitivnih senzora su: jednostavnost konstrukcije, nemaju pokretnih delova, otporni su na koroziju, a loe osobine su zavisnost tanosti od promena koje utiu na dielektrinu konstantu materijala i pojava provodne obloge na sondi. Na kraju treba istai da su kapacitivni senzori nivoa skuplji od ranije razmotrenih.

Nain ugradnje kapacitivnih senzora

Pri ugradnji kapacitivnih senzora potrebno je pre svega obratiti panju na mesto postavljanja senzora. Naime, senzor ne sme biti izloen mehanikim udarima. Uzastopne vibracije senzora mogu dovesti do greke pri merenju. Na Slici 14. prikazan je primer ugradnje kapacitivnih senzora.

Slika 14. Primer ugradnje kapacitivnih senzora

3.17

Savremena merenja i regulacija-osnovni kurs

Otporniki senzori nivoa

Princip rada otpornikih senzora nivoa

tporniki senzori nivoa rade na principu promene otpornosti provodnika sa promenom njegovih dimenzija.

Praktina realizacija otpornikog senzora nivoa

Sastoje se od zategnute metalne trake i otpornike ice (Slika 15.). Ispod povrine provodne tenosti ili sipkastog materijala, traka i ica su u kratkom spoju.
Izolator Otpornik Metalna traka

Slika 15. Otporniki senzor nivoa

Otpor u petlji iznad povrine proporcionalan je merenom nivou

R=

(H h )

gde su A popreni presek otpornika i specifini otpor materijala od kojeg je napravljen otpornik. Za neprovodne tenosti upotrebljava se isti senzor, pri emu su traka i otpornik obavijeni elastinom folijom, koja slui kao dobra izolacija od hemijske agresije tenosti, ali i kao membrana koja detektuje hidrostatski pritisak. Membrana se projektuje tako da bude osetljiva na mali boni pritisak. im je pritisak vei od 100 Pa, traka i otpornik su u kratkom spoju. Otpor u petlji iznad povrine proporcionalan je merenom nivou. Pritisak za aktiviranje membrane odreuje se prema njenim karakteristikama i vrsti tenosti. Na primer: za vodu iznosi oko 100 Pa -a za tenost sa manjom gustinom do nekoliko stotina paskala. Praktino to znai da do kratkog spoja

3.18

Savremena merenja i regulacija-osnovni kurs

nee doi na samoj povrini, ve na dubini koja odgovara pritisku za aktiviranje membrane. Sistematska greka koja se time ini lako se otklanja u mernoj emi za oitanje nivoa. Otporniki senzori primenjuju se za nivoe do 60 m. Njihova tanost je 20 100 mm. To su jednostavni i relativno jeftini senzori. Najbolji rezultati ovim senzorima postiu se u kontinualnom merenju nivoa suvih granulastih materijala u silosima. Prethodno navedeni otporniki senzor nivoa obezbeuje kontinualno praenje promene nivoa. Otporniki senzori mogu takoe biti realizovani u vidu signalizatora krajnjih vrednosti nivoa, maksimalnog ili minimalnog.

3.19

Savremena merenja i regulacija-osnovni kurs

Ultrazvuni senzori nivoa

Princip rada ultrazvunih senzora nivoa
dbijanje zvunih, ultrazvunih i mikrotalasnih zraenja od razdelne povrine izmeu dva fluida efikasno se primenjuje u tehnici merenja nivoa. Nivo je proporcionalan vremenu T za koje talas pree od izvora do prijemnika zraenja (Slika 16a.):

h=

gde je brzina zvunih talasa u mernom mediju.

Praktina realizacija ultrazvunih senzora nivoa

Kao izvor ultrazvuka uzima se kvarcni ili keramiki pijezoelement, koji se pobuuje elektrinim impulsima frekvencije oko 30 KHz (Slika 16a.). Vreme prelaza impulsa u mernom kanalu je:

T1 =

2h

Vreme odbijanja impulsa od razdelne povrine medija iji se nivo meri proporcionalno je rastojanju razdelne povrine od senzora (Slika 17.). Ultrazvunim senzorom mogue je meriti i udaljenost razdelne povrine izmeu dva fluida koji se ne meaju (Slika 16b.).
Ulrazvuni predajnik/ prijemnik

(a)

(b)

Slika 16. Ultrazvuni senzori nivoa

3.20

Savremena merenja i regulacija-osnovni kurs

Amplituda impulsa

Emitovani impuls

Primljeni impulsa Vremenska osa

Slika 17. Veza vremena prostiranja impulsa i rastojanja senzora od razdelne povrine

Na slabljenje impulsa tokom prostiranja utie vie faktora (Slika 18.). 1.. Snaga emitovanog ultrazvunog 1 signala 2.. Gubitak snage usled vlaenja 2 3.. Snaga ultrazvunog signala na 3 razdelnoj povrini 4.. Gubitak snage usled upijanja od 4 strane razdelne povrine 5.. Snaga ultrazvunog signala 5 reflektovanog o razdelnu povrinu 6.. Gubitak snage usled vlaenja 6 7.. Snaga ultrazvunog signala na 7 prijemniku senzora

6 2 3 4

Slika 18. Slabljenje ultrazvunog impulsa tokom prostiranja

Osnovne odlike ultrazvunih senzora su: tipini opseg od 0.6 do 70 m, tanost 0.1%, napon napajanja 24 V, 110 V, 220 V frekvencije 50 do 60 Hz, ili 24 V jednosmerne struje, te mogunost rada pri temperaturi od -30 do +75 o C i pritisku od 0.03 do 0.3 MPa. Za pravilan rad ultrazvunog senzora neophodna je mirna povrina i odsustvo lanih refleksa sa bonih zidova ili sa gornjeg zida rezervoara.

3.21

Savremena merenja i regulacija-osnovni kurs

Nain ugradnje ultrazvunih senzora

Pri ugradnji ultrazvunih senzora kod tenosti i sitnozrnastih materijala potrebno je obraditi panju da senzor registruje nivo najmirnijeg dela razdelne povrine, kao i pravilno usmeravanje ultrazvunog snopa (Slika 19.).

Slika 19. Poloaj ultrazvunih senzora pri ugradnji

Ultrazvuni senzori nivoa mogu se primeniti i za merenje protoka na otvorenom kanalu, pri emu se profil kanala mora precizno definisati (Slika 20.).

Slika 20. Merenje protoka na otvorenom kanalu

3.22