NAINI PROVERE ZNANjA/OCENjIVANjA

Na koje se sve naine moe POLOITI ispit kod prof. dr Zorana . Avramovia, dipl.in.elek.
Ispit se moe polagati na jedan od sledeih naina: 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. Polaganjem pismenog i/ili usmenog ispita po odsluanoj nastavi. Polaganjem testa i/ili pismenog ispita po odsluanoj nastavi. Parcijalnim polaganjem ispita preko kolokvijuma i/ili testova. Izradom i odbranom projektnog rada i/ili polaganjem testa ili pismenog ispita ili usmenog ispita. Izradom prezentacije i njenom demonstarcijom i/ili polaganjem testa ili pismenog ispita ili usmenog ispita. Izradom i odbranom seminarskog rada i/ili polaganjem testa ili pismenog ispita ili usmenog ispita. Polaganjem jednog dela ispita preko kolokvijuma i/ili testa, sa polaganjem drugog dela ispita kroz izradu prezentacije ili projektnog rada ili seminarskog rada . Izradom i odbranom kompleksnog seminarskog rada.

ta treba da sadri SEMINARSKI RAD za ispit kod prof. dr Zorana . Avramovia, dipl.in.elek.
Ukoliko se student opredeli da preko izrade i odbrane kompleksnog seminarskog rada polae ispit, tada: 1. OBIM RADA Seminarski rad treba da bude izraen u sledeem obimu: Za predmet Vii programski jezici i RAD alati programiranje u Visual Basic-u potrebno je izraditi i priloiti sopstvena reenja najmanje 20 zadataka po sopstvenom izboru. Teina uraenih primera direktno utie na visinu ocene! Za ispit iz nekog od ostalih predmeta na trogodinjim studijama u obimu ne manjem od 20 strana (ne raunajui naslovnu stranu, spisak skraenica i akronima, sadraj i spisak koriene literature ni prazna mesta ostavljena na prelazima izmeu poglavlja). Za ispit iz nekog od predmeta na etvrtoj godini studija u obimu ne manjem od 30 strana (rad treba da sadri izlaganje nekog praktinog problema, sa sopstvenim predlogom reenja u obimu od najmanje 5 strana).

Za ispit iz nekog od predmeta na magistarskim (ili master) studijama u obimu izmeu 30 i 50 strana (rad treba da sadri izlaganje nekog praktinog problema, sa sopstvenim predlogom reenja u obimu od najmanje 10 strana). Za ispit iz nekog od predmeta na doktorskim studijama u obimu ne manjem od 50 strana (rad treba da sadri izlaganje nekog praktinog problema, sa sopstvenim predlogom reenja u obimu od najmanje 20 strana). Za ispit iz nekog predmeta na magistarskim (ili master) i/ili doktorskim studijama moe se priznati pozitivno ocenjen (recenzovan), objavljen i izloen rad na strunom simpozijumu i/ili publikovan u naunom ili strunom asopisu, sa temom iz oblasti koja se izuava u okviru predmeta. Preduslov za prijavu specijalistikog rada (kod mene) predstavlja prethodno objavljen 1 rad na domaim naunim i/ili strunim skupovima (ili Balkanskim). Preduslov za prijavu magistarske (ili master) teze (kod mene) predstavljaju prethodno objavljena 4 rada na domaim naunim i/ili strunim skupovima (ili Balkanskim). Preduslov za prijavu doktorske disertacije (kod mene) predstavljaju prethodno objavljena 2 rada naunim asopisima sa SCI liste.

2. PRIJAVLjIVANjE TEME Student mora, najpre, eljenu temu kompleksnog seminarskog rada da prijavi predmetnom nastavniku i zatrai odobrenje izrade (za sve predmete sem za predmet Vii programski jezici i RAD alati programiranje u Visual Basic-u gde student sam bira primere koje e obraditi). U prijavi student navodi: temu (radni naziv), teze (u obimu od 1/3 do 1/2 stranice teksta A4 formata) i okvirni spisak literature koju namerava da koristi. Po odobrenju od strane predmetnog nastavnika student moe zapoeti sa izradom seminarskog rada. 3. DOSTAVLjANjE RADA Pripremljeni seminarski rad u Microsoft Word-u treba mi e-mail-om poslati bar 5 dana pre eljenog termina odbrane (to ujedno predstavlja i prijavu studenta za polaganje ispita, a to je period koji mi ostavljate na raspolaganju da mogu da se dobro upoznam sa radom i ocenim negov kvalitet). Ukoliko student nije u mogunosti da rad dostavi e-mail-om, potrebno je da mi ga lino preda bar 7 dana pre eljenog termina odbrane. 4. FORMA RADA Preporuene vrednosti parametara za formatiranje dokumenta: Imenovanje dokumenta (davanje imena fajlu): TEMA RADA Ime i prezime studenta (latinicom, obavezno koristiti samo slova engleske abecede), na primer: ALGORITMI Marko Markovic. Format papira: A4. Margine: gornja 2,2 cm, donja 2,0 cm, leva 2,5 cm i desna 2,2 cm. Vrsta slova: Times New Roman. Veliina slova: obian tekst 12 pt, naslovi 14 pt. Ravnanje Justified; uvlaenje teksta: levo i desno po 0 cm; prvi red 1 in. Razmak: pre paragrafa 6 pt; pre i posle znaka po 0 cm; prored: jednostruki (Single) Pismo: latinica ili irilica (po izboru studenta). 5. Power Point PREZENTACIJA Za samo izlaganje rada neophodno je izraditi prezentaciju u Power Point-u.

6. DISK Prilikom polaganja ispita, ali pre poetka izlaganja, student mora na CD-u (DVD-u) da priloi sve pripremljene materijale (u .doc/.docx i .ppt/.pptx formatu, izvorne i izvrne programe i bazu podataka sa podeenim parametrima za prisup na samom CD-u / DVD-u). Na disku treba odtampati (ili rukom napisati, odgovarajuim flomasterom): naziv predmeta (moe skraeno, na primer: PP, VB, DB ili BP, GIS, ARSiM, SW ing ili SI, RDBMS, C++), ime i prezime i naslov rada. 7. IZLAGANjE RADA Student se mora pripremiti da u usmenom izlaganju u trajanju od 15 minuta izloi najznaajnije rezultate iz svoga rada. Posle toga e predmetni nastavnik, po potrebi, dati komentare na rad, traiti dopune izlaganja i dodatna pojanjenja, kao i postavljati pitanja iz sadraja samog seminarskog rada.

Nain POLAGANjA ISPITA iz predmeta PRINCIPI PROGRAMIRANJA

Ispit se sastoji iz 2 dela: odbrana seminarskog rada i odgovor na 1 teorijsko pitanje (iz materije izloene na predavanjima): 1. Student, u trajanju od najvie 15 minuta, izlae najznaajnije rezultate iz svog seminarskog rada. Zatim, predmetni nastavnik daje komentare na rad i postavlja pitanja u vezi seminarskog rada u cilju dopunskog razjanjenja. 2. Potom predmetni nastavnik postavlja jedno pitanje iz materije izloene na predavanjima. Kandidat usmeno odgovara na postavljeno pitanje.

Nain POLAGANjA ISPITA iz predmeta BAZE PODATAKA

Ispit se polae kroz praktini rad na raunaru i ima 6 celina: 1. Student, predstavlja temu rada i navodi razloge koji su ga opredelili za temu. 2. Student crteom predstavlja relacionu emu baze podataka, tabele i veze izmeu njih (engl. relationships). 3. Student, po svom izboru ili predlogu predmetnog nastavnika, detaljno prikazuje jednu tabelu, obrazlae njene atribute i predstavlja njihove domene i tipove.

4. Student predstavlja gornju tabelu sa konkretnim vrednostima atributa. 5. Student, po svom izboru, demonstrira neke od unapred pripremljenih upita i objanjava dobijeni rezultat. 6. Predmetni nastavnik zadaje studentu jedan zadatak i on ga na licu mesta (na raunaru) odmah reava. (Po pravilu, taj zadatak predstavlja upit nad dvema tabelama koje nisu direktno meusobno povezane i nije ni jedan od unapred pripremljenih upita iz seminarskog rada).

ta treba da sadri SEMINARSKI RAD iz predmeta

Vii programski jezici i RAD alati programiranje u Visual Basic-u

(najmanje 20 reenih primera)

(teina uraenih primera direktno utie na visinu ocene) 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. Precizan tekst zadatka. Izgled forme u dizajn modu sa opisom postupka programiranja. Izraen program (izvorni kod). Opis promenljivih i programa. Opis reenja (komentarisanje korienih programskih naredbi i objanjenje algoritma). Izgled forme u izvrnom modu (ukoliko je istovetan sa dizajn modom nije potrebno). Opis rada programa (na primeru sa paljivo izabranim testnim ulaznim podacima). Uputstvo za korienje programa i eventualne napomene.

Nain POLAGANjA ISPITA iz predmeta

Vii programski jezici i RAD alati programiranje u Visual Basic-u
Ispit se polae kroz praktini rad na raunaru i ima 4 dela: 3. Student, u trajanju od najvie 1 minut po primeru, predstavlja svaki od izraenih zadataka. 4. Student, po svom izboru, detaljno demonstrira jedan od unapred pripremljenih zadataka (iz svog seminarskog rada). 5. Predmetni nastavnik bira jedan od zadataka koje je student unapred pripremio (iz njegovog seminarskog rada) i student ga detaljno demonstrira. 6. Predmetni nastavnik zadaje jedan zadatak i student ga na licu mesta (na raunaru) reava (po pravilu, taj zadatak nije ni jedan od pripremljenih iz seminarskog rada).