Energetika obnovljivi izvori

Prof. dr Danilo Tomid

Uvod
Odrivost proizvodnje i potronje je jedno od kljunih naela odrivog razvoja. Re je o utemeljenju privrednog razvoja zasnovanog na znanju, koji povedava dodatu ekonomsku vrednost, uz istovremeno smanjenje potronje prirodnih resursa i energije. Odriva potronja je definisana kao korienje usluga i proizvoda koji zadovoljavaju osnovne potrebe i zahteve za boljim kvalitetom ivota ljudi, a istovremeno minimiziraju troenje prirodnih izvora, isputanje otrovnih materijala, emisija i otpada, tako da ne dolazi do ugroavanja potreba buduih pokolenja.

Uvod
Pitanje energetske sigurnosti i stabilnosti je kardinalno pitanje itavog svetskog ekonomskog, privrednog i drutvenog sistema Povezanost energetskog sektora sa konkurentnodu evropske privrede dovodi do spremsnosti da se zarad profita pregazi vanost borbe za odrivi razvoj i opstanak Svaka zemlja EU sama postavlja ciljeve: Bugarska 22% hidroelektrana do 2010, Rumunija 30% Krajnji cilj EU 20-20 koncept 20% povedanja koridenja obnovljivih izvora energije i 20% smanjenja emeije gasova staklene bate

Pojam obnovljivih izvora

Izvori elektrine energije se dele na konvencionalne i obnovljive U konvencionalne izvore spadaju velike, skupe termoelektrane i nuklearne elektrane koje su opasni zagaivai ivotne sredine, uz velike hidrocentrale, koje nisu direktni zagaivai, ali su i one skupe i velike, pa se takoe smatraju konvencionalnim izvorima Obnovljivi izvori ne zavise od zaliha uglja i nafte, isti su i nepotroivi, a obino podrazumevaju pogone malog gabarita.

Hidroenergija
Male hidroelektrane (izmeu 100 kW i 10 MW) ne zahtevaju akumulacije i ne naruavaju tok reke ili potoka te su veoma efikasni gde postoje vodotokovi i vodopadi Energija se stvara uz pomod turbina, preko alternatora

Hidroenergija - nedostaci
Velike izazivaju probleme oko ureenja vodotokova, naruavaju pejza, utiu na floru i faunu, kvalitet i tok vode, zamudenost, buku, emisiju gasova staklene bate Svetska komisija za brane (The World Commission on Dams) procenjuje da od 1-28% ukupne svetske emisije gasova koji izazivaju efekat staklene bate potie iz hidroakumu- lacija Energija iz mora: iz talasa/plime-oseke/morskih struja: Mehanika energija izvuena iz kretanja talasa, plime i oseke morskih struja i njihovo koridenje u vedini sluajeva ne proizvodi negativne uticaj na ivot u morima i okeanima

Suneva energija
Koncentrisani sistemi koji koriste reflektujude materijale: ogledala za koncentrisanje energije sunca, postaje sve isplativije iako je jo uvek daleko skuplja od alternativnih tehnologija Sistemi posebno su pogodni sa ruralnu elektrifikaciju u oblastima koja nemaju us-love za mikro-hidroelektrane

Suneva energija - nedostaci

Fotovoltani sistemi imaju malo negativnih efekata tokom upotrebe, ali proizvodnja njihovih delija zahteva paljivu kontrolu zbog upotrebe potencijalno otrovnih i opasnih materi- jala Do sada nisu identifikovani znaajniji uticaji solarnih tehnologija na ivotnu okolinu ili na drutvo Mogu se pojaviti pitanja zemljita pri odabiru lokacije za postrojenja treba izbedi poljoprivredno zemljite Treba obratiti panju na potencijalni uticaj na divlju prirodu

Energija vetra - nedostaci

Vizuelni efekat: Turbine na vetar su previe upadljive, poto moraju da se instaliu na istaknutim mestima Buka: Turbine na vetar stvaraju aerodinamiku buku od prolaska vetra preko otrica lopatica i mehaniku buku od pomeranja delova turbine, posebno od kudita generatora Elektromagnetska ometanja: Turbine na vetar mogu rasipati elektromagnetne signale izazivajudi smetnje na komunikacionim sistemima Bezbednost ptica: Ptice mogu da nastradaju od dodira sa rotirajudim lopaticama turbina. Ptice selice su ugroenije od vrsta koje se ne sele

Geotermalna energija
Geotermalna energija je ist, obnovljivi izvor energije - toplota se oslobaa u unutranjosti zemlje Geotermalna energija se oslanja na stalni izvor toplote za proizvodnju energije i zato se smatra konstantnom energijom, za razliku od nekih drugih izvora koji se mogu koristiti samo pod povoljnim vremenskim uslovima

Geotermalna energija - nedostaci

Elektrane na geotermalnu energiju tokom rada mogu da isputaju emisije gasova u atmosferu. Od gasova tu su najpre ugljen dioksid i vodonik sulfid, a u tragovima amonijak, vo- donik, azot, metan, radon i isparljivi metali bor, arsenik i iva. Emisije treba kontrolisati striktnom regulativom i kontrolnim metodima same geotermalne industrije koje ova koristi za proveru ispunjenosti zahteva ove regulative. Sistemi smanjenja vodonik sulfida umanjuju tetu po ivotnu sredinu, ali su skupi za postavljanje

Biomasa
Biomasa je obnovljiv izvor energije koji nastaje na razne naine, jednako od ljudi i prirode iz brojnih izvora, u koje spadaju nusproizvodi drvne industrije i poljoprivrednih useva Prednost biomase je to moe da koristi istu opremu za proizvodnju elektrine energije koja postoji u u elektranama koje sagorevaju fosilna goriva

Biomasa - nedostaci
Proizvodnja biomase podrazumeva koridenje velikih povrina, to stvara znaajan uticaj na biodiverzitet i nain njene proizvodnje Spada meu najbolje naine proizvodnje odrive energije, sve dok ne spreava druge znaajne naine upotrebe poljoprivrednog otpada (konzervacija zemljita)

Bio dizel
Biogoriva predstavljaju komparativno istu alternativu za naftu kao izvor goriva i mogu biti posebno korisna za saobradaj Imaju potencijal da obezbede gorivo koje emituje male koliine ugljenika u odnosu na koliine iz uobiajenih fosilnih goriva

Bio gas
Gas koji nastaje iz razlaganja biolokog (organskog) otpada bez obzira da li se razlaganje odvija na deponiji, zatvorenom postrojenju za anaerobno razlaganje ili preistau otpadnih voda Iskorienje nije samo dobit za ivotnu sredinu, nego i za vlasnike farmi mleka

Bioetanol
Etanol (C2H5OH) proizveden biolokom fermentacijom ugljovodonika dobijenih od biljnog materijala U smislu koridenja goriva, etanol je najvie od znaaja kao dodatak ili zamena za benzin

Bio goriva - nedostaci

Mora se paljivo razmotriti uticaj proizvodnje i koridenja biogoriva na ivotnu sredinu u irem smislu, ukljuujudi uticaj na lokalne ekosisteme Plantae uma za biogorivo zahtevaju ogromne koliine vode ili upotrebu opasnih dodataka u ubrivima i pesticidima Koliina klasinog goriva potrebna za proizvodnju izvesnih bio-goriva gotovo ponitava korisnost upotrebe tih biogoriva u pogledu smanjenja koliine gasova staklene bate Biogoriva se, uz oprez, moraju prihvatiti kao alternativni izvor goriva poto su jedna od malobrojnih alternativa za konvencionalnu upotrebu nafte

Gorive delije
Gorive delije su elektrohemijske sprave koje pretvaraju energiju goriva direktno u elektrinu energiju Tehnologija je u ranoj fazi razvoja i jo nije isplativa. Mogudnosti bududeg koridenja su, meutim, veoma iroke i obuhvataju saobradaj, kao i kudne i industrijske potrebe

Gorive delije - nedostaci

Ne bi trebalo investirati u proizvodnju gorivih delija pre nego to tehnologija postane cenovno prihvatljiva Gorive delije i biogoriva ne treba da budu promovisani kao reenje za saobradajne probleme, treba prihvatiti reenja od strane tranje

Komunalni otpad
Podrazumeva kudno smede. Samo 5% ovog otpada se smatra obnovljivim izvorom energije Ne podrazumeva industrijski otpad, gume, cement,

Komunalni otpad - nedostaci

Dobijanje metana za proizvodnju energije od razlaganja komunalnog otpada (na sanitarnim deponijama) ili poljoprivrednog otpada (svinjsko i ivinsko ubrivo, na primer) moe biti odriva alternativa, zavisno od naina tretmana ovih otpada Spaljivanje insineracija komunalnog i industrijskog otpada nije prihvatljivo, jer stvara irok dijapazon zagaujuih emisija koje su veoma opasne za ljudsko zdravlje i ivotnu sredinu

Stanje u Srbiji
Trenutni udeo obnovljive energije: 6% ukljuujudi velike hidrocentrale i ne oekuju se velike promene do 2015. godine Niska energetska efikasnost i u proizvodnji i u potronji, zastarele tehnologije u proizvodnji, nedostatak investicija, neracionalna potronja i znaajan uticaj na ivotnu sredinu Prema procenama, potronja energije bi mogla biti smanjena za +50% sa efikasnijim grejanjem i unapreenjem energetske efikasnosti u industriji Visok procenat potronje pri konverziji elektrine energije (oko 10%) i 15% gubitaka zbog loih instalacija

Stanje u Srbiji
Postojede stanje proizvodnje i potronje u Srbiji se moe opisati kao neodrivo. Proizvodnja je, bez obzira na tip vlasnitva, preteno zasnovana na intenzivnom koridenju prirodnih resursa Usled prevelikog udela neobnovljivih goriva Srbija je, pored nesigurnosti u pogledu dugoronog snabdevanja energijom, suoena sa velikom degradacijom ivotne sredine Obnovljivi izvori energije se nedovoljno koriste, mada je vedina ovih izvora raspoloiva u znaajnim iznosima

Zakonodavni okvir u Srbiji

Srbija se potpisivanjem Ugovora o zajednici za energiju 2006. obavezala na usklaivanje zakona sa direktivama EU koje promoviu upotrebu obnovljivih izvora energije Do danas bez realnih efekata Ne postoje podsticaji namenjeni podrci proizvodnje za male centrale na energiju vode, vetra, sunca, biomase ili geotermalne energije do 10 MW Prema postojedim propisima svi proizvoai energije iz obnovljivih izvora su osloboeni pladanja nadoknade za prenos struje ali pladaju prikljuenje na mreu

Administrativna ogranienja u Srbiji

Dobijanje saglasnosti za instaliranje postrojenja koje koristi obnovljive izvore je izuzetno komplikovana i dugotrajna procedura (oko 40 razliitih dozvola, saglasnosti, odobrenja) Za dodelu koncesija za vetrenjae nadlena ministarstva: za infrastrukturu, ivotne sredine, rudarstvo i energetiku, poljoprivrede, vodoprivrede i umarstva Srbiji nedostaju standardi koji vae u EU (za opremu, postupak eksploatacije, itd.). Ne postoji ni regulativa koja ureuje koridenje obnovljivih izvora i izgradnju postrojenja i instalacija

Dobri primeri u Srbiji

Banja Junakovid geotermalna energija, 12.000 m2 zagrevane povrine

Dobri primeri u Srbiji

Mala hidroelektrana u Graditu Vlasnitvo Braneta Veljkovida, 50-ogodinjeg alatniara iz Knjaevca. Sam je izgradio 1992-1994 na porodinom imanju iz istog entuzijazma na porodinom imanju u okviru Parka prirode Stara planina

Dobri primeri u Srbiji

Selo Kovaevac - prva veda solarna instalacija za zagrevanje Neto solarna povrina oko 40 m2, Oekivana uteda: +3000 evra godinje

Potencijali u Srbiji
Ukupan potencijal bi zadovoljio etvrtivnu godinjih potreba Dobri prirodni - fiziki, a slabi ekonomski potencijali Neophodna izgradnja novih, malih i obnova postojedih hidrocentrala da bi im se produio vek trajanja i povedao kapacitet Samo lokacija vrha Stare planine Midor realno pogodna za vetrenjae U oblasti sagorevanja biomase, Srbija ima mogudnost iskoridenja briketa (neophodan zaknoski okvir za proizvodnju) Bududi da Srbija nema more, ne moe se koristiti energija plime i oseke koja takoe spada u obnovljive izvore

Potencijali u Srbiji
Prema katastru mogudih lokacija, u Srbiji ima oko 900 lokacija na kojim se mogu podidi male hidroelektrane snage od 100 kW do deset MW Broj sunanih dana u Srbiji je vedi od 2000 asova. To je veda vrednost nego u vedini evropskih zemalja, ali je kod nas solarni potencijal sasvim neiskoriden U Srbiji postoji nekoliko stotina buotina sa geotermalnom vodom ija je temperatura relativno niska, uglavnom ispod 60C. Toplotna snaga ovakvih izvora je manja od 160 MJ/s, ali se smatra da je stvarni potencijal bar pet puta vedi od

Potencijali u Srbiji
Energetski potencijal biomase je ogroman i iznosi oko 80 odsto ukupnog potencijala obnovljivih izvora. To je energija koja je ekvivalentna sagorevanju skoro 2,6 miliona tona nafte. Biomasa moe biti drvna ili poljoprivredna. Drvna nastaje pri sei drveta ili industrijskoj preradi. Poljoprivrednu biomasu ine ostaci ratarskih kultura, ali ukljuuju i teni stajnjak (ova vrsta izvora energije se koristi na nekim ivotinjskim farmama). Drvni otpad ima potencijal od 1,6 miliona, a poljoprivredni oko milion tona ekvivalentne nafte. Veliki broj zainteresovanih investitora se poslednjih godina ukljuio u iskoridenje biomase i biogasa kao izvora energije.