KNJIGU PRIREDILI Vladislav Bailovi, Ivan Zlati, Marija Radii, Milenko Srekovi, Tamara Vukov, Jelena Purei, Irina

Ceri, Kole Kilibarda, Andrej Grubai, Milan Srekovi, Sinia Dugonji, Sinia Jelovac DIZAJN KORICA Zorana Lali PREVOD Bratislav Srekovi IZDAVA Pokret za slobodu Freedom Fight (www.pokret.net) TIRA 500

GODINA 2011. Projekat je podran od strane Rosa Luxemburg Stiftung

Predgovor

Zbog toga POKRET, sada i ovde!

U knjizi koja je pred vama, izabrani su lanci, saoptenja, dokumenta i intervjui za koje mislimo da na dobar nain predstavljaju iskustvo Pokreta za slobodu sa radnikim otporom deindustrijalizaciji Srbije. Radi se o iskustvu solidarne saradnje i podrke onima koji su se odluili na otpor, manje o naem tragu u trajkovima i protestima, vie o njihovom mestu u nama. Na putu ka reeksiji ovog iskustva, analizi, zakljucima, pa naposletku i ocenama, odluili smo se na meukorak zbornik reprezentativnih akata, koji e nam, nadamo se, omoguiti da najpre ujemo ocene drugih. Poetkom 2007. godine ukljuili smo se u radnike proteste i inicijative sa idejom da emo ih najcelishodnije podrati pokretanjem nezavisnog medija. Tako smo od 2007. do 2009. godine izdavali balkansko izdanje Z magazina, koje je izlazilo na kioscima, da bi tokom 2008. godine pokrenuli i bilten Glas radnika, koji smo besplatno delili meu radnicima, nastojei da uspostavimo i unapreujemo interno informisanje u uslovima potpune medijske blokade prema dramama koje su se svakodnevno odvijale sa one strane fabrikih kapija irom Srbije. itav ovaj period je pre svega obeleila saradnja sa radnikim grupama zrenjaninskih preduzea Jugoremedija, invoz i BEK, okupljenih od decembra 2007. godine oko lokalne politike organizacije Ravnopravnost. Pobeda koju su 1. marta 2007. godine posle trogodinjih napora ostvarili radnici-akcionari Jugoremedije, pre svega je znaila pobedu protiv deindustrijalizacije. Uprkos injenici da se grupa u Jugoremediji formalno gledano izborila za svoja prava zahvaljujui vlasnitvu nad akcijama fabrike, njihov motiv da istraju bila je odbrana radnih mesta od ''investitora'' iji su interesi vukli fabriku u steaj. Trijumf u Jugoremediji inspirisao je druge zrenjaninske radnike da se pobune protiv propadanja svojih preduzea. I premda je deo naeg kolektiva bio duboko rezervisan prema njihovoj odluci da borbu vode kao politika stranka, odluili smo da njihovim dobrim namerama, entuzijazmu i instinktima damo prednost u odnosu na svoja ubeenja. Ravnopravnost je na lokalnim izborima 2008. godine osvojila neto vie od 5% glasova i ula u zrenjaninski parlament. Sluaj je, meutim, hteo da tih 5% ne budu zloglasni ''jeziak na vagi'', ime je mlada stran3

ka izbegla iskuenje da stasava na politikantskim ucenama. Posvetili su se ozbiljnom politikom delovanju, iji je za sada najvaniji domet Anketni odbor grada Zrenjanina o invozu, osnovan na inicijativu Ravnopravnosti. Radom ovog tela je predsedavao odbornik Ravnopravnosti i radnik Jugoremedije Branislav Marku. Njihov izvetaj, daleko najozbiljniji akt o privatizaciji donet na lokalnom nivou u Srbiji, svojim glasovima su podrali svi zrenjaninski odbornici. Mala radnika partija je uspela da oko inicijative protiv unitavanja preduzea u kom je radilo petsto njihovih sugraana, ujedini vlast i opoziciju, i to u zemlji u kojoj se lokalni politiari poslovino ograuju da su za pitanja privrede i privatizacije nadlene iskljuivo vladine agencije. Borba za invoz jo uvek nije okonana. Nije, meutim, ni predata, a radnici na svojoj strani imaju itavu lokalnu zajednicu. Povezivanje radnike borbe protiv deindustrijalizacije i borba za decentralizaciju vlasti u Srbiji koju je napravio pokret Ravnopravnost jedna je od najdinaminijih politikih inicijativa u Srbiji za poslednjih deset godina. Velike politike stranke su, naravno, uoile narastajuu snagu lokalnih politikih pokreta koji su uli u gradske i optinske parlamente na poslednjim izborima, tako da je ve 2009. godine donet novi zakon o politikim strankama, koji je propisao da je za osnivanje novih i preregistraciju postojeih stranaka potrebno minimalno 10.000 osnivaa. Lokalne stranke i pokreti ovim su primorani da se utope u velike. Na poziv Sandake demokratske partije, Ravnopravnost je pristupila novoosnovanoj Socijaldemokratskoj partiji Srbije. U kojoj meri e zrenjaninska grupa u okviru nove organizacije uspeti da nametne svoje politike prioritete, pokazae vreme. Sigurno je samo jedno izmene zakona o politikim strankama su u njihov politiki rad unele dinamiku koja im nije bila potrebna. Sa jaanjem ekonomske krize tokom 2009. godine, krenuo je novi talas radnikog otpora u Srbiji, koji je znatno vie nego sva prethodna ''dogaanja radnika'' dobio karakter otpora deindustrijalizaciji. Naavi se u brojnim obavezama na podrci nekim od najintenzivnijih trajkova (najpre Zastava elektro, a zatim i Trudbenik gradnja), poetkom 2009. godine smo odluili da obustavimo rad na Z magazinu i sve svoje kapacitete posvetimo organizacionim aktivnostima. Na inicijativu Pokreta za slobodu, avgusta 2009. godine radnici okupljeni oko pokreta Ravnopravnost i radnici beogradskog Ikarbusa doli su u solidarnu podrku trajkaima Zastave elektro iz Rae. Tom prilikom je osnovan Koordinacioni odbor radnikih protesta u Srbiji, kom su se kasnije pri4

kljuili i trajkai Ravanice, Srboleka, Prosvete, Vrakih vinograda i drugih preduzea. Koordinacioni odbor je efektivno funkcionisao narednih godinu dana. Njegovo glasilo je bilten Pokret, koji izdaje i ureuje Pokret za slobodu. Pojedina preduzea ukljuena u rad Koordinacionog odbora postigla su odreene uspehe: raskid ugovora o privatizaciji u Zastavi elektro i Prosveti, hapenje Jovice Stefanovia-Ninija zbog zloupotrebe u Srboleku, isplata otpremnina radnicima Trudbenik gradnje... Ipak, tek po neki od njih su trajno zatitili svoja preduzea i radna mesta. Radnici Zastave elektro su mesecima zahtevali od Agencije za privatizaciju i ministra Dinkia da raskinu ugovor o prodaji preduzea sa muem predsednice srpskog parlamenta Slavice uki-Dejanovi, koji ih je nesavesnim poslovanjem doveo na ivicu steaja. Nakon to su protesti urodili plodom, radnici su pokuali da sa dravom podele odgovornost za ponovno pokretanje proizvodnje, ali Dinki tu odgovornost nije eleo, ve je preduzee na brzinu preprodao junokorejskoj korporaciji Jura. Ipak, koliko god se ministar upinjao da oivljavanje fabrike i zapoljavanje 1.200 novih radnika iskoristi u svojoj predizbornoj kampanji, ansu za Rau je stvorio trajk i protest radnika Zastave elektro. Tekstovi objavljeni u ovoj knjizi deo su naeg nastojanja da se ova istina ne zaboravi.Kao i iskustvo Ravnopravnosti, i rad Koordinacionog odbora je pokazao dve vrlo vane stvari. Prvo, da su politiki i ekonomski monopoli u Srbiji ranjiviji nego to to na prvi pogled deluje. Naime, sama injenica da su radniki kolektivi uli u horizontalnu saradnju, mimo kontrolisanih sindikalnih struktura, naterala je vlasti na poputanje. Drugo, da je prerastanje neformalne horizontalne koordinacije u trajniju solidarnu mreu sa artikulisanim politikim zahtevima jo uvek teko dostian organizacioni stepenik za radnike u Srbiji. Pred vama su, dakle, dokumenta koja podseaju na inicijative sa kojima smo etiri godine tesno saraivali, a koje su uspele da zatresu najopasniji od svih monopola u Srbiji monopol na organizovanje. Kakvi su trajni dometi ovih inicijativa, i da li e ih uopte biti, u ovom trenutku je teko rei. Jedini zakljuak na koji emo se mi usuditi je da se vredi boriti. Ne samo uvek i svuda, nego i sada i ovde. U Beogradu, 11. marta 2011. godine Prireivai

Koordinacioni odbor radnikih protesta

Novi radniki pokret u Srbiji

Koordinacioni odbor radnikih protesta u Srbiji osnovali su radnici i mali akcionari sedam preduzea: Jugoremedija, invoz i BEK iz Zrenjanina, Zastava elektro iz Rae, Ravanica iz uprije, Srbolek i Trudbenik iz Beograda. Problemi su nam razliiti, ali cilj je isti tragamo za nainom da sauvamo i razvijamo proizvodnju, uvajui tako i svoja radna mesta. Radnici Jugoremedije, Zastave elektro i Ravanice zahvaljujui solidarnoj i upornoj borbi uspeli su da sauvaju svoje fabrike, meutim ti rezultati nisu trajni, i moraju se zatititi i uvrstiti. Radnici i mali akcionari Trudbenika, Srboleka, invoza i BEK-a jo uvek su u protestu. Za njih pozitivna iskustva Jugoremedije, Zastave elektro i Ravanice znae da borba ima anse za uspeh. Za one koji su postigli uspeh, borba radnika invoza, Trudbenika, BEK-a i Srboleka znai ansu da u daljoj borbi ne ostanu sami.

Jugoremedija, Zrenjanin
Nakon to je 2000. godine smenjena vlast koja nas je uvela u desetogodinju izolaciju, srpska farmaceutska industrija dobila je ansu da izae na evropsko trite. Da bi se ova ansa ostvarila, domae kompanije morale su prethodno da usklade svoju proizvodnju sa evropskim GMP standardima, to iziskuje sveobuhvatnu rekonstrukciju proizvodnih pogona i velika materijalna ulaganja. Zrenjaninska Jugoremedija je ovaj izazov doekala kao preduzee u veinskom privatnom vlasnitvu 58% akcija bilo je u portfelju malih akcionara, a preostalih 42% u Akcijskom fondu Republike Srbije. Tadanja uprava fabrike je u dogovoru sa predstavnicima drave odluila da pitanje modernizacije rei kroz prodaju dravnog paketa akcija privatnom investitoru, koji bi nakon obavljene rekonstrukcije svoje ulaganje prikazao kao dokapitalizaciju i tako stekao veinsko vlasnitvo. Tako je Akcijski fond Republike Srbije 2002. godine prodao 42% akcija Jugoremedije nikom
6

biznismenu Jovici Stefanoviu-Niniju. Meutim, umesto da investira u rekonstrukciju fabrike, kao to je bilo ugovoreno, Stefanovi je kao investiciju prikazao nabavku sirovine. Drava se saglasila sa ovakvim nainom ulaganja, ali mali akcionari nisu, pa je Stefanovi falsikovao odluku skuptine akcionara i izvrio dokapitalizaciju na osnovu koje se 2003. godine upisao kao veinski vlasnik. Radnici Jugoremedije su krajem godine pokrenuli trajk koji je ubrzo prerastao u protest malih akcionara protiv korupcije u privatizaciji i otimanja privatne svojine. Bez odluke suda o tome ko je veinski vlasnik, avgusta 2004. godine policija i Stefanovievo privatno obezbeenje su silom izbacili radnike-akcionare iz fabrike, da bi im nakon toga Stefanovi dao otkaze. Tokom naredne dve ipo godine, grupa od 150 radnika-akcionara Jugoremedije zadivila je domau i svetsku javnost svojom upornou da dokau pljaku i povrate otetu imovinu. irei polako krug javne podrke oko svojih zahteva, na kraju su uspeli da pred sudom dokau da je samovoljni suvlasnik Jugoremedije, uz podrku korumpiranih dravnih agencija, oteo imovinu malih akcionara, tako da je na skuptini Jugoremedije 1. marta 2007. godine izabrana nova uprava, koju kontroliu mali akcionari. etiri ipo godine samovlaa Jovice Stefanovia dovelo je Jugoremediju na ivicu steaja, a kako planirana investicija u modernizaciju nije izvrena, radnici-akcionari su se suoili sa rokom od svega dve godine da sprovedu 30 miliona evra vredno ulaganje u usklaivanje sa GMP standardima. Bez ove investicije, fabrika nakon avgusta 2009. godine vie ne bi smela da proizvodi lekove. Za prvih nekoliko meseci, nova uprava je uspela da otkloni opasnost od steaja i vrati Jugoremediju u red najuspenijih privrednih subjekata u Srbiji. Usledila je borba za budunost, za rekonstrukciju pogona i sigurnost radnih mesta u novom, evropskom okruenju. Poueni loim iskustvima iz prolosti, radnici-akcionari doneli su odluku da se ovog puta ne preputaju udljivim interesima krupnog kapitala, ve da projekat od kog zavisi njihova budunost realizuju iz sopstvenih izvora. Zaposleni su pristali na smanjenje linog dohotka, akcionari su prihvatili da im se u periodu dok traje rekonstrukcija ne isplauju dividende, ve da se svaki zaraeni dinar opredeli za investiranje u modernizaciju. Nove proizvodne hale Jugoremedije sveano su otvorene 2. oktobra 2009. godine, na praznik Jugoremedije, dan kad je fabrika osnovana poetkom sedamdesetih godina prolog veka. Radnici-akcionari Jugoremedije pokazali su da solidarnost malih vlasnika moe biti ekasna ne samo u borbi protiv korupcije i bezako7

nja, ve i u uvanju i uvrivanju rezultata ove borbe odgovornom raspolaganju privrednim subjektima. tavie, u vreme dok se gasi na hiljade radnih mesta, uprava pod kontrolom radnika-akcionara pokazala se ekasnijom od modela koji nam se od 2000. godine namee kao spas za posrnulu srpsku privredu, modela u kom su radnici bez ikakvih prava, ak i onih koja im garantuju zakoni i kolektivni ugovor, primorani da se bespogovorno povinuju samovolji poslodavca. Ovakva koncepcija privatizacije, koja se zasniva na potpunoj centralizaciji moi, potpuno odgovara politikoj vlasti u Srbiji koja, uz podrku nansijskih monika, nastoji da sauva sistem centralizovane vladavine bez ikakve kontrole javnosti, samo to su nekadanji komiteti, u kojima su se iza zatvorenih vrata donosile odluke od sudbonosne vanosti, danas ustupili mesto vladinim agencijama koje bez ikakve odgovornosti presuuju o opstanku hiljada radnikih porodica. U nastojanju da zatite svoju pobedu, radnici Jugoremedije su zajedno sa kolegama iz zrenjaninskih preduzea invoz i BEK osnovali lokalni Pokret Ravnopravnost, koji je na na izborima 2008. godine uao u Skuptinu Grada sa etiri odbornika. Prvobitno opredeljeni da se solidarno bore za oporavak nekada mone zrenjaninske industrije, radnici i mali akcionari okupljeni oko Pokreta Ravnopravnost brzo su se suoili sa ogranienjima lokalne samouprave da konkretno podri radnike zahteve za ouvanjem proizvodnje i svojih radnih mesta. Krajem 2008. godine, Ravnopravnost je inicirala osnivanje Anketnog odbora Grada Zrenjanina o invozu, meutim i pored toga to je izvetaj Odbora jasno i verodostojno pokazao da je steaj u invozu namerno izazvan, i predloio konkretne mere kako da se isprave propusti dravnih organa, a invoz vrati zakonitim vlasnicima dravi i malim akcionarima pa i pored injenice da su svi odbornici Grada Zrenjanina, i iz vlasti i iz opozicije, podrali zakljuke Anketnog odbora, nadlene institucije u Beogradu nisu nale za shodno da zrenjaninskoj skuptini dostave bilo kakav odgovor. Nakon ovog iskustva, Pokret Ravnopravnost je kao svoj osnovni politiki cilj istakao vraanje imovine lokalnih samouprava oduzete 1995. godine, kako bi lokalna zajednica mogla na odriv nain da podstie privredni razvoj, a ne samo da izdaje zemlju i komunalne usluge za privremene grinld investicije, to je danas praktino jedina mogunost za lokalne vlasti da utiu na smanjenje nezaposlenosti.

Zastava elektro, Raa kragujevaka

Na aukciji odranoj februara 2006. godine, konzorcijum privatnih lica na elu sa Rankom Dejanoviem kupio je 70% kapitala Zastave elektro iz Rae kragujevake, fabrike za proizvodnju elektrinih instalacija nekada poznate pod imenom 25. maj. Osnovana za potrebe kragujevake kompanije Zastava, u ijem sastavu je godinama poslovala, raanska fabrika je iz restrukturiranja majke-rme izala kao samostalno preduzee, sa ansom da svoju budunost gradi mimo neizvesne perspektive nekadanjeg giganta. Novi vlasnici su preuzeli obavezu da investiraju u osnovna sredstva, a ubrzo posle privatizacije, Zastava elektro je posredstvom Agencije za strana ulaganja i promociju izvoza zakljuila ugovor o poslovnoj i tehnikoj saradnji sa multinacionalnom kompanijom Del, i za kratko vreme pored svojih 300 radnika angaovala jo 500 mladih na osnovu ugovora o delu. Del je uloio znaajna sredstva u obuku raanskih radnika, koje je potom angaovao i u svojim pogonima u Maroku i Poljskoj. Ispostavilo se da su radnici dorasli Deljevim standardima. Za razliku od menadmenta. Uprkos poetnom usponu, zbog kog je ova privatizacija svojevremeno ocenjena kao jedna od najuspenijih u Srbiji, Dejanovieva uprava je posle godinu ipo dana dovela fabriku u blokadu. Nakon vie upozorenja upuenih vlasnicima Zastave elektro da reguliu svoje dugove, ino partner je krajem 2008. godine raskinuo ugovor o saradnji i odneo svoju opremu. Tek tada, radnici su shvatili da nove maine koje su bile unete u preduzee nisu investicija novih vlasnika, ve vlasnitvo Delja. Marta 2009. poinje trajk sa zahtevom za isplatu zarada koje su obustavljene u januaru. Istovremeno, sve vie isplivavaju podaci o nezakonitom poslovanju koje je dovelo do gubitaka i Deljevog povlaenja. Izmeu ostalog ispostavilo se da su Dejanovi i njegovi partneri od Fonda za razvoj Republike Srbije dobili vie od 150 miliona dinara, za obrtna sredstva i isplatu dugova radnicima od pre privatizacije, meutim novac je nestao, dugovi nisu vraeni, a preduzee je oktobra 2008. godine zapalo u blokadu. Povrh svega, Dejanovi odbija da ispuni trajkake zahteve, a njegov menadment jasno pokazuje da nije ni zainteresovan, a ni sposoban da obezbedi nove poslove i izvue fabriku iz krize, tako da trajk vrlo brzo prerasta u protest sa zahtevom za raskid ugovora o privatizaciji. Narednih meseci, radnici Zastave elektro su zahvaljujui upornosti i radikalnim metodama borbe (desetine noi provedenih na podovima optine Raa, na pruzi kod Lapova, te
9

napokon na Terazijama, ispred sedita Agencije za privatizaciju), postali centralni dogaaj u talasu trajkova koji je obeleio 2009. godinu. Na prvom sastanku sa trajkakim odborom 15. juna, predstavnici Agencije za privatizaciju ostali su uporni u stavu da je istekao rok od dve godine u kom su bili obavezni da kontroliu izvrenje ugovora o privatizaciji, odnosno da vie nemaju nikakvih mogunosti da raskinu ugovor sa Dejanoviem. tavie, pokuavaju da prebace odgovornost na radnike, prigovarajui im da su prekasno dostavili dokaze da investicija nije izvrena u skladu sa ugovorom, iako je kontrola izvrenja ugovora u iskljuivoj nadlenosti Agencije. Narednih meseci, istrajnost radnika u borbi da poslednju fabriku u Rai otrgnu od propadanja najpre je stekla podrku vlasnika lokalnih prodavnica i kaa, koji su 30. juna u znak podrke radnikom protestu prekinuli rad na sat vremena, jer ako se i ova fabrika zatvori ni oni vie nee imati od ega da ive. Zatim je javnu podrku trajkaima dala i lokalna vlast, a 11. avgusta na protest ispred Agencije za privatizaciju doli su radnici Ikarbusa iz Beograda, kao i jedan autobus radnika iz zrenjaninskih preduzea Jugoremedija, invoz i BEK. Tog dana je pokrenuta inicijativa za osnivanje Koordinacionog odbora radnikih protesta u Srbiji. Pod pritiskom javnosti, Ranko Dejanovi se, u dogovoru sa vladom Srbije, septembra 2009. godine odrekao svog vlasnitva u Zastavi elektro u korist Republike Srbije, a Agencija za privatizaciju je 9. oktobra donela Odluku o restrukturiranju preduzea u kojoj izmeu ostalog stoji da je Vlada prihvatila i Informaciju o statusu Akcionarskog drutva Zastava Elektro iz Rae kojom je pored statusa preduzea denisano da je neophodno to hitnije pokretanje proizvodnje i obezbeenje tekuih zarada u ovom preduzeu, reavanje pitanja povezivanja radnog staa kao i isplata zaostalih zarada, kao i da je re o preduzeu koje zbog delatnosti koje obavlja ima perspektivu da uspeno posluje i obezbedi dalji razvoj Optine Raa. U novu upravu Zastave elektro su, pored nametenika Ministarstva ekonomije, imenovani i predstavnici radnika. Sledi im naporna borba za vraanje poverenja poslovnih partnera, najvrednijeg od svih resursa koje je Dejanovi proerdao.

Ravanica, uprija
Sve vlade nakon 2000. godine prihvatile su politiku privatizacije po kojoj je najvanije da se nekadanja drutvena preduzea to pre prodaju privatnim investitorima, bez ikakve brige o tome da li e privatizacija omoguiti opstanak i razvoj proizvodnje. Na ovaj nain, indu10

strija je postala poligon za nansijske pekulacije, i nain da se jeftino doe do atraktivnih nekretnina. U mnogim gradovima irom Srbije, nekadanja industrija je u potpunosti unitena. U upriji, konditorska industrija Ravanica je jedina fabrika koja jo uvek radi. Ravanica je jo uvek drutveno preduzee, iji radnici se ne opiru privatizaciji, kao to to Agencija za privatizaciju pokuava da predstavi u svojim saoptenjima. Suoeni sa propadanjem privrede u svom gradu i itavoj zemlji zbog neodgovornosti drave u prodaji preduzea, radnici Ravanice se opiru stavu Agencije koji im je vie puta stavljen do znanja da dravu ne zanima ko e kupiti preduzee u privatizaciji i kako e se budui vlasnik ponaati nakon prodaje. Generalni trajk u Ravanici poeo je 17. avgusta ove godine, zbog odluke Agencije za privatizaciju da razrei generalnog direktora Milutina Vasia, umesto njega postavi Slavoljuba Popovia i sprovede privatizaciju. Vasia je na elo Ravanice imenovala Vlada 2003. godine. Do juna 2009. je udvostruio proizvodnju u fabrici. Popovi je prljave poslove oko pripreme preduzea za privatizaciju prethodno obavio u nekada uspenoj Parainki, tako da je sasvim jasno zbog ega ga je Agencija postavila za direktora Ravanice u godini za koju je najavljena likvidacija svih drutvenih preduzea koja ne doekaju privatizaciju. Zbog toga su radnici poslednje fabrike u upriji koja jo uvek radi, i koja redovno isplauje zarade u prosenoj visini od 27.000 dinara, odluili da spree ulazak nove uprave, zahtevajui od Agencije da ne pokuava da ih privatizuje na silu, da stavi van snage odluku o razreenju Milutina Vasia i da odustane od imenovanja Slavoljuba Popovia i novog predsednika Upravnog odbora Vuka Peria. Ve sutradan, 18. avgusta, Agencija je objavila opirno saoptenje u kom se izmeu ostalog kae: Dosadanjim postupanjem rukovodstva, i njihovom nesaradnjom sa dravnim organima, preduzee je uvedeno u rizik da nad njim bude otvoren postupak prinudne likvidacije, ime bi zaposleni u DP Ravanica ostali kako bez posla, tako kao i bez 30% akcija koje im po zakonu pripadaju. Rukovodstvo se praktino ve godinama, bez ikakvih posledica, ponaa kao da je ono stoprocentni vlasnik kapitala preduzea, a tetu od toga trpe budet Republike Srbije kao i svi zaposleni i bivi zaposleni koji bi u postupku privatizacije ostvarivali svoja prava koja potiu iz 70%, odnosno 30% vrednosti kapitala preduzea. Zrenjaninski invoz je samo najpoznatiji primer nekada uspenog preduzea koje je likvidirano zbog malverzacija kupca i nezakonitog rada Agencije za privatizaciju prilikom kontrole izvrenja ugovornih
11

obaveza. Radnici invoza su ostali i bez posla i bez akcija krivicom slubenika Agencije za privatizaciju, koji su kupcu dozvolili da preko svojih fantomskih rmi namerno izazove steaj, da bi potom preuzeo fabriku kao veinski poverilac. S druge strane, javnosti nije poznat niti jedan sluaj preduzea privatizovanog po Zakonu o privatizaciji iz 2001. godine u kom su mali akcionari imali ikakvu korist od 30% akcija koje im po zakonu pripadaju, da su uspeli da prodaju svoje akcije po realnoj ceni, ili da ostvare pravo na dividendu. Naprotiv, drava im je pre dve godine ak sama ponudila da se odreknu bezvrednih hartija od vrednosti, i zamene ih besplatnim akcijama javnih preduzea. Meutim, ove 2009. godine, Agencija za privatizaciju se obraa javnosti kao da se za prethodnih osam godina nita nije desilo. trajk u Ravanici je izazvao potrese i u lokalnoj vlasti uprije. Iz vladajue koalicije koju ine stranke okupljene oko SPS, DS i G17+, zahteve trajkaa su poetkom septembra podrali samo SPS, PUPS i JS, ali zajedno sa opozicionim SRS, DSS i GG Ravanica (grupa graana koju su osnovali radnici Ravanice i koja je u lokalnom parlamentu zastupljena sa 5 odbornika), tako da je uz radnike stalo 25 od ukupno 37 odbornika. Odbornici DS i G17+ ocenili su da je njihova lista prioriteta drugaija od koalicije okupljene oko SPS. Oni ele da optina podri trajk u Ravanici, a mi smatramo da je tamo uinjen niz nepravilnosti i dajemo apsolutnu podrku merama koje Vlada Srbije i Agencija za privatizaciju pokuavaju da sprovedu u tom preduzeu, kako bi se ono privatizovalo (Glas javnosti, 1. septembar 2009, Puklo oko trajka). Solidarnost i istrajnost u zatiti zajednikog interesa su se i u Ravanici pokazale uspenim. I pored pritisaka na lanice trajkakog odbora, sasluanja u policiji i pretnji krivinim prijavama, trajk nije slomljen, tako da je Vlada sredinom septembra odustala od spornih kadrovskih reenja. Ipak, kao i u Zastavi elektro i Jugoremediji, pobeda u Ravanici je trenutna i nesigurna, jer politika privatizacije u Srbiji nema odgovor na pitanje kako svoje interese mogu da zatite oni koji su vezani za opstanak i razvoj proizvodnje: radnici, mali akcionari, lokalna zajednica.

Srbolek, Beograd
U jednoj od najveih afera u trgovanju akcijama u Srbiji, Jovica Stefanovi-Nini je uz pomo Miodraga Kostia 2005. godine sabotirao ponudu bugarske kompanije Sofarma za preuzimanje Srboleka, i doao do veinskog paketa akcija najstarije farmaceutske kue u Srbi12

ji. Naime, poto Stefanovi po zakonu nije smeo da kupi vie od 25% akcija Srboleka u trenutku dok su se akcionari odluivali za Sofarminu ponudu, u kupovinu se ukljuio Kosti, preko svojih rmi MK Komerc i M&V Investments. Shvativi da se sprema prevara, radnici i udruenje malih akcionara Srboleka sazivaju konferenciji za tampu na kojoj izjavljuju: Akcije Srboleka na berzi kupuje vlasnik Jugoremedije, preko povezanih lica. On planira da kupi samo 50 odsto kontrolni paket i da smanji delatnost Srboleka, bez ikakvih investicija. Ostale akcije tada e biti bezvredne. Zato apelujemo na akcionare, i Akcijski fond, da ne prodaju akcije preko berze, ve da ih deponuju na raun Sofarme i podre tu ponudu. (Danas, 28. novembar 2005, Ne elimo da doivimo sudbinu Jugoremedije) Akcijski fond ipak iznosi akcije na berzu. Stigavi do 46% vlasnitva zahvaljujui Akcijskom fondu, Stefanovi i Kosti vre pritisak na Upravni odbor da smeni direktora, postavljaju svog oveka i objavljuju pobedu. Poto je akcionarima poslata jasna poruka na ijoj je strani drava, veina prodaje akcije na berzi plaei se da e u protivnom ostati bez zarade, pa ponuda Sofarme ne uspeva. U narednih nekoliko dana, bugarska kompanija pokuava da objasni javnosti i vlastima u Srbiji da je prevarena i da su povezana lica zloupotrebila proceduru, meutim ubrzo diu ruke. Nakon to se praina slegla, maja 2006. godine Kosti prenosi na Stefanovia svoje akcije Srboleka, ime ovaj stie ukupno 49%. Na zahtev malih akcionara koji nisu prodali akcije novembra 2005. godine, Komisija za hartije od vrednosti utvruje da je ovom transakcijom prekren Zakon o preuzimanju akcionarskih drutava, i nalae Stefanoviu da proda akcije koje je kupio od Kostia. Meutim, iako je u meuvremenu postalo jasno da je Kosti kupovao akcije Srboleka samo da bi pomogao Stefanoviu da sprei preuzimanje, nije pokrenut postupak u kom bi se utvrdile ove injenice i kaznili krivci. Stefanovi je izvrio nalog Komisije za hartije od vrednosti i decembra 2007. godine prodao akcije koje je kupio od Kostia, ovog puta rmi Invej Predraga Rankovia-Peconija. Srbolek je danas na ivici propasti. Investicija u usklaivanje proizvodnje sa GMP standardima nije ni poela, niti vlasnik planira da je sprovede, a raun preduzea je blokiran. Broj zaposlenih je od 2005. godine sa 380 pao na 245. Radnici su tokom ove godine u dva navrata trajkom iznudili isplatu zarada i pokretanje proizvodnje, a Trgovinski sud u Beogradu je na zahtev malih akcionara Srboleka 14. septembra doneo reenje kojim se preduzeu nalae da odri redovnu godinju
13

skuptinu, koju Stefanovi ve mesecima izbegava da odri. Razlog za to moe biti opasnost da se ostali vlasnici Srboleka, koji zajedno imaju 51% akcija, udrue i preuzmu kontrolu nad preduzeem. Prethodnih godina, radnici-akcionari, u ijem posedu se jo uvek nalazi 21% akcija, u vie navrata su pokuavali da zajedno sa ostalim malim akcionarima (razni investicioni fondovi, sitni privatnici i sl.) postave novu upravu, ali su spoljni akcionari uglavnom izbegavali da se ukljue u sukob izmeu Stefanovia i radnika. Meutim, kako je preduzee iz godine u godinu iskazivalo sve vee gubitke, krug akcionara nezadovoljnih menadmentom poeo je da se iri i van kruga fabrike.

Trudbenik gradnja, Beograd

Kombinat montane gradnje Trudbenik stavljen je januara 2005. godine na restrukturiranje, koje je izvreno tako to je preduzee svu svoju imovinu prenelo na novu rmu, d.o.o. Trudbenik gradnja, a zatim je tu rmu prodalo na aukciji marta 2008. godine Monteri d.o.o. iz Beograda, iji je vlasnik visoki funkcioner Demokratske stranke Dragan Kopali. Umesto da obezbedi kontinuitet proizvodnje u Trudbeniku, Kopali je na Trudbenikovom zemljitu u Krnjai, na dunavskoj obali odmah naspram Mikovieve i Bekove Luke Beograd, zapoeo gradnju nelegalnog objekta, u susret legalizaciji koju priprema Vlada Srbije. Za samo godinu dana, broj radnika u Trudbeniku je pao sa 497 na 147 (istina, nisu svi ostali bez posla 130 radnika je ustupljeno Monteri na godinu dana, ali se njima sada preti otkazima ukoliko u Monteru ne preu za stalno), a poslovi su potpuno zamrli. Izmeu ostalog, 27 radnika dobilo je otkaze zbog toga to nisu pristali da se isele iz Trudbenikovog samakog hotela u Ulici Jurija Gagarina, jednom od nekretnina sa kojima gazda ima velike planove. Stanari samakog hotela koji jo uvek nisu dobili otkaze svejedno ive bez ikakvih prihoda, jer im gazda svakog meseca od linog dohotka odbija kiriju u visini cele plate. Trudbenik je samo jedan primer uobiajene prakse u srpskoj privatizaciji da se preduzee koje u svom vlasnitvu ima vredne nekretnine proda jeftino pod izgovorom nansijske dubioze, a da novi vlasnik potom ugasi proizvodnju, ostavi radnike bez posla i ue u posao sa nekretninama. Povrh svega, ugovor o prodaji Trudbenik gradnje nije potpisala Agencija za privatizaciju, ve je to uinio KMG Trudbenik, a Agencija se u Ugovoru navodi samo kao punomonik prodavca, to je v.d. direktora Agencije Vladislav Cvetkovi prilikom razgovora sa pred14

stavnicima sindikata koristio kao objanjenje zbog ega ne moe da kontrolie izvrenje ugovornih obaveza. Cvetkovi, meutim, nije objasnio zbog ega je KMG Trudbenik, koji po Uredbi o restrukturiranju bez saglasnosti Agencije nije smeo da donosi odluke koje se odnose na sticanje, poveanje ili smanjenje uea u kapitalu drugog subjekta, potpisao ugovor o prodaji koju je de facto izvrio njegov punomonik, Agencija za privatizaciju. Mada, objanjenje nije ni potrebno, sve je jasno iz injenice da je Agencija sebi pribavila birokratski izgovor da dozvoli krenje zakona i ugovora u privatizaciji Trudbenika. To rade Agencija za privatizaciju i novi vlasnici. ta, meutim, radimo mi? Nakon junskog trajka u kom su iznudili zaostale zarade, oko 140 radnika Trudbenika je 24. avgusta sa tri graevinske maine blokiralo kapiju preduzea, zahtevajui raskid kupoprodajnog ugovora sa Monterom, potpisivanje kolektivnog ugovora, prestanak rasprodaje pokretne i nepokretne imovine preduzea i povratak Trudbenikovih radnika koji su ustupljeni Monteri. Posle mesec dana trajkovanja i svakodnevnih protesta ispred Ministarstva ekonomije, predstavnici Agencije odrali su sastanke i sa trajkakim odborom i sa vlasnikom Montere, predloivi da kontrolu potovanja ugovora izvri nezavisna revizorska kua koju e angaovati KMG Trudbenik, kao prodavac Trudbenik gradnje; oko izbora revizorske kue morae da se saglase predstavnici obe strane. I trajkaki odbor i Montera prihvatili su predlog. Nakon postignutog sporazuma, Kopali se oglasio saoptenjem za javnost u kom je izneo da je u Trudbeniku na delu sindikalni terorizam kojim se vri pritisak na dravne institucije i na samu kompaniju kako bi se otela imovina koja je poteno plaena (Beta, 22. septembra 2009, Vlasnici Trudbenik gradnje: Na delu sindikalni terorizam). Iako je od sporazuma o nainu kontrole prolo ve mesec dana, revizorska kua jo uvek nije izabrana.

***
Svetska ekonomska kriza je naterala najmonije drave sveta da preispitaju temeljne principe na kojima poivaju njihove ekonomije, principe koji su do jue vaili za oslonac stabilnosti i prosperiteta. Politiki i nansijski monici u Srbiji jo uvek brinu iskljuivo o ouvanju sistema na kom se temelji njihova neograniena mo, centralizovanog i korumpiranog sistema koji je ve decenijama uzrok stalnih kriza i
15

neprekidnog propadanja. Ukoliko se sami ne izborimo za svoja radna mesta, i za pravo da sami, nezavisno i odgovorno odluujemo o svojim ivotima i o pitanjima od javnog interesa, vlast nam sigurno nee izai u susret. Uspesi radnikih borbi u Jugoremediji, Zastavi elektro i Ravanici, kao i oni uspesi koji nas tek oekuju, ostae trajno ugroeni ukoliko politika privatizacije ne uvai iskustva radnika i malih akcionara kojima je polo za rukom da, uprkos ogorenom otporu vlasti, spree sunovrat svojih fabrika, sauvaju i unaprede proizvodnju. Ova iskustva nas pre svega ue da je politika odgovornost prilikom donoenja odluka vanih za privredni razvoj, mnogo vie izraena na lokalnom nivou, gde su predstavnici vlasti najblii graanima koji ih biraju. tavie, moe se rei da je dosadanje centralizovano odluivanje o privatizaciji glavni razlog zbog kog je ona najvanija, razvojna funkcija ovog procesa praktino paralisana korupcijom. Ukoliko se lokalnim samoupravama ne omogui stvarna nezavisnost, vlasnitvo nad otetom imovinom, i ozbiljne nadlenosti u privredi i privatizaciji, i ukoliko se onima koji su odbranili i unapredili svoja preduzea ne omogui da odluuju o njihovoj budunosti, onda od budunosti moemo oekivati samo nove krugove kriza, sa nesagledivo traginim posledicama. U Zrenjaninu, 15. oktobra 2009. godine, Koordinacioni odbor radnikih protesta u Srbiji [objavljeno u listu ''Pokret'', izdanju Pokreta za slobodu]

16

Osnovan Koordinacioni odbor radnikih protesta u Srbiji

trajkaki odbori Zastave elektro, Srboleka, invoza i BEK-a osnovali su Koordinacioni odbor radnikih protesta u Srbiji, sa ciljem da se solidarno borimo protiv propadanja naih fabrika i za ouvanje radnih mesta. Pozivamo sve trajkake odbore u Srbiji da zajedniki tragamo za nainom kako da sauvamo svoja radna mesta, kako da opstanemo. Posle dvadeset godina propadanja, reenja sigurno nee biti jednostavna. Upravo zbog toga moramo to hitnije poeti da ih traimo. irom Srbije radnici organizuju proteste jer su njihova radna mesta i opstanak njihovih porodica ugroeni katastrofalnim stanjem u privredi. Ipak, uprkos svojoj brojnosti i uestalosti, ove radnike inicijative jo uvek nemaju snagu da izdejstvuju znaajnije promene, a njihovi povremeni uspesi iskljuivo se svode na iznuivanje isplate otpremnina i nadnica. Smatramo da su ovakvi rezultati neprimereni dubini problema sa kojim se radnici u Srbiji danas suoavaju, i da su za ouvanje naih radnih mesta potrebne ire promene u dravi i drutvu. Zrenjaninske fabrike invoz i BEK danas ne rade jer je drava omoguila njihovim kupcima da namerno odvedu preduzea u steaj, a da se potom u steaju pojave kao najvei poverioci, zatvore proizvodnju i pretvore fabrike u graevinsko zemljite. Uprkos viegodinjim upozorenjima radnika, drava je dozvolila ovu prevaru, ostavljajui radnike bez posla i akcionare bez akcija. Veinski paket akcija Srboleka iz Beograda kupljen je na prevaru preko Beogradske berze. Iako je u postupku pred Komisijom za hartije od vrednosti pre dve godine dokazano da su kupci prekrili Zakon o preuzimanju akcionarskih drutava, uzurpatorima je omogueno da Srbolekovim novcem ponovo kupe spornih 25% akcija, povrate kontrolu nad najstarijom farmaceutskom kuom u Srbiji, i nastave da je vode u dugove i propast. Da li drava eka da se u Srboleku ponovi scenario iz invoza i BEK-a? Raanska Zastava elektro ve skoro godinu dana ne radi jer su neodgovorni vlasnici izgubili posao sa multinacionalnom kompanijom Delphi, a prethodno su zapostavili saradnju sa rmama sa kojima je Zastava elektro poslovala pre privatizacije. I pored dokaza da su kupci prekrili kupoprodajni ugovor, i pored uveravanja Delphija da e obnoviti saradnju sa Zastavom elektro, ali ne i sa sadanjim vlasnicima,
17

Agencija odbija da prizna svoje greke i raskine ugovor pre nego to i za Zastavu elektro bude prekasno. Ovo su samo neke prie meu hiljadama slinih u Srbiji, koje svedoe o pravim uzrocima ekonomske krize pljaki i bezakonju u privatizaciji. Zbog toga su trajkaki odbori Zastave elektro, Srboleka, invoza i BEK-a osnovali Koordinacioni odbor radnikih protesta u Srbiji, sa ciljem da se solidarno borimo protiv propadanja naih fabrika i za ouvanje radnih mesta. Na zajedniki problem potie od sistemskog problema korupcije u Srbiji, i samo zajedniki ga moemo reavati, zahtevajui promene u dravi i drutvu koje e dovesti do iskorenjivanja korupcije. Pokuaj Vlade Srbije da nae probleme svede na pojedinane sluajeve i da ih parcijalno reavaju tako to e nam deliti jednokratnu pomo, zapravo predstavljaju pokuaj da se zatakaju pravi razlozi za propadanje srpske privrede. Zato pozivamo sve trajkake odbore u Srbiji da zajedniki tragamo za nainom kako da sauvamo svoja radna mesta, kako da opstanemo. Posle dvadeset godina propadanja, reenja sigurno nee biti jednostavna. Upravo zbog toga moramo to hitnije poeti da ih traimo. 31. avgusta 2009. godine Za trajkaki odbor Zastave elektro Slobodan Gaji Za trajkaki odbor Srboleka Zoran Goevi Za trajkaki odbor invoza Mita Lisica Za trajkaki odbor BEK-a Milena Prstojevi

18

Pla orma Koordinacionog odbora radnikih protesta u Srbiji

Bezakonje i korupcija u privatizaciji doveli su naa preduzea, i itavu privredu Srbije u bezizlazan poloaj. Neodgovorno i nezakonito ponaanje novih vlasnika, i korupcija u dravnim organima koji treba da kontroliu potovanje zakona i ugovora u privatizaciji, ugroavaju na opstanak i opstanak stotina hiljada radnikih porodica u Srbiji. Svetska ekonomska kriza je samo izgovor za poloaj u kom se danas nalazimo. Pravi razlog za gaenje radnih mesta koja nam znae ivot, lei u dvadesetogodinjoj pljaki industrije koju su radnici u Srbiji decenijama gradili, a koja se danas unitava da bi novi vlasnici oprali novac, ili na jeftin nain doli do graevinskog zemljita i poslovnog prostora. Mi radnici Zastave elektro, Trudbenik gradnje, Srboleka, invoza, Ravanice i BEK-a, borimo se da sauvamo svoja radna mesta, i da ivimo u zemlji u kojoj e zakoni vaiti za sve. Nai problemi ne mogu se reiti merama koje je predloila Vladina Radna grupa za prevazilaenje problema u ostvarivanju prava zaposlenih u uslovima ekonomske krize. Povezivanje staa i jednokratna novana pomo nisu adekvatne mere za ouvanje radnih mesta koja se gase zbog pljake i korupcije. ZATO ZAHTEVAMO DA VLADA TO HITNIJE PREDUZME MERE KOJIMA BI SE STALO NA PUT BEZAKONJU U PRIVATIZACIJI NAIH PREDUZEA, JER JE TO JEDINI NAIN DA SE TRAJNO OUVA PROIZVODNJA OD KOJE IVIMO. Lokalne vlasti Zrenjanina, Rae i uprije nastojale su svaka na svoj nain da podre borbu za oporavak naih preduzea, odnosno za ouvanje radnih mesta koja znae i opstanak lokalnih zajednica iz kojih dolazimo. Ipak, uprkos dobroj volji, ispostavilo se da lokalna samouprava moe da nam ponudi samo rei podrke, a da nema nikakve mehanizme da sprei nau, ali i sopstvenu propast, koja e neminovno uslediti ukoliko zamre lokalna industrija. ZATO ZAHTEVAMO DA VLADA HITNO PREDLOI PROPISE KOJIMA E OBEZBEDITI VEE NADLENOSTI LOKALNE SAMOUPRAVE U PRIVREDI I SREDSTVA KOJA E LOKALNIM ZAJEDNICAMA DATI ANSU DA STVARNO PODRE OPSTANAK ONIH
19

PREDUZEA KOJA JO UVEK NISU UNITENA PLJAKOM I BEZAKONJEM. Kao radnici u protestu, ali i kao graani Srbije, veoma smo zabrinuti zbog izjava premijera i drugih Vladinih funkcionera da nakon usvajanja mera koje je predloila Radna grupa vie nee biti razloga za proteste, odnosno da e policija spreiti odravanje mirnih protesta ispred dravnih institucija u Beogradu. Upozoravamo premijera da ni u jednoj zemlji koja sebe smatra demokratskom vlast ne sme odreivati da li graani imaju razloge za proteste, i da ograniavanje prava na mirno izraavanje nezadovoljstva predstavlja grubo krenje elementarnih politikih sloboda. Ukoliko Vlada ne eli radnike proteste na ulicama prestonice i na naslovnim stranama tampe, onda neka pokae da je spremna da rei opravdane zahteve radnika, i da je dostojna naeg poverenja. ZATO ZAHTEVAMO DA VLADA ODUSTANE OD NAJAVLJENE REPRESIJE NAD RADNIKIM PROTESTIMA ISPRED DRAVNIH INSTITUCIJA U BEOGRADU. Koordinacioni odbor radnikih protesta u Srbiji e ove zahteve uputiti Vladi Srbije i njenom Radnom telu, sa predlogom za sastanak. Ukoliko u razumnom roku ne budemo dobili odgovor, radikalizovaemo svoje proteste dok vlast ne bude shvatila da o naim ivotima vie ne moe odluivati bez nas. 25. septembra 2009. ZA KOORDINACIONI ODBOR RADNIKIH PROTESTA, Ispred trajkakog odbora Zastave elektro, Slobodan Gaji Ispred trajkakog odbora Ravanice, Dragana Mitrovi Ispred trajkakog odbora Srboleka', Zoran Goevi Ispred trajkakog odbora invoza, Mita Lisica Ispred trajkakog odbora BEK-a, Milena Prstojevi Ispred trajkakog odbora Trudbenik gradnje, Milan ivkovi

20

Saoptenje za javnost Pokreta za slobodu i Koordinacionog odbora radnikih protesta

Pismo podrke protestu studenata Beogradskog Univerziteta

Dragi studenti i budue kolege, Ve decenijama suoeni smo sa neodgovornim odnosom vlasti prema privredi nae zemlje, to za posledicu ima sve veu ekonomsku neravnopravnost i opadanje ivotnog standarda velikog broja stanovnika. Ekonomska degradacija, deindustrijalizacija i politika korupcija uslovljeni su preteno okolnostima specinim za nau istoriju i politiki ivot, ali odraavaju i globalne tokove izraene u sve veem prilagoavanju svih aspekata drutva iskljuivo potrebama onih pojedinaca i korporacija koji imaju monopol kako nad tritem tako i nad politikim odluivanjem. Obrazovni sistem takoe doivljava svoju komercijalizaciju i opadanje kvaliteta nastave pre svega usled procesa njegove reforme, poznate pod imenom Bolonjski proces, kao i uvoenja sve veih studijskih kolarina. Bolonjski proces nailazi na otpor irom sveta prvenstveno jer ukida autonomiju Univerziteta i potinjava ga zahtevima trita. Obrazovni programi prilagoavaju se potrebi trita za specinim kadrovima, te tako Univerzitet postaje fabrika za proizvodnju korporativnih i partijskih aparatika. Opstanak obrazovnih prola koji nisu trino konkurentni, posebno iz oblasti humanistikih nauka, na univerzitetima irom sveta biva sve vie dovoen u pitanje. S druge strane, implementacija bolonjske deklaracije u Srbiji obavljena je bez adekvatne reforme studijskih programa ime je studentima znatno oteano redovno ispunjavanje zadatih obaveza, a prve generacije bolonjaca shvaene su kao eksperimentalni zamorii na kojima treba da se ispita uspenost obrazovne reforme. Umesto da dravni elnici u Srbiji stvore uslove za drutvo u kojem bi znanje bilo dostupno svima kako bi se to vei broj naih sugraana osposobio za ivot u sadanjem kompleksnom informacionom dobu, dravna politika, u skladu sa degradirajuim globalnim trendom, znanje predstavlja robom koja se prodaje i kupuje, i koja nije za bilo koga.
21

Svesni tekog poloaja u kojem se nalazite usled sve veeg poveanja kolarina, sprovoenja Bolonjskog procesa, i neodgovornog odnosa Vlade Republike Srbije prema budunosti naeg drutva, elimo da vam poruimo da je vano da istrajete u svom protestu sve do ispunjenja vaih zahteva. Vano ne samo za vas lino, ve i za budunost visokog kolstva, a time i za budunost naeg drutva. U Beogradu, 24. novembra 2009, Pokret za slobodu Koordinacioni odbor radnikih protesta

22

Neophodna korenita promena koncepta tranzicije u kojoj moraju uestvova svi zainteresovani delovi drutva
Talas radnikih protesta i trajkova u Srbiji izazvan korupcijom u privatizaciji i gaenjem proizvodnje i radnih mesta, ne jenjava ve drugu godinu. Uprkos manipulacijama i pritiscima vlasti i tajkuna, uprkos povremenim intervencijama u korist kratkoronih interesa radnika, kojima vlast pokuava da zataka probleme, obustave rada i blokade saobraajnica sigurno nee prestati sve dok se ne otklone pravi uzroci koji nas teraju da svoja prava traimo na ulici. Talas radnikih protesta i trajkova u Srbiji izazvan korupcijom u privatizaciji i gaenjem proizvodnje i radnih mesta, ne jenjava ve drugu godinu. Uprkos manipulacijama i pritiscima vlasti i tajkuna, uprkos povremenim intervencijama u korist kratkoronih interesa radnika, kojima vlast pokuava da zataka probleme, obustave rada i blokade saobraajnica sigurno nee prestati sve dok se ne otklone pravi uzroci koji nas teraju da svoja prava traimo na ulici. Protest radnika "Zastave elektro" iz Rae 11. avgusta prole godine, svojim dolaskom je solidarno podrala grupa od oko sto radnika iz nekoliko zrenjaninskih preduzea. Tom prilikom, osnovan je Koordinacioni odbor radnikih protesta u Srbiji, koji se potom irio kroz podrku zahtevima radnika i malih akcionara "Trudbenik gradnje", "Srboleka", "Vrakih vinograda", "Jugoremedije", "Ipoka", IP "Prosvete" i drugih preduzea. Nakon godinu dana koordiniranih protesta, informisanja o problemima drugih i uzajamne javne podrke, iskustva koja smo stekli govore nam da e Srbija ostati zemlja bez perspektive sve dok vlast iz korena ne promeni svoju politiku. Radnici "Zastave elektro" i "Vrakih vinograda" su pre vie od godinu dana uspeli da odlunom i solidarnom borbom nateraju dravu da raskine privatizacione ugovore sa kupcima koji su upropastili njihova preduzea. Meutim, nakon raskida ugovora, Ministarstvo ekonomije nije preduzelo nita kako bi utvrdilo odgovornost Agencije za privatizaciju za lou kontrolu izvrenja ugovornih obaveza, ve je nastavilo da radi protiv interesa preduzea, radnika i malih akcionara, kao to su to inili i bivi vlasnici sa kojima je raskinut ugovor. "Vraki vinogradi" su jo uvek pod kontrolom drave, iji zastupnik ignorie inicijative sin23

dikata i malih akcionara, kao to je to inila i uprava koju je kontrolisao Darko ari. Umesto da drava sagleda svoje greke i saslua ta predlau oni ija je borba spasila "Vrake vinograde", radnici i mali akcionari nemaju ak ni informaciju kakav je, i postoji li uopte plan drave da se preduzee oporavi. arievim kapitalom je kupljen i zrenjaninski IPOK. Preduzee je nedavno takoe vraeno u dravno vlasnitvo, ali opljakano, u nansijskoj blokadi. Ukoliko to pre ne nabave sirovine, za koje nemaju novca, IPOK e vrlo brzo zavriti u steaju. Radnici e ostati bez posla, a akcionari bez akcija, krivicom dravnih organa koji nisu kontrolisali poreklo novca u privatizaciji. Radnici "Zastave elektro" iz Rae prole godine su svojim protestima i blokadama saobraajnica doveli do toga da Ranko Dejanovi, suprug predsednice Narodne skuptine, "vrati" preduzee dravi, nakon to ga je zaduio i upropastio. Nesavesni kupac je nagraen, tako to je drava iz Fonda za razvoj vratila njegove dugove, a kanjeni su radnici. Ministarstvo je imovinu fabrike prodalo junokorejskoj korporaciji "Jura", ucenilo radnike ili da uzmu otpremnine, ili da se zaposle u kompaniji koja je kupila imovinu "Zastave elektro", da bi ih na kraju ministar optuio da su prevaranti i neradnici zbog toga to su odluili da uzmu otpremnine. Ministarstvo ekonomije, lokalna vlast i svi drugi koji su prolog leta nastojali da ugue radniki protest, danas sami sebe proglaavaju zaslunim da su u Rau doveli "Juru" i otvorili hiljadu novih radnih mesta. Radnici i mali akcionari "Prosvete" su viemesenim trajkom primorali Agenciju za privatizaciju da primeni zakon i raskine ugovor sa njihovim kupcem. emu se sada mogu nadati, znajui iskustva kolega iz drugih preduzea? Da li e i za njih raskid ugovora i povratak pod dravnu kontrolu biti kazna zato to su se borili za svoja radna mesta? Radnici "Trudbenika" su proterani iz preduzea koje se nalazi na lokaciji atraktivnoj za investicije u nekretnine. itavu zimu su proveli na ulici zahtevajui da se primeni ugovor i spase preduzee od propasti. Nakon to su dva radnika umrla tokom protesta, Vlada je reagovala tako to je trajkaima iz dravnih sredstava isplatila otpremnine. Njihov bivi gazda, Dragan Kopali, i dalje je vlasnik "Trudbenika". Preduzee vie ne radi, a Kopali sada trai od drave da isplati otpremnine i onim radnicima koji nisu bili u trajku, kako bi mu ostala prazna lokacija. Radnici i mali akcionari "Srboleka" bore se od 2007. godine protiv samovolje Jovice Stefanovia koji ih vodi u propast. Iskoristili su sve zakonske mogunosti da zatite svoju imovinu. Ispostavilo se da
24

u Srbiji ne postoje mehanizmi da zaustavite pljaku koja se godinama odvija pred vaim oima, odnosno da su nai zakoni pisani protiv interesa malih akcionara i radnika. Ostaje nam samo ulica, meusobna solidarnost i podrka javnosti. Ipak, pokazalo se da su dometi ovakve borbe ogranieni, jer ak i uspeni protesti dovode samo do polovinog uspeha koji se vrlo brzo pretvori u poraz. Sigurni smo da e drava pod pritiskom protesta i medijske panje na kraju nai nain da Jovicu Stefanovia izbaci iz "Srboleka". Moda e joj sam Stefanovi "vratiti akcije", moda e mu ih uzeti kao imovinu steenu kriminalom. Meutim, da li e akcionari i radnici ikada biti obeteeni za viegodinju plajku i kakva e dalje biti sudbina njihove imovine i radnih mesta? Jasno je da svi moramo podneti teret krize. Svi smo, istina je, doprineli da do nje doe. Mnogi radnici u Srbiji prekasno su uli u borbu za svoje preduzee, i u tome je naa nesumnjiva odgovornost za situaciju u kojoj se nalazimo. ta je, meutim, sa odgovornou onih koji su "na vreme" poeli da nas pljakaju? Oni svoj deo tereta krize ne podnose. Naprotiv, oni su nagraeni. Dokle god se u Srbiji na taj nain bude delila pravda, imaemo sve manje radnika na radnim mestima, a sve vie ljudi na ulicama. Sigurni smo da nije ni u interesu politike vlasti u Srbiji da na kraju ostanu sami sa tajkunima, zbog toga povremeno i izlaze u susret pojedinim radnikim zahtevima. Takvi koraci su nedovoljni da zaustave propadanje. Ukoliko se malim akcionarima i radnicima ne bude omoguilo da odluuju o sudbini svojih preduzea, ukoliko se i dalje budu gazili nai interesi, ukoliko naa borba i dalje bude teren za manipulacije i nastavak pljake, kriza e se samo jo vie produbljivati. Radnici "Jugoremedije", "Srboleka", "Vrakih vinograda", "Prosvete", "Trudbenika" i brojnih drugih preduzea u Srbiji ve su nebrojeno puta pokazali upornost da istraju u svojim zahtevima. Nemamo razloga nikome da pretimo "radikalizacijom" i "omasovljenjem" protesta, jer ukoliko se tiranija interesa krupnog kapitala nastavi, niko nee morati da poziva graane Srbije da izau na ulice. U Beogradu, 26. septembra 2010. godine, Radniki pokret Srbije1 [objavljeno u listu ''Pokret'', izdanju Pokreta za slobodu]

1 Radniki pokret Srbije - udruenje graana registrovano od strane Koordinacionog odbora radnikih protesta u Srbiji.

25

An -priva zacioni protes u Srbiji

U razgovoru za Znet, Milenko Srekovi govori o poslednjem talasu radnikih protesta u Srbiji, Agenciji za privatizaciju, radnikom pokretu, i Koordinacionom odboru radnikih protesta. Global Balkans: MMF je trenutno u Srbiji radi pregovora o preraspodeli fondova. Kakva je trenutna situacija u Srbiji u pogledu ekonomske krize? Milenko Srekovi: Trenutni privredni kolaps u Srbiji dogodio bi se i bez ``ekonomske krize``. Prouzrokovan je nizom dosadanjih ekonomskih mera neoliberalnog karaktera. Privatizacija u Srbiji, kao centralna mera te vrste, dovela je do upropaivanja fabrika i do opte deindustrijalizacije zemlje. Ona je u svom najekstremnijem obliku zapoeta 2001. godine kada je nova srpska demokratska vlada donela novi neoliberalni Zakon o privatizaciji. Tada je protivustavno konskovana sva drutvena imovina a njena privatizacija postala obavezna. Postavljen je i rok do kada taj proces treba da se sprovede do kraja 2009. godine. Meutim, danas, nakon osam godina takve privatizacije, opte miljenje je da je privatizacija samo opustoila privredu koja je preivela i ekonomske sankcije tokom devedesetih i NATO bombardovanje 1999. godine, i koja svakako nije bila najprosperitetnija u Evropi, ali je imala potencijal da se razvija i zaposli veliki broj ljudi. Ve 2002. godine domae razvojne banke, koje su mogle da kreditiraju privredu uz minimalne kamate, namerno su gurnute u steaj. Time je otvoren prostor za otvaranje lijala stranih banaka od kojih nijedna nije razvojna. Taj in podrali su MMF i Svetska Banka, a sproveli su ga domai kadrovi MMF-a u srpskoj vladi, koji su od 2001. stalni lanovi svake vlade. Domau privredu, inae potresenu desetogodinjom krizom, vie nije imao ko da kreditira pod povoljnim uslovima. Drava je retko kada pokazivala interesovanje za ouvanje proizvodnje u preduzeima koja su zapoljavala ogroman broj radnika. Prodajom fabrika punila je budet i kupovala privremeni socijalni mir, a stranim kompanijama omoguavala infrastrukturne povoljnosti radi green eld investicija u slobodnim zonama u kojima se otvaraju radna mesta sa minimalnom nadnicom, kako bi se iskoristila jeftina radna snaga, koju domai neoliberalni ekonomisti cinino nazivaju naom kvalitativnom prednou.
26

Trenutno je sve vie radnikih protesta usled neisplaivanja zarada, neuplaivanja doprinosa, otputanja, itd. Radnici sve vie zahtevaju raskid privatizacije od Agencije za privatizaciju. Ta institucija je najbolji primer da su nove demokratske vlasti u potpunosti zadrale model centralizovane komunistike drave, jer je sada takav dravni aparat potreban za uvoenje neoliberalnih mera. Naime, Agencija je u celom svetu jedinstven dravni organ jer je zaduena za kreiranje procesa privatizacije, njegovo sprovoenje i na kraju za kontrolu izvrenja privatizacionih ugovora. Takav svemoni centar vlasti u Srbiji nije postojao ak ni u vreme Osmanske imperije! Naravno, upravo takva Agencija za privatizaciju je bila potrebna da bi se sprovela krajnja namera reformi - da vlasnici kupuju fabrike kako bi oterali radnike, a zadrali u svom vlasnitvu skupa graevinska zemljita na kojima se nekada nalazila fabrika, ili pak prazne fabrike iznajmljivali drugima kao poslovni prostor, i tako stvorili visoku nezaposlenost kao preduslov za green eld investicije. Radnici su vrlo esto ukazivali na slubenike Agencije za privatizaciju koji su bili do gue umeani u kriminalne radnje kojima su unitavane fabrike, meutim sistem je postavljen tako da je Agencija uvek u pravu, a i kada nije u pravu, nita se nee desiti, jer je dobar deo novca od privatizacije otiao na nansiranje politikih stranaka, kako vladajuih, tako i opozicionih. Global Balkans: Kakva je reakcija radnikog pokreta? Milenko Srekovi: Nezavisan radniki pokret u kom mi uestvujemo zasnovan je na iskustvu borbe zrenjaninskih radnika koje sada pokuavamo da proirimo i u druge gradove Srbije. Zrenjanin, nekadanji industrijski centar Srbije i bive Jugoslavije, pretrpeo je opte uruavanje industrije pa je sada zvanina stopa nezaposlenosti vea od 35%. Meutim, u Zrenjaninu je bilo i fabrika u kojima su radnici pruili jak otpor, kao na primer u fabrici lekova Jugoremediji, uspevi da izbace vlasnika koji je fabriku vodio ka steaju, a zatim da na skuptini akcionara postave svoju upravu, pokrenu proizvodnju i sauvaju radna mesta. Reivi svoje egzistencijalne probleme, nastavili su da se bore za svoju lokalnu zajednicu, osnovavi radniku politiku partiju Ravnopravnost i irei solidarnu podrku prema radnicima drugih fabrika koji su se takoe borili. Pokret je podran od lokalne zajednice, veeg broja kvalitetnih sindikalista koji nisu samo iz Zrenjanina, angaovanih intelektualaca, kao na primer Neboje Popova, urednika lista Republika, i Ivana Zlatia, aktiviste Pokreta za slobodu, itd.
27

Pokret koji gradimo zasnovan je na pravu na rad, odnosno na pravu radnika da odluuju o sudbini fabrike u kojoj su zaposleni, od koje ive oni, njihove porodice i itava lokalna zajednica. Drugo vano uporite radnikog pokreta je Raa kragujevaka, u kojoj se trenutno vodi jedna od najupornijih i najradikalnijih borbi za radno mesto i ouvanje fabrike. Tokom poslednjeg meseca povezali smo predstavnike trajkakih odbora veeg broja preduzea i predloili da se, u trenucima kada je to mogue i kada smatraju da treba, koordiniu i udrueno bore za svoja prava. Osnovali smo Koordinacioni odbor radnikih protesta u Srbiji. Global Balkans: Recite nam neto vie o novom Koordinacionom odboru. Milenko Srekovi: Na protest radnika Zastave elektro 11. avgusta ispred Agencije za privatizaciju pozvali smo kao podrku radnike drugih preduzea sa kojima smo do sada saraivali, s namerom da se solidarnost koja je do sada postojala meu radnicima jednog grada, proiri meu radnicima razliitih gradova koji su meusobno veoma udaljeni. Na taj nain stvorili smo osnovu za stvaranje Koordinacionog odbora, koji je osnovan od predstavnika Zastave elektro iz Rae, Srboleka iz Beograda, invoza i Beka iz Zrenjanina, a poziv da nam se pridrue je upuen i drugim trajkakim odborima u Srbiji. Par dana kasnije pridruila nam se i Ravanica iz uprije, a narednih dana pridruie nam se jo trajkakih odbora. Plan je da spremni doekamo jesen za koju se predvia eskalacija radnikog nezadovoljstva i bunta. Glavni cilj je da se solidarno borimo protiv propadanja naih fabrika i za ouvanje radnih mesta. Vlada je ve napravila svoj radni tim za stiavanje radnikih protesta i zatakavanje naih problema. Sad mi moramo pokazati da smo snani, solidarni i organizovani, jer e u suprotnom sav demokratski potencijal radnikih protesta nestati u pojedinanim pregovorima sa vladinim radnim timom. Global Balkans: Kakve konkretne uspehe je ovaj odbor imao do sada? Milenko Srekovi: Borimo se da Vladin radni tim prihvati za pregovarae same predstavnike trajkakih odbora. Naime, Vlada je unapred odredila svoje sagovornike u takozvanom socijalnom dijalogu, a to su, naravno, mejnstrim sindikati. Radnici u Srbiji su vrlo razoarani u ponaanje velikih sindikata, naroito tokom poslednjih godinu dana, od kako je poela ekonomska kriza, jer se ispostavilo da su sindikalne centrale saveznik Vladi u smirivanju talasa trajkova, i da
28

su ak u pojedinim sluajevima sabotirali pojedine proteste. Zbog toga traimo da pregovara sa Vladom bude koordinaciono telo u kom sede predstavnici konkretnih trajkakih odbora. Izvrili smo snaan pritisak, nastaviemo to da radimo, i nadamo se pozitivnim rezultatima. A ako se pod ovim pitanjem misli na uspeh u vidu nedavne ponude da vlasnik Zastave elektro vrati fabriku radnicima u vlasnitvo nakon estomesenog radikalnog trajka, moram da kaem da smo ovu ponudu odbili. Pregovori sa Vladom su uvek skopani sa brojnim podvalama, a i ova ponuda je jedna od njih, iako je u medijima ova vest u poetku okarakterisana kao velika pobeda radnika. Naime, daju nam fabriku koju je prethodno vlasnik opteretio brojnim dugovima i hipotekama. Bilo bi samo pitanje dana kada bi bio pokrenut steaj nad fabrikom koja bi nam tako dareljivo bila poklonjena. ak i bez steaja, bilo bi teko pokrenuti proizvodnju ukoliko drava ne anulira dugove koje je napravio vlasnik u sprezi sa slubenicima Agencije za privatizaciju koji su mu protivzakonito omoguavali da ostane vlasnik iako nije ispunjavao svoje obaveze. Borba za Zastavu elektro se nastavlja ve sutra, 8. septembra, kada e se ponovo odrati protest ispred Agencije za privatizaciju, osim ukoliko policija opet pretnjama zabrani autoprevoznicima da voze raanske radnike u Beograd. U sluaju takvih opstrukcija opet emo morati da blokiramo mesnu policijsku stanicu kao proli put. Ili zgradu optine. Ili prugu. Global Balkans: Kako su ene i manjine ukljuene/iskljuene u radniki pokret? Milenko Srekovi: Ne postoji iskljuenost bilo koga na osnovu pola ili nacionalnosti. Svako dobronameran je dobrodoao da se pridrui radnikom pokretu, bez obzira na to da li je ena, mukarac ili pripadnik neke etnike manjine. Ako smem da primetim, radniki kolektivi u kojima brojano dominiraju ene su mnogo uporniji u borbi, i u Jugoremediji i u Zastavi elektro, preko 70% zaposlenih su ene. Global Balkans: Koje su snage i slabosti ovog pokreta? Milenko Srekovi: Najvea snaga je meusobno poverenje koje postoji u pokretu, koje je od neprocenjive vanosti, i koje se gradilo godinama. A najvei problem sa kojim se suoavamo je injenica da Srbija i biva Jugoslavija imaju dugogodinje naslee autoritarnih tajnih slubi koje u ovom trenutku ne smeju da vre otvorenu represiju nad ljudima, ve rade u interesu monika tako to manipulacijom i korupcijom pokuavaju da sabotiraju otpor nepravdi i eksploataciji. Mnogim ljudima su ivoti u potpunosti upropaeni kada su odluili da
29

kau da je dosta. Poraavajue je kad danas vidite Vladu koja sebe naziva demokratskom kako, u trenutku kada predosea svoj kraj, posee za provokacijama, spletkama, podmiivanjem, sozmima, ucenama, i pretnjama. Meutim, ljudima je zaista dosta svega. Global Balkans: Postoji li opasnost da desnica kapitalizuje narodno nezadovoljstvo? Milenko Srekovi: Desniari su do sada uglavnom od narodnog nezadovoljstva protirali na izborima. Njihova demagogija u oblasti socijalne politike je ubedljivija i najvea dosadanja opoziciona stranka je bliska ekstremnoj desnici. S druge strane, tzv. proevropske ili demokratske stranke su korumpirane, verno sprovode neoliberalnu politiku, a socijalne mere su im katastrofalne. Radnici prepoznaju potrebu za sopstvenom strankom, to smo ve videli u Zrenjaninu, tako da ja vrsto verujem da e se politiki prostor vrlo brzo popuniti autentinim radnikim strankama, i da radniko nezadovoljstvo vie nee zloupotrebljavati desniari i lani borci za socijalnu pravdu. Global Balkans: ta ljudi iz inostranstva mogu da urade da podre lokalni otpor neoliberalizmu? Milenko Srekovi: Najbitnije nam je da se na pravi nain ire informacije o naoj borbi. Iako su problemi radnika i ugroenih slojeva slini u itavom svetu, ipak svaka sredina uvek ima neke specinosti koje je potrebno detaljno upoznati da bi se izvodili zakljuci. Te specinosti esto umeju da budu izvor nesporazuma, jer uvek i svuda imate oportuniste meu leviarskim aktivistima koji rade stvari za koje znaju da e se svideti drugovima na meunarodnoj sceni, iako te aktivnosti nemaju mnogo veze sa lokalnim kontekstom, ili ak tete ozbiljnoj borbi u lokalnim prilikama. Zato nam je vano da se situacija u Srbiji tano prenese, kako ne bi bilo prostora za manipulacije. Global Balkans [objavljeno na Znetu, 7. septembra 2009]

30

Smisao radnike borbe danas

Tribina o ak vnos ma Koordinacionog odbora radnikih protesta u Srbiji
U iskustvu borbe radnika iz Koordinacionog odbora radnikih protesta sa nansijskim i politikim centrima moi uvek se nailazilo na trag koji vodi ka samoj sri strukture vlasti koja je odgovorna za dvadesetogodinje razaranje zemlje, izjavio je Ivan Zlati iz Pokreta za slobodu na tribini koju je 16. januara organizovao list Republika zajedno sa Koordinacionim odborom radnikih protesta u Srbiji i lokalnim pokretom Ravnopravnost. Uvodno izlaganje na tribini dao je Neboja Popov, urednik lista Republika, koji je objasnio zato se ovaj list bavi aktivnostima Koordinacionog odbora radnikih protesta. Najpre je podsetio da se u Srbiji dosta pie o radnikim trajkovima, ali na razliite naine. Mediji im preteno posveuju kratku i povrnu panju, traei u njima elemente afere, skandala ili devijantnog ponaanja, ime ih potpuno obesmiljavaju. Istovremeno, neki aktuelni drutveni procesi, smatra Popov, nekritiki se predstavljaju kao nunost koja se mora prihvatiti i protiv koje se nita ne moe, pa se na taj nain oduzima vrednost i samom inu bunta i protivljenja. Protivljenje dananjim nunostima i nunim promenama biva proglaeno kriminalnim inom ili izjednaavano sa brojnim stereotipima o retrogradnim ostacima parazitskih samoupravljakih navika iz doba komunizma. Popov je rekao da Republiku, kao i njega lino, najvie zanima kakav smisao daju svojim aktivnostima oni koji uestvuju u radnikim protestima i trajkovima, a zatim naveo da u teoriji postoje neka veoma vana mesta, ideje, autori, koji su danas izuzetno vani da bismo razumeli smisao koji ljudi pridaju svojoj delatnosti. Jedan od njih je i Alber Kami koji pie o jednoj dugoj i bogatoj kulturi pobune. Ali pobuna ima razliite oblike. Neki su krajnje destruktivni jer nacizam, i staljinizam, i faizam su takoe bile pobune, ali krajnje desnog tipa. Meutim, postoje i neke kreativne pobune, rekao je Popov. Anri Lefevr je prouavao kako ljudi menjaju svoj ivot; ne samo na radnom mestu, nego i van radnog mesta, tokom slobodnog vremena, u svakidanjem ivotu, nalazei u tome smisao line i zajednike egzistencije. Popov je podsetio i na razlikovanje koje je uveo an-Pol Sartr na serijalne grupe i grupe u fuziji. U prvoj grupi ne postoji nikakvo intelektualno, duhovno, duevno, moralno strujanje,
31

nego se njeni lanovi uglavnom ponaaju kao ljudi u masi, bez naroito razvijenog oseanja line i kolektivne odgovornosti. Kastorijadis je, isto tako, prouavao ljudske sposobnosti da oblikuju i preoblikuju lini i zajedniki ivot. Najzad, postoje i sociolozi koji su najveu panju pridavali akcionom istraivanju, dakle istraivanju koje prati akcije ljudi i iznutra pokuava da razume ta to ljudi rade. Imajui sve to u vidu, kae Popov, Republika je nastojala da prati aktivnosti razliitih grupa koje su imale kritiki odnos prema nainu privatizacije u ovoj zemlji, i koje se nisu zadovoljavale samo time da dokazuju da postoje lopovi, otimai, prevaranti i falsikatori, nego su traile mogunost da neto naprave, da to bude drugaije, koje su drale do sebe i nisu sebe smatrale masom s kojom moe da radi ko ta hoe nego su svojom delatnou htele neto da naprave, da naprave jedan ambijent u kojem se potuje zakon, da naprave jedan ambijent u kojem se potuju ugovori, da naprave ambijent u kojem mogu trajnije da raspolau svojim znanjem, svojom strukom, svojom rmom, u korist vlastitu, u korist svoje porodice, lokalne zajednice, i drutva. Odnedavno, Republika nastoji da prati i pokuaje povezivanja razliitih slinih grupa koje se bore za tako neto, a meu njima su radnici Srboleka i Trudbenika iz Beograda, Ravanice iz uprije, Zastave elektro iz Rae, invoza, BEK-a, Jugoremedije iz Zrenjanina, i Vrakih vinograda iz Vrca. Popov je zatim govorio o potrebi da se bude informisan o pokuajima izlaska iz krize kod nas i u svetu. Najrazvijenije kapitalistike zemlje ustanovile su da je jedan od glavnih uzroka krize redukcija sistema na pekulantski i nansijski kapital koji ignorie razvoj proizvodnje i razvoj drutva, i one nastoje da regeneriu proizvodnju i privredu, a samim tim i demokratiju. I kod nas su vrlo ozbiljna istraivanja ustanovila postojanje velikog rizika od unitavanja privrede ove zemlje. Ukoliko se shvati da je neophodno revitalizovati i razvijati privredu, jer bez toga nema opstanka ni drutva ni drave, utoliko se pre i jasnije moe shvatiti koliko je vano ceniti tui rad, ceniti radnike, njihovu profesiju, njihovu borbu za razvoj proizvodnje, za radna mesta, za dostojanstvo, i pojedinano i zajedniko, rekao je Popov. Milena Prstojevi, predstavnica lokalnog pokreta Ravnopravnost, izjavila je da je osnivanje Koordinacionog odbora radnikih protesta bilo neophodno sada kada je i zakonom zavrena licemerna i pljakaka privatizacija, kada u Srbiji gotovo nita ne radi, kada je radnicima opljakan kapital koji su godinama stvarali i kada su mnoga deca ostala bez kore hleba.
32

Ivan Zlati iz Pokreta za slobodu, koji trenutno predsedava Koordinacionim odborom radnikih protesta, podsetio je da ne bi bilo prvi put u Srbiji da se brojna, iroka pitanja, koja pokazuju svu dubinu situacije u kojoj se nalazimo, smandrljaju u jedan zahtev za personalnom smenom vlasti i da se na ta pitanja zaboravi. Rekao je da takvi predlozi ve dolaze iz politikih krugova, ali da to nije nikakvo reenje. U iskustvu borbe radnika iz Koordinacionog odbora sa nansijskim i politikim centrima moi uvek se nailazilo na trag koji vodi ka samoj sri strukture vlasti koja je odgovorna za dvadesetogodinje razaranje zemlje. Na primer, vlasnik Trudbenika je Dragan Kopali, blizak Demokratskoj stranci kao njen nansijer. Ranko Dejanovi je suprug Slavice uki Dejanovi, predsednice parlamenta. Bez rasplitanja te sprege nansijske i politike moi, koja generie krizu u Srbiji, teko da se ovaj problem moe reiti. Trudbenik je danas u poziciji da drava koja je utvrdila krenje ugovora, koja je utvrdila nezakonitosti, jednostavno nee da raskine taj ugovor, i o tome odbija da razgovara. Slubenici Agencije za privatizaciju kau da je u pitanju moan ovek i protiv njega jednostavno ne mogu nita da preduzmu. Osnovni motiv zbog kojeg su radnici krenuli u borbu je injenica da rma propada, da e ostati bez posla i bez zarade ako neto ne preduzmu, ali se taj problem nee reiti ako se ostane na tome. Radnika borba, kae Zlati, mora da artikulie politike zahteve, ne u stranakom smislu, ve da radniki pokret proiri svoju borbu na politiki teren. U suprotnom, svee se na pojedinane uspehe koji e ostati trajno ugroeni. Mohora Doru iz Vrca, koji je u prethodnom broju Republike objavio tekst O radnikoj participaciji u upravljanju privredom, govorio je o moguim prednostima radnikog akcionarstva ukoliko bi zakonska regulativa u Srbiji bila prilagoena preduzeima u veinskom vlasnitvu radnika, kako u pogledu upravljanja, tako i u pogledu radnih odnosa. On je rekao da je potrebno da se promeni odnos izmeu drave i poslodavaca kako bi drava reagovala na oigledna krenja zakona od strane poslodavaca, koja ugroavaju radnike i njihova radna mesta. Drava treba da uvidi da radnici mogu, u svojstvu poslodavaca, da budu bolji i poeljniji partneri dravi, da svojim preduzeima mogu uspeno da upravljaju i ostvaruju znaajne rezultate. Doru je zatim naveo glavne prednosti radnikog akcionarstva, u uslovima povoljnog zakonskog okvira kakav postoji u Evropskoj uniji, a to su, prema njemu: motivisanje zaposlenih na bolje poslovne performanse, kako u pogledu kvaliteta proizvoda, tako i u pogledu produktivnosti; ravnomernija raspodela kapitala ostvarenog u preduzetnikom
33

poduhvatu; ouvanje postojeih radnih mesta i otvaranje novih, jer se radnici vie zalau za ouvanje radnih mesta nego eksterni vlasnici koji se vie zalau za ostvarenje prota, a u naim uslovima za ostvarenje brzog prota; stvaranje i unapreivanje preduzetnikog duha kod radnika, koji ih ini odgovornijim na poslu; radniko akcionarstvo obezbeuje kontinuirani razvoj rme, jer radnici akcionari po pravilu razmiljaju dugorono o razvoju rme, a i osetljiviji su na reavanje ekolokih problema jer ive u sredini u kojoj se odvija poslovanje rme za razliku od eksternih vlasnika koje zagaenje ivotne sredine ne pogaa neposredno; zaposleni ostvaruju vee prihode u sluaju poslovnog uspeha zarade zaposlenih su mnogo vee nego u drugim rmama, a i obezbeuju vee fondove za upotrebu u nepredvienim okolnostima, na primer za sluaj penzionisanja ili gubitka posla; socijalna sigurnost je vea. Nakon uvodnih izlaganja publici su se obratili predstavnici radnikih kolektiva koji su pristupili Koordinacionom odboru radnikih protesta. Prvi je govorio Vladimir Novakovi, potpredsednik trajkakog odbora Trudbenik gradnje, koji je rekao da radnike borbe jesu teke, ali da se u svemu mora misliti na potomstvo kojem bi trebalo da preostanu mogunosti da proizvodi kako bi sebi obezbedilo egzistenciju i pristojan ivot. Jon Popov iz Vrakih vinograda govorio je o trnovitoj borbi za ouvanje fabrike od steaja i za raskid kupoprodajnog ugovora s neodgovornim vlasnikom, nakon koje su naili na glavnu prepreku a to je dravna birokratija, koja je umeana u sve nae dananje probleme, kao i na probleme u samoj lokalnoj samoupravi sa lokalnim nansijskim monicima. Popov je ohrabrio radnike akcionare Jugoremedije da se ne odriu svog vlasnitva nad fabrikom i da ne prodaju akcije, ve da brinu o budunosti i fabrike, a samim tim i lokalne zajednice. Da je privatizacija bila postavljena na zdrave osnove, rekao je, i kod nas bi, kao i u Sloveniji, zaiveo radniko-akcionarski oblik upravljanja privrednim subjektima. Jon Popov je rekao da je udruivanje radnika u Koordinacioni odbor radnikih protesta, iji je glavni cilj ouvanje industrije i zatita radnih mesta, jedan istorijski trenutak, i da na ovaj nain treba na nivou Srbije objediniti sve radnike, kako bi razmenjivali iskustva i nali naine da se pomogne napaenom i osiromaenom narodu. Zoran Goevi iz Srboleka, podseajui na radniko izbacivanje Jovice Stefanovia Ninija iz Jugoremedije, govorio je o Ninijevom
34

nezakonitom trgovanju na berzi, pomou kojeg je postao veinski vlasnik i Srboleka, a sada rmu vodi u propast ugroavajui pravo na rad zaposlenih. MD Nini, rekao je Goevi, Srboleku duguje oko 20 miliona evra, ali radnici nastavljaju da se bore i ele da pokau odgovornost prema svojoj fabrici kao to su to uradili radnici Jugoremedije. Goevi je isto pozvao radnike akcionare Jugoremedije da ne prodaju svoje akcije, da vode rauna o fabrici, jer je briga o proizvodnji jedini nain da se egzistencija dugorono obezbedi. Radnici Srboleka, rekao je Goevi, koji su prodali svoje akcije za samo godinu dana su potroili sav novac, iako su od prodaje imali i po 2025.000 evra, a danas vie nemaju ta da jedu. Novac u ovakvom drutvu esto mora da bude imperativ, ali treba ouvati proizvodnju za sutra-prekosutra, kad ova ludnica proe i kad dananjoj otimaini svi zajedno stanemo na put. Zdravko Deuri, direktor Jugoremedije, govorio je o problemima sa kojima se susreo nakon to je uspeno okonana radnika borba protiv neodgovornog vlasnika, koju je on predvodio. Briga o proizvodnji esto je dola u sukob sa linim interesima i zahtevima radnika, najee onima koji su nepotistikog karaktera. Meutim, rekonstrukcija fabrike radi dobijanja GMP licence bila je nuna, jer u suprotnom Jugoremedija ne bi mogla vie da proizvodi. Zahvalio se akcionarima Jugoremedije koji su radnike podrali u borbi za ouvanje fabrike. Jovica orevi iz Zastave elektro govorio je o borbi za spas raanske fabrike od Ranka Dejanovia, koja je bila duga i teka, a u koju su radnici uli iz straha za egzistenciju. Direktoru Jugoremedije je poruio da se i radnici Zastave elektro bore da dovedu fabriku u stanje u kojem je danas Jugoremedija i da bi voleo da ima probleme o kakvima je govorio Deuri. orevi je rekao da danas moraju da se nose s ucenjivanjem radnika i pretnjama steajem ukoliko ne budu posluni, dodajui i to da su se radnici nakon odlaska bivih vlasnika opustili, oekujui normalizaciju, ali da danas uviaju da su time samo omoguili drugoj strani da se konsoliduje. Izgleda da je ivot neprestana borba, zakljuio je orevi. Ivan Zlati je na kraju dodao da se slae da je ivot neprestana borba i da nijedna pobeda nije konana. Sve raznovrsne prie koje su pokrenute na tribini, a koje oslikavaju razliiti stupanj koji je dostigla borba jednog radnikog kolektiva, vano je poznavati kako bi mogle da se sagledaju perspektive u kojima se odvija radnika borba, stalna borba za nezavisnost i stalna borba za slobodu.
35

Nakon tribine, Koordinacionom odboru radnikih protesta pridruili su se i radnici IPOK-a, fabrike kukuruznih preraevina iz Zrenjanina, koji su u trajku jer im se ve mesecima ne isplauju plate. Pre tribine emitovan je dokumentarni lm o invozu iji su autori Dragan Gmizi i Dragan Kolarov, a zatim se publici obratio elimir ilnik koji je govorio o tome kako je tokom protesta radnika invoza, u decembru 2007, doao u fabriku oekujui da e snimiti radnike koji krme imovinu i otimaju se o poslednje ostatke upropaene fabrike a zapravo bio iznenaen stepenom svesti tih ljudi s kojom se suoavaju sa korumpiranom privatizacijom u koju su gurnuti. Kao direktor preduzea Terra lm i on sam, rekao je ilnik, suoava se sa malverzacijama u privatizacionom procesu, preko pokuaja da se ukine odluka o aukcijskoj prodaji tog preduzea, kao i pokuaja da se drutvena imovina prikae kao dravna imovina, u emu uestvuje i Republika direkcija za imovinu Republike Srbije. Ali istina, dokumenti i pravda su na naoj strani, kae ilnik, to nije mnogo u ovim pekulantskim vremenima, ali moe da bude dovoljno ukoliko budemo uporni u dokazivanju istine. Nakon elimira ilnika publici se obratio i Mita Lisica, predstavnik radnika invoza koji ve godinama ukazuje na pljaku i kriminal u fabrici i upozorio na pretnje radnicima koji se angauju na dokazivanju korupcije. Tribinu je vodio Slavko Goli iz Graanske itaonice u Zrenjaninu. Milenko Srekovi [objavljeno u listu ''Republika'', februara 2010]

36

Jugoremedija

Jugoremedija, Zrenjanin
Zrenjaninska fabrika lekova Jugoremedija privatizovana je 2001. godine, tako to je radnicima i penzionerima pripalo 58% akcija, a dravi 42%. Drava je 2002. godine svoj udeo prodala nikom biznismenu Jovici Stefanoviu-Niniju, koji je u tom trenutku jo uvek bio na Interpolovoj poternici kao intimus Smiljka Kostia u vercu cigareta. Na skuptini Jugoremedije 2003. godine mali akcionari odbijaju Ninijev predlog da preko dokapitalizacije postane veinski vlasnik, pa on falsikuje odluku o dokapitalizaciji, upisuje se u sudu kao vlasnik 62% akcija i poinje sa progonom radnika aktivnih u sindikatu i udruenju malih akcionara. Otkazi dvojici radnikih lidera bili su povod za prvi trajk u Jugoremediji decembra 2003. godine. Poetkom januara trajk je uspeno okonan, a naporedo sa aktivnostima u fabrici udruenje akcionara podnosi tubu sudu za ponitaj dokapitalizacije. Stefanovi rasputa fabriko obezbeenje, uvodi svoju privatnu vojsku u Jugoremediju i pojaava pritisak na radnike, zbog ega u martu ponovo dolazi do trajka. Radnici izbacuju privatno obezbeenje iz fabrike, a Stefanoviev menadment naputa Jugoremediju. Tokom leta su vie puta pokuavali da se nasilnim putem vrate, ali bez uspeha. Meutim, 19. avgusta Ninijeva privatna vojska je ponovo isprovocirala tuu sa radnicima-akcionarima, to je policiji posluilo kao povod da ue u fabriki krug. Iako je zrenjaninska policija uspostavila red, Vlada je istog popodneva u Jugoremediju poslala jedinicu andarmerije iz Beograda pod komandom general-majora Milivoja Mirkova. Mirkov uvee poziva etvoricu radnikih lidera na pregovore u zgradu zrenjaninske policije. Tamo im saoptava da su uhapeni. Narednih deset dana proveli su u samicama. Radnici-akcionari, veinski vlasnici Jugoremedije, 20. avgusta su izbaeni iz kruga fabrike. Uprkos javnom skandalu zbog brutalnosti andarmerije, uprkos nalazu Vladinog Saveta za borbu protiv korupcije da je policija u Jugoremediji trebalo da odrava red, a ne da odluuje o vlasnikom sporu koji se vodi pred sudom, Stefanovi nastavlja sa nasiljem radnicima koji su uestvovali u trajku dao je otkaze. Sledee godine je kupio beogradski Srbolek, Mentu iz Padeja... Gde god je uao, zaveo je nemilosrdnu pljaku, prodajui robu svojim
37

rmama uz popust vei od 30%. Za to vreme, 150 otputenih radnika-akcionara Jugoremedije vodilo je upornu borbu u javnosti i pred sudom za svoje pravo na ivot i rad. Decembra 2006. godine, Vrhovni sud je presudio u njihovu korist. Stefanovi je ostao u Jugoremediji jo itava tri meseca, pokuavajui da iz magacina izvue sirovine i proizvode, kako bi onemoguio male akcionare da nakon preuzimanja uprave pokrenu proizvodnju. Radnici su blokirali ulaze u fabriku i danonono deurali sve do 1. marta 2007. godine, kada je na skuptini Jugoremedije vie od 4000 malih akcionara prikazalo nadpolovinu veinu i izabralo novo rukovodstvo. U naredne tri godine, radnici-akcionari Jugoremedije su sami, oslonjeni iskljuivo na svoj rad i svoje resurse, investirali preko deset miliona evra u usklaivanje proizvodnje sa evropskim standardima. Istovremeno, podrali su borbu radnika i malih akcionara nekoliko zrenjaninskih preduzea koji su naili na sline probleme u privatizaciji, kao i brojne grupe iz itave Srbije, poput radnika Zastave elektro, Trudbenika, Srboleka... Stefanovi je nastavio sa pljakom i nasiljem nad radnicima i akcionarima preduzea koja je kupovao u privatizaciji. Uhapen je 9. novembra 2010. godine, pod optubom da je otetio radnike i akcionare Srboleka za preko pet miliona evra. Milivoje Mirkov je danas penzioner, i komesar za bezbednost Fudbalskog saveza Srbije. Stvorena pod okriljem kombinata Servo Mihalj 1961. godine, odbranjena solidarnom borbom radnika i malih akcionara, Jugoremedija je danas jedino preduzee u Srbiji u kom, kroz organe akcionarskog drutva, ivi duh istinske samouprave. Onakve kakva verovatno nije postojala ni u vreme samoupravljanja. Ivan Zlati

38

Koreni mira
intervju sa Zdravkom Deuriem, voom radnike borbe a zatim generalnim direktorom Jugoremedije
Nakon duge i neravnopravne borbe protiv prljavog kapitala, korumpirane vlasti i njihove ideoloke mainerije, radniciakcionari Jugoremedije su na skuptini preduzea odranoj 1. marta ove godine napokon preuzeli upravu nad svojom fabrikom. Za prethodne etiri godine, zadivili su i domau i meunarodnu javnost upornom i solidarnom borbom protiv nasilja i pljake, za svoja vlasnika i radnika prava. tampa u Srbiji pomno je pratila njihovu borbu, mada esto na nain koji ne doprinosi mnogo rasvetljavanju prave prirode ovog nesvakidanjeg fenomena. Najee se pisalo o sumnjivom poreklu kapitala kojim je Jovica Stefanovi Nini 2002. godine kupio 42% Jugoremedije, i pekulisalo se o njegovim tragovima. Pominjani su razni akteri, plele se brojne teorije: Tasos Papadopulos, odnosno novac koji je Miloevieva nomenklatura tokom devedesetih iznela iz Srbija na Kipar; Vano iiganec, odnosno novac od verca oruja tokom rata u Bosni... Radnici su preteno pominjani ili kao rtve nasilja, ili kao hajduci. Retko kao dobro organizovana grupa sa artikulisanim zahtevima i tenjama. U razgovoru sa Zdravkom Deuriem, liderom radnika-akcionara Jugoremedije i sadanjim predsednikom Upravnog odbora fabrike, Z magazin je pokuao da sazna kako izgleda osvajanje slobode u Jugoremediji nakon 1. marta, i kakve su anse da plodovi gneva postanu koreni mira. Pre svega, da li su, uprkos negativnim predvianjima neoliberalnih ideologa u Srbiji, radnici-akcionari u stanju da odgovore poslovnim izazovima jedne tako sloene industrije kao to je fabrika lekova? Zdravko Deuri: Po ulasku u fabriku, zatekli smo uasno stanje. Proizvodnja je bila obustavljena jo krajem prole godine, poslednja plata isplaena u decembru, tehnoloka para i telefoni iskljueni zbog dugova, raun rme blokiran... Povrh svega, poreska uprava, koja je godinama putala Stefanovia da ne plaa porez, nakon naeg ulaska odjednom je krenula da potrauje taj nagomilani dug, za koji su delom i sami odgovorni. Razgovarali smo sa njima i o reprogramu, ali bez uspeha. U takvim uslovima se, dakle, ne radi samo o sposobnosti uprave da vodi predu39

zee - Stefanoviu se godinama tolerie da ne plaa porez; meutim, kada radnici-akcionari preuzmu fabriku, poreska uprava nam ne dozvoljava reprogram ak i kada ponudimo sirovinu kao zalog da emo platiti. I jo se prave blesavi, objanjavaju nam kako je neuveno da poreska uprava uzima sirovinu kao zalog. A nije neuveno da Jovica Stefanovi godinama ne plaa porez i da ga nadleni dravni organ ak i ne opominje, ili da mu, ne daj boe, blokira raun. To je samo jedan od naina kako se u praksi sprovodi ideologija po kojoj postoje dve vrste privatnih vlasnika - oni iju imovinu vlast titi svim sredstvima, zakonitim i nezakonitim, i oni drugi, radnici akcionari, koji ne mogu da ostvare ni svoja zakonska prava, a kamoli da im drava reprogramom duga pomogne da se izvuku iz krize u koju ih je sama uvukla nezakonitom privatizacijom. Na kraju smo, da bi vratili dug za porez, morali da prodamo deo imovine Jugoremedije, akcije koje smo imali u AIK banci. Tako smo uspeli da deblokiramo raun fabrike, i da isplatimo dug za plate za decembar i januar, ali je posle svega par dana Stefanovi pustio na realizaciju menice koje je Jugoremedija navodno pravila sa drugim rmama u njegovom vlasnitvu, i ponovo nas blokirao. Te menice su, tvrdimo, falsikat, poto nam Stefanovi nikada nije predao peat Jugoremedije, nego smo pravili novi, ali on sada sa starim moe da pravi menice datirane na decembar prole godine, i da nas blokira zbog naduvanih dugova prema njegovim rmama. O izdavanju tih menica u Jugoremediji ne postoji nikakav pisani trag. Na sve ovo dodajte da naa sirovina za lek Sinkum 4, za koji e Ministarstvo zdravlja morati da trai interventan uvoz, zbog nestaice na domaem tritu, dakle sirovina za taj lek koju je Stefanovi uvezao preko svoje pedicije, ve mesecima stoji u carinskim magacinima, jer pedicija nee da nam je isporui, iako je avansno plaena. Kau jednostavno: Ne damo, tuite nas!. To bi bili poslovni izazovi sa kojima se suoava uprava radnikaakcionara u Jugoremediji. to se same proizvodnje tie, pokrenuli smo je za manje od mesec dana po ulasku u fabriku. Pre tri godine, kada smo dobili otkaze, rekli smo ministru Bubalu: ako je va jedini interes da se u Jugoremediji obnovi proizvodnja, kao to tvrdite u medijima, onda vratite radnike na posao, jer mi smo proizvodnja. Sada smo to i dokazali. Problem je, meutim, to preduzee koje nije pod kontrolom tajkuna bliskih vlasti u Srbiji ne moe da posluje u uslovima slobodne konkurencije, ve njegova uprava najvei deo svoje energije troi spasavajui se od pljake i steaja.
40

Poloaj radnika u Srbiji danas je uasan, moemo rei da vie nikakva radnika prava ne postoje - raste rad na crno, nove privatne rme ne dozvoljavaju sindikalnu aktivnost, stari sindikati postoje samo forme radi, dele se otkazi zbog uea u trajku, od ena se prilikom zapoljavanja trae pismene izjave i druge garancije da nee ostati u drugom stanju... US Steel Serbia ak u pravilniku o ponaanju svojih zaposlenih ukida radnicima njihova elementarna politika prava - na primer upuuje ih da se obraaju dravnim organima iskljuivo preko US Steela, zabranjuje im da komuniciraju sa novinarima, i tome slino. Da li Jugoremedija, kao fabrika kojom upravljaju radnici, moe uticati da se ovakvo stanje promeni? Zdravko Deuri: Sindikat Jugoremedije je zasluan za na povratak u fabriku podjednako kao i udruenje akcionara, i sada je dunost nove uprave da tom i takvom sindikatu, koji je pokazao da je u stanju da titi interese i prava radnika, omogui nesmetan rad. Nova uprava u sindikatu pre svega vidi partnera u razvoju fabrike iako je sigurno da e rneu nama biti i sukoba. Ne bih da zvuim melodramatino, ali sindikat i uprava fabrike su u nekoj vrsti prirodnog konikta i potrebno je puno razumevanja na obe strane da se doe do reenja koje je u zajednikom interesu. Iako Jugoremedijom upravljaju radnici-akcionari, ne treba se zanositi da e naa saradnja sa sindikatom biti jednostavna, jer nai vlasnici imaju jedan interes kao akcionari, a sasvim drugi kao radnici okupljeni u sindikat. Pritom nisu svi mali akcionari Jugoremedije ujedno i njeni radnici, i ja kao predstavnik uprave preduzea moram biti naroito paljiv u zatiti intersa spoljnih akcionara i penzionera, kao to e, pretpostavljam, i rukovodstvo sindikata naroito da obrati naroitu panju na prava onih radnika koji nisu akcionari Jugoremedije. Ako uspostavimo odnos saradnje izmeu sindikata i uprave Jugoremedije, a siguran sam da hoemo, to bi trebalo da pokae svim radnicima u Srbiji da sindikalna borba ima smisla, da se moe pobediti. Naalost, visoka nezaposlenost u zemlji izuzetno pogoduje poslodavcima koji uskrauju prava svojim radnicima na nain na koji si opisao. Od nekada monog kombinata Servo Mihalj u Zrenjaninu, Jugoremedija je danas gotovo jedina fabrika koja radi i isplauje plate svojim radnicima. Skrobara, eerana, industrija mesa Bek, niko vie ne radi,
41

to znai da preko dve i po hiljade radnika nema od ega da izdrava svoje porodice. U takvim uslovima, lako je poslodavcu da zapoljava radnike na crno, da im isplauje po par stotina evra na ruke, jer i na takvo bedno radno mesto u svakom trenutku kidie jo deset, dvadeset jednako kvalikovanih Ijudi koji e pristati, ak jedva doekati da rade pod istim uslovima. Da li se od radnika u takvom poloaju, od radnika koji zvanino i nije radnik, i koji i bez suprotstavljanja poslodavcu, samo iz neijeg hira moe da zanoi kao radnik, a osvane na ulici, moe li se od njega oekivati sindikalna borba? Pogotovu ako se ima u vidu da ta borba trai dobru organizaciju, a da sindikalna infrastruktura u Srbiji u mnogim rmama vie ne postoji, ili nikada nije ni postojala. S druge strane, i mi smo tri godine bili bez posla, pa smo se na kraju ipak izborili. Mislim da sindikalna borba ipak najvie zavisi od samih radnika. Ni jedna vlast, ni jedan poslodavac nam nee pokloniti naa prava ako se sami za njih ne izborimo. Slaem se da drava treba da titi radnike od takvih ucena poslodavaca kakve se deavaju u Srbiji, odnosno da sprovodi Zakon o radu, ali vlast sama po sebi nikada nee izgraditi delotvorne mehanizme za ostvarenje radnikih prava. Za to je neophodna inicijativa od strane radnika. Neoliberalna tampa vas optuuje da ste samoupravljai. Kakav je tvoj odnos prema samoupravnom socijalizmu i da li misli da je u to vreme radnika klasa zaista upravljala fabrikama u bivoj SFRJ? Kakve su, i da li uopte postoje, dodirne take izmeu radnikog samoupravljanja i radnikog akcionarstva? Zdravko Deuri: O itavoj toj galami ja pre svega mislim da je potpuno besmislena. ta god bilo ko od nas mislio o samoupravljanju, ono je stvar prolosti, i sada se potee samo iz razloga da se napravi ideoloka magla oko vlasnikih sukoba, da se radnici-akcionari oznae kao nazadni delovi drutva, kao neko ko se ne bori za svoja vlasnika prava, nego je zapravo eksponent nekakve opasne ideologije. S druge strane, mislim da o samoupravljanju svakako treba govoriti, ali na jedan sasvim drugi nain. Koliko se ja seam, onako kako je zamiljeno i ispovedano, samoupravljanje nikada nije funkcionisalo. Radnike savete je kontrolisala partijska vlast, a oni su aminovali odluke direktora, koje je takoe kontrolisala partija. Svaki put kad bi se radnici pobunili, kada bi uli u trajk, bilo zbog plata, zloupotreba rukovodstva, ili neeg drugog, bili bi proglaeni za opasne elemente, za ilasovce, etnike, ustae,
42

ili ve neto drugo to je u to vreme bila ideoloka potapalica za diskvalikaciju kao to je danas samoupravlja. Ja, dakle, mislim da mehanizmi samoupravljanja jesu preiveli do danas, ali da se oni nalaze pod moi partijske vlasti da odluuje ko jeste, a ko nije podoban da bude vlasnik fabrika u Srbiji. To to umesto jedne partije na vlasti sada imamo njih pet ili deset, to i nije neka promena. Razlika je jedino to su radnici danas u mnogo gorem poloaju nego to su bili u vreme SFRJ, jer vie ne postoji ona ideoloka obaveza vlasti da ih tretira kao vladajuu klasu, to oni nikada nisu bili, ali im je omoguavan relativno lagodan ivot kako bi verovali da jesu, ili da ne bi postavljali to pitanje iz straha da e izgubiti taj lagodan ivot. Danas vlast vie nema nikakvih obaveza prema radnicima, jer je opte miljenje da nas je samoupravljanje upropastilo i da sada moramo prei u kapitalizam, i to na neki najsuroviji kapitalizam u kojem radnik treba da ima to manje prava. A struktura partijske drave, koja je zapravo unitila zemlju, sve vreme opstaje i samo po potrebi menja ideoloku matricu. U tom smislu, radniko akcionarstvo po mom miljenju nikako nije kontinuitet sa samoupravljanjem, ve, naprotiv, moe da uspe samo ako se skuptine akcionara ne pretvore u nekadanje radnike savete, i ako vlasnici, bili oni radnici ili ne, budu zaista odluivali o svojim preduzeima, umesto da idu po miljenje u centralu. Da priamo malo o budunosti. Ako se neto ne promeni, fenomen radnikog akcionarstva u Srbiji e izumreti zajedno sa generacijom radnika koja je dobila akcije u privatizaciji drutvene svojine. Malopre si pomenuo potencijalni jaz izmeu radnika Jugoremedije koji su imali sree da u odreenim istorijskim okolnostima postanu suvlasnici fabrika u kojima rade, i mlaih radnika, koji nisu vlasnici akcija. Da li je mogue odrati radniko akcionarstvo i nakon to mu istekne rok koji je predvidela vlast - kad stari radnici odu u penziju. Zdravko Deuri: Vrlo teko pitanje u ovom trenutku. Jugoremedija se sada bori da ponovo deblokira svoj raun i ispliva iz opasnosti od steaja u neke mirnije vode. Naravno da treba razmiljati ta posle, ali mi se to pitanje sada ini suvie dalekim. Jedna stvar je sigurna - ta institucija radnika-akcionara, koja je stvorena u privatizaciji, a kojoj smo mi u Jugoremediji i druge grupe koje se bore za svoja vlasnika prava, dali neko realno znaenje i uinili je delotvornom, to sada moe biti uporite za razvoj Srbije u onom
43

pravcu u kojem smo hteli da krenemo posle 5. oktobra. Moje miljenje je da tu instituciju svakako treba ouvati i kad prou ti neki uslovi u kojima je nastala, vie sluajno nego to je vlast htela da mali akcionari zaista budu vlasnici fabrika. E sad, kako i na koji nain... Uostalom, na Zapadu je sasvim normalno da rme motiviu i veu dobre radnike tako to ih proizvedu u akcionare i partnere. U ovom periodu od kako smo preuzeli fabriku, novoj upravi su mnogi mladi radnici, koji nisu akcionari Jugoremedije, bili od velike pomoi u oivljavanju fabrike. i mislim da Jugoremedija jednog dana moda treba da im se odui tako to e ih promovisati u akcionare. Ali otom-potom! Ivan Zlati [objavljeno u asopisu ''Z magazin'', izdanju Pokreta za slobodu, juna 2007]

44

Film Ugovor na tetu treeg (2005)

(Scenario, montaa i reija Ivan Zlati)
Uspeh dugogodinje borbe radnika Jugoremedije osim na radnikoj solidarnosti, dobroj organizovanosti i upornosti, poiva i na dobroj artikulaciji borbe, zahteva, i itave problematike s kojom su se radnici ni krivi ni duni suoili u mutnim vremenima domae tranzicije i privatizacije. 2005. godine, usred borbe radnika zrenjaninske fabrike lekova Jugoremedija, osim brojnih lanaka, dopisa, pisama podrke, konferenciji za tampu, kojima se pokuavalo da se probije medijsko ignorisanje privatizacionih kraa, Ivan Zlati, ovdanji radnik-intelektualac, snimio je lm Ugovor na tetu treeg koji sistematski i detaljno analizira sloeni splet okolnosti, neodgovornosti i kriminalnog ponaanja koji se obio o glavu radnicima Jugoremedije koje naa pravna i demokratska drava jo nije nala za shodno da obeteti zbog svih nedaa s kojima su, dravnom krivicom, morali da se suoe. Radnici koji su se preko borbe za radniki udeo u svojim fabrikama ustvari borili za golu egzistenciju, bili su dugogodinje rtve slepih dravnih mera, posebno privatizacije koja je imala najkatastrofalnije posledice po stanovnike ove izmanipulisane zemlje. Manjinski vlasnik Jugoremedije Jovica Stefanovi Nini, tada opranog novca ovekoveen na poternici interpola, uz dravnu ilegalnu pomo u vidu dokapitalizacije, 2003. godine postaje veinski vlasnik fabrike. U decembru iste godine radnici zauzimaju fabriku i otpoinje dugotrajna i uporna borba za istinu i pravdu. Film Ugovor na tetu treeg sadri mnotvo intervjua sa akterima sluaja Jugoremedija neposredno po povratku s poprita. Za lm govore Verica Bara, Zdravko Deuri, Neboja Popov, Branko Pavlovi, mnogi radnici i sindikalisti, kao i Aleksandar Vlahovi, tadanji ministar za privredu i privatizaciju. Film nam rasvetljava svaki prelomni trenutak borbe. Scene borbe sa privatnim obezbeenjem podranim od lokalne policije posebno su potresne i inspirativne za svakog ko veruje da se samo udruenom borbom moe stati na put pljaki i izrabljivanju. Borba radnika Jugoremedije je bila pravovremena. Pljakaki recept dovoenja fabrike u steaj a zatim njeno preuzimanje iz steaja na osnovu potraivanja fantomskih rmi istog vlasnika, u Jugoremediji je spreen zikim spreavanjem razgrabljivanja imovine fabrike i po45

bedom nad Stefanoviem pre nego to je Jugoremediju uveo u steaj. Uprkos tome, teta je ipak bila ogromna. Izgubljene licence lekova, ruinirane maine, neisplaene plate, dugovi. Ali radnici su uspeli da se izbore s tim problemima opovrgavajui sve one koji su se zalagali za privatizaciju govorei da radnici nisu sposobni da upravljaju fabrikom. Kako vidimo u Jugoremediji, ne samo da su sposobni, ve to rade mnogo bolje nego ranije. Uz 4. broj itaocima Z magazina deliemo i disk sa lmom Ugovor na tetu treeg koji je svedoanstvo o najznaajnijem radnikom poduhvatu u tranzicionoj Srbiji. Jugoremedija pod radnikom kontrolom i dalje je spolja ugroena okolnostima koje stvaraju politike mere koje se svakako ne sprovode u interesu siromanih, i borba nije zavrena, ali onim to je ve postignuto postavljeni su temelji za dalji napredak radnike borbe izvan Jugoremedije. [objavljeno u asopisu ''Z magazin'', izdanju Pokreta za slobodu, marta 2008]

Milenko Srekovi

46

"Hodaemo korakom najsporijeg"

... u ovom pohodu moramo brinu o poslednjem u koloni
Kada smo zapoeli trajk u Jugoremediji decembra 2003. godine, prvu znaajnu podrku su nam pruile kolege iz industrije mesa BEK, kada su naim radnicima koji su za novogodinje praznike trajkovali u fabrikom restoranu, doneli pakete sa svojim proizvodima. Vie od salama i pateta, nama je tada znaila solidarnost kolega iz drugih zrenjaninskih preduzea, znaila nam je poruka da nismo sami i da imamo podrku u borbi za svoja prava. Radnici BEK-a su te 2003. godine razumeli da borba radnika u drugom preduzeu znai borbu za prava svakog radnika, i da e uspeh drugih znaiti korak blie ostvarenju prava svih nas. Solidarnost je oduvek bila radnika vrlina, ali ne samo to solidarnost je i prevashodni radniki interes, ona je nae najjae oruje! Tokom devedesetih godina, u deceniji ratova, ekonomskih sankcija i krize, drutvo u Srbiji su nagrizli strah, nepoverenje i sebinost. Nakon 2000. godine, od poetka tranzicije ka kapitalizmu i demokratiji, umesto da se Srbijom ponovo proiri stabilnost i uspostave odnosi poverenja i podrke meu kolegama i komijama, sa vrha politike i nansijske moi nam je stigla poruka da solidarnost vie nije vrlina, da svako treba da se bori samo za sebe, da su nam svi drugi neprijatelji, jer oni koji prvi stignu na cilj imaju pravo na sve ak i da sve nas ostave bez ikakvih prava. Naravno, svi se slaemo da drutvo u pravcu razvoja mogu da povedu samo najsposobniji, najstruniji i najtalentovaniji, ali razvoja e biti jedino ako se ti najsposobniji sloe da je interes drutva da svako od nas iv i zdrav stigne na cilj. U protivnom, trka za to brim uspehom nee dovesti do razvoja i stabilnosti, nego do sve veih kriza i novih nestabilnosti. Meksiki Zapatisti, ljudi koji se bore za prava tamonjih obespravljenih gubitnika kapitalizma, stali su pod slogan: Hodaemo korakom najsporijeg. Ne elim da usporavam Srbiju na putu ka privrednom oporavku, ali koliko god se svi mi zalagali za brz ekonomski razvoj, neka nas slogan iz dalekog Meksika podseti da se u ovom pohodu moramo brinuti o poslednjem u koloni. U protivnom, pohod nas moe unititi pre nego to stignemo do cilja. Radnici Jugoremedije danas razumeju da e naa pobeda ostati ugroena ako radnici BEK-a, invoza i drugih preduzea ne otrgnu svoja preduzea od propadanja, i da emo svoju fabriku najbolje za47

tititi time to emo kolegama iz BEK-a sada uzvratiti solidarnost. U protekloj godini, solidarnost zrenjaninskih radnika nadjaala je plimu sebinosti koja potresa Srbiju ve skoro dvadeset godina. U narednoj godini, siguran sam, radnika solidarnost Zrenjanina e pokazati itavoj Srbiji koliko jako oruje moe biti u borbi protiv nansijskih i politikih centara moi. Zdravko Deuri [objavljeno na sajtu Pokreta za slobodu www.pokret.net, 29. aprila 2008]

48

Na cilj - ravnopravnost
Jugoremedija je zapoela sa izradom projekta rekonstrukcije tabletnog odeljenja, ime ulazimo u investiciju koja za cilj ima dobijanje GMP sertikata i stvaranje uslova za sigurnu budunost. Oporavak fabrike od posledica pljake, loeg i nezakonitog poslovanja, bila je prva bitka koju smo morali da dobijemo da bi smo uopte mogli da razmiljamo o budunosti Jugoremedije i ciljevima koje smo sebi postavili na poetku borbe: pravo na rad i ravnopravno odluivanje o budunosti zajedno sa ostalim suvlasnicima. Prvu bitku smo dobili, fabrika je izala iz blokade i danas radi punom parom. Ovaj uspon e se realizovati u zavrnom raunu Jugoremedije za 2007. godinu, koji emo prezentovati akcionarima na narednoj redovnoj Skuptini preduzea. Sledei korak ka naem cilju je da nadoknadimo vreme izgubljeno za investiciju u unapreenje proizvodnje i dostizanje GMP standarda do 2009. godine.

Inves cija u budunost

Posle etvorogodinjeg perioda samovlaa Jovice Stefanovia, danas u Jugoremediji vrede jedino licence na proizvodnju preparata koje fabrika ima ve godinama. Sa zastarelom opremom u koju godinama nije ulagano, u ovom trenutku nekog novog vlasnika nita ne bi spreilo da zatvori proizvodnju u Zrenjaninu i prenese licence u neku drugu fabriku, gde ne mora da ulae u modernizaciju. Jo gore, ako 2009. godinu doekamo bez GMP sertikata, od cele Jugoremedije, samo e licence biti na prodaju. Drugim reima, modernizacija Jugoremedije je pre svega interes nas, radnika-akcionara koji od nje ivimo, i nerealno je oekivati da e je bilo koji strateki partner uraditi umesto nas. Poslednji pokuaj drave da nam nae takvog partnera, doveo je Jugoremediju na ivicu steaja. Prodajom akcija koje je Jugoremedija imala u Medeli, dobili smo sredstva za ulaganje u rekonstrukciju tabletnog odeljenja, nakon koje e, pored dobijanja GMP sertikata, kapacitet proizvodnje na ovom odeljenju porasti za 100%. Radovi na rekonstrukciji e poeti najkasnije u martu 2008. godine, i trajae tri do etiri meseca. Ovom investicijom poinjemo sa rekonstrukcijom svih proizvodnih pogona, koja e se
49

zavriti do kraja sledee godine. Po zavretku celokupnog ciklusa investicija, kao to smo u nekoliko navrata ve naglasili, stvoriemo uslove da dividenda u Jugoremediji bude onolika koliko danas pojedine rme obeavaju za kupovinu njenih akcija van berze. I to sve iz sopstvenih sredstava, stvorenih u poslednjih sedam meseci zahvaljujui naporima radnika i uprave fabrike, i podrci i razumevanju svih akcionara. Pored modernizacije pogona Jugoremediji su takoe potrebna sredstva za osavremenjavanje opreme. Iako to nije uslov za dobijanje GMP sertikata, svakako je interes Jugoremedije da sa modernizovanom opremom maksimalno iskoristi nove mogunosti koje e biti stvorene investicijom u rekonstrukciju pogona. Meutim, bar kako sada izgleda, sredstva za osavremenjavanje opreme neemo moi da izdvojimo iz prihoda fabrike.

teta iz prolos
Na drugom sastanku u Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja odranom u petak 12. oktobra, predstavili smo investicione planove Jugoremedije za naredni period. Dobili smo uveravanja da Ministarstvo ekonomije nee remetiti nae razvojne planove iznoenjem 42% akcija iz dravnog portfelja na prodaju, ali i pohvale za uspean oporavak Jugoremedije i investiciju iz sopstvenih sredstava, bez kreditnog zaduivanja. Ipak, na pomen mogunosti da se i drava ukljui u investiciju za koju, nakon etiri izgubljene godine, moramo da izdvojimo velika sredstva u veoma kratkom roku, predstavnici Ministarstva su diplomatski odgovorili da je to ipak stvar preduzea i njegove sadanje uprave, te da se oni ne bi meali. Za ovo postoji dobar izgovor, jer Centralni registar hartija od vrednosti jo uvek nije preknjiio 42% Jugoremedije sa Stefanovieve Jake 80 na Akcijski fond, tako da drava formalno jo uvek nije suvlasnik nae fabrike. Ipak, sutinski, ona to jeste suvlasnik koji je odgovoran za to to danas bijemo bitku sa vremenom kako bi smo investiciju neophodnu za opstanak fabrike zavrili pre roka. Iako je jo poetkom 2003. godine bilo jasno da Jovica Stefanovi ne namerava da izvri ugovornu obavezu investiranja u Jugoremediju, naredne etiri godine smo sluali razne izgovore dravnih organa, pa i samih ministara, zbog ega ugovor sa Stefanoviem ne moe da se raskine (podsetiu vas samo da je ministar Dinki u jednom trenutku ak rekao da drava nema novca da vodi spor sa Jakom 80!). Da drava nije
50

sama opstruisala tubu za raskid ugovora, spor se mogao okonati pre dve, ili tri godine, i mi bi smo sada ve naveliko uivali plodove uspenog investiranja u modernizaciju i mirno ekali 2009. godinu. Jasno nam je da se naknada tete trai na sudu, ali se ipak pitamo da li vlasti u Srbiji oseaju makar toliko odgovornosti da i bez izlaganja novom sudskom troku pomognu da se sanira teta koju su sami napravili, i koju su priznali davnog 15. marta 2004. godine, kada je Ministarstvo privrede pokrenulo spor za raskid ugovora sa Jovicom Stefanoviem. Priznali, pa im je trebalo skoro tri godine da je isprave. Tri godine njihove vlasti, i tri godine naeg ivota. Tri godine koje su Jugoremediju zamalo oterale u steaj. To je, meutim, stvar samog preduzea, a drava se nee meati. Radnici i akcionari Jugoremedije e uloiti maksimalne napore da investiciju u svoju budunost sprovedu do kraja. Ipak, time neemo promeniti injenicu da ivimo u zemlji u kojoj vlast ne osea nikakvu odgovornost prema fabrikama i ljudima, radnicima i vlasnicima koji to vie nisu zbog nezakonite privatizacije. Jugoremedija je meu retkima koje su uspele da se otrgnu propadanju nai prijatelji i sugraani iz Beka, inovoza i drugih nekada monih zrenjaninskih preduzea, i dalje se bore za svoja elementarna prava. Pozivamo ih da istraju, i da se ne uzdaju niukoga, osim u sebe i svoje kolege i koleginice. Nama, obinim ljudima koji ivimo od svog rada, jo niko nikada nije dao ravnopravnost, dok se nismo sami za nju izborili. Zdravko Deuri [objavljeno na sajtu Pokreta za slobodu www.pokret.net, 16. oktobra 2007]

51

Ko uspeh pretvara u aferu??

Saoptenje generalnog direktora Jugoremedije
Za protekle tri godine, ljudi koji ine upravu Jugoremedije radili su svoj posao podjednako odgovorno i poteno kao to su to inili i u vreme borbe protiv Jovice Stefanovia i korumpiranih dravnih organa. Zahvaljujui naporima radnika Jugoremedije i podrci njenih akcionara, uspeli smo da upropaenu fabriku oporavimo i vratimo u red najuspenijih u Srbiji, a zatim da u uslovima ekonomske krize rekonstruiemo pogone za proizvodnju vrstih formi radi dobijanja GMP sertikata, ime smo stvorili uslove da fabrika lekova ostane u Zrenjaninu i nakon prodaje akcija. Meutim, u trenuku dok uspeno privodimo kraju zapoete investicije i pripremamo se za prodaju akcija, naporedo sa naim naporima da za akcionare izborimo to bolju cenu, Jugoremedija je potresena pokuajima da se nai uspesi pretvore u aferu. Ovi pokuaji dolaze kako iz same fabrike, tako i iz politikih krugova oko nas i iz centara nansijske moi koji vrebaju ansu da za to manju cenu prigrabe rezultate naeg truda i odricanja. Dva su direktna povoda za intrige koje se poslednjih meseci vode oko lanova uprave Jugoremedije. Pre svega, na nepopustljiv stav da se akcije Jugoremedije iznesu na prodaju po minimalnoj ceni od 17 evra. Pored ouvanja radnih mesta, smisao rekonstrukcije Jugoremedije bilo je uveanje njene vrednosti. Ukoliko bi smo, kao predstavnici malih akcionara u pregovorima sa dravom sada pristali na minimalnu cenu manju od 17 evra, smatramo da bi smo time izneverili poverenje svih onih akcionara koji su podrali rekonstrukciju proizvodnih pogona i pristali da se prodaja akcija odloi do zavretka radova. Ovakvim svojim stavom, izazvali smo neprijateljstvo svih onih potencijalnih kupaca kojima je cilj da prevare akcionare i preuzmu fabriku po ceni akcija nioj od realne. Drugi razlog zbog kog je uprava Jugoremedije postala meta intriga, jeste odluka da se stare maine za proizvodnju antibiotika uloe u novu fabriku, koju bi Jugoremedija osnovala zajedno sa grupom svojih akcionara. Ovaj projekat e Jugoremediji omoguiti da nastavi sa proizvodnjom antibiotika. U protivnom, ove maine e morati da se rashoduju, jer GMP standardi za tabletno odeljenje ne dozvoljavaju da se ono nalazi u istom prostoru sa proizvodnjom antibiotika. Oigledno, nastavak proizvodnje antibiotika i prodaja akcija Jugo52

remedije po trinim uslovima mnogima nisu po volji. Kad je u listu Tabloid pre izvesnog vremena objavljeno anonimno pismo puno neistina i gluposti o naoj fabrici i lanovima rukovodstva, smatrali smo da na takve napade ne treba reagovati. Jednostavno, ocenili smo da se radi o mediju koji ne zavreuje komentar, i da su iznete tvrdnje do te mere neistinite i iskonstruisane da sa njima ne treba polemisati. Mogli smo samo sa aljenjem da konstatujemo da u samom naem kolektivu, meu akcionarima i radnicima Jugoremedije, postoje ljudi spremni da uestvuju u irenju lai i manipulacija o fabrici. Ispostavilo se, meutim, da su lai u utoj tampi bile samo poetak. U petak 18. juna, sedam pripadnika Odeljenja za privredni kriminal zrenjaninske policije ulo je u prostorije fabrike i zaplenilo preko 600 dokumenata o poslovanju Jugoremedije. Prema spisku zaplenjene dokumentacije, jasno je da zrenjaninska policija sada postupa na osnovu onih istih informacija koje su prethodno dostavljene Tabloidu. Posebno je interesantno da se ova policijska akcija deava u periodu dok traje prikupljanje punomoja za Skuptinu Jugoremedije zakazanu za 6. jul, i da se za zloupotrebu slubenog poloaja sumnjie ljudi kojima mali akcionari treba da ukau poverenje da ih zastupaju na Skuptini. Ukoliko kampanja blaenja i zastraivanja uspe, odnosno ako Agencija za privatizaciju sa svojih 42% akcija prikae veinu na Skuptini, ona e biti u prilici da smeni sadanji menadment i da realizuje svoju nameru da se akcije Jugoremedije ponude na prodaju po minimalnoj ceni nioj od realne. Zbog toga smatramo da smo duni da odgovorimo na optube iz anonimnih dojava, koliko god zlonamerne i besmislene one bile: - Netano je da su iz Jugoremedije iznete maine za proizvodnju antibiotika. Ove maine se nalaze u magacinima Jugoremedije, u ta se radnici i mali akcionari mogu lako uveriti. - Netano je da ja kao generalni direktor Jugoremedije preko ugovora sa Energoprojektom izvlaim kapital iz Jugoremedije kako bi preko povezanih lica kupovao akcije fabrike. Preduzee Energoprojekt je kao najpovoljnijeg ponuaa za izvoenje graevinskih radova na rekonstrukciji Jugoremedije izabrala struna komisija na elu sa Milanom Vukov. Ugovor o izvoenju graevinskih radova po sistemu klju u ruke, potpisala je Sneana arovi - tadanji generalni direktor. Ja sam za generalnog direktora Jugoremedije izabran godinu dana kasnije, u trenutku kada se vie nije moglo uticati na tok ili cenu graevinskih radova. Rekonstrukcija fabrike radi dobijanja GMP sertikata, razlog je da svi, i radnici, i mali akcionari i uprava Jugoremedije budu
53

ponosni na sebe. Oni kojima to smeta pokuavaju da na ponos pretvore u sramotu. - Ukoliko je istina da su pojedini mali akcionari na nezakonit nain, putem ugovora o poklonu prodavali akcije koje imaju u Jugoremediji po ceni od pet evra, takve aktivnosti nemaju nikakve veze sa upravom kompanije. Apelujem na akcionare Jugoremedije da ne dozvole da lai i intrige ometaju prikupljanje punomoja za Skuptinu. Ukoliko mali akcionari na Skuptini ne prikau vei broj akcija od Agencije za privatizaciju, prodaja akcija po realnoj ceni postae krajnje neizvesna. Zdravko Deuri [objavljeno na sajtu Pokreta za slobodu www.pokret.net, 25. juna 2010]

54

Film ''Mi biramo svoj put'' (2010)

Radnici sami grade fabriku Luksol farmacija u Zrenjaninu

Na jueranjoj konferenciji u Medija Centru pod naslovom ''Radnici sami grade fabriku Luksol farmacija u Zrenjaninu kako i zato?'' prikazan je lm ''Mi biramo svoj put'' u kojem se prikazuje samoorganizovana inicijativa 46 radnika-akcionara Jugoremedije koji su udruili svoje akcije i novac i formirali DOO Luksol farmaciju za proizvodnju penicilinskih lekova. Kupovinom placa u industrijskoj zoni Jugoistok-Eka, otvorenoj marta ove godine, zapoeli su radove na izgradnji svoje fabrike. Kako bi umanjili trokove i skratili vreme izgradnje sami obavljaju sve grube radove, angaujui se na mobama u slobodno vreme, nakon rada u Jugoremediji. ''Ovi ljudi su se okupili ovde i uzeli stvar u svoje ruke, da brinu dalje o svom ivotu'', kae jedan od aktera lma, Dragan urin. Autori lma su Branislav Marku i Robert Fai iz udruenja Ravnopravnost, Zrenjanin. Radnika inicijativa naila je na otpor pokrajinske inspekcije koja je zabranila dalju gradnju fabrike zbog ''nepostojanja lokacijske dozvole''. Meutim, u istoj industrijskoj zoni postoje ve tri objekta ijim vlasnicima gradnja nije zabranjena. Iako su ve due vreme predmet sumnienja, montiranih i podmetnutih afera, arijskog ogovaranja i sabotiranja, radnici veruju da e predstavnici lokalne vlasti uskoro reiti nastale administrativne probleme i omoguiti nastavak gradnje fabrike. Radnici Jugoremedije okupljeni u radniki pokret Ravnopravnost pruali su konkretnu pomo radnikim grupama u Zrenjaninu i irom Srbije. Najpoznatije njihove inicijative su svakako pokretanje anketnog odbora u Skuptini Optine Zrenjanin po pitanju unitavanja invoza i IPOK-a, kao i viegodinje skretanje panje na ove probleme. Koordinacioni odbor radnikih protesta, pokrenut 2009. godine na inicijativu Pokreta za slobodu, ve je postojao na lokalnom nivou izmeu radnika Jugoremedije, invoza i BEK-a jo od 2007. godine. Radniko samoorganizovanje u Zrenjaninu rezultat je potrebe da se stane na put spletkama etabliranih organizacija, politikih partija i
55

sindikata. Podsetimo, na primer, da je fabriki sindikat Nezavisnost u Jugoremediji osnovao nedavno uhapeni Jovica Stefanovi Nini, ulanivi u njega trajkbrejhere, istovremeno dok radnicima i radnicama koje je postojei sindikat organizovao da tite svoja prava, nije bilo dozvoljeno kretanje po fabrici, ak ni do WC-a, bez "pratnje" Stefanovieve privatne vojske. Nakon pobede radnike inicijative u Jugoremediji, danas politike partije pokuavaju da opravdano nezadovoljstvo radnika Luxola, kojima zarade nisu isplaene est meseci, okrenu protiv njihovih kolega iz Jugoremedije. Naime, Jugoremedija je od Ninija Stefanovia nasledila veinski paket akcija u Luxolu i odgovornost za ovu rmu, koja je, poput brojnih drugih malih preduzea u Srbiji, i rtva monopolskih maloprodajnih lanaca koji joj jednostavno ne plaaju preuzetu robu. Iza podbunjivanja radnika Luxola, uperenog protiv direktora Jugoremedije Zdravka Deuria, ne stoje samo politike stranke kao neposredni organizatori, ve ga posredno podravaju i sindikati, koji na probleme radnika reaguju tako to organizuju proteste protiv poslodavaca, koji su i sami u problemu sa monopolistima, dok se unitavanje malih rmi zbog monopolskog poloaja Mikovievih marketa gura pod tepih. Konferenciju su organizovali radnici Luksol farmacije i list Republika. Milenko Srekovi [objavljeno na sajtu Pokreta za slobodu www.pokret.net, 10. decembra 2010]

56

invoz

Solidarnost i borba zrenjaninskih radnika

invoz, Bek, Jugoremedija
Protesti radnika-akcionara zrenjaninskih fabrika Bek i invoz, polovinom januara ove godine, skrenuli su panju javnosti na problem tranzicionih gubitnika, oko kog su se svi kandidati na istovremeno odranim predsednikim izborima utrkivali u ignorisanju. Uz solidarnu podrku kolega iz Jugoremedije, zrenjaninski radnici ve due vreme vode borbu za oporavak svojih fabrika od razornih posledica privatizacije. Za sada su postigli dva veoma vana uspeha pre svega, stvorena je solidarnost i briga za najugroenije lanove zajednice. Drugi znaajan domet je to to su se oba kolektiva izborila za ponitenje privatizacionih ugovora. Nastavlja se, meutim, borba za izlazak iz steaja, sa neizvesnim izgledima za uspeh. O buduim dogaajima obavetavaemo vas preko sekcije Glas radnika na web portalu www.freedomght.net, kao i preko tampanog izdanja Glasa radnika. Nekadanji industrijski centar Srbije i Jugoslavije, grad Zrenjanin danas prema zvaninim podacima ima stopu nezaposlenosti od 37%. Fabrike koje su zrenjaninski radnici gradili u vreme socijalizma i od kojih su decenijama iveli, danas su uglavnom zatvorene. Pre sedam godina, u vreme poetka tranzicije u Srbiji, neoliberalni eksperti su nam objanjavali da e celokupna srpska privreda otii pod steaj ako se to hitnije ne privatizuje. Tako je preduzee za proizvodnju i remont inskih vozila invoz doekalo privatizaciju 2004. godine, a industrija mesa Bek godinu dana kasnije. Zatim su se pretnje iz 2001. godine ostvarile oba preduzea su zaista otila pod steaj, ali tek prole godine, nakon privatizacije. Nezainteresovanom posmatrau (ako takvi jo uvek postoje), moe izgledati udno to su novi privatni vlasnici svoja preduzea odveli u steaj. Za to postoji nekoliko vrlo jednostavnih razloga. Radnici Beka i invoza u svojim saoptenjima istiu dva: - U invozu, radnici imaju 44%, a u Beku 30% vlasnitva. Iako veinski vlasnici u Srbiji lako mogu da ostvare sve svoje namere, ipak
57

je nemogue u potpunosti uspostaviti apsolutnu kontrolu sve dok su radnici preduzea istovremeno i njegovi suvlasnici. Zato gazde u Srbiji pribegavaju jednostavnoj taktici imenuju upravu u kojoj nema ni jednog predstavnika radnika-akcionara, i onda bez ikakve kontrole sklapaju tetne ugovore sa drugim rmama koje su takoe u njihovom vlasnitvu. Tako uvedu privatizovano preduzee u steaj, a zatim ga kao veinski poverioci ponovo preuzmu iz steaja, ali sada kao stopostotni vlasnici. - Ulaskom preduzea u steaj prestaje radni odnos svim radnicima, prestaje rad sindikata, prestaje da vai kolektivni ugovor. Kada nekadanji veinski vlasnik ponovo preuzme fabriku iz steaja, on dolazi u poziciju da se prilikom ponovnog zapoljavanja obrauna sa radnicima koji su mu se suprotstavljali. Sindikat koji bude nastao u takvim uslovima, bie, naravno, pod punom kontrolom gazde i njegovog menadmenta. Kao dokaz za ove tvrdnje, moemo rei samo jedno veinski poverioci Beka i invoza su isti oni ljudi koji su ih i odveli u steaj nekadanji veinski vlasnici. Nakon to su radnici-akcionari Jugoremedije posle etvorogodinje borbe uspeli da ostvare svoja prava, i pokazali svim radnicima u Srbiji da solidarna i uporna borba moe biti uspena, radnici-akcionari Beka i invoza su, uz podrku kolega iz Jugoremedije, zapoeli borbu za svoje fabrike. Blokada Beka je poela 8. oktobra, a blokada invoza 28. decembra prole godine. Nakon pritiska na Agenciju za privatizaciju da sprei krenje ugovora i zakona, u Beku je krajem novembra raskinut ugovor o privatizaciji, tako da je 70% kapitala fabrike vraeno dravi. Meutim, iako je raskidom ugovora priznala da je tolerisanjem nezakonitosti i sama doprinela steaju Beka, Agencija odbija da se ukljui u oporavak preduzea, ne prihvata odgovornost za steaj i odbija da zatiti deo vlasnitva Beka koji pripada dravi. U invozu, Agencija je sredinom decembra utvrdila da veinski vlasnik Neboja Ivkovi nije izvrio ugovornu obavezu investiranja, ali nakon toga nije raskinula ugovor, ve mu je dala dodatni rok od 15 dana da sada, sa tri godine zakanjenja, investira u preduzee koje je prethodno doveo do steaja. Ivkovi je ovaj rok iskoristio da bez dozvole suda u invoz unese robu koju je nameravao da predstavi kao investiciju. Roba je 18. decembra na prevaru uneta u prostorije biveg fabrikog restorana, ali je steajni sudija Radomir Radojii odbio da bude karika u lancu korupcije i da uknjii investiciju u imovinu invoza.
58

Od kako je invoz privatizovan 2004. godine, tri radnika su izvrila samoubistvo zbog beznadene situacije u koju su dovedeni propadanjem preduzea. Svi apeli radnika upueni dravnim organima da spree propast Beka i invoza i da zaustave tragediju zrenjaninskih radnika, nailazili su na ignorisanje, ikaniranje, ubeivanje da nisu u pravu i da veinski vlasnici vode preduzea ka oporavku.

Raskid priva zacije i u invozu spomenik znanom radniku

Naporedo sa blokadom fabrika u Zrenjaninu, radnici-akcionari invoza i Beka su 15. januara ove godine organizovali protest u beogradskom Domu sindikata, zahtevajui: - Da Agencija za privatizaciju, nakon to je utvrdila da kupac 56% drutvenog kapitala invoza Neboja Ivkovi nije izvrio ugovornu obavezu investiranja, raskine ugovor o prodaji drutvenog kapitala koji je zakljuila sa Ivkoviem 2004. godine; - Da se drava, kao vlasnik dela kapitala Beka (70%) i invoza (56%, nakon raskida ugovora o prodaji drutvenog kapitala), odgovorno ponaa prema svojini koju ima u obema fabrikama, odnosno da predstavnici nadlenih dravnih organa, zajedno sa radnicima-akcionarima kao suvlasnicima preduzea, oforme tim koji e u dogovorenom roku utvrditi nezakonitosti u steaju obe fabrike i spreiti oiglednu pljaku kroz postupak steaja i propast preko hiljadu porodica koje su ivele od Beka i invoza. Ovi zahtevi su, uz predlog za sastanak, dostavljeni Agenciji za privatizaciju (nadlenoj za raskid ugovora o privatizaciji invoza), Akcijskom fondu (koji zastupa interese dravnog kapitala nakon raskida ugovora o privatizaciji), Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja (koje vri nadzor nad radom Agencije za privatizaciju i Akcijskog fonda), Ministarstvu pravde (jer se oba preduzea nalaze u nadlenosti Trgovinskog suda) i Ministarstvu unutranjih poslova (koje treba da hapsi). U Dom sindikata je 15. januara dolo oko 400 radnika invoza i oko 200 radnika Beka. Sastanci odrani tog dana, i pored injenice da je protest tempiran za pic predizborne kampanje, nisu doneli nita novo u odnosu na sedmogodinju praksu pregovora dravnih organa u Srbiji sa radnicima ojaenim privatizacijom pomonica ministra pravde Mirjana Tadi se izgovarala na nezavisnost pravosua (urgirae kod nadlenih sudova i tuilatva da to hitnije postupe po podnetim tubama, albama i krivinim prijavama, zatraie od zrenjaninskog
59

Trgovinskog suda izvetaj o steaju invoza i Beka i tsl), a pomonik ministra ekonomije i regionalnog razvoja Neboja iri obeao da e (dvo)lino prisustvovati sastanku komisije koja u etvrtak 17. januara odluuje o raskidu ugovora o privatizaciji invoza, kako bi proverio da li njegova braa laovi rade po zakonu. Radnici-akcionari Beka su pokuali da zakau sastanak i u Akcijskom fondu, o mogunosti da i ova institucija, kao zastupnik 70% kapitala Beka, zajedno sa radnicima-akcionarima, zatrai zaustavljanje steaja do okonanja postupaka protiv biveg veinskog vlasnika i njegovog menadmenta za namerno izazivanje steaja, al do sastanka nekako nije dolo. Na zboru odranom 15. januara uvee, radnici su doneli odluku da oni koji se oseaju sposobnim nastave protest, da sutradan protestuju ispred Akcijskog fonda sa zahtevom radnika Beka, a da 17. januara okupljanjem ispred Agencije za privatizaciju omogue nesmetan rad komisije koja odluuje o raskidu privatizacije invoza. Oko 200 radnika obe fabrike je odluilo da naredne dve noi prespava u Kamenoj Sali Doma sindikata. U noi izmeu 15. i 16. januara, u Kamenoj sali Doma sindikata je preminuo etrdesetogodinji radnik-akcionar invoza Radislav Stojanov - upa. Oko 200 revoltiranih radnika koji su se prethodne noi vratili za Zrenjanin, 16. januara ujutro ponovo dolaze za Beograd. Nakon to je vest o smrti Radislava Stojanova objavljena u medijima, radnici-akcionari invoza su pozvani na sastanak sa Mlaanom Dinkiem i direktorkom Agencije za privatizaciju Vesnom Dini, a radnici Beka u Akcijski fond kod direktora Aleksandra Graanca i direktorke sektora za pravne poslove Sneane ivkovi. Ministra Dinkia je vidno uznemirila vest o smrti upe Stojanova, verovatno mu je samo palo na pamet da su slinih godina. Takoe se silno iznenadio & razljutio na novost o zloupotrebama i nezakonitostima u privatizaciji invoza, te obeao da e svu dokumentaciju proslediti Ministarstvu unutranjih poslova i Slubi za borbu protiv organizovanog kriminala, sa zahtevom za hitno postupanje, da e da posreduje u organizaciji sastanka Protestnog odbora invoza sa Draganom Joiem, zakae salu, postavi sto, pribere, i razne druge ekspertske usluge koje mu niko nije traio. to se tie raskida ugovora o privatizaciji invoza, to je u nadlenosti njegovog Ministarstva, Dinki se iskukao da mu je, eto, zbog onih kutija unetih 18. decembra, ba ponestalo osnova za raskid ugovora, pa nek svrate neki dan iza izbora, moda Joi prezdravi pa nabavi togod. Ministar nije komentarisao injenicu da je upad investicije od 18. decembra omoguila Agencija za privatizaciju
60

(nad kojom on vri nadzor, a kojom direktoruje Vesna Dini, ministrova zla porunica jo iz guvernerskih dana), dozvolivi Ivkoviu da ispegla prevaru i investira tri godine po isteku roka, ali je napomenuo da su i njegova iskustva sa radom pravosua u Srbiji jako nezavisna, pa se moe oekivati da sud Ivkoviu vrati invoz ako Agencija raskine ugovor na osnovu dokaza kojima trenutno raspolau radnici. Dogovoreno je da Ministarstvo ekonomije oformi komisiju koja e u roku od 5 dana utvrditi da li je kupac izvrio investiciju, i da e, ako korumpirano pravosue ne uknjii robu unetu 18. decembra, Agencija raskinuti ugovor. Na sastanku sa radnicima Beka, meu kojima prethodne noi nije bilo mrtvih, Graanac i ivkovieva su ponovili stav Akcijskog fonda da ih se ne tie dravna imovina upropaena nepostupanjem Agencije za privatizaciju. Na zboru u Kamenoj sali 16. januara uvee, radnici su odluili da se vrate za Zrenjanin kako bi sahranili preminulog kolegu. Nakon kratkog zatija, a po okonanju prvog kruga predsednikih izbora i isteku roka dogovorenog sa Dinkiem, Protestni odbor invoza 24. januara faksom obavetava ministra da, prema njihovom saznanju, sud nije zaprimio robu koju je Ivkovi uneo 18. januara, i trae da postupi po dogovoru. Nakon to odgovor nisu dobili, na zboru ispred fabrike 28. januara radnici donose odluku da, ukoliko za dva dana Agencija za privatizaciju ne raskine ugovor, 31. januara nastave protest u Beogradu. etvrtak 31. januar, uzgred, bee poslednji dan kampanje za drugi krug predsednikih izbora. Ministarstvo ekonomije 30. januara poziva Protestni odbor na sastanak. Predsednik odbora Mita Lisica na sastanku odbija da razgovara o bilo emu osim o raskidu ugovora i insistira da e se protest nastaviti ukoliko do jutra ne dobiju pismeno obavetenje o raskidu. Ujutro 31. januara, dok se est autobusa sa radnicima spremalo da krene za Beograd, Ministarstvo faksom obavetava Neboju Ivkovia i Protestni odbor da je raskinut ugovor o prodaji 56% drutvenog kapitala invoza.

Solidarnost
Iako je raskid ugovora o privatizaciji samo prvi korak u borbi za oporavak dve fabrike, izlazak iz steaja e ii dosta lake sada kad je i Agencija za privatizaciju priznala da su Neboja Ivkovi i Milo Jovi nesavesno vodili poslovanje invoza i Beka, i mada nije pogreno rei da su zrenjaninski radnici izvukli maksimalnu korist iz januarskog cir61

kusa oko srpskog prestola, realan uspeh njihovog protesta svakako nije organizacione, niti taktike prirode. Po povratku radnika iz Doma sindikata, gradonaelnik Zrenjanina Goran Kneevi i Socijalno-ekonomski savet Grada Zrenjanina obratili su se Trgovinskom sudu pismima u kojima se pridruuju zahtevima radnika-akcionara za obustavljanje postupaka steaja dok se ne rasvetle okolnosti pod kojima su bivi vlasnici doveli Bek i invoz do bankrota. Sud, za sada, odoleva pritiscima lokalne zajednice i oteenih radnika i akcionara, i sigurno je da e u borbi za izlazak iz steaja, radnicima trebati jo puno upornosti, i puno podrke. Meutim, za razliku od miliona drugih rtava tranzicije u Srbiji (bar dva miliona po popisu od 3. februara), borci za Bek i invoz su pridobili razumevanje ne samo lokalne vlasti Samostalni sindikat i zrenjaninski politiki pokret Ravnopravnost (koji okuplja radnike-akcionare Jugoremedije i drugih pobunjenih fabrika, kao i paore, zadrugare i druge male vlasnike bive drutvene imovine koja je ovih dana na meti domaih krimosa i evropskih banaka), formirali su fond solidarnosti sa radnicima u protestu, namenjen najugroenijima iz Beka i invoza, u koji je za par nedelja uplaeno preko pola miliona dinara. Kao to su radnici-akcionari Jugoremedije ubrzo nakon pobede 1. marta prole godine razumeli da ni sami nee daleko dogurati ako ostanu pile sa tri noge, tako i ostali mali vlasnici Zrenjanina izgleda poinju da shvataju da se borba za Bek i invoz ne tie samo radnikaakcionara ove dve fabrike. Tie se, naime, ivota. Ako ste poslednjih nedelja gledali neki od televizijskih nastupa Milene Prstojevi iz Beka, ili Mite Lisice iz invoza, sigurno ste primetili neto neobino u odnosu na dosadanje radniko-akcionarske tribune u Srbiji to vie nisu zbunjeni socijalistiki sindikalci iskompleksirani nepoznavanjem propisa i obiaja o privatizaciji i tritu hartija od vrednosti, koji natucaju i onako dosadne pravne detalje svog komplikovanog sluaja, i zvue neuverljivo kao i svi drugi nadri pisari. Mita i Milena jasno i razgovetno govore o prevari i nepravdi, o svom pravu na rad i privatnu svojinu, i zahtevaju odgovornost dravnih organa koji su

62

godinama sauestvovali u prevari i, zajedno sa bivim gazdama, doveli fabrike do propasti. Ove 2008. godine, mali vlasnici u Srbiji se vie ne trude da naue Dinkiev jezik. Reili su da progovore svojim. Marija Radii, Ivan Zlati, Vladislav Bailovi i Milenko Srekovi [objavljeno u asopisu ''Z magazin'', izdanju Pokreta za slobodu, marta 2008]

63

Noam omski podrao apel Pokreta za slobodu

Ameriki politiki analitiar Noam omski podrao je apel Pokreta za slobodu i Odbora graana za podrku radnicima-akcionarima "invoza" i potpisao pismo koje je danas upueno predsedniku Srbije, premijeru i ministru unutranjih poslova kako bi se zatitila prava radnika-akcionara zrenjaninske fabrike za remont inskih vozila "invoz". U tom pismu je od predsednika Borisa Tadia, premijera Mirka Cvetkovia i ministra unutranjih poslova Ivice Daia zatraeno da uine sve to je u njihovoj moi da zatite prava radnika-akcionara na rad i privatnu svojinu, da spree pljaku fabrike i propast vie od 600 zrenjaninskih porodica. Pored toga, u pismu se navodi da radnici "invoza" protestuju jo od decembra 2007. jer je veinski vlasnik Neboja Ivkovi namerno odveo fabriku u steaj, zahvaljujui krajnje neodgovornom i nezakonitom radu Agencije za privatizaciju. To su, kako se istie, ustanovili Savet za borbu protiv korupcije Vlade Srbije, i Anketni odbor Skuptine Zrenjanin, osnovan da bi ispitao steaj invoza. Tuilatvo i Trgovinski sud, napominje se u pismu, ignoriu ove nalaze, dok Agencija za privatizaciju i Ministarstvo ekonomije poriu injenice ne preduzimajui nita da otklone posledice svog nezakonitog rada. "Imajui u vidu da vaa vlada tei uspostavljanju demokratije u Srbiji, siguran sam da shvatate da je zatita temeljnih prava radnika i malih akcionara presudna za uspeh demokratskih reformi" navodi se u pismu koje je potpisao omski. Kako se ukazuje, drava koja potuje samo interese bogatih, a ne i prava ostalih graana, ne moe postati slobodna drava, ve samo zemlja robova. Pismo podrke radnicima invoza prole nedelje su uputili i uesnici kongresa o solidarnoj ekonomiji odranog u Beu, ime je zapoeta kampanja za meunarodnu podrku radnicima invoza koju organizu-

64

ju Pokret za slobodu i Odbor graana za podrku radnicima-akcionarima "invoza". Agencija Beta, 11. marta 2009.

65

Pismo Industrijskih radnika sveta (IWW) dravnim organima republike Srbije

REPUBLIKA SRBIJA PREDSEDNIK REPUBLIKE, Boris Tadi MINISTAR EKONOMIJE I REGIONALNOG RAZVOJA, Mlaan Dinki AGENCIJA ZA PRIVATIZACIJU, direktor Vesna Dini AKCIJSKI FOND, direktor Aleksandar Graanac Potovani, Meunarodna komisija solidarnosti (ISC) Industrijskih radnika sveta (IWW) meunarodnog demokratskog sindikata kojim upravljaju radnici izraava solidarnost sa radnicima-akcionarima zrenjaninskih fabrika BEK i invoz, koji su od oktobra, odnosno decembra 2007. godine blokirali svoje fabrike. Naa organizacija osuuje nain na koji novi vlasnici teraju svoja preduzea u steaj, sa namerom da potpunim prelaskom vlasnitva u njihove ruke ponite osnovna radnika prava otkazivanjem kolektivnog ugovora. Zahtevamo od predsednika Borisa Tadia, ministra ekonomije i regionalnog razvoja Mlaana Dinkia, direktorke Agencije za privatizaciju Vesne Dini i direktora Akcijskog fonda Aleksandra Graanca da urade sve to je u njihovoj nadlenosti kako bi se raskinuli ugovori o privatizaciji i da omogue da se radnici-akcionari ovih fabrika zatite od loih posledica do kojih je privatizacija dovela. Pored toga, naa organizacija smatra da postoji bliska veza izmeu politikih sloboda i ekonomske pravde odsustvo jednog, sigurno znai i uruavanje drugog. S tim u vezi, zatita prava radnika-akcionara je pozitivan korak koji treba da osigura da veina radnog naroda u Srbiji ne padne pod dominaciju interesa nekolicine bogatih. Srdaan pozdrav, Saku Pinta Meunarodna komisija solidarnosti Industrijski radnici sveta

66

Preminuo radnik invoza tokom protesta u Domu Sindikata

Radnik invoza Radislav Stojanov, roen 1968. godine, otac dvoje dece, preminuo je noas u kamenoj sali Doma sindikata, gde su radnici-akcionari zrenjaninskih fabrika invoz i Bek proveli no nastavljajui juanji protest, koji je organizovan sa zahtevima da se u invozu raskine ugovor o privatizaciji, i da drava preuzme odgovornost za svoj kapital u naim preduzeima i da zajedno sa radnicima-akcionarima, kao suvlasnik Beka i invoza, nae nain za izlazak iz steaja. Nakon to tokom itavog dana nismo naili na saradnju dravnih organa, radnici-akcionari oba preduzea su doneli odluku da oni koji mogu prenoe u Beogradu, kako bi sutra nastavili sa protestom. Nae kolege koje su se jue vratile za Zrenjanin, danas e se ponovo prikljuiti protestu do ispunjenja svih zahteva raskida ugovora o privatizaciji invoza i dogovora sa predstavnicima Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja, Agencije za privatizaciju i Akcijskog fonda o nainu izlaska iz steaja. Od kako je invoz privatizovan 2004. godine, tri radnika su izvrila samoubistvo zbog beznadene situacije u koju su dovedeni propadanjem preduzea. Svi nai apeli upueni dravnim organima da spree propast Beka i invoza i da zaustave tragediju zrenjaninskih radnika, nailazili su na ignorisanje, ikaniranje, ubeivanje da nismo u pravu i da veinski vlasnici vode preduzea ka oporavku. Na isti tretman nailazimo pred svakim dravnim organom kom se obratimo za dananji protest ispred Akcijskog fonda, na koji smo se odluili na sino odranom zboru, jutros smo pokuali da podnesemo prijavu OUP-u Palilula. Deurni policajac nam je rekao da je prijava predata prekasno, i da e u sluaju da odrimo protest podneti krivinu prijavu protiv predsednice protestnog odbora Beka Milene Prstojevi. Mi radnici-akcionari invoza i Beka, nekada monih fabrika koje su danas u steaju zahvaljujui postupanju veinskih vlasnika i Agencije za privatizaciju, reeni smo da zaustavimo propadanje. Protest u koji

67

smo uli zajedno sa preminulim kolegom, nastaviemo do ispunjenja svih zahteva radnika-akcionara Beka i invoza. 16. januara 2008. godine, Za Protestni odbor radnika-akcionara invoza Mita Lisica Za Protestni odbor radnika-akcionara Beka Milena Prstojevi

68

invoz
Fabrika za proizvodnju i remont inskih vozila invoz iz Zrenjanina je zapoela privatizaciju 1990. godine, po odredbama Zakona o drutvenom kapitalu. Do 1993. godine, radnici invoza su otkupili 14% akcija preduzea, nakon ega je privatizacija preduzea obustavljena zbog hiperinacije. Nastavljena je 2004. godine, po novom Zakonu o privatizaciji radnicima i penzionerima je pripalo 30% neprivatizovanog kapitala, a drava je preostalih 56% prodala Neboji Ivkoviu, koji je na aukciji uestvovao kao ziko lice. U trenutku prodaje 56% kapitala, invoz je imao oko 870 radnika. Prema ugovoru sa Agencijom za privatizaciju, Ivkovi je bio obavezan da investira u invoz, i na osnovu investicije je trebalo da povea svoj vlasniki udeo. Ovu ugovornu obavezu, Ivkovi je izvrio 2005. godine, tako to je pet rashodovanih dizel lokomotiva, bez tokova i motora, nabavljenih radi see i prodaje u staro gvoe, prikazao kao investiciju u osnovna sredstva, nakon ega se uknjiio kao vlasnik 76% akcija invoza. Radnici-akcionari su obavestili Agenciju za privatizaciju o kakvoj vrsti investicije se radi, i zahtevali kontrolu izvrenja ugovornih obaveza. Agencija je na zahtev radnika-akcionara u naredne dve godina slala nekoliko kontrola u invoz, ali su njihovi nalazi uvek potvrivali da investicija jeste izvrena na nain predvien ugovorom. Nakon nekoliko jednosatnih trajkova upozorenja, leta 2006. godine radnici invoza po prvi put ulaze u potpunu obustavu rada, zbog neisplaenih zarada. Uz posredovanje Ministarstva privrede, trajk je obustavljen nakon dve nedelje, ali se neredovna isplata zarada nastavila i u narednom periodu. Nakon to mu je istekla ugovorna obaveza odravanja kontinuiteta proizvodnje, Ivkovi poetkom 2007. godine u potpunosti obustavlja rad u fabrici, i otputa sve vei broj radnika po osnovu tehnolokog vika. Radnici-akcionari polovinom 2007. organizuju proteste na kojima trae raskid kupoprodajnog ugovora, na ta Ivkovi reaguje otputanjem predsednika Samostalnog sindikata invoza Mite Lisice. Novembra 2007. godine, nad invozom je otvoren steaj. Najvei poverioci su rme iji vlasnik je takoe Neboja Ivkovi. U trenutku otvaranja steaja, u invozu je bilo zaposleno oko 470 radnika. Danom ulaska u steaj, svima je prestao radni odnos. Preduzee im duguje plate i doprinose za skoro godinu ipo dana. Steajni upravnik Neboja Baji angauje ljude iz bive uprave da rade u steaju, i zadrava privatno GMG obezbeenje koje je leta 2007. godine angaovao Ivkovi nakon
69

to je otpustio radnike obezbeenja invoza. Na pritisak radnika, decembra 2007. godine kontrola Agencije za privatizaciju je utvrdila da Ivkovi nije izvrio investiciju u skladu sa ugovorom, ali ne raskida ugovor, ve mu daje dodatni rok od petnaest dana da investira u invoz. Dve godine nakon to se uknjiio kao vlasnik 76% fabrike, Ivkovi bez odobrenja steajnog upravnika i steajnog sudije, uz pomo radnika GMG obezbeenja, 18. decembra u prostorije nekadanjeg fabrikog restorana unosi robu koju je hteo da predstavi kao investiciju. Nakon to su saznali da Ivkovi pokuava da ispegla prevaru, 28. decembra 2007. godine oko 400 radnika invoza blokira fabriku i zahteva raskid ugovora o privatizaciji i izlazak iz steaja. Blokadom rukovodi Protestni odbor u kom su predstavnici oba reprezentativna sindikata i Udruenja malih akcionara. Za 15. januar 2008. godine, radnici-akcionari invoza su, zajedno sa radnicima-akcionarima zrenjaninske fabrike BEK koja je takoe privatizacijom dovedena do steaja, najavili skup u Domu sindikata, na koji su pozvani predstavnici Ministarstva privrede i Agencije za privatizaciju. Radnici-akcionari zahtevaju raskid ugovora o privatizaciji invoza, i izlazak oba preduzea iz steaja.

Industrija mesa Bek

Industrija mesa Bek je nekada zapoljavala preko 800 radnika, izvozila je svoje proizvode irom sveta. Devedesetih godina, kao i u mnogim drugim rmama irom Srbije, poelo je propadanje. Danas, dve godine posle privatizacije, Bek je u steaju. Nakon prodaje 70% drutvenog kapitala Beka aprila 2006. godine, novi vlasnik Milo Jovi nije preduzeo nita da pokrene proizvodnju u preduzeu, niti se u njemu uopte pojavljivao. Za novog vlasnika, radnicima se predstavio Vladan Beti, to je bilo mogue jedino zahvaljujui injenici da je Agencija za privatizaciju odbila da radnicima dostavi ugovor o kupoprodaji 70% kapitala Beka. U zamenu za pokretanje proizvodnje, Beti nudi radnicima da njihova potraivanja prema Beku preuzme na jednu od svojih rmi, to oni prihvataju, ali proizvodnja ne kree ni nakon preuzimanja duga. Nebrojeno puta, su radnici upozoravali Agenciju za privatizaciju da kupac ne potuje ugovorne obaveze i da se propadanje nastavlja, meutim Agencija posle svake kontrole daje kupcu nove i nove rokove da ispuni svoje obaveze, sve dok marta 2007. godine fabrika nije otila pod steaj.

70

Veinski poverioci Beka su rme Vladana Betia i lanova njegove familije. U potraivanja koja je prijavio, spadaju i dugovi koje je otkupio od radnika obeavajui zauzvrat pokretanje proizvodnje. Iako je sam izglasao da preduzee ide u reorganizaciju, za prvih pola godine, Beti ne samo to nije preduzeo nikakve korake u pravcu oporavka rme i eventualnog izlaska iz steaja, ve sudu nije dostavio ni program reorganizacije. U meuvremenu, Bek ulazi u sve vee probleme, trokovi steaja se poveavaju, a zrenjaninski Trgovinski sud daje nove rokove oveku koji je ve bezbroj puta dokazao da ne potuje nikakve obaveze. Meutim, nakon to su poeli protesti radnika-akcionara, i nakon to je na njihov pritisak Agencija za privatizaciju krajem novembra 2007. godine raskinula ugovor o privatizaciji Beka, i Beti i sud poinju ubrzano da rade. Skuptina poverilaca se zakazuje za 10. januar, i na njoj Beti izglasava svoj program reorganizacije. Iako su radnici-akcionari za skuptinu poverilaca blagovremeno najavili prisustvo javnosti, obezbeenje zrenjaninskog suda je bez ikakvog obrazloenja zabranilo dvema lmskim ekipama da prisustvuju skuptini reditelju elimiru ilniku i engleskoj lmskoj ekipi koja snima lm o borbi zrenjaninskih radnika, nije bilo dozvoljeno da uu u sudnicu. Da su imali prilike da snime rad skuptine, zabeleili bi kako Vladan Beti, ovek koji je uveo Bek u steaj, sada kao veinski poverilac izglasava program reorganizacije, koji je sam predloio. Takoe, mogli su da snime kako dve stotine prisutnih radnika i akcionara glasa protiv reorganizacije, i kako sud ignorie injenicu da je Agencija za privatizaciju raskinula ugovor o privatizaciji Beka sa Miloem Joviem, vozaem Vladana Betia, zato to nikada nije pokrenuo proizvodnju u preduzeu. Meutim, institucije u Srbiji oigledno jo uvek odbijaju da svoj rad izloe sudu javnosti Agencija za privatizaciju ve dva meseca odbija da izvri nalog Poverenika za informacije od javnog znaaja i da radnicima dostavi imena lanova komisije koja je kontrolisala izvrenje ugovornih obaveza u Beku, i koja je tolerisanjem krenja ugovora dovela do steaja fabrike. [objavljeno u asopisu Z magazin, izdanju Pokreta za slobodu, marta 2008]

71

Radnici i akcionari doneli odluku da blokiraju ''invoz''

Protestni odbor radnika i akcionara invoz a.d. u steaju, Zrenjanin, 28. decembra 2007. godine

SAOPTENJE ZA JAVNOST
Radnici i akcionari invoz a.d. u steaju su na dananjem zboru odranom u prostorijama preduzea, doneli odluku da blokiraju invoz iz protesta prema nezakonitom postupanju veinskog vlasnika Neboje Ivkovia i Agencije za privatizaciju. Protestom e rukovoditi Protestni odbor, u ijem radu uestvuju predstavnici Udruenja malih akcionara i oba reprezentativna sindikata invoza. Zahtevamo da Agencija za privatizaciju, koja je dosadanjim tolerisanjem krenja ugovora o privatizaciji invoza dovela preduzee do steaja, odmah raskine ugovor sa Nebojom Ivkoviem, i da zatim pokrene postupke za utvrivanje odgovornosti za pljaku preduzea i izlazak iz steaja. Za Protestni odbor Mita Lisica

Otvoreno pismo radnika akcionara ''invoza''

Mi radnici-akcionari invoza zahtevamo da Agencija za privatizaciju postupi u skladu sa nalazima svoje kontrole od 3. decembra: da raskine ugovor sa Nebojom Ivkoviem, da preduzme mere iz svoje nadlenosti kako bi se ispitalo na koji nain je Ivkovi doveo invoz u duniko ropstvo, i da ga sprei da preuzme nae preduzee iz steaja. Udruenje malih akcionara invoza i reprezentativni sindikati Zrenjanin, 26. decembra 2007. godine

72

MINISTARSTVU EKONOMIJE I REGIONALNOG RAZVOJA - Ministru Mlaanu Dinkiu AGENCIJI ZA PRIVATIZACIJU - Direktorki Vesni Dini AKCIJSKOM FONDU - Direktoru Aleksandru Graancu -

OTVORENO PISMO
Agencija za privatizaciju je 3. decembra ove godine, u postupku kontrole izvrenja ugovornih obaveza u privatizaciji invoza, napokon utvrdila ono na emu radnici i mali akcionari preduzea ve dve godine insistiraju da kupac 56% kapitala Neboja Ivkovi nije izvrio obavezu investiranja u invoz, odnosno da je pet dizel lokomotiva koje je nabavio radi see u staro gvoe, lano predstavio kao ulaganje u osnovna sredstva i sebi uveao kapital na 67,18%. Za prethodne dve godine, dok je Agencija za privatizaciju ignorisala dopise malih akcionara i sindikata invoza, Neboja Ivkovi je nezakonitim poslovanjem doveo preduzee do steaja, koji je uveden 16. novembra. Najvei poverioci invoza su Ivkovieve povezane rme, tako da se iza ovog steaja jasno vidi dobro poznata taktika spontane privatizacije u Srbiji kupac drutvenog kapitala nezakonitim poslovanjem najpre dovede preduzee u duniko ropstvo prema svojim rmama, a zatim ga preuzme iz steaja i na taj nain se oslobodi i malih akcionara, ali i svih obaveza iz kolektivnog ugovora koje je imao prema radnicima privatizovanog preduzea. Realizacija ovakvih planova, naravno, ne bi bila mogua bez dozvole Agencije za privatizaciju. Skreemo panju javnosti na nesporne injenice o privatizaciji invoza: - Neboja Ivkovi je juna 2005. godine pokuao da prevari Agenciju za privatizaciju i male akcionare tako to je nabavku rashodovanih lokomotiva od JP eleznice Srbije, predvienih za seu u staro gvoe, predstavio kao investiciju u osnovna sredstva; - U postupku kontrole izvrenja ugovorih obaveza, Agencija je dozvolila Ivkoviu da je prevari, to je njemu omoguilo da naredne dve godine zaduuje invoz kod svojih rmi, i da ga na kraju, 16. novembra ove godine, uvede u steaj;
73

- Poto radnici i mali akcionari nisu pristali na prevaru, Agencija je nakon naeg dvogodinjeg insistiranja utvrdila da nabavka starog gvoa nije investicija u osnovna sredstva, i... - ... nije raskinula ugovor, ve mu je dala naknadni rok od 15 dana da ispravi greku i legalizuje dosadanje krenje ugovora i zakona, koje je preduzee dovelo do steaja. Mi radnici-akcionari invoza zahtevamo da Agencija za privatizaciju postupi u skladu sa nalazima svoje kontrole od 3. decembra: da raskine ugovor sa Nebojom Ivkoviem, da preduzme mere iz svoje nadlenosti kako bi se ispitalo na koji nain je Ivkovi doveo invoz u duniko ropstvo, i da ga sprei da preuzme nae preduzee iz steaja. Potpuno je jasno da je Neboja Ivkovi sebi omoguio da preuzme invoz iz steaja zahvaljujui tome to od 2004. godine ima potpunu kontrolu i nad poslovanjem poverilaca, i nad poslovanjem dunika. Potpuno je jasno da mu je Agencija za privatizaciju omoguila da od 2004. godine kontrolie invoz. Sada kada je priznala greku, oekujemo da Agencija za privatizaciju preuzme odgovornost za otklanjanje posledica svog nezakonitog postupanja u naem preduzeu. Udruenje malih akcionara invoza Samostalni sindikat radnika invoza Sindikat invoza a.d. Nezavisnost

74

Srpski Evropejci, radnici, priva zacija i mali akcionari (Sluaj zrenjaninskog invoza")
Nakon to su radnici akcionari Jugoremedije" marta 2007. godine pobedili u viegodinjoj borbi i preuzeli upravu nad fabrikom, postali su uzor drugim zrenjaninskim radnicima i malim akcionarima. Iako se meu sindikalcima u Srbiji esto moe uti jadanje da je uspeh Jugoremedije" neponovljiv jer se danas retko moe nai da radnici i mali akcionari u svom portfelju jo uvek dre veinski paket akcija (u Jugoremediji" imaju 58 odsto), sluaj invoza" svedoi da sutina zrenjaninskog recepta nikada nije bila u broju akcija, ve u upornom i promiljenom aktivizmu i solidarnosti zasnovanoj na svesti o zajednikom interesu. Iako je Vii trgovinski sud u Beogradu pre dve nedelje potvrdio prvostepenu odluku kojom se invoz" ponovo poklanja Neboji Ivkoviu - oveku koji je rmu i doveo do steaja - prethodna sindikalna i politika inicijativa zrenjaninskih radnika akcionara je upornim i doslednim tzv. case buildingom, u najboljem maniru savremene zapadne levice, stvorila situaciju da se sada, nasuprot miljenju suda, ne nalaze samo zdrav razum i otputeni radnici, ve i grad Zrenjanin, lokalna zajednica, ugledni pojedinci i javnost Srbije. Pored Vladinog Saveta za borbu protiv korupcije, koji je septembra prole godine zakljuio da je privatizacija invoza" drastian primer nesavesnog rada Agencije za privatizaciju prilikom kontrole izvrenja ugovornih obaveza, 3. februara je isti stav zauzeo i Anketni odbor grada Zrenjanina o invozu" i preporuio Skuptini grada da preduzme konkretne mere podrke radnikoj borbi za potovanje zakona i ugovora. Ovaj odbor je osnovan novembra prole godine na inicijativu odbornika lokalnog politikog pokreta Ravnopravnost, koji su osnovali radnici akcionari Jugoremedije", Beka", invoza" i drugih zrenjaninskih preduzea opljakanih u privatizaciji. Meutim, predlog Ravnopravnosti podrali su svi zrenjaninski odbornici, i iz vlasti i iz opozicije, da bi njihovi predstavnici potom zaista prionuli na posao i za dva meseca izali u javnost sa zakljucima pred kojima bi pomenuta sudska presuda moda i izgledala smeno kad ne bi bila tragina za preko 500 radnikih porodica. Nekoliko dana po objavljivanju zakljuaka Anketnog odbora, na tribini Ravnopravnosti u zrenjaninskom Kulturnom centru, osnovan je
75

Odbor graana za podrku radnicima akcionarima invoza", u koji su, izmeu ostalih, uli i dr Zagorka Golubovi i dr Neboja Popov. Kada bi proevropski sentiment u Srbiji poivao na idealima demokratije i ljudskih prava, na tenji ka slobodi i kreativnosti, onda bi borba radnika akcionara Jugoremedije" i invoza" lako bila prepoznata kao uzor evropske Srbije. Taj sentiment, meutim, poiva na rasizmu prema orijentu, Rusima, Rumunima, Albancima, iptarima (misli se na Srbe sa Kosova), Bosanerosima, kolonistima, seljacima (paorima ili gedama, svejedno je), seljacima u kulturolokom smislu, radnicima, radnicima u ideolokom smislu (bivi radnici drutvenih rmi koji su ostali bez posla posle privatizacije) i nepotenoj inteligenciji. Ne treba se zato uditi to se kod nas pod evropskim uzorom podrazumeva mladi beli nasmejani karijerista sa menaderskim fakultetom i slubom u nekoj agenciji za pruanje usluga koje nikome ne trebaju, ali se masno plaaju; u enskoj varijanti, mlada i zgodna enterijeristkinja. Tako sagledana, Evropa zaista nema nikakve veze sa predsednikom Sindikata invoza" niti sa liderom malih akcionara Jugoremedije". Obojica su bravari, hvala na pitanju! Ivan Zlati [objavljeno na sajtu Pokreta za slobodu www.pokret.net, 18. februara 2008]

76

Solidarnost sa radnicima invoza benet koncer

Tokom aprila, vie neformalnih drutveno angaovanih kolektiva iz Beograda i Zrenjanina odrali su zajednike akcije solidarnosti sa radnicima zrenjaninskog invoza. Njihov cilj je bio skretanje panje javnosti na borbu ljudi koji su rtve privatizacije, tranzicije ka kapitalizmu i slinih mera koje za proteklih devet godina nisu unapredile niiji ivotni standard, osim onih koji su i pre privatizacije u svojim rukama drali vlast i novac u Srbiji. Tragina strana prie o zrenjaninskom invozu su samoubistva radnika i umiranja mladih ljudi usled oajne ivotne situacije. Postoji, meutim, i ona strana koja svedoi o vitalnosti uporna borba radnika i malih akcionara da sauvaju radna mesta, svoju fabriku i industriju svog grada od propadanja za koje odgovornost snose drava i bivi vlasnik. Na koncertima koje su u Beogradu odrali beogradski sastavi Dad, Prljavi dripci, Unison i The Schtrebers, a u Zrenjaninu francuski bend Joke, osim potpisa podrke zahtevima radnika invoza i deljenja informativnih publikacija, skupljali su se i prilozi za porodicu radnika Radislava Stojanova, koji je prole godine preminuo u Domu Sindikata tokom radnikog protesta. Ideja itave manifestacije nije milosre prema rtvama tranzicije, ve solidarnost u zajednikoj borbi za ivot dostojan oveka. Radnicima invoza nije potrebna niija milost. Reenje za njihov problem sadrano je u konkretnim merama koje oni sami predlau da se primene odredbe Zakona o steaju koje omoguuju da im se vrati opljakana imovina, i da se kazne krivci za reirani steaj, kako Neboja Ivkovi i njegov menadment, tako i odgovorni u Agenciji za privatizaciju. Reenje za nae zajednike probleme je solidarna borba. U biltenu Glas radnika koji se deli tokom akcija podrke, izmeu ostalog, pie: Solidarnost je nae najjae oruje u borbi protiv monika. Razni Mikovii su sve drugo ve odavno privatizovali politike stranke, vladu, opoziciju, vojsku, policiju, sudije, eksperte, medije ali solidarna podrka nas ostalih se prosto ne moe kupiti, i u njoj lei naa najvea snaga. Radnici razliitih preduzea u Srbiji, koje spaja upropaavanje istovetnim privatizacijskim mahinacijama, danas se sami i izolovani bore protiv nansijske i politike maje. Ukoliko se tako nastavi, ova e borba biti osuena na propast. Zrenjaninski radnici uspeli su da se udrue na nivou nekoliko preduzea i grada, ali to nije dovoljno da se
77

naa prava nametnu iznad interesa monika. Zbog toga pozivamo sve koji ele da ive u slobodi od majake represije, ivotom dostojnim oveka, da podre borbu radnika invoza za pravo na ivot i rad, tako to e potpisati pismo upueno predstavnicima vlasti u Srbiji sa zahtevom da prekinu da tite interese maje, i da rade ono to jeste posao vlade koja sebe naziva demokratskom da sprovode volju naroda. Milenko Srekovi [objavljeno na sajtu Pokreta za slobodu www.pokret.net, aprila 2008]

78

SKUPTINA GRADA ZRENjANINA ANKETNI ODBOR ZA UTVRIVANjE RAZLOGA ZA POKRETANjE STEAJNOG POSTUPKA NAD AD INVOZ ZRENjANIN ODBORNICIMA SKUPTINE GRADA Predmet: Izvetaj Anketnog odbora o razlozima za pokretanje steajnog postupka nad ad INVOZ Zrenjanin i predlog mera i aktivnosti u cilju otklanjanja negativnih posledica reiranog steaja Anketni odbor imenovan je 24.11.2008 od strane Skuptine grada Zrenjanina, uz podrku svih parlamentarnih politikih partija, sa ciljem da se doe do istine o razlozima koji su doveli do steaja ovog preduzea. Anketni odbor je doneo svoj Poslovnik o radu i odrao 4 javne sednice i 6 zatvorenih sednica. Na javne sednice je pozvano ukupno 12 lica svedoka i uesnika u zbivanjima u ad invoz Zrenjanin. Od ukupno pozvanih 12 lica na poziv se nisu odazvala 3 lica bez obrazloenja. Odazvali su se 1. Radislav Oraanin predsednik Udruenja malih akcionara, 2. Josif Usulesku predsednik sindikata Nezavisnost, 3. Mita Lisica predsednik SSS i punomonik steajnih poverilaca, 4. Zorica uri nansijski direktor, 5. Radomir Milju menader prodaje i direktor sektora za konstrukciju teretnih vozila, 6. Aleksa arenac pomonik gen. Direktora i lan UO, 7. Dragomir Eremi smenjeni komercijalni direktor i ef nabavne slube i lan UO do jula 2006. 8. eljko Rauki voa investicija i direktor prodaje do steaja i 9. Verica Bara predsednik Saveta za borbu protiv korupcije Vlade R. Srbije. Anketni odbor na osnovu dostupne i prikupljene dokumentacije, napisa u tampi i izjava anketiranih svedoka donosi sledei: NALAZ 1. Agencija za privatizaciju je zakljuila Ugovor o prodaju drutvenog kapitala metodom javne aukcije (br.Ov.II-910/2004 od 26.04.2004.) subjekta privatizacije ad invoz Zrenjanin sa kupcem Nebojom Ivkoviem kao zikim licem iz Beograda za kupoprodajnu cenu od 240.000.000,00 dinara (na rate) i obaveznim investicionim ulaganjem u subjekat privatizacije u iznosu od 17.974.000,00 dinara. Na ovaj nain je kupac je postao vlasnik 56% kapitala ad invoz Zrenjanin. 2. Predmetnim ugovorom predviene su obaveze kupca u odnosu na isplatu kupoprodajne cene privatizacionog subjekta, predvien socijalni program, obaveze investicionog ulaganja i sl. Neispunjenje bilo
79

koje ugovorne obaveze otvara mogunost jednostranog raskida ugovora od strane Agencije za privatizaciju (lan 41a Zakona o privatizaciji). 3. Novi vlasnik, ziko lice Neboja Ivkovi iz Beograda, odmah po potpisivanju predmetnog ugovora preuzima potpunu poslovnu kontrolu nad ad invoz Zrenjanin, tako to smenjuje lanove Upravnog odbora, koji zatim imenuje novi poslovodni menadment od generalnog direktora pa nadalje. Preko ovog novog poslovnog menadmenta sprovodi poslovnu politiku koja postepeno, ali sigurno, ad invoz uvodi u sve loije poslovanje, koje rezultira otvaranjem steaja na predlog jedne od Ivkovievih rmi. 4. Udruenje malih akcionara i dva fabrika sindikata (SSS i UGSN) nezadovoljni sve loijim tekuim poslovanjem ad invoz obraaju se u vie navrata Agenciji za privatizaciju, ukazujui na nepotovanje potpisanog Ugovora o prodaji. Takoe se obraaju ostalim dravnim organima (policiji, tuilatvu, predsedniku Srbije, Vladi R. Srbije, nadlenim ministarstvima) kojima takoe ukazuju na nepravilnosti u poslovanju i nepotovanje Ugovora o prodaji. Cilj ovog obraanja je da Agencija za privatizaciju sprovede objektivnu kontrolu i nadzor nad izvrenjem ugovornih obaveza preuzetih od strane Neboje Ivkovia iz Beograda . 5. Agencija za privatizaciju sprovodi u vie navrata kontrole i to 04.04.2004.; 12.07.2005.; 24.10.2005.; 17.04.2006. i 20.03.2007. Na osnovu ovih kontrola Agencija za privatizaciju je konstatovala da postoji kontinuitet poslovanja u Subjektu. Kupac je izvrio ugovorenu investicionu obavezu ulaganjem u osnovna sredstva i to unosom opreme. Ovo ulaganje je potvrdila i ovlaena revizorska kua Privredni Savetnik Revizija iz Beograda 11.08.2005. Kasnije je dokazano da je ovo ulaganje bilo ktivno, nezakonito i predstavljalo razlog za raskid Ugovora o prodaji, po odluci iste te Agencije za privatizaciju. Agencija je godinama tvrdila da je ovo konkretno ulaganje bilo u skladu sa zakonom i Ugovorom o prodaji, ime je izgubljeno dragoceno vreme, koje je kupac Neboja Ivkovi iskoristio da fabriku otera u steaj. 6. Mali akcionari organizovani u Udruenje malih akcionara, iako imaju zakonsko pravo, nisu bili u mogunosti da dobiju na uvid odluke Skuptine akcionara i Upravnog odbora ad invoz. Zbog toga pokreu tube protiv odgovornih lica i pokreu sudske sporove. I pored pravosnanih i izvrnih sudskih presuda njima i dalje nisu date na uvid traene odluke. Veinski vlasnik Neboja Ivkovi je plaao sudske kazne zbog nepotovanja odluka suda, ali i dalje nije dozvoljavao uvid u sporne odluke. Mali akcionari u saradnji sa oba fabrika sindikata (SSS i UGSN) trae pomo i obraaju se Agenciji za privatizaciju, predsed80

niku drave, Savetu za borbu protiv korupcije, predsedniku vlade RS, Narodnoj Skuptini Odboru za privredu, Akcijskom fondu, Skuptini APV, predsedniku SO Zrenjanin itd. Na protestu u Beogradu prima ih resorni ministar, obeava istragu. 7. Mali akcionari su propustili da iskoriste zakonsku mogunost da imenuju strunog poverenika u skladu sa lanom 334 Zakona o privrednim drutvima, radi pregleda nansijskih izvetaja kao i poslovnih knjiga drutva. Meutim, da su ga imenovali, njemu bi bile vezane ruke, poto je veinski vlasnik odluio da ne dozvoli, i pored pomenutih sudskih presuda, pristup odlukama Skuptine akcionara, UO, kao i poslovnoj dokumentaciji ad invoz. 8. Argumenti malih akcionara i sindikata da poslovanje ad invoz Zrenjanin nije u skladu sa zakonom i potpisanim Ugovorom o prodaji, da poslovodstvo nema viziju razvoja fabrike, potvruje se time to je prvo prestala svaka poslovna aktivnost fabrike, da bi zatim ubrzo bio pokrenut steajni postupak dana 16.11.2007. i to od strane jedne od rmi Neboje Ivkovia. 9. Agencija za privatizaciju 31.01.2008. raskida Ugovor o prodaji. Razlog je pokuaj kupca tj. Neboje Ivkovia da rashodovane lokomotive, kupljene od eleznice Srbije po ceni starog gvoa, prikae kao ispunjenje ugovorne obaveze investicionog ulaganja u iznosu od skoro 20 mil. dinara. Bez obzira to je raskid Ugovora o prodaji uinjen sa velikim i traginim zakanjenjem, on potvruje da su prethodno sprovedene kontrole, od strane Agencije za privatizaciju, bile nesavesne i nezakonite, kao i pomenuti izvetaj ovlaene revizorske kue o investicionom ulaganju kroz opremu. Ovim je dokazano da su razlozi viegodinjih protesta radnika i manjinskih akcionara bili u potpunosti opravdani i osnovani. 10. Raskid Ugovora o prodaji u vreme kada je ve otvoren steajni postupak nad ad invoz-om Zrenjanin, ne samo da je beznadeno zakasneo, ve predstavlja svojevrsnu nagradu Neboji Ivkoviu, jer ga oslobaa obaveze isplate preostalih rata, investicionog ulaganja, socijalnog programa i os. 11. U toku steajnog postupka, sud prihvata plan reorganizacije koji predlau izmeu ostalih, rme u vlasnitvu Neboje Ivkovia. Plan reorganizacije koji je iniciran od strane privatnih rmi Neboje Ivkovia, nije realno ostvariv. Njegov krajnji cilj nije uspean izlazak fabrike iz steaja, ve okonanja zapoetog postupka potpunog unitenja fabrike, u cilju nezakonite dobiti uskog kruga ljudi. Bivi kupac i njegove privatne rme su imale potpunu kontrolu nad ad invoz u prethod81

nim godinama. Pokazali su i dokazali da su jedino sposobni da ad invoz poslovno upropaste i oteraju u steaj. Steajni sud osporava ak 671.032.807,00 dinara prijavljenih potraivanja za koje smatra da su neosnovana. 12. Optinsko javno tuilatvo je 19.10.2006. trailo od Odeljenja kriminalistike policije Zrenjanin da prikupi podatke vezane za poslovanje izmeu ad invoz sa jedne strane i TTC-Logistik Beograd, Jugopapir-a i Vojvodinapeda iz Novog Sada, sa druge strane, sve rme u vlasnitvu Neboje Ivkovia. Optinsko javno tuilatvo je 15.02.2008. podnelo Zahtev za sprovoenje istrage protiv Jeftovi Dragana gen. direktora ad invoz. Istrani postupak je u toku. Od njegovog ishoda zavisi da li e biti podignuta optunica protiv Jeftovi Dragana. 13. U toku ovih deavanja lokalna samouprava nije iskoristila sve svoje formalne i neformalne mogunosti kako bi sa jedne strane pomogla svojim sugraanima u odbrani prava na rad i akcije, a sa druge strane da svojim aktivnostima skrene panju nadlenih organa na oigledne nezakonitosti u poslovanju ad invoz-a i veinskog vlasnika. Na osnovu iznetih injenica utvrenih tokom svog rada, Anketni odbor donosi Z A K Lj U A K Na osnovu prikupljene dokumentacije, kao i svedoenja lica pred Anketnim odborom koja su upuena u poslovna deavanja u ad invoz, Anketni odbor zakljuuje da se radi o reiranom steaju. Kupac je sa jedne strane na rukovodea mesta u ad invoz imenovao lica nad kojima je imao potpuni uticaj i kontrolu prilikom donoenja poslovnih odluka i koji su mu sluili kao puki izvrioci tetnih poslova na teret ad invoz, a sa druge strane je preko svojih privatnih rmi prekomerno zaduivao ad invoz. Na taj nain Neboja Ivkovi, odnosno njegove privatne rme, su za kratko vreme postali veinski poverioci. O konkretnim podacima o detaljnom poslovanju ad invoz-a Anketni odbor je ostao uskraen, jer su odreeni akteri odbili da se pojave pred Anketnim odborom, ili su se pojavili i odbili da odgovore na konkretna pitanja lanova Anketnog odbora. Tako je nansijski direktor koja je imala uvid u svu poslovnu dokumentaciju, iskoristila svoje pravo da Anketnom odboru uskrati odgovore na konkretna, veoma bitna pitanja o kojim po slubenoj dunosti ima saznanja, i time rad Anketnog odbora je u mnogome oteala i otvorila sumnju da su je policija i tuilatvo neopravdano zaobili u traenju odgovornosti za reirani steaj ad invoz.
82

Celokupno poslovanje izmeu ad invoz i privatnih rmi Neboje Ivkovia je bilo apsolutno nepotrebno i potpuno tetno za ad invoz. Ovi poslovni odnosi su zapoeti posle privatizacije. Privatne rme N. Ivkovia su ad invoz-u prodavale raznu robu po veim cenama od trinih, a od ad invoz-a kupovale robu po cenama daleko ispod trinih (otpadno gvoe prve klase pripremljeno na livnike mere). Na taj nain se pripremala situacija da prilikom otvaranja steajnog postupka, privatne rme Neboje Ivkovia budu inicijatori steaja i veinski poverioci. Ovakvo tetno poslovanje po ad invoz bi bilo nemogue da kupac Neboja Ivkovi nije imao potpunu kontrolu i uticaj na donoenje poslovnih odluka u ad invoz-u i to sve preko poslovodstva koje je on imenovao, koristei svoju poziciju i ovlaenja koja ima kao veinski vlasnik. Anketni odbor odbacuje tvrdnju, kao neargumentovanu i neozbiljnu, pojedinih lica koji su se pojavili pred Odborom kao svedoci, da su radniki trajkovi i protesti bili uzrok propasti ad invoz-a. Anketni odbor smatra da je odsustvo poslovne vizije razvoja ad invoz-a od strane kupca i menadmenta koji je on postavio, glavni razlog poslovnog sunovrata ad invoz-a. Po privatizaciji, ad invoz nije zakljuio ni jedan znaajniji nov posao. Ad invoz je poslovao dok je imao poslove koji su ugovoreni jo pre privatizacije. Anketni odbor smatra da je Agencija za privatizaciju nesumnjivo odgovorna za poslovnu propast ad invoz-a. I pored obeanja nadlenog ministara da e pokrenuti istragu, ona nikada nije pokrenuta. Svojim dugogodinjim stavom da je investiciono ulaganje u skladu sa zakonom i Ugovorom o prodaji, da bi onda naprasno utvrdila da je sve suprotno i raskinula Ugovor, Agencija za privatizaciju je dala prostor i vreme da kupac ad invoz nepovratno i tragino otera u steaj. Kako je mogue razreiti sluaj ad invoz? Anketni odbor predlae hitno pokretanje sudskog postupaka pobijanje pravnih poslova steajnog dunika. Ovaj postupak treba da pokrene steajni upravnik podnoenjem tube. Time e se omoguiti ponitavanje nezakonitih i tetnih pravnih poslova izmeu ad invoza i privatnih rmi N. Ivkovia, koristei zakonsku mogunost predvienu Zakonom o steajnom postupku pobijanje pravnih radnji i pravnih poslova steajnog dunika prema steajnom poveriocu unazad 5 godina od dana otvaranja steajnog postupka (lan 102, 103. Zakona o steajnom postupku). Uspenim okonanjem ovog postupka stvara se slina poslovno-pravna i imovinska situacija koja je postojala u periodu pre privatizacije. Fiktivnim i tetnim pravnim poslovima izmeu
83

Ivkovievih rmi i ad invoz oteeni su ostali steajni poverioci. N. Ivkovi je posle privatizacije ad invoz-a preuzeo potpunu poslovnu kontrolu nad ad invoz-om imenujui poslovodne organe koji su u potpunosti i slepo izvravali njegove naloge, a sve na tetu ad invoz. Ovako imenovano rukovodstvo ad invoz Zrenjanin je zakljuivalo pravne poslove u korist rmi u vlasnitvu Neboje Ivkovia, ime su ona privilegovana u odnosu na ostale rme steajne poverioce, koje su poslovale sa ad invoz. Protiv gen. direktora Jeftovia je pokrenut istrani postupak zbog zloupotreba u privredi, mada po miljenju Anketnog odbora ima mesta za ozbiljno preispitivanje rada ostalih rukovodeih organa (nansijski direktor, menader prodaje, ef nabavke...), kao i ostalih lica koja su imenovana na rukovodea mesta posle privatizacije. Uspenim pobijanjem ovih pravnih poslova otklonie se uzrok (razlog) za pokretanje steajnog postupka. Steajni postupak je inae pokrenut na inicijativu jedne od Ivkovievih rmi. Time bi ad invoz brzo izaao iz steaja, ime bi se pravno gledajui vratile akcije dravi i akcionarima. To stanje odgovaralo bi vlasnikoj strukturi pre privatizacije. Drava bi, vraanjem svog veinskog vlasnitva, mogla da odmah otpone nove razgovore sa nekim novim stratekim partnerom. U traenju stratekog partnera za novu privatizaciju ad invoz-a aktivno bi morala da se ukljui lokalna samouprava koristei svoja ovlaenja predviena Zakonom o Agenciji za privatizaciju (lan 9), kao i ovlaenja predviena Statutom Agencije za privatizaciju (lan 27). Ova zakonska i statutarna reenja obavezuju Agenciju za privatizaciju da, izmeu ostalog, trai miljenje organa lokalne samouprave prilikom svake privatizacije privrednog subjekta ije je poslovno sedite na teritoriji te lokalne samouprave. Odbrana javnog i lokalnog interesa podrazumeva i elju za saznanjem istine o invoz-u od strane lokalnih medija i zrenjaninskih dopisnika razliitih pisanih i elektronskih medija. Potpuna nezainteresovanost novinara (osim asnih izuzeteka) koja se granii sa otvorenim bojkotom rada Anketnog odbora, spreila je da se javnost ire upozna sa svim saznanjima do kojih je doao Anketni odbor u svome radu. Iz tih razloga je Anketni odbor i zakazivao javne sednice, kako bi se javnost, lino ili preko medija, upoznala sa frapantnim injenicama koje su ad invoz dovele do otvaranja reiranog steaja. Pozivamo sve odbornike Skuptine Grada Zrenjanina da jednoglasno prihvate na izvetaj, kao i predloena reenja.
84

Anketni odbor predlae da se po usvajanju ovog izvetaja, ono dostavi svim nadlenim dravnim organima i relevantnim iniocima drutveno-politikog ivota u cilju brzog sprovoenja. U Zrenjaninu, 03. februara 2009. godine

Prilog:
1.Dokumentacija Pokreta RAVNOPRAVNOST 2.Zapisnici sa javnih i zatvorenih sednica Anketnog odbora 3.Dokumentacija priloena od strane svedoka

Anketni odbor
Branislav Marku, predsednik Vladimir Zlatanovi, zamenik predsednika Jan Janoik, lan Joef Kaljik, lan Lazar Marjanski, lan Borislav Niki, lan Petar Krsti, lan Ljiljana Vekecki, lan

85

Agencija za priva zaciju: Nismo odgovorni za steaj u invozu

Agencija za privatizaciju oglasila se danas povodom izvetaja Anketnog odbora za "invoz" u kom se navodi da je ona odgovorna za steaj u tom zrenjaninskom preduzeu za remont inskih vozila. U izvetaju Anketnog odbora, koji su u etvrtak jednoglasno usvojili i odbornici Skuptine grada Zrenjanina, ukazano je na to da je steaj reiran, kao i da najveu odgovornost za propast "invoza" ima Agencija za privatizaciju koja je godinama tvrdila da je ulaganje veinskog vlasnika Neboje Ivkovia bilo zakonito.

Po potvrdi revizora
Povodom tih navoda iz Agencije je saopteno da ona nije ovlaena da procenjuje funkcionalnost investicije, ve da se uvek oslanja na izvetaj ovlaenog revizora, u ovom sluaju je to Privredni Savetnik Revizija iz Beograda. Taj revizor je potvrdio izvrenje investicione obaveze u iznosu od 17,9 miliona dinara u skladu sa Ugovorom, te da je posle toga Agencija donela odluku o prihvatanju investicione obaveze i vraanja bankarske garancije. "Tek istekom roka u kojem Agencija kontrolie izvravanje navedenih ugovornih obaveza, a dve godine nakon dostavljanja revizorskog izvetaja, Agenciji su se obratili zaposleni i drugi dravni organi sa primedbama na ugroeno poslovanje invoza i neredovne isplate zarada" navodi se u saoptenju Agencije za privatizaciju. Oni podseaju da je nadleno Ministarstvo, povodom ovog sluaja, izvrilo nadzor nad radom Agencije i konstatovalo da nije bilo nikakvih propusta u radu. "U izvetaju ministarstva navodi se i da je namera kupca bila da izigra obavezu investiranja, a to je u potpunosti podrano i pokriveno izvetajem ovlaene revizorske kue, koji kontrolori Agencije za privatizaciju ne mogu, kako sa stanovita strunosti tako i nadlenosti, da menjaju i osporavaju" dodaje se u tom saoptenju.

86

Traena pomo
Posle primedbi zaposlenih u invozu da vlasnik pokuava da rashodovane lokomotive po ceni starog gvoa prikae kao ulaganja, Agencija je, kako je danas saopteno, izvrila neposredni uvid i utvrdila da dizel-elektrine lokomotive, vrednosti 2,5 miliona dinara nisu u funkciji obavljanja pretene delatnosti, te je kupcu, u skladu sa zakonom, ostavljen naknadni rok, a odmah po njegovom isteku doneta je odluka o raskidu ugovora. O tome je, navodi se u saoptenju, Agencija obavestila i Ministarstvo unutranjih poslova sa molbom da izvri kontrolu poslovanja subjekta i da obavesti Agenciju o utvrenom stanju. Takoe, Agencija je uputila zahtev Inspekciji rada da preduzme mere iz svoje nadlenosti. "Agencija i nadleno ministarstvo odrali su nekoliko sastanaka sa predstavnicima zaposlenih kako bi im objasnili posledice raskida Ugovora kao i buduu ulogu Kupca u postupku steaja, kao glavnog poverioca", navodi se u saoptenju. "I pored toga, zaposleni su insistirali na momentalnom raskidu ugovora", dodaje se u saoptenju i istie da je Agencija za privatizaciju u ovom predmetu postupala iskljuivo u skladu sa zakonskim i ugovornim ovlaenjima. Osim toga, ukazano je i na to da u toku trajanja kontrole potovanja ugovornih obaveza, Agenciji za privatizaciju nikada nisu dostavljene primedbe od strane zaposlenih u invozu, niti od strane Skuptine grada Zrenjanina, kao ni drugih dravnih organa i da Anketni odbor nikada nije traio miljenje niti bilo kakva dokumenta od Agencije za privatizaciju. 28. februara 2009. Agencija za privatizaciju

87

Saoptenje za javnost Anketnog odbora Skup ne grada Zrenjanina

Povodom saoptenja za javnost Agencije za privatizaciju R.Srbije, Anketni odbor za utvrivanje razloga za pokretanje steaja nad ad INVOZ grada Zrenjanina daje sledee saoptenje: 1. Potpuno je netana tvrdnja Agencije da su joj se zaposleni prvi put obratili tek istekom roka u kojem Agencija kontrolie izvravanje navedenih ugovornih obaveza.... Dokumentovana istina je da se prvo zajedniko obraanje, manjinskih akcionara i dva sindikata - SSS i Nezavisnost, Agenciji za privatizaciju povodom nepravilnosti u poslovanju i privatizaciji desilo jo 14.06.2005 g. Na ovaj veoma bitan dopis Agencija nije uopte reagovala, ime je omoguila da se nepravilnosti prikriju. Nakon ovog dopisa, usledio je itav niz prigovora koje su godinama dostavljali mali akcionari i reprezentativni sindikati, a koje je Agencija ignorisala. 2. Iz izvornih dokumenata Agencije moe se jasno zakljuiti odgovornost Agencije za privatizaciju to ugovor o kupoprodaji ad INVOZ Zrenjanin nije raskinut polovinom 2005 g. Tada je istekao rok od godinu dana u kome je kupac adINVOZ-a ziko lice Neboja Ivkovi iz Beograda morao da izvri investiciono ulaganje u iznosu od 17.974.000,00 dinara. Kupac je rashodovane lokomotive (kupljene kao staro gvoe) predstavio kao investiciono ulaganje. VE TADA polovinom 2005 su se stvorili zakonski uslovi da Agencija za privatizaciju jednostrano raskine ugovor o prodaji sa zikim licem Nebojom Ivkoviem zbog nepotovanja ugovornih obaveza (lan 41a Zakona o privatizaciji). 3. Meutim, Agencija za privatizaciju je ugovor o prodaji raskinula tek 31.01.2008 g. iz razloga koji su pravno postojali ve 3 (tri) godine. 4. U toku ove tri godine postepeno su se stvarali ekonomsko-pravni uslovi za pokretanje reiranog steaja. 5. Tvrdnja izneta u saoptenju Agencije za privatizaciju da nije ovlaena da procenjuje funkcionalnost investicije, ve se uvek oslanjala na izvetaj ovlaenog revizora je pravno neutemeljena i neozbiljna. lan 10. taka 4. Zakona o Agenciji za privatizaciju propisuje iskljuivu nadlenost Agencije u proveri izvrenja ugovora o prodaji. Takoe, postavlja se pitanje ta je Agencija za privatizaciju preduzela nakon to je, sa dve ipo godine zakanjenja, utvrdila da je nalaz revizora laan? Da
88

li je pokrenut postupak protiv rme Privredni Savetnik Revizija, i ako nije, zbog ega? 6. Ugovor o prodaji raskinut je ba na osnovu toga to je Agencija izvrila neposredan uvid i utvrdila da dizel-elektrine lokomotive (5 kom.), vrednosti 2.508.912,00 (to ini 13,96% u odnosu na ukupno izvrene investicije) nisu u funkciji obavljanja pretene delatnosti. Znai, Agencija u svom saoptenju prvo tvrdi da nije ovlaena da procenjuje funkcionalnost investicije, da bi u sledeem stavu saoptila da je na osnovu SVOG neposrednog uvida i procene utvrdila nefunkcionalnost investicije, te posle isteka naknadno ostavljenog roka, donela odluku o raskidu ugovora. 7. inom raskida ugovora Agencija je potvrdila dugogodinju primedbu zaposlenih i manjinskih akcionara da u postupku privatizacije ad INVOZ postoje ozbiljni propusti. Time je sama pokrenula pitanje sopstvene odgovornosti i odgovornosti ovlaene revizorske kue, jer su 3 (tri) godine tvrdili da se ugovor i zakon u svemu potuju, da bi 31.01.2008 g. u obrazloenju raskida ugovora naveli razloge za koje su do jue tvrdili da ne postoje, ili da su u skladu sa zakonom i ugovorom. 8. Agencija u svom saoptenju tvrdi da je nadleno ministarstvo utvrdilo da je namera kupca bila da izigra obavezu investiranja. Anketni odbor postavlja pitanje zato ova jasna i nedvosmislena tvrdnja nije pravno procesuirana i protiv kupca pokrenuti odgovarajui postupci. 9. Anketni odbor e traiti da Agencija dostavi dokumentaciju o svojim obraanjima MUP-u i Inspekciji rada, kao i o nadzoru koji je sprovelo Ministarstvo ekonomije. Simptomatino je da mali akcionari i reprezentativni sindikati ad INVOZ nemaju nikakvu informaciju o ovim aktivnostima Agencije, iako su oni godinama bili jedina strana u privatizaciji koja je insistirala na potovanju zakona i ugovora. Agencija je januara 2008. godine pod pritiskom argumenata bila primorana da prizna istinu, meutim oigledno je da se i nakon toga nastavilo ignorisanje onih koji su sve vreme ukazivali na prevaru, a koji su na kraju najvie oteeni. Umesto da za proteklih godinu dana preduzme aktivnosti na saniranju posledica svog nesavesnog i nezakonitog rada, Agencija navodi da je organizovala sastanke sa zaposlenima kako bi im objasnila posledice raskida Ugovora kao i buduu ulogu Kupca u postupku steaja, kao glavnog poverioca. Na ovako cinian odgovor moemo samo da se zapitamo kako je Agencija znala buduu ulogu
89

kupca u postupku steaja u trenutku kad jo uvek nisu bila tano utvrena sva potraivanja. 10. Anketni odbor poziva steajnog upravnika da pokrene postupak pobijanja svih pravnih poslova steajnog dunika sa privatnim rmama Neboje Ivkovia. Nezakonito je da se protiv odgovornih lica pokreu krivini i istrani postupci, a da pravne radnje i poslovi koji su nastali izvrenjem krivinih dela ostaju na pravnoj snazi. U Zrenjaninu, 03. marta 2009. Anketni odbor

90

Zastava elektro

Da li nadolazi talas trajkova i protesta?

Kako kriza odmie, sve je vie srpskih preduzea u kojima radnici i mali akcionari trae raskid privatizacionog ugovora, iz razliitih formalnih povoda, ali sa oiglednim pravim razlogom da sauvaju i radna mesta. Ako je suditi samo po onome to prenose veliki mediji, aktuelni talas trajkova i protesta e po razmerama nadmaiti ak i zimu 2003/04, ono naivno vreme kad su DSS i G17 privatizacionim aferama ruile ivkovievu vladu. Da podsetimo, tadanji sindikalni nemiri (mali akcionari tek behu u povoju) ostvarili su sledee rezultate: 1) zahvaljujui obeanju da e zaustaviti korupciju u Agenciji za privatizaciju, Voja Kotunica je osvojio vlast, 2) premijer je potom prionuo na reavanje problema junih teritorija, odlaui pitanje korupcije za neka pokosovska vremena, 3) Agencija je nastavila da radi po starom, to je gazde okurailo na obraun sa trajkaima, naroito sa "kolovoama". Na primer, vlasnik rudnika minerala Nemetali iz Vranjske Banje, lomio je pobunu tako to je u lokalnoj tampi objavio da sindikalne lidere nansiraju "iptarski teroristi". Naravno da mu niko nije verovao, ali istovremeno je Bubalov kadar u Agenciji ignorisao razloge za raskid ugovora na isti nain kao onomad vlahovievci, pa su bljuvotine u medijima zapravo demonstrirale stapanje vlasnika sa novim poretkom, i progon pobunjenika sa one strane legitimnosti. Danas bi trebalo da smo pet godina (i tri vlade) pametniji i odluniji. Uli smo u ciklus Kraljevia Marka (koji e valjda ve jednom prestati da se kolje sa Musom Arbanasom za raun imperije), ekonomska depresija je sprila i ono malo preostalog strahopoverenja u poredak, dakle ima elemenata za nadu da radnika gibanja ovog puta nee potonuti u dinastikim sukobima. tavie, izgleda kao da stvari nikada nisu bile jasnije. Uzmite, recimo, sluaj Zastave elektro iz kragujevake Rae. Preduzee je prodato 2006. godine konzorcijumu privatnih lica na elu sa Rankom Dejanoviem. Usledio je ugovor sa multinacionalkom Delphi,
91

zahvaljujui kom je broj radnika sa manje od trista skoio na skoro hiljadu (ne stalno angaovanih, al' dobro sad). Optinom od 13 hiljada stanovnika zavladao je optimizam, a Dinkieva Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza (jedna od vladinih ustanova koje zavode egzorcizam dirigovane ekonomije tako to privatnim kompanijama dele dravne pare), odobrila je sredstva za podrku dragocenom projektu. Na ta su sredstva poarena avo bi ga znao, tek krajem prole godine Delphi je prekinuo saradnju. Izmeu ostalog i zbog sopstvenih nansijskih problema i celokupne krize automobilske industrije, ali sindikati Zastave elektro takoe istiu lo menadment kao razlog zato je ino partner razmontirao maine i odselio za Poljsku. Radnici su u trajku, i trae od Agencije da sa Dejanoviem raskine ugovor. Ovaj ih je povrh svega zaduio kod poslovnih banaka, tako da ni steaj nije daleko, ako se neto hitno ne preduzme. Zatvaranje jedinog industrijskog pogona, znailo bi kraj Rae kao naseljenog mesta. Ipak, Agencija ne reaguje, a ukoliko vam se prezime vlasnika ini poznato, to je samo zato to se zaista radi o suprugu predsednice Narodne skuptine Slavice uki Dejanovi, inae bivem JULovcu. Tu se zavrava svaka pria svake vlasti u Srbiji o borbi protiv korupcije, uvanju radnih mesta i regionalnom razvoju, to smo, verujem, odavno razumeli. Sad, siguran sam, razumemo da ni interesi kapitala, to domaeg, to stratekog", nisu bogznakakav oslonac miru i razvoju. Istovremeno, leviarski aktivisti u Beogradu i Zrenjaninu ovih dana organizuju podrku radnicima zrenjaninskog invoza. Jesmo li to, konano, poeli da se oslanjamo jedni na druge? Ivan Zlati [objavljeno na sajtu Pokreta za slobodu www.pokret.net, 24. aprila 2009]

92

irenje radnikog pokreta

intervju sa radnikom Zastave Elektro i ak vistom Pokreta za slobodu
25. maja 2009. u Rai kragujevakoj zapoeo je novi talas protesta u Zastavi Elektro, nekadanjem 25.maju, fabrici za proizvodnju i promet elektro opreme, jedinoj fabrici u gradu koja je do nedavno funkcionisala. Radnici su protest najpre zapoeli protestnim etnjama, a zatim zauzeli zgradu optine, i ve vie od mesec dana u njoj deuraju u smenama. Udrueni sa radnicima ''1. maja'' iz Lapova, radnici su u par navrata blokirali prugu kod Lapova, uprkos prisustvu brojnih represivnih snaga. Svojom borbom i zahtevima, radnici ''Zastave Elektro'', nalik radnicima ''Jugoremedije'' i ''invoza'' iz Zrenjanina, postaju deo radnikog pokreta koji u sredite svoje borbe stavlja zahtev za ouvanje fabrike i pokretanje proizvodnje. Razgovaramo sa Milanom Srekoviem, radnikom Zastave Elektro i aktivistom Pokreta za slobodu, koji objanjava razloge koji su doveli do trajka: - Zastava Elektro je privatizovana 2006. godine od strane konzorcijuma privatnih lica na elu sa Rankom Dejanoviem, koji je suprug sadanje predsednice parlamenta Slavice uki Dejanovi i svojevremeni osniva JUL-a u Rai. Fabrika je sklopila ugovor sa multinacionalnom korporacijom ''Del'' i dobila nansijsku podrku dravne Agencije za strana ulaganja i promociju izvoza. Broju radnika od nekih tri stotine stalno zaposlenih prikljueno je i jo oko pet stotina radnika na privremenom zaposlenju. Meutim, krajem prole godine ''Zastavi Elektro'' je blokiran raun, Del je raskinuo ugovor, razmontirao maine i vratio ih u Poljsku. U dopisu koji nam je Del dostavio jasno je da su raskinuli saradnju sa naom fabrikom zbog loeg rada menadmenta i vlasnika, koji su, povrh svega, fabriku zaduili kod poslovnih banaka. Radnicima ve mesecima nije isplaena plata, nije im povezan radni sta, a vlasnici su takoe prisvojili novac koji je Del prebacio na raun fabrike za isplatu naih radnika koji su za potrebe Delja bili angaovani u inostranstvu. ta nameravate da preduzmete? Najvanije je da spreimo da fabrika ode u steaj, kao hiljade drugih fabrika u Srbiji upropaenih pljakom u privatizaciji. trajk je krenuo
93

sa zahtevom da vlasnici isplate ono to nam duguju, ali sada insistiramo na raskidu privatizacije i ponovnom pokretanju proizvodnje, jer sa ljudima koji trenutno rukovode fabrikom moemo oekivati samo dalje propadanje i steaj. Oekujemo da se optina aktivno ukljui, jer bi gaenje i poslednje fabrike u Rai dovelo do propasti itavog grada, u kojem su sve ostale fabrike unitene divljom privatizacijom. Dakle, podneli smo zahtev za raskid ugovora o privatizaciji jer je prekrena odredba o investiranju. Firma Dama-M, koja je u vlasnitvu Dragana Mostia, lana Dejanovievog konzorcijuma, nabavila je maine od preduzea TAS iz BiH, da bi ih potom, po ceni viestruko veoj od realne, preprodala Zastavi Elektro. Ova oprema nikad nije upotrebljavana u fabrici, tako da obavezno ulaganje nije izvreno u skladu sa ugovorom ni u pogledu visine iznosa, ni u smislu funkcionalnosti. Pred Optinskim sudom u Rai u toku je krivini postupak protiv odgovornih za zloupotrebu slubenog poloaja prilikom nabavke opreme iz BiH. Kakav je plan kada se raskine privatizacija? Optina mora da pokae interesovanje za fabriku i da se aktivno ukljui u ono to radimo najpre da zajedno sa nama izvri pritisak na Agenciju za privatizaciju da se poniti privatizacija. Nakon ponitenja privatizacije, treba da nam pomogne da se strani partner, Del, vrati saradnji sa Zastavom elektro. Ne moe lokalna samouprava vie da se pravda kako nema nadlenosti u privatizaciji i da svoju podrku svodi na protokolarna pisma. U dopisu Delja navodi se elja za ponovnim uspostavljanjem saradnje sa Zastavom Elektro i sada treba pokazati kako u gradu ima kapaciteta za ozbiljnu poslovnu saradnju. Poslovni partneri nikada nisu imali problema sa radnicima. Gazde su problem i oni moraju napolje. U optinskoj vlasti u Rai uestvuju i lanovi SPS-a i to je u poetku bila velika prepreka uspostavljanju bolje komunikacije sa optinarima, ali pod pritiskom radnika, stranaki interesi sitnih lokalnih karijerista potisnuti su u stranu. Meutim, politika zatita koju uiva Ranko Dejanovi, kao suprug Slavice uki Dejanovi, i dalje je najvea smetnja raskidu privatizacije i oporavku ''Zastave elektro''. Dakle, vaa borba je usmerena na dugoronije reavanje problema nezaposlenosti u gradu? Upravo tako. Videli smo kako su to uradili radnici u Zrenjaninu, i smatramo da povezivanje na lokalnom nivou jeste najekasniji put da preuzmemo sudbinu u svoje ruke. Lokalna vlast do sada nije poka94

zivala interesovanje za socio-ekonomske probleme graana Rae, i to moramo da promenimo. Moramo svi da se mobiliemo oko problema lokalne privrede sada oko borbe da se sauva poslednja fabrika u Rai koja jo uvek moe da radi, a sutra, siguran sam, i da se pokrene ''Izolma'' i ostala raanska preduzea koja su sada u steaju. To trai angaovanje itave lokalne zajednice. Zapoeli ste udruivanje sa radnicima iz drugih gradova Lapova, Jagodine, Zrenjanina. ta oekujete od udruene borbe? Sa radnicima drugih fabrika pokuavamo da naemo zajedniki cilj oko koga moemo da se okupimo. Agencija za privatizaciju je, kao i u sluaju ''invoza'', najodgovornija za upropaivanje fabrike, s obzirom na to da nije kontrolisala sprovoenje privatizacionog ugovora. Radnici Zastave Elektro su ve vie puta ukazali da je prilikom kontrole izvrenja ugovora u Zastavi elektro, Agencija za privatizaciju prihvatila lani izvetaj revizorske kue Fineks, u kom stoji da je investicija izvrena u skladu sa ugovorom. Maine koje je konzorcijum Ranka Dejanovia uneo u fabriku kao investiciono ulaganje nikada nisu stavljene u funkciju, a njihova vrednost je daleko ispod one koja je bila predviena ugovorom. Prosto reeno, ova investicija je staro gvoe, koje je samo korupcijom moglo da postane navodno ulaganje u osnovna sredstva! Pritom je vano napomenuti da je slubenik Agencije Nikola Dai, koji je bio zaduen za privatizaciju nae fabrike, suprug Marice Dai, direktorke Zastave elektro, koju je nakon privatizacije angaovao Ranko Dejanovi. Meutim, i nakon to su Agenciji predoene ove injenice, njeni slubenici se i dalje kriju iza lanog revizorskog izvetaja, tvrde da nisu nadleni da raskinu ugovor sa Dejanoviem i odbijaju da govore o sutini da li je Dejanovi investirao u skladu sa ugovorom, ili ne? Ovakvim stavom Agencija samo pokazuje da zapravo nije prevarena od strane kupaca i revizorske kue, ve da je umeana u krenje zakona prilikom privatizacije Zastave Elektro. Naime, Agencija je po zakonu jedina nadlena da kontrolie postupak privatizacije (lan 6. stav 4. Zakona o Agenciji za privatizaciju), a sa kupcem koji nije investirao u skladu sa ugovorom, ugovor se po zakonu smatra raskinutim (lan 41a stav 2 Zakona o privatizaciji). Ukoliko Agencija za privatizaciju ne raskine kupoprodajni ugovor, Pokret za slobodu e uestvovati u organizovanju udruenih protesta
95

radnika iz vie gradova ispred Agencije za privatizaciju kada emo doi da se borimo za pravdu zajedno sa svojim kolegama iz Lapova, Zrenjanina, Nia, itd. [objavljeno na sajtu Pokreta za slobodu www.pokret.net, 30. maja 2009]

96

Radnici nude izlaz

Srbija je od poetka 2009. godine ponovo u narastajuem talasu trajkova i protesta radnika i malih akcionara, koji su nedvosmisleno izazvani pljakom u privatizaciji, zatvaranjem radnih mesta, propadanjem preduzea. Iz razloga koji su prouzrokovali ba srpsku, a ne i svetsku ekonomsku krizu, bune se radnici trstenike Prve petoletke, gotovo svi domai proizvoai i remonteri vozova (invoz, Bratstvo, FVK, Lokomotiva), kragujevaki koarski radnici trajkuju glau, a mali akcionari konfekcije 22. decembar prete da e skoiti sa zgrade... Neposredni povodi su raznoliki: od borbe za ponovno uspostavljanje proizvodnje i ouvanje radnih mesta (invoz, Azotara, Panon iz Crvenke, Bratstvo, Zastava elektro iz Rae), pa do zahteva da se rasproda imovina kako bi se namirili dugovi prema radnicima, i faktiki stavi klju u bravu (FVK, koara Partizan). Brzopletima sigurno deluje kao potpuni haos, a zapravo vrlo precizno svedoi o sveobuhvatnosti neuspeha privatizacije i kapitalistikih reformi, to jest o impotenciji pravnog i ekonomskog ambijenta kreiranog tim i takvim reformama da odgovori volji i potrebama naroda u ije ime je, valjda, i kreiran. Ako je nekome do ivopisnih paradoksa, naroito vru amar formalnim ciljevima i zadacima tranzicije proklamovanim pre osam godina dali su sindikati Bratstva i Zastave elektro, tvrdei da ih je nain na koji je voen postupak privatizacije onemoguio u saradnji sa monim stratekim partnerima (slovaka Tatravagonka i multinacionalni Delphi). Sutinski, video sam jasko privatizacije u Srbiji kada su akcionari 22. decembra pod pretnjom samoubistvima primorali veinskog vlasnika na pregovore o zikoj deobi imovine izraene u akcijama, dok rukovodstvo tvrdi da veinski vlasnici i nosioci poslovne aktivnosti ve dve i po godine trpe opstrukciju u radu dela predstavnika manjinskih akcionara, ije su osnovne primedbe zakonitost privatizacije i cena po kojoj se otkupljuju akcije. Dakle, u zemlji koja drutvenu prihvatljivost svog mladog kapitalizma gradi na pravu na besplatne akcije ispostavilo se da akcionarsko drutvo u stvarnosti ne moe da postoji. Moe da postoji samo pohlepa, barikadiranje, mrnja i ostali elementi jednog fenomena iz nedavne prolosti poznatog po skraenici SAO. Mereno dananjom pameu, nita bolje nije ni trebalo oekivati, jer je vaeu politiku privatizacije osmislila ista ona vlada koja je prva za97

uzela stav da nekakav moni i bogati Be (ili, kako se to sada moderno kae, Brisel!), treba da nam oprosti za ono to smo radili svojoj brai u Bosni. Od tako koncipiranog pomirenja korist imaju samo oni koji su se ve okoristili od rata: estradne zvezde, estradni politiari i etniki kapitalisti. Na isti nain, i privatizacija je ispunila forme Svetske banke i MMF-a, a njeni rezultati odgovaraju iskljuivo onima koji su se prethodno nakrali u DB-ovim spoljnotrgovinskim predstavnitvima: etnikim kapitalistima, estradnim politiarima i estradnim ekspertima. Drutvo je, kae se esto, suvie razvaljeno da bi reagovalo. Ma, da li je ba tako? Novinar Vremena Momir Turudi, koji je 24. januara 2008. godine potpisao tekst o zrenjaninskom invozu monstruoznog naslova Radnici lete u nebo (u kojem je demonstrirao, za ovaj nedeljnik uobiajenu opinjenost predrasudama da je problem radnika u Srbiji to to su nesposobni da nau mesto u tranzicionim procesima, te da fabrike propadaju zbog zainaenih sindikalaca), nedavno se vratio prii o invozu, i to u lanku gde, sada sa primerenom empatijom govori o poznatom sluaju Milana Simia, radnika kurumlijske pekare koji je suspendovan sa posla jer je ukrao veknu hleba. U zakljuku stoji: Najgore od svega je to je ira javnost Simia ve skoro zaboravila i malo je verovatno da e ga se ponovo setiti. Da li iko, osim najbliih, jo pamti radnika zrenjaninske fabrike invoz Radisava Stojanova, koji je umro za vreme protesta radnika u beogradskom Domu sindikata u januaru prole godine i u udarne vesti doveo rmu u kojoj je radio, to ni pre ni posle toga nisu uspele vesti o propadanju, trajkovima, steaju (Hleb na nasuni, Vreme br. 951, 26. mart 2009). Da se samo malo raspitao Turudi bi lako ustanovio da je u Zrenjaninu jo marta 2008. godine osnovan fond solidarnosti sa radnicima invoza u protestu, i da radnici Jugoremedije, invoza i drugih zrenjaninskih preduzea nisu zaboravili porodicu preminulog kolege. Meutim, ako radnike u Srbiji posmatrate iskljuivo kao ideoloke restlove dravnog socijalizma, onda se samo po sebi razume da takva zbunjena i bezoblina masa ne moe biti solidarna. Ipak, ako je suditi samo po naslovima u dnevnoj tampi, ta masa je ovih dana neuporedivo dinaminija od mnogih koji nastoje da je analiziraju. U dosadanjem toku tranzicije ka kapitalizmu bilo je jasno jedino ta radi vlast. Po prvi put, ozbiljan broj radnikih kolektiva artikulisao je zahteve koji mogu posluiti kao putokaz iz krize. Naime, ako je demokratska privatizacija omoguila da se samoupravljaki javaluk pretopi u neoliberalnu samovolju, zahtevi radnika invoza, Azo98

tare i drugih za odgovornim raspolaganjem privrednim subjektima zapravo vraaju priu na pravi kolosek ne moe se problem koji je nastao razvlaenjem drutvene imovine reavati tako to ete koferrmama besplatno deliti ledinu da na njoj grade privremene objekte i otvaraju radna mesta koja e trajati dok se u blizini ne pojavi jeftinija radna snaga. Ono to, naalost, ve hronino nedostaje jeste saradnja meu grupama radnika i malih akcionara koje povezuju slina naela. Same grupe su optereene dnevnim aktivnostima na ostvarivanju svojih pojedinanih ciljeva, sindikalne centrale u Srbiji godinama demonstriraju iskljuivo nemo, a malo je ostalo i od nekada brojnih asocijacija malih akcionara. S druge strane, Pokret Ravnopravnost je ve odigrao kljunu ulogu u povezivanju radnika i malih akcionara Zrenjanina u solidarnu borbu za ouvanje lokalne industrije i radnih mesta, dok je Granski sindikat prehrane, poljoprivrede, ugostiteljstva, turizma, duvanske industrije i vodoprivrede Nezavisnost nedavno pozvao sve sindikalne organizacije, bez obzira na to kojoj centrali pripadaju, da se okupe u borbi protiv reiranih steajeva, gaenja proizvodnih pogona i radnih mesta, tako da postoji mogunost da i problem mesta za dogovore ipak bude razreen. A onda e i vlast morati da ih saslua. Ivan Zlati [objavljeno na sajtu Pokreta za slobodu - www.pokret.net, maja 2009]

99

Zastava Elektro, Raa

Tokom dananjeg protesta predstavnici trajkakog odbora Zastave Elektro iz Rae kragujevake doneli su odluku da od Agencije za privatizaciju zatrae da u to kraem roku izvri kontrolu izvrenja ugovorne obaveze investiranja i pokrene raskid kupoprodajnog ugovora sa veinskim vlasnicima Zastave elektro, ime bi se stvorili uslovi za oporavak fabrike i ponovno uspostavljanje poslovne saradnje sa stratekim partnerom. Istovremeno, radnici ''Zastave Elektro'' pozvali su predsednicu optine i odbornike lokalne skuptine da se aktivnije angauju u reavanju problema ove fabrike i da podre zahtev za raskid privatizacije kako bi se sauvala jedina fabrika u Rai koja jo uvek nije upropaena bezakonjem u privatizaciji. Pokret za slobodu 25. maja 2009.

100

Saoptenje za javnost predstavnika trajkakog odbora ''Zastava Elektro'' Raa

Danas smo uputili zahtev Agenciji za privatizaciju da u to kraem roku izvri kontrolu izvrenja ugovorne obaveze investiranja i pokrene raskid kupoprodajnog ugovora sa veinskim vlasnicima Zastave elektro, ime bi se stvorili uslovi za oporavak fabrike i ponovno uspostavljanje poslovne saradnje sa stratekim partnerom, kompanijom Delphi. Osnov za raskid kupoprodajnog ugovora je sledei: Taka 5.2.1. Ugovora o kupoprodaji kapitala metodom javne aukcije predvia ulaganje kupca u proizvodni program preduzea u iznosu 26.085.000,00 dinara u roku od godinu dana. Vlasnici 70% kapitala Zastave elektro su ugovornu obavezu investiranja izvrili na sledei nain: rma Dama-M iz apca, vlasnitvo Dragana Mostia, jednog od lanova konzorcijuma Ranka Dejanovia, nabavila je maine od preduzea TAS iz Bosne i Hercegovine, da bi ih potom, po ceni viestruko veoj od realne, preprodala Zastavi elektro. Ova oprema nikada nije stavljena u funkciju, tako da obavezno ulaganje nije izvreno u skladu sa ugovorom ni u pogledu visine iznosa, ni u smislu funkcionalnosti. Pred Optinskim sudom u Rai u toku je krivini postupak protiv odgovornih za zloupotrebu slubenog poloaja prilikom nabavke opreme iz BiH. Napominjemo da je kompanija Delphi investirala znaajna sredstva u obuku radnika Zastave elektro, i da sa njihove strane i dalje postoji zainteresovanost za nastavak saradnje koja je prekinuta iskljuivo zbog loe poslovne politike veinskih vlasnika i njihovog menadmenta, tako da jo uvek postoji realna ansa da se sprei dalje propadanje i da se saniraju posledice nesavesnog postupanja sadanje uprave Zastave elektro. Loe poslovanje veinskih vlasnika dovelo ih je u sukob sa Delphijem. Poto strateki partner nije uspeo da izdejstvuje promene u menadmentu Zastave elektro koje bi omoguile izvravanje ugovornih obaveza, krajem prole godine Delphi je prekinuo saradnju, odnevi sa sobom maine i posao od kog zavisi dalja sudbina preduzea, vie od tri stotine radnika i preko pet stotina mladih radnika koji su u periodu saradnje sa Delphijem bili angaovani na osnovu ugovora o delu. Pritom istiemo da ino partner nikada nije imao probleme sa radnicima fabrike, ve iskljuivo sa krenjem ugovora od strane menadmenta.
101

Takoe napominjemo da je nova uprava Zastave elektro za prethodne tri godine prekinula poslovnu saradnju sa svim partnerima sa kojima je preduzee saraivalo pre privatizacije, oslanjajui se iskljuivo na ugovor sa Delphijem, to nas je nakon njihovog odlaska dovelo u dodatno nepovoljan poloaj. Na isti nain na koji su izigrali poverenje stratekog partnera, vlasnici Zastave elektro su krili i obaveze iz ugovora o privatizaciji, to je razlog zbog kog zahtevamo da Agencija za privatizaciju preduzme mere iz svoje nadlenosti kako bi se ovaj ugovor raskinuo. U Rai, 25. maja 2009. godine, trajkaki odbor, Slobodan Gaji Goran Stevanovi Dragia Gaji Zoran Miti

102

Saoptenje trajkakog odbora ''Zastave elektro''

Agencija za priva zaciju odbija da postupi po zakonu

Na sastanku sa trajkakim odborom Zastave elektro odranim 15. juna, predstavnici Agencije za privatizaciju su odbili da postupe po zakonu, odnosno da pokrenu postupak za raskid ugovora o prodaji preduzea. Prilikom kontrole izvrenja ugovora u Zastavi elektro, Agencija je prihvatila lani izvetaj revizorske kue Fineks, u kom stoji da je investicija izvrena u skladu sa ugovorom. Maine koje je konzorcijum Ranka Dejanovia uneo u fabriku kao investiciono ulaganje nikada nisu stavljene u funkciju, a njihova vrednost je daleko ispod one koja je bila predviena ugovorom. Prosto reeno, ova investicija je staro gvoe, koje je samo korupcijom moglo da postane ulaganje u osnovna sredstva! Pritom je vano napomenuti da je slubenik Agencije koji je bio zaduen za privatizaciju nae fabrike, mu direktorke Zastave elektro Marice Dai, koju je nakon privatizacije angaovao Ranko Dejanovi. Meutim, i nakon to smo Agenciji predoili ove injenice, oni se i dalje kriju iza lanog revizorskog izvetaja, tvrde da nisu nadleni da raskinu ugovor sa Dejanoviem i odbijaju da govore o sutini da li je Dejanovi investirao u skladu sa ugovorom, ili ne? Ovakvim stavom Agencija samo pokazuje da zapravo nije prevarena od strane kupaca i revizorske kue, ve da je umeana u krenje zakona prilikom privatizacije nae fabrike. Naime, Agencija je po zakonu jedina nadlena da kontrolie postupak privatizacije (lan 6. stav 4. Zakona o Agenciji za privatizaciju), a sa kupcem koji nije investirao u skladu sa ugovorom, ugovor se po zakona smatra raskinutim (lan 41a stav 2 Zakona o privatizaciji). Dakle, svi mehanizmi da se u Zastavi elektro uspostavi red nalaze se u rukama Agencije za privatizaciju. Radnici Zastave elektro e ubudue radikalizovati svoje proteste kako bi primorali Agenciju za privatizaciju da postupi po zakonu i ra-

103

skine ugovor sa kupcima koji su upropastili fabriku i ostavili bez posla vie od 700 radnika. U Rai, 15. juna 2009. godine Za trajkaki odbor, predsednik Slobodan Gaji

104

Saoptenje Pokreta za slobodu o ''Zastavi Elektro''

Umesto da hitno preduzme aktivnosti na saniranju posledica svog nesavesnog i nezakonitog rada, Agencija za privatizaciju govori o svojoj navodnoj nenadlenosti, krei sam Zakon o privatizaciji ije je sprovoenje nadlena da kontrolie, ime samo provocira nove radnike proteste. Posle dvodnevne blokade pruge kod Lapova, radnici Zastave Elektro iz Rae i 1. maja iz Lapova odluili su da pokau dobru volju i obustave blokadu na 48 sati. Na taj nain pruena je prilika ministru rada i socijalne politike Rasimu Ljajiu da preduzme korake prema pravednom reenju problema koji je nastao usled neodgovornog ponaanja vlasnika i menadmenta Zastave Elektro, ali i neodgovornog ponaanja dravne agencije Agencije za privatizaciju koja sada pokuava da sa sebe skine odgovornost za nastalu situaciju. Radnici Zastave Elektro su ve vie puta ukazali da je prilikom kontrole izvrenja ugovora u Zastavi elektro, Agencija za privatizaciju prihvatila lani izvetaj revizorske kue Fineks, u kom stoji da je investicija izvrena u skladu sa ugovorom. Maine koje je konzorcijum Ranka Dejanovia uneo u fabriku kao investiciono ulaganje nikada nisu stavljene u funkciju, a njihova vrednost je daleko ispod one koja je bila predviena ugovorom. Prosto reeno, ova investicija je staro gvoe, koje je samo korupcijom moglo da postane navodno ulaganje u osnovna sredstva! Pritom je vano napomenuti da je slubenik Agencije koji je bio zaduen za privatizaciju nae fabrike, suprug Marice Dai, direktorke Zastave elektro, koju je nakon privatizacije angaovao Ranko Dejanovi. Meutim, i nakon to su Agenciji predoene ove injenice, njeni slubenici se i dalje kriju iza lanog revizorskog izvetaja, tvrde da nisu nadleni da raskinu ugovor sa Dejanoviem i odbijaju da govore o sutini da li je Dejanovi investirao u skladu sa ugovorom, ili ne? Ovakvim stavom Agencija samo pokazuje da zapravo nije prevarena od strane kupaca i revizorske kue, ve da je umeana u krenje zakona prilikom privatizacije Zastave Elektro. Naime, Agencija je po zakonu jedina nadlena da kontrolie postupak privatizacije (lan 6. stav 4. Zakona o Agenciji za privatizaciju), a sa kupcem koji nije investirao u skladu sa ugovorom, ugovor se po zakonu smatra raskinutim (lan 41a stav 2 Zakona o privatizaciji).
105

Dakle, svi mehanizmi da se u ''Zastavi elektro'' uspostavi red nalaze se u rukama Agencije za privatizaciju. Radnici Zastave elektro zahtevaju da Agencija za privatizaciju postupi po zakonu i raskine ugovor sa kupcima koji su upropastili fabriku i ostavili bez posla vie od 700 radnika.

Agencija za priva zaciju je u invozu raskinula priva zaciju iako je proteklo 2 godine od prodaje
Agencija za privatizaciju se proglasila nenadlenom po pitanju raskida privatizacije ''Zastave elektro'' jer je isteklo dve godine od privatizovanja fabrike. Meutim, radnici Zastave Elektro podseaju da je Agencija za privatizaciju poetkom 2008. raskinula ugovor sa invozom iz Zrenjanina, iako je proteklo vie od dve godine od prodaje tog preduzea. U izvetaju Anketnog odbora o invozu, koji je usvojila zrenjaninska skuptina, Agencija za privatizaciju je proglaena najodgovornijom za poslovnu propast AD invoz u Zrenjaninu jer je vie godina branila stav da je vlasnik te rme Neboja Ivkovi iz Beograda obavio investiciona ulaganja u skladu sa ugovorom da bi tek posle este kontrole bila utvrena nezakonitost i to tek u vreme kada je fabrika oterana u steaj. inom raskida ugovora Agencija je potvrdila dugogodinju primedbu zaposlenih i manjinskih akcionara da u postupku privatizacije AD invoz postoje ozbiljni propusti. Time je sama pokrenula pitanje sopstvene odgovornosti i odgovornosti ovlaene revizorske kue, jer su slubenici Agencije 3 (tri) godine tvrdili da se ugovor i zakon u svemu potuju, da bi 31.01.2008. u obrazloenju raskida ugovora naveli razloge za koje su do tada tvrdili da ne postoje, ili da su u skladu sa zakonom i ugovorom. Radnici Zastave Elektro sada postavljaju pitanje da li slubenici Agencije za privatizaciju hoe da i njihovu fabriku gurnu u steaj. lan 10. taka 4. Zakona o Agenciji za privatizaciju propisuje iskljuivu nadlenost Agencije u proveri izvrenja ugovora o prodaji. Takoe, postavlja se pitanje ta e Agencija za privatizaciju preduzeti nakon to je utvreno da je nalaz revizora o investiranju u Zastava elektro laan? Da li e pokrenuti postupak protiv rme Fineks? Umesto da hitno preduzme aktivnosti na saniranju posledica svog nesavesnog i nezakonitog rada, Agencija za privatizaciju govori o svojoj navodnoj nenadlenosti, krei sam Zakon o privatizaciji ije je spro106

voenje nadlena da kontrolie, ime samo provocira nove radnike proteste. 26. juna 2009. u Rai kragujevakoj, Pokret za slobodu

107

Saoptenje trajkakog odbora Zastave elektro

Ukoliko dravni zvaninici ele da doprinesu reenju problema u Zastavi elektro, zahtevamo da primoraju Agenciju za privatizaciju da potuje Zakon o privatizaciji i raskine kupoprodajni ugovor sa Rankom Dejanoviem, koji je upropastio fabriku pred oima neodgovornih i verovatno korumpiranih slubenika Agencije. Ve nakon 7. jula mogu se oekivati radniki protesti ispred Agencije za privatizaciju, kada emo doi da se borimo za pravdu zajedno sa svojim kolegama iz Lapova, Zrenjanina, Nia, itd. Na sastanku radnika Zastave elektro sa predstavnicima Ministarstva Ekonomije i regionalnog razvoja i Ministarstva za rad i socijalnu politiku, predstavnica Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja Miela Nikoli najavila je da drava navodno intenzivno traga za stratekim partnerom Zastave Elektro. Zatraila je od radnika da obustave protest do 7. jula kada e neimenovani strateki partner zapoeti poslovnu saradnju sa naom fabrikom. Meutim, smatramo da Zastava elektro nema budunost ukoliko njeni vlasnici ostanu Ranko Dejanovi i druga dva lana konzorcijuma, kojima je dozvoljeno da kre zakon i ugroavaju najosnovnija prava radnika. Mi znamo da se na njih zakon ne odnosi jer je Ranko Dejanovi suprug predsednice parlamenta, Slavice uki Dejanovi, koja se jo nijednom nije oglasila povodom ugroavanja egzistencije velikog broja radnikih porodica. Zahtevamo da se zapone hitno procesuiranje krivine prijave podnete protiv Dragana Mostia zbog falsikovanja investicije na koju je bio obavezan kupoprodajnim ugovorom. Zahtevamo da se Okruni Javni tuilac hitno oglasi povodom ovog sluaja. Da se radi o falsikovanoj investiciji jasno je svima osim korumpiranim slubenicima Agencije za privatizaciju. Zahtevamo i da se zapone provera nansijskog poslovanja rme od strane nansijske policije i slube za praenje tokova novca. Ili moda njima nije dozvoljen pristup u fabriku koja je u vlasnitvu supruga Slavice uki Dejanovi? Ukoliko dravni zvaninici ele da doprinesu reenju problema u Zastavi elektro zahtevamo da primoraju Agenciju za privatizaciju da potuje Zakon o privatizaciji i raskine kupoprodajni ugovor sa Rankom Dejanoviem, koji je upropastio fabriku pred oima neodgovornih i verovatno korumpiranih slubenika Agencije. Ve nakon 7. jula
108

mogu se oekivati radniki protesti ispred Agencije za privatizaciju, kada emo doi da se borimo za pravdu zajedno sa svojim kolegama iz Lapova, Zrenjanina, Nia, itd. Takoe, blokiraemo sve optinske institucije. 26. juna 2009. u Rai kragujevakoj, trajkaki odbor Zastave elektro

109

Saoptenje trajkakog odbora ''Zastave elektro''

Protest ispred Agencije za priva zaciju do ispunjenja zahteva
U utorak 11. avgusta 2009. godine u 11 asova, radnici ''Zastave elektro'' zapoee protest ispred Agencije za privatizaciju u Beogradu, sa zahtevom da se raskine ugovor o prodaji fabrike konzorcijumu na ijem elu je Ranko Dejanovi. Na protest e svojim prisustvom solidarno podrati radniki pokret ''Ravnopravnost'' iz Zrenjanina, Pokret za slobodu, radnici ''Ikarbusa'' iz Beograda i ''Niteksa'' iz Nia. Protest e trajati do ispunjenja zahteva. Dejanovi i njegovi partneri su pre godinu dana Agenciji za privatizaciju dostavili lani revizorski izvetaj kao dokaz da su izvrili ugovornu obavezu investiranja u ''Zastavu elektro''. Umesto da se uvere da je navodna investicija zapravo staro gvoe uvezeno iz BiH, predstavnici Agencije su prihvatili lani izvetaj, da bi se sada izgovarali kako vie ne mogu da raskinu ugovor jer su istekli rokovi za kontrolu. Rokovi su istekli zbog nesavesnog rada Agencije, koja je po zakonu jedina ovlaena da kontrolie izvrenje ugovora u privatizaciji. Posledice nezakonitosti u privatizaciji ''Zastave elektro'' su katastrofalne po nau fabriku. Zbog loeg poslovanja Dejanovieve uprave izgubili smo ugovor sa stratekim partnerom, multinacionalnom kompanijom ''Delphi''. Predstavnici ove kompanije su u svim kontaktima sa menadmentom i sindikatima bili izriiti da se saradnja sa ''Zastavom elektro'' nee obnoviti sve dok je vlasnik fabrike Dejanoviev konzorcijum. Zato zahtevamo da Agencija to hitnije nae nain kako e ispraviti greke koje je napravila prilikom kontrole izvrenja ugovornih obaveza u ''Zastavi elektro'', to jest da raskine ugovor sa Dejanoviem dok jo nije kasno da se proizvodnja u fabrici ponovo pokrene. Mi neemo odustati od protesta ispred Agencije do ispunjenja ovog zahteva. Reeni smo da ostanemo u Beogradu koliko god bude potrebno, jer se radi o naem opstanku. Nakon protesta 11. avgusta, sa poetkom u 17.00, Pokret za slobodu i trajkaki odbor ''Zastave elektro'' e u Domu sindikata organizovati tribinu na kojoj e se govoriti o mogunostima i pravcima solidarne
110

radnike borbe na reavanju katastrofalnih problema izazvanih bezakonjem u privatizaciji u Srbiji. Pored lanova zrenjaninskog pokreta ''Ravnopravnost'', radnika ''Ikarbusa'', ''Niteksa'' i ''Zastave elektro'', na tribini e uestvovati i urednik asopisa ''Republika'' dr. Neboja Popov, predsednik sindikata ''Zastava automobila'' Zoran Mihajlovi, i drugi ugledni gosti. U Rai, 10. avgusta 2009. godine, Predsednik trajkakog odbora Zastave elektro Slobodan Gaji

111

Saoptenje povodom policijskog delovanja na protestu radnika ''Zastave elektro'' ispred Agencije za priva zaciju 11. avgusta 2009.
Tokom protesta radnika ''Zastave elektro'' 11. avgusta 2009. ispred Agencije za privatizaciju, koji je organizaciono podrao Pokret za slobodu, policajci su legitimisali vei broj mladih ljudi koji su doli da podre radniki protest, pritom ih ispitujui da li su lanovi Pokreta za slobodu. Jednom drugu je zapreeno privoenjem ukoliko i dalje ostane na protestu. Ubrzo potom, policajci su s lea, bez ikakvog povoda, napali mladia koji je sedeo na zemlji u mirnom protestu ispred kordona postavljenog na ulazu u Agenciju za privatizaciju. Tokom tog napada otetili su mu naoare. Demonstranti koji su se nali u blizini odbranili su ga od napada, a potom i od pokuaja hapenja policija je, naime, tvrdila kako je mladi napao njih! Osim toga, policijski provokatori u civilu i u uniformi su sve vreme trajanja protesta meu radnicima irili neistine o grupama koje su dole da podre protest, kako bi doveli do podela meu demonstrantima. Vlast je 11. avgusta ispred Agencije za privatizaciju jasno pokazala da se plai jedino nae solidarnosti. Iako aktivistika podrka nije bitnije uticala na masovnost protesta, ona je poslala politiku poruku koja je po monike u Srbiji veoma opasna da radnike borbe ne vode sebinost i pohlepa, to jest da nam nije jedini cilj da reimo svoje egzistencijalne probleme. Vlastodrcima najvie odgovara kad radnike grupe zbog svojih pojedinanih problema dou ispred vladinih odaja da mole ministre za pomo. Solidarno povezivanje radnikih protesta je za vlast veoma opasno, iz dva razloga zato to e u meusobnoj razmeni iskustava radnici mnogo bolje sagledati razmere ekonomske katastrofe u koju nas je dovela privatizaciona pljaka, i naroito zbog toga to svi zajedno, i svako od nas pojedinano, imamo mnogo vee anse na uspeh ako se oslanjamo jedni na druge, a ne na ministre, njihova obeanja i spletke. Protest Zastave elektro su podrale brojne radnike grupe iz Zrenjanina i Beograda, kao i vie leviarskih kolektiva.

112

Vlast je pokazala slabu taku, i sada je vano da na svakom sledeem protestu budemo jo brojniji, jedinstveniji i uporniji. Pokret za slobodu

113

Protest ispred Agencije za priva zaciju 11. i 12. avgusta

Svi korektni izvetaji oevidaca slau se oko znaaja koji za irenje udruene radnike borbe ima protest radnika ''Zastave elektro'' odran 11. i 12. avgusta ispred Agencije za privatizaciju, a kojem su se solidarno pridruili zrenjaninski radnici okupljeni oko pokreta ''Ravnopravnost'' i radnici beogradskog ''Ikarbusa''. Na alost, protest je na beogradskoj aktivistikoj sceni (tj. na onom njenom delu koji postoji samo na internetu) takoe izazvao i brojne nepotrebne i neutemeljene kontroverze, pre svega usmerene protiv Pokreta za slobodu, kao jednog od organizatora protesta uz zrenjaninski Pokret ''Ravnopravnost'' i trajkaki odbor '''Zastave elektro''. Da su u pitanju uobiajeni aktivistiki ''abrovi'' o naoj organizaciji, ovim priama ne bih pridavao nikakvu vanost. Ipak, zbog pokuaja da se kroz ove napade dezavuie i borba raanskih radnika, duan sam da umesto zvaninog saoptenja Pokreta napiem tekst sa mnogo vie autobiografskih elemenata nego to to inae smatram umesnim, kako bih objasnio ulogu Pokreta za slobodu u organizovanju protesta, a i svoju sopstvenu, jer se provokacije i defamacije koje se o ovoj temi mogu nai na internetu, uglavnom baziraju na zlonamernom i manipulativnom predstavljanju mog angamana u trajku radnika ''Zastave elektro''. U ''Zastavi elektro'' trenutno su zaposleni svi ''radno sposobni'' lanovi moje porodice i poneki blii i dalji roak iz Rae i okoline, a jo od sedamdesetih ta nam je fabrika glavni izvor prihoda. Tokom devedesetih jedna jedina plata u porodici dolazila je upravo iz ''Zastave elektro'', koja se tada zvala ''25.maj''. Na alost, poljoprivredna zadruga je gurnuta u steaj jo poetkom devedesetih, a ''Izolma'' i ''11.oktobar'' upropaene su privatizacijom. ''Zastava elektro'' je poslednja fabrika u gradu koja je do nedavno radila. Probleme koje su u fabrici izazvali nesavesni vlasnici lino smo osetili u drugoj polovini prole godine. Krizi je prethodio dvogodinji period u kojem je poslovni kapacitet fabrike i zaposlenih doao do punog izraaja, kada se niska plata izmeu 12.000 i 16.000 dinara makar redovno isplaivala, kada se poslovalo sa svetskim korporacijama, i kada su dravne agencije investirale u jednu oigledno perspektivnu fabriku. Meutim, ve od oktobra prole godine, raun fabrike je u blokadi,
114

radnici ne primaju platu, nije im povezan radni sta. Sve to e lagano dovesti do radnikog nezadovoljstva i trajka. Konzorcijum vlasnika, koji ine Ranko Dejanovi (mu Slavice uki Dejanovi iz SPS-a), Dragan Mosti (kum Duana Petrovia iz DS-a) i Neboja Bankovi (sa vezom u DB-u), koji su u februaru 2006. godine kupili 70% kapitala fabrike, uspeo je da, za kratko vreme, nansijskim malverzacijama jednu uspenu fabriku dovede u predsteajno stanje. Nakon toga poinje trajk, pa se iz Pokreta za slobodu Ivan Zlati, Marija R. i ja, prvi put zajedno upuujemo u moj rodni kraj, u ''ustaniku1 Rau''. Ivan sa sobom nosi bogato iskustvo steeno u uspenoj borbi za ''Jugoremediju'', a zajedniki teglimo iskustvo borbe za ''invoz'' i raskid privatizacije u njemu, na kojem emo graditi i borbu za raskid privatizacije u ''Zastavi elektro''. Moj brat Milan, zaposlen u ''Zastavi elektro'', zakazuje nam sastanak sa radnicima, i ve istog dana kod nas kui dolaze predsednik i potpredsednik trajkakog odbora. Raa je malo mesto od 3.000 stanovnika (sa okolnim selima oko 12.000) u kojem skoro svako zna svakoga; ako ne ba po linom imenu, onda kao sina ili erku ovoga ili onoga. Raanski policajci ne legitimiu proveravanjem line karte, ve pitaju ''iji si, ti deko?'', i sl. Iako u takvoj zajednici svako pitanje od javnog znaaja na neki nain dotie svakog lana zajednice, po pitanju saradnje sa radnicima ''Zastave elektro'' poslednjih meseci je bilo sijaset pitanja o legitimnosti mog uea u borbi; naravno, ne od strane radnika, ve od optinara iz SPS-a, lokalnih policajaca, i konano od pojedinih beogradskih leviara koji misle da iz svojih burujskih stanova bolje vide ta je interes radnika iz Rae kragujevake, i kako treba da se bore da ostvare svoje ciljeve. Zanimljivo je da, nasuprot tome, do sada niko nije pokuao da ospori legitimitet mog angamana u borbi, na primer, zrenjaninskih radnika, gde bi stvarno i bilo povoda da se neko zapita ta ja tu traim. U svakom sluaju, bilo je malo potrebno da se sa lanovima trajkakog odbora ''Zastave elektro'' razumemo oko nunosti raskida privatizacije i izbacivanja nesavesnih vlasnika. Do tada je njihova borba preteno voena s ciljem dobijanja neisplaenih plata, ali svaka plata se brzo potroi, pa ako nema proizvodnje, nema ni trajnog reenja. A poto proizvodnja nije mogua uz sadanje vlasnike, jer su poslovni partneri zbog njih i raskinuli saradnju, pre svega treba raskinuti ugo1 Ustanika tradicija u Rai igra vrlo bitnu ulogu. Na njenoj teritoriji roeni su Karaore i Pavle Cuki pa se svake godine u njoj odravaju manifestacije u spomen Prvog srpskog ustanka.

115

vor o privatizaciji. Za poetak Ivan sastavlja detaljan dopis Agenciji za privatizaciju u kojem se trai raskid privatizacije, kao i dopis predstavnicima lokalne vlasti u kojem se upozorava na opasnosti po grad koje sa sobom donosi gaenje i poslednje fabrike u Rai. Milan prosleuje pisma radnikom zboru, i ve tokom sledeeg dana, 25. maja, radnici usvajaju ta dokumenta i alju ih na odgovarajue adrese. Od tog dana skoro sva saoptenja za javnost i dopise nadlenim institucijama, uz konsultaciju sa radnicima, pisali smo Ivan, Milan i ja, a zatim bi ih radnici usvajali. Ovakav nain pomoi trajkakim odborima irom Srbije je u Pokretu za slobodu volonterski i svakodnevan; iako to traje ve godinama, prvi put sam primoran da javno objanjavam takve detalje. Nakon toga, slede dobro poznate stvari okupacija optinske zgrade, udruivanje sa radnicima ''1. maja'' iz Lapova, zajednika blokada pruge kod Lapova u vie navrata, pregovori sa Rasimom Ljajiem i Daievim Ivicom Tonevim, itd. Predstavnici lokalne vlasti vie ne smeju da odbiju podrku radikalnim demonstrantima, a trajk radnika ''Zastave elektro'', kao najuporniji u Srbiji, zadobija ogromnu medijsku panju posebno nakon sukoba sa policijom na autoputu kod Lapova. Milan sa predstavnicima trajkakog odbora 15. juna odlazi na pregovore u Agenciju za privatizaciju sa zahtevom za raskid ugovora. Slubenici Agencije se izgovaraju da vie nisu nadleni, jer je navodno istekao rok za kontrolu izvrenja ugovora, to je besmislica, jer ako je investicija zaista lairana kao to tvrdi trajkaki odbor, kakve onda veze ima da li je falsikat otkriven u roku za izvrenje investicije, ili nakon njega? Milan tokom pregovora pravi audio snimak kako bi kasnije mogli da presluavamo njihove argumente. Arogancija slubenika Agencije izaziva bes kod svakog ko je presluao taj razgovor. S druge strane, slubenici u Agenciji besne kada im Milan pomene ''invoz'', u kojem jeste ponitena privatizacija zbog toga to je kupac falsikovao izvetaje o investiranju, iako je rok za kontrolu bio odavno istekao. Milan im poruuje da e se vratiti sa 300 radnika koji e doi ispred Agencije. U prvom broju lista ''Pokret'' koji je izaao u junu Milan najavljuje: ''Ukoliko Agencija za privatizaciju ne raskine kupoprodajni ugovor, Pokret za slobodu e uestvovati u organizovanju udruenih protesta radnika iz vie gradova ispred Agencije za privatizaciju kada emo doi da se borimo za pravdu zajedno sa svojim kolegama iz Lapova, Zrenjanina, Nia, itd''. Preveden intervju sa njim privlai panju stranih medija, a prijatelji iz asopisa ''Autobrief'' prave i video prezentaciju
116

na engleskom o upropaivanju ''Zastave elektro'' koja je sainjena od saoptenja trajkakog odbora i Ivanovih tekstova. Uz pomo bratskih kolektiva Antifa Beograd, Burevestnik kooperativa i Antifa Zrenjanin, 11. jula u Beogradu organizujemo benet urku za plaanje autobusa radnicima do Beograda. eka se pravi trenutak. Nakon jedne od blokade pruga, naplaen je dug carine fabrici, pa je radnicima isplaena februarska plata u iznosu od 12.000 dinara, a Tonev alje nansijsku policiju da ispita poslovanje fabrike. Dokazi se gomilaju, ali policija ne preduzima nita konkretno. Predstavnici trajkakog odbora, Milan i ja 17. jula odlazimo na pregovore u Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja. Sastanku prisustvuju Dinkieva pomonica i direktorka centra za kontrolu i izvrenje ugovora u Agenciji za privatizaciju. Osim teoretisanja o moguem uspostavljanju poslovne saradnje sa ''stratekim partnerom'' i konverziji dugova PIO fondu u dravne udele, nita konkretno se nije postiglo. Opet odbijaju da razmatraju raskid privatizacije. Nakon toga, dajemo sve od sebe da se Milanovo obeanje ispuni. Vratiemo se ispred Agencije sa radnicima iz Rae. Meutim, neko vreme deo radnika i dalje smatra da treba nastaviti sa blokiranjem pruge umesto da se dolazi na protest u Beograd. Nee pruga nigde, pa se ipak na kraju dolazi do dogovora da se ide ispred Agencije. Pozivamo prijatelje iz ''Ravnopravnosti''1, radnike ''Niteksa'' iz Nia, i ''Ikarbusa'' iz Beograda, kojima je Agencija za privatizaciju tu ''pred kuom'', da nam se pridrue. Plan je i da se ta prilika iskoristi za meusobno upoznavanje i povezivanje radnikih grupa radi zajednike koordinacije predstojeih protesta. U Rau 6. avgusta prvi i jedini put dolazi Ljubisav Orbovi, predsednik Samostalnog sindikata. Sastaje se sa trajkakim odborom koji i mene poziva na sastanak, s obzirom da koordiniram dolazak radnika drugih preduzea. Potrebno je vie od 45 minuta da ga radnici informiu o problemu ''Zastave elektro''. Prijatelji iz kragujevakog Samostalnog sindikata su ve ranije obeali pomo oko autobusa. Orbovi obeava salu u Domu sindikata za konferenciju za tampu, prenoite u Domu sindikata i sendvie. Osim sendvia, koje je takoe platio kragujevaki Samostalni, 11. avgusta nije bilo obezbeeno ni prenoite, ni sala u kojoj bi trajkaki odbor ''Zastave elekto'' i Pokret za slobodu
1 ''Ravnopravnost'' iz Zrenjanina je jedina autentino radnika partija u Srbiji koja je nastala iz konkretne borbe a ne iz ideolokih efova. Svi bitni akteri zrenjaninske radnike borbe danas su lanovi Ravnopravnosti i preko nje daju doprinos radnikim borbama u Zrenjaninu i irom Srbije.

117

organizovali ''tribinu na kojoj bi se govorilo o mogunostima i pravcima solidarne radnike borbe na reavanju katastrofalnih problema izazvanih bezakonjem u privatizaciji u Srbiji'', kako je pisalo u saoptenju trajkakog odbora. Orbovi je na sastanku u ''Zastavi elektro'' lanovima trajkakog odbora tvrdio da je Agencija za privatizaciju u pravu kad kae da su istekli rokovi za kontrolu izvrenja ugovora. Rekao sam mu da to nije tano i naveo primer ''invoza''. On se sloio, ali je dodao da je to zato to je Dinki takav ovek koji zna kad treba da presee, i da je pod pritiskom protesta radnika ''invoza'' raskinuo privatizaciju. Odgovorio sam mu da emo mi opet stvoriti jednako snaan pritisak, ''Neka Dinki opet 'presee'. Mi idemo na raskid privatizacije, zato emo i protestovati ispred Agencije za privatizaciju, u suprotnom, ako je Agencija u pravu, kao to tvrdite, a mi znamo da nije, to se onda bunimo?!''. Nije bilo potrebe da se s njim ubeujem oko toga, jer oni koji je trebalo da donesu odluku o tome, lanovi trajkakog odbora, slagali su se sa mnom da je prava adresa protesta Agencija za privatizaciju, i da jedino ima smisla traiti raskid privatizacije. Meutim, u petak 7. avgusta dobijamo informaciju od ljudi iz beogradskog Samostalnog sindikata da nisu prijavili protest ispred Agencije za privatizaciju dajui obrazloenje koje je delovalo neubedljivo, pa smo Ivan i ja prijavu poslali i prijateljima iz zrenjaninske ''Ravnopravnosti'' za sluaj da ljudi iz beogradskog Samostalnog i sutradan ne prijave protest. S obzirom da se to i desilo, Zrenjaninci su faksom prijavili protest. U ponedeljak, 10. avgusta, doao sam u Beograd i prijavio protest za sredu, etvrtak i petak, ukoliko radnici odlue da nastave protest. Time je sve bitno bilo pripremljeno. Ivan je sastavio dopise Agenciji za privatizaciju i predsedniku Srbije, koje im je trebalo dostaviti u utorak ujutro. U utorak, 11. avgusta, na dan protesta, nalazim se sa Ivanom i drugovima iz Novog Sada ispred Agencije za privatizaciju oko 10.30 i odmah primeujemo policajce u civilu kako motorolama izvetavaju o tome ta se dogaa. Raani i Zrenjaninci nam javljaju da su parkirali autobuse ispred Skuptine, pa im polazimo u susret. Raani su doli u tri autobusa, uz pratnju jednog autobusa u kojem su bili raanski policajci, a Zrenjaninci u jednom autobusu. Nilije nisu dole jer su morali da uvaju sopstvenu fabriku. Zajednika kolona se upuuje ka Agenciji za privatizaciju. Ubrzo se pojavljuju i radnici ''Ikarbusa'', pa je to prilika kada Ivan i ja meusobno upoznajemo predstavnike trajkakih odbora. Zatim sledi sve ono to je poznato kordon policije ispred
118

ulaznih vrata zgrade u kojoj se nalazi Agencija za privatizaciju i radnici koji su seli ispred kordona, ne ustupajui ak ni u trenutku kada su policajci nasrnuli na demonstrante. Tokom dana policajci pokuavaju na sve mogue naine da radnicima plasiraju dezinformacije o okupljenim grupama koje su dole da podre na protest govore im kako su studenti doli da podre radnike, kako bi radnici kasnije podrali gej paradu (?!), ili kako su prisutni mladi ljudi lanovi sekti (?!). Par ljudi nas je pri kraju dana informisalo da na protest nisu doli, jer su preko Facebooka dobili lanu informaciju da je protest prava katastrofa i kako je Orbovi poslao samo jedan autobus za radnike iz Rae. Na protestu policajci pojedine drugove legitimiu i ispituju ih da li su lanovi Pokreta za slobodu. trajkaki odbor tokom dana ima sastanke u Agenciji, u predsednitvu ostavlja dopis Tadiu, a predvee se sastaje sa Rasimom Ljajiem i Ivicom Tonevim, koji nakon sastanka dolazi i pred radnike. Kasno uvee radnici razgovaraju o tome da li e noiti ispred Agencije, ili da jednostavno zauzmu Dom sindikata s obzirom da su ih sindikalisti prevarili. Odluuju da ipak noe ispred. Brojne TV kamere su jo uvek tu. U sredu ujutru, sledeeg dana, v.d. direktor Agencije Vladislav Cvetkovi kae da jue nije dobro razumeo ta se trai od njega, pa da ipak Agencija moe neto da uini. Poslao je dopis policiji, koji je dostavio i radnicima, u kojem trai da policija dostavi Agenciji ono to je utvrdila poslednjih meseci ispitujui poslovanje ''Zastave elektro'', pa e ponititi privatizaciju ukoliko se navodi trajkakog odbora pokau osnovani. Time je Agencija za privatizaciju nala nain da zaobie slanje sopstvene kontrole u fabriku, ali to je ve drugi problem. Prihvatili su nadlenost da raskinu ugovor ukoliko se dokae da je trajkaki odbor u pravu. U sutini, to smo i traili! Oko jedan sat poslepodne tri autobusa se parkiraju na Terazijama, pozdravljamo se i radnici se radosni vraaju kui. Ako obeanja ne budu ispunjena, vratie se nazad u Beograd.

ta je pos gnuto i ta da se radi?

Protest je bio prilika da se radnici razliitih preduzea upoznaju i poveu; Agencija je primorana da prihvati nadlenost za raskid ugovora u ''Zastavi elektro'', i da se obavee da e raskinuti ugovor ukoliko se navodi trajkakog odbora pokau tanim; radnici Rae vratili su se kui ne ba odmorni, ali ni previe umorni, i zadovoljni napravljenim
119

pomakom, a pogotovo spremni da se vrate u Beograd ukoliko Agencija ne ispotuje dogovore. Znaaj odlune borbe radnika opisan je u izjavama vladinih ministara koji kau da je usled radnikih protesta situacija u Srbiji "postala nemogua" i da se u reavanje tih problema moraju ukljuiti oni koji su rme kupili, ili u suprotnom treba da ih vrate. Ministar policije je izjavio da e "policija raditi na utvrivanju injenica", jer je "nemogue da se poslodavac bogati, a radnici ne primaju plate po est meseci, godinu dana i trajkuju, dok vlasnik ima desetine kua, jahte, vile..". Naravno, ministrima nikad ne treba verovati, ali je jasno da se klima u Srbiji menja i da kritika privatizacije vie nije rezervisana samo za tabloidske napise koji vie prave zabunu nego to objanjavaju. Sve se vie govori o potrebi raskida neuspenih privatizacija i dovodi se u pitanje celishodnost itavog procesa. Jedino ukoliko se nastavi i produbi saradnja radnikih grupa, moemo oekivati da se od ovog trenutnog otvaranja vanih pitanja u naoj javnosti stvori trajna politika korist. Udruivanje radnika ''Jugoremedije'', ''invoza'' i ''BEKa'' u Zrenjaninu, odnosno povezivanje radnika ''Zastave elektro'' iz Rae i ''1. maja'' iz Lapova, pokazali su da je borba najdelotvornija tamo gde postoji solidarnost radnika u lokalnoj zajednici. U trenutku kad se javno preispituju oni temelji ''tranzicije'' koji su do pre svega nekoliko meseci bili neupitni, morali bi smo svesrdno raditi na nastanku 10, 20, 30 Zrenjanina i Raa kragujevakih... a to se ne postie prozivkama i sedenjem ispred Facebooka po itav dan. Milenko Srekovi [objavljeno na sajtu Pokreta za slobodu - www.pokret.net, avgusta 2009]

120

Saoptenje trajkakog odbora ''Zastave elektro''

Savetnik Ministra unutranjih poslova Ivica Tonev danas se nije pojavio na sastanku u Zastavi elektro, na kom je trebalo da nas izvesti o realizaciji dogovora od 12. avgusta. Umesto da ispune obeanja, policija preti predsedniku trajkakog odbora Slobodanu Gajiu i privatnim prevoznicima u Rai.

Radnici Zastave elektro su 12. avgusta, nakon noi provedene na ulici, prekinuli protest ispred Agencije za privatizaciju, jer su direktor Agencije Cvetkovi i Savetnik Ministra unutranjih poslova Tonev obeali da e MUP u roku od dve nedelje proveriti navode trajkakog odbora o zloupotrebama u privatizaciji nae fabrike, a da e zatim, ako se nai navodi potvrde, Agencija raskinuti ugovor sa kupcima 70% kapitala Zastave elektro konzorcijumu na ijem je elu Ranko Dejanovi, suprug predsednice Narodne skuptine Slavice uki Dejanovi. Na sastanku u ponedeljak 17. avgusta, ovaj dogovor je potvrdio i ministar Dinki. Zbog neispunjenja dogovora, za 1. septembar smo zakazali novi protest ispred Agencije. Dan uoi zakazanog protesta, Gospodin Tonev nas je zamolio da nikako ne dolazimo za Beograd, ve da e on doi u Rau da nas izvesti o preduzetim merama. Na sastanku se nije pojavio, ali je zato danas privatni prevoznik kod kog smo zakupili autobuse otkazao prevoz, rekavi da mu je iz policije zapreeno da tako uini. Sline pretnje je dobio i predsednik trajkakog odbora Zastave elektro Slobodan Gaji. Imajui u vidu da je ministar unutranjih poslova iz iste stranke kao i Slavica uki Dejanovi, oigledno je da SPS i MUP pokuavaju da zatakavaju krenje zakona u privatizaciji Zastave elektro. Poto su dokazi o malverzacijama Dejanovievog menadmenta neoborivi, krivci za propast nae fabrike se sada mogu braniti samo nasiljem i pretnjama. Radnici Zastave elektro nee odustati od borbe za svoja radna mesta i za svoju budunost.

1. septembra 2009. godine, Raa kragujevaka, Za trajkaki odbor Zastave elektro Slobodan Gaji
121

Na ijoj je strani is na
Iskustvo Zastave elektro iz Rae
Raa kragujevaka je do pre samo godinu dana vee interesovanje privlaila iskljuivo kao mesto roenja voe Prvog srpskog ustanka. Malena varo na pola puta izmeu Kragujevca i Topole, meutim, tokom 2009. godine privukla je panju dogaajima koji su predstavljali vrhunac dvodecenijskog upropaavanja industrije i privrede, ne samo u Rai, ve u itavoj Srbiji. Poslednja fabrika u gradu koja je preivela i devedesete i proces privatizacije, Zastava elektro, poetkom 2009. dovedena je u predsteajno stanje. Raun preduzea bio je u blokadi, upropaena je poslovna saradnja sa multinacionalnom kompanijom Del, imovina fabrike stavljena je pod hipoteku, a radnici mesecima nisu primili platu. Broj zaposlenih se od nekih 800 osoba za samo par meseci redukovao na oko 300 stalno zaposlenih koji su takoe doli u opasnost da ostanu bez radnog mesta u gradu u kojem je mogunost zaposlenja skoro nikakva. Novac koji je dobijen od Fonda za razvoj otiao je neznano kuda. Sve injenice ukazivale su da novi vlasnici Ranko Dejanovi, Dragan Mosti i Neboja Bankovi snose odgovornost za kolaps u kojem se nala fabrika. Meutim, nadlene dravne institucije nisu reagovale. Zbog korupcije, ili neodgovornosti, to je manje vano. Rezultat je isti. Ve od poetka protesta radnicima je situacija u Srbiji bila kristalno jasna. Politiarima je u borbi za dolazak na vlast najpresudniji bio novac pa je tako iz brojnih fabrika novac otiao u stranake depove; njime je kupovana politika potinjenost i nansirane su skupe izborne kampanje. I vlasnici Zastave elektro bili su oigledno povezani sa znaajnim akterima domae politike scene, preko branih, kumovskih i slinih veza. S druge strane bili su radnice i radnici. Preputeni sami sebi organizovali su se i poveli borbu koja za budunost Srbije ima mnogo vei znaaj nego to su, moda, i oni sami toga svesni. Njihov protest je bio jedan od najupornijih u 2009. godini i svojim primerom je unapredio radniko organizovanje u Srbiji. U Zastavi elektro, kao i u Jugoremediji iz Zrenjanina i Ravanici iz uprije, najvei broj zaposlenih je enskog pola. Kao neko ko je imao poverenje radnika, za predsednika trajkakog odbora izabran je Slobodan Gaji, koji je narednih meseci u presudnim trenucima poka122

zao odlunost i pribranost. Nakon poetnih protestnih etnji gradom, radnici su protestovali i u optinskoj zgradi insistirajui od lokalne samouprave da ih podri u borbi za opstanak fabrike, protest su podrali i vlasnici lokalnih maloprodajnih objekata povremeno obustavljajui rad, a zatim je dolo do udruivanja sa radnicima 1. maja iz Lapova sa kojima su zajedno u znak protesta blokirali prugu poto ih je kordon policije spreio da blokiraju auto-put. Poto su radnici iz Lapova napustili protest zavedeni lanim obeanjima dravnih funkcionera da e im zahtevi biti ispunjeni, radnici iz Rae su u avgustu protest nastavili u Beogradu, ispred Agencije za privatizaciju, gde su u vie navrata i noili. Kada je treeg dana jednog od protesta ispred Agencije za privatizaciju, raanski sindikalista Tomislav Veljkovi umorne radnike poveo u protestnu etnju gradom, izjavivi pred kamerama da ide da nezaposlenima trai azil u nekoj zemlji u kojoj se potuje zakon, svima je bilo jasno da vlast ne moe da uradi nita drugo osim da ispuni legitimne radnike zahteve. Situacija je razreena tako to je Dejanovi pristao da se svog vlasnitva odrekne u korist drave, a zatim je stvorena mogunost da se trae novi poslovni partneri za fabriku, ili vrate oni stari koji su saradnju napustili zbog neodgovornog ponaanja bivih vlasnika. Posle dueg vremena radnici su poeli redovno da primaju platu, a dogovor je da im se ostala dugovanja isplate poto se ozbiljnije pokrene proizvodnja. Radnici Zastave elektro - Slobodan Gaji, predsednik trajkakog odbora koji je po okonanju trajka izabran za predsednika fabrikog sindikata, i Milan Srekovi iz Pokreta za slobodu, kolektiva koji u Srbiji organizuje otpor procesu deindustrijalizacije zemlje istiu znaaj koji irenje iskustva ima za uspeh u borbi za socijalna prava. Moji razgovori sa kolegama iz Koordinacionog odbora radnikih protesta, kae Gaji, i to najvie sa ljudima iz Zrenjanina, doneli su nam dosta koristi, kako dalje reagovati, kako pregovarati i nastupati, a ne popustiti u vanim situacijama koje mogu biti od presudnog znaaja. Svoje, neko veoma malo iskustvo sam prenosio i na druge radnike, a kasnije i na druge rme. I oni treba da znaju, kad poinju sa protestom, ta ih eka u zasedi i sa kakvim se tekoama mogu suoiti. Milan Srekovi takoe dodaje: Kljuni momenat nae uspene borbe za raskid privatizacije je upoznavanje radnika iz Rae sa iskustvom prethodnih radnikih borbi za opstanak fabrika, npr. iskustvom radnika Jugoremedije. Presudno je bilo to smo u razgovoru sa Ivanom Zlatiem iz Pokreta za slobodu zakljuili da imamo elemenata za raskid kupoprodajnog ugovora. Od tada na protest dobija onaj pravac koji
123

je na kraju i doveo do raskida privatizacije. Svakako, predstojalo nam je jo mnogo borbe da bi doli do cilja. Bilo je potrebno da blokiramo prugu, da u dva navrata dolazimo pred Agenciju za privatizaciju, da se obijaju pragovi raznih ministarstava, da sluamo lana obeanja politiara. Iskustvo ljudi iz Pokreta nam je dosta pomoglo. Zato je Koordinacioni odbor radnikih protesta odlina ideja. Treba nastaviti sa takvim udruivanjem, zbog meusobne pomoi, razmene iskustava pre svega. I treba nastojati da se to proiri, da se svi segmenti drutva poveu, posebno oni ugroeni slojevi. Mada, ovde su svi ugroeni, sem politiara i tajkuna. O potrebi razvijanja Koordinacionog odbora radnikih protesta Gaji kae: Nijedna rma sama teko da moe ita da postigne, bez iije podrke. Samo ujedinjenje radnika moe doneti rezultat. Mi smo ujedinjeni sa kolegama iz drugih rmi zajedniki krenuli u borbu za istinu. Vlast se tog ujedinjenja radnika najvie plai, to je potvreno i u naem sluaju. I ne treba samo da se rei svoj problem pa da se ostalima okrenu lea. Treba i dalje biti solidaran, jer ne zna ta te posle toga eka. A treba neto i za ovaj narod da se uradi. Sa njim se slae i Srekovi koji kae da jedino udruivanje moe dovesti do korenitih promena u naem drutvu. Stoga, treba nastaviti sa tom praksom, i truditi se da se proiri i na ostale drutvene grupe i slojeve. Na pitanje koliko je uee u protestu uticalo na njegov privatni ivot Gaji kae: Svakodnevno odsustvovanje od kue i porodice naravno da je imalo negativan uticaj na porodini ivot. Svakoga dana trebalo je biti u rmi, ili na nekom drugom mestu, a porodicu ostaviti bez dinara u kui, nadajui se da e ba toga dana postii neki dogovor koji e razreiti krizu u koju smo zapali. A koliko je samo bilo dana bez osnovnih sredstava za ivot, bez doruka, bez ruka da i ne govorimo, ni broja se ne zna. Ja lino sam, za sve ovo vreme oslabio oko 10 kilograma, a naravno da je ostavilo traga i na ostale radnike i kolege, i ziki i psihiki. Kad je istina o upropaavanju nae fabrike izala na videlo, drava je trebalo da reaguje odmah. Nismo mogli da verujemo koliko su dravne institucije nedodirljive i kako svi okreu glavu na drugu stranu, kao da je sve u redu. Dravu i Agenciju za privatizaciju nije briga za gaenje radnih mesta obinih radnika, ve je vanije da se ne zamere pojedinim politiarima i tajkunima. Iako je na osnovni zahtev da se raskine privatizacija ispunjen, bivi vlasnici jo uvek nisu zakonski odgovarali za propast rme, niti su procesuirani, kae Gaji.
124

Milan Srekovi na to dodaje: I ista ta drava e dozvoliti da se krivci za ovakvo stanje u naoj fabrici izvuku bez krivine odgovornosti. Obustavili su istragu protiv njih, krivine prijave protiv bivih vlasnika stoje po okama sudova ve dve godine, verovatno e se sada pri preseljenju negde i zagubiti. Nakon ovoga, jasno nam je kako ova drava funkcionie. Jasno nam je da je ovakva privatizacija i osmiljena da se uniti industrija u Srbiji i u tom smeru se proces konstantno sprovodi, a sve to da bi napunili depove malog broja ljudi, da bogati budu jo bogatiji, a siromani jo siromaniji. Agencija za privatizaciju je tu samo jedan od instrumenata. to se tie sadanje situacije u ovoj sada dravnoj fabrici Gaji kae: Najalosnije je to to imamo lou saradnju sa novom direktorkom, koja je postavljena od strane vlade, i to iz jednog velikog razloga to ona izbegava da po naem zahtevu promeni kompletno rukovodstvo rme. Svi rukovodioci su znali za situaciju u kojoj se rma nalazi i ta su vlasnici radili sa rmom, a utali su, sve zarad svojih linih interesa. Trenutno posla nema, sve je uniteno i svi partneri sa kojima smo saraivali bukvalno su oterani, kae Gaji. Srekovi takoe kae da je razoaran jer je celokupno rukovodstvo rme ostalo nepromenjeno, sem direktora. Oni su sve vreme znali ta se deava i da je propast fabrike neminovna, a pristali su da rade po nalozima bivih vlasnika. S druge strane nova direktorka se od poetka postavila arogantno. Da li iz straha ili neeg drugog ne znam, ali njeno ponaanje nije na mestu i mogu rei da to nisam oekivao, to je moda i naivno sa moje strane, ipak je ona dravni slubenik. Ono najvanije, novi posao, jo uvek je neizvesno. Navodno, Vlada pregovara sa Deljem, ali dok ne dobijemo neki opipljiv dokaz sigurno im neemo verovati. Posebno zato to izgleda da neko u Srbiji ima neto protiv kompanije Del. Veoma je sumnjivo njihovo iznenadno odustajanje, pre 2 godine, od gradnje nove fabrike u okolini Nia. Borba radnika Zastave elektro za svoju fabriku jo jedan je primer da su radnici ovde najzainteresovaniji za ouvanje i razvoj privrede a da su potpuno iskljueni iz procesa odluivanja o sudbini svojih preduzea. Ukoliko smo procesom restrukturiranja privrede i svojinskom transformacijom eleli da dobijemo odgovornija upravljanja fabrikama koja bi unapredila socijalni standard i itavu ekonomiju nae zemlje, onda je jasno da je itav taj proces zavren neuspeno. O odgovornom upravljanju fabrikama nema ni govora, to samo pokazuje niz trajkova u Srbiji. Trenutna kriza bi trebalo da bude povod da se razmilja o modelima svojinskih odnosa i upravljanja fabrikom koji bi u privredu
125

uveli vie odgovornosti prema obinim ljudima i prema osnovnim egzistencijalnim potrebama. Ukoliko i dalje radnicima bude osporavano pravo da uestvuju u procesima odluivanja koja se tiu pre svega njihovih radnih mesta, privreda e i dalje biti u kolapsu. S druge strane, radnici su ti koji moraju da se organizuju i izbore se za svoja prava sa sveu da tolerisanje i potpomaganje neodgovornih vlasnika koji irom Srbije unitavaju fabrike delom postoji i zbog toga to mnogi u ovoj zemlji radnike smatraju graanima drugog reda. Milenko Srekovi [objavljeno na sajtu Pokreta za slobodu www.pokret.net, januara 2010]

126

Radnici Zastave elektro pro v Vladinog predloga za lanove Upravnog i Nadzornog odbora
Zahvaljujui zalaganju radnika da se potuju zakon i ugovor o privatizaciji, pred Zastavom elektro se danas otvaraju mogunosti poslovno-tehnike saradnje sa takvim gigantima automobilske industrije kao to su Del i Fiat automobili Srbija. Nakon to je kriza u naoj fabrici razreena tako to je drava primorala nesavesnog kupca Ranka Dejanovia da se odrekne svog vlasnitva u Zastavi elektro, Vlada Srbije sada za predsednika Upravnog odbora predlae Miluna Simia, biveg lana SPS-a i JUL-a, biveg direktora kragujevake pote i bliskog saradnika Ranka Dejanovia i njegove supruge Slavice uki-Dejanovi. Njegovo imenovanje na mesto predsednika Upravnog odbora znailo bi posredni povratak Ranka Dejanovia u Zastavu elektro i uspostavljanje punog kontinuiteta sa neodgovornom politikom koja je ve dovela do toga da izgubimo poverenje ino partnera i praktino izgubimo sve poslove. Iza ovakvih Vladinih kadrovskih reenja stoje samo partijski interesi, koji ponovo prete da rmu odvedu u steaj i tako ponite rezultate viemesene borbe radnika Zastave elektro za ouvanje proizvodnje i radnih mesta. Zahvaljujui zalaganju radnika da se potuju zakon i ugovor o privatizaciji, pred Zastavom elektro se danas otvaraju mogunosti poslovno-tehnike saradnje sa takvim gigantima automobilske industrije kao to su Del i Fiat automobili Srbija. Predstavnici Delja su u kontaktima sa Ministarstvom ekonomije i regionalnog razvoja izrazili spremnost da to pre obnove saradnju sa Zastavom elektro koja je pre godinu dana obustavljena zbog malverzacija Dejanovievog menadmenta, meutim predstavnicima sindikata nije dozvoljeno da uestvuju u ovim pregovorima. Takoe, Fiat automobili Srbija, koja se nalazi na svega 30 km od Rae, u skorijoj budunosti e imati potrebu i za kooperantima u oblasti elektrinih instalacija, pa je realno oekivati da naa fabrika ostvari poslovnu saradnju i sa FAS, naroito ako se ima u vidu da je Zastava elektro pre sankcija dugi niz godina uspeno saraivala sa Fiatom. Jasno je, dakle, da je Zastava elektro rma koja moe imati sigurnu budunost, ali jedino ako se pregovori o poslovno-tehnikoj saradnji
127

budu odvijali transparentno, uz uee predstavnika radnika kao jedine strane u privatizaciji rme koja se dosledno zalagala za potovanje zakona i ugovora, i ija uporna borba je omoguila da se danas uopte razgovara o poslovnoj budunosti Zastave elektro. Meutim, tehnikom direktoru Dejanu Stojanoviu, jedinom lanu uprave preduzea koji je imenovan na zahtev radnika, 13. decembra 2009. godine istekao je ugovor o angaovanju, a da do danas nije produen, niti smo od Ministarstva ekonomije dobili obrazloenje da li to znai da je, odnosno zbog ega je gospodin Stojanovi praktino razreen sa mesta tehnikog direktora. Istovremeno dok Vlada uspostavlja kadrovski kontinuitet sa periodom koji je Zastavu elektro doveo na ivicu propasti, tuilatvo jo uvek nije pokrenulo postupke protiv odgovornih lica koja su uestvovala u pljaki nae fabrike, iako je policija zavrila istragu i utvrdila vie osnova za krivino gonjenje. Krivina prijava podneta 2007. godine protiv Dejanovievog partnera Dragana Mostia, jo uvek lei u oci. iju zatitu od krivinog gonjenja uivaju bivi vlasnici Zastave elektro, i uz iju pomo se sada njihovi ljudi imenuju u upravu fabrike? Mislimo da je odgovor na ovo pitanje krajnje jednostavan, i poruujemo Vladi da ne vrea nau inteligenciju, i da ne sumnja da smo reeni da ponovo, kao i tokom prologodinjih protesta, zatitimo Zastavu elektro i svoja radna mesta od neodgovornih vlastodraca. U sluaju da se izaberu Upravni i Nadzorni odbor u sastavu koji predlae Vlada, radnici Zastave elektro su spremni da ponovo pokrenu radikalan trajk, jer se ve pokazalo da nema drugog naina da sauvamo svoju fabriku. trajkaki odbor Zastave elektro, 14. januara 2010. godine, Raa kragujevaka

128

Krenje radnikih prava u kompaniji Jura

saoptenje kampanje ''Narod pro v Dinkia''
Mlaan Dinki dolazak kompanije Jura u Rau kragujevaku koristi za linu promociju, iako je on sam najodgovorniji to su dravne agencije, tolerisanjem nesavesnog ponaanja bivih vlasnika, omoguile da se Zastava elektro dovede na ivicu steaja, a radnike primorale da spas potrae na ulici u viemesenim protestima. Nakon to su raskidom privatizacije omoguili oporavak svoje fabrike koja je poznata po kvalikovanoj radnoj snazi i ouvanim fabrikim pogonima, radnike je doekalo po njih najnepovoljnije mogue sklapanje ugovora sa stranom korporacijom. Junokorejanska ``Jura`` korporacija, koja je nedavno kupila pogone ``Zastave elektro`` u Rai, ne preuzevi nikakvu obavezu prema radnicima, u Slovakoj je poznata po krenju radnih prava, predugom radnom vremenu i maltretiranju radnika, zakljuci su slovake inspekcije rada. Radnici su prisiljavani da rade u smenama od po dvanaest sati, bez pauze, a zabranjen im je meusobni razgovor kao i upotreba mobilnih telefona. U nekim izvetajima govori se i o zikom maltretiranju i poniavanju radnika. Samim radnicima Zastave elektro novi vlasnik ve je pretio otkazom ukoliko osnuju sindikat u njegovoj kompaniji. S obzirom na to da im radnika prava nisu zatiena i da kod novog vlasnika nee imati pravo na sindikalno organizovanje (i to u 21. veku), skoro svi radnici odluili su da napuste fabriku i uzmu otpremnine. Nepoverenje u sadanju vlast, pre svega u Mlaana Dinkia, kao i iskustvo maltretiranja radnika Fiata u Kragujevcu, presudno su uticali na odluku radnika o naputanju fabrike. Ukoliko se jo podsetimo da e drava svako novo radno mesto u Juri nansirati sa 4.500 evra, bie nam jasnije koliko je dravna politika postala neodgovorna prema

129

graanima, ali verovatno u skladu sa zahtevima MMF-a koji domau ekonomiju sve vie potinjavaju interesima globalnog kapitala. Kao koordinatori kampanje Narod protiv Dinkia podravamo svaku inicijativu za razreenje Mlaana Dinkia sa dunosti ministra ekonomije i regionalnog razvoja. U Rai, 17. aprila 2010. Pokret za slobodu Narodni Front - inicijativa za jedinstvenu levicu

130

Na spisku Jure 118 radnica Zastave elektro

Predstavnici Pokreta za slobodu i Narodnog fronta tvrde da je korejska kompanija Jura u Slovakoj poznata po krenju radnih prava i zabrani sindikalnog organizovanja, dok iz Vea saveza samostalnih sindikata poruuju da je to problema Korejaca i da e po svaku cenu formirati sindikat u toj fabrici. Poslovodstvo korejske kompanije Jura, koja je kupila imovinu fabrike Zastava elektro u Rai, u utorak, 20. aprila, obelodanilo je spisak sa imenima radnika koji su im potrebni za pokretanje proizvodnje u fabrici elektroinstalacija i kablova za automobilsku industriju. Meutim, kako nam je potvrdio predsednik Samostalnog sindikata Zastave elektro Slobodan Gaji, od 284 zaposlena u toj fabrici, na spisku poeljnih nalo se samo 118, i to ena. - Niko od predstavnika sindikata koji su uestvovali u dosadanjim pregovorima nije se naao na spisku, pa ni ja, tako da o odzivu radnica ne mogu da priam. Na spisku se nala samo enska proizvodna radna snaga i na njima je da odlue da li e prihvatiti radno mesto u Juri ili ne - kae Gaji. Prema njegovim reima, direktor kompanije koja je kupila imovinu Zastave elektro Lukas Nam javno je rekao da ne eli formiranje sindikata u novoj fabrici, ali Gaji oekuje da bi neko trebalo da preuzme njegovu ulogu, to jest, da organizuje sindikat.

Jura kri prava?

Prole nedelje saoptenjem za javnost su se oglasile organizacije Narodni front - inicijativa za jedinstvenu levicu i Pokret za slobodu u kome se, izmeu ostalog, kae da je ministar ekonomije Mlaan Dinki dolazak kompanije Jura u Rau iskoristio za linu promociju, iako je on sam najodgovorniji to su dravne agencije, tolerisanjem nesavesnog ponaanja bivih vlasnika, omoguile da se Zastava elektro dovede na ivicu steaja, a radnike primorale da spas potrae na ulici u viemesenim protestima. - Nakon to su raskidom privatizacije omoguili oporavak svoje fabrike koja je poznata po kvalikovanoj radnoj snazi i ouvanim fabrikim pogonima, radnike je doekalo po njih najnepovoljnije mogue sklapanje ugovora sa stranom korporacijom. Junokorejska Jura
131

korporacija, koja je nedavno kupila pogone Zastave elektro u Rai, ne preuzevi nikakvu obavezu prema radnicima, u Slovakoj je poznata po krenju radnih prava, predugom radnom vremenu i maltretiranju radnika, zakljuci su slovake inspekcije rada. Radnici su prisiljavani da rade u smenama od po dvanaest sati, bez pauze, a zabranjen im je meusobni razgovor kao i upotreba mobilnih telefona. U nekim izvetajima govori se i o zikom maltretiranju i poniavanju radnika. Samim radnicima Zastave elektro novi vlasnik ve je pretio otkazom ukoliko osnuju sindikat u njegovoj kompaniji - stoji u saoptenju ove dve organizacije, iji predstavnici tvrde da su skoro svi radnici odluili da napuste fabriku i uzmu otpremnine, jer radnika prava nisu zatiena i podseaju na iskustvo radnika Fijata koji su odluili da napuste radna mesta.

Sindikat uporan
Predsednik Vea Samostalnog sindikata u Kragujevcu Jugoslav Risti kae da mu nije poznato postupanje kompanije Jura u Slovakoj i da e uiniti sve da odmah po poetku rada ove kompanije u Rai formiraju sindikat, kao civilizacijsku tekovinu modernih drutava i, pre svega, potrebe radnika. - Nemam informacija da e se oni tome suprotstaviti, jer su to u ovoj zemlji ustavom i zakonima garantovana prava, a i ako to budu osporavali, bie to njihov problem. U ovom trenutku, oni zaista deluju kao dobro reenje za Zastavu elektro i Rau uopte, jer je bez bar ove fabrike, to mesto bez perspektive. Verujem da zarade u ovoj fabrici nee biti velike, jer niko ne dolazi da nas usrei, ve da ostvari prot na naem jeftinom radu, ali verujem da e biti stalne i stabilne - tvrdi Risti. Kako saznajemo, radnicima je na poetnim pregovorima reeno da mogu da se izjasne za socijalni program uz 300 evra po godini radnog staa, dok, ako ostanu na estomesenom probnom radu, a posle toga odustanu, mogu dobiti samo 100 evra po godini staa. Radnici su tada najavili blokadu fabrike, pa su usledili pregovori na kojima im je ipak obean isti iznos otpremnine i u sluaju da se odlue da okuaju sreu kod novog vlasnika, zbog ega su se neki, kako saznajemo, polakomili. Na Sajmu obrazovanja i zapoljavanja u Kragujevcu Jura je oglasila ponudu radnih mesta za radnike sa visokom strunom spremom, sa ili bez radnog iskustva, za logistiku, izvoz i uvoz, referenta kadrovske slube, direktora proizvodnje, referenta IT slube, raunovoe, refe132

rente za kontrolu kvaliteta, tehnologe i inenjere u proizvodnji. Interesovanje je bilo veliko, ak i za proizvodnju, iako nije bilo konkursa za ta radna mesta. Podseamo da e drava korejskoj kompaniji dati 4.500 evra po svakom novootvorenom radnom mestu.

Narod pro v Dinkia

Pokret za slobodu zalae se za ravnopravnost, socijalnu pravdu i drutvo bez ugnjetavanja i nematine, a podrava razliite inicijative grupa i pojedinaca koji se dosledno i uporno bore za prava potinjenih i ugroenih drutvenih slojeva radnika, seljaka, izbeglica... Nastao je 2004. godine ujedinjenjem studentskih i radnikih aktivista, a nedavno je pokrenuo kampanju Narod protiv Dinkia kojom podrava svaku inicijativu za razreenje Mlaana Dinkia sa dunosti ministra ekonomije i regionalnog razvoja. - Centrale sindikata optuujemo za inerciju, neaktivnost i tolerisanje to ukazuje na to da su korumpirani, dok sa lokalnim sindikatima u fabrikama imamo mnogo bolju saradnju - kae Milenko Srekovi, aktivista ovog pokreta i dodaje da oni ne vode sindikalnu borbu i da nemaju ambiciju da postanu sindikat.

Dinkieva obeanja
Prilikom potpisivanja kupoprodajnog ugovora, ministar ekonomije Mlaan Dinki rekao je da je od 280 radnika, Jura spremna odmah da preuzme 200, izrazivi veliko zadovoljstvo to je zakljuen ugovor i to je ispunio obeanje da e biti pronaen strateki partner koje je 10. septembra dao radnicima Zastave elektro. Dinki je tada (12. aprila) rekao da e do kraja godine biti zaposleno 1.000 ljudi i da e Jura za Rau biti ono to je Fijat u Kragujevcu, sa vie od 90 odsto proizvoda namenjenih izvozu. Marija Misita [objavljeno u listu Svetlost, 22. aprila 2010]

133

Verica Bara o radnicima ''Zastave elektro'' iz Rae

U intervju za list ''Akter'' Verica Bara, predsednica Saveta za borbu protiv korupcije, na pitanje ''hoe li se Srbija iupati iz kandi korupcije?'', odgovara: Hoe. Nas u Savetu dri iskustvo iz kontakata sa graanima, malim akcionarima. To su tako ni i pristojni ljudi. Kada oni dou i ispriaju nam i za Prosvetu i za Rau kragujevaku, za Trudbenik, za Jugoremediju, vi vidite da ovde ivi i esto se jako mui jedan prilino pristojan svet koji eli da ivi od svog rada. Kada vidimo da Politika na naslovnoj strani napie za radnike kragujevake Rae da su neradnici i da su se opredelili ne za rad, nego za otpremnine, onda nas to potpuno obavee da napiemo taan izvetaj da su ti ljudi proli kroz golgotu, da je vlada prodala Juri ne preduzee, ve imovinu, a Korejac im postavio takve uslove da niko nije mogao da ih ispuni. A godinama su se borili da rade i protiv onih kojima je vlada omoguavala da izvuku sve to mogu iz te rme, i da na osnovu toga podiu kredite. Prodajom imovine preduzea radnici su izgubili sva svoja prava, a Korejac je dobio subvencije. [objavljeno u listu Akter, oktobra 2010]

134

Ne treba nam atmosfera lina - sve navode o ''Juri'' treba detaljno ispita
izmiljanje je opasna stvar, ili je ja bar smatram opasnom... u dananjem svetu Danilo Ki Medijski natpisi o ''zikom, psihikom i seksualnom maltretiranju'' radnika Jure vie su iznervirali same radnike ''Jure'' nego rukovodstvo te junokorejske kompanije. Za radnike je uvreda da neko uopte misli da bi oni dozvolili da ih neko poniava na nain koji je opisan u medijima i ale to sindikat ''Sloga'' akcenat nije stavio na zabranu sindikalnog organizovanja umesto na senzacionalistiki istup u javnosti. S obzirom na to da smo od onih radnika ''Jure'' koje poznajemo, meu kojima ima i novozaposlenih i onih koji su radili jo u ''Zastavi elektro'', uli njihovo miljenje da je ziko maltretiranje radnika u ''Juri'' neistinito, dok su, s druge strane, navodi o zabrani sindikalnog delovanja tani, duni smo da pozovemo na razumniji pristup pri utvrivanju istine o tome ta se zaista deava u ''Juri''. Treba znati da problemi postoje, loa komunikacija, kulturalne razlike, loe sporazumevanje putem engleskog jezika, svae i povieni ton, ali bi se bilo ta od toga teko moglo nazvati ''zikim, psihikim ili seksualnim maltretiranjem''. Mogue da je toga bilo u izolovanim sluajevima, gde treba utvrditi ko je odgovoran i za ta, ali slika stvorena u medijima da se to deava kao masovna pojava je prosto neistinita. Pre svega je neuverljivo da radnici utke trpe takvo ponaanje. Meutim, umesto da se ukae na zabranu sindikalnog organizovanja (koja postoji), nekom je u interesu da manipulie pomou neistinitih informacija o ''zikom, psihikom ili seksualnom maltretiranju'', valjda raunajui na izazivanje besa u javnosti i stvaranje atmosfere lina prema pripadnicima druge nacije. Sindikat USS ''Sloga'' nije postojao u ''Zastavi elektro''. O tome ak svedoi i bezazlena injenica da oni ''Zastavu elektro'' u svojim saoptenjima pogreno nazivaju ''Elektro Raom'' to govori da je taj sindikat o ''Zastavi elektro'' upoznat samo preko novinskih natpisa u kojima je ''Zastava elektro'' esto pogreno imenovana kao ''Elektro Raa''. Meu radnicima se govori da je taj sindikat blizak SPS-u i pitaju se da li iza svega stoje bivi vlasnik Ranko Dejanovi i njegova supruga Slavica
135

uki Dejanovi, predsednica SPS-a. U vreme dok je Dejanovi bio vlasnik fabrike, sindikata ''Sloge'' nije bilo meu radnicima. S jedne strane, podravam borbu za omoguavanje sindikalnog organizovanja u ''Juri'', kao i u svakoj drugoj fabrici. S druge strane, nikome ne bih savetovao da se ulanjuje u bilo koji sindikat, jer mi je dobro poznata njihova meusobna surevnjivost, koja je radnicima pravila organizacione probleme tokom trajka i u ''Jugoremediji'', i u ''invozu'', i u ''Srboleku'', i u mnogim drugim fabrikama, pa ak i u ''Trudbenik gradnji'', gde su lanovi jedinog aktivnog sindikata u trajkakom odboru uspeli da se meusobno posvaaju. Najei razlog bio je sindikalni karijerizam. Osim toga, optuba da se zabranjuje sindikalno organizovanje je dovoljno ozbiljna, nema potrebe da se na tu optubu dodaju senzacionalne izmiljotine o genocidnom ponaanju pripadnika druge nacije, pogotovo jer samo izmeu 10 i 12 Korejaca, meu 1.200 zaposlenih, radi u raanskoj ekspozituri Jure. Milenko Srekovi [objavljeno na sajtu Pokreta za slobodu - www.pokret.net, 22. februara 2011]

136

Saoptenje za javnost Saveta zaposlenih ''Yura'' korporacije

Savet zaposlenih je jedina legitimno izabrana organizacija od strane zbora radnika Yura korporacije. Savet je oformljen i poeo sa radom 12.02.2011. godine. Predstavnici radnika u Savetu zaposlenih izabrani su na fabrikim izborima, na kojima su tajnim glasanjem mogli da uestvuju svi radnici. 1. eleli bismo da postavimo pitanje da li je mogue da je na meti novinara kompanija koja zapoljava 1.200 radnika, koja svojim zaposlenima isplauje zarade na vreme, izmiruje obaveze penzionog i socijalnog, plaa putne trokove, ne zahteva prekovremen rad, i potuje na Zakon o radu? Za mesto poput Rae, u kojoj su sve druge fabrike upropaene privatizacijom, tako velika zaposlenost je izvor spasa u toku ove velike ekonomske krize, kada se do posla teko dolazi. Nama je ve usaen strah od ponovne borbe za posao i ouvanje radnih mesta, zapravo zabrinuti smo za sopstvenu egzistenciju, jer nam izgleda da neko eli da narui ono za ta smo se godinama borili da ivimo od svog rada. Treba naglasiti da u ovoj kompaniji rade roditelji i njihova deca koji su do jue bez imalo nade traili posao. 2. Postavlja se pitanje da li je mogue da se u medijima iznesu tolike neistine a da se za sve to ne prui nikakav dokaz, niti saopte imena onih koji se optuuju za navodno zlostavljanje. Zaposleni u Yuri su ogoreni medijskim spekulacijama na raun kompanije i ve su zabrinuti za njen dalji rad; pitaju se kome je u interesu da se ugasi ovoliki broj radnih mesta. Zaposleni izjavljuju kako su spremni da kompaniju od koje ive brane svim moguim sredstvima. Da li bi to radio neko da je zaista maltretiran, zlostavljan, udaran ipkama... Zar mislite da bi iko od ovih 1.200 zaposlenih sedeo mirno i utke posmatrao ziko maltretiranje ili nasilje bilo kakve vrste nad svojim kolegama? 3. Potrebno je naglasiti da iza ovog saoptenja stoji Savet koji okuplja sve zaposlene i radi na krajnje demokratski nain. Ovo nije saoptenje koje daje mala grupa radnika kojima je iz dosade palo na pamet da osnuju sindikat, koristei se neistinama, i igraju se ivotima potenih radnika, kao i ivotima njihovih porodica koji se izdravaju od ovog posla; ovo je saoptenje koje nije ispunjeno laima, kao ona koja ste Vi dobijali od pojedinih osoba. Mislimo da bi mediji trebalo da se bave

137

onim preduzeima u kojima se ne isplauju plate, penzioni i socijalni doprinosi, radi prekovremeno, ne plaaju putni trokovi, a ne nama. Zato Vas molimo u ime svih zaposlenih, Pustite nas da radimo!!! Predsednik Saveta zaposlenih Yura korporacije Jovica orevi 23. februara 2011.

138

Ravanica

Smisao borbe za fabriku i radnika prava

Iskustvo Ravanice iz uprije
Radnice i radnici Ravanice iz uprije na vreme su pokrenuli proteste kako bi predupredili privatizaciju koja bi ih ostavila bez radnih mesta i upropastila fabriku. U razgovoru sa Draganom Mitrovi, predsednicom trajkakog odbora DP Ravanice i predstavnicom ovog radnikog kolektiva u Koordinacionom odboru radnikih protesta, pokuaemo da prenesemo iskustvo uspenog radnikog organizovanja u odbrani njihovih prava. Na poetku procesa privatizacije radnici privatizovanih preduzea u Srbiji uglavnom nisu znali kako da se suoe sa nastalim problemima i spree ih. Iako su brojni ekonomisti i politiari privatizaciju predstavljali kao nain za ostvarenje ekonomskog napretka, ona je ipak u velikom broju primera samo dovela do unitenja proizvodnje, do steaja i masovnog gubitka radnih mesta. Mnogima je ugroena puka egzistencija a najavljivana bolja budunost koja nas eka na kraju tranzicionog procesa je oigledno bila jedno u nizu lanih predizbornih obeanja. Radnice i radnici Ravanice iz uprije na vreme su pokrenuli proteste kako bi predupredili privatizaciju koja bi ih ostavila bez radnih mesta i upropastila fabriku. Ravanica je kao drutveno preduzee poslovala s dobitkom i redovno isplaivala zarade u prosenom iznosu od 27.000 dinara. Agencija za privatizaciju je proces privatizovanja Ravanice htela da zapone izbacivanjem generalnog direktora fabrike koji je u periodu od 2003. do 2009. udvostruio proizvodnju i uivao naklonost radnika. Na njegovo mesto htela je da postavi oveka koji je radnicima bio poznat po upropaivanju nekada uspene Parainke. Meutim, radnici su se organizovali i pokrenuli trajk 17. avgusta ne dozvolivi novoj upravi da ue u fabriku. Izdrali su sve pritiske i sredinom septembra Vlada je odustala od spornih kadrovskih reenja. U razgovoru sa Draganom Mitrovi, predsednicom trajkakog odbora DP Ravanice i predstavnicom ovog radnikog kolektiva u Ko139

ordinacionom odboru radnikih protesta, pokuaemo da prenesemo iskustvo uspenog radnikog organizovanja u odbrani njihovih prava. Protest radnika Ravanice zavren je uspeno i radniki zahtevi su usvojeni. Moete li da izdvojite ta je bilo najpresudnije za uspeno okonanje vaeg protesta? Protest radnika Ravanice zavren je uspeno i radniki zahtevi su usvojeni, pre svega zato to su svi zahtevi radnika u trajku bili opravdani i zasnovani na zakonu. Pored brojnih inilaca koji su doprineli uspenom okonanju protesta, najpresudnija za na uspeh bila je istina o Ravanici i zaposlenima, koju smo branili od onih koji su postupajui mimo zakona hteli da nau uspenu fabriku unite a radnike izbace na ulicu, kao to se desilo u nizu fabrika irom Srbije koje su unitene. Va protest je imao veliku podrku lokalne zajednice i dela lokalne vlasti. Na koji nain ste stekli tu podrku? Koje aktivnosti ste preduzeli da biste to postigli? Na lokalnim izborima maja 2008. godine, zaposleni iz Ravanice sa strunim i potenim graanima uprije, kojima je jedini cilj razvoj privrede u gradu i lokalne samouprave, oformili su grupu graana i osvojili pet odbornikih mesta u skuptini optine uprija koja broji 37 odbornika. Skuptina optine je 10. 09. 2009. usvojila zakljuak kojim podrava zahteve zaposlenih u DP Ravanici. Skuptini optine obratio se trajkaki odbor DP Ravanice, a dvadeset odbornika kojima je zajedniki interes opstanak industrije u upriji glasali su za zahteve Ravanice, od kojih je pet odbornika grupe graana Ravanica, est odbornika Radikalne stranke, est odbornika PUPS-a i Jedinstvene Srbije i tri odbornika DSS-a. Odbornici DS-a i G 17 bili su protiv, a pet odbornika SPS-a uzdrana. Ovo smo postigli jer smo dokazali odbornicima da smo u pravu i da su nai zahtevi opravdani. Stekli ste i znaajnu medijsku panju. Novinari su uglavnom s razumevanjem prenosili informacije o vaem protestu, to nije ba uobiajeno kad su radniki protesti u pitanju. Na koji nain ste to postigli? Medijsku panju smo pridobili tako to smo redovno obavetavali sva sredstva informisanja o trenutnom stanju u Ravanici i zakazivali smo konferencije za tampu kad god je to bilo potrebno.
140

Imali smo dobro organizovan trajkaki odbor i dobru saradnju sa strunim kadrovima iz preduzea, koji su pred svaku zakazanu konferenciju za tampu pripremali i predavali dokumentaciju koja potvruje tanost svih navoda i zahteva zaposlenih. Pojedini novinari su ponekad objavljivali lanke sa negativnom konotacijom u odnosu na Ravanicu, ali smo mi uvek slali demante kojima smo osporavali neistinu i uz to slali pisane dokaze kojima smo potvrivali tanost svih naih tvrdnji. Napominjemo da su se radnici prevashodno borili za sebe i svoja prava, a i za svoje rukovodstvo u koje su imali poverenje. Poverenje prema rukovodstvu je normalna posledica odnosa rukovodstva prema zaposlenima, kojima je rukovodstvo stvorilo uslove za rad, koje je uspeno organizovalo proizvodnju i obezbedilo redovnu isplatu zarada i doprinosa zaposlenima. Koji su vai glavni motivi pristupanju Koordinacionom odboru radnikih protesta? Da li mislite da povezivanje iskustava radnikih protesta moe biti korisno za itavo drutvo u Srbiji, a ne samo za konkretne radnike kolektive koji se okupljaju? Na motiv pristupanja Koordinacionom odboru radnikih protesta u Srbiji jeste neprekidna borba za ostvarenje osnovnog ustavnog prava radnika prava na rad. Takoe, putem Koordinacionog odbora, radnici se povezuju, sarauju i svi radnici mogu da se upoznaju sa iskustvima drugih radnika i pravom istinom o dogaajima i borbi radnika, koji svoje pravo na rad moraju u krajnjem sluaju da brane stupanjem u trajk. Smatramo da povezivanje radnika i razmena iskustava radnikih protesta mogu biti korisni za itavo drutvo u Srbiji, a ne samo za konkretne kolektive, zato to se na delu pokazuje solidarnost koju su sindikati prestali da pruaju svojim lanovima. Radnici su okosnica privrede, koja je osnov za razvoj svakog drutva bez obzira na politiki sistem jedne zemlje. Sve politike strukture u Srbiji moraju da prihvate radnike Srbije kao ravnopravne partnere i da zaborave line interese i da ponu da realizuju izborna obeanja, da se bore za ouvanje radnih mesta i socijalnu sigurnost radnika i graana, u suprotnom, radniki protesti e biti masovniji. Milenko Srekovi [objavljeno na sajtu Pokreta za slobodu, decembra 2009]
141

Trudbenik gradnja

Optuba za terorizam je sramotna

Beogradska graevinska kompanija Montera (Monterra) jue je u medijima objavila saoptenje u kojem optuuje za terorizam trajkaki odbor Trudbenik gradnje zato to vodi trajk sa zahtevom da se poniti kupoprodajni ugovor. U trajkakom odboru Trudbenik gradnje nalaze se predstavnici reprezentativnog sindikata u ovom preduzeu i nije dopustivo da ih bilo ko, kao legalne predstavnike radnika, vrea i neosnovano optuuje koristei sredstva javnog informisanja. trajkaki odbor Trudbenik gradnje zahteva kontrolu kupoprodajnog ugovora jer smatra da ga je Montera prekrila. Jedan takav zahtev je legalan i legitiman i u njemu ne postoje nikakvi elementi terorizma. Zahtevamo da se dravni predstavnici to pre oglase i osude neosnovano vreanje naih sugraana od strane kompanije Montera. Zahtevamo da uprava kompanije Montera prestane da vri pritisak na radnike koji vode zakonit trajk i to pre uputi izvinjenje trajkakom odboru Trudbenik gradnje. Smatramo da je ovakav renik nedopustiv u jednom drutvu koje pretenduje da bude demokratsko. Zato zahtevamo od medija da vie ne prenose ovakve neosnovane kvalikacije koje samo doprinose sve veoj tenziji u naem drutvu. Podseamo jo da se trajkaki odbor Trudbenik gradnje 20. septembra pridruio Koordinacionom odboru radnikih protesta, koji jo ine trajkaki odbori Zastave elektro iz Rae, Srboleka iz Beograda, Ravanice iz uprije, invoza i BEK-a iz Zrenjanina. Radnici Trudbenik gradnje su u trajku od 24. avgusta 2009. godine a glavni zahtev protesta je raskid kupoprodajnog ugovora sa Monterra d.o.o. zbog krenja odredaba vezanih za prava iz radnog odnosa. U Beogradu, 23. septembra 2009, Pokret za slobodu

142

Koordinacioni odbor radnikih protesta u Srbiji Beograd, 26. oktobar 2009. godine

Zahtevamo da Agencija za priva zaciju hitno sprei propadanje Trudbenik gradnje

Ukoliko Agencija za privatizaciju hitno ne preduzme mere kako bi se spreilo krenje zakona i ugovora u privatizaciji Trudbenik gradnje, posledice po preduzee i njegove radnike mogu biti katastrofalne. Trudbenik gradnja je prodata iz restrukturiranja na aukciji odranoj 21. marta 2008. godine, preduzeu Monterra iz Beograda, iji je vlasnik Dragan Kopali. Agencija za privatizaciju je prodaju organizovala tako to je Trudbenik gradnju prodalo matino preduzee KMG Trudbenik, iako Zakon o Agenciji za privatizaciju u lanu 9. stav 4. izriito propisuje da postupak prodaje putem javne aukcije vri Agencija za privatizaciju, dok Uredba o postupku i nainu restrukturiranja subjekata privatizacije predvia da u subjektu privatizacije u kojem je sprovedeno restrukturiranje kapital prodaje Agencija za privatizaciju. injenica da Agencija jeste dala pisanu saglasnost na prodaju Trudbenik gradnje i da se u ugovoru o prodaji javlja kao punomonik prodavca, jasno govori da je ona de facto rukovodila privatizacijom Trudbenika, iako formalno nije potpisala ugovor. Radnici u vreme prodaje kompanije nisu obraali panju na nain prodaje, imajui poverenje u strunost slubenika i konsultanata Agencije. Meutim, kada su se nakon prodaje obratili Agenciji sa prigovorima da kupac ne izvrava ugovornu obavezu odravanja kontinuiteta proizvodnje, da kri prava zaposlenih i vodi preduzee u sigurnu propast, dobili su odgovor da Agencija za privatizaciju nije nadlena za kontrolu izvrenja ugovora o prodaji Trudbenik gradnje. Ispostavilo se da je nainom prodaje Trudbenik gradnje Agencija zapravo izbegla svoju obavezu iz lana 10. stav 4. Zakona o Agenciji za privatizaciju da proverava izvrenje ugovora o prodaji, ve je ovu obavezu prebacila na KMG Trudbenik, preduzee koje nema ni strune ni nansijske kapacitete da vri kontrolu izvrenja ugovora. Jo pre nego to je postao vlasnik Trudbenik gradnje, Kopali je ve prekrio zakon kada nije uplatio depozit za uee na aukciji, da bi onda takvo ponaanje nastavio i nakon to je preuzeo upravu nad preduzeem. Agencija za privati143

zaciju je ovakvo ponaanje tolerisala od samog poetka, i sada je duna da sprei propadanje Trudbenika za koje je sama odgovorna. Zahtevamo da Agencija za privatizaciju i Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja hitno nau nain da isprave nezakonitosti u privatizaciji Trudbenik gradnje i da raskinu ugovor sa Monterrom pre nego to bude kasno za radnike Trudbenik gradnje i njihove porodice. Radnici Trudbenik gradnje e od srede 28. oktobra 2009. godine poeti svakodnevne proteste ispred Agencije za privatizaciju do ispunjenja jedinog zahteva da Agencija raskine ugovor o prodaji Trudbenik gradnje sa Monterrom. Radnici okupljeni u Koordinacioni odbor radnikih protesta u Srbiji e im, poev od srede pa dokle god bude bilo potrebno, pruiti punu podrku u borbi za njihova radna mesta i opstanak njihovog preduzea. Beograd, 26. oktobra 2009. godine, Koordinacioni odbor radnikih protesta u Srbiji

144

Koordinacioni odbor radnikih protesta u Srbiji Beograd, 16. decembar 2009. godine

Podrka borbi radnika Trudbenik gradnje pro v propadanja preduzea i gaenja radnih mesta
Suoeni sa neodgovornim ponaanjem dravnih organa, radnici Trudbenik gradnje bili su primorani da zaponu sa blokadom ulice ispred prostorija Agencije za privatizaciju na Terazijama, kako bi skrenuli panju javnosti na propadanje svog preduzea i gaenje radnih mesta. Molimo graane Beograda da imaju razumevanja, jer je u pitanju iznuen potez koji ima za cilj da se primeni Zakon o privatizaciji i sauva proizvodnja u preduzeu od kog ivi vie od dve stotine radnikih porodica. Agencija za privatizaciju je 26. novembra 2009. godine zavrila izvetaj o kontroli ugovornih obaveza u privatizaciji Trudbenik gradnje. Izvetaj potvruje ono to radnici preduzea ve mesecima nastoje da dokau da vlasnik Trudbenik gradnje, preduzee Monterra Dragana Kopalia, kri obaveze iz kupoprodajnog ugovora koje se tiu prava zaposlenih i kontinuiteta poslovanja u osnovnoj delatnosti. Naime, kontrolom Agencije je utvreno: - da novi Pojedinani kolektivni ugovor nije zakljuen, a da postojei Pravilnik o radu predvia manja prava zaposlenih u odnosu na stari Pojedinani kolektivni ugovor; - da je kontinitet poslovanja Trudbenik gradnje za 65,58% manji u poreenju sa periodom pre privatizacije, a da su ukupne obaveze poveane za 40%, i da je raun preduzea u neprekidnoj blokadi od 17. marta 2009. godine; na dan kad je Agencija za privatizaciju zavrila kontrolu, blokada je iznosila 219.063.134,90 dinara. lan 41a Zakona o privatizaciji predvia da Ugovor o prodaji kapitala, odnosno imovine smatra se raskinutim zbog neispunjenja ako, ni u naknadno dostavljenom roku za ispunjenje, kupac ne obezbedi kontinuitet u obavljanju registrovane delatnosti radi ijeg je obavljanja subjekt privatizacije osnovan. Od 26. novembra do danas, Agencija nije preduzela nikakve radnje kako bi ispunila svoju zakonsku obavezu i spreila propadanje Trud145

benik gradnje koje je i sama utvrdila u postupku kontrole. Na sastancima koji su u meuvremenu odrani u Ministarstvu ekonomije i Agenciji za privatizaciju, predstavnici trajkakog odbora su dobili samo nove izgovore zbog ega dravni organi odbijaju da primene Zakon o privatizaciji. Na jednom od sastanaka, predstavnici Ministarstva ekonomije su ak izjavili da je radniki protest ispred prostorija dravnih organa besmislen, i da se ugovor o prodaji Trudbenik gradnje moe raskinuti jedino ako se izvri pritisak na politiare! U meuvremenu dok Agencija za privatizaciju odbija da primeni Zakon, blokada rauna Trudbenik gradnje je porasla za preko 100 miliona dinara i na dananji dan iznosi 364.340.971,90 dinara. Suoeni sa neodgovornim ponaanjem dravnih organa, radnici Trudbenik gradnje su bili primorani da zaponu sa blokadom ulice ispred prostorija Agencije za privatizaciju na Terazijama, kako bi skrenuli panju javnosti na propadanje svog preduzea i gaenje radnih mesta. Molimo graane Beograda da imaju razumevanja, jer je u pitanju iznuen potez koji ima za cilj da se primeni Zakon o privatizaciji i sauva proizvodnja u preduzeu od kog ivi vie od dve stotine radnikih porodica. Koordinacioni odbor radnikih protesta u Srbiji e na svaki raspoloivi nain podrati borbu radnika Trudbenik gradnje za opstanak njihovog preduzea. Beograd, 16. decembra 2009. godine Koordinacioni odbor radnikih protesta u Srbiji

146

Koordinacioni odbor radnikih protesta u Srbiji Beograd, 16. februara 2010. godine

Pomo onima koji su uni li preduzea ne moe doves do oporavka

Istovremeno dok uprava pod kontrolom Dragana Kopalia unitava Trudbenik gradnju, Vlada se prole nedelje sastala sa vlasnicima domaih graevinskih rmi kako bi im pomogla da prebrode nansijske neprilike. Prema informacijama koje su se pojavile u medijima, Kopali je zadovoljan sastankom, jer e drava posredovati kod poslovnih banaka da mu se reprogramiraju dugovi koje je napravio nesavesnim poslovanjem, odnosno izdejstvovae mu grejs period od godinu dana za otplatu kredita. Vlada je od sindikata Nezavisnost u Trudbenik gradnji i od svog Saveta za borbu protiv korupcije u vie navrata detaljno informisana o injenicama iz kojih jasno sledi da je Dragan Kopali odgovoran za propadanje Trudbenika, jednog od najveih graevinskih preduzea u zemlji. Ove injenice je utvrdila i Agencija za privatizaciju jo novembra prole godine. Meutim, umesto da Vlada i Ministarstvo ekonomije naloe Agenciji da postupi u skladu sa svojim nalazima i raskine ugovor sa nesavesnim kupcem, sada pomau Kopaliu da se izvue iz nansijskih problema, a sve to pod izgovorom da bi dalja kriza u graevinskom sektoru mogla da izazove socijalne potrese. Dragan Kopali je uzrok socijalnih potresa u Trudbenik gradnji, i on sada ne moe biti partner u ouvanju radnih mesta koja je sam ugasio. Od avgusta prole godine do danas iz Trudbenika je nezakonito otputeno vie od sto radnika, samo zbog toga to uestvuju u trajku iji je zahtev potovanje zakona i ugovora. Pre toga, za godinu i po dana Kopalievog gazdovanja nad Trudbenikom, broj radnika je smanjen sa 497 na 147, to je bio jedan od razloga zbog kojeg su radnici i stupili u trajk. Zbog nezakonitih otkaza trenutno se vodi preko 160 sudskih postupaka protiv Trudbenika. Propadanje se ne moe zaustaviti tako to ete pruiti podrku onima koji su propadanje izazvali. ime Dragan Kopali garantuje da e vladina pomo njegovim rmama zaista dovesti do oporavka? Da li time to je kontinuitet poslovanja u Trudbeniku nakon njegovog ulaska smanjen za 65,58%, obaveze poveane za 40%, a raun predu147

zea blokiran ve skoro godinu dana? Ukoliko Vlada zaista ima nameru da pomogne graevinski sektor, to e najbolje uiniti ako bude spreila nezakonito postupanje vlasnika poput Dragana Kopalia, ako obuzda korupciju u Agenciji za privatizaciju i raskine ugovore sa nesavesnim vlasnicima. U Beogradu, 16. februara 2010. godine, Koordinacioni odbor radnikih protesta1

1 Potpisnici ispred svojih trajkakih odbora bili su: Dragana Mitrovi, Ravanica, uprija; Milena Prstojevi, BEK, Zrenjanin; Mita Lisica, invoz, Zrenjanin; Milan Srekovi, Zastava elektro, Raa; Branislav Marku, Jugoremedija, Zrenjanin; Mohora Doru, Vraki vinogradi, Vrac; Zoran Goevi, Srbolek, Beograd; Vladimir Novakovi, Trudbenik, Beograd; Mladen Sikimi, IPOK, Zrenjanin

148

Trudbenik korak ka proleu

U saradnji sa Koordinacionim odborom radnikih protesta i studentskim grupama koje su podrale protest 18. februara, trajkaki odbor Trudbenika e nastaviti da iri krug solidarnosti i na druge radnike kolektive u Beogradu Nekima od njih bi moda samo i priznanje da stvari nisu kako treba bilo dovoljna satisfakcija za ponienje kojem su izloeni, za prezrive poglede prolaznika kojima su se nali na putu, za uvreeno miljenje da bi im bolje bilo da su uzeli da negde kopaju nego da dabalebare, iako dan uglavnom preguraju na jednom bureku i u hladnim sobama samakog hotela za terence u kojima je novi vlasnik iskljuio grejanje i vodu. Sramota ih je pre svega sopstvenih porodica koje su vie gladne nego site. Ovako je za februarsko izdanje Preduzea protest radnika Trudbenik gradnje prokomentarisao novinar Zoran Preradovi u tekstu pod naslovom Vie od trajka manje od pobune, iznosei zatim jasno i razgovetno najbitnije injenice o ovom i nekim drugim protestima koje vlast pokuava da zamuti. Ekonomska kriza je, izgleda, ostavila dublje posledice po srpsko drutvo nego to smo pre samo godinu dana mogli da naslutimo, a neke od njih ak i nisu negativne.

Fama o dva ekstremizma

trajk u Trudbeniku poeo je 25. avgusta prole godine u pogonima preduzea u Krnjai. Za to vreme u centru Beograda, u noi izmeu 24. i 25. avgusta, grupa ovdanjih anarhista je, u znak solidarnosti sa drugom iz Grke, odrala politiki performans u kojem je diplomatskom predstavnitvu njegove zemlje nanela neznatnu materijalnu tetu. Narednih nedelja, onemogueni da svoje pravo na rad ostvare u okvirima Zakona o trajku, radnici Trudbenika su zapoeli ulini performans ispred Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja, nanevi isprva neznatnu politiku tetu politikom predstavnitvu svog gazde Dragana Kopalia, vlasnika kompanije Montera i oveka od uticaja u Demokratskoj stranci. Zbog performansa ispred grke ambasade estoro aktivista Anarhosindikalistike inicijative (ASI) uhapeno je i optueno za meunarodni terorizam. Zbog protesta i zahteva za potovanje zakona i ugovora Kopali je otpustio pedeset radnika Trudbenika i oznaio ih u tampi kao sindikalne teroriste, zatim i za neradnike i alkoholiare. Nekako ba tih dana, pod okriljem jedne progresivne inicijative iza koje je stao itav beogradski civilni sektor,
149

u javnom ivotu Srbije se po prvi put pojavila privatna UDBA. Njen harizmatini eksponent Zoran Dragii je, objanjavajui neuspeh drave da zatiti progresivnu inicijativu od desnih ekstremista, upozorio na opasnost ne samo od desnog, ve i od anarhosindikalistikog ekstremizma, to jest od mogunosti da se neki od ovih stavi na elo radnikih protesta. Sledeih est meseci aktivisti ASI su proveli u pritvoru, a radnici Trudbenika na zimi ispred dravnih organa nadlenih za kontrolu izvrenja ugovora u privatizaciji. U ravni onoga to nam vlast smilja, ove dve linije nasilja i te kako su isprepletene. Meutim, dok su glasovi podrke uhapenim anarhistima u potpunosti razotkrili ve godinama naziruu nesposobnost civilnog sektora da ikoji bogovetni dogaaj posmatra van odrtavelih dihotomija iz Miloevieve epohe (a naroito je paranoina ona kukumavka nad beogradskom estorkom uokvirena sloganima o evropskoj budunosti i antifaistikim tradicijama Srbije, iako su aktivisti ASI moda ponajvie rtve konzervativnih nastojanja unutar same EU da se antifaizam okameni u formi iz 1945. godine, a savremeni njegovi pravci odbace kao jeres), dotle je protest radnika Trudbenika za nepunih est meseci savladao vrletan uspon od izofrenog senzacionalizma Tabloida, do razumevanja s one strane klasne granice na stranicama magazina za preduzetnike koji posluje u sastavu Ekonomist grupe. Jo uvek je, ak i advokatima estoro anarhista, zbunjujua pozadina njihovog hapenja, kao to su nejasne i okolnosti njihovog iznenadnog putanja iz pritvora 17. februara i najave tuilatva da e razmotriti preinaenje optunice.

Kome treba vanredno stanje

to se Trudbenika tie, maske su uglavnom pale. Kopaliev direktor Vuk Vujani smenjen je krajem januara, a na njegovo mesto imenovan Milan Tadi, pre toga direktor rme Gradient, koju su osnovali vlasnici Montere i najvei akcionari Luke Beograd, a koja praktino gazduje nad Trudbenikovom lokacijom na Savskom nasipu. injenica da Kopali sve tee kontrolie situaciju u Trudbeniku verovatno je naterala Mikovia i Beka, iji se interesi u Luci Beograd preklapaju sa Trudbenikovim zemljitem, da slabe karike u projektu Grada na vodi popune svojim kadrovima. Jedan od prvih poteza novog direktora bio je da 10. februara, jednog od najhladnijih dana ove zime, isee struju (ujedno i grejanje) u Trudbenikovom samakom hotelu na Konjarniku. Kako su trajkai Trudbenika i stanari samakih ho150

tela od poetka protesta u vrlo osetljivoj koaliciji, okupljenoj oko zahteva za raskid kupoprodajnog ugovora kao preduslova za reavanje oba problema, Tadi je bez sumnje na poetku svog mandata poeleo da isproba meusobnu solidarnost dveju grupa. trajkai su odmah prekinuli svoj uobiajeni protest ispred Agencije za privatizaciju i otili u podrku kolegama na Konjarniku, tako da je, pod pretnjom zatvaranja Ustanike ulice, struja predvee ponovo ukljuena, a Tadi upuen da slaba mesta radnikog otpora potrai na nekom drugom mestu. Iste nedelje premijer Cvetkovi i ministri Dinki i Duli su se u Nemanjinoj 11 sastali sa prvim ljudima tridesetak graevinskih rmi u Srbiji. Mediji su izdano preneli ne samo planove visokih dravnih funkcionera da kroz investiranje u izgradnju jeftinih stanova podre domae neimare, ve i zadovoljstvo Dragana Kopalia to e drava posredovati kod poslovnih banaka da mu se odobri jednogodinji grejs period za otplatu dugova. Nije propustio da pomene ni ekonomsku krizu, odnosno da izrazi zabrinutost da bi dalje slabljenje graevinskih rmi u Srbiji moglo dovesti do socijalnih potresa. O tome kakve je socijalne potrese u Trudbeniku izazvao sam Kopali mogli ste da pratite u nekoliko poslednjih brojeva Republike, a ve je notorno da se koliko proletos u susret eskalaciji radnikog nezadovoljstva zaloio za uvoenje vanrednog stanja. Imajui u vidu da je od dogovora izmeu trajkakog odbora i Ministarstva ekonomije o formiranju Upravnog odbora KMG Trudbenik prolo vie od mesec dana, i da se dopis s imenima novih lanova, meu kojima je i jedan predstavnik trajkaa, zagubio negde izmeu Ministarstva ekonomije i vladine kadrovske slube, jasno je zbog ega su radnici sastanak u Privrednoj komori razumeli kao konaan stav vlasti u pogledu raskida ugovora o privatizaciji Trudbenik gradnje.

Protest pokrenuo i sindikalnu centralu

Protestu radnika Trudbenika 18. februara ispred Ministarstva ekonomije prisustvovalo je preko trista ljudi. Podrku su pruili radnici zrenjaninskih preduzea okupljeni oko pokreta Ravnopravnost (jedan autobus), i aktivisti nekoliko leviarskih i anarho-kolektiva iz Beograda, mahom studenti, pod transparentom Solidarnost je naa snaga. Sve u svemu, dovoljno ljudi da oko 12 asova, na vest da Dinki nije u prilici da se sastane s predstavnicima trajkakog odbora, probiju policijski kordon i blokiraju Bulevar kralja Aleksandra. Usledilo je vieasovno ubeivanje s policijom oko uslova za povlaenje blokade, uz je151

dan detalj koji ni na jednom dosadanjem protestu nisam primetio u komunikaciji s Ministarstvom nije posredovao nikakav Dinkiev ata, niti pripadnik obezbeenja Ministarstva, ak ni ocir policije iz kordona, ve udba u civilu. Ne znam ta to treba da znai, ali dobro je znati, irite dalje, meutim, ova okolnost nije neto naroito impresionirala trajkaki odbor Trudbenika. Ostali su pri zahtevu da razgovaraju iskljuivo s ministrom, malo zato to su se s raznim iriima i Josipoviima ve siti u prazno izrazgovarali, ali pre svega jer samo dogovor s ministrom koji je ujedno i ef stranke moe imati kakvu-takvu politiku teinu na koju se ovek moe osloniti. Ne moe, istina, ni na nju u nekoj ozbiljnoj meri, to radnici invoza najbolje znaju, ali opet nije svejedno Dinkiu da slae ba na isti dan kad njegova potpredsednica Suzana Grubjei u vezi s peticijom za vanredne izbore za Press izjavljuje: Vlast ne bi smela da ignorie napore najvee opozicione stranke, i sigurna sam da e s dunom panjom pratiti ovu akciju. Nije mu svejedno, zato sastanka nije ni bilo. Demonstranti su se razili oko 17 asova, s dogovorom da ve sledeeg dana nastave pritisak. Meutim, uvee je MUP obavestio predsednika trajkakog odbora Milana ivkovia o zabrani okupljanja radnika Trudbenika zakljuno do 22. februara. Po prvi put od poetka trajka svi vaniji elektronski i tampani mediji preneli su valjanu informaciju o protestu, o broju uesnika i dinamici, o argumentima na osnovu kojih trajkai trae raskid ugovora s Monterom (podatke o gaenju poslovanja Trudbenika na ovim stranicama smo u vie navrata objavljivali). Sutradan, 19. februara, Kopali je odgovorio tako da stvarno ne udi to su mu Mikovi i Beko u januaru imenovali staraoca. Izmeu ostalog, vlasnik Montere je izjavio da ne postoje izvetaji Agencije za privatizaciju i Saveta za borbu protiv korupcije o krenju ugovora u privatizaciji Trudbenik gradnje. U saradnji s Koordinacionim odborom radnikih protesta i studentskim grupama koje su podrale protest 18. februara, trajkaki odbor Trudbenika e nastaviti da iri krug solidarnosti i na druge radnike kolektive u Beogradu. Na protestu malih akcionara IKL, odranom 23. februara na Trgu Nikole Paia, potpredsednik trajkakog odbora Trudbenika Vladimir Novakovi se sloio sa svima koji kau da je protivnik jak, a ishod borbe neizvestan, i pozvao okupljene da se uprkos mukama istrajno i solidarno bore za ostvarenje zajednikih ciljeva prava na rad i na dostojanstven ivot za radnike i njihove porodice. Hou da idem gradom i da svakoga mogu da pogledam u lice, zakljuio je Novakovi.
152

Posebno vaan rezultat protesta 18. februara bilo je obeanje predsednika Granskog sindikata graevine Nezavisnost Ranka Drljevia da e i grana i sindikalna centrala ubudue podrati proteste radnika Trudbenika. Kao to smo ve vie puta naznaili, pomenuti protest traje, evo, s bojom pomou ve pola godine. Njegov, dakle, posebno vaan rezultat je to to su uporni demonstranti, pored cininih medija, korumpirane vlasti, buljuka znanih i neznanih neprijatelja, sada napokon privukli i panju svoje sindikalne centrale. Ima li tu mesta ironiji, realno li je oekivati od visokih funkcionera sindikata da se cimaju ba oko svakog trajka u kojem uestvuju njihovi lanovi, ili trajk ipak po neemu mora biti izuzetan da bi mu se u moru drugih posvetila naroita panja, te, ako je ovo drugo, ta treba preduzeti pa da se darvinizam medijskog cirkusa koliko-toliko ukloni iz sindikalne prakse i ustupi mesto horizontalnoj solidarnosti? Da li sve to ima neke veze i s apanaama u vladinom Socio-ekonomskom savetu? Na prolee idu izbori u oba velika sindikata, pa e moda bar neka od ovih pitanja poeti da dobijaju adekvatne odgovore. Naalost, i anarhosindikalisti, ili bar oni koji se takvima nazivaju, kanda biju na svim frontovima, sem na konkretnim inicijativama za radniko organizovanje na neto demokratinijim i solidarnijim osnovama.

Pitaju se, ipak, i radnici

U neizmerno otunoj titoistikoj kampanji po fabrikim pejzaima, da sve iti i breke, posetio je Mlaan Dinki 16. februara Kragujevac i objavio da e raansku Zastavu elektro preuzeti junokorejska kompanija Yura. Do juna, veli, hiljadu novih radnih mesta. Za raanske radnike, preteno radnice koje lane svojim protestima sauvae preduzee od sigurne propasti i dovedoe ga do druge anse za sigurniju budunost, ova vest je bila iznenaenje koliko i za vas i za mene. Da je onomad bilo po Dejanovievom, il po Dinkievom, u Zastavi elektro danas bi rastao korov. Meutim, otkako je Slaviin mu jesenas vratio rmu dravi, sindikat je na sve naine pokuavao da se ukljui u pregovore s potencijalnim novim kupcima, ali im Ministarstvo nije dozvolilo da imaju makar korektnu informaciju o daljoj sudbini fabrike. Da ne bude zabune, ne govorim ja ovde o aavanju i ordenju, ve o koncepciji privatizacije u kojoj se mi ne pitamo ni za ta, a Dinki za sve. ak i ako zanemarimo injenicu da se fantastini privredni rast dalekoistonih zmajeva uglavnom temelji na bespoted153

noj eksploataciji, a da u Srbiji i ove nae dandare bez trunke samurajskog temperamenta kao od ale lome i kre zakonom i kolektivnim ugovorom garantovana radnika prava, sudove i inspekcije, ak i da Yura u junu odagna sve bojazni i preporodi Rau kao u najslaoj Dinkievoj lai, kakva nam je inae perspektiva ako uporna i solidarna borba za potovanje zakona i ugovora, ak i kada se zavri s uspehom, kao prole godine u Zastavi elektro i Vrakim vinogradima, na kraju vodi samo u novu neizvesnost. Ivan Zlati [objavljeno u listu Republika, marta 2010.]

154

Trudbenik ponovo na ulici

Nastavak protesta do ispunjenja zahteva

Nakon dva meseca pregovora i lanih obeanja, Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja odbilo je da da saglasnost na isplatu socijalnog programa radnicima Trudbenik gradnje koje je Dragan Kopali izbacio s posla iz osvete zato to su od Agencije za privatizaciju traili da zatiti zakon i ugovor u privatizaciji ovog preduzea. Shvativi da je obeanje socijalnog programa bilo samo trik vlasti, radnici su u utorak 8. juna ponovo poeli sa protestima ispred Ministarstva ekonomije. Sledeeg dana, u sredu 9. juna, policija je zapretila lanovima trajkakog odbora hapenjem i kaznom od 100.000 dinara ukoliko radnici budu blokirali Bulevar kralja Aleksandra, kao i da e zabraniti dalja okupljanja radnika Trudbenik gradnje. Podseamo javnost da je Agencija za privatizaciju jo 25. novembra prole godine uradila detaljan izvetaj o krenju ugovora o prodaji udela Trudbenik gradnje, u kom stoji da je raun preduzea mesecima u neprekidnoj blokadi, a da je kontinuitet poslovanja nakon privatizacije umanjen za 65,58%. U razgovorima sa trajkakim odborom, zvaninici Ministarstva ekonomije u vie navrata su isticali da je Dragan Kopali potpuno upropastio nae preduzee. Ipak, ugovor nisu raskinuli, sa potpuno besmislenim formalnim izgovorima. Umesto da gone oveka koji je, prema nalazima Agencije za privatizaciju, prekrio ugovor i doveo Trudbenik gradnju do ivice steaja, policija i Ministarstvo ekonomije su se pretnjama i pritiscima ustremili na radnike koji su nezakonitim otkazima ve kanjeni zato to se bore za potovanje zakona i svoje pravo na ivot i rad. Jo uvek nismo dobili ak ni jednokratnu pomo od 5.000 dinara, koju nam je ministar Rasim Ljaji obeao pre pola godine. Oigledna je namera vlasti i Dragana Kopalia da protest radnika Trudbenik gradnje ugui u gladi, iscrpljenosti i bolesti. Njihovo iivljavanje nad radnicima koji su u protestu od avgusta prole godine, i koji su itavu zimu proveli na ulici, i istovremeno tolerisanje kriminala koji je unitio nae preduzee, otkrivaju pravo lice vladajue politike u Srbiji.

155

Sa protestima ispred Ministarstva ekonomije nastavljamo u petak 11. juna u 10 asova. Ovoga puta, radnici Trudbenik gradnje se nee razii do ispunjenja zahteva. U Beogradu, 10. juna 2010. godine trajkaki odbor Trudbenik gradnja

156

Nastavljamo proteste ispred Ministarstva ekonomije

Proteste ispred Ministarstva ekonomije emo nastaviti do ispunjenja naih zahteva. Dananji protest poinje u 11 asova. Nikakva obeanja vie nas nee skloniti sa ulice, a Ministarstvo daljim ignorisanjem samo rizikuje radikalizaciju protesta. Tokom prethodna tri meseca, radnici Trudbenik gradnje obustavili su proteste ispred Agencije za privatizaciju i Ministarstva ekonomije. Nakon iscrpljujuih aktivnosti koje traju od avgusta prole godine, pristali smo na pregovore o socijalnom programu samo zato da ljude vie ne bi izlagali dodatnim naporima. Nismo oekivali da e Ministarstvo ekonomije zloupotrebiti nau dobru volju da probleme reimo pregovorima. Na alost, ispostavilo se da Ministarstvo nikada nije imalo nameru da isplati socijalni program. U pregovore su uli samo da bi produili agoniju radnika Trudbenika, u nadi da emo naposletku odustati. Zbog toga su radnici Trudbenik gradnje od prole nedelje ponovo u protestu. Ministarstvo ekonomije i Agencija za privatizaciju, koji su nas i doveli u ovu situaciju, i dalje odbijaju razgovar sa nama, zbog ega smo jue bili primorani da blokiramo ulaz u zgradu Ministarstva ekonomije. Podseamo javnost da je propadanje Trudbenik gradnje posledica krenja zakona i ugovora u privatizaciji naeg preduzea, to su u svojim izvetajima utvrdili Savet za borbu protiv korupcije i Agencija za privatizaciju, ali da uprkos tome Agencija i Ministarstvo ekonomije ve sedam meseci odbijaju da preduzmu bilo kakve korake kako bi reili nae probleme. Proteste ispred Ministarstva ekonomije emo nastaviti do ispunjenja naih zahteva. Dananji protest poinje u 11 asova. Nikakva obeanja vie nas nee skloniti sa ulice, a Ministarstvo daljim ignorisanjem samo rizikuje radikalizaciju protesta. 15. juna 2010. godine trajkaki odbor Trudbenik gradnja

157

Trudbenik godinu dana kasnije

Desetomeseni trajk i protest radnika beogradskog graevinskog preduzea Trudbenik gradnja praktino je okonan poetkom jula. Iako je sudbina samog preduzea jo uvek neizvesna, radnici e, sva je prilika, u buduim zbivanjima igrati manje aktivnu i manje odluujuu ulogu nego do sada. Trenutak je za rezime. E, sad, logino bi bilo da rezime krene saldiranjem trajkakih zahteva od 24. avgusta prole godine sa vladinim Programom mera za reavanje statusa bivih i sadanjih zaposlenih u KMG Trudbenik a.d. Beograd od 8. jula ove godine, ije je usvajanje dovelo do okonanja protesta. Problem je, meutim, taj to bi nakon svoenja samo ova dva dokumenta ovek pomislio da se radi ili o potpuno razliitim dogaajima, ili je ovde neko potpuno lud. A nije niko.

Zahtevi
Ba zato to e borba radnika Trudbenika u iroj javnosti najvie ostati upamena po nasilju i patnji, vano je napomenuti da je sindikat od samog poetka nastojao da predupredi posledice oekivane represije. Oekivane pre svega zbog lika i dela poslodavca Dragana Kopalia koji se, da podsetimo, par meseci pre poetka trajka u svojoj rmi javno zaloio za vanredno stanje i nekakvu tajkunsko-politiarsku korporativnu upravu nad Srbijom do okonanja ekonomske krize. Mogao bih da nastavim sa detaljima, ali verujem da nema potrebe. Ukratko, zahtevi trajka su morali biti u skladu sa zakonskim okvirima: isplata zaostalih zarada, povezivanje staa i zakljuivanje kolektivnog ugovora oko kojeg je bio postignut sporazum, ali je Kopali izbegavao da ga potpie. Sutina problema, meutim, izneta je u zahtevu za raskid ugovora o prodaji Trudbenik gradnje Kopalievoj Monteri, koji je predsednik trajkakog odbora i prvi ovek Sindikata Nezavisnost u Trudbenik gradnji Milan ivkovi 25. avgusta uputio Ministarstvu ekonomije, Agenciji za privatizaciju i KMG Trudbeniku, preduzeu koje se u Ugovoru o kupoprodaji Trudbenik gradnje navodi kao prodavac. ivkovi u ovom dopisu prvi put iznosi injenice koje e nekoliko meseci kasnije postati opte mesto: da je Kopali praktino ugasio delatnost preduzea, odnosno da je, prisilivi vie od pola radnika Trudbenik gradnje da preu u Monteru, prekrio ne samo odredbe kupoprodajnog ugovora koje se tiu prava zaposlenih, ve je
158

doveo do smanjenja obima posla i nemogunosti obezbeenja drugog posla u okviru drutva. Dakle, s ovim ili onim formalnim zahtevima, trajk je pre svega trebalo da podupre zahtev za raskid ugovora, odnosno borbu za opstanak preduzea i radnih mesta. Oekivalo se da e nadleni aurnije postupati pod medijskim pritiskom trajka. Ispostavilo se, meutim, da je trajk u krugu preduzea u Krnjai, koliko god dramatian bio, ipak predaleko da bi zainteresovao prestoniku tampu i doveo do eljenog pritiska. S druge strane, izlazak iz kruga preduzea na beogradske ulice znaio je krenje Zakona o trajku, to jest priliku za Kopalia da buntovnicima podeli otkaze. Trea mogunost bilo je odustajanje.

Radikalizacija
Re iz ovog meunaslova ve due vreme se koristi ne samo da opie zaokret radnikih protesta ka drastinim metodama (blokada saobraaja, samopovreivanje...), ve i da se usput provercuje jo jedna kopa dogaanja radnika sa svim onim nazadnim i nakaznim to u naoj javnosti predstavlja Srpska radikalna stranka1. U takvom kontekstu, poznata Kopalieva izjava kako je u njegovom preduzeu na delu sindikalni terorizam, koliko god sumanuto zvuala, bila je jasna najava brutalnog obrauna sa radikalima koji su odluili da vie ne hvataju zjale po Krnjai i izali na ulice. Usledilo je 145 otkaza, a potom zimski protesti ispred Agencije za privatizaciju i Ministarstva ekonomije, koji su naili na zid utanja, pa blokade ulica, privoenja, nove blokade... O svim ovim zbivanjima Republika je detaljno izvetavala. Nekim drugim aspektima itavog sluaja moda nismo posvetili dovoljnu panju, jednostavno zato to nisu bili u neposrednoj vezi sa borbom radnika za ouvanje radnih mesta, protiv unitavanja preduzea temom koju smo, ne samo u Trudbenik gradnji ve u svakom radnikom protestu koji smo pratili, ocenili kao najvaniju. One manje prie, meutim, nisu uvek i manje potresne. Naprotiv. im je kupio Trudbenik gradnju, marta 2008. godine, Kopali je krenuo u obraun sa radnicima koji ive u dva tzv. samaka hotela, na Konjarniku i u novobeogradskom Bloku 70. Ovi objekti su graeni za smetaj radnika Trudbenika koji nisu iz Beograda, ali su vremenom postali jedino prebivalite desetinama radnikih porodica, zbog
1 tavie, Google pretraga ove rei pokazuje da njena iroka upotreba u srpskoj javnosti, a u vezi s radnikim protestima, kree ubrzo nakon osnivanja SNS, to jest nakon proterivanja radikala na politiku marginu kao bezopasnih straila.

159

ega je uprava preduzea pre privatizacije donela odluku o prenameni samakih hotela u stambene zgrade. Ne vredi sada raspredati zbog ega ova odluka nije na vreme sprovedena, tek Kopali ju je ponitio i naredio iseljenje iz oba objekta. Napadajui trajk u javnosti, Kopali je esto koristio situaciju u samakim hotelima, tvrdei da iza trajka zapravo stoje nekakve kabadahije koje nee da se isele iz njegove imovine. U stvari, on je radnicima koji su odbili da se isele davao otkaze u Trudbeniku. Jo pre trajka, podelio je 29 takvih otkaza. Radnici su pokrenuli sudske postupke za povratak na posao. Za sada je samo jedna presuda izvrna. Ako je za utehu, ta jedna je u korist radnika. Dok sud odluuje, ljudi dve godine ive bez primanja, pod neprestanim pritiskom, pretnjama, krivinim prijavama za ometanje poseda, iskljuenjima struje. Na Konjarniku je struja iskljuena 10. februara ove godine, pa je 41 porodica na 18 stepeni ostala bez grejanja. Poslednje iskljuenje bilo je 10. avgusta ove godine u objektu na Novom Beogradu. Do zakljuenja ovog broja Republike, 37 porodica koje tamo ive jo uvek je bez struje. Deo stanara je pod pritiskom napustio samake hotele. U prazne stanove Kopali je uselio radnike Montere. U noi izmeu 14. i 15. oktobra 2009. godine dvojica stanara iz Montere napali su grupu radnika Trudbenika iz susedne sobe, i tom prilikom pretukli Habiba Krkuia. Prema izjavi koju su potpisali i policiji predali radnici obezbeenja objekta na Konjarniku, pretuenog Krkuia su zatekli na podu njegove sobe, razbijenog nosa, u maloj lokvi krvi. Jedan od napadaa (ime i prezime navedeno u izjavi), ubrzo se ponovo pojavio u hodniku kreui se prema Krkuievoj sobi, sa ciglom u ruci. Pre nego to e stii policija, dok je obezbeenje pokuavalo da smiri situaciju, napadai su vreali napadnute stanare iz sobe 63 po verskoj i nacionalnoj osnovi. Pre jutra, nasilnici su napustili hotel i vie se nisu vraali. trajkai vie nisu nou izlazili sami. Habib Krkui je roen 20. marta 1951. godine u selu Namga na Donjem Peteru, optina Tutin. U Trudbeniku je radio 32 godine. Porodica, supruga Hankija i tri sina, ostala je da ivi na selu. Najstariji sin Raif danas je hoda u seoskoj damiji. Upoznali smo se letos i malo popriali. Blag ovek lepog govora. Habib ih je godinama viao samo vikendom, za vreme odmora i praznika. Otkako je poeo trajk ostao je bez novca da svakog vikenda putuje kui. Na zimskim protestima bio je svakodnevno. Uvee se vraao u hladnu sobu. Od dana kad su zbog otkaza ostali bez primanja, trajkai iz hotela uglavnom su imali samo po jedan obrok dnevno, ono to dobiju na
160

protestu. Nekad kiu, nekad burek, kad ta ima. Onda nazad u sobu, pa ujutru ponovo. Po povratku sa novogodinjih praznika, Habib je prestao da ide kui. Znao je da ako nekako i uspe da ode, nee imati novca da se vrati. Onog februarskog dana kad im je Kopali iskljuio struju, ba u tom trenutku Habib je telefonom razgovarao sa suprugom. Po amoru je zakljuila da se neto loe deava. Nije mogao da je utei. Te noi ni Hankija nije spavala. Habib se oseao sve loije. Zabrinuti trajkai su izmeu sebe skupili novac kako bi mogao da ode kui na lekarski pregled. Otputovao je u petak 26. februara. Pregled je bio zakazan za 2. mart. U ponedeljak 1. marta 2010. godine, Habib Krkui je preminuo u svom domu od sranog udara. Porodica je za incident od 15. oktobra 2009. godine saznala tek nakon njegove smrti, od Habibovih kolega iz trajka.

(Ne)sporazum
Jugoremedija je verovatno jedan od poslednjih sporova u privatizaciji u kojem su radnici (istina, u svojstvu akcionara, udrueni s ostalim malim akcionarima preduzea), imali priliku da u punoj meri ostvare svoja prava i interese dosledno zahtevajui sprovoenje zakona i ugovora. Nema sumnje da je zrenjaninska grupa uspela u svojoj borbi prvenstveno zahvaljujui hrabrosti, pameti i solidarnosti, ali je isto tako sigurno da glavni razlog zbog kojeg je primer Jugoremedije ostao tako usamljen lei u pukom sticaju formalno-pravnih okolnosti. Trudbenik gradnja, na primer, prodata je u postupku restrukturiranja, u kojem radnici po zakonu nemaju pravo na akcije. Ugovor o prodaji ovog, i nekoliko drugih preduzea privatizovanih kroz restrukturiranje (delovi Filipa Kljajia iz Kragujevca, rakoviki Rekord...), predvia raskid samo u sluaju da kupac ne isplati kupoprodajnu cenu. Sindikat je u pomenutom zahtevu od 25. avgusta 2009. godine istakao da Zakon o privatizaciji propisuje niz drugih razloga za raskid ugovora zbog neizvravanja (izmeu ostalog krenje socijalnog programa i umanjenje kontinuiteta delatnosti i jedno i drugo Kopali je, ak i po nalazu same Agencije za privatizaciju, inio nemilice), i zatraio primenu Zakona. Isti stav izneo je i Savet za borbu protiv korupcije u svojim obraanjima Vladi od 29. oktobra 2009. i 20. januara 2010. godine. U drugom obraanju se jo istie: Odstupanja od primene Zakona o privatizaciji do kojih je dolo u prodaji udela Trudbenik gradnje nika161

ko ne mogu biti argument da Agencija za privatizaciju, nakon to je u postupku kontrole utvrdila krenje ugovora, odbije da primeni lan 41a Zakona o privatizaciji, ve naprotiv, moraju biti razlog da Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja izvri nadzor nad zakonitou rada Agencije za privatizaciju. Agencija za privatizaciju je postupila suprotno Zakonu o privatizaciji kada je zakljuenje Ugovora o kupoprodaji udela prepustila licu koje nije ovlaeno da vri poslove u privatizaciji, preduzeu KMG Trudbenik u restrukturiranju. Nije, meutim, vredelo. Ministarstvo i Agencija ostali su pri stavu da kupac zaista drastino kri ugovorne obaveze i vue preduzee u propast, ali da ugovor ne moe da raskine Agencija po Zakonu o privatizaciji, ve KMG Trudbenik u sudskoj parnici kao obian ugovor o kupoprodaji. U tom cilju, Vlada je poetkom marta imenovala novi Upravni odbor KMG-a, na elu sa Duanom Bjelopetroviem (DS), koji je zaista odmah prionuo na pripremu tube. Naporedo, gladnim i izmrcvarenim demonstrantima ponuen je socijalni program, koji bi realizovali Vlada i KMG. Pristanak na ovakav socijalni program ne znai da su odustali od tubi za povratak na posao u Trudbenik gradnju. Ti sporovi su i dalje u toku. Meutim, pristanak na socijalni program faktiki znai da su borbu za Trudbenik gradnju preneli na Vladu i KMG. Ne znam kako bih ovo drugaije rekao: sasvim je razumno biti beskompromisan kad je zakon na vaoj strani, a cilj tako primamljiv kao to je kontrola nad protabilnom fabrikom. Ne kaem, naravno, da je radnicima Jugoremedije bilo lako tokom etvorogodinje borbe. Naprotiv, vrlo dobro znam koliko im je bilo teko, ali su uprkos tome ipak sve vreme znali da vredi zapeti. S druge strane, radnici Trudbenik gradnje spadaju u onaj, daleko brojniji deo populacije koji nema taj luksuz da svoju borbu za pravo na ivot i rad vodi pod legalistikom zastavom. Spadaju u one protiv ijih interesa se donose zakoni i zakljuuju ugovori. Zato su lane i iskoraili iz zakonskih okvira, ne bi li postigli javni skandal oko necivilizacijskog poloaja u koji su dovedeni. Naposletku, iz istog razloga su pristali da polugodinje muke kapitalizuju u to povoljniji sporazum sa vlastima. Rat sa Kopaliem su pri tom lepo razgazili, sad nek ga malo nose oni koji za to imaju snage, novaca i potrebnih vetina. Ostaje, naravno, kakljivo pitanje da li bi Ugovor o kupoprodaji udela u Trudbenik gradnji ipak bio raskinut po Zakonu o privatizaciji da su trajkai u martu jo jednom-dvaput blokirali Bulevar Kralja Aleksandra? Iskreno, nemam pojma. Imao sam tada neku svoju procenu, ali za nju ne bih stavio ruku u vatru. U traenju odgovora moe pomoi
162

podatak da ni isplata socijalnog programa otputenim trajkaima nije ba ila kao po loju. Usledila su jo etiri meseca natezanja, pregovora, povratka na ulice, jo jedna blokada Bulevara...

Vladin program
Na sednici Vlade 8. jula 2010. godine usvojen je Program mera za reavanje statusa bivih i sadanjih zaposlenih u KMG Trudbenik a. d. Beograd. Moda vam bode oi to to se junaci nae prie sada navode kao zaposleni u KMG-u? Da, poto voljom Dragana Kopalia od jesenas vie nisu radnici Trudbenik gradnje, naeno je reenje da se svih 145 otputenih trajkaa zaposle u KMG-u, koji e onda napustiti uz otpremninu od 300 evra po godini staa. KMG e im isplatiti 200 evra po godini, a resto Ministarstvo ekonomije. Reenje neobino, ali ve smo rekli da ih ne titi zakon ve blokada Bulevara. ta god da se narednih meseci ispostavi kao pozadina, treba ve sada primetiti da je Vlada Srbije sa Trudbenikom otvorila novo poglavlje u reavanju tranzicionih kriza. Pre svega, dok je trajalo natezanje oko socijalnog programa sa radnicima, KMG je dosta brzo sroio i podneo najavljenu tubu protiv Montere. Dva roita su ve odrana pre godinjih odmora, tree je zakazano za septembar. Ne bih se usudio da bilo ta prognoziram, ali vidljiv je entuzijazam vlasti da se to pitanje rei na nain na kojem su zimus insistirali, to ba i nije njihovo uobiajeno ponaanje. Normalno bi, naime, u naim uslovima bilo da Vlada ostavi Kopalia na miru im isprati radnike sa ulica, ali to se oigledno nee desiti. Pri tom je protiv vlasnika i uprave Montere policija 7. jula ove godine podnela krivine prijave za utaju poreza to, meutim, teko moe imati veze sa naom priom. Pre dodaje na uvek realnu sumnju da radniki protest nije jedini pritisak na vlast u sluaju Trudbenika, zbog ega se duplo ne bih usudio da bilo ta prognoziram. S druge strane, iskljuenje struje samakom hotelu u Bloku 70 svedoi da Kopali imovinu Trudbenik gradnje jo uvek i te kako smatra svojom. No dobro, ako se oko Trudbenik gradnje i/ili lokacije na Krnjai zbilja i vodi zakulisni rat (u stvari, teko bi bilo poverovati da se ne vodi, ali i o tome smo ve bistrili u prethodnim brojevima), to i dalje ne objanjava naprasni napad samokritike Vlade Srbije koja je rezultirala isplatom kompenzacije trajkaima za sve to su zbog brljotina Agencije za privatizaciju i Ministarstva ekonomije podneli tokom protesta. Ne sprdam se, u obrazloenju razloga za donoenje Vladinog Programa
163

doslovce stoji da nemogunou vrenja adekvatne kontrole ugovornih obaveza i nemogunou sprovoenja ekasnih mera radi zatite radnika a usled krenja odredbi navedenog ugovora, radnici stupaju u viemeseni trajk. Njihova egzistencija dovedena je u pitanje, a viemeseni trajkovi govore o potencijalnoj neekasnosti ostalih subjekata i institucija kojima su se ova lica obraala radi zatite svojih prava. U samom tekstu Programa Vlada ak priznaje da ugovorom o prodaji Trudbenik gradnje nije preciziran minimum zatite zaposlenih niti je prodavcu omoguio adekvatne mehanizme za kontrolu izvrenja ugovornih obaveza u smislu koji to ugovor o kupoprodaji kapitala omoguava Agenciji za privatizaciju (...) Prodavac je podneo odgovarajue tube nadlenim sudovima i ti postupci su u toku. Dalje se nabraja ta je sve Kopali natetio po Trudbeniku, pa kae: Kao rezultat postupanja novog vlasnika prema zaposlenima imamo proteste 145 bivih zaposlenih u Trudbenik gradnji sada Monteri, sa svim svojim negativnim socijalnim posledicama, kao i injenicom da je ugroena elementarna egzistencija ovih lica i njihovih porodica. Naime, svi oni su dobili otkaze u Trudbenik gradnji sada Monteri, i trenutno su nezaposleni. Zato socijalni program. Ko bi, majku mu, rekao da piramida vlasti tako funkcionie da oni sa vrha umesto da lupaju klempe niskopotinjenima, u stvari zahvataju iz dravne kase da im peglaju greke. Svata e jo ovek od ove nae Vlade da naui. Elem, iako i sama uvia da je haos u Trudbenik gradnji izazvan nainom na koji je preduzee prodato, Vlada se jo uvek nije izjasnila po preporuci Saveta za borbu protiv korupcije da Ministarstvo ekonomije sprovede nadzor nad zakonitou rada Agencije u sluaju Trudbenika. Ivan Zlati [objavljeno u listu Republika, septembra 2010.]

164

Otvoreno pismo trajkakog odbora PD Trudbenik gradnja d.o.o.

Minimalno razumevanje za probleme radnika Trudbenik gradnje koje je pokazala drava, ne moe da spree katastrofalne posledice koje je bezakonje u privatizaciji donelo naim porodicama. Zbog toga nastavljamo sa borbom. Radna mesta koja su nam oteta za nas i nae porodice znae ivot, tako da nemamo prava da odustanemo. Oekujemo da e nam dravni organi ubudue biti partneri u borbi za razreenje traume koja traje ve godinu ipo dana. Podseamo Vladu da je u svom zakljuku od 8. jula i sama priznala da nemogunou vrenja adekvatne kontrole ugovornih obaveza i nemogunou sprovoenja ekasnih mera radi zatite radnika a usled krenja odredbi navedenog ugovora, radnici stupaju u viemeseni trajk. Njihova egzistencija je dovedena u pitanje, a viemeseni trajkovi govore o potencijalnoj neekasnosti ostalih subjekata i institucija kojima su se ova lica obraala radi zatite svojih prava.

PREDSEDNIK REPUBLIKE SRBIJE Boris Tadi VLADA REPUBLIKE SRBIJE Predsednik Mirko Cvetkovi AGENCIJA ZA PRIVATIZACIJU Direktor Vladislav Cvetkovi MINISTARSTVO EKONOMIJE I REGIONALNOG RAZVOJA Ministar Mlaan Dinki Dravni sekretar Neboja iri DEMOKRATSKA STRANKA Potpredsednik Duan Petrovi
Potovana gospodo, Kao to ste ve upoznati, trajk i protest radnika PD Trudbenik gradnja d.o.o. traje od 24. avgusta 2009. godine. Na ovaj korak nas je nateralo krenje zakona i ugovora u privatizaciji naeg preduzea od strane vlasnika, graevinskog preduzea Montera. Podseamo Vas da je Agencija za privatizaciju 26. novembra iste godine utvrdila
165

drastino krenje zakona i ugovora u privatizaciji Trudbenik gradnje, ali je odbila da ugovor raskine po Zakonu o privatizaciji, pravdajui se da nije nadlena, to jest da je ugovor o kupoprodaji potpisala samo kao punomonik naeg matinog preduzea KMG Trudbenik. Prema tumaenju Agencije, ugovor kojim je privatizovana Trudbenik gradnja nije ugovor o privatizaciji, ve se radi o najobinijem obligacionom ugovoru, koji moe da se raskine jedino u sudskom postupku koji bi pokrenuo KMG Trudbenik. Meutim, Savet za borbu protiv korupcije je 20. januara ove godine dostavio Vladi svoj nalaz u kom izmeu ostalog stoji: Odstupanja od primene Zakona o privatizaciji do kojih je dolo u prodaji udela Trudbenik gradnje nikako ne mogu biti argument da Agencija za privatizaciju, nakon to je u postupku kontrole utvrdila krenje ugovora, odbije da primeni lan 41a Zakona o privatizaciji, ve naprotiv, moraju biti razlog da Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja izvri nadzor nad zakonitou rada Agencije za privatizaciju. Agencija je postupila suprotno Zakonu o privatizaciji kada je zakljuenje Ugovora o kupoprodaji udela prepustila licu koje nije ovlaeno da vri poslove u privatizaciji, preduzeu KMG Trudbenik u restrukturiranju. lan 5. Zakona o privatizaciji predvia iskljuivu nadlenost Agencije za privatizaciju da prodaje kapital na osnovu Zakona o privatizaciji. Prepustivi KMG Trudbeniku da zakljui Ugovor o kupoprodaji udela Trudbenik gradnje, Agencija je ugrozila kontrolu izvrenja ugovornih obaveza i mogunost da se u sluaju neizvravanja obaveza ugovor raskine po Zakonu o privatizaciji, kako nesavesni kupac ne bi uveavao tetu po preduzee, to i jeste smisao lana 41a Zakona o privatizaciji. Smatramo da ovakvo postupanje Agencije navodi na sumnje na korupciju u privatizaciji Trudbenik gradnje. Uprkos ovakvom miljenju svog savetodavnog tela, ni Vlada ni nadleno Ministarstvo nisu preduzeli nikakve korake da uspostave zakonito stanje u privatizaciji naeg preduzea, ve su raskid ugovora prepustili KMG Trudbeniku i sudskoj parnici kojoj se ne vidi skori kraj. Uprkos injenici da je Izvetaj Agencije za privatizaciju pokazao da su razlozi za trajk radnika Trudbenik gradnje bili opravdani, i da je na protest bio u interesu preduzea, a ne hir neradnika i alkoholiara, kao to je to u javnosti pokuavao da predstavi vlasnik Montere Dragan Kopali, nas 145 smo zbog borbe za ouvanje svojih radnih mesta kanjeni otkazima. Do dananjeg dana, preminula su trojica otputenih trajkaa. Dvojica od sranog, jedan od modanog udara, svi u pedesetim godinama ivota. Ne treba biti strunjak za medicinu pa zakljuiti da su nae
166

kolege makar jednim delom stradale zbog stresa koji su svakodnevno preivljavali protestujui skoro godinu dana po beogradskim ulicama. Primorana da reaguje na tragediju, Vlada je 8. jula ove godine donela odluku da iz dravnih fondova izdvoji vie od 1,2 miliona evra da bi uesnicima u trajku i protestu isplatila otpremnine od 300 evra po godini staa. Iako nam je ova mera u tom trenutku pomogla da preivimo, trajno reenje problema jo uvek nije ni na pomolu. Vie od sto radnikih porodica ubrzo e postati socijalni sluajevi ukoliko drava ne raskine ugovor sa Monterom. Istovremeno, Graevinska direkcija Srbije dodelila je Monteri izgradnju stanova na Vodovcu, u sklopu dravne pomoi graevinskoj industriji u uslovima ekonomske krize. Jo jednom napominjemo da je pre neto vie od godinu dana Izvetaj Agencije za privatizaciju pokazao da je Montera jedan od uzroka propadanja graevinske industrije u Srbiji, jer je za samo nekoliko meseci umanjila kontinuitet osnovne delatnosti u Trudbenik gradnji za 65,58%, i opteretila nae preduzee hipotekama, ali ne za unapreenje proizvodnje, ve za svoje potrebe. Vlada u svojoj odluci od 8. jula i sama istie ove injenice. Povrh svega, Poreska uprava je 7. jula podnela krivinu prijavu protiv Dragana Kopalia zbog neplaanja obaveza prema dravi. Ipak, posao na Vodovcu, vredan preko 10 miliona evra, drava je poverila Monteri. Minimalno razumevanje za probleme radnika Trudbenik gradnje koje je pokazala drava, ne moe da spree katastrofalne posledice koje je bezakonje u privatizaciji donelo naim porodicama. Zbog toga nastavljamo sa borbom. Radna mesta koja su nam oteta za nas i nae porodice znae ivot, tako da nemamo prava da odustanemo. Oekujemo da e nam dravni organi ubudue biti partneri u borbi za razreenje traume koja traje ve godinu ipo dana. Podseamo Vladu da je u svom zakljuku od 8. jula i sama priznala da nemogunou vrenja adekvatne kontrole ugovornih obaveza i nemogunou sprovoenja ekasnih mera radi zatite radnika a usled krenja odredbi navedenog ugovora, radnici stupaju u viemeseni trajk. Njihova egzistencija je dovedena u pitanje, a viemeseni trajkovi govore o potencijalnoj nee-

167

kasnosti ostalih subjekata i institucija klojima su se ova lica obraala radi zatite svojih prava. S potovanjem, Predsednik trajkakog odbora Milan ivkovi 30. decembra 2010.

168

POKRET ZA SLOBODU, klub TIJUANA i SELEN VELEN DJ DUO pozivaju vas na projekciju lma i dernek solidarnosti (benet urku)

YU WAVE TRUDBENIK
...Club Tijuana, Sremska 9, II sprat (Ugao Prizrenske i Sremske, kod stepenica) Subota, 19. februar 2011. (Novac prikupljen na urci ide u fond za pravnu odbranu radnika Trudbenika zbog krivine prijave koju je protiv trajkakog odbora podnela kompanija Monterra.) 21h Projekcija dokumentarnog lma Od -18 do +30 Poetkom jeseni 2010. godine okonan je viemeseni protest radnika graevinskog preduzea Trudbenik gradnja. Na centralnim prestonikim ulicama saobraaj je ponovo normalizovan. Da li je tranziciona trauma okonana? Reija, scenario, montaa: Ivan Zlati Kamera: Sinia Dugonji Producent: Milenko Srekovi Muzika: Torpeda, Kaotine due Proizvodnja: Pokret za slobodu 22h YU Wave dernek Odlazak ratnika, povratak marala Selen Velen ponovo jae u borbi za slobodu, mir, socijalizam i preputanje revolucionarnom plesu i zabavi uz muziku zemlje koja vie ne postoji. Kao i uvek, sluaemo nove bendove sa prostora Jugoslavije, alternativu, KUD Idijote, Bajagu, dno dna i Neki to vole vrue... Prvi YU Wave dernek ove godine je dernek solidarnosti. Zato dernek solidarnosti? POKRET ZA SLOBODU angaovao se na prikupljanju sredstava za odbranu lanova trajkakog odbora TRUDBENIK GRADNJE po krivinoj prijavi kompanije MONTERRA. Advokat koji je angaovan na njihovoj odbrani pristao je da radi za polovinu od tarife predviene za
169

ovo krivino delo, u znak solidarnosti sa trajkaima. YU Wave dernek podrava ovu borbu i zato eli da pomogne da se prikupi potreban novac. Kompanija MONTERRA, koja je vlasnik TRUDBENIK GRADNJE, podnela je 28. 8. 2009. godine krivinu prijavu protiv devetorice lanova trajkakog odbora TRUDBENIK GRADNJE da su 24. 8. iste godine za vreme trajka blokirali kapiju preduzea, i tako poinili krivino delo zloupotrebe prava na trajk iz lana 167. Krivinog zakonika Srbije, priinivi tetu MONTERRI od 2.400.284,00 dinara. Zapreena kazna za ovo krivino delo je zatvor do tri godine. Radnici TRUDBENIK GRADNJE su do prolog leta svakodnevno protestovali na beogradskim ulicama traei svoja prava. Za sve to vreme, drava nije nita preduzimala po MONTERRINOJ krivinoj prijavi. Meutim, krajem prole godine, nakon to je Vlada radnicima isplatila otpremninu i sklonila ih sa ulica, tuilatvo je dalo nalog za sprovoenje istrage po krivinoj prijavi podnetoj jo u avgustu 2009. godine. Osuujua presuda trajkakom odboru TRUDBENIK GRADNJE bila bi zeleno svetlo za druge gazde u Srbiji da se na ovaj nain obraunavaju sa trajkovima, odnosno predstavljala bi pretnju svakom trajkakom odboru ta ga eka ukoliko se odlui na otrije metode protesta. Naime, iako je MONTERRINA krivina prijava najobinija izmiljotina, napominjemo da radnici TRUDBENIK GRADNJE tokom protesta jesu pribegavali blokadama beogradskih ulica, jer drugaije nisu mogli da dobiju panju javnosti, tako da je jasan interes i gazda u Srbiji i politikih struktura da preko trajkakog odbora TRUDBENIKA zaprete svakome kome bude palo na pamet da medijima ukae na svoje probleme putem nekonvencionalnih, ali legitimnih metoda graanske borbe. Drugaije se ne moe objasniti iznenadno interesovanje tuilatva za prijavu staru vie od godinu dana.

170

Radnici varani pa klevetani

Pratimo zbivanja u raanskoj Zastavi elektro i beogradskom Trudbeniku i reagovanja na njih

Raa...
Problemi u Zastavi elektro krenuli su krajem 2008. godine, kada je preduzee zbog lopovluka i loe uprave pod kontrolom Ranka Dejanovia izgubilo poslovno-tehniku saradnju sa multinacionalnom kompanijom Delphi, praktino jedini posao koji su radili tokom prethodne dve godine. Delphi tih dana u raznim prilikama nije proputao da napomene kako nikada nije imao problema sa zaposlenima, ak naprotiv. O tome je Republika podrobno pisala prolog leta, a na bazi prepiske sa Delphijem koju je uoi famoznih protesta na pruzi kod Lapova objavio trajkaki odbor Zastave elektro. Devetomeseni protesti protiv Dejanovia su, kao to je poznato, krajem septembra rezultirali poklanjanjem fabrike dravi. Pre nego to e sa Dinkiem utanaiti primopredaju, Dejanovi je, seate se, najpre bio objavio da fabriku vraa radnicima. trajkai su, razumljivo, to odbili, obrazlaui da im je gazda na dar ponudio praznu kasu, blokiran raun, izgubljeno trite, dugove prema njima samima za neisplaene zarade, najmanje 168,5 miliona dinara duga Fondu za razvoj po osnovu kredita koji je Dejanoviu odobren da izmiri obaveze prema radnicima (to on nije uradio), i niz drugih problema. Da su prihvatili poklon radnici bi doli u poziciju da raspetljaju brojne nansijske brljotine bive uprave, pa je zaista teko poverovati da je Ranko ozbiljno mislio da im prepusti rmu. Da li je napravio manevar samo da bi trajkaima iznudio javno priznanje da nisu u stanju da upravljaju fabrikom? Da li je izlaganje takvom riziku (jer ta bi da su prihvatili!?) bilo deo njegovog poravnanja sa Dinkiem? Rizik bi u tom sluaju bio obostran, makar podjednak, jer ni Dinki, kao predsednik Upravnog odbora Fonda za razvoj, ne bi jeftino proao u utvrivanju odgovornosti za one nenamenski potroene milione. Kako god bilo, radnici Zastave elektro su se septembra 2009. godine nali otprilike tamo odakle su krenuli februara 2006. godine: zadueni, u iekivanju prodaje. Pride iscrpljeni devetomesenim protestima, nematinom, strahom, ponienjima. Uprkos injenici da je samo njihova borba sauvala fabriku od propasti, nateravi ministra
171

i gazdu da se nagode, Dinki ih je po preuzimanju uprave odstranio iz svakog odluivanja o daljoj sudbini, njihovoj, i Zastave elektro. I ba tamo gde bi minimalno revnostan dravni funkcioner i elementarno pragmatian politiar pokuao da ljudima koji su propatili zbog korupcije njegovih potinjenih, u novoj privatizaciji obezbedi barem onaj nivo prava koji su prethodno imali, Dinki je Zastavu elektro stavio na restrukturiranje, stvorivi uslove za reenje koje e obesmisliti rezultate radnike borbe. Restrukturiranje je obavljeno na dobro poznat nain sva imovina fabrike je u direktnoj pogodbi prodata junokorejskoj korporaciji Jura za tri miliona evra, a na Zastavi elektro su ostale obaveze i radnici. Aranman, uzgred budi reeno, kudikamo povoljniji od onog koji je Ranko nudio samoupravljaima, naroito kad se zarauna da e Jura za svako radno mesto od drave dobiti po 4.500 evra. Planira se, navodno, angaovanje 200 od 284 bivih radnika Zastave elektro, i jo 800 novih, pa vi sad sami mnoite i sabirajte. Prilikom intervjua za posao sa radnicima Zastave elektro, direktor Jure Lukas Dangvu Nam je napomenuo da sindikalno organizovanje nee biti tolerisano, da od svojih zaposlenih oekuje lojalnost rmi, prekovremeni rad itsl. Onima koji ne prou na testiranju kod Jure drava e isplatiti otpremnine; oni koje Jura angauje gube pravo na otpremninu. Nakon to ostane bez imovine i bez zaposlenih, Zastava elektro e po svoj prilici zavriti u likvidaciji. Iako se Dinki svojski potrudio da konano reenje za Zastavu elektro vee uz svoje ime, niko ga jo uvek nije pitao kakva je to sad privatizacija posle koje radnici moraju ponovo da se zapoljavaju, posle koje vie ne vai kolektivni ugovor i prestaje da postoji sindikat? Ili obrnuto: kakve veze ima isplata otpremnine otputenim radnicima u preduzeu X s njihovim potonjim (ne)zapoljavanjem u preduzeu Y?

Medijska reakcija
Umesto ovih tako sloenih nesa, naa se tampa po rutini ostrvila na slabije. U Politici od 14. aprila, u tekstu umadijska tranzicija iz parka Jura, Aleksandar Apostolovski se zgraava to, prema rezultatima njegove ankete, niko od radnika Zastave elektro ne planira da pree u junokorejsku korporaciju: Korejac, naime, zahteve za otpremninom shvata izdajom kompanije i ne moe da pree preko toga. Sve kao u stara grdna vremena kad se Politika zanimala za sve sem za isti172

nu da li bi A. Apostolovski i sebi odrekao pravo da ne prihvati posao u nekoj dalekoistonoj novinskoj kompaniji ukoliko mu ne odgovaraju ponueni uslovi, i da ga zbog toga niko ne nabeuje da je neradnik, lupe, izdajnik? Nadalje, meutim, novinarska vrednica nam iz neimenovanih izvora otkriva da i nad nemoralom ima nemorala. Pazte samo ta su gede naumile: Iako za sada to niko zvanino ne potvruje, strategija radnika je sledea: s obzirom na to da novi vlasnik to pre eli da obnovi proizvodnju, za sada s dve proizvodne trake u delu magacinskog prostora, a da pri tom nema ugovornu obavezu prema zaposlenima, iskusni umadijski pregovarai ele da najpre uzmu otpremnine, odu na biro, a zatim se ponovo vrate u fabriku. To je preutni dogovor izmeu svih uesnika u ovom poslovnom dilu, s tim da, kae nam jedan od uesnika, Junokorejac jo ne moe da poveruje u to. ovek smatra da je to nemoralno, da se kosi s njegovom poslovnom praksom i ivotnom lozojom. Jo jednom, radnici otpremnine ne dobijaju od Jure, ve od Zastave elektro, odnosno od njenog vlasnika, Republike Srbije. Ukoliko neki meu njima zaista planiraju da primene opisanu strategiju takav bi potez eventualno mogao biti nemoralan prema Mlaanu Dinkiu, to je silogizam, ali prema gospodinu Namu nikako. I kao vrhunac, na stranicama donedavne ratnohukake kupusare Apostolovski od radnika Zastave elektro zapravo oekuje patriotsko rtvovanje za svetlu kapitalistiku budunost: Umesto da zasuu rukave i ubede Junokorejce da su doli na pravo mesto svih 284 zaposlenih je odluilo da napusti rmu i uzme otpremnine! U stvarnosti, 20. aprila 118 radnika Zastave elektro, mahom ena, pozvano je na rad u junokorejsku korporaciju, koja je u Slovakoj ozloglaena po krenju zakonom garantovanih prava zaposlenih. Tamonja inspekcija rada nedavno je utvrdila da su radnici u Jurinim pogonima u Lednickim Rovnama izloeni raznim vidovima maltretiranja (ukljuujui i ziko kanjavanje ako ne rade dovoljno dobro), o emu izvetava slovaka novinska agencija TASR, a prenosi dnevni list Pravda od 10. marta ove godine. Jo uvek je neizvesno koliko e se radnica i radnika Zastave elektro odazvati na Jurinu ponudu. Vrlo mali broj, najverovatnije. Delom i zbog vesti iz Slovake, koje su zazvuale uverljivo kada se proulo da niko od predvodnika borbe za Zastavu elektro, ukljuujui i mog favorita iz lanjskih radnikih previranja, mekera nad mekerima Slo173

bodana Gajia iz Trske kod Rae kragujevake, nije proao test za doba Jure. Dok su nasilje mahnitih navijaa i desniara ili, recimo, muenje ivotinja, u javnosti problematizovani manje-vie onoliko koliko bez sumnje zasluuju da budu, s druge strane se ubistvom uglavnom ne smatra smrt radnika invoza Radislava Stojanova na protestu u Domu sindikata januara 2008. godine, niti se kao nasilje osuuje to to vlast ignorie injenicu da je vie od sto radnika Trudbenik gradnje provelo zimu na ulici traei da se potuju zakon i ugovor. Najgore, ekspertskim miljenjem, a ne govorom mrnje smatra se izjava ekonomiste Zorana Popova da su aktuelni problemi u Zastavi elektro prouzrokovani time to su nai radnici uvoenjem samoupravljanja naviknuti da mogu lepo da ive, a da malo rade. Tada su nastale uvene socijalistike oskule Ne moe mene gazda toliko malo da plati, koliko ja malo mogu da radim ili Radio ne radio, svira mi radio (...) Srbi bee od posla ako radno mesto ne podrazumeva slobodan vikend, ksno radno vreme, sindikat, regres i druge povlastice (Press od 15. aprila, tekst Iz rme pobegli svi radnici! V. Nedeljkovia, psihotinog nadnaslova Press istrauje da li se Srbi plae posla?). Duhovna pustinja u ideologiji i praksi ultranacionalista ne samo da je uporediva sa provincijalizmom naih neoliberalnih jezuita, koji zaposlenje shvataju kao istorijsku kaznu za ivot u socijalizmu (pa s tim u skladu osnovna radnika prava zakonom zatiena u razvijenim demokratijama nazivaju povlasticama), ve prosto bode oi da se radi o dve strane istog novia. Da li e taj novi ostati srpska valuta, to u ovom trenutku apsolutno jeste, ili emo skovati novi, i ta emo za njega moi da kupimo, pitanja su za nas koji u mrnju ne verujemo. Na jednom od sastanaka koje Republika nakon izlaska svakog broja odrava s predstavnicima radnikih i akcionarskih grupa okupljenih oko Koordinacionog odbora radnikih protesta i pokreta Ravnopravnost (odnosno zrenjaninskog odbora Ljajieve SDP), Zdravko Deuri je ivo govorio o pojedinim aspektima borbe radnika i akcionara Jugoremedije koji su, ako dozvolite, neto manje naelni od onih koje Republika u svojim tekstovima nastoji da armie. Prenosei svoja iskustva radnicima koji se danas bore na ulici, Deuri je zakljuio da uspeh ne zavisi samo od doslednosti naelima, ve i od toga koliko smo dorasli aktuelnom drutvenom i politikom kontekstu, ovakvom kakav je, i koliko smo voljni da u njegovim okvirima svakodnevno traimo reenja koja e doprineti ostvarenju naih naela.
174

Reju, da ivimo.

Zaple oko Trudbenika

Osmomeseni protest radnika Trudbenik gradnje zastao je krajem marta, kada je Ministarstvo ekonomije predloilo trajkaima da odustanu od borbe za raskid ugovora, u zamenu za otpremnine. ta je dovelo do ovog preokreta, mislim da nije teko odgonetnuti. Jednostavno, kada je novembra prole godine Agencija za privatizaciju utvrdila da je kupac Trudbenika prekrio ugovor, i istovremeno zauzela stanovite da drava nije nadlena za raskid ugovora, u tom trenutku niko nije oekivao da e radniki protest protiv ovakvog stava Agencije preiveti zimu. Demonstranti su, meutim, istrajavali: do novogodinjih praznika, pa do Boia, pa jo malo... Naporedo su se pojaavali pritisci: otkazi praktino svim radnicima ukljuenim u protest, iskljuenja struje i grejanja u samakim hotelima, policijske zabrane okupljanja ispred Vlade Srbije... Ukratko, ako i vlast, i Kopali, i radnici imaju svako svoju listu najvanijih okolnosti u vezi sa sukobom oko Trudbenik gradnje, nema sumnje da u ovom trenutku na sve tri liste prvo mesto zauzima injenica da je radniki protest doekao prolee na nogama, to je Dinkia moglo inspirisati da odustane od strategije ignorisanja radnikih zahteva i izae sa predlogom. Da li bi se radnici odluili za otpremnine ili ostali pri zahtevu za raskid ugovora, to u ovoj rundi verovatno neemo saznati, jer ni posle mesec dana Ministarstvo jo uvek nije izalo sa konkretnim predlogom. trajkaki odbor je zato odluio da poev od 21. aprila nastave sa protestima ispred Ministarstva ekonomije, uz podrku drugih radnikih i akcionarskih grupa iz Beograda, ali i da za svoju borbu zatrae podrku gradskih vlasti. U prethodnim brojevima Republike ve nekoliko puta smo naznaili da pozadina privatizacije i potonjeg planskog unitavanja Trudbenika po svoj prilici lei na 31.735 hektara njihove lokacije u Krnjai (oko 13 hektara pod objektima i fabrikim krugom i oko 17 hektara neizgraenog graevinskog zemljita na dunavskoj obali), to jest u interesima i planovima vlasnika oblinje Luke Beograd. U svetlu dogaaja koji su usledili nakon ukljuenja S. Subotia u intervju J. osia sa N. Medojeviem, reklo bi se da ima i te kakvog rezona u obraanju trajkaa gradonaelniku Beograda, praktino jedinom vanijem politiaru ukljuenom u sukobe oko Luke kome je do sada koliko-toliko polazilo za rukom da se javnosti predstavi kao trezven javni funkcioner koji u naelu pozdravlja investicione zanose Ivane Veselinovi, ali u poje175

dinostima nee dozvoliti da se oni ostvaruju na tetu opteg interesa (isti utisak je, na primer, hteo da ostavi i Oliver Duli, samo to to nije trebalo da ini tvrdei da e se teta koju su nam Mikovi i Beko do sada priinili namiriti naplatom trine cene lukog zemljita). Istina, predstava ba i nije uvek bila zasnovana na stvarnim linostima i dogaajima (istovremeno dok su se gradonaelnik i pravobranilac u javnosti i na sudu vatreno sporili sa Lukom, Skuptina grada je prole godine delu lukog zemljita promenila namenu iz privredne u stambenu), to bi mogao biti motiv za ilasa da ba sada prigrli radnike Trudbenika. Viegodinje predano zalaganje vladinog Saveta za borbu protiv korupcije da se rasvetle zloupotrebe i zatiti javni interes u Luci Beograd, poslednjih meseci dobija sve znaajnije odjeke. Nalazi Saveta uobliili su dobar deo javne debate o problemu iznova aktuelizovanom Subotievim optubama na raun Beka i Mikovia, ali i pokuaj rasprave u Narodnoj skuptini. Pokuaj, istina, nije uspeo, jer su lanovi Odbora za odbranu i bezbednost iz redova ZES na pomen Beka i Mikovia u panici napustili i bez kvoruma ostavili sednicu Odbora zakazanu za 22. mart povodom Suboti-osievog performansa, na kojoj je, na poziv predsednika Dragana Todorovia, saznanja i zakljuke Saveta o pranju novca prilikom kupovine Luke trebalo da iznesu Verica Bara i prof. dr Mili Milovanovi. Na sledeoj sednici Odbora Todorovi je smenjen, ali je itavo talasanje uspelo da podstakne valjda najbizarniji drutveno-politiki dogaaj prolea 2010. godine: Milan Beko je napokon progovorio u javnosti. Objektiv od 5. aprila nam, iz pera Ljubodraga Stojadinovia, donosi opiran tropar misterioznog biznismena, nazvan Kapitalizam bez kapitalista, u samom niu sroen njim samim, slikom i reju. Re: Prebacuje mi se da sam previe uticajan, da smo Mikovi i ja zajedniki napravili ovu vladu. Ali, ja nemam dobre uslove da svoj posao obavljam kako valja. Moj navodni uticaj ne dopire ni do mogunosti da zatitim svoj biznis (...) Populizam trai sebi rtve. Otuda i potie skepsa drave prema investitorima, jer ovde vlada populizam koji se dodatno spinuje. A to moe biti uvod u totalni populizam (...) Ministar Duli kae: ini mi se da e Luka da plati nekoliko stotina miliona evra. Kako mu se to ini kad jo nema uredbe? Dakle, ministar unapred zna da u ja da platim, a da Filip Moris u Niu i US Steel u Smederevu nee platiti nita (...) U Hrvatskoj, kad dravni kombinat Belje zapadne u krizu, vlada pozove tamonjeg najuspenijeg biznismena Ivicu Todoria, i naloi mu da uzme Belje (...) U Beogradu drava prevodi
176

PKB iz drutvenog u gradsko preduzee. Voleo bih da vidim gde je taj genijalni menadment koji e gradskim parama da napravi uspenu kompaniju. Da ima nervoze u taboru Luke dalo se jo naslutiti i iz komentara njihove PR Tijane Munii na vest da e nemaki Duisport ui u strateko partnerstvo sa srpskim Peconijem, a da bi zajednikim snagama od panevakog pristanita napravili regionalni transportni centar. Duisport je, kau iz Luke Beograd, najpre bio zainteresovan za partnerstvo s njima, ali su dvogodinji pregovori neuspeno okonani jer je proirenjem zone gradskog stanovanja izgubljen prostor za razvoj saobraajne infrastrukture. Oni bi se, u prevodu, rado bavili lukom delatnou, ali im je Skuptina Beograda izmenom GUP-a smrsila konce, pa sad grdni moraju da prave Grad na vodi ne bi li izvukli tetu. U ovakvim situacijama se obino pita: Je l oni zaista misle da smo svi mi idioti? Iz Luke jo dodaju da e u skladu s aktuelnim zonama platiti konverziju zemljita, ali tek kada takva investicija bude trino opravdana. Trenutno nema zainteresovanih investitora. Drugim reima, ni Luka, ni Grad na vodi. Beko se breca na nacionalizaciju PKB-a, ilas u neprilici odbija da komentarie insinuacije da je postupanje njegove administracije i vladajue veine u gradskoj skuptini naruilo saobraajni presti Beograda. Gde je tu mesto radnika Trudbenika, da li e ga traiti i nai sami, ili e saekati da im ga dodeli neko drugi, ili e prosto nestati skupa sa svojim otpremninama? Ivan Zlati [objavljeno na sajtu Pokreta za slobodu www.pokret.net, maja 2010.]

177

Srbolek

Radnika raskra
Razliita iskustva u Koordinacionom odboru radnikih protesta otvaraju puteve za izlazak iz zajednike krize

Privatni trajk
Sindikalno organizovanje, trajkovi, zborovi, pregovori, blokade, sve to gledano sa strane deluje jako romantino. U stvari, kao i svaki drugi posao koji deluje romantino i ovaj je preteno ispunjen dosadnim, potpuno neistorijskim aktivnostima, o emu su prethodnih meseci najbolje mogli da posvedoe ljudi iz Samostalnog sindikata i Udruenja akcionara Srboleka, donjajui unaokolo po svakojakim kancelarijama, to privatnim, to javnim, u potrazi za knjigom akcionara, bez koje nisu mogli da sazovu Skuptinu preduzea na zakonom propisan nain. Sudski zakazana za 22. decembar, Skuptina je zbog nemogunosti sazivanja najpre odloena za 11. januar, a kad je Udruenje napokon pribavilo knjigu akcionara ve je bio 8. januar, dakle prekasno da se poalju pozivi na preko 800 adresa, pa je Skuptina ponovo odloena, za 25. januar. Ipak, obe neuspele Skuptine organizatori su iskoristili da okupe akcionare u Kamenoj sali Doma sindikata (inae mesto predvieno za odravanje Skuptine) kako bi ih informisali o stanju u preduzeu. U pismu koje je poslato svim akcionarima na kune adrese uz poziv za Skuptinu, predsednik Samostalnog sindikata Zoran Goevi i predsednik Udruenja akcionara Srboleka Mia Savi su, uz opis katastrofalnog stanja u preduzeu do kojeg je dovela uprava Ninija Stefanovia i Peconija Rankovia (npr. Stefanovi duguje Srboleku skoro milijardu dinara, dok je istovremeno raun Srboleka u neprekidnoj blokadi od 25. decembra 2008. godine na oko 350 miliona), naroitu panju posvetili aktivnosti radnika: Tokom 2009. godine Samostalni sindikat i mali akcionari Srboleka preduzeli su niz aktivnosti kako bi spreili propadanje preduzea. Radnici su u vie navrata stupali u trajk (najpre po jedan dan 27. marta i 2. juna, a zatim od 13. avgusta do 14. septembra), sa zahtevima koji nisu bili vezani samo za isplatu zaostalih zarada, ve smo traili da se preduzmu konkretne mere
178

kako bi Srbolek mogao da nastavi sa radom: uplata duga Farmaceutskom fakultetu za sertikate analize, registracija vozila neophodnih za proces rada, obnova registracije za veledrogeriju, kupovina sirovina za nesmetanu proizvodnju, zakljuivanje kolektivnog ugovora i normalizacija poslovanja rme. Po odreivanju rokova za ispunjenje zahteva radnici su se vratili na svoja radna mesta, a trajkaki odbor je ostao u trajku dok zahtevi ne budu ispunjeni. Do dananjeg dana, najvaniji zahtevi trajka jo uvek nisu ispunjeni. Iako se obavezao na ispunjenje svih zahteva, odmah nakon to je trajk obustavljen Stefanovi je pokazao kakve su mu zapravo namere izgovarajui se na nepovoljnu nansijsku situaciju i smanjenje obima posla do kojeg je sam doveo, poslao je na prinudni odmor 118 radnika Srboleka, i time praktino zatvorio veledrogeriju. Samostalni sindikat je preko Inspekcije rada uspeo da izdejstvuje vraanje radnika na posao, meutim, dugorono gledano ovaj Stefanoviev potez nas je jo jednom uverio da pod njegovom upravom preduzee nema izgleda da preivi sledeu godinu, i da u svojim protestima moramo biti neuporedivo odluniji ako oekujemo trajno reenje problema. Meutim, kao to to uvek biva, napor da se interesi i aktivnosti radnika i malih akcionara spoje u jedan tok najpre je privukao panju zajednikog protivnika. Zbog neispunjenja septembarskog dogovora, trajkaki odbor je 20. januara ponovo pokrenuo trajk. Letonjim zahtevima dodato je izmirenje Srbolekovog duga za grejanje koje je iskljueno jo polovinom 2009. godine (da, dobro ste razumeli, radnici Srboleka ovu zimu provode u nezagrejanim prostorijama), skidanje hipoteke sa objekata preduzea i izmirenje Ninijevih dugova prema Srboleku. U Odluci o nastavku trajka izmeu ostalog stoji da e, pored 100 do 150 radnika, u njemu uestvovati i mali akcionari. Gazde su reagovale na nain ve vien u Jugoremediji etrdesetak radnika bliskih upravi osnovalo je februara 2009. godine odbor sindikata Nezavisnost, koji se najpre prikljuio trajku, da bi u decembru povukao svog predstavnika iz trajkakog odbora, s obrazloenjem da ne ele da uestvuju u privatnom trajku Goevi Zorana i malih akcionara. Dan po ponovnom pokretanju trajka i Stefanovi se oglasio zahtevom da mu sindikati i rukovodioci sektora dostave spisak zaposlenih koji su trajkovali 20. i 21. januara, te ako trajk potraje da mu se takve crne liste predaju svakog radnog dana do 15 asova, a sve radi voenja evidencije i obrauna koji se odnosi na zarade zaposlenih koji su u trajku.
179

U petak 22. januara, Zoran Goevi je suspendovan sa posla na tri meseca.

Javna skup na
U ponedeljak 25. januara u 10,00 osamdesetak radnika akcionara Srboleka, opremljenih pitaljkama i transparentima, krenulo je iz fabrike zgrade u Sarajevskoj ulici prema Kamenoj sali Doma sindikata, gde je, na zahtev malih akcionara i slovenakih investitora koje zastupa AC broker, za podne sudskim putem zakazana redovna skuptina Srboleka za 2009. godinu, koju je Nini godinu dana izbegavao da odri. Povorka je usput svratila do Vlade Srbije, gde su predali dopis za premijera Cvetkovia u kojem ga obavetavaju o katastrofalnom stanju u preduzeu i zahtevaju da preduzme mere kako bi se neodgovorna uprava spreila u daljem pljakanju imovine malih akcionara, koje neminovno vodi u steaj. Dopis ovako poinje: Najstarija farmaceutska kua u Srbiji, Srbolek AD, prole godine je obeleila devedesetu godinjicu svog postojanja. Da li e 2019. godine biti u prilici da proslavi prvi vek postojanja farmaceutske industrije u naoj zemlji, to e najvie zavisiti od postupanja dravnih organa nadlenih ne za farmaciju, ve za suzbijanje kriminala i korupcije. Zatim su proli pored Narodne skuptine, gde su dvadesetak minuta duvali u pitaljke dok je predsednik sindikata predavao dopise iste sadrine za sve poslanike grupe. Do Doma sindikata su stigli oko 11,30. U narednih pola sata Kamenu salu je napunilo oko 250 malih akcionara Srboleka, 250 ljudi koji novembra 2005. godine svoje akcije nisu prodali Niniju i Kostiu. Zajedno sa slovenakim investitorima, njihove glasove (ukupno 21,66%), na Skuptini je zastupao Igor Mitrovi iz AC Brokera. Po usvajanju zapisnika sa prethodne Skuptine, odrane pretprole godine, predsednik Skuptine kojeg je odredio sud, advokat Nenad Mili iz AC Brokera, obavestio je prisutne da uprava Srboleka nije dostavila materijale za naredne etiri take dnevnog reda: izvetaj o radu Upravnog odbora, izvetaj o radu Nadzornog odbora, Zavrni raun za 2008. godinu i reviziju Zavrnog rauna. Mili je napomenuo da iz pisma koje mu je uprava Srboleka dostavila kao odgovor na zahtev za dostavu materijala, ak nije jasno da li Srbolek nema ili ne eli da dostavi traene izvetaje. Zastupnica Ninijevih i Peconijevih 49,18% akcija, advokatica Marija Tasi, zahtevala je da se o ovim takama ipak glasa (odnosno da ih ona usvoji veinom prisutnih glasova), ali predsednik Skuptine nije dozvolio da se glasa o aktima za koje od 250 ak180

cionara u sali 249 nema pojma ni da li postoje. Povodom take o radu Upravnog odbora, za re se javio Mia Savi, predsednik Udruenja malih akcionara i njihov predstavnik u Upravnom odboru. On je objasnio da Upravni odbor u stvari nita ne radi, jer se i ne sastaje. Savi je prole godine samo dva puta pozivan na sednice UO: jednom u prostorije Srboleka, gde je pored njega u zakazano vreme doao samo Jovica Stefanovi (sednica nije odrana zbog nedostatka kvoruma, mada je Nini predloio Saviu da je svejedno odre njih dvojica), i jednom u Niu, ali se tada predstavnik malih akcionara nije odazvao. Za razloge niko nije pitao. Kad vas Nini i Peconi zovu u Ni, put moe biti skopan sa razliitim opasnostima. Mia Savi je u obraanju skuptini rekao da su vlasnici Srboleka ve pretili njegovoj porodici, da je predsednik sindikata u petak dobio suspenziju, da je borba vrlo stresna i naporna, da on, istina, nije novcem platio svojih 1.000 akcija Srboleka, ali da je to njegovo vlasnitvo, koje je stekao uloivi u Srbolek trideset godina rada. Zatim je predsednik sindikata Goevi izvestio akcionare kakva je situacija u preduzeu i pozvao ih da solidarno podre trajk. Nastavljajui po dnevnom redu, advokat Mili je preao na razreenje i imenovanje novog Upravnog i Nadzornog odbora. Sazivai Skuptine su, prema broju prikazanih glasova, ovaj put stekli pravo na dva lana Upravnog odbora, Nini i Peconi na pet. Mali akcionari i AC Broker su predloili da pored Savia u Upravni odbor ue Zoran Goevi, a Nini i Invej su ostali pri sadanjim lanovima: Jovica Stefanovi, Stefan Stefanovi (Ninijev sin), Aleksandra Dini (Ninijeva ena), Ljubomir Mihajlovi (Ljuba iptar) i Sran uji (stari Ninijev saradnik, poznat jo iz Jugoremedije). Meutim, predstavnica velikih akcionara je zapretila da e, ukoliko zastupnik 21.665 akcija ostane pri svom predlogu, glasati protiv razreenja postojeeg Upravnog odbora i tako spreiti izbor Goevia. Reakcija je bila veoma burna, pa su Mili i Savi morali da apeluju na akcionare da ne dovode Mariju Tasi u nepriliku, jer je ona tu ipak samo advokat koji zastupa svoje klijente. Vie od pola sata trajale su konsultacije malih akcionara sa Marijom Tasi, Tasieve sa Ninijem, pa opet isto. Na kraju, gazda je pristao. Zoran Goevi je izabran za lana Upravnog odbora. Pod takom razno, Mia Savi je pozvao akcionare da potpiu dopunu krivine prijave koju e podneti Odeljenju za privredni kriminal beogradske policije, popularni dvaesdeveti. Zatim je zapisniar Skuptine proitao ceo tekst krivine prijave, posebno zanimljiv jer objanjava kako su akcije koje je MK Commerce kupio novembra 2005. godine, a za koje je Komisija za hartije od vrednosti naloila da prodaju zbog
181

krenja Zakona o preuzimanju akcionarskih drutava, prele na Peconijev Invej: Nekoliko dana uoi isteka roka koji je dala Komisija za hartije od vrednosti, Srbolek je 21. decembra 2007. godine sa nikom AIK bankom zakljuio ugovor o pristupanju dugu rme Invej d.o.o. BeogradZemun prema ovoj banci, u iznosu od 480.000.000,00 dinara. Srbolek se ovim ugovorom obavezao da kao solidarni dunik ispuni obavezu Invej d.o.o. u celosti po osnovu glavnice i svih ugovorenih obaveza pod uslovima denisanim ugovorom o kreditu izmeu Inveja i AIK banke, zakljuenom istog dana. Pre zakljuenja ovog ugovora, Srbolek i Invej nikada nisu bili u poslovnim odnosima bilo koje vrste. Tri dana nakon to je Srbolek pristupio dugu Inveja, 24. decembra 2007. godine ova rma na Beogradskoj berzi kupuje 231.089 obinih akcija Srboleka koje Marko plus prodaje po nalogu Komisije za hartije od vrednosti, po ceni od 207.876.905,00 dinara. Akcije Srboleka su oigledno kupljene novcem Srboleka, s ciljem da se izmanipulie izvrenje Reenja Komisije za hartije od vrednosti kako bi Jovica Stefanovi, iako manjinski akcionar, zadrao kontrolu nad poslovanjem Srboleka. Dopunu krivine prijave potpisalo je 250 akcionara Srboleka. Igor Mitrovi im se na kraju zahvalio na dolasku i pozvao ih na zajedniku borbu za Srbolek, do kraja.

Nepopustljivo
Vladin Savet za borbu protiv korupcije se 20. januara po drugi put obratio premijeru u vezi sa privatizacijom Trudbenik gradnje, reagujui na stav Agencije za privatizaciju da ugovor sa Monterom ne moe da se raskine jednostrano po Zakonu o privatizaciji, ve pred sudom po Zakonu o obligacionim odnosima, kao da je u pitanju trgovina stolicama ili jajima. Savet u svom dopisu istie da je Agencija vrila sve poslove u vezi sa pripremom, promovisanjem i sprovoenjem prodaje, koje je ovlaena da vri po Zakonu o privatizaciji, a sredstva ostvarena od prodaje udela uplaena su na raun Agencije za privatizaciju, shodno lanu 41b Zakona o privatizaciji. Dakle, bez obzira na to to se KMG Trudbenik u restrukturiranjuu ugovoru navodi kao prodavac, jasno je da Agencija u ovoj prodaji nije istupala samo kao punomonik prodavca ve kao organ ovlaen da vri privatizaciju. Odredbe koje se odnose na odravanje kontinuiteta proizvodnje i reavanje pitanja zaposlenih nisu odredbe iz obligacionih odnosa ve odredbe koje se odnose na privatizaciju, tako da Agencija jeste ovlaena da raskine
182

ugovor po Zakonu o privatizaciji ukoliko se ove odredbe ne izvravaju. Istina, premijer nije odgovorio ni na prvi Izvetaj Saveta o privatizaciji Trudbenika, iz oktobra prole godine, ali je Agencija za privatizaciju nakon njegovog objavljivanja napreac odustala od stava da nije nadlena za kontrolu ugovora, to naglaavaju i potpredsednik sindikata Nezavisnost u Trudbeniku Vladimir Novakovi i predsednik Nezavisnosti Branislav anak u svom pismu Agenciji za borbu protiv korupcije, upuenom dan nakon to se Savet obratio premijeru. Posle vie od 150 dana trajka i pokuaja sindikata Nezavisnost da nadlenim dravnim organima ukae na probleme sa kojima se zaposleni u Trudbenik gradnji d.o.o. suoavaju, i odbijanja bilo kakve njihove nadlenosti, smatramo da je vie nego oigledno da postoji osnovana sumnja o povezanosti Agencije za privatizaciju, Ministarstva ekonomije i kupca u njihovim kriminalnim i koruptivnim radnjama, zakljuuju Novakovi i anak u pismu novom antikorupcijskom telu u Srbiji. Bie zanimljivo pratiti kako e se i da li e se uopte ABPK postaviti prema sluajevima kao to je privatizacija Trudbenika, istovremeno dok se direktorka Zorana Markovi, niim izazvana, uri da objasni kako u njenoj nadlenosti nije da se bavi Lukom Beograd. Nema sumnje da je upornost radnika Trudbenika napravila pukotinu-dve u sistemu. Pojedini mediji su njihovu borbu poeli da prate s nesvakidanjom panjom prema injenicama (npr. Nedeljni telegraf br. 716. od 13. januara, tekst Montera kupila, Montera uguila Sonje Vlajni), a ministar Ljaji je uputio predlog Vladi da se radnicima u protestu odobri jednokratna pomo od 5.000 dinara. Na sastanku sa trajkaima, 15. januara, Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja prihvatilo je da u novi, petolani Upravni odbor KMG Trudbenika u restrukturiranju izmeu ostalih predloi i predstavnika zaposlenih u Trudbenik gradnji, lana trajkakog odbora Dobrivoja Gavrilovia, znajui vrlo dobro da e se ovaj zalagati da KMG Trudbenik ne pokree sudsku parnicu za raskid ugovora (ime bi se zacementirala pozicija Agencije za privatizaciju, odnosno tek tada ne bi nita preduzimali, pravdajui se da je u toku sudski postupak), ve da nastavi pritisak na Agenciju da primeni Zakon o privatizaciji. Kopali za to vreme alje jasne signale da nee otii bez borbe 18. januara je podelio jo pedeset otkaza radnicima u trajku, tako da se broj zaposlenih u preduzeu sveo na sedamdesetak. Ipak, dok januarsko pregrupisavanje na obe strane nedvosmisleno govori da na da ili bu u Trudbeniku neemo jo dugo ekati, najvie od svega brine reenost Agencije za privatizaciju i Ministarstva ekonomije da ne
183

odustanu od svog stanovita, koliko god nezakonito i besmisleno ono bilo, kao i injenica da upornost zombija s kojom vlasti pristupaju problemima u Trudbeniku nije usamljen sluaj. Posle kraeg primirja i pokuaja saradnje, u Zastavi elektro ponovo sukob izmeu radnika i Vlade. Oba reprezentativna sindikata, Samostalni i Nezavisnost, zapretili su novim trajkom ukoliko Vlada Srbije za predsednika Upravnog odbora imenuje Miluna Simia, biveg lana SPS-a i JUL-a, biveg direktora kragujevake pote i bliskog saradnika Ranka i Slavice Dejanovi, to bi, kako navode sindikati u zajednikom saoptenju za javnost od 14. januara, znailo posredni povratak Ranka Dejanovia u Zastavu elektro i uspostavljanje punog kontinuiteta s neodgovornom politikom koja je ve dovela do toga da izgubimo poverenje ino partnera. Radnici takoe zahtevaju da ubudue uestvuju u pregovorima o saradnji sa kompanijama Del i Fijat automobili Srbija, istiui da njihova rma moe imati sigurnu budunost, ali jedino ako se pregovori o poslovno-tehnikoj saradnji budu odvijali transparentno, uz uee predstavnika radnika kao jedine strane u privatizaciji rme koja se dosledno zalagala za potovanje zakona i ugovora, i ija uporna borba je omoguila da se danas uopte razgovara o poslovnoj budunosti Zastave elektro. Meutim, tehnikom direktoru Dejanu Stojanoviu, jedinom lanu uprave preduzea koji je imenovan na zahtev radnika, 13. decembra 2009. godine istekao je ugovor o angaovanju, a da do danas nije produen, niti smo od Ministarstva ekonomije dobili obrazloenje da li to znai da je, odnosno zbog ega je gospodin Stojanovi praktino razreen sa mesta tehnikog direktora (...) U sluaju da se izaberu Upravni i Nadzorni odbor u sastavu koji predlae Vlada, radnici Zastave elektro su spremni da ponovo pokrenu radikalan trajk, jer se ve pokazalo da nema drugog naina da sauvamo svoju fabriku. Na sastanku odranom 19. januara Miela Nikoli je izvestila predstavnike sindikata da je Stojanoviu ipak produen ugovor i prenela nepopustljivost ministra Dinkia da sprovede svoja kadrovska reenja: trajkujte koliko hoete, ali ta se odluka nee promeniti! Skuptina akcionara na kojoj zastupnik dravnog kapitala namerava da izglasa nove organe preduzea jo uvek nije zakazana. U Zastavi elektro, kao i u Vrakim vinogradima, dobro organizovana i jasno artikulisana radnika i akcionarska inicijativa dovela je do raskida ugovora s nesavesnim gazdama, ponudivi potom dravi, kao novom veinskom vlasniku, pravac u kojem bi zajedniki tragali za odrivim reenjem. I naila je na novi zid, o ijim dimenzijama
184

moda najslikovitije govori prilog o aleksinakoj Betonjerci koji je u centralnoj informativnoj emisiji dravne televizije, onoj to ide pre najgledanije TV serije, emitovan 20. januara. Naime, iako i sami blagonaklono istiu da su radnici s uspehom obnovili proizvodnju nakon raskida ugovora o privatizaciji, novinari javnog servisa se sa zebnjom pitaju kakvi su izgledi preduzea za novu privatizaciju. A zato ponovo traiti avola u neizvesnoj kupoprodajnoj avanturi, kad su se u trouglu izmeu drave (znam, ali to sad nije tema), radnika (kad ve nismo bolji) i malih akcionara (ta je smeno?), tu pred naim oima, nekim udom, moda i grekom, izuzetkom, svejedno je, ali denitivno stvorili opipljivi potencijali za normalizaciju i put ka oporavku? To se pitanje, jednostavno, ne postavlja.

Popustljivo
Naravno, situacija se eksponencijalno komplikuje tamo gde ni kod samih radnika nema jasne ideje u kom pravcu treba krenuti, to je sluaj u velikom broju aktuelnih trajkova i protesta. Potpuno svestan da sam jednom nogom u faizmu dok zameram manjak preduzetnike inicijative ljudima koji godinama ne primaju plate, duha iscrpljenog od natezanja sa bahatim gazdama i cininom birokratijom, ipak, ko e ako ne oni? Novi gazda? Ona ista birokratija? Radnici Drutvenog preduzea Ravanica iz uprije letos su uli u trajk isprovocirani odlukom Agencije za privatizaciju da im nametne novu upravu i na brzinu ih proda. Sutinski, radilo se o otporu iracionalnoj odluci ministra Dinkia da, zbog svojih rokova u privatizaciji (koje predvia zakon jedne republike, a ne boja zapovest, niti sud istorije), preko kolena likvidira preostali drutveni kapital u Srbiji, bez obzira na injenicu da li konkretna preduzea uopte ispunjavaju uslove za likvidaciju ili moda posluju s takvim uspehom kakav bi svakog pametnog i moralnog zakonodavca naterao da preispita stav koji je zauzeo pre vie godina, u bitno drugaijim okolnostima (jo je Bu bio na vlasti). Po uspenom okonanju protesta Ravanica je uspela da se u potpunosti oporavi od viemesene obustave rada i da u 2010. godinu ue sa pozitivnim poslovanjem. Danas, Dragana Mitrovi i njene kolege nastoje da podre druge proteste radnika i malih akcionara u upriji, poput onih iz Grakog preduzea Mladost, ija su preduzea unitena u privatizaciji i koji zahtevaju da Agencija za privatizaciju sada preuzme odgovornost za pokretanje proizvodnje.
185

Zrenjaninski radnici okupljeni oko pokreta Ravnopravnost (Jugoremedija, invoz, BEK), a odnedavno i oko lokalnog odbora SDP-a, takoe se trude da prue solidarnu podrku drugim protestima u gradu. Radnici skrobare Ipok stupili su u trajk 15. januara. Zahtevi su vezani za isplate zaostalih zarada i doprinosa. Da ne gubimo vreme i energiju na zapetljancije koje su zbog toga i smiljene (koga ba zanima, eno mu APR i Centralnog registra HoV), ukratko kontrolu nad Ipokom imaju ljudi koji se u urnalistikom argonu nazivaju duvanskom majom Anton Stanaj, ili ko se ve nalazi iza crnogorskog Rokpeda. Nebitno, nije se ni moglo oekivati da e u podeli plena u privatizaciji jedna tako protabilna rma pripasti nekom lokalnom piliaru. Nebitno je (a tek to je dosadno!) i detaljisati kako su Stanaj, njegov izvrilac Zoran opi i ostalo drutvo uopte doli u posed zrenjaninske skrobare (duniko ropstvo, pa steaj, pa program reorganizacije... rekoh vam da je dosadno!). Bitne su samo dve stvari. Prvo, ta e sada uraditi radnici kako bi spreili dalju degradaciju svojih prava, a verovatno i propast fabrike pod kontrolom duvanske maje. Drugo, veoma je bitno (a tek to je neprijatno!) podsetiti se kako smo uopte doli dovde. Da ne bude nesporazuma, ovim to u sada rei ne elim da proriem ishod trajkova u Mladosti, Ipoku ili nekom treem preduzeu sline istorije. Naprotiv, upravo zbog ishoda dananje borbe vano je da sagledamo gde smo onomad pogreili. Istina oslobaa, zar ne? OK, dakle, Mladost, Ipok i, na primer, aanska Fabrika reznog alata (preduzee u kojem su moji roditelji proveli skoro itav radni vek, osim poslednjih nekoliko godina, njih su proveli kao tehnoloki viak), uli su u tranziciju ka kapitalizmu kao akcionarska drutva u veinskom vlasnitvu radnika, penzionera i ostalih malih akcionara. Zato su veinski akcionari Mladosti pristali da fal dokapitalizacijom izgube kontrolu nad preduzeem , kako su vlasnici Ipoka dozvolili da im rma ode pod steaj, pitanja su o kojima bi sami trebalo da razmisle sad kad se sukobljavaju sa posledicama nekadanjih zabluda. Ne treba, naravno, oajavati nad proputenim prilikama, ali ni gurati pod tepih oiglednu injenicu da se radnici Ravanice, Trudbenik gradnje, Zastave elektro i Vrakih vinograda danas bore za prava koja su radnici Mladosti, Ipoka i FRA prethodnih godina manje ili vie olako ispustili. Vraamo se na prvo.
186

Na skupu koji su 16. januara u zrenjaninskom Kulturnom centru organizovali Republika i Koordinacioni odbor radnikih protesta, predsednik Udruenja malih akcionara Vrakih vinograda Mohora Doru je govorio o evropskim i amerikim iskustvima radnike participacije u vlasnitvu i upravljanju preduzeima, posebno pri tom naglasivi da od svih lanica Evropske unije ba Slovenija, zemlja sa kojom delimo iskustvo radnikog samoupravljanja, ima najvei procenat uea zaposlenih u vlasnitvu privrednih subjekata, to je nesumnjivo posledica privatizacije drutvene imovine po modelu koji je stimulisao radniko akcionarstvo, nastojei da samoupravni socijalizam reformie ka narodnom kapitalizmu. Zvui kao ansa i za nas. S neznatnim zakanjenjem, dodue, ali na to smo bar navikli. Meutim, nakon Doruovog izlaganja, direktor Jugoremedije i nekadanji lider borbe radnika i malih akcionara ovog preduzea Zdravko Deuri ukazao je sa puno rezignacije na prepreke sa kojima se radniko akcionarstvo sudarilo u krugu njegovih nekadanjih saboraca. Iako bi se moglo oekivati da su trogodinja solidarna borba protiv pljake, a zatim i trogodinji napor da se fabrika uskladi s evropskim standardima, uvrstili poverenje i razjasnili zajednike interese, ispostavilo se da preteni deo malih akcionara Jugoremedije danas prieljkuje prodaju fabrike. to se tie spoljnih akcionara, ljudi koji ne primaju platu u Jugoremediji, njihov interes za prodaju je jasan. U situaciji kad stotine hiljada ljudi u Srbiji jedva sastavljaju kraj s krajem, radnici mogu samo da im budu zahvalni to su marta 2007. godine zajednikim snagama smenili upravu Ninija Stefanovia i to su se do sada uzdravali od prodaje akcija dok se ne zavri rekonstrukcija proizvodnih pogona, koja za radnike znai sigurnu budunost. Ali, otkud to da se i radnicima akcionarima Jugoremedije uri da prodaju svoje akcije?

Novi krug
Fenomen akcionarstva, odnosno udruivanja sitnih investitora radi krupnih privrednih poduhvata, od samih svojih poetaka tesno je skopan s nekim od najmranijih poglavlja svetske istorije. Prva akcionarska drutva (Istonoindijska kompanija i Kompanija Virdinija u Engleskoj, Holandska istonoindijska kompanija), osnovana pre etiri veka kako bi iskoristila poslovne mogunosti kolonijalne ekspanzije, kasnije e postati kolevka verovatno najbrutalnije eksploatacije u istoriji oveanstva, aparthejda i prvih sluajeva genocida. Iako su
187

se okolnosti u meuvremenu neto humanizovale, zakonitost na kojoj poiva akcionarstvo manje-vie je nepromenjena. Slino zapletu prologodinjeg lmskog hita Kutija Riarda Kelija, da bi penzioner na Floridi podigao svoju s mukom zaraenu dividendu potrebno je da na drugom kraju planete neko umre od neuhranjenosti, nikakve zatite na radu, trovanja ivotne sredine, tuge. A to to je ovdanje akcionarstvo kanda poniklo iz jugoslovenskog socijalizma slaba je brana od pohlepe i otuenja. Ako ne verujete, iskoristite sada viznu liberalizaciju pa skoknite na sever bive domovine da vidite u kakvim samakim hotelima, bez elementarne slobode kretanja, ive emigrantski radnici iz Bosne, Srbije, sa Kosova, dok rmbaju po slovenakim gradilitima da zarade tue dividende. Imajui pri tom u vidu da nae politike i poslovne vlasti mogu da kolonizuju jo jedino po Srbiji, onda se ovde akcionarske strasti mogu utoliti iskljuivo prodajom biranim monopolistima, pa investicijom u nekretninu, makar jednosobnu, moju malu, s mukom zaraenu koloniju za eksploataciju izbeglica, studenata iz provincije, kulova svih boja i rasa. Eto zato je Jugoremedija svih ovih godina predstavljala nasunu alternativu, jer je akcionarstvo punila nekim sasvim drugim sadrajima: solidarnom borbom za pravo na ivot i pravo na rad, borbom protiv korupcije, za razvoj i autonomiju lokalne zajednice, podrkom drugim radnikim kolektivima da istraju u svojoj borbi. I to u okruenju koje ni izbliza ne deli njihove vrednosti. Iako formalno svoji na svome ve skoro tri godine, mali akcionari Jugoremedije, njih vie od etiri hiljade, svega dva puta su bili u prilici da autonomno odluuju o sudbini svoje fabrike: 1. marta 2007. godine, kad su smenili Ninijevu upravu i postavili svoju, i decembra 2007. godine, kad su doneli odluku o investicionom ulaganju u usklaivanje proizvodnje s evropskim GMP standardima. Sve ostalo su bili potezi iznueni udima i silom politikih i poslovnih monopola, pa ne treba da udi to radnici Jugoremedije posle svega strahuju ta ih eka ako se ne prikljue prodaji dravnog paketa od 42% akcija, koja se planira za prolee. Ipak, morali bi imati na umu da se hiljade akcionara i radnika u Srbiji danas bore za ono to je u Jugoremediji izboreno marta 2007. godine, i da su radnici akcionari Srboleka novembra 2005. godine iz jednog slinog straha prodali svoje akcije Niniju Stefanoviu. Nekolicina, poput Zorana Goevia i Mie Savia, znajui kako je Jugoremedija prola sa Stefanoviem, tada su odbili da sauestvuju u sopstvenoj propasti. Danas su ti ljudi, zajedno sa grupom
188

slovenakih investitora i dvojicom lojalnih profesionalaca koji zastupaju njihove interese, jedina nada za Srbolek. U svakom sluaju, ta god da se desi narednih meseci, iza trijumfa radnika akcionara Jugoremedije ostae praktino iznova sagraena fabrika za 21. vek, i zahuktala solidarnost zrenjaninskih radnika i malih akcionara okupljenih oko pokreta Ravnopravnost. Anketni odbor grada Zrenjanina o invozu odrao je 21. januara konferenciju za tampu na kojoj je saoptio da nova-stara uprava preduzea, na elu sa direktorom Radetom Miljuem i veinskim vlasnikom Nebojom Ivkoviem, deli otkaze radnicima koji su svojim svedoenjem pred Anketnim odborom doprineli da se razotkriju malverzacije u poslovanju Ivkovievog menadmenta, a meu otputenima je ak i Joef Kaljik, lan Anketnog odbora ispred G 17 +. Predsednik Anketnog odbora Branislav Marku (pokret Ravnopravnost), istakao je da dok Ivkovi zavodi strahovladu, nadleni dravni organi jo uvek nisu reagovali na Izvetaj Anketnog odbora koji je pre skoro godinu dana jednoglasno usvojila Skuptina grada, a u kojem nedvosmisleno stoji da je steajni postupak u a. d. invozu reiran, odnosno namerno izazvan, kako bi se otetili radnici, akcionari, poverioci i drava. Dananja kampanja rukovodstva invoza, u kojoj se dokazuje da invoz ima poslovnu perspektivu, predstavlja samo potvrdu stava Anketnog odbora, da nisu postojali opravdani razlozi da se rma s takvom poslovnom perspektivom gurne u steaj, zakljuuje Marku. Istog dana o istoj temi, konferenciju za tampu je ispred pokreta RavnopravnostSDP odrao Mita Lisica, lider protesta radnika invoza. Lisica je jo jednom podsetio da je vie od hiljadu akcionara, vlasnika 44% preduzea, zbog montiranog steaja ostalo bez svojih akcija, a da je radnicima isplaeno svega 30% potraivanja. Savet za borbu protiv korupcije je pre vie od godinu dana dostavio Vladi svoj Izvetaj o privatizaciji invoza, u kojem se zakljuuje da je steaj preduzea nameten. Pozivamo premijera samo da proveri ono to mu je Savet napisao. Ivan Zlati [objavljeno u listu Republika, februara 2010]

189

trajkaki odbor Srboleka istrajaemo do pobede

Privatizacija preduzea u Srbiji, uraena prema prvom Zakonu o svojinskoj transformaciji iz 1997. ili drugom Zakonu o privatizaciji iz 2001. godine svejedno, osuena je na neuspeh. Svedoci smo brojnih ponitaja prodaje preduzea od strane Agencije za privatizaciju, a oigledno je da je broj onih u kojima nije ponitena, a trebalo bi da jeste, jo vei. Za takvu situaciju, u kojoj su se nali radnici i graani Srbije, najveu odgovornost snose politiari koji shodno svom poslu kreiraju dravnu politiku. Ti politiari koji vode zemlju i privatizaciju, moda, rekao bi neko, imaju pravo da jednom naprave greku, ali ako oni to rade iznova i iznova onda se postavlja pitanje da li oni to rade namerno i za ije interese? Za interese radnika sigurno ne.

Srbolek repriza Jugoremedije

Svi se dobro seamo kroz ta su sve prolazili radnici i akcionari zrenjaninske Jugoremedije, koji su uz podrku aktivista, medija, ali i kontinuiranih blokada fabrike, trajkova i protesta, uspeli da pobede i uz puno muke i odricanja spasu nekada uspenu rmu za proizvodnju lekova od sigurne smrti. Jugoremedija bi bila samo seanje na blisku istoriju radnikog ivota u Srbiji da nije fenomena Srboleka. Srbolek je rma koja se takoe bavi proizvodnjom lekova i distribucijom i njen vlasnik je po vienom scenariju Jovica Stefanovi Nini, biznismen za koga nema prepreka i koji oigledno moe da radi ta hoe. Meutim, kao to je u sluaju Jugoremedije naiao na tvrd orah u predstavnicima malih akcionara predvoenih Zdravkom Deuriem, tako je i u Srboleku njegovim malverzacijama neko rekao dosta. trajkaki odbor i samostalni sindikat Srboleka na elu sa Zoranom Goeviem bili su primorani da povedu trajk jo krajem 2008. godine kada su poeli problemi sa Ninijem, vlasnikom preduzea i generalnim direktorom (Stefanovi je sam sebe postavio za generalnog direktora koristei poziciju predsednika Upravnog odbora, premda ga taj isti odbor nije izglasao za generalnog direktora). U to vreme isticala je dozvola za proizvodnju, kao i sertikat za veledrogeriju. U poetku smo dali ansu Niniju i pokuali da budemo
190

kooperativni, ali od njegovih obeanja nije bilo nita. Praktino, od novembra 2008. do marta 2009. godine plate nisu isplaivane i mi smo podigli trajk koji je dao odreene rezultate. Nakon pet meseci kupio je neto sirovine da bi se poelo proizvoditi, a isplatio je i tih skoro pet zaostalih zarada. Meutim, od juna meseca 2009. stvari se vraaju na poetak, sa dodatnom okolnou da je isticala registracija GMP (sertikat koji predstavlja kvalitet i dobru proizvoaku praksu koja predstavlja standard i ije postojanje je neophodno ne samo za rad u Srbiji ve i za izvoz). Ipak, drava je produila rok za registraciju (ne zbog Srboleka ve zbog Galenike i Torlaka koji su kasnili) za jo dve godine, pod uslovom da se u prvoj godini krene sa proizvodnjom na nivou standarda predvienih GMP i da se ukoliko proizvodnja ne krene dozvola gubi u prvoj godini. Srbolek i nakon toga tapka u mestu i radi minimalno, to mogunost nedobijanja sertikata svakako ini sve realnijom, pria za Republiku Goevi. Stefanovi je veledrogeriju napustio u avgustu 2008. godine, jer nije hteo da je registruje i tako 160 radnika ostavio bez posla. Sutina njegove namere je u tome da kada je Srbolek sam radio ovu vrstu posla nije bilo prostora za muke, dok kada to radi sa treim licem ili rmama, prostor za malverzacije je daleko vei. Dozvola za rad veledrogerije kotala je 28 hiljada, s obavezom da prostorije u kojima se posao obavlja budu iste i uredne, to sigurno nije neto nedostino i samo potvruje da je veledrogerija ugaena namerno, istie Goevi. U avgustu prole godine ponovo je pokrenut trajk u Srboleku, a tog istog meseca inspekcija za rad je posetila rmu konstatujui da Jovica Stefanovi nije obezbedio minimum procesa rada to je zakonska obaveza i kanjiva kategorija. trajkaki odbor je 23. septembra zvanino ponudio sporazum Niniju na potpis, po kojem bi trajkaki odbor ostao u trajku, ali da se neki od radnika vrate na posao (i ovako je 118 ljudi bilo na prinudnom odmoru, sa jo 16 koji su radili za minimalnu cenu rada i kojima je takav status Nini zadravao devet meseci iako je zakonski to dozvoljeno 45 dana, to je zakljuila i inspekcija rada). U tom periodu proizvodnja se nekako pokree i, preko distributivne rme Nelt, Srbolek prodaje robu u vrednosti 60 miliona dinara, od kojih nijedan dinar do danas nije legao na raun Srboleka.

191

Blokada distribucije robe

Kap je prelila au 25. decembra prole godine kada je Nini pokuao da iz odeljenja ekspedicije prebaci Neltu robu u vrednosti 117 miliona dinara. Ja sam ef u tom odeljenju i s obzirom na to da nisam bio prisutan, niko me nije obavestio da to treba da izae, ve su me kolege pozvale. Mi smo, kada smo to uvideli, zaustavili robu, imajui u vidu iskustvo sa prethodnih 60 miliona i od tada drimo isporuku robe u blokadi, jer znamo da je Ninijev cilj steaj preduzea, kae Goevi. Od 20. januara, na dan slave Srboleka, do danas trajk traje, a proizvodnja i dalje radi. On je proizvodnju na neki nain kupio i njihov predsednik nezavisnog sindikata je dobio novo radno mesto i platu za decembar veu nego to mu pripada. Ljudi iz nezavisnog sindikata su sada stali na stranu Ninija i tvrde kako mi nismo validni sindikat, to nije tano jer nama mandat vai do marta. U poslednjem periodu Stefanovi vrlo retko dolazi u rmu, a poreska policija je otkrila da je utajio porez od 60 miliona dinara. Nakon poreske, u Srbolek je dola i kriminalistika policija koja je pokupila mnogo dokumenata. Koliko smo uspeli da saznamo od njih, ima dosta argumenata za krivinu prijavu, ali videemo, objanjava Goevi.

Drava se mora oglasi

Pritisak na radnike je konstantan, pre svega preko predsednika nezavisnog sindikata koji je zaveo strahovladu, a u funkciji zastraivanja Stefanovi se posluio otkazima. Mi od Ninija ne moemo oekivati nita dobro. Traili smo razgovore s njim, i on je trebalo da doe i d predlog za kolektivni ugovor, zatim je poruio da e ga dostaviti, ali je umesto svega nama uruen otkaz, navodno zato to nismo ispunjavali radnu obavezu. Ispalo je da mi redovno radimo i da nismo bili u trajku pa nismo potovali radnu obavezu, a kada je trebalo da nam obrauna zarade onda je uvaio trajk i traio da nam se ti dani ne plate. Mi imamo legalne papire da je trajk u toku i tu dileme nema, istie Goevi. O kompletnoj situaciji u Srboleku obaveten je i premijer Cvetkovi koji je nedavno u tampi najavio borbu protiv privrednog kriminala. Oglasila se drava ili ne, radnici Srboleka spremni su da istraju u borbi.
192

trajk se moe prekinuti samo ako doe do razgovora sa Ninijem, a rezultat tih razgovora moe podrazumevati registraciju veledrogerije i sve ostalo to moe Srbolek vratiti na noge. Ova situacija ne moe trajati veno. Uloga drave je veoma vana i ona ne bi smela da se dri po strani, kao to se sada ini. Drava ne vodi kontrolu privatizacije ne samo u Srboleku ve ni u svim rmama u Srbiji. Mi smo kao mali akcionari predali krivinu prijavu protiv Ninija zbog malverzacija pri kupovini Srboleka jo u julu prole godine. Prijava je u policiji, ali za sada istraga jo traje i ne znamo kada e se zavriti, zakljuuje Goevi. Sinia Jelovac [objavljeno u listu Republika, marta 2010.]

193

U Srboleku se trajk nastavlja

Sindikalna previranja
Drava sada, kad su posledice pogubne politike poele da ugroavaju egzistenciju stotina hiljada ljudi, ne eli ak ni da prizna svoje greke trajk radnika Srboleka i dalje je u toku, ali je od poslednjih dogaanja o kojima je pisano u prethodnom broju Republike dolo do nekoliko veoma vanih promena, koje e moda preokrenuti sudbinu preduzea i zaposlenih, a za sada je sigurno da su produbile sukob na relaciji Jovica Stefanovi Nini trajkaki odbor. Podseanja radi, Stefanovi je od privatizacije Srboleka kontinuirano radio na propasti preduzea i slamanju svakog pokuaja radnika i malih akcionara da se spasu od steaja. trajk je poeo jo 2008. godine, i s nekoliko prekida traje do danas. U meuvremenu je Nini veini lanova trajkakog odbora u vreme trajanja trajka uruio otkaze, na ta su se oni alili Inspekciji rada. Prekidi trajka ostvarivani su iskljuivo dobrom voljom trajkakog odbora i samostalnog sindikata na elu sa Zoranom Goeviem, koji su povremenim ustupcima pokuavali da dou do bilo kakvog sporazuma, pre svega kada je u pitanju kolektivni ugovor za zaposlene, nastavak proizvodnje i registracija Veledrogerije. Poto je poetkom ove godine trajk ponovo odmrznut, Goevi i lanovi trajkakog odbora konstantno su traili susret sa Ninijem ne bi li se kroz razgovor pronalo reenje. Stefanovi je to uporno izbegavao, odravajui komunikaciju iskljuivo preko pravnika iz svoje mainerije. Kao reakcija na Ninijevu pljaku fabrike (konkretno, na injenicu da je iz magacina izneo robu vrednu 60 miliona dinara, a da nijedan dinar nije legao na raun Srboleka), trajkaki odbor je krajem prole godine zaustavio isporuku robe i uspostavio stalnu blokadu magacina, to je zapravo bila uvertira za nastavak trajka.

Nasilno uzimanje robe, a potom pri sci

Upravo ovde dolazimo do novih okolnosti koje bacaju drugaije svetlo na uloge razliitih strana u sukobu. Predstavnici kompanije Nelt koja, izmeu ostalog, trguje lekovima (ova iroj javnosti malo poznata rma, a u stvari jedna od vodeih veletrgovina u Srbiji, svoje vlasnike krije iza off-shore adrese na Kipru), 10. marta su doli u magacin preduzea i uprkos blokadi od
194

strane trajkakog odbora na prevaru uzeli deo robe iju su isporuku pre vie meseci ugovorili sa Srbolekom (posle celodnevnog natezanja izmeu Ninijevog privatnog obezbeenja i trajkaa, tokom kojeg je intervenisala i policija kako bi razdvojila sukobljene strane, Ninijevi i Neltovi ljudi su uvee iskoristili trenutak nepanje premorenih radnika i izvukli robu preko sporednog ulaza u fabriku). Prethodnih nedelja predstavnici Nelta su se vie puta sastajali sa Zoranom Goeviem, molei ga da pusti robu, uz obeanje da e oni zauzvrat posredovati kod Ninija da pristane na razgovore sa sindikatom oko spornih pitanja. Dogovor nije postignut, pa je deo robe, vredan oko tri miliona dinara, izvuen manevrima od 10. marta. Istovremeno, meutim, Goevi i trajkaki odbor poinju da trpe pritiske i sa strane na kojoj su od poetka trajka imali konstantnu podrku. Ljubia Nestorovi, predsednik Samostalnog sindikata hemije i nemetala Srbije, poruuje trajkaima da ukoliko ele razgovor sa Ninijem moraju pristati na njegov uslov da odblokiraju magacin i distribuciju robe. Naavi se izmeu dve vatre, trajkai pristaju da se roba pusti, i Nelt u petak 12. marta odvozi ostatak svog kontigenta. Ve u ponedeljak 15. marta stie nalog da se ugovorena roba isporui i Velefarmu, jer su oni jo i raniji potraioci od Srboleka, koji su pri tom za svoju isporuku pribavili sudsku odluku. Sve u svemu, blokada magacina kao snaan (ako ne i jedini delotvoran) adut u rukama trajkaa izbijen je na vrlo nepredvien nain prvenstveno zbog pritiska granskog sindikata koji je prihvatio da se tim inom uslovi poetak pregovora.

Sastanak bez prisustva predsednika sindikata i trajkakog odbora

Famozni sastanak dogodio se u utorak 16. marta, sa dve teme na stolu: kolektivni ugovor i tehnoloki viak (ponueno reenje za ljude koji su u trajku). Uoi sastanka, Nini je poruio da je za njega neprihvatljivo da se u ime trajkakog odbora i sindikata pojave njihovi izabrani predstavnici, Goevi i ostali ljudi koji su prethodnih godina bili najistrajniji u otporu. S obzirom na to da je granski sindikat ve bio preuzeo inicijativu, Goevi nije imao izbora nego da prihvati i ovaj uslov, pa su na sastanak, pored funkcionera granskog sindikata, otile jedna lanica sindikata Srboleka i jedna iz trajkakog odbora koje nisu bile na Ninijevoj listi nepoeljnih. Stefanovi je na sastanku izneo dva predloga. Prvo, da oni koji su ve podneli tube za nezakonito otputanje potpiu da ih povlae, a da
195

e on zauzvrat povui otkaze, to jest da oni koji planiraju da podnesu tube odustanu od toga. Drugo, ponudio je mogunost da trajkaima (za 37-oro najupornijih) isplati otpremnine ali da prvo oni potpiu da odlaze dobrovoljno. U lanu 4 Stefanovievog predloga sporazuma pie: Uslovi i visina otpremnine bie odreeni naknadno. to se simultanog povlaenja tubi i otkaza tie, Goevi i trajkaki odbor su izrazili sumnju da e im Nini im povuku tube po istom osnovu ponovo dati otkaze. Imajui u vidu prethodna iskustva, bilo kakav sporazum s njim koji se zasniva na datoj rei moe da zakljui samo blesav ovek. Drugim reima: Vuk dlaku menja, ali ud nikada. Pored ovoga, trajkaki odbor je Ninijevim predstavnicima (ne njemu, jer on ne eli da razgovara sa lanovima odbora, ali oekuje da se sporazumeju) prigovorio da se radnicima koji su prole godine poslati na prinudni odmor ne moe u eventualnoj ponudi za otpremnine uraunavati zarada koju imaju tokom tog statusa. S obzirom na to da se Nini alio na odluku inspekcije rada od jesenas, da su reenja o prinudnom odmoru nezakonita, nema dileme da sada kalkulie i s tim da, ako mu inspekcija uvai albu, umanji otpremnine koliko god bude mogao. U etvrtak, 18. marta, na kune adrese 12 lanova trajkakog odbora stiglo je reenje Inspekcije rada u kojem pie da su nezakonito otputeni i da je poslodavac duan da ih vrati na posao. Ova injenica moe biti znaajna ukoliko ne doe do dogovora s Ninijem oko otpremnina, to se vrlo lako moe desiti imajui u vidu stepen nepoverenja trajkaa prema poslodavcu. Nini e sve uiniti da se rei tereta buntovnih radnika na to jeftiniji nain, a imajui u vidu da trajkaki odbor nije zadovoljan pravcem u kojem idu pregovori ova odluka Inspekcije rada je vrlo vana. Goevi i trajkaki odbor prikupljaju kompletnu dokumentaciju od poetka sukoba s Ninijem i razmatraju dalje poteze. Izvesno je da e svi radni sporovi koje su do sada pokrenuli na sudu biti reeni u korist radnika, ukljuujui najvaniji, za otkaze kompletnom trajkakom odboru. S druge strane, jo uvek nita konkretno nije preduzeto u vezi sa krivinim prijavama malih akcionara. Postavlja se pitanje kakva se borba moe voditi na takvim osnovama?

196

Ima li gorih implikacija od steaja

Ono na ta od poetka ukazuju i trajkai i mali akcionari, a to je Ninijevo namerno voenje preduzea u steaj, i dalje se nezaustavljivo odvija. Dakle, dugi sudski proces oko povratka na posao zbog nezakonitog otkaza moe biti besmislen ako odluku pretekne propast preduzea. Pravni savetnici nude utehu u tome to bi se radnici potom namirili iz steajne mase. Da li je to reenje? Sigurno da nije. Srbolek je farmaceutska fabrika, bio je najvei proizvoa aminolina i nitroglicerina u zemlji, to znai da ovek koji ima imalo preduzetnikih sposobnosti lako moe takvoj kompaniji da povrati stabilnost i uini je protabilnom. Nema sumnje da Jovica Stefanovi Nini nije preduzetnik ve ovek koji hoe prot bez ikakvih pravila, muljajui, podmiujui i ko zna ta jo. Meutim, ako je Nini takav, to je zaista njegov lini problem. Na problem je drava koja je u privatizaciji napravila bazen u kojem takav Nini moe plivati do mile volje, bez ikakvih sankcija. Drava sada, kad su posledice pogubne politike poele da ugroavaju egzistenciju stotina hiljada ljudi, ne eli ak ni da prizna svoje greke. Zoran Goevi i ljudi oko njega u trajkakom odboru se ne predaju. Do sada su pokazali da e u svojoj borbi ii do kraja, ali ako i naprave dogovor s Ninijem, uzmu otpremnine i napuste rmu, opet im se nema ta zameriti. Naroito nakon pozicije predsednika grane Ljubie Nestorovia, koji se sloio s Ninijevim uslovom da se iz pregovora o sudbini radnika Srboleka iskljue legitimni predstavnici tih istih radnika. Sinia Jelovac [objavljeno u listu ''Republika'', aprila 2010]

197

trajk prekinut, problemi ostali

Poslodavac vreba priliku da sindikalnim liderima podeli otkaze, dok oni oekuju da policija napokon zavri istragu po krivinoj prijavi malih akcionara lanovi trajkakog odbora i funkcioneri sindikata Srboleka u sredu 24. marta dobili su pismene odluke vlasnika rme Jovice Stefanovia-Ninija da se vrate na posao, ime je poslodavac posle dugog natezanja priznao da je odluka o davanju otkaza radnicima u trajku bila nezakonita. Ovo priznanje se ne bi desilo da prethodno Inspekcija rada nije donela reenje po albi 12 radnika na nezakoniti otkaz, u kojem pie da je poslodavac duan da ih vrati na posao. Nakon to je Stefanovi ispunio obeanje o povlaenju otkaza, trajk je prekinut. Meutim, iako je na sastanku Stefanovia sa predsednikom granskog sindikata Ljubiom Nestoroviem, pored povlaenja otkaza, razgovarano i o kolektivnom ugovoru, isplati otpremnina onima koji prihvate sporazum o dobrovoljnom odlasku i registraciji veledrogerije, do danas nijedan od tih zahteva nije ispunjen.

Usmene odluke
Prema reima Zorana Goevia, predsednika Samostalnog sindikata Srboleka, od povratka na svoja radna mesta radnici koji su bili pod otkazom trpe provokacije i maltretiranje od strane privatnog obezbeenja. Na delu je mobing usmeren protiv lanova biveg trajkakog odbora i funkcionera sindikata. Obezbeenje konstantno provocira radnike, ne bi li izazvalo ziki sukob i stvorilo povod za otkaze. Ljudima u toku radnog vremena ne dozvoljavaju da idu u toalet, zabranjuju im da razgovaraju mobilnim telefonom. Jednostavno, slue se svim moguim pritiscima, tvrdi Goevi. Po povratku u rmu Goevi je poetkom aprila poslao zahtev Ninijevoj pravnoj slubi u kojem se trai isplata zarada za period od poetka trajka do povratka na posao, kao i vraanje novca sindikatu za period od septembra 2009. godine za lanarine, alimentacije, osiguranje, kredite. Sav taj novac Stefanovi je skidao radnicima od linog dohotka, ali ga nije prosleivao ni sindikatu, ni komercijalnim bankama, tako da sada banke jure radnike za dug koji su ve platili. Takoe, deo radnika bi trebalo da ode u penziju, ali ne mogu jer im Stefanovi nije uplaivao penziono osiguranje. Radnici koji su bili nezakonito poslati na prinudne odmore vraeni su na posao 25. marta, ali i dalje rade za minimalnu
198

zaradu, jer im je odluka o povratku na posao saoptena preko telefona.

Kakva korist od zakona?

U dopisu pravnoj slubi Goevi je ponovio zahtev za registraciju veledrogerije. U rmu je odavno stiglo reenje nadlenog ministarstva da Srbolek ne moe da se bavi trgovinom sirovinama i lekovima ako nema veledrogeriju, ali to za Stefanovia ne predstavlja nikakav problem. On jednostavno nastavlja da radi bez obzira na propise i odluke ministarstva. Kao i u mnogim privatizacijama u Srbiji, Nini preko povezanih rmi ve godinama izvlai novac iz Srboleka, ostvarujui prot nautrb ostalih akcionara i drave. Meutim, oigledno je da problem nije u njemu ve u dravi koja ovakvo ponaanje ne sankcionie. Uskoro bi trebalo da se raspravlja o novim izmenama Zakona o radu. Mi emo sigurno predloiti granskom sindikatu da se pootre kazne, da se poslodavac, ukoliko u toku jedne godine napravi tri prekraja iz radnog odnosa, kazni novano, a za etvrti prekraj da se propie kazna zatvora, meutim, ni sam ne znam kakvu emo korist imati od toga. I do sada je postojao zakon, ali samo za nas, a ne i za poslodavce kae Goevi. Bio promenjen zakon ili ne, u Srboleku ostaje status quo. Poslodavac vreba priliku da sindikalnim liderima podeli otkaze, dok oni oekuju da policija napokon zavri istragu po krivinoj prijavi malih akcionara. Sinia Jelovac [objavljeno u listu Republika, maja 2010]

199

Saoptenje radnika i malih akcionara Srboleka u vezi sa postupanjem drave i netanim medijskim izvetajima o stanju u naem preduzeu
Poslednjih nedelja, nakon hapenja Jovice Stefanovia Ninija zbog viegodinje pljake Srboleka, u javnosti su se pojavile brojne netane informacije u vezi sa naim preduzeem, pre svega o stanju u kojem se fabrika danas nalazi. Obavetavamo javnost da Srbolek nije u steaju, niti je Ministarstvo zdravlja naem preduzeu oduzelo licencu za proizvodnju nitroglicerina, kao to su to u vie navrata izvestile razne medijske kue. Ove i sline medijske manipulacije tumaimo iskljuivo kao nagovetaj onoga to bi odreene interesne grupe elele da vide kao ishod nae viegodinje borbe za ouvanje preduzea i radnih mesta. Apelujemo na medije da kod rukovodstva kompanije i predstavnika akcionara provere informacije koje im se dostavljaju, i da ne uestvuju u hronici najavljene smrti najstarije farmaceutske kue u Srbiji. Sled dogaaja nakon hapenja Jovice Stefanovia jasno ukazuje da drava nema nameru da sprovede svoja obeanja i preduzme korake za ouvanje Srboleka, na ta ih izmeu ostalog obavezuje i protokol o okonanju trajka i pokretanju proizvodnje, koji su 12. oktobra 2010. godine zakljuili predstavnici oba reprezentativna sindikata, Jovica Stefanovi, dravni sekretar u Ministarstvu ekonomije Neboja iri i lan Gradskog vea Beograda Miroslav ukovi. Iako je istraga pokazala da su radnici i mali akcionari prethodnih godina s pravom upozoravali da Stefanovieva uprava vodi preduzee u propast, iako se sada ispostavilo da je sporo i neadekvatno postupanje dravnih organa jedan od razloga zbog kojeg se Srbolek nalazi u krizi, drava odbija da pomogne u naim naporima da ponovo pokrenemo proizvodnju. Iako je Stefanovi u zatvoru, njegov plan unitavanja Srboleka se privodi kraju, dok drava odbija da stane na put zloupotrebama i preduzme mere kako bi ispravila svoje svoje viegodinje ignorisanje problema na koje smo im godinama ukazivali. Podsetiemo samo na najpoznatiji primer Stefanovi je kod aanske banke podigao vie
200

kredita stavljajui pod hipoteku imovinu Srboleka, iako za to nije imao odobrenje Skuptine akcionara Srboleka, niti Akcijskog fonda. tavie, umesto odluke Skuptine preduzea, banci je dostavio lane podatke kako imovina koja se stavlja pod hipoteku ne predstavlja imovinu velike vrednosti, zbog ega odluka Skuptine navodno nije ni potrebna. Dobijena obrtna sredstva po osnovu ovog kredita potroena su nenamenski, to je u dosadanjem toku istrage utvrdila i Uprava kriminalistike policije za grad Beograd. I pored ovih injenica, aanska banka je 24. novembra, neposredno nakon Stefanovievog hapenja, objavila oglas o prodaji nepokretnosti Srboleka u Savskoj i Sarajevskoj ulici, kako bi naplatila hipoteku. Iako je Ugovor o kreditu zakljuen sa aanskom bankom predmet policijske istrage, Privredni sud je 16. decembra odbio predlog malih akcionara za odreivanje privremene mere zabrane otuenja imovine preduzea. Iza iznenadne namere aanske banke da naplati svoju hipoteku i sudskog tolerisanja rasprodaje imovine Srboleka uprkos policijskoj istrazi, jasno se vidi sprega politikih i nansijskih monika kojima je u interesu da naa fabrika vie nikada ne proradi. Trenutna nestaica nitroglicerina u domaim apotekama, usled prekida proizvodnje u naem preduzeu, najbolje pokazuje koliko drava vodi rauna ne samo o naoj fabrici, ve i o proizvodnji preparata koji su graanima ivotno neophodni. Naime, umesto da pomogne ponovno pokretanje proizvodnje i oporavak Srboleka, drava uvozi nitroglicerin. Istovremeno, mediji neistinito izvetavaju da je Srboleku oduzeta licenca za proizvodnju nitroglicerina i da je nae preduzee ve u steaju. Srbolek jeste brutalno pljakan proteklih pet godina i zaista se nalazi u tekoj situaciji, ali uz minimum podrke imamo dobre anse da se u kratkom roku izvuemo iz krize. Simptomatino je, meutim, da ista ona vlast koja je godinama oklevala da sprei pljaku, sada uri da nam iskljui struju i poalje radnike na prinudni odmor kako bi ispraznila fabriku i lake uvela steaj. Simptomatino je takoe i da dravni sekretar Ministarstva ekonomije ima sve vreme ovog sveta da se sastaje sa predstavnicima sindikata u vezi sa obavezama Srboleka prema zaposlenima, ali je zato uvek prezauzet da razgovara sa rukovodstvom fabrike o mogunostima za pokretanje proizvodnje u fabrici. Samostalni sindikat i mali akcionari Srboleka nastavie borbu za fabriku, za naa radna mesta i imovinu, na nain kako smo to radili i pre hapenja Jovice Stefanovia. Poruujemo vlasti da neemo odustati i da neemo pristati da nae neisplaene zarade budu izgovor za
201

unitavanje fabrike. Naravno da hoemo da nam se isplati ono to smo potenim radom zaradili, ali ne pre nego to se fabrika izvue iz dubioze. Ne prihvatamo da se Srbolek kolje za kilo mesa, makar se radilo i o naim zaradama. Oekujemo da drava postupi na isti nain, kada su u pitanju obaveze prema njoj, za ije je viegodinje nagomilavanje sama odgovorna. U Beogradu, 20. decembra 2010. godine Samostalni sindikat Srboleka Zoran Goevi Udruenje malih akcionara Srboleka Milorad Savi

202

Prosveta

trajk u Izdavakom preduzeu Prosveta

Kad priva zacija znai unitenje
Uprkos injenici da se radi o znaajnoj instituciji kulture u Srbiji, ija se delatnost ne bi smela tek tako prepustiti udima trita, drava je ipak odluila da privatizuje Izdavako preduzee Prosveta. Po ustaljenom ablonu Agencije za privatizaciju, na sve strepnje u vezi sa sudbinom kapitalnih Prosvetinih izdanja trebalo je da odgovori tender, metod prodaje kojim se, navodno, ne trai najvia cena, ve strateki partner, to jest uspean preduzetnik u oblasti izdavatva. Kupoprodajni ugovor izmeu Agencije za privatizaciju i Dejana Pantovia, vlasnika rme Media 2, potpisan je 25. juna 2009. godine. Preduzee je prodato po ceni od tri miliona i dvesta hiljada evra na est godinjih rata. Nepunih godinu dana kasnije preduzetnik koji je na tenderu izabran kao najpovoljniji ve je otuio imovinu Prosvete u vrednosti veoj nego to mu dozvoljava ugovor, a radnici su pre nekoliko meseci uli u trajk koji jo uvek traje. Pantovi se ugovorom obavezao da e od 24. septembra do 24. decembra 2009. godine isplatiti zaposlenima sve zaostale zarade i doprinose, sindikalne lanarine, bolovanja, kao i naknade za one koji su otili u penziju. Socijalni program i isplata otpremnina viku zaposlenih takoe su bili deo ugovora o prodaji. Pantovi je na prvom sastanku sa sindikalnim predstavnicima predloio minimalni iznos otpremnina, to su Ljubica Stjepanovi Muhi (Savez samostalnih sindikata) i Mirjana Nardin (Sindikat Nezavisnost) odbile. U razgovoru za Republiku predvodnice oba sindikata tvrde da su radnici bili svesni da Prosveta ne moe opstati sa brojem zaposlenih koji je bio pre privatizacije, pa su nakon prodaje poeli da se prijavljuju za odlazak iz preduzea. Pantovi je u avgustu prole godine razgovarao sa svakim zaposlenim posebno na temu njihovih oekivanja od novog poslodavca. Ve u novembru on nudi maksimalne otpremnine u iznosu od 130 hiljada dinara, bez obzira na godine staa i to na ruke. Bilo mu je lako da ljudima isplati na crno neki novac i proglasi ih tehnolokim vikom. Meutim,
203 Krenje ugovora i pretnje

problem je i dalje bila isplata zaostalih plata i doprinosa. Naalost, devetoro ljudi je uzelo taj novac. Otili su na biro rada, iako im Pantovi nije isplatio zaostale zarade, tvrde predstavnice sindikata. Zbog ovih problema, 14. januara ove godine oba sindikata donose odluku o stupanju u generalni trajk, koji je poeo 21. januara. Pantovi je odluku o trajku doekao pretnjama, a potom se obratio Inspekciji rada s optubama da trajk nije organizovan u skladu sa zakonom. Meutim, inspekcija je zakljuila da je trajk legalan. Izborili smo se za vanrednu kontrolu ugovora. Agencija je konstatovala da nije ispunio obaveze i dala mu rok od 30 dana. Ni u tom roku nije ispunio ugovorne obaveze, ali oni ga nagrauju i produuju mu rok na 60 dana. Krajem maja istie i taj rok, pa emo videti. Inae, koliko mi je poznato, ukoliko u privatizaciji preduzea kupcu opadne prihod iznad 40 odsto, raskida se ugovor. Pantoviu je promet pao preko 60 odsto ali ni to Agenciji nije bilo dovoljno da raskine ugovor, ogorena je Ljubica Stjepanovi Muhi. Notorna netransparentnost rada Agencije za privatizaciju i ovde se pojavila kao ozbiljan problem radnika koji trae da se potuje ugovor. Naime, ve godinama javnost nema informacije o tako vanim detaljima u radu Agencije kao to su kriterijumi na osnovu kojih se procenjuje kontinuitet poslovanja preduzea, to slubenicima Agencije omoguava da ove kriterijume menjaju od sluaja do sluaja. U nacrtu ugovora koji su sindikati imali priliku da vide pre prodaje pisalo je da kupac moe otuiti 5 odsto imovine, ali je u konanom tekstu ugovora to kasnije promenjeno na 30 odsto, to smo mi saznali tek nakon prodaje. Nacrt ugovora je potpuno izmenjen u odnosu na potpisan ugovor. Na nae pitanje da li je Pantovi poloio garanciju kada je kupovao preduzee odgovorili su da ne znaju, iako u ugovoru stoji da kada kupac ne potuje obaveze aktiviraju garanciju. Meutim, ljudi iz Agencije za privatizaciju ne ine nita, a sami su utvrdili da kupac kri ugovor, objanjava Ljubica Stjepanovi Muhi. Najmuniji trenutak u viemesenom trajku desio se prilikom iznenadne posete ministra ekonomije Mlaana Dinkia. Ministar Dinki je, kao i sve dravne institucije, bio obaveten o tome ta se desilo sa Prosvetom. Prolazio je ispred nae knjiare kada je iao u Fond za razvoj i mi smo ga zamolili da nas obie u povratku. On je to i uinio. Hteli smo da mu iznesemo injenice, ali nije hteo dugo da slua, ve je odmahnuo rukom i rekao da se zaustavimo. Potom je rekao da smo mi dobili devet neto zaostalih zarada i da je on dogovorio sa predsednikom Tadiem da ruenja ugovora o privatizaciji Prosvete
204

nee biti. Na tome se nije zaustavio, ve je rekao da e svako od nas pojedinano odgovarati zbog trajka i da nam savetuje da to pre ponemo da radimo. Jo je dodao da u naem trajku ima mnogo politike, a potom ljutito napustio knjiaru, kae Mirjana Nardin.

Nosioci razvoja
U najatraktivnijem Prosvetinom objektu, knjiari Geca Kon u Knez-Mihailovoj ulici, iskljuena je struja od aprila meseca, skinuta su brojila, iskljueni telefoni. Pantovi ne plaa redovno zakup, zbog ega zaposleni sumnjaju da on uopte ima novca da isplati sve obaveze koje je preuzeo ugovorom. Meutim, kupac Prosvete je jo od devedesetih godina poznat javnosti, naroito beogradskoj, kao vet pekulant u uslovima sivog poslovanja. Nakon poetnog uspona sa Bilet servisom, otvorio je knjiare IPS, gde se nametnuo kao dobar (pre)prodavac knjiga, nikako izdava. Bez obzira na to Agencija mu je dozvolila da privatizuje IP Rad i Prosveta, kao neko ko se bavi istom delatnou. Izmeu ostalog, za svoje preduzetnike uspehe Pantovi moe da zahvali radu na crno, zbog ega je njegova rma IPS Media meu prvima po obrtu radne snage u Beogradu, a isplata otpremnina u keu je jasan znak da kupac Prosvete ne namerava da se odrekne svojih poslovnih navika iz devedesetih. Iako je sve ovo sigurno bilo poznato i ministru Dinkiu i Agenciji za privatizaciju, oni ne samo to su omoguili Pantoviu da kupi jednu od najvanijih izdavakih kua u Srbiji, ve mu je Fond za razvoj, kojim Dinki rukovodi, u 2009. godini odobrio tri kredita u ukupnom iznosu od fantastinih 167 miliona dinara. Podseamo da se isto desilo i u sluaju Zastave elektro, o kojem je Republika detaljno izvetavala prolog leta. Fond za razvoj je i tamo nemilice sipao novac vlasnicima preduzea za koje se ubrzo potom ispostavilo da su krili ugovor o privatizaciji, a itava pria se zavrila tako to je Zastava elektro nedavno preprodata junokorejskoj korporaciji Yura, ponovo u Dinkievoj reiji. Drava e ovoj korporaciji plaati 4.500 evra po otvorenom radnom mestu, iako njen predstavnik Lukas Nam ne krije da nee dozvoliti sindikalno organizovanje u fabrici. Sintagma otvaranje novih radnih mesta dobija ne tako optimistina znaenja kada iza nje stoje ljudi poput Dejana Pantovia, Mlaana Dinkia ili Lukasa Nama. Umesto zakljuka, moda je najbolje da citiramo nedavnu izjavu ministra ekonomije u Vladi Republike Srbije povodom odluke veine radnika Zastave elektro da uzmu otpremnine, umesto da preu na rad u Yuru: Predlagali smo da se zakonski
205

sprei mogunost zapoljavanja posle uzimanja otpremnine, a onda su nam pravnici rekli da je to protiv Ustava i da ne moete ljudima osporavati pravo na rad. Ja se, zaista, esto sa pravnicima ne razumem. Sinia Jelovac [objavljeno u listu ''Republika'', juna 2010]

206

Glas radnika

Ekonomija bankrota
Rekord, Rakovica
Kada je Mlaan Dinki leta 2007. godine, ubrzo po preuzimanju dunosti ministra ekonomije i regionalnog razvoja, najavio da e se privatizacija preduzea koja do tog trenutka nisu prodata nastaviti kroz steaj, javnost je ostala potpuno ravnoduna. Posle estogodinje praske da kupci kroz privatizaciju stiu apsolutnu vlast, a radnici i mali akcionari gube sva prava (sem u Jugoremediji i nekolicini drugih preduzea koja su prela u kontranapad), ekonomija bankrota je doekana kao legalizacija faktikog stanja. Niko, meutim, nije ni slutio da e ministrovu viziju svojinske transformacije uskoro poeti da slede svi privatni vlasnici koji hoe da se oslobode ''nepoeljnih'' ugovornih obaveza pre svega onih koje se tiu radnika. Posle dvoipogodinjeg restrukturiranja, radi ijeg sprovoenja su suspendovani svi organi drutvenog preduzea, a uprava preneta na Agenciju za privatizaciju i njenog konsultanta, rakoviki Rekord je marta 2005. godine privatizovan na nain ne ba svakidanji, ali vrlo simbolian za tip svojinske transformacije kakav se sprovodi nad srpskom privredom Agencija je, naime, primorala preduzee da samo proda svu svoju imovinu rusko-srpskom konzorcijumu Vizahem, koji se ugovorom obavezao da plati kupoprodajnu cenu, preuzme sve Rekordove radnike, i zadri osnovnu delatnost preduzea narednih pet godina. Iako je Rekord naveden kao Prodavac svoje imovine, ugovor je potpisala Agencija za privatizaciju, u svojstvu Rekordovog punomonika, a novac od kupoprodaje uplaen je na raun Agencije. Otvorenije nego u bilo kom drugom sluaju, privatizacija Rekorda je pokazala da drutvena, pa ni ekonomska celishodnost nikada nisu spadale u naela rada Agencije, te da ova institucija, nadlena i da planira, i da sprovodi, i da kontrolie proces privatizacije, zapravo nema nikakva druga naela osim kupoprodaje nekretnina. tavie, ugovorom kojim je primorala Rekord na aktivnu neslobodu i sauesnitvo u sopstvenom propa207

danju, Agencija je demonstrirala meru neodgovornosti nesvakidanju ak i za srpsku privatizaciju. Nakon objave ministra Dinkia da e se zavrna faza privatizacije vriti kroz steaj, novi vlasnici privrede u Srbiji su poeli masovno da zaduuju privatizovana preduzea kod svojih koljka-rmi. Ministrovo objanjenje da su preostala preduzea prezaduena i neatraktivna, zbog ega moraju na dobo, pokazala su, izgleda, i gazdama put kako da se oslobode neatraktivnih elemenata u sopstvenim fabrikama radnika, malih akcionara, sindikata, kolektivnog ugovora Kako se sprovoenje ovakvih planova odvija u zrenjaninskom invozu i BEK-u, javnost je uglavnom upoznata. Jula 2007. godine, i uprava Rekorda je obustavila proizvodnju i poslala svih sedamsto radnika na prinudni odmor. Suoeni sa opasnou od steaja, radnici jo od prolog leta zahtevaju od Agencije da raskine kupoprodajni ugovor, jer kontinuiteta osnovne delatnosti nema, tanije potpuno je obustavljena. Agencija se, meutim, oglasila nenadlenom!

Klopka
U emu je problem preduzee zapravo uopte nije privatizovano, ve je samo prodata njegova imovina, uz obavezu da kupac preuzme i 770 radnika. Drutveno preduzee Rekord, dakle, i dalje postoji, trenutno u likvidaciji, bez radnika i imovine, koji su prodati Vizahemu, a kako Agencija nije prodavac, ve je to Rekord, onda Agencija sve i kad bi imala dobru volju da sprei propast sedamsto radnika Rekorda, odnosno Vizahema, ne bi mogla da trai nazad neto to nije ni prodala, ve je samo bila agent za nekretnine. Teoretski, radnici za raskid ugovora eventualno mogu da se obrate likvidacionom upravniku Rekorda, to zvui kao neslana birokratska ala. Sada su radnici u procepu izmeu steaja koji im ne odgovara, i ugovora koji im odgovara jo manje, jer iza njega stoje upravo oni ljudi koji su Vizahem doveli do propasti preko svoje rme LB MERCHANTS LLC, registrovane u Njujorku, steaj je od Trgovinskog suda u Beogradu traio Milo Malinovi, jedan od suvlasnikaVizahema i direktora Rekorda. Nakon to su se uporni protesti radnika ispred Vlade preselili pred Vii trgovinski sud, ova institucija je uvaila njihovu albu i ukinula reenje Trgovinskog suda u Beogradu kojim je u Vizahem uveden steaj. Reenje je vraeno na ponovni postupak, tako da je opet na potezu beogradski Trgovinski sud, ali ne samo on.

208

Odgovornost!
Da li Agencija za privatizaciju, da li Ministarstvo pravde, to neka cene struniji od nas, ali u svakom sluaju neko ko zastupa dravu mora da obeteti radnike za katastrofalno voenje restrukturiranja i privatizacije koje ih je dovelo do prosjakog tapa. To, naravno, ako ve hoemo da imamo odgovornu dravu, a ne golu vlast koja je po ideolokom efu 2001. godine radnicima otela Rekord, onemoguila ih da donose bilo kakve odluke o svom preduzeu i svojoj budunosti, i sad na socijalni haos koji je izazvala loim reenjima suvo odgovara kako nije nadlena. Koliko god se beogradska tampa ve mesecima upinjala da, piui o sluaju Rekorda Vizahem, podseti na davne krilatice o ideolokim fabrikama rakovikog basena, i da diskvalikuje radnike zahteve podseanjem na famozni dogaaj iz 1988. godine (Svi na svoje radne zadatke, i tome slino), ostaje injenica da su (bivi) radnici Rekorda, u vreme kad su se poslednji put za neto pitali, imali i posao, i plate, i fabriku. Danas, nakon to su za svoje dobro razvlaeni od samoupravljanja, po sili zakona i uz svesrdnu i papreno plaenu pomo privatnih eksperata iz konsultantske kue Faktis, duguje im se deset plata i etiri godine neuplaenog staa. Ako Agencija i nije nadlena za raskid ugovora, svakako jeste odgovorna za tetu! O strunom konsultantu koji je uradio program restrukturiranja da i ne govorimo. Ivan Zlati i Milenko Srekovi, [objavljeno u listu ''Glas radnika'', izdanju Pokreta za slobodu, 4. juna 2008]

209

BEK jedan dras an primer bezakonja

Ako drava ne potuje svoje graane, ni graani vie nee potovati dravu! -Mita Lisica, predsednik sindikata invoza, 12. marta 2008. godine na protestu ispred Trgovinskog suda u Zrenjaninu Potpuno je jasno da su, kao i bivi veinski vlasnik invoza i brojni drugi kupci u privatizaciji, vlasnici BEK-a namerno uveli preduzee u duniko ropstvo prema svojim rmama, a potom i u steaj, jer je to bio najekasniji nain da se oslobode radnika, kolektivnog ugovora, malih akcionara, i da u potpunosti ovladaju imovinom dunika Zrenjaninska industrija mesa BEK (Banatska eksportna klanica), osnovana je 1959. godine. Graena je jednim delom od sredstava iz donacije SAD, dok su drugi deo radnici izdvajali iz linih dohodaka. Od 1963. godine, BEK posluje u sastavu kombinata Servo Mihalj, u okviru kog postaje vodei izvoznik. Do poetka devedesetih godina, fabrika je zapoljavala preko 800 radnika. Svoje proizvode, BEK je izvozio irom sveta. Radili su, izmeu ostalog, i program za ameriku vojsku (ne da je ba za ponos, ali svakako svedoi o kvalitetu proizvoda). Tokom devedesetih godina i ekonomskih sankcija prema Srbiji, BEK se suoio sa prvim problemima u poslovanju, ali nije zapao u krizu generalni direktor arko Milidragovi je, poput brojnih drugih patriotskih menadera drutvenih preduzea, omoguio ilegalan izvoz preko svojih rmi registrovanih u Makedoniji, i istovremeno koristio priliku da izvlai kapital iz BEK-a. Radnici danas svedoe da ak ni u vreme hiperinacije nisu imali tako velikih nansijskih potekoa kao veina graana Srbije, i priseaju se da je devedesetih godina BEK novac od korisnih malverzacija stizao u rmu bukvalno u dakovima. Zbog sumnjivog poslovanja, Milidragovi je na referendumu decembra 1997. godine smenjen sa funkcije generalnog direktora, ali se vraa ve marta 1998. godine, jer nova uprava, koju su postavili radnici, zbog blokade od strane lokalnih SPS monika nije mogla da pokrene poslovanje. Meutim, zbog posledica viegodinjeg potkradanja, BEK je pod Milidragovievom upravom 2000. godine po prvi put otiao pod steaj. Iz steaja izlaze avgusta 2002. godine, a Milidragovi se 2003. vraa u preduzee, najpre na mala vrata kao savetnik gene210

ralnog direktora a zatim i kao generalni direktor, mesec dana uoi privatizacije. Agencija za privatizaciju je na aukciji odranoj 26. aprila 2006. godine, prodala 70% drutvenog kapitala BEK-a zikom licu Milou Joviu, a preostalih 30% je, prema Zakonu o privatizaciji, podeljeno radnicima i penzionerima. Radnicima-akcionarima se, i to tek nakon est meseci, kao veinski vlasnik predstavio lokalni monik Vladan Beti, sa ijim se novcem Jovi nadmetao za kupovinu BEK-a (Betiu je zbog krenja zakona u prethodnim privatizacijama, bilo zabranjeno da uestvuje na aukciji; Jovi je, inae, Betiev voza), a kako je Agencija za privatizaciju odbila da radnicima dostavi kupoprodajni ugovor, narednih godinu dana su ostali u zabludi da rade za Betia. Zabludi je svakako doprinelo i to to je Milidragovi mesecima pre aukcije najavljivao da e BEK kupiti Betii (Vladanov otac Borivoje je, preko svoje rme Pro Bekom, godinama bio u sumnjivom poslovima sa BEK-om; danas, dok se nad BEK-om vodi steaj, njihove proizvode i dalje moete kupiti, ali sa potpisom Pro Bekoma i rme Zlatibor iz ajetine, iji je vlasnik stric Vladana Betia; jo neki lanovi porodice Beti su ukljueni u razvlaenje imovine BEK-a, ali ve smo im posvetili dovoljno prostora). U trenutku privatizacije, u BEK-u je radilo 310 ljudi. Kako nova uprava nije pokrenula proizvodnju u preduzeu, niti je veinski vlasnik potovao socijalni program na koji ga je obavezivao ugovor sa dravom, radnici-akcionari se obraaju za pomo Agenciji za privatizaciju, traei da primora kupca na potovanje ugovora i pokretanje proizvodnje. Meutim, kupac je prilikom svake kontrole Agencije na nekoliko dana simulirao proizvodnju, nakon ega bi mu Agencija uvek davala nove i nove dodatne rokove za izvrenje ugovornih obaveza. Uveravajui radnike da eli da pokrene BEK, Beti im avgusta 2006. godine, prilikom prvog pojavljivanja u preduzeu, predlae da se, takorei, odreknu duga za neisplaene zarade, kako bi preduzee moglo da krene sa radom. U nadi da e se napokon vratiti na radna mesta, radnici pristaju, i potpisuju ugovore da svoja potraivanja prenose na rmu Bekom (vlasnik Vladan Beti, dakle nije isto to i Pro Bekom), sa grejs periodom od godinu dana, diskontom od 60%, dok bi im preostalih 40% bilo isplaeno u 42 mesene rate. Faktiki poklonjeno! Beti je ovo nazvao gestom dobre volje radnika prema novom vlasniku. Poto od obeanog pokretanja fabrike nita nije bilo, radnici ulaze u protest (teko bi se nazvalo trajkom, jer je rad ve obustavio poslo211

davac). Novembra 2006. godine, Beti im nudi da, nakon to su mu poklonili dug za plate, sada i sami preu u jednu od njegovih rmi u kojoj ih ne bi titio kolektivni ugovor, niti bi imali sindikat i tsl. Radnici odbijaju ponudu i nastavljaju protest. Marta 2007. godine, BEK odlazi pod steaj. Novi vlasnik nikada nije pokrenuo proizvodnju, a dug za plate kojih su se radnici odrekli da bi fabrika krenula sa radom, prikazao je, naravno, kao potraivanje Bekoma. Radnici su upueni da svoje ugovore sa Bekomom raskidaju na sudu. Zahvaljujui, izmeu ostalog, dugu za zarade zaposlenih, veinski poverioci BEK-a u steaju su rme iji su vlasnici Vladan Beti i lanovi njegove porodice. Radnici-akcionari aprila 2007. godine podnose krivinu prijavu protiv Vladana Betia za lano predstavljanje, kao i protiv Miloa Jovia i arka Milidragovia za namerno izazivanje steaja, meutim ni Sluba za borbu protiv organizovanog kriminala ni odeljenje za privredni kriminal zrenjaninske policije ni u jednom od ovih predmeta nisu se maknuli od poetka. U trenutku pokretanja steaja, u BEK-u je preostalo svega 276 radnika. Nakon vie obraanja Agenciji za privatizaciju i ministru ekonomije Dinkiu, u kojima su traili raskid ugovora o prodaji 70% drutvenog kapitala i preduzimanje mera za izlazak preduzea iz namerno izazvanog steaja, radnici BEK-a su 8. oktobra blokirali fabriku i, uz podrku kolega iz Jugoremedije i lokalne samouprave, zapoeli pritisak na Agenciju za privatizaciju da sprovede zakon i raskine ugovor sa Joviem. Agencija 22. oktobra 2007. godine, sedam meseci nakon to je preduzee otilo pod steaj, napokon nalazi da Jovi nije uspostavio kontinuitet proizvodnje u BEK-u (nikada je nije ni pokrenuo), i dostavila mu obavetenje o raskidu kupoprodajnog ugovora. Nakon viemesenog odlaganja, Beti 10. januara ove godine podnosi i, kao veinski poverilac, usvaja plan i program reorganizacije BEK-a. Zajedno sa kolegama iz zrenjaninskog invoza, radnici-akcionari BEK-a su 15. januara zapoeli protest u beogradskom Domu sindikata, zahtevajui raskid kupoprodajnog ugovora u invozu, i da drava preuzme odgovornost za imovinu koju ima u BEK-u i imenuje zastupnika dravnog kapitala. U noi izmeu 15. i 16. januara, na protestu u Domu sindikata je preminuo etrdesetogodinji radnik-akcionar invoza Radislav Stojanov. Kako je bila poslednja nedelje kampanje za prvi krug predsednikih izbora, a nakon to su svi beogradski mediji preneli informaciju o smrti radnika invoza, ministar Dinki poziva
212

delegaciju radnika oba preduzea na sastanak, izjavljuje da su oba steaja oigledno namerno izazvana i najavljuje da e pokrenuti nadzor nad radom Agencije za privatizaciju, zbog sumnje da je nesavesno radila prilikom kontrole izvrenja ugovornih obaveza. Dva meseca nakon ovog obeanja, Vii trgovinski sud u Beogradu je odbio albu radnika-akcionara BEK-a na Betiev plan i program reorganizacije. Od ministrovih obeanja nita nije ispunjeno, a direktor Akcijskog fonda Aleksandar Graanac je radnicima BEK-a odgovorio da bi se funkcija zastupnika dravnog kapitala sukobila sa funkcijom steajnog upravnika iako mu niko nije traio da vodi steaj, ve da zatiti svojih, odnosno dravnih (o svome bi se sigurno bolje brinuo!) 70% akcija dunika od namerno izazvanog steaja, do kog je dolo upravo nesavesnim radom dravnih organa. Za razliku postupka steaja, koji se odvija brzinom neuobiajenom za nae uslove, spor za raskid ugovora kojim su se radnici BEK-a avgusta 2006. godine odrekli svojih plata, i dalje nije okonan.

Iz aviona se vidi!
Potpuno je jasno da su Vladan Beti, arko Milidragovi i Milo Jovi prevarili 300 radnika-akcionara BEK-a i Republiku Srbiju. Potpuno je jasno da su, kao i bivi veinski vlasnik invoza i brojni drugi kupci u privatizaciji, namerno uveli privatizovano preduzee u duniko ropstvo prema svojim rmama, a potom i u steaj, jer je to bio najekasniji nain da se oslobode radnika, kolektivnog ugovora, malih akcionara, i da u potpunosti ovladaju imovinom dunika. Nakon to mu novembra 2006. godine nije polo za rukom da radnike prevede u Bekom, steaj mu je ostao kao jedina mogunost da ih se oslobodi bez ikakvih obaveza. Potpuno je jasno da je Vladan Beti na prevaru preneo potraivanja radnika na svoju rmu, kako mu ne bi ugrozili veinu u skuptini poverilaca u unapred planiranom steaju. Potpuno je jasno da im je Agencija za privatizaciju pomogla da izazovu steaj, da je tamo neko slep, ili je primio pare. Potpuno je jasno da je sve ovo potpuno jasno svakome u privatizacionoj vertikali od ministra (trenutno Dinki), pa do poslednjeg korumpiranog ate (ve godinama Graanac). Potpuno je jasno da sud ne mari to kriminalci koriste zakonske forme da bi ponitili prava hiljada ljudi.
213

Potpuno je jasno da im se moramo suprotstaviti, ako mislimo da preivimo. Ivan Zlati [objavljeno u listu ''Glas radnika'', izdanju Pokreta za slobodu, marta 2008]

214

Magnohrom jedna sasvim zakonita priva zacija

Zahvaljujui britanskoj kompaniji Global Steel Holdings Limited, nekadanji kraljevaki privredni gigant Magnohrom, osnovan 1952. godine, koji je svojevremeno proizvodio izmeu 120 i 130 hiljada vatrostalnih opeka, i zapoljavao oko 5 hiljada radnika, naao se u vrhu liste domaih preduzea upropatenih privatizacijom, zajedno sa zrenjaninskim invozom, BEK-om i Jugoremedijom, uikom Raketom, kruevakom upom... Agonija Magnohroma je poela uvoenjem ekonomskih sankcija meunarodne zajednice, kada su se njegovi proizvodi ilegalno izvozili, a najvei dio zarade od ovakvih poslova odnosili posrednici, koljka-rme na patriotskom zadatku probijanja sankcija. Nekadanji gigantski proizvoa vatrostalnog programa, pretvorio se tokom devedesetih u preduzee sa ogromnim problemima, praktino na izdisaju vie od dvije i po hiljade radnika je ostalo bez posla, a uposlenost proizvodnih kapaciteta je pala na svega 20 odsto. Nakon bombardovanja 1999. godine, fabrika je ostala bez najznaajnijih snabdjevaa kvalitetnom rudom, rudnika Gole i Novo brdo kod Pritine. Nakon donoenja Zakona o privatizaciji 2001. godine, Vlada je svrstala Magnohrom meu sedamdesetak bijelih slonova socijalistike privrede koji su prije privatizacije stavljeni na program restrukturiranja. Muan projekat restrukturiranja kraljevakog giganta, koji je podrazumijevao nova otputanja, zapoet je u prvim mjesecima 2005. godine, i trajao je skoro godinu dana. Rukovodstvo fabrika nije bilo zadovoljno odlukom Agencije i privatizacionog savjetnika da se fabrika ponudi na prodaju u cjelini, a ne, kao to je to praksa u preduzeima koja su prola kroz restrukturiranje, u dijelovima, meutim Agencija za privatizaciju nije htjela da prihvati model prodaje na pare. Prodaja u dijelovima je dolazila u obzir jedino ako se na oglas za javni tender za prodaju itavog Magnohroma ne javi ni jedan ponua. Meutim, cijena odluke da se Magnohrom u cjelini uini atraktivnim za potencijalne kupce, bila su nova otputanja u ve prepolovljenom kolektivu. Tada je poslovodstvo fabrike, u saradnji sa Agencijom za privatizaciju, napravilo socijalni program kojim je obuhvaeno jo 500 radnika, sa
215

otpremninom od 100 evra po godini staa, koju su radnici smatrali poniavajue niskom. Beogradski Faktis je nekoliko godina ranije, na samom poetku priprema za privatizaciju, procijenio vrijednost Magnohroma na 97 miliona dolara, mada je u javnosti najee saoptavano da je knjigovodstvenu vrijednost teko procijeniti. Najveu oteavajuu okolnost za valjanu procjenu, predstavljala je neuknjiena imovina preduzea est problem u Srbiji i est izvor manipulacija u privatizaciji.1 Fabrika je i u ovakvim uslovima imala atraktivan proizvodni program, ali su joj za ponovno pokretanje nedostajala obrtna sredstva, tako da su se svi, poev od sindikata, preko uprave, pa do drave, slagali oko jednog privatizaciju treba obaviti to prije, jer su smatrali da jedino ona moe oivjeti nekadanjeg giganta i donijeti neke bolje dane. Usvojeni program nansijskog restrukturiranja Magnohroma obuhvatao je i tzv. otpust dugova prema dravi i javnim preduzeima, u ukupnom iznosu od oko 40 miliona evra, to je meutim bilo uslovljeno pronalaenjem kupca. Finansijsko restrukturiranje nije obuhvatalo socijalni program i tehnoloke vikove, iako su rmu i dalje muila velika potraivanja radnika, ve je odlueno da ovi problemi budu preputeni buduem kupcu. U pregovorima izmeu Agencije i sindikata, denisani su kupoprodajni ugovor i socijalni program prema kom je otputanje radnika bilo uslovljeno izmirivanjem dugova i isplatom otpremnine. Zaposleni u tom trenutku sa svojom platom nisu mogli da sastave ni pet dana. Nakon restrukturiranja Magnohroma, zapoet je proces privatizacije. Oglas za javni tender je objavljen 29. decembra 2005. godine. Prema pisanju tampe, koja je ovoj privatizaciji posvetila znaajnu panju, borbu za fabriku vodili su beogradski Bomeks i indijski Global Steel Holdings Limited, iza kog stoje indijski milijarderi, braa Pramod i Vinad Mital, koji su ujedno i vlasnici gotovo svih eljezara u okruenju, kao i eljezara u 17 zemalja irom Evrope, Afrike, Indije i oblasti Pacika. Prema odluci tenderske komisije, Global Steel Holdings Limited je dostavio bolju ponudu: 1,2 miliona evra kao kupoprodajnu cijenu, i 23,1 miliona evra za investicije u proizvodni program. Ugovorom je takoe bilo predvieno da novi vlasnik nastavi sa proizvodnjom vatrostalnih opeka i elektrotermikih proizvoda. Novi vlasnik Magnohroma je potpisao ugovor o kupoprodaji 21. jula 2006. godine, a pot1 Nedavno smo vidjeli da je ministar Dinki prodao Robne kue Beograd uprkos neuknjienoj imovini, ali da je zato veliki broj stranih kompanija odustao od nadmetanja zbog spornog vlasnitva RKB nad pojedinim objektima.

216

predsjednik londonske kompanije Ravi Dabari je uvjeravao javnost i radnike da eli da vidi Srbiju kao ekonomskog lidera, kao i da im je cilj da obezbjede najmanje 200.000 tona elika u regionu. Izgledalo je da svi uesnici u privatizaciji drava, novi vlasnik i radnici ele da gigant ponovo proradi. tavie, reklo bi se da je Agencija za privatizaciju svoj posao odradila iznenaujue zakonito i korektno. Naime, ako se sjetimo da su pojedina velika preduzea potpuno unitena zahvaljujui predugom i loe voenom postupku restrukturiranja2 i ako vidimo kako traumatino i haotino jo uvijek tee komadanje kragujevake Zastave, mora se priznati da restrukturiranje Magnohroma, to jest odluka da se preduzee proda u cjelosti, i izbor najpovoljnijeg ponuaa ugledne svjetske kompanije iz iste brane svjedoe o iskrenim namjerama drave da rmu udome stratekom partneru pod najboljim uslovima za zaposlene. Tim prije, meutim, dalji rasplet bi morao da natjera na razmiljanje i najtvrdokornije tranzicione optimiste. Pored svih obeanja i obaveza iz kupoprodajnog ugovora, poetak 2007. godine u Magnohromu je obiljeio poetak krize krajem februara, oko 1.000 radnika je blokiralo fabriku, a proizvodnja je obustavljena na nekoliko dana. Bio je to trajk upozorenja koji su organizovali fabriki sindikati, zbog neisplaenih decembarskih i januarskih zarada. Uslijedila je i prijetnja da e, ako se zahtjevi ne ispune, radnici traiti od Agencije za privatizaciju kontrolu izvrenja ugovora o privatizaciji Magnohroma. Stanje se nije popravilo, pa krajem marta 2.200 radnika ulazi u generalni trajk, zbog neisplaenih plata i neizvrenja socijalnog programa. Sredinom aprila trajk se radikalizuje radnici blokiraju sve kapije i ulaze, kako bi sprijeili promet robe i ljudi. U maju 2007. godine, javnost je saznala da je iz magacina preduzea nestalo 6 tona bronze i 700 kilograma bakarne ice, ija je vrijednost procijenjena na vie od 7 miliona dinara namijenjenih za izradu rezervnih delova. Kraa je otkrivena nakon vanrednog popisa u magacinu limova pogona za proizvodnju vatrostalnih opeka. Magnohrom je 21. maja podnio i krivine prijave protiv n.n. izvrilaca Policijskoj upravi u Kraljevu, radi sprovoenja istrage. Dugo najavljivana privatizacija oigledno nije donijela boljitak ni kraljevakom Magnohromu, ni brojnim drugim pre2 Na primjer, Prvu srpsku fabriku eera Dimitrije Tucovi je privatizacioni konsultant godinama savjetovao da se zaduuje kod poslovnih banaka kako bi prije privatizacije podijelila otpremnine viku radnika, i tako postala atraktivnija za prodaju; eerana je, jo uvijek oekujui privatizaciju, ljeta 2007. godine upravo zbog ovih kredita otila pod steaj.

217

duzeima sa ovog podruja. Nezadovoljni radnici su odluili da prekinu trajk kojim ni posle vie od dva mjeseca nita nisu uspjeli da postignu. Borbu su nastavili sa radnih mijesta, makar oni koji su radna mjesta jo uvek imali. Odluili su da svako od 2.200 zaposlenih tui vlasnika za neisplaene zarade, dok su istovremeno od Agencije za privatizaciju zahtijevali da raskine kupoprodajni ugovor. Vanredne kontrole Agencije su poele da obilaze fabriku i da razgovaraju sa vlasnicima, rukovodiocima i radnikim predstavnicima. Meutim, sem konstatacije da je proizvodnja opala za 40 odsto od dolaska novog vlasnika, i da ugovorene investicije jo uvijek nisu izvrene, nita nije postignuto. Vlasnicima su uporno odobravani novi rokovi za ispunjenje preuzetih obaveza. U meuvremenu, u fabrikom su se krugu pojavili i tzv. sekai zbog navodne zastarjelosti, najvitalnija postrojenja fabrike su ugaena, razruena, raskomadana i pretvorena u otpadno gvoe, koje je prodato po viestruko manjoj ceni od uobiajene. Strunjaci i radnici se nisu slagali sa ovakvim potezom, ali njihovo miljenje nije mnogo vrijedilo. Raskomadana su gotovo cjelokupna postrojenja za proizvodnju vatrostalnih opeka, a skoro 2 tone zaliha gotovih proizvoda koje je novi vlasnik naslijedio od prethodne uprave, rashodovano je i prodato po cijeni tri puta nioj od trine. Kupila ih je konkurentska rma sa privatizacionog tendera, beogradski Bomeks. Potpuno je ugaena proizvodnja u sva tri Magnohromova rudnika magnezita Bogutovac kod Kraljeva, umadija kod aka i Magnezit kod Uica. Dok se sve ovo deavalo, Agencija za privatizaciju je na radnike apele da se sprijei propadanje uvijek imala isti odgovor sluaj Magnohrom se budno motri i kupoprodajni ugovor e biti raskinut ukoliko se godinu dana nakon privatizacije ispostavi da kupac nije ispotovao sve svoje obaveze. Agencija, kako su navodili u svojim odgovorima, ne moe da sudi o ispunjenosti ugovornih obaveza pre zakonski odreenog roka. Godinu dana od prodaje Magnohroma je isteklo 22. septembra 2007. godine, a prva redovna kontrola Agencije je bila planirana za polovinu oktobra. Na optube da kri zakon i ugovor, Ravi Dabari je isticao ideoloke parole kako su radnici zaboravili da su u privatnom vlasnitvu, da vie nema samoupravljanja i da moraju da rade, jer ako su tokom ove godine imali 15 dana obustave rada zbog trajka, to vrijeme moraju da nadoknade i bie im isplaene zarade, ali, naravno, ne za cijeli mjesec ako su radili samo 15 dana. Radnici su uzvratili otvorenim pismom: U redu je da treba da radimo, gospodine Ravi. Ali, sa im, kako, i za koje plate? Da bi se samo pokrenula proizvodnja potrebno je naj218

manje 15 dana, a vi za celu godinu niste uinili gotovo nita i sada bacate rukavicu u lice i radnicima i dravi Srbiji. Ili Vas saradnici loe obavetavaju, ili ste i sami nesposobni da radite ovaj posao. Ali, to je ve problem Vaeg poslodavca. Mi Vam savetujemo da se povuete jer ste ve mnogo tete naneli i Magnohromu, i nama, i naoj dravi, pa i svojoj kompaniji. Stav veine zaposlenih, koji ve pola godine nisu primili plate u rmi u kojoj je obim proizvodnje smanjen na 22.5 odsto od dolaska novog vlasnika, bio je da i steaj ne bi bio tee stanje od ovakvog. Posle brojnih albi svih sindikalnih rukovodstava koje su upuene brojnim dravnim institucijama, strunjaci Agencije za privatizaciju, odnosno Centra za kontrolu izvrenja ugovora, konstatovali su 17. oktobra 2007. godine da je Global Steel prekrio privatizacioni ugovor. Agencija je, u skladu sa Zakonom o privatizaciji, odredila rok od mjesec dana da vlasnik obaveze ispuni, ili e uslijediti raskid ugovora. Tokom trajanja ovog roka, od 22. oktobra do 22. novembra 2007. godine, uslijedili su novi problemi za Magnohrom zbog neizmirenih dugova, iskljuena je struja, pa je proizvodnja u potpunosti obustavljena. Oko 2.000 radnika je poslato na prinudni odmor od nedelju dana, kao u najmranije vrijeme ratova i sankcija. Fabrici je iskljuena i voda, obustavljen dotok gasa, a zbog nagomilanih dugova su prekinute i telefonske linije. Nekoliko stotina radnika se svakodnevno okupljalo pred upravnom zgradom, ali sem sindikalnih predstavnika niko od uprave ni vlasnika nije naao za shodno da im se obrati. Od trajka glau su odustali nadajui se da e Agencija za privatizaciju ipak rijeiti njihove muke. Pored radnika, i bord direktora je poeo da gubi strpljenje, pa je i njih, kao sve druge radnike, vlasnik udaljio sa radnih mijesta. Konano, 17. decembra 2007. godine, nakon etiri redovne i vanredne kontrole, brojnih sastanaka i viemjesenog vijeanja, Agencija za privatizaciju je raskinula ugovor o kupoprodaji kraljevakog preduzea Magnohrom sa Global Steel-om. Donijeta je odluka o naplati bankarske garancije od 300.000 evra, i ugovorne kazne od 1.136 miliona evra. U zvaninom obavjetenju Agencije izmeu ostalog stoji: "Imajui u vidu teak socijalni i materijalni status zaposlenih i jasno iznet stav predstavnika zaposlenih da im nije u interesu da se ugovor raskine ve da se potuje i izvrava, Agencija je tokom proteklih godinu dana vie puta upuivala apel novom vlasniku i ukazala na neophodnost postizanja sporazuma sa zaposlenima i ispunjavanja ugovornih obaveza".
219

Naporedo sa ovom birokratskom bajkom, tokom istih tih godinu dana Magnohrom je u radnikoj stvarnosti smiljeno i sistematino unitavan. Od ugovorenih investicija u modernizaciju i razvoj svih pogona od oko 3 miliona evra u prvoj, i oko 20 miliona evra u naredne etiri godine, nije uloen ni jedan jedini cent. Socijalni program je u potpunosti ignorisan. Radnicima pored plata nisu uplaivani ni doprinosi, a jedina ulaganja koja su evidentirana i vidna jeste 50.000 evra vrijedan luksuzni Krajsler, kupljen za elnike kompanije. Nakon raskida ugovora razmatrane su opcije. Jedna je bila steaj, a druga ponovna prodaja. Za drugu se zalagao vei broj radnika, jer bi u tom sluaju makar polovina od njih ostala na poslu. Raskidom ugovora, radnici su se rijeili nesavesnog vlasnika, ali su im ostali nebrojeni nerijeeni problemi. Zbog neuplaenih doprinosa u prethodnoj godini, od 1. januara su ostali i bez zdravstvene zatite. Krajem 2007. godine, pokrenuta je istraga zbog sumnje na pranje novca od strane biveg menadmenta Magnohroma, kako domaih tako i predstavnika Global Steel-a. Kraljevaka policija je dola do saznanja da je Global Steel podigao najmanje dva miliona evra u bankama u Srbiji iz hipotekarnih optereenja Magnohromove imovine, i da je taj novac, za navodne konsultantske usluge i ktivne ugovore za nabavku sirovina, uplaivan na raune raznih kompanija u Singapuru, Indiji i na Maralskim ostrvima. O svemu ovome je obavjeteno i nadleno tuilatvo, Interpol kao i Uprava za sprjeavanje pranja novca. Krajem januara u toku je bilo otplaivanje tri kredita koja je bivi vlasnik podigao kod Hipo Alpe Adrija banke u Beogradu. Rije je o zajmovima u iznosu od oko 1.201 milion evra. Postojala su jo dva kredita kod Srpske banke, koja su otplaena. Kako je mogue da se londonska kompanija zaduivala zalaui imovinu rme koju jo nije otplatila? U Agenciji za privatizaciju navode da im se kupac nije obraao sa zahtevom za davanje saglasnosti za uspostavljanje hipoteke na imovini "Magnohroma", i objanjavaju da je kupoprodajnim ugovorom predviena mogunost stavljanja imovine pod zalogu, ali u strogo utvrenoj vrijednosti, koja, u ovom sluaju, nije prekoraena. Zakon je, dakle, i u ovom sluaju nemoan, kao to je i ugovor raskinut tek nakon to je kupac opustoio preduzee. Sve po slovu zakona, od Magnohroma su ostale zidine i tri visoka dimnjaka iz kojih ne kulja dim. Uslijedili su i novi protesti, a Vlada Srbije je ponudila jednokratnu pomo radnicima u iznosu od 10.000 dinara, nadajui se da e time okonati trodnevni protest. Krajem januara 2008. godine, na poziv sindikata, u fabrikom krugu se pojavio i potpredsjednik
220

Vlade, eli, da bi se oglasio pred oko hiljadu okupljenih radnika, koji su ve desetak dana bili u protestu. Radnici su zahtijevali pokretanje proizvodnje, hitno upoljavanje i pregovore sa zastupnikom dravnog kapitala u vezi sa dugovima radnicima i povezivanjem radnog staa. eli je obeao rjeavanje problema sa strujom, hitno svoenje rauna za 2007. godinu, kako bi se znalo pravo stanje nakon pustoenja, kao i obezbjeivanje energenata. Pomo zaposlenima iz dravnog budeta je bila najavljena ve za narednu sedmicu. Neemo dozvoliti, rekao je, da Magnohrom bude izbrisan sa privredne mape Srbije. Drava je, kae, odluila da Magnohrom ne gurne u steaj, ve da kroz subvencije pomogne pokretanje proizvodnje, a time e biti obezbjeena i zarada zaposlenima. Ministar Dinki je izjavio da je konana odluka drave da se Magnohrom ipak privatizuje po dijelovima, te da oekuje da e takva privatizacija biti uspena. Na emu bazira ova oekivanja, nije rekao. Prethodna privatizacija, obavljena pod mnogo boljim uslovima, dovela je fabriku do propasti. Dugovi koje je Magnohrom u vrijeme uprave pod kontrolom Global Steel-a napravio prema radnicima, dravi, dobavljaima, bankama i drugim povjeriocima, po grubim procjenama premauju 20 miliona evra, a u medijima je pominjana i cifra od 50 miliona evra. Posle vie od tri mjeseca, kraljevaki gigant je dobio struju, ime je ispunjeno jedno od elievih obeanja. Novi susret sa radnicima, potpredsjednik Vlade je zakazao za 1. mart, i tada je trebalo da se zna konana sudbina fabrike. Do novog susreta nije dolo, pa su se radnici ponovo nali na ulicama Kraljeva, u mirnim protestnim povorkama. Posle svega, postalo je besmisleno vjerovati Vladinim obeanjima, a mart je obiljeen i dolascima u Beograd. Prvi organizovani dolazak je sveden na pjeaenje od Kraljeva do Beograda jer ni lokalna samouprava, ni Raki okrug nisu nali za shodno da im obezbjede prevoz do Beograda, gde su radnici namjeravali da protestuju pred zgradom Vlade. Povorka je krenula pjeke, ali su na kraju ipak do Beograda doputovali u autobusima. Meutim, ni taj prvi veliki dolazak, kada se okupilo oko 1.300 radnika, ni ostali koji su uslijedili, nisu doneli nikakvo znaajno poboljanje. Posle blokade raskrsnice Nemanjine i Knez Miloeve ulice 10. aprila, radnici su vraeni u Kraljevo sa obeanjem, ovog puta od ministra Ilia, da e im 450 miliona dinara zaostalih zarada biti isplaeno u tri rate prva u roku od nedelju dana, druga pred parlamentarne izbore, a trea kad i ako Veljo ponovo zasjedne u ministarski presto. Najavljena je i posjeta povee grupe ministara Kraljevu, Ili i Kotunica su sluajno ba tih dana imali zakazan miting u aku kod Atenice, a pravni
221

zastupnik radnika, izvjesni beogradski advokat po imenu Vladan Bati, poznat po tome da ne uzima u razmatranje sluajeve sa manje od hiljadu glasaa pardon, klijenata, obratio se okupljenim radnicima sa savjetom da se pouzdaju u obeanje ministra za infrastrukturu, jer bolje nemaju. Prije samo nekoliko godina, advokat Bati je u skrivenoj kameri objelodanio Ilieve seksualne fantazije o Medlin Olbrajt, ali to je ve politika. Na Veljovih 450 miliona, Dinki je odgovorio kontraponudom da obeanja treba da ispuni onaj ko ih daje kao i da reenje za Magnohrom jeste, ne u jednokratnim potezima, ve u sistemskim reenjima; mi sa jedne strane moemo da poveemo sta radnika, sa uplaenim porezima i doprinosima za sve one koji to nemaju, sa druge strane moemo da napravimo novi socijalni program, i to moemo. Istina, oni sve mogu! A radnici, izgubljeni u silnim obeanjima brojnih ministara, i objanjenjima svog pravnog zastupnika, reili su da se vrate za Kraljevo. Najavljena posjeta ministara Kraljevu se nikada nije desila, a sistemsko rjeenje za Magnohrom se ubrzo formulisalo kao stimulativni socijalni program, odnosno neto vee otpremnine od uobiajenih, da bi se radnici stimulisali da u to veem broju napuste fabriku kako su isticali u Ministarstvu ekonomije, jedino adekvatno i zakonito rjeenje. Radnicima je ponueno 200 evra po godini staa, uz povezivanje tog istog staa. O ovom predlogu radnici su mogli da se izjasne do 30. aprila ove godine, da bi im otpremnine bile isplaene do 10. maja 2008. godine, tik pred izbore. Oekivalo se da e oko 1.000 radnika prihvatiti ovaj program, a Magnohromu e biti odobrene i subvencije od 20 miliona dinara mjeseno zbog pripreme za novi tender radi, opet, to bolje, nove privatizacije. Istaknuto je i da e potraivanja radnika po osnovu neisplaenih zarada u ovoj fabrici imati jednak tretman kao i potraivanja radnika u svim ostalim preduzeima u Srbiji naplata potraivanja e se izvriti iz sredstava od privatizacije, a visina namirenja zavisi od uspjeha tog procesa. Ovaj predlog je promovisao Dinki, a Vlada Srbije odobrila da se iz budeta izdvoji 550 miliona dinara za povezivanje staa i za otpremnine. Dinki je javnosti objasnio Vladinu odluku: Ne postoji mogunost da se radnicima Magnohroma isplate zaostale plate, jer bi u tom sluaju to mogli da potrauju i zaposleni u velikom broju preduzea gde novi vlasnik nije izmirivao obavezu prema radnicima. Ne zna se ta je stranije da li ministrova objava da u velikom broju preduzea novi vlasnici ne izmiruju obaveze prema radnicima, ili
222

njegova posveenost sistemskim mjerama koja mu ne dozvoljava da napravi presedan u krenju radnikih prava. Koliko god stimulativni program bio lo, ne moe biti loiji od trenutnog stanja radnika, i kakav god bio on jeste prividna slamka spasa za koju se svi grevito hvataju. Zna to dobro i Vlada, koja zapravo stimulie kraj Magnohroma. Radnici su zahtijevali drugi redosled dravne intervencije kako bi se posrnuli gigant nekako oporavio prvo isplata dijela dugovanja na ime zaostalih zarada, onda socijalni program, a zatim pametna privatizacija. Meutim, dravni redoslijed je iao u drugom pravcu posle silnih mareva na Beograd, tri mjeseca protestnih etnji po Kraljevu, nebrojenih trajkova i brojno nebrojenih ministarskih obeanja, radnicima je pred same izbore ponuena jedino ucjena uzmi, ili ostavi otpremnine, i subvencije kojima se ne moe pokrenuti proizvodnja. Rezultat ovako perspektivne ponude se mogao i oekivati od ukupno 2.300 zaposlenih, 1.880 se prijavilo za stimulativni odlazak, tako da je Magnohrom doveden u situaciju da nema dovoljan broj zaposlenih koji bi ostali i realizovali program oporavka. Neizvjesnost onih koji ostaju je ogromna, a otpremnine su tu. Prema tvrdnjama radnika, Magnohrom i dalje ima mogunosti da se oporavi, ali drava, koja iz budeta nansira ski staze na Staroj Planini, nema sluha za oporavak preduzea od kog ivi dvije hiljade porodica. Ocjenjujui odluku Vlade kao ucjenjivaku, poniavajuu i pogubnu za njihovo preduzee, radnici su istakli da je isto tako poraavajua injenica da se uopte nije razgovaralo o moguim kreditnim linijama koje bi omoguile ponovno uspostavljanje proizvodnje. Akcijski fond je nakon raskida ugovora sa Global Steel-om postavio i tim koji je predloio dravi da proda dio imovine, ukljuujui specijalne programe, prostor u Kragujevcu, kao i dio stare industrije, i da tako obezbijedi oko 10 miliona evra da ugasi socijalni poar u rmi i stvori uslove za pokretanje proizvodnje u pogonima u kojima je to mogue, prije svega u fabrici elektro-termikih proizvoda. Ova opcija, oigledno, nije ni uzeta u razmatranje. Broj prijavljenih za otpremnine bio je duplo vei od planiranog, pa je, vjerovatno iz straha od novih protesta, Vlada odluila da za ovu namjenu izdvoji 850 miliona dinara. Nakon svega, radnici su izjavili da su zadovoljni ovom odlukom Vlade, ali su poslali i obavjetenje sa radnikog zbora u kome apeluju na nadlene da ostanu doslijedni u sprovoenju obeanog, kao i da je politika zloupotreba viemjesenih protesta najmanje to ele radnici ovog kraljevakog preduzea. Sada im ostaje da ekaju sledei potez Vlade, i nadaju se da e od ministar223

skih obeanja bar dobiti otpremnine, kada se ve gasi i poslednja nada da e ponovo prokuljati dim iz sva tri dimnjaka kraljevakog Magnohroma. Marija Radii i Ivan Zlati [objavljeno u listu ''Glas radnika'' i u asopisu ''Z magazin'', izdanjima Pokreta za slobodu, 15. marta 2008]

224

Represija u vranjanskoj fabrici Jumko

Sve je poelo dolaskom kiparskog preduzea Zamber u Vranje. To preduzee je preko matine rme Alena LT iz Velike Britanije od nae drave, a preko Agencije za strana ulaganja i promociju izvoza, dobilo bespovratno est miliona evra da bi otvorilo novih 3.000 radnih mjesta. Gazda Zambera Janus Savas, britanski biznismen kiparskog porijekla, potpisao je 12. septembra 2007. godine ugovor sa generalnim direktorom vranjanske kompanije Miodragom Tasiem. Ugovorom se obavezao da kvotu od predvienih 3.000 novozaposlenih radnika, za ta je i dobio pare, treba da popuni i sa 700 zaposlenih iz najveeg pogona Jumka, koji je Zamber zakupio dok ne izgradi svoju fabriku. Radnici su tada optuili Dinkia da daje est miliona evra za gradnju nove fabrike, a istovremeno unitava Jumko. Oko 700 radnika konfekcije Jumka radilo je u Zamberu od januara do septembra ove godine posle ega je nove ugovore o stalnom zaposlenju pristalo da potpie samo oko dvadeset odsto. Nije ba najjasnije zato se drava odluila da pogon da u zakup kada nije pokuana privatizacija vranjanskog holdinga. U Agenciji za privatizaciju su tada rekli da je u toku priprema za objavljivanje tendera koji se oekuje u prvoj polovini 2008. godine, ali da jo nije denisan broj akcija, iako je drava, preko Akcijskog fonda, vlasnik ovog preduzea. Inae, odluka o prodaji tenderom donijeta je jo februara 2006. Godine. Na sajtu Agencije nedostupni su bilo kakvi podaci o Jumku, a postoji sumnja da preduzee nije privatizovano i zato to menadment nije u stanju da pripremi dokumentaciju. Zatim su uslijedili trajkovi, protesti.... Oko 300 radnika vranjanskog Jumka protestovalo je i ispred zgrade Ministarstva privrede u Vlajkovievoj ulici u Beogradu zahtjevajui od ministra Mlaana Dinkia da se raskine ugovor o zakupu vranjanske konfekcije sa kiparskom rmom Zamber i pripremi preduzee za privatizaciju. Dinki, koji tada nije ni primio radnike Jumka, izjavio je nakon zavretka protesta da e svi koji tog dana ne potpiu ugovor sa Zamberom dobiti otkaz. Od 525 radnika konfekcije "Jumko" kojima je ponuen ugovor o prelasku na rad u kompaniju "Zamber", ugovor su u zakonskom roku potpisala 242 radnika. Prema Programu Vlade Srbije o nansijskoj konsolidaciji kompanije i rjeavanja vika zaposlenih koji je sainilo
225

Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja, oni automatski postaju radnici Zambera. Ostala 283 radnika koja su stupila u trajk, prema kazivanju vrioca dunosti direktora fabrike Jumko Miodraga Tasia ostaju bez posla. Mada se takvim inom naruavaju odredbe Zakona o radu jer su radnici konfekcije u legitimnom trajku Tasi je odgovornost i odluku prebacio na nadlene organe. Meutim, odluka o uruivanju rjeenja za raskid radnog odnosa donijeta je 7. novembra na zajednikoj sednici Upravnog i Nadzornog odbora i predstavnika Skuptine kompanije kao i tri reprezentativna sindikata. Prema rijeima zamjenika generalnog direktora Jumka Gorana Trajkovia iz kompanije su izala 283 rjeenja koja su upuena na adrese radnika koji su lanovi Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata (ASNS), koji su ve tada bili u trajku, a koji su odbili da potpiu aneks ugovora na osnovu kog ih Jumko ustupa konfekciji Zamber. trajkai su odbili da prime i rjeenja i tvrde da su odluka Upravnog odbora i takav postupak rukovodstva Jumka nezakoniti. Odavno je sa ovim problemom upoznata i Republika inspekcija rada koja je uzela izjave i od radnika u trajku i od rukovodstva, ali, za sada, nema povratne informacije. Tasi je odluku Upravnog odbora objasnio reenicom: Radnici koji su odbili potpisivanje aneksa ugovora o upuivanju na rad kod drugog poslodavca u zakonskom roku, stekli su uslov da im se urui reenje o otkazu ugovora o radu, a naveo je i da drugog reenja nije bilo koliko god takva odluka bila bolna za te radnike i za celo Vranje jer je trajk grupe radnika Jumka zauzimanjem zgrade kompanije izaao iz zakonskih okvira kao i da takav trajk negativno utie na proces rada u kompaniji, izaziva revolt 2.000 radnika koji su na poslu, ometa proces privatizacije i odbija eventualne strane partnere. Tako su postojee stanje obrazloile glaveine Jumka dok radnici u stalnom radnom odnosu, kao i oni u trajku sa otkazima koji ih ekaju, svakodnevno prolaze kroz torturu, to od strane poslodavca, to od strane privatnog obezbjeenja produene ruke poslodavaca. Okovi represije su njihova svakodnevica. Sneana Velikovi, predsjednica ASNS-a Jumka i granskog sindikata ove centrale, kae da 400 zaposlenih koji su odbili da preu u Zamber trae da se vrate u svoju fabriku jer kiparski poslodavac eksploatie radnike, zahtjevajui svakog dana, ukljuujui vikende i praznike, robovski rad od 12 i vie sati uz platu od 100 do 150 evra. Radnici istiu da su i za vrijeme rada u Jumku dobijali mizerne plate i da su imali zaradu od 5.000 dinara, ali su isto tako imali bar normalno
226

radno vrijeme i niko nije maltretirao. U Zamberu se radi od est ujutro do pola devet uvee, a mjesena norma je 240 sati. Primjera radi, jedan radnik sa normom od mjesenih 230 sati dobija 11.800 dinara. Zdravstveni problemi koji su se javili kod brojnih radnika za samo pola godine rada pod okriljem nove konfekcije nikog od nadlenih ne zabrinjavaju kao ni zdravstveno stanje radnika trajkaa koji su svoju borbu nastavili i trajkom glau. trajkai Jumka su optuili Savasa i da je, umesto savremene tehnoloke linije, uvezao iz Rumunije i Bugarske stare maine na kojima ne mogu da postignu ni deseti dio ranije produktivnosti. Istiu i nehuman odnos kiparskog gazde prema samohranim majkama i enama. Radnice su trpile maltretiranje svake vrste. Na 45 stepeni, kolika je temperatura u pogonu kada se radi, nisu smjele ni sok da popiju, a kamoli da jedu. ak ni one kojima je pozlilo jer bi tada uslijedio i razgovor sa efom i prijetnja otkazom ukoliko se neto slino ponovi. Istovremeno radnici se pitaju i ko je omoguio Zamberu da, umesto 20.000 evra mjeseno, za zakup Jumkove fabrike plaa dvostruko manje, kao i da za zakup njihovih maina daje po pet, umjesto dogovorenih 15 evra. Savras je od drave Srbije dobio est miliona evra za izgradnju konfekcije koja treba da pone sa radom 1. marta sledee godine i da zaposli 3.000 radnika. ta je sa ovim radnicima koji trajkuju i onima koji rade a koje taj isti Savras najsurovije eksploatie? Zato se zatvara naa konfekcija, a novac se daje za otvaranje druge? Odgovor je stigao u vidu obezbjeenja direktora Jumka koje je brutalno izbacilo dvadeset radnika u trajku iz prostorija ove fabrike 5. decembra 2007. godine. esnaest plaenika Miodraga Tasia je na najbrutalniji mogui nain ene sa devetog sprata vuklo za ruke i noge, nanosei im povrede po cijelom tijelu, a pored takve neprimjerene i prekomjerne zike sile radnici su bili izloeni i verbalnim uvredama. Sneana Velikovi tvrdi i da je incident prijavljen policiji, ali su policijske snage odbile da interveniu, a da je intervenisala Hitna pomo, mada su ljekari odbili da prave bilo kakve zapisnike o nanijetim povredama. Ovako su proli radnici koji su ve dva mjeseca u legalnom trajku i koji ne prihvataju da preu i rade za kompaniju Zamber. Radnici Jumka nisu dobili ni tu mizernu platu za mjesec novembar, ali su izbacivai uredno plaeni. Radnici trae ista prava kao to ih imaju zaposleni u duvanskoj industriji i drugim fabrikama u okruenju. Trae da se Jumko pripremi za tender i da dobija tenderskim putem svog

227

vlasnika. Trae da rade u svojoj rmi. Trae svoja prava. Trae da ive i rade normalno. Mnogo li je? Marija Radii [objavljeno u listu ''Glas radnika'', izdanju Pokreta za slobodu, decembra 2007]

228

Povratak poli ci?

Radnici u Srbiji dvadeset godina kasnije

Sedam godina je prolo od usvajanja Zakona o privatizaciji i faktikog poetka tranzicije Srbije ka kapitalizmu, a nai radnici kao da s vremenom sve manje razaznaju pravila novih igara da vie nemaju zatitnike na dvoru, ve da moraju traiti saveznike u drutvu, koje, meutim, nikada nee stei ako ne pokau brojnost, reenost i doslednost u borbi za svoja prava. Na alost, sve su ei primeri medijski atraktivnih "dogaanja radnika" koja posustaju ve na prvom cenkanju sa ministrima, pa kad ih vlast potom prevari, za nastavak protesta vie nemaju ni ono malo panje i podrke javnosti sa poetka, jer je iza reene borbe za uspostavljanje naela u meuvremenu prozevala "suena" pohlepa za ovoliko, ili onoliko stotina evra po godini staa. S druge strane, primeri borbe koja moe dati konkretnije rezultate jo uvek su retki.

U se i u svog ministra
Poslednje to elim je da bilo koga prozivam zato to su ga namagarili Dinki, ili Veljo Ili nakon skoro dve decenije ekonomskog iscrpljivanja, razumem zato su radnici i mali akcionari Robnih kua Beograd prihvatili da radnika i vlasnika prava zamene isplatom trajkarine, odnosno zato su, u uslovima raspomamljene korupcije u Srbiji, rizik pravne borbe pred dravnim institucijama zamenili rizikom da notorno laljivi ministar ekonomije nee odrati re i isplatiti im ono to im po zakonu ne pripada (u Vladinom zakljuku, ove apanae za prekid trajka, a radi prodaje imovine Robnih kua Baji Plavom, nazivaju se posebnim otpremninama). Takoe razumem stanovite radnika Magnohroma da im, posle pustoenja fabrike u privatizaciji, danas praktino nije ostalo nita sem poverenja u predizborni interes ministra za infrastrukturu da sa rauna svog ministarstva, nenadlenog za ekonomiju, rad, socijalna davanja, bojlere... proneveri dodatnih 150 miliona dinara kako bi im isplatio prvu ratu duga za zarade. Moram, hteo ne hteo, da razumem i nedavno javno izgovoreno ogorenje radnika RKB to je ovima iz Magnohroma obeano vie. Eventualna solidarnost, pa makar i na reketiranju ministara, nikome nije ni pala na pamet, a znam za vie sluajeva gde su je namerno izbegavali
229

isti oni kolektivi koji su reili da osvedoenim prevarantima iz vlasti jo jednom ukau poverenje. Organizaciona struktura novijih radnikih protesta, kako ujem u prolazu, pojedinim nepaljivim posmatraima budi nadu u okretanje srpskih radnika savremenim koncepcijama direktne demokratije. Sindikat se, naime, sve ee gubi kao presudan organizacioni faktor, a zamenjuju ga ad hoc protestni odbori u kojima sindikalni lideri imaju tek po jedan glas, ravnopravan sa pojedincima direktno izabranim na protestnim zborovima, predstavnicima malih akcionara, penzionera i sl. Protestni odbori uglavnom imaju vrlo ogranien mandat da pregovaraju o uslovima isplate, te da nipoto ne odustaju od visine novanog iznosa; i najbitnije organizaciono naelo da se u datoj stvari ima zaboraviti na bilo kakve (line, ideoloke, koncepcijske...) sukobe meu postojeim sindikatima i drugim asocijacijama. Motivi za ovako minimalan nain organizovanja esto imaju veze sa razoarenjem u (korumpirane, birokratizovane, nejake... izaberite sami) sindikalne organizacije, ali i sa krajnje praktinim razlozima za ostvarenje zahteva poput posebnih otpremnina, ozbiljnija organizacija zaista nije neophodna. to se prevazilaenja sindikalnih razmirica tie, i pored nezasite elje da poverujem u iznenadno, barbarogenijalno klasno sazrevanje, moram ga pripisati oportunizmu nemeanja u politiku. I ta smo na kraju zasejali? Oko sedamsto bivih radnika RKB je ostalo bez posebnih otpremnina, jer u prekratkom roku koji im je Dinki razrezao nisu prikupili traenu dokumentaciju; od Veljovog obeanja radnicima Magnohroma, do izbora je ostao Dinkiev ultimatum da prihvate stimulativne otpremnine, ili propadnu zajedno sa fabrikom; i da ministri ispune data obeanja, radnicima ostaje neto malo para koje e brzo potroiti kod monopolista, i proneverama razorena drava u kojoj e moniji prevaranti (ministri, monopolisti) imati apsolutnu vlast, a graani nita, sem etikete manje sposobnih prevaranata i kompleksa sauesnitva u privatizacionoj pljaki koji e im povremeno, uglavnom o prvomajskim praznicima, nabijati nevladini moralisti. Nepoverenje radnika u sopstvene snage, njihova iluzija da je realna samo ona borba koja ima pokrovitelja u vlasti, te sitniarenje pri artikulaciji svojih interesa i razlika u odnosu na druge kolektive (to jest bojazan da bi se prelazak granice sebinosti opet mogao tumaiti kao bavljenje politikom), bez sumnje su posledica viedecenijskog licemerja radnike drave koja je zapravo bila partijska.
230

Kako doli, tako o li

Doli kao radnici, a razili se kao Srbi, krilatica je kojom se najee sumira okupljanje rakovikih radnika ispred Skuptine Srbije, ono koje se, pre tano dvadeset godina, okonalo Miloevievim rasputanjem na radne zadatke, i oznailo raskid sa veitom prvom fazom komunizma, te prelazak na olako obeanu brzinu kosovskog raspleta. Nita to Beinski nije predvideo jo poetkom ezdesetih, reklo bi se. Meutim, premda se u naelu slaem da srpski proletarijat nije ba viteki abdicirao sa osvojenih pozicija, vano je primetiti da Rakoviani pred skuptinu nisu doli kao radnika klasa, jer su prethodnih etrdesetak godina, u zamenu za pristojan ivot, iroko sauestvovali u sopstvenoj depolitizaciji sindikat je uglavnom slao na more, radniki savet preteno vodio abrove, a samoupravljalo se mahom u Komitetu (bilo je, siguran sam, i suprotnih pojedinanih sluajeva, ali odve pojedinanih). O razlozima rakovikog mara, iskazanim ili ne, danas je teko govoriti dostupni pisani izvori uvek su ksirani na Miloevia ali i slepom je jasno da se masa iz IMR-a ne pokree tek tako put centra samo zbog niske najamnine, ve da su ih na put naterale crne slutnje zbog odjeka glasnosti i krize zajednike drave. Ovi razlozi su, meutim, ostali neartikulisani, ili debilizovani na jagnjee brigade, taku na pljaku i sl, jer politikim jezikom Titovi proleteri nikada nisu govorili, pa kad im se Sloba, iz straha od mogue politizacije, obratio na nacionalistikom, vratili su se kuama spokojni to komitet i dalje izdaje direktive. Dakle: Doli su kao najamni radnici koji su uli da rma vie ne postoji, a uprava im je objasnila da su od danas najamni Srbi; politiki, nikada nisu bili ni jedno ni drugo. Zbog ega je to ba toliko bitno da se iskasapi onako lepa krilatica? Simplikacija o prevoenju radnika u Srbe, podrava jednu od najopasnijih determinanti naeg javnog govora o nekakvom kontinuitetu politike nekompetentnosti naroda, skoro do fatumskih razmera. Veina se, kau demokratski moralisti u rasponu od Peanika do Voje Kotunice, u Srbiji vazda opredeljuje za pogrene! Tako dolazimo do sve popularnijih stavova: -volja naroda nas je upropastila kroz komunizam i nacionalizam, zato vane odluke mora poeti da donosi elita; - politika je polje manipulacija neukim i lakovernim korisnicima socijalnog mira, zato javnim poslovima treba da upravljaju eksperti; - demokratija ne moe da sprei korupciju u dravnom sektoru, zato se sva javna dobra moraju privatizovati;
231

- korporativno odgovorni zagaivai tite ivotnu sredinu od komunista i Srba, koji piaju po haustorima; - samoupravljanje je izazvalo ratove, sankcije i bezakonje, zato danas svim raspoloivim sredstvima treba suzbiti radniko akcionarstvo; - radnici su glasali za rat i ratne zloine, pa ih sada treba kazniti otputanjem i ukidanjem sindikalnih prava; - u novim preduzeima treba spreiti osnivanje sindikata i osmoasovno radno vreme, da se zlo vie nikad ne ponovi; - ako si obespravljeni radnik, Kosovo ti mora biti na srcu. U Srbiji koja ipak funkcionie i mimo reimskih i komercijalnih medija, kakva-takva politizacija radnika poev od 2000. godine je moda jedina ansa da nezaustavljiva tranzicija ka kapitalizmu dobije ikakav demokratski elemenat. Na alost, izgleda da dananjim vlastima politika artikulacija radnika smeta makar koliko i nekada Miloeviu injenica da je diktatura faktiki okonana politikim trajkom rudara Kolubare, u javnosti se pominje samo kad ne moe da se preuti, dok je fenomen kriznih tabova u drutvenim preduzeima i privatnim rmama u veinskom vlasnitvu radnika-akcionara iniciran oktobarskim promenama, ostao nerasvetljen kao ni jedan drugi u novijoj srpskoj istoriji, a talas trajkova zapoet 2003. godine, kojima se zahteva zakonitost u privatizaciji, i dan danas se preteno konotira kao antidemokratski, radikalski, neokomunistiki, pokosovski Problem, naravno, dodatno komplikuje potpuno izjednaavanje SFRJ sa Miloevievom Srbijom, koju nismo ni dotakli jer i ne zasluuje pismen komentar. Samo u konstatovati da, naporedo sa brojnim stranputicama, i najdemokratskije inicijative u dananjoj Srbiji ipak potiu iz poslednjeg vremena koje pamtimo po pristojnom ivotu, ako ve ne po politikim slobodama iz srca poiveg samoupravljanja.

Zrenjaninska alterna va
Radnici-akcionari zrenjaninskih fabrika Jugoremedija, invoz i BEK okupili su se oko borbe za ostvarenje makar onoliko prava da se pitaju za privatizaciju svojih preduzea koliko im to garantuju srpski zakoni i privatizacioni ugovori. Od veze izmeu radnikog akcionarstva i nekadanje institucije samoupravljanja, ne treba tek tako beati samo zato to je u peorativnom kljuu razotkrivaju kojekakvi provincijski neoliberali. Radnici Jugoremedije, naime, nisu poverovali da su vlasnici svoje fabrike samo zato to im je neka vlast u nekom istorijskom trenutku podelila neke hartije od vrednosti i rekla: Vi ste od danas
232

mali privatnici!, ve svoj doivljaj vlasnitva nad fabrikom bez sumnje teku iz vremena kad su nad njome samoupravljali (gradili je, unapreivali...). Meutim, ideoloka diskvalikacija ovog doivljaja, bila je razlog da se zakoniti veinski privatni vlasnici Jugoremedije godinama bore protiv ideoloki podobnog uzurpatora, u sred srede tranzicije ka kapitalizmu. Nakon njihove pobede marta 2007. godine, i uz njihovu svest da e pobedu zatititi jedino ako je raire kroz druga preduzea i dovedu na nivo naela, virus borbe za radnika prava preko prava na privatnu svojinu je zahvatio i BEK i invoz, i danas je verovatno najdemokratskija inicijativa u drutvu koje na krilima tranzicije srlja u neku vrstu korporativnog feudalizma. Politika tranzicije od 2001. godine, uprkos zakonskim reenjima koja tu i tamo ipak tee brizi o socijalnim aspektima vlasnike transformacije i restrukturiranja privrede, nametnula je manir da se ekonomska pitanja i problemi u privatizaciji reavaju bez uea radnika i malih akcionara: oni se nizata ne pitaju u pripremi za privatizaciju, njihova upozorenja na krenje zakona i ugovora se ignoriu i ismevaju, ali ako na kraju ipak utvrdi nezakonitost, Agencija za privatizaciju raskida ugovor i trai novog kupca ponovo tretirajui oteene radnike i male akcionare kao objekte, a ne kao uesnike u procesu privatizacije koji su se jedini (zbog zatite svojih interesa, naravno, ne iz pukog legalizma), zalagali za potovanje zakona i ugovora. Jasno, jer krenje ugovora nije ni bilo pravi razlog za raskid hiljadu puta smo videli kako kupci bliski vlasti kre ugovor bez ikakvih posledica, ali ako iz nekog razloga izgube politiku podrku, ugovor e se raskinuti iz istih onih razloga koji su im do jue tolerisani, a Agencija e zatim preprodati preduzee bez ikakve odgovornosti prema radnicima i malim akcionarima iju je imovinu i radna mesta unitila toleriui bezakonje. Zrenjaninski invoz je vrlo karakteristian primer u protekloj predizbornoj kampanji, G17+ i LSV su otvorili aferu oko poslova izmeu invoza i eleznice Srbije, jer im je odgovarala u obraunu sa strankom ministra za infrastrukturu. Meutim, ako ste paljivo sluali anka dok je mahao krivinim prijavama i Dinkieve pretnje SBPOK-om, jasno vam je da njihovo reenje za invoz ne ukljuuje izlazak iz lanog steaja i obeteenje radnika i malih akcionara, privatnih vlasnika 44% fabrike. Oni treba da su presreni ako rma izae iz steaja, da ute i rade ako gazda koji ih je uveo u steaj zaposli svakog desetog i nastavi da belei rast, i naroito da paze da se nizata ne pitaju, ako hoe da budu jedan od deset.
233

Notorno je, uostalom, da ni jedan Dinki nee sagledati privatizaciju invoza sa stanovita interesa radnika-akcionara, sve dok bude mogao da ih zamlauje aferama, stimulativnim, ili makar posebnim otpremninama. Samo od radnika-akcionara invoza, i podrke njihovih kolega iz drugih zrenjaninskih preduzea, zavisi da li e ih i ministar, vlasnik, ostali uesnici u privatizaciji, javnost... prepoznati kao subjekte, ne kao nekretnine. Samo od radnika u Srbiji zavisi da li e postati drutvena snaga sa jasno artikulisanim politikim zahtevima, ili e nestati sa politike scene kao sitni u zavrnim raunima predizbornih kampanja. Interesi za meanje u politiku, sada su im bez sumnje mnogo jai nego u vreme drave koja se samoproglasila radnikom. Da li e, nakon dugog niza petoljetki tokom kojih su se odrekli politikog delovanja u zamenu za zatupljujuu poziciju dvorskih mezimaca, radnici uspeti da povrate moralnu i intelektualnu otrinu neophodnu za demokratski preobraaj drutva krojenog po meri Mikovia? Ivan Zlati [objavljeno u listu ''Glas radnika'', izdanju Pokreta za slobodu, 1. maja 2008]

234

invoz primer pljake i simbol solidarnos

Sluaj zrenjaninskog invoza oslikava svu dubinu propadanja privrede i drutva u Srbiji nakon osam godina tranzicije ka kapitalizmu. Istovremeno, meutim, borba radnika invoza za oporavak preduzea ukazuje na nain kako se propadanje moe zaustaviti. Vladin Savet za borbu protiv korupcije, Anketni odbor Grada Zrenjanina o invozu i itava progresivna javnost u Srbiji, slau se u oceni da je invoz namerno oteran u steaj, u dogovoru izmeu biveg veinskog vlasnika Neboje Ivkovia i Agencije za privatizaciju. Ivkovi je, kao i mnogi slini njemu, hteo neogranienu samovolju nad preduzeem (veu ak i od one koju mu daje Zakon o privatizaciji!), a da bi je ostvario, morao je da se rei svih zakonskih i ugovornih obaveza prema dravi, malim akcionarima i zaposlenima, to jest da fabriku zadui kod svojih rmi, obustavi proizvodnju, izazove steaj, a onda preuzme celokupnu imovinu kao najvei poverilac. U Srbiji ovo nije nikakav izuzetak, naprotiv, radi se o rasprostranjenom obrascu pomou kog su razni Ivkovii opljakali na hiljade invoza, ostavivi radnike bez posla, akcionare bez imovine, dravu bez privrede. Podjednako odgovorna za pljaku koliko i Ivkovi, korumpirana dravna administracija troi na novac na smiljanje uvek novih pravnih izgovora, sa uvek istim zakljukom: lopovi su u pravu, a mi nismo! Neke maje se, istina, povremeno hapse, ali samo da bi se zatakala nekontrolisana mo prave maje politike i nansijske elite, ija je samovolja svakim danom sve vea. Politiari iz bivih i sadanjih reima se, dodue, povremeno meusobno optuuju za nekakve afere, ali kada bi zaista bilo namere da se afere razree, Velimir Ili bi ve naveliko odgovarao zbog stanja u koje je tokom svog mandata doveo eleznicu. injenica da se protiv Ilia ne vodi nikakav postupak, a da je Ivkoviu omogueno da zatvori jedinog preostalog remontera vozova u Srbiji, jasno ukazuje na sporazum izmeu politikih stranaka ono to jedna vlada pokrade, sledea e prosto pustiti da propadne, da se ne bi postavilo pitanje odgovornosti i zaustavio mehanizam pljake i zatakavanja u kom se svi tako dobro snalaze. Zato borba za oporavak invoza predstavlja opasnost za svaku vladu, i zato e svaki Mrkonji samo nastaviti tamo gde je stao neki Ili. Deindustrijalizacija kroz koju prolazi naa privreda nije samo posledica stihije. Hiljade radnika koji su nekada radili u monoj zrenjaninskoj industriji, danas se nadaju zaposlenju u green eld preduzeima,
235

gde im je od kvalikacija potrebno da znaju da broje do 10, da nisu daltonisti i da pristaju na nadnicu niu od ostalih u regionu. Po uzoru na zrenjaninsku viziju, irom Srbije niu nove Slobodne zone. S druge strane, bolonjska reforma nalae da se visoko obrazovanje prilagodi zahtevima trita, kojim caruje pakt izmeu vlasti i kapitala, tako da Srbija sve vie postaje, ako ve nije i postala, duboko podeljena izmeu obespravljenih nekvalikovanih radnika na jednoj strani, i samovoljnih monika i njihovih eksperata za prodaju magle na drugoj. Industrija poput invoza se, jednostavno, ne uklapa u ovakav koncept drutva, odnosno u cenu rada do koje ovakva tranzicija treba da dovede. Dinkievo Ministarstvo ekonomije je nedavno ocenilo da su graani suvie oekivali od privatizacije, i da ovaj proces nije mogao da rei sve nagomilane probleme u privredi. Verovatno i nije. Ipak, invoz je osnovan u Austro-Ugarskoj 1887. godine. Radio je i u karaorevievskoj, i u socijalistikoj Jugoslaviji, i Miloevievoj Srbiji. Preiveo je dva svetska rata i sankcije UN ne prestajui sa radom, da bi na posletku doekao i demokratiju Dinkia i Velimira Ilia. U dravi sa najgorom eleznicom od svih prethodnih, invoz je pao pod steaj.

Gde je izlaz?
Uz solidarnu podrku kolega iz Jugoremedije i drugih zrenjaninskih preduzea, radnici invoza su se krajem 2007. godine organizovali da ne dozvole propast svog preduzea. I pored injenice da ve dve godine nemaju nikakva primanja, uprkos svim tragedijama koje su ih zadesile (u noi izmeu 15. i 16. januara 2008. godine, na protestu u Domu sindikata, preminuo je etrdesetogodinji radnik invoza Radislav Stojanov; prethodnih godina, trojica radnika su zbog nematine izvrila samoubistvo), protest radnika invoza i dalje ne jenjava. Naprotiv, njihova uporna i dosledna borba, sa zahtevom da im se vrati oteto vlasnitvo i da invoz ponovo proradi, poslednjih meseci je poela da daje sve ozbiljnije rezultate. Iako sud i tuilatvo i dalje odbijaju da prihvate injenice koje oigledno ukazuju na prevaru, birokratski izgovori postaju sve besmisleniji kada se soue sa irokom javnom podrkom radnikoj borbi, kako domaom tako i meunarodnom. Pismo podrke koje je potpisao Noam omski, samo je najpoznatiji primer solidarnosti sa radnicima invoza. Prethodila mu je podrka itave lokalne zajednice, poev od kolega iz drugih preduzea, pa do Skupti-

236

ne Grada Zrenjanina, koja je poetkom marta ove godine jednoglasno usvojila nalaze i preporuke Anketnog odbora. Solidarnost je nae najjae oruje u borbi protiv monika. Razni Mikovii su sve drugo ve odavno privatizovali politike stranke, vladu, opoziciju, vojsku, policiju, sudije, eksperte, medije ali solidarna podrka nas ostalih se prosto ne moe kupiti, i u njoj lei naa najvea snaga. Na alost, kriza duga skoro dvadeset godina, uinila je da se okrenemo iskljuivo preivljavanju, i u tome lei najvea snaga vlasti u Srbiji. Ipak, primer borbe zrenjaninskih radnika govori da moe i drugaije. Pre pet godina, Jugoremedija je bila jedan u moru trajkova protiv korupcije u privatizaciji. Marta 2007. godine, postala je jedina fabrika u Srbiji kojom upravljaju radnici-akcionari. Decembra iste godine, Jugoremedija je bila prvi solidarni oslonac u borbi radnika invoza. Danas, radnici invoza su na pragu uspeha koji e biti oslonac za dalju borbu. Njihov uspeh, meutim, sada zavisi od irine solidarne podrke iz itave Srbije. Takoe, od irine solidarne podrke u Srbiji zavisi i da li emo postati pijaca jeftine radne snage, ili drutvo slobodnih ljudi. Radnici razliitih preduzea u Srbiji, koje spaja upropaavanje istovetnim privatizacijskim mahinacijama, danas se sami i izolovani bore protiv nansijske i politike maje. Ukoliko se tako nastavi, ova e borba biti osuena na propast. Zrenjaninski radnici uspeli su da se udrue na nivou nekoliko preduzea i grada, ali to nije dovoljno da se naa prava nametnu iznad interesa monika. Zbog toga pozivamo sve koji ele da ive u slobodi od majake represije, ivotom dostojnim oveka, da podre borbu radnika invoza za pravo na ivot i rad, tako to e potpisati pismo upueno predstavnicima vlasti u Srbiji sa zahtevom da prekinu da tite interese maje, i da rade ono to jeste posao vlade koja sebe naziva demokratskom da sprovode volju naroda. U ovom sluaju, to znai: - da vrate invoz njegovim zakonitim vlasnicima, radnicima-akcionarima i Republici Srbiji. - da u saradnji sa radnicima-akcionarima invoza omogue da fabrika ponovo proradi. Solidarnost nije samo vrlina nas obinih ljudi, ona je i na prevashodni interes, jer nemamo na koga drugog da se oslonimo, sem jedni na druge.

237

Sadanja podrka borbi radnika invoza postae oslonac svakoj daljoj borbi za istinsku demokratizaciju drutva koja je u interesu svih nas. [objavljeno u listu ''Glas radnika'', izdanju Pokreta za slobodu, aprila 2009]

238

Suoavanje s prolou

Zato su radnici nepoeljni

Iako je Zakon o privatizaciji iz 2001. godine ostavio radnicima mogunost da otkupe imovinu koja im je istim tim zakonom oduzeta, u praksi se vrlo brzo pokazalo da je svaki, pa i najkrljaviji izdanak ratno-pljakake ekonomije, ideoloki podobniji da postane vlasnik nekog preduzea nego radnici koji su to preduzee, sa manje ili vie odgovornosti, znanja i uspeha, godinama gradili i razvijali. Pria o borbi radnika zemunskog Veterinarskog zavoda da kupe 70% drutvenog kapitala svog preduzea, spada u najbrutalnije primere ideoloke hajke protiv bauka samoupravljanja. rtve nisu samo jedna prosperitetna rma i njeni radnici. Poraz koji je, i pored zavidne upornosti i organizovanosti, doiveo Konzorcijum zaposlenih Veterinarskog zavoda, pre svega govori o mogunostima da Srbija u dogledno vreme postane drava u kojoj e svi graani biti jednaki pred zakonom. Razgovor sa predsednikom konzorcijuma zaposlenih Veterinarskog zavoda Duanom Petroviem, poeli smo podseanjem na vremena kojih vie niko ne eli da se sea. Duan Petrovi: U vreme Miloevievog dolaska na vlast radio sam u Preduzeu za vodne puteve Ivan Milutinovi PIM, koje je osamdestih godina bilo jedno od naveih preduzea ne samo u bivoj Jugoslaviji, ve u svetskim razmerama. Po izvetaju Ujedinjenih Nacija, PIM je tada bila 48. kompanija u svetu po obimu zakljuenih poslova: oko 700 miliona dolara za izgradnju luka Bengazi, Misurata u Libiji i jo nekoliko projekta u SSSR-u, ehoslovakoj, Ujedinjenim Arapskim Emiratima, Kuvajtu, Iraku... U to vreme sam bio pomonik direktora za ekonomsko-nansijske poslove, a 1990. godine sam postao komercijalni direktor. Prvi lini susret sa Miloevievim politikim stavovima imao sam na sveanosti putanja u rad Termoelektrane Drmno, mislim da je to bilo negde u jesen 1988. godine, On je tada odrao jedan od svojih prvih govora nabijenih emocionalnim patriotizmom. inilo mi se da je samo nedostajalo da se na bini pojavi truba i da nas zvukom trube
239

pozove na juri u borbu za spas Srbije. Osim ovoga, na mene je znaajan utisak ostavila i Osma sednica CK SKS, jer smo svi oseali da je to dogaaj koji menja Srbiju, a svima nama e promeniti ivote. Naravno da tada nisam mogao da spoznam krajnje domete ove prie, jer sam sa svojih tridesetak godina ivota bio prilino politiki neiskusan, ali je bilo jasno da vie nita nee biti kao to je bilo. ta se promenilo poetkom rata i ekonomske krize? Poetak rata na prostorima bive Jugoslavije doekao sam u Graevinskom preduzeu Ratko Mitrovi, gde sam obavljao funkciju rukovodioca nabavke i lana Upravnog odbora kompanije. Naravno, rat je promenio sve, ne samo na podrujima gde su se vodile ratne operacije, ve i u Srbiji, gde je dolo do rapidnog propadanja morala. Bitange, secikese, prevaranti i gadovi svih vrsta proglaavani su za sposobne i uspene, a za normalne ljude vie nije bilo mesta. Najteu godinu, hiperinatornu 1993. sam preiveo kao i najvei deo populacije u Srbiji, ne raunajui pomenute gadove, - jadno. Supruga u drugom stanju na ouvanju trudnoe, sankcije, ekonomska blokada, a plata 4 marke. Poetkom decembra 1993. primili smo platu za novembar, i dok sam doao do kue - desetak autobuskih stanica od Sajma do Zemunske bolnice - u samoposluzi sam za taj novac mogao da kupim samo dve ae vinjaka. Dodue izbor i nije bio preterano veliki, jer je u prodavnici od nekoliko stotina kvadrata na jednom rafu stajalo samo nekoliko aa vinjaka. Ostali rafovi su bili potpuno prazni. ini mi se da se u ivotu nisam oseao ponienije nego tada kada sam uao u kuu nosei pod mikom dve ae vinjaka kupljene za celu platu. To je bilo jedno od znaajnjih raskra u mom ivotu. Postojale su samo dve mogunosti: ili da postanem jedan od onih gadova i ponem da kradem rmu i rukama i nogama, a zamislite kakvu sam mogunost za to imao jer sam bio rukovodilac nabavke; ili da prihvatim ponudu preduzea i odem da radim na gradilitu u Jalti. Odluio sam se za Ukrajnu, jer nikada sebe nisam mogao da vidim kao lopova i otimaa. Sama odluka nije bila jednostavna, jer sam kod kue ostavio suprugu u petom mesecu trudnoe, ali je prevagu odnela elja da ostanem normalan, neispraljanih ruku. Iako plata nije bila neka, 600 amerikih dolara, omoguila je da moja porodica preivi verovatno najtee trenutke u ivotu, a da ja ne postanem lopov. Posle je sve ilo nekako lake, jer mi se u jesen 1994. godine u Soiju, gde sam radio posle gradilita u Jalti, pridruila supruga i petomeseni sin, pa je porodica ponovo bila na okupu. O ratu i sankcijama
240

smo itali iz novina koje smo dobijali jednom u petnaest dana i pisama rodbine. Kada ste poeli da radite u Veterinarskom zavodu? Sredinom juna 1997. godine preao sam iz kompanije Ratko Mitrovi u Veterinarski zavod na mesto komercijalnog direktora. Taj posao sam radio godinu dana, dok nije dolo do pua u kom je smenjen generalni direktor i poiena cela rukovodea garnitura, a ja sam premeten da radim neki besmisleni posao u nansijskoj slubi. Ja nisam ovek koji se lako predaje, tako da sam tada ostao u Zavodu ekajui ono to je moralo da se desi, a to je privatizacija. Dolazi do pada Miloevia, u kom su presudnu ulogu odigrali radnici kolubarskih rudnika. Politike promene zatim daju impuls za promene u privredi, pa naporedo sa DOSovim kriznim tabovima, u velikom broju preduzea radnici samoinicijativno smenjuju korumpiranu upravu i pokuavaju da krenu putem oporavka. Da li je u Veterinarskom zavodu dolo do ovakvih previranja? U Veterinarskom zavodu nije bilo nikakvih promena, a nije ih ni moglo biti. Rukovodstvo rme je vrsto dralo stvari u svojim rukama uz pomo Samostalnog sindikata, koji je tada bio jedina sindikalna organizacija u rmi. Radi se dakle o onom starom paradravnom sindikatu u koji su ljudi automatski ulanjavani kad zasnuju radni odnos. Mehanizam je funkcionisao savreno generalni direktor je radio ta je hteo, pokrivao ga je predsednik sindikata, za koga se inae prialo da je jedne noi izgubio cipele beei preko ograde od slube obezbeenja, a prialo se i da je bio povezivan sa nestankom nekih maina za ivenje vrea i njihovom prodajom konkurentskoj fabrici stone hrane iz okoline Beograda. Ovome je zbog podrke generalnom direktoru za uzvrat zapoljeno nekoliko lanova porodice u rmi. Zbog ovakvog odnosa snaga u Veterinarskom zavodu nije organizovan nikakav krizni tab, ali je zato rukovodstvo zajedno sa sindikatom organizovalo zborove protiv formiranja kriznih tabova, na kojima su ljudi ubeivani da nema potreba za promenama, da je sve lepo i idilino. I bilo je lepo i idilino, ali samo za neke. Zbog straha od gubljenja pozicija tadanji generalni direktor je odbio zahteve da rma iskoristi estomeseni prelazni period i ue u privatizaciju po starom zakonu o vlasnikoj transformaciji iz 1997. godine, po kome su radnici imali prioritet u otkupu akcija rmi. Mada, dogaaji koji su usledili jasno ukazuju da su postojali i drugi
241

motivi da Veterinarski zavod ne ue u privatizaciju po zakonu koji je zaposlenima omoguavao kontrolu nad veinskim paketom akcija. Naravno, u rmi je bilo i onih kojima se sve to to se dogaalo nije svialo, ali nisu bili organizovani. Zbog toga je posle 5. oktobra nekoliko ljudi odluilo da formira konkurentsku sindikalnu organizaciju, koja je registrovana u sastavu UGS Nezavisnost. U novi sindikat se za nekoliko dana ulanilo oko 120 od ukupno 370 zaposlenih, koji su krenuli u estoku sindikalnu borbu kako bi se spreio generalni direktor da obezvredi rmu i pomogne nekome da je kupi u bescenje. Ovaj sindikat je zapravo bio ta snaga u Veterinarskom zavodu koja je etiri godine vodila borbu da rmu kupi Konzorcijum zaposlenih. Prvi tender je raspisan ve 2001. godine. ta se tada deavalo? Na prvom tenderu je uestvovao samo jedan ponua Delta M iz Beograda. Naravno, generalni direktor je aktivno uestvovao u privatizaciji na strani ponuaa, inei sve da upravo taj kupi rmu za besmisleno male pare, i to uglavnom nae, jer je sav novac Veterinarskog zavoda bio na raunu kod tadanje Delta banke, deo ak i u depozitu. Pritom su nam iz jedne rme koja je bila zainteresovana za uee na tenderu rekli da su se povukli jer im je iz Agencije za privatizaciju prilino jasno signalizirano da ne daju ponudu. Da je tender bio nameten ukazuje i injenica da je tekst javnog oglasa koji je objavljen u domaim sredstvima informisanja na srpskom jeziku bio drastino razliit od onoga koji je na engleskom jeziku objavljen u inostranoj tampi, npr. u Finacial Times-u. Zbog tog falsikata je na kraju tender i bio poniten, ali ni to nije bilo lako jer je tadanji ministar za privredu i privatizaciju1 i pored oiglednih dokaza odugovlaio ponitenje tendera est meseci. Predstavnik Samostalnog sindikata se za to vreme zalagao da se obustavi postupak za ponitenje, to jest da se rma proda Delti. Da li je on bio predstavnik zaposlenih u tenderskoj komisiji? Ne, lan tenderske komisije ispred zaposlenih je prvo bio jedan momak iz nabavke, koji je inae vrlo korektno obavio svoj posao, meutim u kljunom trenutku kad se odluivalo o ponitavanju tendera on je pismenim putem podneo ostavku pa su zaposleni na to mesto izabrali mene, i onda smo na miie izdejstvovali da se tender poniti.
1 Aleksandar Vlahovi, ministar za privredu i privatizaciju u vladama Zorana inia i Zorana ivkovia, danas poslanik Demokratske stranke i uspean biznismen. (prim. prireivaa)

242

Pola godine nam je trebalo da uverimo ministra da je nezakonito da se oglasi za strane i domae ponuae sutinski razlikuju. Naravno, bio je on uveren u to od samog poetka, samo su traili nain kako da nas polome. Ovde je jo vano istai da su nansijski savetnik za privatizaciju i Agencija za privatizaciju proglasili da je ponuda od 2,1 miliona nemakih maraka, koju je za kupovinu 70% drutvenog kapitala podnela Delta M fer ponuda! Da nije strano bilo bi komino, jer ovo ne da nije bila fer ponuda, ve je bila drska i bezobrazna. Tog dana kada je ponuda podneta, na raunima Veterinarskog zavoda je bilo oko 6 miliona nemakih maraka u dinarskoj protivvrednosti. Moe se zamisliti koliko bi bio visok stepen kapitalizacije novca koji bi uloila Delta da je dolo do realizacije ovog posla gotovo 300% za jedan dan, uloi 2 miliona i sutra podigne 6 miliona! Oigledno je da se ovde radi o drskom pokuaju pljake drutvene imovine, za koju, na alost, niko nije odgovarao. Da postoji pravna drava, verovatno bi nekoliko uesnika u ovoj prljavoj raboti zaglavilo robiju, a meu njima i odgovorni u Agenciji za privatizaciju. Stvar je bila tako organizovana da se uklapa u deniciju organizovanog kriminala koju daje Evropska komisija, o emu govori i injenica da je dravni slubenik u ijoj je nadlenosti bila privatizacija Veterinarskog zavoda vrlo brzo postao jedan od visoko pozicioniranih direktora u Delti. Ubrzo po ponitenju prvog, raspisan je i drugi tender. Meutim ovog puta va sindikat inicira osnivanje Konzorcijuma zaposlenih koji e se takmiiti za kupovinu 70% kapitala Veterinarskog zavoda. Drugi tender je raspisan u leto 2003. godine. Nama u sindikatu Nezavisnost je bilo sasvim jasno da vie ne moemo biti samo dekor u privatizaciji i da se na drugom tenderu zaposleni moraju pojaviti kao ponuai, jer e u se protivnom prodaja preduzea namestiti nekome ko e nas satrti i kao rmu i kao zaposlene. I pored otvorenog protivljenja rukovodstva rme organizovan je Konzorcijum zaposlenih, u koji su uli gotovo svi zaposleni, osim dvoje ljudi, dakle bilo nas je 363 od ukupno 365 zaposlenih. Dakle, u Konzorcijum su uli lanovi oba sindikata, i, paradoksalno, uli su i rukovodioci, iako su bili protiv njegovog organizovanja. Naravno da smo znali da su tu samo da bi kupili vreme i odrali se na vlasti, ali smo insistirali da se svakom zaposlenom omogui da bude lan Konzorcijuma ukoliko to eli, sproveli smo snanu kampanju u preduzeu da privolimo to vei
243

broj radnika da se ulani u konzorcijum. Znali smo koliko je vano da svojim jedinstvom pokaemo da mi tu rmu zasluujemo. Mi smo to dokazali jer je ezdeset godina Veterinarski zavod radio besprekorno, sa izuzetnim primanjima, velikim protima, velikim investicijama, i sad je trebalo neko da doe da nas naui kako se radi? Besmislica. Uslovi za uee na tenderu, koje je Agencija za privatizaciju postavila pred konzorcijume zaposlenih u Srbiji bili su neljudski, itava procedura je osmiljena tako da se zaposlenima otee uee u privatizaciji. Mi smo uspeli da dobijemo bankarsku garanciju za uee na tenderu, to nije bio mali iznos, meutim za mnoge druge to je bio nepremostiv problem. Banke su retko davale garanciju konzorcijumima, jer konzorcijum nije pravno lice. Takoe, moralo se pred Sudom overiti preko 6.000 razliitih dokumenata kojim su lanovi Konzorcijuma dokazivali da to mogu biti. Sreom, imali smo razumevanje etvrtog suda, pa su njihovi overivai dolazili u preduzee i radili kod nas po ceo dan dok svaki lan konzorcijuma nije overio po dvadesetak razliitih dokumenata. Izmeu ostalog, zastupnik konzorcijuma je morao da pred Sudom sam sebe ovlasti da u svoje ime i za svoj raun moe potpisati Ugovor o konzorcijumu, kao da je poslovno nesposoban. Ovo je izazvalo buru smeha u pravnim krugovima, ali Agencija za privatizaciju za to nije marila. Njoj je bilo neophodno da stvar to vie iskomplikuje kako bi se zaposleni demotivisali da uestvuju u privatizaciji, jer su bili preneraeni saznavi da nameravamo da to uinimo. Na paket ponude je bio teak 15,5 kg, o emu je tada izvestio Blic, sa sve fotograjom kako nekoliko lanova Konzorcijuma unose ponudu u Agenciju za privatizaciju. Pored zaposlenih, ponudu podnosi i rma Zekstra Dragana uria, koja, da bi ispunila tenderske uslove, stupa u konzorcijum sa rmom Bankom iz Republike Srpske1. Meutim, iako je njihov konzorcijum imao samo dva lana, dakle mnogo bolje uslove za pripremu dokumentacije nego radniki konzorcijum od 363 lana, dogodilo se da su traljavo obavili posao i oformili konzorcijum na nezakonit nain. Uprkos tome, predsednik tenderske komisije i tadanji potpredsednik Vlade edomir Jovanovi otvoreno vri pritisak na lanove komisije da se opredele za ponudu Zekstra-Bankoma.
1 Tenderski uslovi su predviali da se ponua bavi istom delatnou kao i Veterinarski zavod. Kako se Zekstra bavi konfekcijom, uri je uao u konzorcijum sa Bankomom, koji trguje stonom hranom, to samo ovla dodiruje delatnost VZ, meutim dovoljno da ih komisija proglasi kompetentnim ponuaem. (prim. prireivaa)

244

Sutina spora koji je voen u drugom tenderu je da li je Konzorcijum Zekstra-Bankom postojao u vreme podnoenja ponude ili ne. Naime, u tekstu javnog poziva za tender se izriito kae da konzorcijum pravnih lica (to jesu Zekstra i Bankom) MORA biti formiran odlukama osnivaa lanova Konzorcijuma PRE PODNOENJA PONUDA, to ovde nije bio sluaj, jer osniva Bankoma takvu odluku nije doneo, a to je konstatovao i nansijski savetnik prilikom utvrivanja kvalikacije dostavljenih ponuda. Da bi prikrili krenje zakona, Ministarstvo i Agencija za privatizaciju, pritom podrani od strane Samostalnog sindikata i dela tampe vlasniki vezane za neke od aktivnih igraa u ovoj privatizaciji, podigli su galamu oko toga ija je ponuda nansijski jaa, to je potpuno besmisleno da je potovana procedura, nansijska ponuda ZekstraBankoma nikada ne bi ni bila otvorena, odnosno morala je biti diskvalikovana prilikom provere dokumentacije o konzorcijumu. Ipak, glavni argument koji je korien u javnosti bilo je to to je Zekstra-Bankom ponudio vie novca. Tenderska komisija krajem decembra 2003. godine donosi odluku da Veterinarski zavod proda Zekstri, pa Konzorcijum zaposlenih podnosi tubu Vrhovnom sudu za ponitaj ove odluke. Sluaj dolazi u iu javnosti i poinje rovovska borba. Da li je u tom periodu bilo pokuaja da se napravi podela meu radnicima i destabilizuje va konzorcijum? Uopte, da li je bilo teko ouvati jedinstvo velikog broja ljudi oko zajednikog interesa? Nezakonita odluka Tenderske komisije je samo ojaala jedinstvo radnika. S druge strane, naravno da su i konkurent i oni koji su ga podravali uinili sve da destabilizuju Konzorcijum zaposlenih. Ve sam rekao da su u konzorcijum uli i ljudi koji su radili za drugu stranu, jer u tom trenutku pored svih problema nismo smeli da dozvolimo podele, iako je tadanji predsednik Samostalnog sindikata Srbije2 davao izjave dnevnim novinama da su radnici nespremni za kapitalizam i jo, kao da je portparol Zekstre, najavljivao e ovi u narednih 5 godina u Zavod uloiti 4,4 miliona evra i zaposliti jo 100 radnika s visokom strunom spremom. Kako je Srbija zemlja uda, i ovo je u njoj mogue: predsednik sindikata se otvoreno stavlja na stranu protivnika svog sindikalnog lanstva.
2 Milenko Smiljani (prim. prireivaa)

245

Ouvanje jedinstva Konzorcijuma je zahtevalo ogromne kompromise, to je imalo svoje loe posledice, jer su upravo oni koji su u Konzorcijum uli radi ouvanja svojih linih pozicija, iznutra podrivali napore da se rma odbrani od napada bahatih i monih, stalno gladnih para, ali sposobnih. Radilo se o desetak ljudi, iz rukovodstva Zavoda i rukovodstva Samostalnog sindikata, koji su iznosili dokumentaciju iz preduzea i manipulisali njome u medijima kako bi diskreditovali upravu Konzorcijuma zaposlenih, meutim ipak smo odluili da ne ulazimo u sukob dok Vrhovni sud ne donese pravednu odluku po naoj albi na reenje Ministarstva za privatizaciju, odnosno dok nam se ne prizna pobeda na tenderu. Na alost, do toga nikada nije dolo. Drugim reima, suprotna strana je radila sve to dolii takvim ljudima nudili su novac, pojedincima privilegije, sve u cilju da se domognu plena. Naravno da je najvei pritisak bio usmeren ka meni, kao predsedniku Konzorcijuma zaposlenih, jer su znali da ako mene eliminiu iz borbe, ostale e lako pobediti. Nudili su svata, pratili, prislukivali tefone, kontrolisali mail i SMS poruke, slali poresku policiju sa nalogom za hapenje, pretili, uznemiravali porodicu... U meuvremenu, decembarski izbori 2003. godine donose promene od kojih se puno oekivalo. Kako je talas trajkova zbog korupcije u privatizaciji i doveo Kotunicu na vlast, mnogi su mislili da e premijer legalista uvesti privatizaciju u zakonite tokove. Kao prvi i, kasnije e se ispostaviti, jedini korak vlasti u tom pravcu, odmah po formiranju Skuptine, ne ekajui ishod pregovora o sastavu Vlade, Odbor za privatizaciju napokon poinje da radi ono to mu zakon nalae da kontrolie rad Agencije. Milko timac dolazi za predsednika Odbora i poinje sa javnim sednicama na koje poziva predstavnike sindikata i malih akcionara da iznesu prigovore na rad Agencije. Veterinarski zavod je bio prvi sluaj koji je raspravljan na Odboru. Da, i Odbor je doneo zakljuak da Agencija treba da zastane sa postupkom privatizacije Zavoda do odluke Vrhovnog suda. Meutim, tadanji direktor Agencije1 je u reenju napisao da se postupak obustavlja ne do odluke Vrhovnog suda, ve dok se ne steknu uslovi za nastavak.
1 a u vreme pisanja ovog intervjua premijer Vlade Republike Srbije Mirko Cvetkovi (prim. prireivaa)

246

Kasnije emo videti kako je naredna garnitura u Agenciji, koju je imenovala Kotuniina Vlada, protumaila ovo sticanje uslova. Nakon par meseci gospodin timac je imenovan za predsednika Komisije za hartije od vrednosti, na njegovo mesto u Odboru za privatizaciju je doao drugi ovek2 i ovaj odbor je krenuo u potpuno drugom pravcu krajem 2004. godine, Odbor za privatizaciju je na zahtev Konzorcijuma Zekstra-Bankom predloio uvodjenje privremenih mera u Veterinarski zavod, iz razloga to uprava Zavoda opstruie postupak privatizacije. A ta se ustvari desilo? Nakon to je Vrhovni sud presudio u korist Konzorcijuma zaposlenih i ponitio reenje kojim se Zavod prodaje Zekstri, novi ministar Predrag Bubalo doneo je reenje identino onom Vlahovievom, samo to je na kraju teksta dodao da uvaava stav Vrhovnog suda. Mi smo ponovo pokrenuli spor pred Vrhovnim sudom, ali je to sada protumaeno kao opstrukcija privatizacije, zbog ega nam je uvedena prinudna uprava. Dakle, to to smo kao uesnici u privatizaciji koristili svoje zakonsko pravo da se alimo na odluku Ministarstva, protumaeno je kao opstrukcija privatizacije. Uvoenje prinudne uprave predloili su lanovi Odbora iz Srpske radikalne stranke. Radnici Zavoda su za ovo nagradili radikale demonstracijama i zviducima pred zgradom Magistrata u Zemunu. Bio je to prvi i jedini skup ispred prostorija SRS u Zemunu na kom im je neko otvoreno poruio da su lopovi. Ukratko, uvoenje prinudne uprave bio je jedini nain da mene izbace iz igre, obezglave Konzorcijum i otmu radnicima ono to su gradili decenijama. Moram da napomenem da su mene tokom cele borbe radnici bukvalno uvali, da su straarili ispred moje zgrade bojei se da mi se neto ne dogodi, odnosno da se ne ostvare pretnje koje sam dobijao. Ja sam, u period dok je borba bila najea, odluio da sklonim porodicu u Crnu Goru, gde su proveli mesec dana, jer sam dobijao ozbiljna upozorenja da u i na taj nain biti napadnut. Pokuali ste i ziki da spreite uvoenje privremenih mera? Nakon reenja o uvoenju privremenih mera, radnici su se zabarikadirali i tri meseca nisu putali prinudnu upravu da ue u fabriku. Blokirali su stari i novi novosadski put kako bi privoleli premijera da ih primi i saslua, ali ni to nije vredelo. Ja sam u to vreme bio u bolnici.
2 Nikola Novakovi, advokat, poslanik G17+ (prim. prireivaa)

247

Zbog itavog tog stresa jako mi se pogoralo zdravstveno stanje i bio sam 37 dana u bolnici. Sutina uvoenja prinudne uprave je potpuno jasna ako vam kaem da je na prvoj sednici Upravnog odbora koji je imenovala Vlada, za zapisniara doveden advokat, jedan od osnivaa advokatske kancelarije koja je bila pravni zastupnik Konzorcijuma Zekstra-Bankom. Bila je to dakle prinudna uprava Zekstre, a ne prinudna uprava Vlade? Prvo to je uradila prinudna uprava bilo je povlaenje svih tubi i albi na postupak privatizacije koje je podneo Veterinarski zavod, a zatim su pod pretnjom otkazima primorali i sve lanove Konzorcijuma koji su privatno podnosili razne albe i tube, da te svoje podneske povuku. Dakle, nije vie bilo nikakvih uslova da Konzorcijum zaposlenih nastavi svoju borbu, jer radnicima Zavoda sada Zekstra-Bankom vie nije bio samo konkurent na tenderu, ve i poslodavac! Naravno, nakon to je slomljena naa borba, i Vrhovni sud je doneo novo reenje, samo to je ovog puta potvrdio odluku Ministarstva kojom je Veterinarski zavod prodat Konzorcijumu Zekstra-Bankom. Danas vie niko od ljudi koji su vodili Konzorcijum zaposlenih ne radi u Veterinarskom zavodu. Sindikat Nezavisnost gotovo da vie ne postoji, Samostalni sindikat je jedina sindikalna organizacija u preduzeu, a njihov predsednik je unapreen za direktora transporta. ta se desilo sa vama? Ja sam sam dao otkaz, nisam hteo da im dozvolim da me poniavaju. Rasporedili su me na mesto referenta i davali mi besmislene zadatke tipa: Sedi sad pa za tri dana uradi analizu stepena iskorienosti kapaciteta u hemo-farmaceutskoj proizvodnji za protekle tri godine, i da ne bih dolazio u situaciju da se sa nekim ziki obraunavam, napustio sam Veterinarski zavod. Nakon odlaska iz Veterinarskog zavoda, sredinom 2005. godine imenovan sam na funkciju Generalnog direktora TP Beogradelektro AD. Tamo sam radio dve godine, saraivao sam sa stranim vlasnicima, ali sam napustio posao jer se nisam slagao sa njihovom politikom koja je podrazumevala drastina otputanja radnika. Kada sam ja doao u Beogradelektro rma je imala 270 zaposlenih, sad ih ima 26. Ja sam bio protiv takve politike, tako da se nismo dogovorili o daljoj saradnji. Sada sam zaposlen u jednoj elektromontaerskoj rmi, gde radim kao Izvrni direktor.

248

Sadanja vlast, u kojoj vrlo vanu ulogu imaju pojedinci koji su bili umeani u otimanje Veterinarskog zavoda, najavljuje evropsku budunost Srbije. Kako vama izgleda budunost nae zemlje? Od svih koji su umeani u privatizaciji Zavoda, samo mi je Aleksandar Vlahovi odgovorio na pitanje: Zbog ega su radnici nepoeljni investitori u privatizaciji? Rekao je: Zbog toga to ste recidiv komunizma. Mislim da je nakon svega to se desilo jasno ko se u itavoj prii zalagao za vladavinu prava, a ko je koristio mehanizme autoritarne vlasti. Ja se kao graanin Srbije nakon svega oseam ponieno, ao mi je to sam imao priliku da vidim najmranije strane vlasti u Srbiji i voleo bih da kroz sve to nisam proao. Ja lino verujem u evropsku budunost Srbije, ali sam potpuno siguran da se to nee dogoditi za moga ivota. Za tridesetak godina moda, u skoroj budunosti ne. U sledeih nekoliko godina Srbiju i dalje vidim izolovanu, rastrzanu meusobnim obraunima politikih elita oko plena, i, onakvu kako mi je jedan moj prijatelj, na pitanje: Zato se politiari ovoliko tuku za vlast kada u Srbiji vie nema ta da se ukrade?, odgovorio: E moj, Duane, uvek ima ta da se ukrade... Poslednje pitanje koje postavljamo svim sagovornicima gde ste bili 5. oktobra? Taj dan sam bio na poslu, popodne i vee sam proveo kod kue sa porodicom. Priroda posla kojim sam se bavio celog ivota ve sa 27-28 godina sam bio pomonik direktora preduzea znaajnog u svetskim okvirima omoguila mi je da, ne po nekoj partijskoj liniji, ve po poslu koji sam obavljao, prisustvujem odreenim dogaajima koji su za ui krug ljudi. Zato se jo od jugort-revolucije i onih parola: Uhapsite Vlasija! klonim masovnih okupljanja, ak i fudbalskih utakmica, jer sam bio u prilici da sagledam pozadinu tih dogaaja. Tako sam i 5. oktobar odgledao preko televizije. Izgledalo je veoma impresivno, mada danas imam drugaije vienje tih dogaaja nego pre 7-8 godina. Mnogo se stvari tada deavalo, od mitinga, preko kontramitinga, ubistava Jedna moja prijateljica je uestvovala u protestima koalicije Zajedno onog dana na mostu kad ih je pretukla policija, i bila je teko povreena, polomljena joj je vilica i dan-danas ima nesvestice od glavobolja koje su posledica batina koje je tada dobila. Pre par godina sam je pitao: Sve to to ti se

249

desilo i svi ti problemi koje sada ima da li je vredelo? Odgovorila mi je da jeste. Mislim da je ovo to se sada deava izgubilo svaku vezu sa 5. oktobrom i sa onim to su ljudi oekivali od promena. Bili smo i ostali graani drugog reda, samo sada po nekom drugom kljuu. Ivan Zlati [objavljeno u asopisu ''Z magazin'', izdanju Pokreta za slobodu, marta 2009]

Dodatak 1
Kao prilog istoriji privatizacije u Srbiji, treba zabeleiti da je Odbor za privatizaciju na sednici 11. januara 2005. godine doneo odluku da se vie ne bavi pojednanim sluajevima, to jest da parlamentarnu kontrolu privatizacije vrati u okvire koje im je namenio Vlahovi, ime je i formalno ponitena ova tekovina talasa antikorupcijskih trajkova s kraja 2003. godine (mada, kao to to primeuje i na sagovornik, rad Odbora je ve obesmiljen tokom 2004.). Bizarno je da se sluaj Veterinarskog zavoda naao i na prvoj, i na poslednjoj javnoj sednici Odbora za privatizaciju - najpre kao povod da Odbor ue u razmatranje pojedinanih sluajeva, a potom je greka sa uvoenjem prinudne uprave posluila kao izgovor da se vrati na opte teme. Prenosimo izvode iz transkripta sa sednice Odbora od 11. januara 2005. godine: Nikola Novakovi: Ovakvim nainom rada Odbor je, dobili ste kratak izvetaj, proveo 107 sati raspravljajui o pojedinanim sluajevima. I kako se to raspravljanje odvijalo, polako smo prelazili i prevazilazili svrhu postojanja ovog odbora i njegovu nadlenost. Simbolino zavretkom pojedinane rasprave na temu Veterinarski zavod Zemun, moj je predlog da se ovaj odbor dalje u 2005. godini ne bavi pojedinanim sluajevima(...) Sluili smo, kako je ovde bilo uvreeno, cele prole godine kao rame za plakanje(...) Dakle, 13. februara prvi put kada smo raspravljali o situaciji u Veterinarskom zavodu, u prisustvu tadanjeg direktora Agencije gospodina Cvetkovia i ministra Vlahovia, ovaj odbor je sugerisao da se odloi ili, kako je ministar rekao, zamrzne postupak, do donoenja presude po tubi Veterinarskog zavoda za ponitaj tenderske privatizacije pred Vrhovnim sudom Srbije. inilo nam se da je to dobro, a bojim se da je ispalo loe(...) To nije dobro za privatizaciju. Postupak privatizacije treba da tee svojim tokom. Posledice koje mogu da budu, u zavisnosti od odluke Vrhovnog suda, ovo govorim generalno, ako doe do tube, su uvek izvesne i lako se mogu realizovati. Pitanje tete u jednom i u drugom sluaju, ili u odlaganju ili u dovretku postupka, je sasvim drugo pitanje. Apsolutno sam siguran da je i u jednom i u drugom sluaju teta i na jednoj i na drugoj strani velika, da ne kaem ogromna. Miodrag Stamenkovi: To inae nije na predmet razmatranja, jer mi smo do sada radili samo probleme u postprivatizacionom periodu. Promakla nam je na alost iz neke solidarnosti, jedan od poslanika je predloio, a odbor je kako-tako, ak i u dopisu pie, doneo bez rasprave odluku, preporuku da se u Veterinarskom zavodu zavedu privremene mere. Ministarstvo je za divno udo, ne znam da li po prvi put od kako radimo, istog trenutka ispotovalo nau odluku. Verovatno su se neke kockice sklopile. Samo da vas podsetim da smo ranije, upravo kada je prvi put diskutovano o Veterinarskom zavodu dobili jedan debeli amar kada nam je gospodin, u potpisu, Vlahovi,

250

imam dopis od 20. februara 2004. godine, sam poetak rada, kada nam je doslovce rekao na nau preporuku ne postoji pravni osnov da Odbor za privatizaciju bude drugostepeni organ, Ministarstvo za privredu i privatizaciju je doslovce reklo da to nije naa kompetencija. Sada smo doneli neku preporuku, Ministarstvo je reklo OK, mi moramo da ispotujemo volju naroda, to je skuptinska, zavedene su privremene mere, odnosno da se vratim na poetak moje diskusije, to je ta po meni uinjena teta(...), prema tome, ja bih apsolutno podrao predlog predsednika da ne donosimo nikakve odluke, ali ta sa ovom koja je doneena? Novakovi: To je upravo taj problem presedana, koji oigledno nije dobar i ne treba ga koristiti. Kada jednom napravimo presedan, onda treba stalno da nam to bude u glavi da vie nikada to ne uradimo. ivi smo ljudi, pa boe moj, moe da se pogrei.

Dodatak 2
Sadanji premijer Srbije Mirko Cvetkovi imao je najkontraverzniju ulogu od svih aktera otimaine Veterinarskog zavoda - bio je istovremeno direktor Agencije za privatizaciju Republike Srbije, i izvrni direktor privatne konsalting rme CES MECON, koja se pojavljuje kao konsultant ne samo u ovoj, ve i u brojnim drugim privatizacijama tokom Cvetkovievog mandata u Agenciji. Pored toga, Cvetkoviev zamenik u Agenciji za privatizaciju bio je Zvonimir Nikezi, sin vlasnika CES MECON-a Duana Nikezia. Kada je Savet za borbu protiv korupcije poetkom 2004. godine objavio ove podatke, premijer ivkovi je odgovorio da tu nema nieg spornog, jer jo uvek nije donet zakon o sukobu interesa!!! Tri godine kasnije, kada se Cvetkovi ponovo naao u vlasti, sada kao ministar nansija druge Kotuniine Vlade, pojedini mediji su podsetili na spornu ulogu CES MECON-a u privatizaciji. Ovog puta, Cvetkovia je zatitio Boidar eli, izjavivi da je na sve te napade ministar ve odgovorio 2004. godine.

251

U podnoju kapitalizma
Intervju sa Milenom Prstojevi
Onom delu javnosti koji prati radnika gibanja izazvana privatizacijom u proteklih sedam godina, Milena Prstojevi je postala poznata tokom 2007. godine, kao lider protesta radnika zrenjaninske industrije mesa BEK, jednog od izrazitijih primera radnike neposlunosti. Naravno, mnogi e rei da svaki iskorak ka neposlunosti sa sobom nosi neprijatno podpitanje da li ste, i zato, prethodno bili posluni, a na cilj je da upravo takva trik-pitanja izbacimo iz aparature suoavanja s prolou. Razgovor sa Milenom smo zapoeli pitanjem o poecima krize u BEK-u, ali nas je, priznajemo, odgovor odveo u neoekivanom pravcu. Za nau sagovornicu sve je poelo 90-tih godina, kada smo gledali kako jedna velika Jugoslavija, koja je bila ugledna zemlja u svetu, nestaje u ratnim strahotama. Lino to se tie mene i moje porodice, mi smo izuzetno bili pogoeni time. Porodica mog mua je dala etiri ivota u borbama oko Sarajeva. Braa od strica i roeni brat mog supruga su poginuli, a jedan brat od strica je na alost zavrio kao psihijatrijski sluaj. Bio je 10 meseci u zarobljenitvu kod Muslimana, i dever jedan, koji je vojno lice, uspeo je da ga vrati u jednoj razmeni zarobljenika. Odakle je porodica vaeg mua? Iz Hercegovine, iz Gackog polja. Meutim, sticajem ivotnih okolnosti, kako je to bilo u staroj Jugoslaviji, ilo se trbuhom za kruhom, pa su se oni, eto, nali i u Sarajevu, i po Hrvatskoj, i po svim, da sada kaem dravama bive Jugoslavije. Sada, posle svih tih ratnih strahota, u kojima je i moj pokojni dever poginuo borei se za to Sarajevo... znai dao je ivot branei neto gde njegova deca danas vie ne mogu da se vrate. Njegova supruga, verovatno potresena i ve rovitog zdravlja, umrla je pet nedelja posle njegove pogibije. Sahranili su ih na groblju na Ilidi, ali, poto je to pripalo Muslimanima, i poto su poela rovljenja srpskih grobova, taj dever koji je vojno lice uradio je ekshumaciju njihovih grobova i preneo ih je tu u selo Mea, gde se i danas nalaze na Vukain i Draginja, jedno pored drugog. Seam se kako je strana scena bila kada smo ih saekali. Ceo njihov ivot stao je u jedan leper. A sanduci sa telima su bili sakriveni izmeu kaueva i zavesama pokriveni, poto naa carina nije dozvoljavala da preu granicu. UNPROFOR
252

je dozvolio prenos leeva, ali preko nae granice je brat svog roenog brata i snaju prokrijumario meu kauevima. A u isto vreme kod nas ovde, dok smo gledali tamo strahote i raspadanje, deavala se opta pljaka u privredi. Ja sam ivi svedok da je industrija mesa BEK bez obzira na sankcije, na ratove, da je i dalje izvozila, da je pravila prot, ali se ne zna gde je taj novac zavrio. Izvozili smo u Banjaluku, izvozili u Makedoniju, a marke, tadanje devize, donosile su se u rmu u dakovima, i niko nije znao gde odlaze. Delili su ih, naravno, menaderi sa svojim partnerima, a mi smo doekali da 93. godine, u vreme one strahovite inacije bukvalno radimo za jednu marku. Ja sam uvek bila borac i nikada nisam bila plaljiva, ali se u ono vreme jesam zabrinula za svoje dve keri, kako u ih prehraniti, jer dok bi dobila platu i otila u banku u one silne redove da je podignem, otila do pijace da neto kupim da imaju da pojedu, ve nisam imala dovoljno novca. Pomenuli ste izvoz u vreme sankcija. Kako se to radilo? Da, to je ilo normalno, oni su to radili preko svojih carinika. ak se izvozila i roba koja je bila zabranjena da se izvozi, recimo kao to je ajna kobasica, ili svee meso... Ali tu su se pisale drugaije otpremnice, pa je drugaije carinjeno. U Makedoniji smo imali meovito preduzee, AIVA BEK se zvalo, osnovano je 80-tih godina, ne seam se tano kada. Danas ne znamo ta je sa tim preduzeem, kolaju prie da je to vlasnitvo biveg menadera Milidragovia. Mi samo znamo da su nai majstori tamo ili da rade, ak su bili i penzionisani po sili zakona da bi tamo odlazili da vode poslove. Koliko smo mi u tim vremenima imali informacija, znali smo da roba odlazi preko granice, da se u rmu u dakovima donose devize i da se broje nou. Sve se to radilo pod rmom probijanja sankcija, ali mi kao preduzee od tih deviza nismo imali nikakve koristi. Dok su se paralelno vodile porodine tragedije i gubili ivoti, na drugoj strani, preduzea su sistematski pljakana. Tako je dolo do krize koja se zavrila prvim steajem BEK-a. Da, 2000. godine. Tada su jo na vlasti bili SPS-JUL. Doli su predsednik srednjebanatskog okruga i predstavnici banke, da nam kau kako se BEK nalazi u tekoj situaciji, traili su ustvari nau saglasnost za steaj i objanjavali nam da e se preduzee kroz steaj oporaviti. Pre nego to je otvoren steaj, 7. juna 2000. godine, mi smo zakljuili ugovor o uslunom klanju za rmu Vizelj iz Padinske skele koja je preko tog zajednikog posla diktirala prvi steaj BEK-a. Iz tog steaja
253

smo izali sa jo veim gubicima, rma se uopte nije oporavila, ali su se oslobodili oko 500 radnika. U momentu podizanja tog prvog steaja bilo je 893 radnika, a po izlasku iz steaja oko 450, s tim to se radilo i po ugovoru, pa se i tako smanjivao broj radnika. Ispalo je da smo iz tog steaja mi izali vei magarci nego to smo u njega uli. Nita od dugova se pokrilo nije, a BEK se dodatno zaduio prema Vizelju celih 92 miliona dinara. Najvanije to mislim da tu treba rei je, naravno, da direktor arko Milidragovi nikada nije odgovarao za zloupotrebe u privredi, ve je posle steaja ostao menader, i ak je radio kao savetnik steajnog upravnika. Znai svima njima je to odgovaralo. Meutim, radnicima i samom BEK-u nije. Kada je posle izlaska iz steaja poela da krui pria da e se u BEK-u praviti neka skladita, neki golf tereni, radnici su krenuli u proteste. Dotle niko nije smeo da zucne, jer nakon izlaska iz steaja vie ne bi bio na svom radnom mestu, tako da su u vreme steaja, dok se jo nije znalo ko e ostati na poslu, svi utali. Kad smo izali iz steaja, ja sam bila kod tadanjeg vd direktora koji je bio i zadnji steajni upravnik, predstavnika Vojvoanske banke iz Zrenjanina Vojvodia, gde sam insistirala da prestane sa selektivnim davanjem reenja za stalno i da konano kau ko je ovom BEK-u potreban i kuda vodi ovaj put za rmu. I da, ukoliko ne da reenja za stalno svim radnicima trenutno zateenim u rmi, da on posle Nove godine u BEK ui nee. Pod tim pritiskom, svi radnici koji su se trenutno nali u BEK-u, a bilo ih je negde oko 340, dobili su reenja za stalno. Posle izlaska iz steaja prestali su da isplauju plate, a krenule su prie o nestanku BEK-a, o nekim golf terenima, i ljudi su se uplaili. Sazvali smo skuptinu, ustvari prvo smo smenuli predsednika koji nije hteo da je sazove, a onda smo na skuptini imenovali za direktora jednog mladog ekonomistu, koji je prethodno bio direktor komercijale i nabavke. Smatrali smo da e on to dobro da vodi, ali za jako kratko vreme, posle raznih pretnji i ikaniranja, on je dao ostavku. Ponovo smo se nali u haosu, jer, u meuvremenu, od tog viegodinjeg propadanja strunjaci su naputali rmu i nalazili mesta u drugim, boljim kolektvima. Moj ef raunovodstva je tada predloio da direktor bude gospoa Mitrovi Ranka. Ona se prihvatila obaveze, meutim, jako brzo kad je sela i videla sav taj haos, a istinu o tom haosu na alost radnici ni danas ne znaju, jer mnoga dokumentacija nam nije dostupna, ona jednostavno nije mogla da se snae, niti da dobije pomo. Jedinu pomo joj je nudio bivi menadment. Ja sam bila protiv povratka ljudi koji su nas uveli u steaj, meutim bivi menader Milidragovi je iskoristio krizu i preko
254

svog klana u preduzeu ponovo uspeo da ubedi radnike da je najbolje reenje da on pomogne gospoi Ranki oko obavljanja poslova. Kada se to deava? To je ve 2003. godina, kad se Milidragovi ponovo vraa kao savetnik generalnog direktora. Tada sam se nadala da e direktorka ipak biti dominantnija od njega, da on nee moi ba toliko da ima uticaja, meutim Milidragovi je vrlo brzo uspostavio potpunu dominaciju. U to vreme SPS-JUL vie nisu na vlasti. Da li ste od novih vlasti pokuali da dobijete podrku da se zaustavi sve to to se u preduzeu deavalo devedesetih? U poetku ne. Nismo traili pomo, jer od ljudi koji su u to vreme bili u vlasti prosto nismo nita ni oekivali. Ja sam lino oekivala od Gorana Kneevia, koji je doao kasnije, i odlazili smo kod njega 2005. godine, ali njegova podrka nije bila niodkakve pomoi. Ja sam od te promene vlasti 2000. godine puno oekivala, da e ispuniti ono to su obeavali pre 5. oktobra, da e oni koji su unitavali rme biti dovedeni pred lice pravde, da e sve biti transparentno. Spadam u one graane koji su duboko verovali u sve to, jer sam bila razoarana svim tim ratnim strahotama, propadanjima, inacijom, i duboko sam verovala u promene. Meutim, danas sam samo duboko razoarana, jer nita danas nije postalo transparentno, sem to vidimo da monici rade ta hoe. Jednostavno, u silnim protestima koje smo imali, nikada se niko iz lokalne samouprave nije zainteresovao ni da nas zatiti kao graane grada Zrenjanina. A haos se deavao po svim rmama, i od svih ete uti istu priu, da nigde nisu mogli da nau pomo, sem da se nadaju u privatizaciju. Meutim, zavrili smo u rukama onih koji su nas upropastili. arko Milidragovi, dakle, uiva zatitu svih reima? On je devedesetih bio toliko moan da mu jednostavno niko nita nije mogao. Na bivi direktor nansija, ekovi Miomir, na alost nije meu ivima, podneo je 98. godine protiv Milidragovia krivinu prijavu za njegovu spregu sa rmom Probekom i za devizne prekraje, meutim to je tadanja vlast zatakala, i svako ko bi digao glas protiv njega taj je bio kanjavan. Ja sam 97. godine na zboru predloila referendum o njegovoj smeni, rekla sam da ljudi zbog ikaniranja nee smeti javno da dignu ruke protiv njega, ve da idemo na referendum, da ljudi stvarno slobodno, svojom voljom odlue da li mu daju podrku, ili ne. Na tom referendumu, od tada zaposlenih oko 900, 732 je bilo protiv njega, protiv njegovog voenja rme. Neki nisu doli za glasa255

nje, nekih stotinak je bilo za njega. Tada smo isto postavili jednog mladog ekonomistu, koji gde god je otiao sva su mu vrata bila zatvorena. Njemu su vrata bila zatvorena ako je iao kod predsednika okruga, to je tada bio gospodin Ljuba Slijepevi iz SPS-a, bila su mu zatvorena vrata predsednika optine... Gde god je otiao da trai pomo, oni su sve izokretali kao da je on nesposoban. On je bio astan i na kraju je sam sazvao zbor. Znai, referendum je bio 16. decembra, a ve u martu sledee godine Ljuban je izaao ispred nas i rekao je ljudi ja sam u najboljoj nameri seo ovde, ali nita ne mogu da uradim, gde god odem meni se vrata zatvaraju, od dobavljaa ne mogu da dobijem stoku za klanje, svi su mi putevi zakreni. Onda su ljudi iz Milidragovievog klana poeli da ga napadaju, kao to to uvek tako bude, verovatno ete tu priu uti i u drugim rmama. Govorili su mu da je nesposoban, da ne zna da vodi rmu, a da oni imaju oveka koji je sposoban. Jo su tada pretili i steajem, pa su se ljudi uplaili da ne odu na ulicu, ne znajui da e od tih koji prete preiveti dva steaja i zaista zavriti na ulici. Dobar deo ljudi nije pristajao da se vrati stari direktor, ja sam ustala i rekla kaite nam ko je taj ovek koji treba da nas spase, da je to arko Milidragovi, da je to ovek koji ne da Ljubanu da radi, on mu zatvara i dobavljae stoke, i vrata predsednika okruga, i vrata predsednika optine, zato to su svi u istoj bandi! Tim reima sam rekla. Meutim, ljudi tada prosto nisu znali ta da rade jer im je preeno da e ako ovaj ne ode doi do steaja. Ljuban je tada rekao da jedino reenje za BEK jeste da se napravi jedan program, on je to napravio po uzoru na mlekaru zrenjaninsku, da se ide na steaj i poravnanje duniko poverilakih odnosa i krene sa jednom zdravom rmom, gde bi se u tom programu omoguilo radnicima koji ostanu bez posla da tove svinje za rmu i reguliu sta. Meutim, i sindikat je, na alost, stao uz Milidragovia, to je potpuno zbunilo ljude i on je tako uspeo da se vrati u rmu. Vratio se u upravni odbor i okruio se SPS kadrovima, gospodin Mimi iz Pekabete i jo neki, i rekao da su to ljudi koji e mu pomoi da oporavi BEK. Meutim, preduzee je i dalje tonulo. Ne znam ta da kaem, nai ljudi su toliko osiromaili da se plae svake promene, a hvataju se za svaki sitan dinar koji im se ponudi. Dovedeni smo do prosjakog tapa svim ovim to smo preivljavali 90-tih godina i razumljivo je kada je neije dete gladno da on pristaje na svaku moguu kombinaciju. I to vrlo dobro znaju oni koji su tada bili na vlasti, i ovi koji sada vladaju.

256

Ljudi su tako osiromaeni doekali privatizaciju 2006. godine. ta se tada desilo? U privatizaciju je veina radnika gledala kao spas. Nikada ne raunajui da e to za njih biti ista tragedija kakva je bila i u vreme SPS-a i JUL-a, jer su preduzea ustvari pokupovali oni isti krvavi kapitalisti. Obzirom da dok su se vodili ratovi u staroj Jugoslaviji i raspadala se jedna drava gde smo svi mi imali ponekog brata koji je ginuo, po neku sestru koja nam je tamo, oni su se bogatili pljakajui nau privredu. Bogatili su se na neijoj deci koja su gubila ivot. Na kolega je za Kosovo tada izgubio sina od dvadeset godina. Poupao je kosu sa glave. Sada je teak psihijatrijski sluaj. Te rane jo nisu zarasle, a danas vie nemamo ni rmu u kojoj smo radili. Kada je doao taj period privatizacije, veina radnika u Srbiji se obradovala, raunajui konano kakav sam ja domain u svojoj kui, da vodim rauna o svakom dinaru, da emo dobiti i takve gazde koji e da kupe rme i normalno idu ka putu oporavka, ime e biti bolje i nama, i kao akcionarima i kao radnicima. Ispalo je da su nam se vratili oni sa kojima se vlast nije obraunala 5. oktobra. Kako je to ilo kod vas konkretno? BEK je 26. aprila 2006. godine kupio voza oveka koji se nama predstavio kao vlasnik, Vladana Betia. Beti je nekada iveo u Sarajevu i otac je Borivoja Betia, koji je drao neko stovarite preko koga smo mi distribuirali robu. Po jednoj ceni je on dobijao robu, koju je onda tamo dobro preprodavao, i prevozio naim vozilima na raun BEK-a. Tako je nastao Probekom Borivoja Betia, da bi nam onda njegov sin sa tim novcem postao gazda. Na aukciji je uestvovao njegov ofer Milo Jovi, jer je Vladanu Betiu bilo zabranjeno uee zbog mahinacija na prethodnoj aukciji na koju je izaao zajedno sa Krmivo produktom. Meutim, daba zakon kad ga niko ne kontrolie, pa je dovoljno da ovek samo poturi svog vozaa i ve je sve po zakonu. A pre aukcije, gospodin Milidragovi je najavljivao kako e Probekom da kupi BEK, i uveravao nas kako e on tu da ulae, kako emo biti klanica evropskog ugleda, jelte mi sad svi idemo na neki evropski ugled! Meutim, kada smo na televiziji videli da je preduzee prodato nekom Joviu, svi smo bili zabunjeni. Kupac se u rmi nije pojavljivao, a pre prodaje proizvodni pogoni su bili rasputeni. Izgubili smo dozvolu za rad. Svi smo se udili kako, da bi kasnije shvatili da je sve to namerno

257

uraeno. Menader i dalje ostaje Milidragovi, i najavljuje neke velike poslove. Koje su bile obaveze kupca u privatizaciji? Obaveza je bila da investira 21 milion, i da ispotuje socijalni program 200 evra po godini staa svakom radniku koji mu nije potreban, i da e odrati kontinuitet proizvodnje dve godine od momenta kupovine preduzea. Meutim, on se uopte nije pojavljivao u rmi, a samo dva-tri meseca posle privatizacije poeo je da see osnovna sredstva i da ih rasprodaje u staro gvoe. Nae klima-komore je odneo u rmu Zlatibor ajetina, koja pripada njegovom stricu, Vukainu Betiu. Bez klima komora, trajni kobasiarski proizvodi koji su donosili veliku dobit BEK-u, ne mogu da se rade. Jeste li se aili Agenciji za privatizaciju? Agenciji smo se obratili posle prve posete vlasnika rmi, u avgustu mesecu. Znai preduzee je prodato aprila, odmah posle toga je poela ta rasprodaja osnovnih sredstava, kamiona i svega drugog. Agencija ga je opominjala to ne ispunjava investicioni program, da bi ga on na kraju kao ispotovao, s tim to je vrednost investicije naduvana da se uklopi u onih 21 milion, a te maine koje je doneo nikada nisu ni instalirane, samo su ubaene da bi zadovoljili formu. Jedna od tih maina, punilica i zatvaraica za patete, je isto odneta u Zlatibor ajetina, preko neke rme u Petrovaradinu, i za to smo takoe podneli krivinu prijavu. Kada su se prvi put pojavili u rmi, avgusta 2006, Jovi je bio u svojstvu Betievog vozaa i telohranitelja. Pozdravio nas je dizanjem ruke, kao: Volim i ja vas!, i rekao da je on kupac, ali da u svemu Vladan Beti ima odluujuu ulogu, kao njegov strateki partner. Onda je Beti izneo kako ima ogromne planove, i da je on uzeo nau rmu iako je prezaduena zato to smatra da ima vrednost i da on kao mlad ovek eli da ulae u nju i da od nje ponovo napravi klanicu evropskog ugleda. Tu e biti jedna svetski opremljena laboratorija u kojoj emo mi raditi i istraivanja sa strane, usluno, da e on tu dovesti tim strunjaka, menadera koji e da pokrenu sve to, i da smo sreni da smo dobili jednog takvog zainteresovanog gazdu da podigne BEK iz propasti. Bilo mi je malo udno, posle svih onih bajki koje smo sluali devedesetih, ali na trenutak, neu da laem, poverovala sam u priu. Mlad je deko, a valjda kao majka uvek emotivno reagujem na mlae generacije, pa zato ne bi nekom naem deku dali ansu... Meutim, kad je predoio uslov budue saradnje, pale su sve iluzije. Kako ve dugo nismo primali plate, to za novog vlasnika, kae on, predstavlja optereenje, pa nam je
258

predloio da, kao znak dobre volje, potpiemo ugovor kojim se odriemo svojih dvanaest plata sa diskontom od 60 odsto i grejs periodom od godinu dana, na 42 mesene rate! Svi smo se pogledali. Jedan kolega je pitao pa valjda ste vi znali ta kupujete, i da ete preuzeti sve te dugove? Beti je odgovorio da ko ne pristane na to nema ta da trai u BEK-u, nema saradnje sa takvima i, doslovno nam je rekao ko ne eli da sarauje sa njim moe da se j... I mi uplaeni, vidimo da je bezakonje nastavljeno i posle 5. oktobra, pristali smo. Devedesetpet odsto zaposlenih u kolektivu je potpisalo ugovor, izmeu ostalih i ja. Raunala sam da mi je ostalo jo pet godina do penzije, izdrau. Na alost to je bila jedna teka obmana, jer mi smo ustvari Betievoj rmi prodali svoja potraivanja, tako da je on posle digao steaj sa tim naim otkupljenim potraivanjem, i sa onih 92 miliona koja su ostala iz prethodnog steaja, a koje je takoe otkupio. Kasnije emo doi do steaja. ta se deava nakon to ste mu ustupili potraivanja? Da li je zaista pokrenuo proizvodnju? Ne, nego su sad plasirali priu kako e da nas daju u zakup novoj rmi Delikato. Ponovo je Milidragovi sazvao zbor i rekao da treba da preemo u taj Delikato, jer Beti sad ne moe, poto nije vlasnik, da pokrene proizvodnju u BEK-u, nego mora da nas uzme u zakup. Na svu sreu tada sam ve uspela da ubedim kolege da ne pristanu da napuste BEK, jer istu mustru je koristio Raji u zrenjaninskoj pivari prebacivao radnike u druge rme da bi ostali bez prava iz kolektivnog ugovora koji su imali sa pivarom. Ja sam tada u onom haosu, bukvalno u onoj sali sklopila ruke molei svoje kolege da ne pristanu na to, jer tek onda emo izgubiti i ono malo zatite koju nam prua ugovor o privatizaciji. U to vreme ste bili na nekoj funkciji u sindikatu? Da, u nadzornom odboru. Bila sam napravila veliku greku pre toga, kad su moje kolege iz sektora, radila sam u direkciji, hteli da me predloe za predsednika sindikata jo pre privatizacije, i ja sam rekla nemojte, to je za mene veliki teret, imam nekih privatnih problema. I onda je iao kao predlog jedan momak iz proizvodnje, Dragoljub, koji je osvojio veinu glasova. Meutim, kajem se to tada to nisam prihvatila, jer sam mogla moda mnogo vie da uinim, znajui ulogu sindikata u privatizaciji i posle privatizacije. Na alost, predsednik sindikata je poklekao, doneo je katastrofalnu odluku da oni koji rade i koji ne rade treba da imaju istu platu. Pre toga sam ga hiljadu puta molila da pozove te ljude koji su pre privatizacije poslati kui, neka dou u rmu,
259

privatizovana je da bi radila; drava nam je otpustila dugove da bi radili. Rekoh mu dete, odakle ti ideja da to radi, ovo nee na dobro da izae. Meutim, sa funkcije nadzornog odbora nita nisam mogla da promenim. Umesto da se ljudi zovu da rade, mi donosimo takvu odluku. I zato bi onda onaj ovek koji sedi kui i zarauje novac imao motivaciju da se buni? Kao da je sindikat iao na ruku kupcu i menaderu. Da se ustvari otupi taj pritisak ljudi da se pokrene proizvodnja? Jeste. I tada sam videla praktino da sam nemona, da nita tu ne moe da se uini u okviru sindikata. Poeli smo sa dopisima Agenciji za privatizaciju, upozoravali smo ih da vlasnik hoe da nas da u zakup, da nam spremaju prevaru, da se u preduzeu ne pojavljuju, niti pokreu proizvodnju. Kada sam prvi put nazvala gospodina Novakovia iz novosadske Agencije za privatizaciju, on je rekao gospoo Prstojevi, sad i nije tako teko kao ranije da se raskine kupoprodajni ugovor; obratiete se jednim dopisom vi nama, i mi emo doi u kontrolu i videti da li on neto radi, ili ne. Tako smo i uinili. Dooe oni u kontrolu i dadoe mu dodatnih 60 dana da ispuni obaveze. Gospodin je to veoma veto radio, ak je simulirao proizvodnju samo taj dan kad Agencija dolazi u kontrolu. Upozorili smo ih na to, da je proizvodnja bukvalno radila samo dva sata tog dana kad su bili u kontroli, i to na naim starim mainama iz 1989. godine, jer one iz njegove investicije nisu ni bile u funkciji, ako su uopte i bile u rmi, da on obmanjuje i dravu i radnike. Na taj dopis oni ponovo sazovu komisiju, poalju novu kontrolu, i ponovo mu daju 60 dana dodatnog roka. Kada smo im poslali trei dopis ve smo bili uli u generalni trajk. Nakon toga smo jo jednom traili raskid kupoprodajnog ugovora, taj dopis je poslat u februaru. Na alost, 5. marta je dignut steaj nad BEK-om, tako da ta njihova komisija nije imala vremena ni da zaseda, a i da jeste verovatno bi mu ponovo dala jo 60 dana. Mi danas duboko verujemo da je kupac bio u sprezi sa Agencijom za privatizaciju, jer kako drugaije objasniti to to ugovor nije raskinut iako se Beti, odnosno Jovi niega iz tog ugovora nije pridravao. Ja sam nedavno traila izvetaj o krivinoj prijavi iz 98. godine od zrenjaninskog Tuilatva. Dobila sam odgovor da nezakonitosti u deviznom poslovanju BEK-a nije bilo. Verujte, koga god da pitate od radnika, od nas starijih, svako e vam rei na koji nain se to deavalo. I nemogue je da Tuilatvo ne nae da je kren zakon, nego, jednostavno, svi su u ono vreme delili te marke i to je bio razlog zbog ega nisu reagovali, i ta tuna pria se sada samo nastavlja sa novim ljudima. Na alost, 5.
260

marta smo dobili informaciju, ustvari 22. februara smo saznali da je podnet zahtev za podizanje steaja. Otila sam u Trgovinski sud kod gospodina Stojkovskog koji je tvrdio ovako zato ste tako uznemireni, pa ne mora da znai ako je on podneo zahtev da e to i da proe? A ja se setim 90-ih godina i svih onih silnih neplaenih rauna, pa kako smo uvek dobijali one telegrame da hoe da nam iskopaju struju, pa mi sve odjednom bude manje strano. Vratila sam se na posao normalno, jer me je gospodin koji danas u Trgovinskom sudu predsedava steajnim postupkom BEK-a, taj gospodin me je uverio da je mogue da do steaja rme nee ni doi. Radila sam toga dana normalno svoj posao, poto je radilo nas nekoliko u raunovodstvu, obezbeenje i jo par njih, i spremali smo se i sutra da doemo na posao. To je bio etvrtak. Koleginica sa kojom sam zajedno radila me nazvala i rekla ej Mika, sutra ne idemo na posao, nestalo je struje. Posle toga uvee gledam na televiziji Santos da je uao steajni upravnik u BEK. Znai, gospodin Stojkovski je vrlo dobro znao i da e steaja biti, i da e on predsedavati tim steajem. A Milidragovia je steajni upravnik uzeo za pravnog savetnika. Zbilja nije mogao nai osobu koja vie zna o steaju BEK-a. Mi radnici koji smo ostali napolju, krenuli smo da napravimo udruenje malih akcionara, koje do tada nije postojalo. Trebala nam je neka forma da nastavimo borbu, poto sindikat prestaje da postoji kad rma ue u steaj. Istovremeno smo pokrenuli spor za raskid ugovora kojima smo Betiu ustupili potraivanja, pa smo prvo tu uspeli da animiramo grupu od 105 ljudi koji bi pokrenuli tubu. Znai u martu je otvoren steaj, a u oktobru ste uli u fabriku? U oktobru smo uli u fabriku sa namerom, eljom da primoramo institucije da zatite naa radnika i vlasnika prava. Pre toga smo se preko leta pismima obraali institucijama, ministru Dinkiu, dobili smo i podrku predsednika optine Kneevia, ali i dalje nije bilo nikakvog konkretnog rezultata, tako da smo sazvali protest ispred rme i presekli lanac, uli u rmu i tamo nastavili protest. Inae na BEK u steaju je stavljen katanac tek kada su uli da pripremamo okupljanje ispred fabrike. Znai katanac ne treba da postoji da bi se zatitila imovina fabrike u steaju, nego da ne bi uli mi koji smo gradili tu rmu. Ja se seam celog tog dela novog pogona, ja i moj suprug smo radili zajedno u rmi, kada smo gradili taj novi pogon za 80 odsto dohotka, i nismo mogli da shvatimo da sada nama koji smo gradili te rme, on takav ortodoksni lopov, menader onog reima, i menader kupca koji
261

nas je doveo u steaj, on da naredi da se zbog nas radnika stavi katanac. Prosto, u meni je to izazvalo neki revolt, i odluili smo da preseemo katanac. Ljudi su shvatili konano da su prevareni. Izgubili puno vremena verujui u promene, ali smo shvatili, na alost, da od toga nema nita i da emo morati sami da se borimo za sebe. Tako smo uli u rmu i odmah prvo gore otili kod steajnog upravnika sa zahtevom da Milidragovi arko odmah napusti BEK. Prosto je neshvatljivo da se takav neko ne kanjava, ve da i dalje upravlja tuim ivotima, i on, i svi koji su sa njim u sprezi, mislim na porodicu Beti. I tek kad smo uli u rmu, Agencija je u novembru 2007. godine raskinula ugovor, iako je to morala da uini mnogo ranije, zbog krenja ugovora. Meutim ne, oni su raskinuli ugovor tako to smo mi otili sa dva autobusa za Beograd i celog dana stajali ispred Agencije, da bi nam gospoa koju je u meuvremenu postavila nova vlada, rekla da joj nije jasno zato taj ugovor nije odavno raskinut, jer je izostala ak i bankarska garancija! I rekla je da je njoj jako ao, eto sad je tu steaj, ali ona e uraditi ono to je do nje, raskinue kupoprodajni ugovor. Ko je odgovoran za to to ugovor nije raskinut dok je jo mogao da se sprei steaj? Na to pitanje nismo dobili odgovor. Traili smo preko Poverenika za informacije da nam se navedu lanovi komisije koji su konstantno kupcu u privatizaciji davali naknadne rokove da ispuni obaveze, i svojom nebrigom ustvari doveli Bek do steaja, i dali Betiu prostor da sada postane ne 70 odsto vlasnik, ve 100 odsto vlasnik. I pored albe povereniku, Agencija nam nikada nije dala imena lanova komisije, a gospoa Sanja Malii, koja je bila zaduena za kontrolu privatizacije BEK-a, je nazvala mene telefonom i rekla mi, pobogu, ta ja to vie hou od njih sad kad su raskinuli ugovor. Ja sam joj rekla znate ta, gospoice, meni ete nekako i da objasnite da ste uradili sve to ste mogli, ali ne znam kako ete objasniti mojim kolegama, kolegama iz invoza i hiljadama drugih radnika u Srbiji koji su ostali bez posla zato to vi niste spreili pljaku njihovih fabrika. Onda mi je rekla da sam licemerna, jer dok sam traila da se raskine ugovor zvala sam je Sanjice srce i Sanjice duo, a sad Sanjicu hou da strpam u zatvor. Da, kaem ja, jesam ti se tako obraala, zato to nisam znala da treba da se svaam i da psujem da bi ostvarila svoje pravo, ali ako sa vama ne moe drugaije da se razgovara, uopte nije problem. Poto sam ba u tom trenutku bila u invozu, rekla sam joj da je pozdravljaju kolege iz invoza, i podigla sam telefon, i oni su svi povikali: Lopovi! Lopovi!. Sud je pre mesec dana konano raskinuo ugovore koje smo zakljuili sa Betiem, ali to je samo jedan kraj klupka o BEK-u. Podneli smo
262

niz krivinih prijava protiv Milidragovia, Jovia, Betia, ali po tim prijavama nije puno uraeno, za neke sam ve rekla zbog ega su odbaene. S druge strane, kao i u invozu i brojnim drugim fabrikama irom Srbije, i kod nas se krivini postupci oteu u nedogled, a steaj se zavrava po hitnom postupku. Plan reorganizacije iza kog stoje stari vlasnici je pravosnaan, mi smo morali da napustimo BEK, a postupci u kojima treba da se utvrdi kako smo otili pod steaj su negde u predsoblju istine. Da se vratimo sada na poetak moete li da se setite kako ste razmiljali tamo krajem 80-tih, kada su Miloevi i eelj zvali u rat? Ja tada, da budem iskrena, kada su oni krenuli u to, ja sam bila i sada sam veliki protivnik ratova i uopte svaa. Za mene je to jednostavno bio haos, to sve to se deavalo. Kada je to krenulo, mi smo svi sedeli pored televizora i ekali da se jednom javi da je tome kraj. Ja nikada nisam mogla da verujem da mi moemo da pobedimo ceo svet. Jer i ona Jugoslavija kakva je bila, bila je previe mala. Mislim da je nama kroz istoriju uvek falilo malo eksibilnosti i pameti. I na alost uvek nas je sve manje. Nisam verovala ni u kakva obeanja da emo, ne znam, pobediti Ameriku. Uopte ne elim da opravdam politiku neku globalnu Amerike, daleko od toga. Ali moda je trebalo malo elastino se snai, bez tih ratova. Koliko znam, do 95. godine Miloevi je kao bio mirotvorac svetski, ali ja to nisam videla. Nisam videla kada sam gubila brau. Na mom porodinom imanju u Bosni postoji jo samo moja snajka. Zadnji brat koji je iveo tamo, poginuo je u ovom ratu. Gde god su ginuli, ginula je, na alost, mladost. Ja smatram da je i moj brat tada bio mlad, obzirom da je on 53. godite. Da... mnogo mlade dece, mnogo invalida, a nita nismo sauvali. Nita. Za to Sarajevo je otilo iz moje kue etiri ivota i jedan, tuno je rei, ali nije vie svestan da je iv. A ja i danas imam taj oseaj, moda je nekome smeno, ali ja jo uvek ne mogu da shvatim da te granice postoje. Moda ja pripadam toj generaciji koja je nauila na tu... Jednostavno ja mrzim ratove! Ja u Hrvatskoj imam devera koji ima sina. I strano mi je bilo da moje dete sa Danilom, koji je pola Srbin pola Hrvat, da se gledaju preko niana. To nikada nije moglo da da progres. Ja mislim da su svi ljudi isti, i ja ljude delim samo na dobre i loe. Kae se nekom rat, nekom brat. I tano je tako bilo. Ko je mogao da se tada nakrade, taj je danas na alost moan.

263

Kada je poela ta golgota u Sarajevu, dever pokojni i njegov sin Darko su ostali da se bore, a ker i enu je poslao ovamo. One su bile na selu u svekrvinoj kui, u Mei. Mi smo zvali Darka da doe, plaili smo se za njegov ivot. Vukaina smo znali da ne moemo ubediti, ali mislili smo makar Darko da doe. I on je rekao kad je bio na dopustu sramota me strina, svi bi rekli Darko Prstojevi je pobjego! Sramota ga je bilo, jer tamo su bili njegove kolege sa kojima je i studirao i uio i radio, i sada da se on povue... Meutim, kada je izgubio oba roditelja onda se i u njemu prelomilo. Mala je bila kod zaove u ititu, a Darko je boravio kod mene. Jednog dana mi je rekao uo sam strina, ide se preko katolike crkve za Kanadu pa ne znam ta da radim. A duboko u dui on voli ovu zemlju. I voleo je i svoje Sarajevo. To je tako normalno. Gde je roen i odrastao. I kae pa ne znam ta da radim. Ovamo sam se nala u procepu gde gubim familiju, a tamo mi je haos, ne primamo platu, gledamo oigledne pljake, a radimo za te njihove izmiljene garantovane zarade i neke dakove crnog brana.. Jako mi je bilo teko. Najtee je kad oveka neto lino pogodi, a pobediemo kada nas pobedi nesrea drugih, kada nas pogodi. I to je ono to jo malo fali u narodu. A ja verujem da emo mi stii taj korak. Ja sam optimista uvek. Ja sam mu ovako samo rekla Darko sine, strini nije problem da te nahrani i uvek emo neto umesiti i pojesti. Jer tada se isto preivljavalo. Rekla sam ve neto da ti kupim, neke farmerke i to, to ne mogu da ti obeam, sine, jer ve jedva kupujem mojim kerima. Jer tada je jedna ve studirala u Zrenjaninu na Vioj tehnikoj koli, mlaa je krenula u srednju tu u Zrenjaninu. Moja erka je bila primorana da radi tu u hamburgeriji da bi imala sebi da kupi neto za kolu, iako je bila na dravnom budetu kao dobar uenik. Seam se dobro da za njeno tehniko crtanje moja garantovana zarada nije bila dovoljna. Primorana je bila da sama sebi zaradi, radila je danonono i to me je ubijalo. A sa druge strane porodini problemi, gubici familije... I onda sam nekako na tren videla da je moda bolje, da ja njemu nita ovde neu moi da pruim, ne mogu da pruim ni svom roenom detetu, a prirodno je, i lae svako ko kae da mu nije roeno dete na prvom mestu, ma koliko druge voleo i alio. Rekla sam otii i probaj, a ovde, u ovu dunglu nikada nije kasno da se vrati, jer ja ti sine nita ne mogu pruiti sem golog ivota. I to je istina. I onda su oni poeli da sreuju deci te papire i otili su. I ne znam kako je tamo toliko loe i kako neki pljuju na tamo, oni se nikada odande nisu vratili. Veoma su se dobro deca snala to mi je posebno drago, jer zbilja danas bi mogla isto to da im ponudim to i onih godina. Jer moj standard u odnosu na te ratne godine nije
264

otiao gore. Onda sam radila za neke lupee, i za neke lopove koje sam oekivala da e neko kazniti, a danas su me ti isti ostavili bez posla. I ne samo mene, isto je sa veinom mojih kolega. U Srbiji kad neto kae u svoje ime uvek pria o armiji ljudi iza sebe. Poslednje pitanje gde ste bili 5. oktobra? Bili smo svi ovde u centru, ne samo tog 5. oktobra nego danima. To je za mene bio veliki dan, a sada je jako veliko razoarenje. Moda je to lino, posle svega toga to sam proivljavala tih 90-tih, i u familiji i u fabrici, i bila protiv svega... Danas sam duboko razoarana. Ivan Zlati [objavljeno u asopisu ''Z magazin'', izdanju Pokreta za slobodu, decembra 2008]

265

Dodatni tekstovi

Ko da manje!?

Izmeu US Steela i Delte

Beograd, 6. avgust 2007. godine, FONET: Potpredsednik Vlade Republike Srbije Boidar eli istakao je da je strateki cilj Srbije da iskoristi proces evropskih integracija i da od srpske ekonomije napravi jednu od najkonkurentnijih ekonomija Evrope. Posle sedmogodinjeg tranzicionog iskustva u Srbiji, jasno je da nema nieg ohrabrujueg u ovakvim najavama predstavnika vlasti ekonomski rast i poslovni uspesi velikih domaih i stranih kompanija u postpetooktobarskoj Srbiji, u najboljem sluaju nemaju nikakve veze sa razvojem drutva, niti sa poboljanjem uslova ivota bilo koga od nas; u najgorem sluaju, izloeni smo trovanju (jer drava nije obezbedila nikakve mehanizme zatite ivotne sredine pre nego to je najprljavije tehnologije prodala stranim investitorima), visokim cenama kod monopolista (dok se Komisija za zatitu konkurencije bavi bistrenjem propisa), korupciji kao jedinom nainu na koji su pomenuti mogli da ostvare svoje nedodirljive pozicije. Konkretnije, grakoni u erekciji koje nam prezentuje preostali talog nekadanje demokratske opozicije (a koje za njih, i za milionske success fees izdvojene iz dravne kase, crtaju najvieniji strunjaci u zemlji, sve suv Slobin nestranaki ekspert, a danas privatni oditori, medijski i drugi magnati...), i kojima aplaudiraju razna javna mnenja (nezavisni mediji, neprotni sektor...), upravno su srazmerni impotenciji javnosti da formulie golu golcatu istinu o srpskoj tranziciji ka demokratiji vlast lae, krade, 'apsi i pleni ko za najgreg komunizma, opozicije nema kao da komunizam nikada nije ni odlazio, a cvet graanstva prua ekspertsku obradu, stenje panegirike i snalazi se na razne druge naine koji vie izmiu popisu, osim ako ba nemate naroite sklonosti ka morbidnom. Prosto reeno, budunost moe biti samo gora.

eki
Nakon to je opusteo Jangstaun i krenuo trbuhom za jeftinijom radnom snagom, US Steel je posle elezare u Koicama (Slovaka) kupio smederevski Sartid sa pet zavisnih preduzea, za ukupno 21,3 milio266

na dolara skoro trostruko manje od ionako niske procenjene vrednosti. Dugove elezare, procenjene na oko 1,7 milijardi dolara, drava je preuzela na sebe, to jest na nas, poreske obveznike. Sartid je prodat u nezakonitom postupku u kojem su prevarene velike svetske kompanije i presudno formulisan meunarodni imid Srbije kao zemlje u kojoj se moe poslovati samo ako vlast od toga ima neki ar. Zauzvrat, investitorima se nude neograniene mogunosti protiranja sa bilo koje strane zakona istrani organi u Srbiji nikada nisu ni pokuali da utvrde ta se tano desilo u prodaji Sartida, a na esto ponavljane optube u javnosti reagovali su jedino US Steel, bilbord kampanjama za peglanje korporativnog imida (Novo lice srpskog elika, Ponovo radi visoka pe...), i neoliberalna tampa, hvalospevima kako u US Steel Balkan teku med i mleko, proizvodnja i izvoz, disciplina umesto samoupravljanja. Naravno da teku da ste mojoj maki onomad poklonili elezaru osloboenu dugova, do danas bi bila viestruki menader godine po izboru italaca Ekonomista, a Mia Brki bi se divio njenoj lavovskoj borbi protiv kerova samoupravljanja. Jedna od retkih javnosti poznatih reakcija vlasti na optube za korupciju u prodaji Sartida, bilo je odbijanje Kotunice, Labusa, Dinkia i Bubala da akaju po investiciji US Steela, da ne bi preplaili ostale strateke partnere (izgovoreno na sastanku premijera i ministara sa Vladinim Savetom za borbu protiv korupcije maja 2004. godine, istom onom sastanku na kojem je premijer parafrazirao jadnog Tita, rekavi da Branko Pavlovi mora da leti iz Agencije za privatizaciju jer se suvie pridravao zakona). Poto smo primorani da ovu bedastou shvatimo krajnje ozbiljno (jednako ozbiljno kao i jednako perverznu injenicu da trojica od pomenutih gaze drugi mandat u cugu), da vidimo ta ona zapravo znai. Strana investicija je jo tokom devedesetih vaspostavljena kao sinonim za dobre plate, humane uslove rada, mogunost napredovanja samo na osnovu kvaliteta & zalaganja, slobodu, demokratiju... Ukratko, sve isto kao i samoupravljanje, samo to vie neete morati da se smarate na sastancima radnikog saveta, pa da vas posle optuuju kako ste sami upropastili svoje preduzee. Gazda e sav teret odgovornosti preuzeti na sebe, vama ostaje uivancija, pa je u ime takvog jednog stuba bolje budunosti poeljno, kako ree Voja Kotunica, ne pridravati se zakona ba kao pijan plota. Neka ue US Steel, pa makar to znailo krenja svih propisa i obiaja koji se podrazumevaju jo od vremena naturalne privrede (kad si duan red je da vrati, a ne da sve iz kue
267

razdeli lopovima, da bi posle rekao: Nosi ta god ti volja, nemam da platim!). Inae, zbrisa investitor na Filipine. A u stvarnom svetu, i desetogodinje dete bi bez razmiljanja tano odgovorilo na pitanje ta e se desiti kad lopova pustite da vas pokrade, a onda ga potapete po ramenu i proglasite ovekom od ugleda. Otvorie nova radna mesta, naravno. Nee? Pa onda mu verovatno treba jo malo pomoi. Ko ima, daj mu jo! Meu svim pogodnostima koje Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza Republike Srbije (SIEPA), nudi stranim investitorima u Srbiji, naroito se izdvajaju konkurentna radna snaga (daleko najjeftinija u regionu, 257,57 EUR, i to uz cene esto vee od regionskih), najnia stopa poreza na dobit preduzea u Evropi (a i ne plaa se ako znate Dinkia, kao onomad Nini u Jugoremediji), te pojednostavljeni propisi o spoljnjoj trgovini i stranom ulaganju i jednostavnije procedure za proizvodnju i osnivanje preduzea, ukljuujui reim boravka stranaca, registraciju preduzea i carine (kanda postajemo jedini off shore raj koji ne izlazi na more). Ipak, ejakulacija je Vladina Uredba o uslovima i nainu privlaenja direktnih investicija, iz juna ove godine, koja predvia davanje para iz budeta stranim investitorima koji se jo uvek kolebaju da li da nova radna mesta otvore ba kod nas. Ne znam za Filipine, ali ovde im se nudi po 5 soma evra za svakog od (minimum 50) novouposlenih radnika. Da, radnika. Ne, ne alju ih na bolniko leenje, ve ih bogate korporacije angauju da svojim kvalitetom & zalaganjem, za platu najniu u regionu, doprinesu da korporacije budu bogatije nego lane. E pa sad, ja vie stvarno ne znam kako da vam objasnim! Moda samo da dodam i analnu varijantu za najkolebljivije mogunost poslovanja u okviru trinaest Slobodnih zona, nekakve Srbije iza ogledala u kojoj se ne plaa PDV na uvezenu robu (sa ove strane je 8-18%), uvoz i izvoz su neogranieni (u ostatku Srbije Vlada i dalje zadrava pravo da ih tu i tamo ogranii kvotama, radi zatite domaeg trita!!!), graevinske dozvole se dobijaju bez po muke (van Slobodnih rodi meku dok ti optina dozvoli da uz dve sobe i kujnu prizida poljski klozet; kosovskim Romima u kontejner-naselju Stari aerodrom u Kraljevu lokalne vlasti ve osam zima ne dozvoljavaju da podignu nikakvu vru graevinu, jer su tu samo do povratka srpske vojske i policije na Kosovo; pride, dobar deo porodica je stigao u naselje posle
268

1999. i zakasnio na podelu kontejnera; u emu ive, nije ba lako opisati; rekao bih vam da odete i uverite se sami, ali nisam siguran... neto su kivni na bele ovih dana). Zone su osnivane poetkom devedesetih, u vreme dok je Sloba jo uvek muljao privatizaciju sa komunizmom (posle se ipak odluio za rat). Veinom su akcionarska drutva nad kojima drava ima kontrolu, ali ih koliko sutra moe prodati. Kao to je, na primer, US Steel kupio smederevsku Slobodnu zonu, kao jedno od Sartidovih zavisnih preduzea, u okviru onih 21,3 miliona dolara. Sad nam ostaje jo samo da stegnemo kai i ekamo kada e cela Srbija postati jedna velika Slobodna zona. anse su dobre, kao to smo i devedesetih svi mogli da reimo svoje probleme ulanjenjem u JUL. Rokovi su jedini problem vratite se, recimo, na izjavu vicepremijera sa poetka teksta, a pogledajte jo jednu od pogodnosti za strane ulagae sa sajta Vladine SIEPA-e: Srbija jo uvek nije lanica EU; vea eksibilnost i prednosti za investiranje. Dobro, nije to sad ne znam kakav problem, umemo mi da ekamo, nego i US Steel ima svoje rokove. ta ako pre naeg ulaska u EU oni ipak zapale za Filipine? Osta pusta Slobodna zona.

Nakovanj
Beograd, 6. avgust 2007. godine, TANJUG: Predsednik Vlade Republike Srbije Vojislav Kotunica izjavio je danas da novi pregovori sa novim posrednicima otvaraju mogunost da se doe do kompromisnog reenja za Kosovo i Metohiju koje e zadovoljiti i sutinske interese Srbije i sutinske interese albanske nacionalne manjine u pokrajini. Suprotno estoj predrasudi da je podmukli ljotievac, Voja Kotunica se sve ee dokazuje kao smerni socijaldemokrata. Svoju sada ve potpuno usavrenu mo pregovaranja, razumevanja sutinskih interesa i iznalaenja kompromisnih reenja, leta 2005. godine je iza zatvorenih vrata marljivo trenirao mirei sukobljene majae zainteresovane za preuzimanje C marketa. Na njegovu inicijativu, a u organizaciji nekrunisanog Ministra Privatizacije Srbije Danka unia, u odajama unievog EKI Investmenta, a sve u interesu razvoja srpske privrede, sastali su se Miroslav Mikovi, Milan Beko i Slobodan Radulovi, dogovorili cenu po kojoj e kupiti akcije od malih akcionara, podelili plen i potpisali Memorandum o razumevanju. Memorandum sam po sebi govori koliko su pregovori bili teki, a interesi sutinski sukobljeni
269

privrednici su imali taman toliko poverenja jedni u druge da su o ovoj nezakonitoj radnji morali ostaviti pisani trag sa sve potpisima. U takvim uslovima, moda ne treba da udi to je od itavog fenomena radnika-akcionara, koji sa manje ili vie artikulacije die prainu po Srbiji ve dobre etiri godine, faktiki jedino Jugoremedija ostvarila cilj uspostavljanje uprave i preuzimanje rizika i odgovornosti za poslovanje i budunost fabrike, i svoju budunost pre svega. Drugi su pokatkad uspevali da se organizuju za preuzimanje na berzi i postignu dobru cenu akcija (Apatinska pivara, Knjaz Milo, Soko tark...), to za nae uslove, ipak, nije mali domet. Akcionari C marketa su, umesto da nastave borbu za izlazak na berzansko nadmetanje, prihvatili cenu dogovorenu kod Kotunice, jer im se lako moglo desiti da u protivnom ostanu bez iega veina nekadanjih radnika drutvenih preduzea u Srbiji danas vie nema ni posao, ni akcije sa kojima bi neto mogli da urade. Privatizacija je bila i prola, nove emisije radnikih akcija vie nee biti, a vlasnici postojeih nisu uspeli da jednog oveka sa jednom akcijom u rukama nametnu kao temeljnu instituciju trita kapitala i ogledalo zatite privatne svojine u Srbiji, niti da ga pretvore u instrument za zatitu radnikih prava. Stub privatne svojine ostao je baja sa jednom akcijom preko pedeset posto, i svim pravima na sto posto. Ostali ne postoje, ni kao radnici. Osim Jugoremedije (koja je znaajna na vie nivoa od samo radniko-akcionarskog), i svega nekolicine preduzea iji radnici-akcionari i dalje nastoje da preko vlasnitva ostvare izvestan nivo kontrole nad radom uprave, nekadanji radnici-samoupravljai koji su, sticajem opskurnih istorijskih okolnosti nenadano postali privatni vlasnici, sve su manje vaan inilac alternative memorandumskoj Srbiji (osiev, ili Kotuniin, svodi se na isto).

Sledei na udaru?
Zakon o zatiti konkurencije, na koji smo tako dugo ekali, stupio je na snagu svega nedelju dana nakon to je Mikovi, u interesu srpske privrede, preuzimanjem C marketa ostvario monopol u maloprodaji. Spajanje tada najveeg maloprodajnog lanca u Srbiji sa Deltinim carstvom (Pekabeta, Maxi), dodatno je zaljuljalo male privatne prodavnice, na koje se, zajedno sa ostalim malim porodinim biznisom, prethodno bila obruila Dinkieva poreska disciplina. Naravno, niko se ne protivi naplati poreza, sauvaj boe, ali ako u jednoj privrednoj grani drava ne samo to ne ograniava monopolistu, ve mu dozvo270

ljava da koristi ekskluzivan poslovni prostor Robnih kua Beograd u steaju, pod uslovima koji su strogo uvana tajna ak i za radnike tog preduzea (kojima je opet Dinki obeao 15 miliona evra iz dravne kase ako prekinu proteste), onda zatvaranje malih svaki put kad ne izdaju skalni raun za vaku nije nikakva poreska disciplina, ve monopolisti smeta preostala konkurencija, a dobro bi mu dola (za najniu platu u regionu) obuena radna snaga koja je do jue vodila svoj biznis. Da li Mikovi plaa porez, to verovatno zna svega par ljudi u Srbiji, ali nedavno otkrie da Jovica Stefanovi Nini tri godine nije plaao obaveze Jugoremedije, a da su radnici-akcionari po preuzimanju fabrike, uz sve nasleene probleme jo bili primorani da odmah likvidiraju ceo dug da ne bi otili u steaj, dovoljno govori kakva je u Srbiji disciplina po pitanju poreza kao i po svakom drugom. U smiraj privatizacije kakvu smo dosad znali, u susret rasprodaji javnih preduzea (iji su sindikati ve maili temu u kampanji za besplatne akcije 2006. godine, to ne znai da se u meuvremenu nisu urazumili), sloj sitnih privatnika moe biti sledei koji e se nai izmeu ekia i nakovnja pored monopolista ne mogu, u Slobodne zone nemaju pristup. Da li e se pokloniti velikima, pa ko da manje, ili e se moda dometi malih kapitalista (ili najboljih aka samoupravljanja, svejedno je!) iz Jugoremedije proiriti preko njihove borbe za opstanak? Sloboda zna da nikne u sasvim neoekivanim zonama... Ivan Zlati [objavljeno u asopisu ''Z magazin'', izdanju Pokreta za slobodu, septembra 2007]

271

Ekonomska kriza u raljama ideologije

Iako su godinama nansirani da propagiraju ekonomsku ideologiju koja je upravo dovela do najvee nansijske krize od Velike depresije 1929 godine, elnici Centra za liberalno-demokratske studije i dalje ponavljaju iste ideoloke mantre, pomeane sa par zdravorazumskih oiglednosti, kao reenje za sve probleme. Njihova braa po ekstremizmu iz konzervativnog magazina Ekonomist, ale se kako je nedavnim dravnim merama na saniranju posledica krize ekonomska sloboda napadnuta, a kapitalizam, sistem koji je otelotvorava, na udaru. Neki od domaih pripadnika ekonomske elite, kao na primer Aleksandar Vlahovi, ve pokuavaju da operu svoju neoliberalnu prolost deklarativno se distancirajui od neoliberalizma. S druge strane, leviarska tumaenja preteno smatraju da kriza oznaava smrt neoliberalnog kapitalizma, usled toga to je drava subvencijama priskoila u pomo nansijskom tritu, te time prekrila neoliberalnu dogmu o odsustvu dravne regulacije. Takva redukovana tumaenja vie govore o nemoi levice da se odrekne sopstvenih dogmi nego o sumraku neoliberalizma. Naime, naivno je misliti da e sada ekonomija biti usmerena ka progresivnim ciljevima, da e biti demokratskija ili socijalno odgovornija, nakon decenija tokom kojih je neoliberalizam, eksploatiui oveanstvo, poveavao korporativni prot. Iako neoliberalizam poiva na dogmi o ne meanju drave u trite, u realnosti drava je bila presudna za realizovanje neoliberalnog projekta. Kao to Naomi Klajn podsea u knjizi ok doktrina, nakon svrgavanja demokratski izabranog predsednika Salvadora Aljendea vojnim puem iz 1973, nova vojna vlada predvoena generalom Augustom Pinoeom upustila se u proces privatizacije, uklonivi protekcionistika ogranienja i smanjivi socijalne izdatke. Istovremeno, prinudna mo drave koriena je za suzbijanje organizovanog radnitva i obraunavanje s neistomiljenicima, kroz hapenja, torturu i ubistva leviarskih aktivista. Zapravo, neoliberalizam je bio omoguen dravnim nasiljem. I druge pionirske neoliberalne vlade takoe su se koristile autoritarnim politikim strategijama. Uspon neoliberalizma odigrao se kroz politiki konikt dravne elite, radnika, i kapitala oko ekonomskih prioriteta, zavrivi se istorijskom pobedom kapitala nad radom. injenica da se drava sada, usled ekonomske krize, mea u rad trita, ne znai kraj neoliberalnog projekta, ve upravo suprotno, drava se mea da bi pomogla tom projektu da opstane. Dalja borba oko toga da li e ekonomija biti u slubi narodnog prosperiteta ili e i dalje
272

sluiti interesima malih grupa ekonomskih monika zavisie najvie od sukoba oko ekonomskih prioriteta. Drava u tom sukobu nee biti neutralna strana. Venecuela i Bolivija pokazuju da se s neoliberalizmom moe izai na kraj, ali za to je potrebno neto vie od pogoranja ekonomskih okolnosti. U tim junoamerikim dravama, neoliberalizam je bio potisnut zahvaljujui ogromnoj mobilizaciji radnike i seljake klase. Bez toga se dravi ne mogu nametnuti ekonomske alternative koje bi bile u interesu naroda a ne kapitala. Vreme je da se i narod u Srbiji, kao i irom Balkana, mobilie u borbi za socijalnu, kao i svaku drugu, pravdu. Milenko Srekovi [objavljeno na sajtu Pokreta za slobodu www.pokret.net, 12. marta 2009]

273

Zarobljena svojina
Jedino pravo koje se priznaje malima jeste da se prodaju velikome, po manje ili vie prihvatljivoj ceni (prihvatljivoj za kupca, ne za prodavce) Prava manjine su ona koja treba tititi - veina je ve zatiena samim tim to je veina. Ovo jednostavno civilizacijsko dostignue nikako da se zapati u Srbiji. Preputanje manjine (ne)milosti veine jedan je od vanih razloga zato privatizacija u Srbiji, u smislu dela ireg procesa demokratizacije drave i drutva, doivljava kolaps. Tehniki uspeno privedena kraju, transformacija drutvene svojine u privatnu postala je sinonim za nepravdu, otimainu, korupciju, ist lopovluk, krau na kantaru, povratak na staro, ak i gore - preduzea koja su nekada po ustavu bila radnika, a faktiki pod nevidljivom upravom partijske drave, danas su de facto i de jure u privatnim rukama bivih partijskih funkcionera. De jure 70%, de facto sve je njihovo.

Har je bez vrednos

Iako im je Zakonom o privatizaciji iz 2001. godine dala pravo na 30% akcija drutvenih preduzea u Srbiji, ve prva demokratska vlada je kroz privatizaciju najpre pokazala da na graane ne rauna kao na partnere u tranziciji ka... hm... novom poretku, koji je takav da u njemu graani ne igraju nikakvu vanu ulogu, osim narastajue nezadovoljnih gubitnika. Prvih godina zaklonjen medijski atraktivnijim privatizacionim skandalima (niske procene kapitala, nameteni tenderi, dogovori meu potencijalnim kupcima, pomou kojih su preduzea velike vrednosti prodavana u drugom krugu, za obveznice stare devizne tednje...), odnos vlasti prema privatnoj svojini "malih akcionara" je vrlo brzo postao jasan iz kampanjske prodaje veinskih paketa akcija u vlasnitvu graana, nasleenih iz uni-Bekove svojinske transformacije - mnogi ministri i dan-danas (Dinki tu nedavno, u vezi sa "Jugoremedijom"), ovu prodaju akcija u privatnom vlasnitvu nazivaju "privatizacijom". Po njihovom "shvatanju", akcionarsko drutvo koje nema natpolovinog gazdu nije privatno, a jedino pravo koje se priznaje malima jeste da se prodaju velikome, po manje ili vie prihvatljivoj ceni (prihvatljivoj za kupca, ne za prodavce). Kotunica je, ak, leta 2005. godine sa Dankom uniem upriliio takvu "privatizaciju" "C-marketa" u kojoj su se kupci
274

s njim nagodili oko cene akcija, dok su prodavci sedeli tamo negde na nekoj berzi i ekali da vide ta im je premijer isposlovao. Kako se slegala praina oko spektakularnih preuzimanja, kroz koja su se polako izdvojili lideri novog srpskog poretka (Mikovi, Beko, pa nanie), na pozornici su ostali jo samo oni vlasnici ije akcije monicima ne znae nita, jer i bez njih imaju potpunu kontrolu. S druge strane, samovoljom velikih vlasnika udeo malih akcionara je potpuno zarobljen - zakon im garantuje tek par stolica u skuptini preduzea, odnosno pravo da bar jednom godinje sasluaju izvetaj revizora (angaovanog odlukom veinskog vlasnika, onog koji kontrolie upravu iji je rad predmet revizije), sa zakljukom da je uprava radila savreno, tako da ni ove godine nee biti raspodele dobiti. Pravi izvetaj e se podneti gazdi, iza zatvorenih vrata, a ostali suvlasnici, ako neto sumnjaju, mogu slobodno angaovati svog revizora, nakon to je uprava od njihovih para ve unajmila desetoricu da zatru trag protu. Ukratko, sedam godina nakon demokratskih promena, u zavrnoj fazi privatizacije drutvene svojine, i dalje nemamo odgovor na pitanje koja su prava a koje obaveze vlasnika akcija u Srbiji, jer umesto najmanjeg zajednikog imenitelja - jednog vlasnika jedne akcije, temeljna institucija naeg trita hartija od vrednosti je vlasnik 50% + 1 akcije - onaj koji svoja prava i obaveze ve kroji sam prema svom interesu. Zato mu onda drava nije prodala celo preduzee nego je neto to vredi 100 dinara kupio za 70? Ovakvih i glupljih pitanja s razlogom je puno, meutim, jedno je sigurno: hiljade akcija malih akcionara emitovanih po Zakonu o privatizaciji najvea su ota papirnih avionia u ovom delu sveta.

Upornost bez pobede

Unija radnika i akcionara Srbije (URA) tokom 2004/05. godine okupljala je male akcionare dvadesetak preduzea iz cele Srbije oko solidarne borbe za ostvarenje vlasnikih prava. Neke prie su se zavrile uspenim preuzimanjem ("Soko tark"), neke "preuzimanjem" ("Cmarket"), neke raskidom ugovora o prodaji 70% kapitala i opomenom buduem gazdi da e, ako bude krio zakon, protiv sebe imati dobro organizovane radnike i suvlasnike ("Venac"), neke trijumfom bezakonja i propadanjem ("Keramika"), neke visokim otpremninama ("Beogradlm"). Jedino je "Jugoremedija" istrajala na ideoloki nepodobnom cilju - da radnici akcionari koji su u mogunosti da kupe veinski paket preuzmu upravu nad fabrikom i uspostave sistem odluivanja koji poiva na ravnopravnosti.
275

Na inicijativu radnika akcionara "Srbijateksa" i "Jugoremedije" predstavnici udruenja malih akcionara dvanaest preduzea okupili su se 25. jula u Kamenoj sali Doma sindikata da razmotre moe li se iskustvo "Jugoremedije" primeniti i na ona preduzea u kojima su mali akcionari vlasnici 30 i manje procenata akcija. Drugim reima, kako stvoriti delotvoran mehanizam kontrole rada uprave akcionarskog drutva dostupan svakom, a ne samo veinskom vlasniku. Diskusije uglavnom nisu dale razlog za optimizam. Predstavnici akcionara su izneli razliita iskustva, sa jedinstvenim zakljukom da za borbu ne postoji nikakav oslonac - ni zastupljenost u organima preduzea (mali akcionari "Tehnoprometa" imaju jednog lana u nadzornom odboru, a radnici akcionari "Srboleka" ak lana upravnog odbora) ne omoguava valjan uvid u njegovo poslovanje, a i ako se doe do podataka o moguim zloupotrebama, uprava odgovara: "Pa podnesite krivinu prijavu!" Prijave se potom godinama vuku po okama. Deo uesnika sastanka doao je iz preduzea koja su jo uvek u drutvenoj svojini, ali iji radnici nastoje da aktivnom ulogom u pripremi privatizacije stvore sebi jasniju poziciju u odnosima sa buduim suvlasnikom. U Agenciji za privatizaciju uglavnom nailaze na utanje. Iako budui vlasnici 30% kapitala, za Agenciju su objekat a ne subjekat privatizacije. Sastanak je zavren zakljukom da URA treba da obnovi rad i da joj je najvaniji zadatak formiranje javnosti o preprekama vlasnika akcija u Srbiji da raspolau svojom imovinom. Izborna skuptina je dogovorena za 3. septembar. Do tada, privremeni predsedavajui Unije bie Nadica Margold iz "Jugoremedije" i Milojko Malini iz "Srbijateksa". Ivan Zlati [objavljeno na sajtu Pokreta za slobodu - www.pokret.net, septembra 2007]

276

Alterna vni ekonomski poredak

U poslednje dve decenije u domaoj javnosti postalo je sve uestalije osporavanje drutvenog vlasnitva nad fabrikama i radnikog samoupravljanja, ili, da budemo precizniji, onoga to se na ovim prostorima tim imenom nazivalo. Iako je bilo opravdano kritikovati samoupravljanje onakvo kakvo je bilo, kontrolisano, sputavano i u velikoj meri birokratizovano od strane partijskih funkcionera, jedne koordinatorske klase posrednika i menadera, opozicioni politiari devedesetih godina u svojoj borbi za vlast, kritikujui samoupravljanje, zalagali su se za vrednosti i ideologiju koja implicitno u sebi sadri omalovaavajue vienje sposobnosti radnika da svoje fabrike odre u ivotu. Devedesetih godina talas opozicione kritike usmerio se na osporavanje funkcionalnosti samoupravljanja fabrikama i preduzeima, dok se istovremeno potencijalnim biraima i saborcima u smenjivanju reima kao alternativa tekom socijalnom poloaju nudilo preslikavanje drutvenih ureenja zapadnih, razvijenih zemalja. U paketu sa idilinim predstavljanjem ivota ljudi u inostranstvu i parlamentarne demokratije, nametnut je imperativ privatizacije po svaku cenu kao reenje za teak poloaj u kojem su se preduzea i fabrike nali, a i zarad tobonjeg privrednog rasta, brzog ekonomskog prosperiteta zemlje, kao i smanjenja siromatva. Brojne analize i podaci potenih ekonomista, ustvari, dokazuju da je privatizacija, pogotovo u obliku tzv. ok terapije, u zemljama Istone Evrope zapravo uzrokovala gubitak radnih mesta, smanjenje prihoda, poveanje cena, demontiranje sistema socijalnog osiguranja, besplatnog zdravstva i obrazovanja. ok terapija, u narodu poznata kao ko preivi, priae..., nametnuta je od strane Meunarodnog Monetarnog Fonda (MMF) i Svetske Banke, ekonomsko-ideolokih institucija, koje svojim slepim ideolokim nametanjem dogmatizovanih neoliberalnih principa, ekonomskih mera i imperativa ugroavaju ekonomski opstanak zemalja palih u duniko ropstvo, zarad njihovog kolonijalizovanja. Ekonomske mere koje MMF nametne siromanim zemljama dovode do toga da im je onemoguen razvoj industrije, jer su njihovi proizvodi u uslovima slobodnog trita nekonkurentni, pa one bivaju prinuene da izvoze jedino svoje prirodne, neobraene sirovine, a od toga su prihodi nikakvi. Osim toga, iz razloga to veina siromanih zemalja izvozi skoro istu robu, tj. nepreraene resurse, cena, zbog ogromnog priliva sirovina na trite, jo vie opada. Nametnuta liberalizacija nacionalnih trita otvara prostor za velike multinacionalne korporacije
277

(MNK), koje potiskuju mnoga lokalna preduzea. Treba znati da su razvijene industrijske zemlje liberalizovale svoja trita tek poto su dobro unapredile svoju privredu, na primer Velika Britanija je to uradila tek kasnih sedamdesetih. Kako navodi Asad Ismi: Politika Svetske Banke je razorila Trei Svet. Izmeu 1984. i 1990. godine, zemlje u razvoju pod programom strukturalnog prilagoavanja prebacile su 178 biliona dolara zapadnim komercijalnim bankama. Odliv kapitala je bio tako ogroman da je bivi direktor Svetske Banke izjavio: Jo od konkvistadorske pljake Latinske Amerike svet nije doiveo takav odliv bogatstva u tom pravcu kakav vidimo danas . Dok je Latinska Amerika primer katastrofalnih posledica po onoga ko bespogovorno sprovodi diktate MMF-a i Svetske Banke, Slovenija je zemlja koja je doivela primetan ekonomski rast, ali dok god je izbegavala da sprovodi mere koje je propisivao MMF. Poslednjih godina, zahvaljujui neoliberalnim reformama, u Sloveniji su smanjene nansije za socijalno osiguranje, privatizovana su javna preduzea a ivotni standard veine stanovnitva znaajno je opao. Michel Chussodovsky, autor Globalizacije siromatva, tvrdi da je raspad jugoslovenske federacije direktno povezan sa makro-ekonomskim restrukturisanjem koje je nametnuto beogradskoj vladi od strane njenih spoljanjih kreditora. Ovaj program preuzet u nekoliko faza od 1980. godine, doprineo je poetku raspada nacionalne ekonomije, to je dovelo do dezintegracije industrijskog sektora i pojedinanog demontiranja sistema socijalnog osiguranja. Tendencije otcepljenja, koje su se napajale od socijalnih i etnikih podela, pojaale su tempo ba tokom perioda brutalnog osiromaenja jugoslovenskog stanovnitva." Ekonomska propast bive Jugoslavije posledica je programa otplaivanja duga nametnutog od MMF-a, etniki sukobi su njena posledica. Vazalni odnos politike elite i samozvanih eksperata prema meunarodnim ekonomskim institucijama veoma je protabilan. Sprovoenje brze privatizacije dovodi do sprege interesno povezanih ekonomskih i politikih subjekata pri razgrabljivanju svojine, kao i pri brzom i nekontrolisanom preuzimanju fabrika radi sopstvenog okoriavanja. Novi vlasnik olako steenog preduzea, zajedno sa interesnom grupom koja stoji iza njega, sainjenom od politiara, ekonomskih eksperata, monopolista i potkupljenih sindikalista, moe imati brojne motivacije za kupovinu preduzea a koje su daleko od elje za omoguavanjem poslovanja preduzea. Vlasnici privatizovanih rmi u Srbiji najee su zainteresovani za kupljenu imovinu i zalihe
278

preduzea, koji im omoguavaju manipulativne transakcije novca od prodatih zaliha i objekata preduzea na raun svoje matine rme, zaduivanje na raun kupljenih rmi, i pranje prljavo steenog kapitala. Vlasnici nelegalno steenog kapitala nisu motivisani da otvaraju nove rme i stvaraju nova radna mesta. Mehanizmi prisvajanja drutvene imovine nikada se ne mogu do kraja razotkriti, te je privatizacioni proces, usled svoje nepotinjenosti direktno-demokratskoj kontroli i odluci, sjajna prilika za one koji bi da love u mutnom. Naalost, umesto da se srpski radnici pravovremeno suprotstave samoj privatizaciji njihovih fabrika, njihov otpor protegao se samo, u retkim ali znaajnim sluajevima, na protivljenje nepotovanju radnih i socijalnih prava, ali i krenju kupoprodajnih ugovora i sklopljenog socijalnog programa na koji se novi vlasnik obavezao. Sudski postupci za raskid privatizacionih ugovora odugovlaili su se i na vie godina. Pojedine grupe radnika, na primer u zrenjaninskoj Jugoremediji, iskoristile su zakonsku mogunost da postanu veinski akcionari fabrike, te su uspostavili radniku upravu u okvirima privatizacije, preko skuptine akcionara. Bez obzira na ne-antiprivatizacioni karakter borbe, radnici, koji su se borili za zakon i istinu na njihovoj strani, ipak su bili proglaavani protivnicima privatizacije, komunistima, neprijateljima demokratije, jer je ideolozima privatizacije i neoliberalizma uasavajua i sama pomisao na veinsko vlasnitvo radnika nad fabrikom, jer u njihovom ideologijom kontaminiranom umu, svako ima pravo da bude vlasnik fabrike osim samih radnika. Moglo bi se rei da su se ekonomsko-interesne grupe izborile da u Srbiji bude ozakonjena rasprodaja fabrika, to je viestruko pogubno za sve osim za same te interesne grupe. Naime, ak i da kupljeno preduzee posluje protabilnije nego ranije, to samim tim ne znai poveanje privrednog rasta drave i opteg blagostanja, pogotovo jer su brojni ljudi zavrili na ulici.

Posledice i mogunos
U uslovima socijalne ugroenosti, bede i gladi, zanemarie se injenica da je sadanji ekonomski poredak zasnovan na eksploataciji, na privatnoj svojini kao krai, do koje se u Srbiji dolo izbacivanjem radnika na ulicu, prodajom fabrika radi kupovine privremenog socijalnog mira i statusa quo. Ako imate ljude koji su godinama bez prihoda, lake ete ih navesti da pristanu na celodnevno izrabljivanje a zarad prota
279

vlasnika i akumulacije ekonomske i politike moi ekonomsko-interesnih grupa. Dobrovoljni pristanak na posluniki odnos prema protagonistima pljakake privatizacije ni na koji nain ne moe u nekoj krajnjoj posledici da doprinese ekonomskom blagostanju ove zemlje. Ne postoji nita to e prisiliti multinacionalne korporacije da u Srbiji posluju u interesu graana ove zemlje, a ne u interesu vlasnika i domae politike elite koja im je omoguila poslovanje na ovom prostoru, jer jedini cilj korporacije je proizvodnja prota. Oekivati od politike elite koja je omoguila privatizaciju da donese zakone koji bi delovali restriktivno na MNK znai zanemariti injenicu da ona radi u interesu MNK i da je esto plaena od njih. Prema reima prof. dr Boidara uria, efa katedre za dinamiku razvia ivotinja na Biolokom fakultetu, Ivana Duli-Markovi, biva ministarka poljoprivrede, lanica stranke G17 plus, perjanice neoliberalne ideologije u nas, stipendista je amerike kompanije "Monsanto", koja se bavi proizvodnjom genetski modikovane hrane, i o njihovom troku je vie puta bila na studijskim putovanjima u Americi. Dok je bila direktorka biveg Saveznog zavoda za biljne i genetike resurse omoguila je uvoz vie od 200.000 tona genetski modikovane sojine same iako to zabranjuje Zakon o genetski modikovanoj hrani. Ekonomski eksperti po okonanju svog rada u vladi nastavljaju svoj rad za MNK i privatne rme, ili postaju eksperti za tumaenje nerazumljivog zakona koji su sami pisali. Stepen privatizacije do kojeg se dolo nije merilo privrednog uspeha i rasta, te pozivi na to bru privatizaciju, najee slue tome da se brzinom zabaure zloupotrebe, manipulacije i izrabljivanje radnika, a i ostavlja manje prostora za dobro organizovano suprotstavljanje. Privatna svojina je kraa. Niko nema bogom dato pravo na prirodne resurse, proizvodna sredstva i prot steen izrabljivanjem radne snage siromanih ljudi. Ukoliko bi u Srbiji ponovo bila prepoznata potreba za drutvenim prisvajanjem fabrika, treba pripremiti ekonomsku, ostvarivu viziju koja e dovesti do humane realizacije tog projekta, kako bi on bio sproveden u interesu oveka, ostvarenja svih njegovih potencijala, u interesu prirodne sredine i odrivog razvoja, i u interesu horizontalnih direktno-demokratskih oblika kontrole, upravljanja i odluivanja. Na samom narodu je da to sprovede, kako bi sproveden alternativni ekonomski projekat zaista iao u njegovu korist a ne u korist male avangardne partije, ili onih koji bi da se, iz svojih udobnih burujskih

280

fotelja i vila, bore za osvajanje vlasti i moi korienjem retorike borbe za interese radnika. Z magazin Balkan upravo i slui tome da prepozna i analizira postojee oblike alternativne ekonomije, kao i da predstavi viziju pravednog, narodnog drutva, koje je, pre svega, u interesu naroda, ostvarivo, i, ujedno, podlono preispitivanju, prilagoavanju i poboljanju. asopis je pokrenut nakon ponovnog uspostavljenja veze izmeu aktivista koji su prethodnih godina radili na protivljenju neoliberalnoj diktaturi, na spreavanju privatizacionih kraa, na organizovanju PGA konferencijeu Beogradu, i na kreiranju alternativnih medija. Polazna osnova svih ekonomskih vizija koje emo predlagati je da je za njihovo ostvarenje potrebna masovna narodna podrka i uee onih ljudi na koje e uticati ostvarenje te ekonomske vizije. Oni su poetak i kraj, subjekat i objekt, realizacije alternativnog ekonomskog poretka. Oni najbolje znaju ta je u njihovom interesu, te je na njima da preuzmu odgovornost. Svaka odluka je na njima, a ukoliko odgovornost odluivanja prepuste drugima, sami e snositi posledice. Ovaj broj Z magazina delom je posveen participativnoj ekonomiji, jednoj od vizija humane alternativne ekonomije i drutvenog ureenja, kojim nee upravljati lini, sebini i antidrutveni motivi kapitalistikog ureenja, kojim su kontaminirane, u veoj ili manjoj meri, sve oblasti naih ivota. Poetni korak ka izmeni drutva u kojem ivimo je svest da nije nuno da ono bude ovakvo kakvo jeste. Milenko Srekovi [objavljeno u asopisu ''Z magazin'', izdanju Pokreta za slobodu, septembra 2007]

281

Ko su "nevidljivi radnici" u Sloveniji?

Nekadanja drava od Vardara pa do Triglava godinama je poivala na idejama jugoslovenstva i socijalne pravde, da bi se onda raspala u jednom od najkrvavijih sukoba savremenog sveta. Da li je danas mogue na istim idejama uspostaviti strukture celishodnije i demokratinije nego to je to bila socijalistika drava? Da potreba za takvim strukturama postoji, signaliziraju nam i problemi emigrantskih radnika u Sloveniji, koji u jedinu ex-YU lanicu EU dolaze s prostora nekadanje dravne zajednice, iz ekonomija razorenih ratovima, sankcijama, neoliberalnim reformama. Prema slovenakom Dnevniku", meu 92.000 emigrantskih radnika u Sloveniji, preteno zaposlenih na graevini za platu ne veu od 600 evra, najveu grupu ine dravljani Bosne i Hercegovine (oko 47.000), zatim sledi Srbija (17.000), pa Makedonija, Hrvatska i Kosovo. Najmoniji mehanizam kontrole, meutim, proizilazi iz viznog reima izmeu Slovenije, kao lanice EU, i zemalja iz kojih radnici dolaze. Armin Salihovi, aktivista pokreta Nevidljivi radnici sveta" i Socijalnog centra Rog", slovenake organizacije koja se zalae za prava emigrantskih radnika, objanjava da rme koje zapoljavaju radnike u Sloveniji imaju monopol nad radnim dozvolama". Prema njegovim reima, veina ljudi radi za rme registrovane u zemljama iz kojih dolaze, a izvode svoje radove u Sloveniji. Oni su, na primer, zaposleni u Bosni i tamo se plaa njihovo zdravstveno i penziono osiguranje, dok u Sloveniji nemaju nikakvih prava. Da bi radnik dobio radnu dozvolu koja nije vezana na poslodavca, on mora biti kod jednog poslodavca neprekidno dve godine, tako da poslodavac moe manipulisati radnicima kroz sistem viza. Nekada poslodavac ima vie rmi, pa prebacuje radnika iz godine u godinu iz rme u rmu, tako da radnik godinama ne ispunjava uslove za linu radnu dozvolu s kojom bi bio nezavisan od poslodavca i imao pravo na izbor. U svim vrstama viza koje nisu line radnik je zavisan od poslodavca, to znai da je eksploatisan, diskriminisan, segregiran, bez prava na slobodu izbora. ta radnici preduzimaju kako bi zatitili svoja prava? Sindikati ne zastupaju radnike migrante jer tite interese domaih radnika i dre se teze da migrantski radnici sniavaju cenu rada u Sloveniji", svedoi Salihovi. U Socijalnom centru 'Rog' i pokretu 'Nevid282

ljivi radnici sveta' pokuavamo da uspostavimo formu biosindikalne organizacije i borbe. To znai da borba radnika ide ne samo za prava koja proizlaze iz rada nego i iz ivota. Vano je aktivno uee radnika, a ne zastupnitvo i predstavnitvo. Pokuavamo da radimo kao nezavisan samoorganizovan pokret". Borba za prava emigrantskih radnika svakako prevazilazi sindikalni atar i u velikoj meri zavisi od podrke javnosti, tako da je orijentacija na socijalni pokret umesto klasinog sindikalnog organizovanja - vie nego opravdana. Ipak, svaka, pa i ovakva radnika borba, u jednom trenutku mora doi na teren kolektivnog pregovaranja oko pojedinanih problema, pa je pitanje kako e se pokret koji izbegava strukturu klasinih sindikata snai u takvom izazovu? Budunost bi takoe trebalo da odgovori na mnoga postavljena pitanja jer stabilno reenje problema oito nije mogue bez sindikalnog povezivanja pokreta u Sloveniji sa zemljama iz kojih radnici dolaze. Ako poslodavci koriste engensku granicu kako bi radnike drali pod kontrolom, onda ovi zaista nemaju kud nego da tu istu granicu svojom solidarnou uine besmislenom. Socijalni centar Rog" je krajem januara organizovao konferenciju sa slinim pokretima iz bive SFRJ, inicirajui razgovor o mogunostima saradnje, to ve samo po sebi govori da ideja ukrtanja jugoslovenstva sa socijalnom pravdom ni u kom sluaju nije za staro gvoe. Ivan Zlati [objavljeno na sajtu Pokreta za slobodu - www.pokret.net, 11. februara 2009]

283

Lekcija iz levice
Koliko god da se eskalacijom socijalnog nezadovoljstva iri prostor za redeniciju levice u Srbiji (a prosto se razjapljuje!), vidici sa politikih loa ostaju skueni. Kambek nezaboravnog (na njegovu alost) A. Vulina, te zapaljivi nastup anarhosindikalnog soliste R. Trivunca na dan Bajdenove posete Beogradu, pokazali su nam da se pretendenti na avangardu radnike klase sutinski ba i ne razlikuju od svojih liberalnih i konzervativnih parnjaka, jer politiku takoe doivljavaju kao fanariotsku vetinu, proetu udbakom erudicijom, apdejtovanu savremenim PR i HR dostignuima. Drugim reima - zaposesti birokratiju i diplomatiju, istrebiti protivnike, a suverena (monarh, narod, radnika klasa...) uiniti zavisnim od naih usluga. S druge strane, srpski radnici sve ee iznenauju umeem samoorganizovanja oko sasvim trezvenih inicijativa, i sasvim trezvenom skepsom prema svojim nesuenim avangardistima. I dok Vulin po umadiji agituje o njenim ustanikim tradicijama, radnici Zastave elektro iz kragujevake Rae su svoje zahteve za isplatom zaostalih nadnica redenisali u borbu za spas fabrike iz ruku Ranka Dejanovia, prvog zeta Narodne skuptine i Vulinovog biveg stranakog druga. Do pre samo pola godine, ovo preduzee je bilo ponos privatizacije u Srbiji. Njihovu saradnju sa multinacionalnim Delphijem, SIEPA je isticala kao primer privlaenja stranih investicija. A onda je, krajem prole godine, Delphi naprasno" raskinuo ugovor i odneo maine za Poljsku. Zbog ekonomske krize, tvrde Dejanovi i njegov menadment. Meutim, radnici su prole nedelje novinarima podelili Delphijevo obavetenje o raskidu ugovora, u kom se kao jedini razlog za povlaenje stranog partnera navodi nansijska blokada Zastave elektro. Posle dvomesenog protesta u kom su traili neisplaena primanja, radnici su pre dve nedelje, podneli zahtev Agenciji za privatizaciju da napokon najuri Slaviinog mua, blokirali zgradu optine i pozvali odbornike da se ukljue u borbu za oporavak jedine preostale fabrike u gradu. Slubenica na pisarnici se toliko zbunila kad su joj predali dopise za svakog odbornika poimence, da je rekla kako mora da pita predsednika skuptne da li sme da ih primi! U opasnoj poti izmeu ostalog stoji: Ukoliko optina Raa ima interes da Zastava elektro ponovo proradi, onda mora da uveri kompaniju Delphi da je lokalna vlast posveena zakonitosti i ekonomskom
284

razvoju, i da eli da se ova kompanija vrati u na grad, bilo kao partner, ili kao vlasnik Zastave elektro". Naporedo, trajkaki odbor je pozvao bive mlade radnike, njih preko 500 koji su u vreme saradnje sa Delphijem bili angaovani po ugovoru o delu, da se ukljue u protest i bore za svoju budunost. Radnici u saoptenjima navode da bi zatvaranje fabrike znailo kraj Rae kao naseljenog mesta. Uspeli su, dakle, ono to profesionalnim politiarima u Srbiji (stranakim, NVO, nezavisnim analitiarima"...), ve godinama ne polazi za rukom - da artikuliu inicijativu koja je politika, ali bez trunke ideolokog zamlaivanja. Za sve samozvane srpske leviare, od Slaviinog SPS do anti-Bajdenovih anarhosindikalista, Zastava elektro je samo jedan od ispita na kojima su pali (pritom bi anarhisti trebalo da su posebno ganuti verom raanskih radnika u instituciju lokalne samouprave, ali izgleda da su prezauzeti sa misliti globalno"). To je, naravno, neuporedivo manji problem od nestanka poslednje fabrike u Rai. A i to je mnogo manji problem od Srbije u kojoj moete biti ili gubitnik tranzicije, ili mu Salvice uki-Dejanovi. Lekcija iz Zastave elektro, naime, nije ni upuena Vulinu, nego nama gubitnicima. Ivan Zlati [objavljeno na sajtu Pokreta za slobodu - www.pokret.net, 3. juna 2009]

285

Regionalni centralizam
Seate se, sve je poelo nakon izbora 2007. godine. Dinki je ba bio prebacio cenzus sa NIP-om i irskim modelom", predao isluene taljige ilasu, a sam preuzeo Ministarstvo ekonomije i prilepio mu nadlenost za neto to se tad jo uvek nejasno zvalo regionalni razvoj". Onda nas je malo zabavljao sa privatizacijom kroz steaj" i pravom na besplatne akcije", da bi dalekosena strategija poslednjih meseci poela da se razmotava kroz novu fazu demokratskih reformi koje to nisu - decentralizaciju koja to nije. Najpre je brutalno centralizovan politiki sistem novim zakonom o strankama, kojim su de facto ukinute lokalne politike inicijative, ili se bar pokualo njihovo ukidanje (jo uvek ne znamo kako e lokalni pokreti odgovoriti izazovu 10.000 potpisa). Usput je pohapeno par gradonaelnika i objavljen rat korupciji na lokalnom nivou, tek da se obaka pritegne ve gvozdena disciplina unutar velikih stranaka. Konano, vladajua koalicija je putem simultanih glavnih odbora obnarodovala (to jest obstranaila") jedinstvo u viziji decentralizacije. Naime, lokalne samouprave e ostati uboge i bespomone kao i do sada, samo to e ih ubudue dodatno jahati sreski naelnici (ona nevidljiva sila iz Nuievog Narodnog poslanika" koja izbrisa Ilia"), sve u skladu sa najpozitivnijim evropskim iskustvima. Kako prenosi Blic" od 10. juna, presudnu politiku korist od regionalizacije" odnee novi G17+ (uka se da e ak i ime da promene!), proien od mangupa u svojim redovima (verovatno V. Kalanovi i ostali koji su izblamirani oko NIP-a), udruen sa Verkom Stevanoviem, Ugljaninom, lokalnim monicima sa kojima se Dinki duplo vezao kroz saradnju na regionalnom razvoju". Pritom retorika kojom potpredsednik Vlade obrazlae viziju, neodoljivo podsea na demokratski zanos iz vremena najmanje hiljadu evra" po glavi stanovnika, samo to se sada Trgovitu obeava beogradski standard, a svima nama milioni iz pristupnih fondova". Nakon regionalizacije, Dinki najavljuje i ono to uistinu jeste korak ka decentralizaciji - vraanje imovine lokalnim samoupravama, oduzete 1995. godine. Bez imovine, naime, nema faktike nezavisnosti, odnosno faktike samouprave, pa je teko poverovati da je vlast u Srbiji, i pored opsene kastracije politikih prilika na lokalu, spremna da gradove i optine tek tako uini svojim na svome, nezavisnim od NIP-ova i regionalne pomoi" (kao to, uostalom, zazire i od graana nezavisnog od socijalnog programa" i hiljadu evra sa neba)? Jo ako se
286

setimo kako je Dinki ruio prethodne tri vlade (a ba je pre neki dan, povodom lokalnih izbora na Vodovcu, zapretio naputanjem koalicije, iz nekog principijelnog" razloga), mnogo je verovatnije da emo odmah po formiranju stranke regiona" ii na nove izbore, to jest da onaj korak nakon regionalizacije nikada nee doi. Ukratko, jo jedan model" koji e trajati koliko i predizborna kampanja, osim to e za sobom ostaviti nove kafkijanske hodnike, sada regionalnih naelstava, iz kojih plaze iste one birokrate otputene iz vladinih agencija u prologodinjoj racionalizaciji dravne uprave. Mada, opet, ko zna. Moda je nula plus nula i u Srbiji konano postalo nula. Ivan Zlati [objavljeno na sajtu Pokreta za slobodu - www.pokret.net, 15. juna 2009]

287

Osvrt na borbu pojedinih radnikih grupa

Dovoljno je prelistati bilo koje dnevne novine, ili samo proetati ulicom u radno vreme dravnih organa, pa da zakljuite da radniki protesti i trajkovi ni izbliza nisu onako brojni kao prolog leta. To, naravno, ne znai da je reen problem koji ih je prouzrokovao, ak ni da su u veini sluajeva zadovoljeni kratkoroni radniki zahtevi (plate, otpremnine, povezivanje staa, tu i tamo raskid ugovora o privatizaciji...). Iako nekima jesu (Ravanica, Zastava elektro, u izvesnoj meri Ikarbus, 1. maj iz Lapova, ali uvek bez naznaka trajnijeg reenja), pretena veina je ovo leto doekala u odustajanju, razoaranju i daljem nagomilavanju problema za koje sa zebnjom moramo da se zapitamo kako li e sledei put eksplodirati (nije nam cilj da bilo kome stajemo na muku, pa u ovom delu neemo javno izlaziti sa dugom, predugom listom primera). ta je, meutim, sa onima koji istrajavaju, i retkim novim grupama koje ove godine stupaju u proteste? Kakvi su izgledi da urade neto za sebe, a kakvi da njihovo iskustvo uradi neto protiv opte depresije? Posle dvomesene pauze, radnici Trudbenik gradnje ponovo su ispred Ministarstva ekonomije. Proteste su privremeno obustavili krajem marta, zapoevi, na predlog Agencije za privatizaciju pregovore o socijalnom zbrinjavanju radnika u trajku i protestu (formulacija Agencije). Na ovaj korak su, kako objanjava trajkaki odbor u saoptenju od 15. juna, pristali samo zato da ljude vie ne bi izlagali dodatnim naporima. Nismo oekivali da e Ministarstvo ekonomije zloupotrebiti nau dobru volju da probleme reimo pregovorima. Na alost, ispostavilo se da Ministarstvo nikada nije imalo nameru da isplati socijalni program. U pregovore su uli samo da bi produili agoniju radnika Trudbenika, u nadi da emo naposletku odustati () Ministarstvo ekonomije i Agencija za privatizaciju, koji su nas i doveli u ovu situaciju, i dalje odbijaju razgovor sa nama, zbog ega smo jue bili primorani da blokiramo ulaz u zgradu Ministarstva ekonomije () Proteste ispred Ministarstva ekonomije emo nastaviti do ispunjenja naih zahteva. Dananji protest poinje u 11 asova. Nikakva obeanja vie nas nee skloniti sa ulice, a Ministarstvo daljim ignorisanjem samo rizikuje radikalizaciju protesta, navodi se u saoptenju. Reeno uinjeno. Tog dana, pri temperaturi od preko 30 stepeni (bar 40 na asfaltu), pedesetak radnika Trudbenik gradnje zatvorilo je
288

po ko zna koji put Bulevar Kralja Aleksandra, instantno vrativi publicitet koji su bili izgubili dugim odsustvovanjem sa beogradskih ulica i trgova. Ministarstvo je odjednom pristalo na razgovor, uljudno zamolivi za malo vremena da osmisle nain isplate otpremnina. Neuobiajena osetljivost na javni skandal ispod uobiajene arogancije, izmeu ostalog je ocrtala ta bi se tek desilo da je protest bio masovniji. U skladu sa eksplicitnom najavom da prazna obeanja vie ne pale (vidi saoptenje u prilogu), protest je nastavljen i naredne nedelje, s tim to je u utorak 22. juna trebalo da im se prikljue radnici fabrike vijaka Gradac iz Valjeva. Meutim, u ponedeljak uvee iz Ministarstva ekonomije su javili da e Neboja iri primiti delegaciju iz Trudbenika i da nema potrebe da se sutradan okupljaju.

Glad u medijskom mraku

Zabarakadirani u glavnoj upravnoj zgradi, estoro radnika fabrike vijaka Gradac iz Valjeva, meu kojima i jedna osoba sa invaliditetom, mesec dana je trajkovalo glau. Ostalih 150 radnika, koji od 12. aprila protestuju ispred fabrike kapije, poslednjih dana retko su ih viali, jer je ovih estoro odluilo da potpuno prekine kontakt sa spoljnim svetom. Kako nam, sa suzama u oima, kae sagovornica koja eli da ostane anonimna iz straha od odmazde vlasnika, jedna od trajkaica, koja ima samo 36 godina, izjavila je da hoe da umre. Rukovodstvo fabrike je trajkaima glau ukinulo dotok vode. Elektronski mediji, meu kojima i javni servis, o ovom trajku nisu rekli ni rei. Radnici Gradca su uli u trajk jer im doprinosi nisu uplaivani pune 2 godine, a poslednju platu primili su u septembru 2009. Nemaju zdravstvene knjiice i ne mogu da se lee. Poetkom juna, odbornici Gradske skuptine podneli su zahtev tuilatvu za organizovani kriminal da ispita poslovanje Gradca u periodu nakon privatizacije u februaru 2006. godine. Ukoliko se utvrde nepravilnosti, odbornici zahtevaju da se ugovor raskine. Duan Sekuli, veinski vlasnik (navodno sestri Mirka Marjanovia, a posigurno njegov naslednik na mestu direktora Progresa, danas ivi i krade iz Moskve), u pismu gradonaelniku Valjeva i predsedniku gradske skuptine preti tubama svima koji daju podrku radnicima u trajku, jer ga time diskvalikuju nanosei mu tetu poslovanju. Reenje koje Sekuli nudi je reorganizacija fabrike pod kojom podrazumeva otputanje 150 radnika, verovatno ba onih
289

koji su sada u trajku. Deo trajkaa ve je dobio otkaze, ili reenja o prinudnom odmoru zbog nedostatka posla. U pismu podrke koje je Meunarodna federacija metalskih radnika uputila trajkaima Gradca, pored ostalog stoji da su zaprepaeni i razoarani ponaanjem nadlenih organa u Srbiji, zbog naina na koji radnici moraju da se poniavaju kako bi im bile isplaene zarade i druge prinadlenosti po osnovu zakona o radu. U subotu 16. juna, vlasnik Gradca odrao je Skuptinu akcionara (u kojoj ima apsolutnu veinu od preko 75%), na kojoj je doneo odluku da uvede steaj i sprovede reorganizaciju preko svojih povezanih rmi koje su najvei poverioci valjevske fabrike vijaka. Ovaj model je, setimo se, najpre vien u zrenjaninskim rmama BEK i invoz, pa ima cinine simbolike u tome to je Sekuli istovremeno premestio sedite Gradca u Zrenjanin, raunajui da e pred tamonjim Privrednim sudom lake realizovati svoj naum. Odluka o steaju bila je povod da 22. juna tri autobusa radnika (oko 130 ljudi), zajedno sa potpredsednikom optine i drugim lokalnim zvaninicima, krene na protest ispred Ministarstva ekonomije, gde bi se pridruili radnicima Trudbenik gradnje. Meutim, u Lipovakim umama, andarmerija je presrela autobuse, sprovela ih do beogradske autobuske stanice gde im je reeno da postoji odluka Grada Beograda o zabrani protesta blie od 300 metara od zgrade Narodne skuptine u dane skuptinskog zasedanja. Na odgovor da e radnici u tom sluaju otii pred ameriku ambasadu da zatrae azil, andari su popustili i sproveli radnike do zgrade Agencije za privatizaciju na Terazijama. Agencija je, prema obrazloenju glavnog andara, vie od 300 metara udaljena od skuptine, a tamo i jeste adresa na kojoj radnici treba da trae ispunjenje svojih zahteva. Ispred Agencije, policija je duplim kordonom okruila demonstrante iz Gradca, ne dozvolivi da im iko prie. Na sastanku u Ministarstvu ekonomije, predstavnici radnika Trudbenika postigli su dogovor da Ministarstvo pod hitno pripremi predlog za isplatu socijalnog programa, koji e Vlada usvojiti na sednici 1. jula. Agencija za privatizaciju je odbila mogunost da raskine ugovor o privatizaciji Gradca, ponudivi radnicima da posreduje u pregovorima sa Sekuliem da im se isplate zaostale zarade i da napuste fabriku kao tehnoloki viak, sa pravom na otpremninu.

290

trajk u Geci Kon

Iako je nedvosmisleno utvreno da Dejan Pantovi nije ispunio veinu odredaba iz ugovora o tenderskoj prodaji IP Prosveta, da je otuio, prodao ili stavio pod hipoteku preteni deo imovine, ukljuujui i upravnu zgradu u ika Ljubinoj, Agencija za privatizaciju je 17. juna kupcu po trei put, za jo 30 dana produila rok za ispunjenje obaveza. Ipak, predstavnice oba reprezentativna sindikata, koje zajedniki vode trajk u knjiari Geca Kon u Knez Mihajlovoj ulici, tvrde da ih bahato ponaanje Agencije i ministra Dinkia samo jo vie tera na upornost. I nakon drugog produenja roka koji je trajao 60 dana, i koji je istekao 31. maja, Agencija mu je jo jednom produila rok. Pritom su nakon isteka prethodnog ekali 17 dana da se sastanu i donesu odluku o novom roku. Teko je poverovati da uprkos brojnim dokazima o nezakonitom poslovanju Pantovia, Agencija i dalje nastavlja da ga titi. Drava mora da postupa po zakonu i mi smo odluni smo da istrajemo u borbi sve dok se vlasti ne dozovu pameti, kae Ljubica Stjepanovi Muhi predsednica Saveza samostalnih sindikata Srbije u IP Prosveta. trajkai kau da se Pantovi u knjiari poslednji put pojavio 25. marta. Od tada nisu imali nikakve kontakte s njim, iako im 30. juna istie zdravstveno osiguranje. Pre nekoliko dana poslali smo mu dopis da je u sadanjoj situaciji duan da nam omogui pravo na leenje, ali on se ne odaziva. Pomonik ministra kulture Zoran Hamovi je preko medija 11. juna najavio je posetu resornog ministra Neboja Bradia Prosveti. Mi smo tog dana, kada je poseta najavljena bili u mraku i bez struje, ali smo je istog poslepodneva iznenada dobili. Kasnije smo saznali da je Pantovi nastavio sa rasprodajom imovine Prosvete da bi platio deo duga za struju. On sada oigledno ubrzano otuuje nau imovinu, ne bi li uzeo to vie pre raskida ugovora. Iako smo se nadali poseti ministra Bradia ona se nije dogodila. Iako blii 150 dana od kada smo u trajku, iako je ovo navodno godina knjige i pisma, ministar kulture jo nije naao za shodno da poseti najstariju knjiaru u Beogradu koja proivljava svoje najtee dane posle 165 godina postojanja objanjava Mirjana Nardin iz sindikata Nezavisnost. Javnu podrku trajkaima nedavno je uputio Ljubisav Orbovi, predsednik Saveza samostalnih sindikata, koji je okrivio dravu za propadanje Prosvete, oznaivi ministra Dinkia kao glavnog krivca. Orbovi je zatraio hitno raskidanje ugovora o privatizaciji i obeao nastavak logistike podrke trajkaima. Mi smo 8. juna bili na Od291

boru za privatizaciju Narodne skuptine, na kome je na predlog nekih poslanika prihvaeno da na sledeu sednicu Odbora budu pozvani prestavnici oba sindikata Prosvete, kupac Dejan Pantovi i direktor Agencije za privatizaciju, ne bi li sve strane iznele svoje argumente, istie Muhieva. trajkai kau da ih ministar Dinki vie nije obilazio nakon poslednje posete, kada im je zapretio kako su se on i predsednik Tadi dogovorili da u Prosveti nee biti raskida ugovora. trajkai su Dinkia videli kako u etnji Knez Mihailovom ulicom u irokom luku obilazi knjiaru Geca Kon. Svakako mu nije prijatno. Prolo je pet meseci od kako su radnici Prosvete poslednji put primili platu.

Banat
U Jugoremediju upala policija i zaplenila preko 600 dokumenata tragajui za slovnom grekom koja bi Zdravka Deuria strpala iza brave. Poseban predmet istrage su ugovori o izvoenju graevinskih radova na rekonstrukciji proizvodnih pogona, projektu koji je zrenjaninsku fabriku lekova uveo u Evropu, i planovi grupe od etrdesetak akcionara, mahom nekadanjih trajkaa, da zajedno sa Jugoremedijom uu u zajedniko ulaganje izgradnju fabrike za proizvodnju antibiotika. Krajnji cilj je osuda bravara Deuria koji se drznuo da postane uspean privrednik. U Vrcu se radnici Vrakih vinograda bore, i trae podrku za ono to radnici akcionari Jugoremedije ve imaju, i ele da prodaju. Sindikat Nezavisnost u Vrakim vinogradima, bio je 24. aprila domain sastanka radnikih aktivista iz Zrenjanina, Beograda, Rae, uprije, okupljenih oko Koordinacionog odbora radnikih protesta u Srbiji. Na ovom sastanku, doneta je odluka da Koordinacioni odbor formira udruenje Radniki pokret Srbije. Nastao iz okupljanja trezvenih inicijativa u prologodinjem talasu radnikih protesta koji je esto imao obeleja histerije, Radniki pokret Srbije sada mora da odgovori na izazove depresije. Dosadanja iskustva i perspektive radnike borbe u okviru Koordinacionog odbora radnikih protesta bie tema konferencije Borba za rad, koju Pokret za slobodu 13. jula organizuje u bioskopu REX, uz uee aktera radnikih protesta okupljanih oko KORPS. Konferencija e poeti emitovanjem dokumentarnog lma pod nazivom Od 18 do +30, autora Ivana Zlatia, o prologodinjim

292

radnikim borbama. Zatim otvaramo razgovor sa ciljem da razumemo kroz ta smo proli, i dane koji dolaze. Sinia Jelovac, Milenko Srekovi i Ivan Zlati [objavljeno na sajtu Pokreta za slobodu - www.pokret.net, juna 2010]

293

Novi radniki pokre u Srbiji ciljevi i prepreke

Kakvi su problemi i na koji nain se traga za reenjima u preduzeima okupljenim oko Koordinacionog odbora radnikih protesta u Srbiji

Nai napori, evropska dobra volja

U jeku ekonomske krize Jugoremedija je tokom ove godine uloila preko deset miliona evra u rekonstrukciju svojih pogona radi usklaivanja s evropskim standardima dobre proizvoake prakse. Prema reima nekadanjeg lidera borbe radnika i akcionara, a danas generalnog direktora Jugoremedije Zdravka Deuria, pre svega zahvaljujui razumevanju radnika Jugoremedije, koji su pristali da tokom itave godine rade za manju platu kako bi se obezbedila sredstva za rekonstrukciju, Jugoremedija je novembra ove godine ponovo poela da radi kao fabrika za 21. vek, koja moe svoje proizvode da izvozi na trite Evropske unije i da usluno proizvodi lekove za velike evropske kompanije. Meutim, tek s izvoznim olakicama koje predvia spoljnotrgovinski sporazum izmeu Evropske unije i Srbije, novi kapaciteti Jugoremedije e moi da se ostvare u punoj meri. Zato e za nau fabriku poetak primene spoljnotrgovinskog sporazuma biti veoma vaan, a mislim da je za privredu u Srbiji vano iskustvo Jugoremedije, jer ukazuje na koji nain se moe ostvariti stabilnost. Ukoliko postoji solidaran napor radnika i vlasnika da se dostignu evropski standardi proizvodnje, i ukoliko s druge strane postoji dobra volja Evropske unije da se otvori prema srpskoj privredi, dakle samo ako su oba ova uslova ispunjena, moemo oekivati da e naa privreda izai iz krize i krenuti putem razvoja. Ipak, napori da se Jugoremedija modernizuje nisu bili ba sasvim zajedniki, jer dok su se radnici odricali dela svojih zarada, dotle drava, suvlasnik 42% akcija fabrike, nije pokazala i interesovanja da podri projekat rekonstrukcije. Znajui za sve nevolje koje je u Jugoremediji prouzrokovalo krenje zakona i ugovora u privatizaciji, kako od strane institucija pod direktnom vladinom kontrolom (Akcijski fond
294

i dr.), tako i onih pod jo direktnijom vladinom kontrolom (trgovinski sudovi), te da je marta 2007. godine, kada su mali akcionari preuzeli upravu, kompanija posle etvorogodinjeg razaranja bila jednom nogom u steaju, najmanje to je drava morala da uradi kako bi ispravila svoje greke bilo je da zajedno sa radnicima i malim akcionarima prione na oporavak fabrike. Borba za konsolidaciju, a potom i za usklaivanje s evropskim standardima proizvodnje, pala je na iste one aktere koji su se prethodne etiri godine jedini borili protiv uzurpatora. Istina, politiko-ekspertska nomenklatura koja pristupa privatizaciji privrede s ovakvom neodgovornou kakvu bez bitnijeg diskontinuiteta u Srbiji pratimo ve punih dvadeset godina, verovatno nema ni potrebne kapacitete (kadrovske, strukturne...) da se ukljui u oporavak preduzea ije propadanje je skrivila, sve kad bi je to i zanimalo. Jedino o emu inovnici Agencije za privatizaciju hoe, a bogme i umeju da razgovaraju s radnicima rmi ojaenih u propaloj privatizaciji, jeste nova privatizacija i to, razume se, pod znatno nepovoljnijim uslovima nego prethodnog puta, jer je preduzee u meuvremenu degradirano. Malim akcionarima Jugoremedije polo je za rukom da iskorae iz ove koloteine, delimino zbog toga to su privatizovani po zakonu koji im je omoguio da postanu veinski vlasnici rme, ali i zahvaljujui dobroj organizaciji tokom borbe protiv uzurpatora, u kojoj je rukovodstvo Udruenja malih akcionara uspostavilo valjanu komunikaciju sa vie od etiri hiljade akcionara rasutih po celoj Srbiji, i zadobilo njihovo poverenje da nakon povratka u fabriku preuzme upravu i odgovornost za oporavak Jugoremedije. Najvie to su mogli da oekuju od drave bilo je da ne smeta. Ipak, po zavrenoj rekonstrukciji fabrike, rukovodstvo Jugoremedije je donelo odluku da se obrati dravi, kao vlasniku 42% akcija, i pozove je da se ukljui u oporavak preduzea. Generalni direktor je 4. decembra uputio molbu ministru ekonomije i regionalnog razvoja Mlaanu Dinkiu da odobri sredstva pomou kojih bi fabrika, nansijski iscrpljena investicijom koja je realizovana u tekim uslovima ekonomske krize, mogla da nabavi sirovine neophodne za ponovni poetak rada punim kapacitetom. Odgovora (jo) nema.

Blokada iznutra, blokada spolja

Agencija za privatizaciju je 26. novembra zavrila izvetaj o kontroli izvrenja ugovornih obaveza u Trudbenik gradnji. Zakljuili su da
295

Kopali jeste naruio kontinuitet poslovanja u osnovnoj delatnosti u meri koja praktino znai propast preduzea, a onda su izvetaj kovertirali i prosledili direktoru KMG Trudbenik na dalje postupanje. Da podsetimo: i pored ozbiljnih prigovora strune javnosti, izmeu ostalih i Vladinog Saveta za borbu protiv korupcije, Narodna skuptina je 2005. godine izmenila Zakon o privatizaciji i omoguila Agenciji da ugovore sa nesavesnim kupcima vie ne raskida u viegodinjim sudskim postupcima (za koje vreme gazda sedi u preduzeu i, recimo, stvara uslove da ga po okonanom sudskom postupku preuzme iz steaja), ve da se u sluaju bitnih povreda ugovor smatra raskinutim po zakonu; a ako kupac misli da jeste bio savestan, onda nek lepo on tui Agenciju i provede sledeih nekoliko godina po sudskim hodnicima potraujui rmu nazad. Kritiari ovih izmena manje su bili boleivi na probleme kupaca, a vie zabrinuti zbog frapantne svemoi vladine agencije da izvrava volju svojih nalogodavaca u svakoj bogovetnoj situaciji, kako prema podobnim gazdama, tako i prema onima koje neki ministar poeli da otpusti. Dragan Kopali nesumnjivo spada u ove prve, pa tako njemu Agencija za privatizaciju formalno i nije prodala Trudbenik, nego je stvar uredila tako da KMG Trudbenik (zapravo jedna viespratnica sa neto dvorita na atraktivnoj beogradskoj lokaciji, u kojoj direktor i portiri primaju platu od zakupa), proda Trudbenik gradnju (graevinsko preduzee sa tristotinak radnika, betonjerkama i drugim proizvodnim kapacitetima, pozamanim), zbog ega sada, nakon to je zakljuila da je kupac urnisao Trudbenik, Agencija ubeuje radnike kako ona ugovor sa Kopalievom Monterom ne moe da raskine po Zakonu o privatizaciji, ve da to mora da uini KMG Trudbenik po Zakonu o obligacijama, pred Trgovinskim sudom. A poto su, kao i u privredi, ljute rane srpskog pravosua reavane ljutim lekovima, na primer osnaivanjem zakonskih, kadrovskih i operativnih mogunosti vladine birokratije da smandrlja, zavee i uvee tamo gde kilavi, isprepadani sud godinama izbegava da presudi, onda je jasno kojoj strani u sporovima oko privatizacije Trudbenik gradnje stav Agencije ide naruku. trajkaki odbor se 3. decembra sastao sa delegacijom Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja koju su predvodili pomonik ministra Milan Josipovi i pomonik ministra Miela Nikoli; uestvovala je i eca sektora za kontrolu u Agenciji za privatizaciju Julijana Vukovi. Sastanak je poeo krajnje simbolinim nesporazumom predstavnici Ministarstva su razumeli da je tema preduzimanje mera radi razreenja stanja u Trudbenik gradnja d.o.o. po dostavljanju Izvetaja
296

o kontroli sprovoenja kupoprodajnog ugovora od strane Agencije za privatizaciju, jer je tako pisalo u najavi javnog okupljanja na Terazijama koju je sindikat podneo policiji. Predstavnici Ministarstva su saoptili trajkakom odboru da od protesta na Terazijama nema vajde, jer Agencija je nemona protiv Kopalia, i da bi radnici trebalo da se okupljaju ispred prostorija politikih stranaka. Sindikat je zatim pokuao da organizuje protest ispred Vlade, kako bi obavestili premijera o preporuci koju su dobili u Ministarstvu ekonomije, ali policija nije odobrila okupljanje. Protest je nastavljen na Terazijama, ali su Agencija i Ministarstvo ekonomije ostali tvrdi u stavu da je njihov posao zavren sa kontrolom izvrenja ugovora. Direktor KMG Trudbenika Dragan Goluin je 14. decembra uputio dopis Agenciji za privatizaciju u kojem trai da se primeni Zakon o privatizaciji i raskine ugovor sa Monterom. Istog dana poeo je da pada sneg. Agencija je 16. decembra odgovorila Goluinu da ostaje pri ranije iznetom stavu. trajk traje ve 116 dana, najavljuju se sibirske temperature, ljudi su na ivici. Donose odluku da sutradan od 10 sati blokiraju ulicu ispred Agencije za privatizaciju. Sindikat najavljuje blokadu policiji, ali ne dobija odobrenje. S druge strane, mediji po prvi put za tri meseca posveuju izvesnu panju ovom protestu, ali ne motivima i argumentima, ve radikalnim metodama. Policijski kordon je bezvoljno pokuao da sprei izlazak demonstranata na ulicu, ali su se brzo sklonili. Oko ezdeset radnika Trudbenik gradnje zaustavilo je u 10 sati jednu traku na Terazijama. Desetak minuta kasnije, policija je privela predsednika trajkakog odbora Milana ivkovia i potpredsednika Vladimira Novakovia. Demonstranti skandiraju: Hoemo raskid!, Bando! Lopovi! i tome slino. Sa prozora Agencije za privatizaciju neka ena pokazuje srednji prst. Hladno je. Oko 11 sati naelnik policije za optinu Stari grad predlae ivkoviu i Novakoviu da umesto krivinih podnese protiv njih prekrajne prijave, ukoliko se prekine blokada ulice. Zakljuivi da je eljeni medijski efekat ve postignut, trajkai prihvataju predlog. Nakon blokade Terazija, direktor Agencije Cvetkovi je 18. decembra pozvao trajkaki odbor na sastanak. Radnici su ponovo bili jasni u stavu da drava mora da primeni Zakon o privatizaciji. Kad je preduzee prodavano Kopaliu 2007. godine, reeno nam je da idemo u privatizaciju. Zato nam tada nisu rekli da smo neija imovina i da nas prodaju kao stoku? Nismo stoka i neemo odustati od Trudbenika, a oni sad neka kau narodu u Srbiji da sve ovo nije bila privatizacija, kae Vladimir Novakovi.
297

Iz blokade u blokadu
Radnici i mali akcionari Zastave elektro iz Rae i Vrakih vinograda letos su uspeli da se sindikalnom i graanskom borbom oslobode nesavesnih vlasnika. Meutim, odmah su upali u novi/stari krug javaluka i represije vratili su se pod kontrolu drave, koja ih je onomad i uvalila u probleme kada je prodavala akcije ne hajui za ouvanje proizvodnje. Problem jeste, ali najmanji, to to novim vlasnicima proizvodnih kapaciteta u Srbiji esto manjkaju i preduzetniki i moralni kvaliteti. U mnogo veoj meri kriza dolazi od korumpirane i centralizovane vlasti koja onemoguava svaku smislenu preduzetniku inicijativu, odnosno opire se uspostavljanju stabilnosti i jasnih pravila, zarad svog opstanka u mutnom. Uostalom, zbog toga sada (uz veliku pomo praktino svih tiranih medija, naalost) i nastoje da odgovornost za glad i nesreu prebace na ove ili one tajkunie, pa Ivica Dai najavljuje da nee hapsiti trajkae nego gazde koji ne isplauju zarade, a Dinki pred smrznutim i izgladnelim radnicima 1. maja na blokiranoj pruzi obelodanjuje ime krivca za propast i bedu. Sasvim logino, jer vlada koja je protestante zatvarala i tukla (ovo drugo posredstvom privatne vojske, ali svejedno) akcionare Jugoremedije zato to su traili svoja vlasnika prava, sada kad su posledice takvog postupanja dole po svoje jedino i moe da prebere ko im od onih za iji su raun tukli jo uvek treba, a da ostale povea zato to su loi privrednici, to jest da preko tampe ojaenima ponudi veala umesto reformi, jer ipak je ovo 21. vek, vie se ne vea po trgovima, nego se deava samo ono to je bilo na televiziji. Na televiziji zato nee biti da je u Zastavi elektro, Vrakim vinogradima, Ikarbusu i brojnim drugim preduzeima gde je raskinut ugovor o privatizaciji, Akcijski fond imenovao upravu koja je zaustavila procese uspostavljanja odgovornosti zapoete radnikim protestima. Primorana da se obrauna sa Rankom Dejanoviem (Zastava elektro), braom Rodi (Vraki vinogradi) i drugima, vlada je bre-bolje javnosti ponudila jo jednu populistiku traumatizaciju ovih inae lako shvatljivih odnosa, i istovremeno za svoje zastupnike u osloboenim preduzeima postavila ljude koji e omoguiti kontinuitet njene politike sedeti i ekati novu privatizaciju, ignorisati i guiti inicijative onih koji su se upornom borbom za svoja radnika i vlasnika prava izborili za potovanje ugovora. Nakon to je Dejanovi vratio akcije Zastave elektro dravi, trajkaki odbor je odmah predloio Dinkiu i Akcijskom fondu ka298

drovsko reenje za zastupnika dravnog kapitala. Radilo se o oveku koji je ve bio rukovodilac u preduzeu, dakle upoznat sa proizvodnjom, mogunostima i problemima Zastave elektro, a napustio ju je nakon privatizacije, zbog sukoba sa Dejanovievim menaderima. Postavljanjem takve linosti na elo rme, smatrali su trajkai, omoguila bi se ne samo kompetentna uprava, ve i kontinuitet sa radnikom borbom za ouvanje fabrike i radnih mesta. Miela Nikoli je predsedniku trajkakog odbora Slobodanu Gajiu prenela Dinkiev odgovor da e Akcijski fond imenovati novog direktora po ministrovom efu, ili rma ide pod steaj. U toku su pregovori menadmenta i Ministarstva ekonomije sa multinacionalnom kompanijom Del oko nastavka saradnje, koja je pre godinu dana prekinuta Dejanovievom krivicom. Samostalni sindikat preduzea, ijom zaslugom je sauvana Zastava elektro i stvoreni uslovi za ove pregovore, nema ak ni informaciju da li se sa Deljem razgovara o privatizaciji, zakupu fabrike ili obnavljaju poslovno-tehnike saradnje. Udruenje malih akcionara i sindikat Nezavisnost Vrakih vinograda, koji su svojom borbom doveli do raskida ugovora sa Rodi MB i spreili sigurnu propast rme, od juna ove godine zahtevaju od zastupnice dravnog kapitala Vidosave Rajkovi da sada omogui uee predstavnika malih akcionara i oba reprezentativna sindikata u novoj upravi preduzea, izvri presek stanja imovine preduzea pre i nakon privatizacije, pokrene postupke za naknadu tete usled nesavesnog upravljanja i iznese plan izlaska Vrakih vinograda iz krize. Ne samo to radnici i mali akcionari nemaju povratnu informaciju u vezi sa svojim zahtevima, ve je Rajkovieva odbila da naini i onaj korak kojim zapravo ne bi neto posebno ni priznala legitimitet radnike i akcionarske borbe, samo bi pokazala elementarnu uljudnost da vrati na posao predsednika sindikata Nezavisnost Jona Popova, kome su Rodii dali otkaz zbog zalaganja za potovanje zakona i ugovora o privatizaciji. Poetkom novembra, radnici i akcionari Vrakih vinograda su, zajedno sa radnicima Ikarbusa, organizovali protest ispred Centralnog zatvora u Beogradu, kada su pod parolom Gladan sam! traili da ih stave na hranu o dravnom troku (teko je smisliti bolji komentar na Daievo obeanje da e zatvarati one druge). Usledila je protestna etnja ulicama Vrca i zahtev Skuptini optine da stavi na dnevni red svoje sednice situaciju u preduzeu, i donese odluku o preduzimanju hitnih mera za deblokadu rauna AD Vraki vinogradi putem novane pomoi i upuivanja zahteva dravi kao veinskom vlasniku, odno299

sno Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja Republike Srbije za hitnu uplatu potrebnog iznosa Vrakim vinogradima radi deblokade rauna i normalnog poslovanja u narednom periodu. Inicijativom ka lokalnoj zajednici, mali akcionari i radnici Vrakih vinograda su se nali na slinoj ideji oko koje se tokom leta okupio Koordinacioni odbor radnikih protesta u Srbiji, tako da su se 15. decembra na sastanku Odbora u Beogradu ukljuili u njegov rad. Tom prilikom je dogovoreno da udruenje za razvoj radnikog pokreta, koje e uskoro osnovati lanovi Odbora, zajedno sa pokretom Ravnopravnost iz Zrenjanina i listom Republika, organizuju 16. januara u Zrenjaninu celodnevni skup na kojem e izneti iskustva i pouke radnikih i akcionarskih inicijativa na ouvanju i proizvodnje i radnih mesta u Srbiji, kao i uporedna evropska iskustva radnike participacije koja se sve vie smatraju jednim od vanih putokaza izlaska ne samo iz ekonomske krize nego i sa raznih stranputica.

Samoupravljanje i samouprava
Po okonanju letonjeg trajka, fabrika konditorskih proizvoda Ravanica iz uprije krenula je da radi punom parom kako bi nadoknadila ono to je izgubljeno u viemesenom zastoju. Menadment je naao kompromis sa kupcima i uspeo da povrati korak sa tekuim obavezama. Povezan je sta radnicima za period dok fabrika nije radila. Radnici koji su letos danonono bili na kapiji i uvali fabriku, sada rade u ubrzanim smenama, i subotom i nedeljom, kako bismo uspeli da ispotujemo ugovore, i ja verujem da emo do kraja godine uspeti da pokrijemo gubitke nastale zbog obustave rada, kae Dragana Mitrovi, lanica Uprave preduzea i predsednica trajkakog odbora u vreme protesta. Ravanica je jo uvek drutveno preduzee, jedno od retkih preostalih u Srbiji. Od 2003. godine na njenom elu se po odluci Vlade nalazi Milutin Vasi. Preduzee pod Vasievom upravom posluje sa velikim uspehom, zbog ega su se i radnici i menadment odluno suprotstavili Vladinoj nameri da im nametne novog direktora (njima dobro poznatog urnisatelja oblinje Parainke), i zbrza privatizaciju na onaj isti nain na koji je Ravanica danas jedina fabrika u upriji koja uopte radi. Vlada je pokuala da slomi otpor tako to e paralisati rad preduzea, pa je policija ak zaplenila kamione sa robom upuenom kupcu. Uokviren brutalnou jednopartijskog sistema i dirigovanim samoupravljanjem, s jedne, i viedecenijskim mirom oslonjenim na
300

vrednosti jugoslovenstva i socijalne pravde, s druge strane, na put u socijalizam je ipak proizveo izvesne pozitivne efekte na drutvo i podstakao njegov razvoj. Negativni efekti su mogli biti otklonjeni iskorakom ka demokratizaciji, ali znamo ta se umesto toga desilo. Borba za demokratiju je potom poistoveena sa antikomunizmom, zauzete su rovovske pozicije onako kako se u nas inae doivljava voenje politike, pa su retki primeri u kojima se pozitivno iskustvo jugoslovenskog socijalizma nadopunjavalo borbom protiv tiranije, za stvarnu samoupravu. U stvari, Jugoremedija i Ravanica su, makar u Srbiji, dva najopipljivija primera. Podjednako batinici socijalistike emancipacije koliko i akteri borbe za demonopolizaciju privrednog i politikog ivota. Dragana Mitrovi, Zdravko Deuri i njihovi saradnici svakako nisu jedini, ali su najizrazitiji predstavnici one Srbije u kojoj, verovali ili ne, jo uvek ive i lini integritet i odgovornost u javnom delovanju. Razloga za preterani optimizam nema. Otkako je Agencija za privatizaciju zavrila Izvetaj o kontroli sprovoenja kupoprodajnog ugovora u Trudbenik gradnji, blokada rauna preduzea je porasla za oko 150 miliona dinara. Radnici i mali akcionari beogradskog Srboleka, vlasnici oko 30% akcija kompanije, takoe biju bitku sa vremenom da pre nego to rma potpuno propadne dokau nezakonitosti u preuzimanju i radu menadmenta iji rad kontrolie Jovica Stefanovi Nini sa svega 24,99% akcija. Stefanovi je poslednje tri godine u Srboleku praktikovao poslovnu politiku slinu onoj protiv koje su se svojevremeno pobunili radnici i akcionari Jugoremedije (proglasio se za predsednika Upravnog odbora i direktora, gotovo sve to fabrika proizvede prodaje svojoj rmi MD Nini sa rabatom od 41%, pa ni to ne plaa itd.), i na kraju doveo najstariju farmaceutsku kuu u Srbiji do opasnosti da izgubi dozvolu za rad i kao veledrogerija i kao proizvoa lekova. Samostalni sindikat, koji vodi Zoran Goevi, i Udruenje malih akcionara na elu sa Miom Saviem, pre dve godine su se upustili u borbu, ali nakon nekoliko uspeha koje su postigli preko Skuptine akcionara (najpre su krajem 2007. godine pred Komisijom za hartije od vrednosti dokazali da je Stefanovi nezakonito ostvario natpolovinu veinu akcija i sveli ga na etvrtinu, da bi zatim na Skuptini spreili usvajanje odluke o izdvajanju veledrogerije u posebno preduzee), Nini je jo jednom pokazao kako funkcionie sistem godinama krojen po meri odreene grupe pojedinaca: od jula prole godine uprava Srboleka jednostavno odbija da sazove Skuptinu, uz obrazloenje da nema novca da je organizuje!
301

Trgovinski sud je na zahtev malih akcionara (meu kojima su, pored radnika, i profesionalni investitori), naloio odravanje Skuptine za 22. decembar, i za privremenog zastupnika imenovao advokata Nenada Milia iz brokerske kue AC Broker (zastupnik vie investitora iz Slovenije, koji u svom portfelju imaju oko 10% akcija Srboleka), ali uprava zastupniku nije dostavila knjigu akcionara, s obrazloenjem da ni sami ne mogu da je dobiju od svog korporativnog agenta, jer mu duguju 10 hiljada evra! Jedini izlaz koji je sud ponudio iz ovakve situacije bilo je odlaganje Skuptine za 11. januar! Knjige akcionara i dalje nema, a idu praznici. Mali akcionari su se 22. decembra ipak okupili na mestu gde je bila zakazana Skuptina, u Kamenoj sali Doma sindikata, i u razgovoru sa predstavnicima ostalih grupa iz Koordinacionog odbora radnikih protesta (Trudbenik gradnja, Jugoremedija i invoz), ponovo zakljuili da nema odustajanja. Na njihovoj strani su injenice i pravo na privatnu svojinu. Na Stefanovievoj su haos i abrovi: uspeo je da odvoji deo radnika u novi sindikat i okrene ih protiv svojih kolega, huka radnike na male akcionare, po ko zna koji put obeava da e za mesec dana ponovo proraditi, i da se ak trijumfalno vraa u Jugoremediju. Ne, za ovo zaista nisu krivi tajkuni. Ivan Zlati [objavljeno na sajtu Pokreta za slobodu - www.pokret.net, januara 2010]

302

Drugi o nama

Leto protesta
Umreavanje radnikih borbi i novih pokreta u Srbiji
Protesti, trajkovi i blokade obeleili su ovo leto. U Srbiji na ulice izlazi toliki broj radnica i radnika kao nikada ranije nakon pada Slobodana Miloevia. U Novom Pazaru je u maju predsednik lokalnog tekstilnog radnikog sindikata, posle dvonedeljnog trajka glau, odsekao sebi prst, ne bi li konano skrenuo panju javnosti. U Kragujevcu trajkai su se popeli na viespratnicu i pretili da e da skoe. Skoro svakodnevno grupe radnica i radnika blokiraju saobraajnice negde u zemlji. esti samodestruktivni oblici protesta ukazuju na centralni problem. U veini sluajeva re je o oajnim radnikim borbama, analizira Ivan Zlati iz levoorijentisane inicijative Pokret za slobodu, koji je osnovan pre dve godine sa ciljem da koordinie proteste radnica i radnika. Demonstranti esto nemaju na raspolaganju nikakvo drugo sredstvo pritiska osim svog vlastitog tela. Tako su, na primer, radnice i radnici u Novom Pazaru traili neisplaene nadnice od preduzea koje je odavno bankrotiralo. Klasian trajk u takvom sluaju nije nikakva opcija. Centralni problem u Srbiji je deindustrijalizacija, opisuje Zlati stanje koje globalna kriza zaotrava. Intenzivni proces privatizacije proteklih godina doveo je do masovnog porasta nezaposlenosti jer mnogi investitori rasprodaju jeftino kupljena preduzea i tako stiu prot umesto da razvijaju proizvodnju. Zbog toga je centralna briga Pokreta za slobodu pomo radnicima koji se zalau za ouvanje svojih radnih mesta. Samo na ovaj nain moemo da spreimo pretvaranje Srbije u potpuno zavisnu zemlju jeftine radne snage. Mada je Pokret za slobodu samo mala grupa sa otprilike trideset, veinom mladih lanova, u nekoliko radnikih borbi igra vanu ulogu. U Zrenjaninu, u Pokrajini Vojvodina, pomae radnicima fabrike lekova Jugoremedija. Firmu je 2003. kupio obskurni biznismen koji je hteo da raskomada preduzee. Zauzimanjem preduzea, koje je trajalo mesecima, radnici
303

su uspeli da iznude sudski proces u kome su dokazane neregularnosti u procesu privatizacije. 2007. godine 500 radnika je na kraju uspeno preuzelo upravu nad fabrikom. Model radnikog akcionarstva je to omoguio. Pokret za slobodu nastoji otada da putem mnogih protesta, asopisa i letaka iznese u javnost uspeh zaposlenih u Jugoremediji. U isto vreme prenose lokalnim sindikalistima praktino znanje svuda po Srbiji. Mrnjom zadahnuti komentari iz politike i medija pokuavaju da model Jugoremedije denunciraju kao povratak radnikog samoupravljanja iz Titove Jugoslavije. Ali primer ima harizmatinu mo. Tako je taj primer u Zrenjaninu motivisao i druge radnike u njihovim borbama protiv tekuih oblika privatizacije. Na lokalne izbore u maju 2008. godine obespravljeni su izali sa zajednikom listom. Pod imenom Ravnopravnost etiri odbornika su ula u gradski parlament. Za politiku scenu u Srbiji, kojom skoro potpuno dominiraju neoliberalne i konzervativno-nacionalistike snage, vaan je politiki dogaaj da se neko u Zrenjaninu ponovo vezuje za dugu tradiciju lokalne samouprave i demokratije koja pripada istorijskom nasleu socijalistikog radnikog pokreta u regionu, objanjava Zlati. Prava sloboda mora biti povezana sa decentralizacijom vlasti. A bez socijalne pravde ionako nema slobode. Devedesetih godina Zlati se angaovao u okviru levoorijentisane, antinacionalistike perspektive protiv reima Miloevia. Pokret za slobodu pokuava danas da socijalno pitanje uini polaznom takom umreavanja radnikih borbi sa drugim protestima kao to je na primer borba protiv plaanja studentskih kolarina. Boris Kanclajter [Objavljeno na nemakom jeziku u listu Prager Fruhling, oktobra 2009.]

304

Vera Vratua: Trini fundamentalis su zla kob srpske ekonomije (odlomak)

U intervjuu za list Peat, profesorka sociologije na Beogradskom Univerzitetu Vera Vratua govori o Pokretu za slobodu, Koordinacionom odboru radnikih protesta u Srbiji, i denisanju alternative deindustrijalizaciji zemlje...
Na kojim pretpostavkama se temelji vae uverenje da alternativa postoji? Ono to uvruje uverenje da alternativa postoji i da stasavaju subjekti koji e je denisati i sprovesti, jeste pojava oblika samoorganizovanja razbatinjenih, obespravljenih i egzistencijalno ugroenih radnika i graana Srbije u borbi protiv antidemokratskih procesa koji generiu ekstremnu socijalnu nejednakost. Pod mobiliuom parolom dosta kukanja, organizujmo se, angaovani studenti, mladi ljudi i ene okupljeni oko Pokreta za Slobodu, svoje obrazovanje i energiju uloili su u podrku pisanom reju i direktnom akcijom sudbonosnoj socijalnoj borbi radnika za ouvanje proizvodnje u svojim preduzeima. uvajui svoja radna mesta oni dugorono doprinose i preokretanju dosadanjeg negativnog trenda deindustrijalizacije zemlje, kao i podsticanju neposrednog demokratskog uea irokih slojeva ljudi u reavanju egzistencijalnih problema koji ih se neposredno tiu. Koliko je u ovom trenutku realno ostvariv pomenuti oblik samoorganizovanja i gde su njegovi centri? Koordinacioni odbor radnikih protesta za sada obuhvata predstavnike trajkakih odbora preduzea u Zrenjaninu, Rai, Kragujevcu, upriji, Beogradu i Vrcu. Svakim danom poveava se broj ulanjenih. Delegati trajkakih odbora radnika okupljaju se na sastancima Koordinacionog odbora, analiziraju dokumentaciju, artikuliu prioritetan zahtev, razmenjuju iskustva koja prenose svojim kolegama. Kada sami trajkai odlue ta e od njih primeniti, piu saoptenja za javnost i alju zahteve glavnom adresatu protesta. lanovi Koordinacionog odbora uzajamno se podravaju da ostanu uporni u okupaciji preduzea koja imaju ozbiljne proizvodne mogunosti, u ulinim protestima i izbaci305

vanju neodgovornih novih vlasnika koji svesno pokuavaju da unite proizvodnju u preduzeima koja su radnici decenijama gradili radi pranja novca i pekulisanja skupim graevinskim zemljitem. Cilj protesta je vrenje pritiska na korumpirane dravne institucije poput Agencije za privatizaciju, da ispunjavaju svoju zakonsku obavezu i kontroliu sprovoenje ugovora o privatizaciji. Radnici Jugoremedije, Zastave elektro i Ravanice uspeli su da sauvaju svoje fabrike, a radnici i radnice Rake, invoza, BEK-a, Trudbenik gradnje, Srboleka, Vrakih vinograda i Ipoka, jo uvek se bore. Kontakti postoje i sa Kopaonikom iz Kurumlije da se podri ponovno pokretanje proizvodnje i tako spase itav grad. Nije tajna da su pojedine grupe o kojima govorite izloene svojevrsnim merama represije! Uprkos neprijatnim iskustvima legitimisanja od strane policije, preovlauje pozitivno iskustvo da obini lanovi policije otvoreno kau da e biti na strani radnika poto su razumeli opravdanost njihove borbe. U pogledu odnosa prema postojeim registrovanim sindikatima, praksa je pokazala da je plodna saradnja sa lokalnim podrunicama iji su sindikalisti podloniji radnikoj kontroli. Za razliku od njih, uoeno je odsustvo angaovanja birokratizovanih i korumpiranih rukovodstava u sindikalnim centralama na povezivanju radnikih protesta u odbrani interesa radnika, pa ak i svesni pokuaji sabotiranja radnikih protesta. Klonei se politikantskih i ideolokih parola i grandioznih planova koji trenutno prevazilaze njihove kapaciete, resurse i infrastrukturu, zalau se za donoenje sistemskih mera vraanja vlasnitva graevinskog zemljita i akcija preduzea u dravnom vlasnitvu lokalnim samoupravima. Lokalne samouprave vie su zainteresovane za ouvanje zaposlenja lokalnog stanovnitva u poslednjim preduzeima koja su nekako preivela privatizaciju i podlonije su demokratskoj kontroli samih radnika, od centralizovane vlasti u glavnom gradu. Iskustvo nam govori da izborne (stranake) promene vlasti u lokalnim sredinama ne dovode i do sutinskih ivotnih i drutvenih promena!? Svesni da puka personalna promena na vlasti nita sistemski nee promeniti, kao glavni problem uoavaju to to politike stranke isisavaju novac iz retkih preduzea u kojima se ouvala poizvodnja za nansiranje opstanka na vlasti tako to postavljaju svoje nestrune ljude da njima upravljaju. Zametak jasno artikulisane radnike partije vide u
306

Ravnopravnosti koju su osnovali radnici Jugoremedije, kako bi svoj uspeh u borbi za fabriku zatitili i politikim putem. Oni pomau radnike grupe u i izvan Zrenjanina. U perspektivi tee stvaranju nezavisnog i demokratskog radnikog pokreta u kojem e krajnji ciljevi drutva ravnopravnosti, socijalne pravde, bez ugnjetavanja i neimatine kao pretpostavci line slobode, biti prisutni u sredstvima borbe i nainu svakodnevnog pribliavanja njihovom ostvarenju. A do tada? Do tada upozoravaju vlast da se duboki problemi ukidanja radnih mesta nastali pljakakom privatizacijom ne mogu reiti merama povezivanja staa i jednokratne novane pomoi i da ni u jednoj zemlji koja sebe smatra demokratskom, vlada ne sme da ograniava pravo na mirno izraavanje nezadovoljstva, te da odustane od najavljene represije nad radnikim protestima. Da li je delovanje Pokreta za slobodu i Koordinacionog odbora svojevrsno pozivanje na restauraciju socijalizma i kakve anse danas u naem drutvu imaju ovakve ideje? Ne elei da rizikujem da ih pogreno tumaim, izneu svoje miljenje o postavljenom pitanju. Moglo bi se govoriti o restauraciji socijalizma da je u svetskim razmerama postojao kvalitativno novi nain proizvodnje, pre svega, da je u okviru njega bila ukinuta klasna podela rada. Stvarnost je bila drukija, tek se pomaljao novi nain proizvodnje u okviru dominacije kapitalistikog u svetskim razmerama. Pri tome su zameci novoga bili svakodnevno pritisnuti istorijski nasleenim nedovoljno razvijenim proizvodnim snagama u bivim kolonijama i polukolonijama, te vie ili manje otvorenom vojnom intervencijom imperijalistikih sila koje svim silama nastoje da ih vrate ili zadre u kolonijalnom i neokolonijalnom poloaju, odnosno u okviru meunarodnih manifestacija klasne podele rada. U ovim svetsko-istorijskim okolnostima, mislim da je mudro da pripadnici Pokreta i Odbora izbegavaju upotrebu kontroverznih i zloupotrebu kompromitovanih izraza. Kako nazvati drukije nego zloupotrebom, kada su samozvane radnike, socijalistike i socijaldemokratske partije u svetu i kod nas sprovodile i dalje sprovode program privatizacije raznih oblika kolektivne svojine esto jo bezobzirnije od partija koje su ve po svojem imenu usmerene na konzerviranje kapitalizma?
307

Poetni oblici samoorganizovanja i preuzimanja inicijative od strane zaposlenih u neuspeno privatizovanim preduzeima s ciljem da odre proizvodnju i radna mesta, kao i podrka koju im u tome pruaju praktino svi pripadnici lokalne zajednice, a sve vie i itelji drugih sredina sa istovrsnim problemima, naroito kritiki deo visoko obrazovanih pripadnika sitne buroazije, oigledno pokazuju da je primitivna akumulacija kapitala dola do granice drutvene snoljivosti u Srbiji. U takvoj konkretnoj konstelaciji odnosa, vanije od imenovanja preduzetih mera, jeste da se sprei dovravanje rasprodaje prirodnog i drutveno proizvedenog bogatstva. ta vi mislite o mogunosti povratka socijalizma? Lino nemam dilemu oko toga da ukoliko ogromna veina za oveanstvo ne odabere kvalitativni skok u socijalizam, cikline i sve razornije sistemske krize e sve nas iz kapitalizma kao modernog ropstva, dovesti preko drutveno proizvedenih katastrofa, do samounitenja. [objavljeno u listu ''Peat'', 5. februara 2010]

308

Ispod cenzusa!
Pokret za slobodu pro v Mlaana Dinkia
Pokret za slobodu najavljuje pokretanje nestranake kampanje iji je cilj da Mlaan Dinki na narednim izborima ne pree cenzus. Glavna parola kampanje je: ''Samo narod moe da pobedi Dinkia ostali sa njim prave koalicije'', a prati je veliki broj duhovitih sliica koje ilustruju ovaj tekst. Razlog kampanje je to to Pokret za slobodu, kao i ogromna veina u narodu, Dinkia smatra najodgovornim za upropaavanje domae privrede Radniki pokret u Srbiji ne ine samo sindikalisti koji se sastaju sa tajkunima u ekspirovoj. Ozbiljna alternativa korumpiranim i pasivnim sindikalistima dolazi iz organizacionog rada grupe koja sebe naziva Pokretom za slobodu, a koja je ovde najpoznatija po tome to je Noam omski, svetski priznat intelektualac, podrao neke od njenih inicijativa. Kako sami predstavnici Pokreta za slobodu kau, nastali su ujedinjavanjem studentskih i radnikih aktivista a zatim su se orijentisali na probleme koje smatraju najprioritetnijim u naem drutvu. U zaslugu im se upisuje uspena organizaciona pomo radnicima Zastave elektro, Jugoremedije i drugim ovde najpoznatijim radnikim trajkovima. Njihovi tekstovi i saoptenja odlikuju se britkom analizom, neoptereenom ideologijom, i preko njih je svetska javnost upoznata sa radnikim gibanjima u Srbiji, a intervjui sa predstavnicima Pokreta za slobodu objavljeni su na veem broju stranih jezika. tampali su vei broj besplatnih publikacija koje pozivaju na povezivanje ugroenih slojeva u borbi za slobodu i socijalnu pravdu. Povezali su vei broj trajkakih odbora u zajedniku borbu i osnovali Koordinacioni odbor radnikih protesta. Pruaju podrku i studentskim inicijativama. Pokazali su da dobro organizovani radnici mogu biti jai od supruga predsednice Skuptine Srbije Slavice uki-Dejanovi koji je pod pritiskom protesta morao da se odrekne vlasnitva nad fabrikom koju je vodio ka steaju. Danas Pokret za slobodu najavljuje pokretanje nestranake kampanje iji je cilj da Mlaan Dinki na narednim izborima ne pree cenzus. Glavna parola kampanje je: ''Samo narod moe da pobedi Dinkia ostali sa njim prave koalicije'', a prati je veliki broj duhovitih sliica koje ilustruju ovaj tekst. Razlog kampanje je to to Pokret za slobo-

309

du, kao i ogromna veina u narodu, Dinkia smatra najodgovornim za upropaavanje domae privrede. Mlaan Dinki je neizbeni sastavni deo svake vlade od 2001. uprkos tome to je jedan od najomraenijih politiara u Srbiji. Neki kau da na tome najvie moe da zahvali svojim vezama sa stranim faktorom i domaim krupnim kapitalom. Dinki zapravo svoje naslee i vetine vue iz nevladinog sektora kao osniva nevladine organizacije G17 plus, koja je bila dobro pozicionirana kod stranih fondacija u vreme kada su ogromne koliine novca stizale onima koji bi se borili za smenu reima Slobodana Miloevia (najveu podrku G17 plus imao je u Meunarodnom republikanskom institutu sa seditem u SAD). Dokopavi se vlasti Dinki na razliite naine koristi svoju poziciju unutar vlade kako bi sebi obezbeivao opstanak na vlasti. I sam Zakon o regionalnom razvoju, koji je pripremilo njegovo ministarstvo, najveim delom je prilagoavanje ''situacije na terenu'' Dinkievim planovima da ostane na vlasti unutar neke nove koalicije, ili da makar pree cenzus na sledeim izborima i ue u parlament. Sam zakon je donet kako bi se omoguilo apliciranje za fondove EU namenjene nansiranju regionalnih razvojnih projekata. Ogroman broj agencija i saveta na regionalnom nivou, ije stvaranje propisuje Zakon o regionalnom razvoju, bie samo pregrt netransparentnih tela u kojima se nee znati gde je otiao novac iz EU fondova. Agencije e rukovoditi nansijama i sprovoenjem projekata a lokalne samouprave e nansirati njihov rad. Dodeljivanje novca, meutim, odobravae samo nadleni ministar - Dinki, kao i u sluaju NIP-a i Fonda za razvoj. Toliko o decentralizaciji. ''Mi emo se truditi da razvijamo te institucije (misli se na regionalne agencije i savete, prim. D.M.) jer se deava da lokalne samouprave esto ne vide svoj interes u tim agencijama, iako su formalno u njihovom vlasnitvu'', kau slubenici Ministarstva za ekonomiju i regionalni razvoj. Da je Zakon o regionalnom razvoju deo ireg Dinkievog predizbornog plana govori i to to je istovremeno sa promovisanjem Zakona o regionalnom razvoju Dinki pokuavao da sopstvenu stranku, prezrenu u narodu, reformie u Partiju regiona i dodeli joj novi imid. Ta nova Dinkieva partija okupie regionalne lidere (Niia, Verka, mogue Palmu i Ljajia ili Ugljanina), koji e od Dinkia dobijati novac iz dravnih fondova koji bi trebalo da ih uvrsti na vlasti u njihovim gradovima (Zajear, Kragujevac, Jagodina), dok bi oni zauzvrat omoguili
310

Dinkiu da ostane na vlasti na republikom nivou. Na primer, region na koji je Dinki prvenstveno bacio oko, region umadije i Zapadne Srbije, imae najvei broj regionalnih agencija etiri, dok e region Vojvodina i region June i istone Srbije imati po tri, a Beogradski i Kosovskometohijski po jednu. U tekstu Regionalizacija, dravno ili partijsko pitanje? sa sajta International Commmunications Partnersa kae se: ''Vlada Srbije je poetkom marta 2010. usvojila program za podsticanje ravnomernog regionalnog razvoja u 2010. godini, vredan 100 miliona evra. Ovaj program je promovisao ministar ekonomije i regionalnog razvoja Srbije Mlaan Dinki. Naravno, programa ne bi ni bilo da na njemu nije insistirao upravo Mlaan Dinki, kome je ravnomerni regionalni razvoj postao politiki program, a on je veoma vet i sposoban kada dravnim novcem nansira svoje politike aktivnosti. Kako je Srbiji preko potreban ravnomerni regionalni razvoj, Dinki je spojio, kako to narod kae, lepo i korisno. Elem, kako god dolo do usvajanja vladinog programa, Dinki je najavio da e taj program pomoi zapoljavanje i oivljavanje proizvodnje u najsiromanijim optinama u Srbiji. Isti iznos za iste namene Dinkievo ministarstvo uloilo je juna 2007. godine. Na koje su projekte pare otile niko ne zna, ali jasno je da u nerazvijenim krajevima Srbije vidljivog napretka nema''. Teko je poverovati da u srpskoj prii o regionalizaciji nema politikih motiva kao to aktuelna vlast tvrdi. U Beogradu je nedavno pokrenuta inicijativa za osnivanje Unije nacionalnih, regionalnih i lokalnih stranaka, grupa graana i pojedinaca koji e se zalagati za decentralizaciju zemlje i ravnomerni regionalni razvoj. Inicijativni odbor ine Mlaan Dinki, lider G17 Plus, Veroljub Stevanovi, predsednik Zajedno za umadiju, Boko Nii, predsednik ivim za Krajinu, Mirko Todorovi, vlasnik modne kue Todor, Goran Paskaljevi, reditelj i Predrag Markovi, izdava. Kako saznajemo, trebalo je da u ovom odboru bude i Miodrag Babi, koji stoji iza regionalne stranke u Vrcu i koncerna Hemofarm. To je verovatno i razlog sukoba izmeu Fonda za razvoj i koncerna Hemofarm. Naime, Fond je odbio da koncernu Hemofarm da kredit iako je ovaj koncern ispunjavao sve uslove. Poto je Babi odluio da ne bude deo ove Unije, oigledno nije bilo ni kredita. Sve ovo baca senku i raa sumnju da e dravni resursi, koji e biti usmereni na politiku decentralizacije, biti iskorieni da Dinki napravi novu politiku stranku''. Zato to Dinki radi? Njegova stranka, G17 imae problema sa cenzusom ukoliko samostalno izae izbore. Njegov lini imid kao i imid
311

stranke nije ba najbolji. Zato im je potreban redizajn, a regionalni razvoj se nametnuo kao veoma dobro reenje. Naime, od kada su uvedeni direktni izbori za gradonaelnika, u Srbiji je pobedilo nekoliko lokalnih lidera koji su formirali ozbiljne regionalne pokrete. To su Dragan Markovi Palma u Jagodini, Verko Stevanovi u Kragujevcu, Goran Jei u Iniji, Goran Kneevi u Zrenjaninu, Boko Nii u Zajearu Glasanje za ove lokalne lidere pokazuje frustraciju stanovnitva centralizacijom i potrebu da imaju jaku lokalnu vlast. Potencijal meu biraima koji se protive centralizaciji je viestruko vei. Toga je Dinki svestan te je napravio odlinu raunicu. Ako Dinkieva stranka moe sama da dobije nekoliko odsto glasova na izborima, potrebni su joj jo i glasovi desetak lokalnih lidera i stranaka Bonjaka kako bi njihova koalicija dobila vie glasova od neophodnih pet odsto, to je izborni prag za ulazak u skuptinu. Dakle, Dinki politiku ideju ima, a poto je majstor da svoje politike ideje podri dravnim sredstvima, to je upravo uinio. Dinki je sebi obezbedio odlinu startnu poziciju pred novu politiku trku, a posle ulaska u parlament bie poeljan koalicioni partner svima - od DS-a do SNS-a. Parola kampanje Pokreta za slobodu - ''Samo narod moe da pobedi Dinkia'' izgleda najpreciznija smernica na koji nain Srbija moe da se oslobodi Dinkia poslavi na sledeim izborima ispod cenzusa njega i one koji sa njim tikve sade. Svakako je postalo besmisleno glasati na izborima ako uvek dobijemo da nam Dinki vodi ekonomiju. Potrebno je da svi damo svoj doprinos da ova kampanja dobije nacionalne razmere. A kad Srbiju oslobodimo od Dinkia za dalje emo videti. Danko Milojevi [objavljeno na sajtu ''E novina'', 5. aprila 2010]

312

Disciplinovanje Srbije
Radnici Jugoremedije uspeli su da stvore, uz ne malu pomo leviarskih intelektualaca i grupe Pokret za slobodu, savez izmeu malih akcionara i radnika rme koji od tada samoupravno rukovodi rmom. Petolani komitet rukovodi proizvodnjom i plasmanom lekova koji se proizvode po licenci farmaceutskog giganta Aventisa ili se razvijaju u vlastitom odeljenju za istraivanje. Mladi aktivisti grupe Pokret za slobodu pripadaju novoj generaciji srpskih leviara koji ponovo stavljaju socijalno pitanje u sredite svoje politike i hrabro, bez kompleksa, nose se sa ostacima titoistikih struktura. Na svoj nain bore se, sasvim svesno, protiv disciplinovanja Srbije. Poslednji teki sneg ove zime topi se na krovovima Beograda; debele ledene ploe preko dana padaju na trotoar kao i duge, pretee ledenice. S njima padaju crep i malter s kua koje decenijama nisu renovirane. Sunevi zraci iznose na videlo katastrofalno stanje infrastrukture u glavnom gradu Srbije. Osim toga, zjape i, deset godina nakon rata, rupe koje su napravile krstaree rakete na zgradi vlade. Savezna skuptina zvrji prazna u nekadanjem Bulevaru Revolucije koji su gradski zvaninici novog doba preimenovali u Bulevar Kralja Aleksandra zato to ih je podseao na, za njih pogrenu, titoistiku revoluciju. U tih deset godina od bombardovanja nastavila je meunarodna zajednica grupa drava koju su predvodili Vaington i Brisel rat protiv Beograda politikim i pravnim sredstvima. Tribunal za Jugoslaviju u Hagu posluio je kao korisno sredstvo. Gubitnik na izborima, oktobra 2000, Slobodan Miloevi nezakonito je deportovan tano godinu dana kasnije u Holandiju gde je 2006. godine umro pod nerazjanjenim okolnostima. Od Jugoslavije postala je Srbija i Crna Gora, a ova poslednja se osamostalila 2006. Posle izbora u maju 2008. dananji predsednik Boris Tadi pripitomio je ostatke Miloevieve Socijalistike partije (SPS) i sa njenim ostacima, koji su kompatibilni sa Zapadom, i radikalno-liberalnom G-17+ osnovao koaliciju koja Srbiji propisuje drastinu socijalnu terapiju. Lepeza novina kojom dominiraju zapadnoevropski medijski koncerni, sa nemakim WAZ-om na elu, prati ovaj razvoj. Sve politike snage insistiraju na suverenitetu Beograda nad Kosovom, ali se po pitanju teritorija pojavio nov faktor nesigurnosti. Poto
313

je regionalni parlament Vojvodine doneo vlastiti statut za Pokrajinu u oktobru 2008. godine, pokree se u Beogradu otpor protiv ovih pokuaja da se osnuje drava u dravi, kako je to rekao ministar unutranjih poslova Ivica Dai. Samostalna Vojvodina oduzela bi Srbiji i kontrolu nad itnicom poto je ve izgubila industrijsko i energetsko-politiki potencijal zbog skladita mrkog uglja i obojenih metala na Kosovu. Odluni smo da ograniimo izdatke na svim nivoima, to ukljuuje zamrzavanje penzija u 2009. godini kao i znaajno smanjivanje subvencija. Ovo obeanje je dao predsednik vlade Mirko Cvetkovi sa svojom ministarkom nansija i efom Narodne banke krajem 2008. godine u pismu direktoru MMF-a Dominiku traus-Kanu. Direktor je stavio mogunost dodeljivanja kredita Meunarodnog Monetarnog Fonda od 2 milijarde evra pod strogim uslovima: Decit budeta ne sme da premai 1,5 posto bruto nacionalnog dohotka, masovne poreze za energiju, duvan i 16-procentni porez na dodatu vrednost treba poveati, plate ne smeju da rastu uprkos stopi inacije od 10 posto i privatizaciju treba nastaviti. Ovakva vrsta pisma MMF-u ne pie se u Srbiji, kae ekonomista Oskar Kova koji je pod Miloeviem lino pregovarao sa meunarodnim nansijskim organizacijama kao ministar privatizacije, ona dolaze utanaena i gotova iz Vaingtona. Pismo je isto i za Latinsku Ameriku i za Srbiju. U dodatku memoranduma konstatuje MMF kratko i jasno: Svaka promena u dravnom budetu za 2009. godinu ukljuujui plate, penzije i transfere novca moe da se sprovede samo uz saglasnost MMF-a. Restriktivna nansijska politika prinuuje Srbiju da izdatke za infrastrukturu ogranii na dva projekta: izgradnju koridora 10, kako bi transport bolje fukcionisao izmeu Zapadne Evrope i Grke, i nekadanju fabriku Zastava u Kragujevcu. Tu bi trebalo da ugovor sa Fijatom osigura zajedniko ulaganje koje je sada svakako ugroeno zbog krize u automobilskoj industriji na Zapadu. Za socijalno, zdravstveno, ili ak za uklanjanje graevinskih nedostataka u Beogradu, nije predvien nijedan dinar. Zvanino iskazana stopa nezaposlenosti od 25 procenata obelodanjuje da ivot u Srbiji sledi drugaije tokove od onih na Severozapadu Evrope. Ko ima posao, njemu inacija prodire zaradu. U decembru 2008. prosena plata iznosila je 250 evra, u februaru 2009. samo 200 evra a u junu bi mogla da padne na 150, procenjuje strunjak za ekonomiju Duan Prorokovi. Penzioneri esto moraju da preive sa 12.000
314

dinara (125 evra) meseno. Uz to, kriza na Zapadu rapidno smanjuje novane doznake srpskih gastarbajtera u svoju domovinu. Studija Svetske banke utvrdila je za Srbiju pet vrsta siromatva. Od radnika, preko nezaposlenih do penzionera, u najteem su poloaju na toj lestvici oni koji u malim provincijskim gradovima mora da preivljavaju bez vlastite bate. Studija oznaava 30 procenata Srba siromanima. Kroz fabriku koja se rekonstruie ponosno nas vodi inenjer hemije Bane Marku. Jezgro farmaceutskog pogona je ve izgraeno i ispunjava nove odredbe za proizvodnju lekova. U susret nam dolazi Steva, radnik koji ima otprilike 50 godina. Pre etiri godine bio je ovde u Jugoremediji predsednik trajkakog odbora. Lopove smo oterali, sada sami vodimo fabriku, dugotrajnu borbu radnitva saima na najnuniju informaciju. Jugoremedija je ime jedine rme u dananjoj Srbiji koja se posle faze divlje privatizacije nalazi ponovo u rukama radnika. Naravno da to nije titoistiko samoupravljanje koje je ovde u Zrenjaninu, 80 kilometara severnoistono od Beograda, nalo svoj put. Veliki deo od 500 zaposlenih farmaceutske fabrike poseduje zajedno sa okruglo 4.000 malih akcionara veinu akcija. A to se zbilo ovako: Poto je Miloevi samoupravna preduzea pretvorio u kapital, nova vlasnika formula je glasila: 30 posto ide dravi, 35 radnicima i menadmentu i 35 graanima Srbije. Formirala se crvena buroazija koja je pomeala udele drave i graana i stvorila mogunost za formiranje veinskog paketa akcija izvan radnikih kolektiva. Posle zavretka Miloevieve ere drava je svoj udeo prodavala privatnim investitorima; tako je bilo i sa Jugoremedijom gde je ovaj udeo u meuvremenu narastao na 42 procenta. Svuda u Srbiji ovaj model je poslednjih godina dovodio dotle da su se privatni investitori ilegalno, i esto primenom gole sile, dokopali preduzea. Radnicima u Jugoremediji ipak je uspelo da zaustave divlju privatizaciju koju je sproveo ovek pod imenom Nini i koja je odbacivala formalne veinske odnose. Hiljade malih akcionara stavilo se na stranu zaposlenih. Posle nekoliko godina borbe, tokom koje su Zrenjaninci izlazili na ulicu i zauzimali fabriku, vlasnik je 2007. morao da odstupi. Sud je prepoznao nezakonitost u njegovoj pljaki, njegov udeo od 42 posto pripao je ponovo dravi. Radnici Jugoremedije uspeli su da stvore, uz ne malu pomo leviarskih intelektualaca i grupe Pokret za slobodu (Freiheitskampf), savez izmeu malih akcionara i radnika rme koji od tada samoupravno rukovodi rmom. Petolani komitet rukovodi proizvodnjom i
315

plasmanom lekova koji se proizvode po licenci farmaceutskog giganta Aventisa ili se razvijaju u vlastitom odeljenju za istraivanje. Mladi aktivisti grupe Pokret za slobodu pripadaju novoj generaciji srpskih leviara koji ponovo stavljaju socijalno pitanje u sredite svoje politike i hrabro, bez kompleksa, nose se sa ostacima titoistikih struktura. Na svoj nain bore se, sasvim svesno, protiv disciplinovanja Srbije. Hanes Hofbauer [objavljeno na nemakom jeziku u listu ''Neues Deutschland'', 24. marta 2009.]

316

English Summary

Serbia's ''socially acceptable'' priva za on

The New Approach to Priva za on in Serbia
Principle 6. Privatization must be socially acceptable, i.e. the position of employees in the privatized company must not deteriorate after privatization; and ensure that a part of the capital must belong not only to the employees but also to all adult citizens of the state in order to validate the level of rights or entitlements that have been achieved in keeping with previous laws. From the web site of the Privatization Agency of the Republic of Serbia, 2001 The initial privatization of socially owned property in Serbia was launched at the end of 1989, and started in earnest a year later. The privatization law was conceived by Ante Markovi, the last Prime Minister of socialist Yugoslavia. Under this law, privatization was not mandatory for all socially-owned enterprises. The ultimate decision whether or not the company was going to be privatized remained with the companys Assembly (the highest decision making body in a socially owned enterprise). If the workers decided to do so, the company's capital was then transformed into private shares and each worker was given the opportunity to buy them again at a reasonable price. This may sound absurd now, but Markovis privatization had the potential of actually preserving whatever was left from, and even to improve upon the model of Yugoslav workers self-management. Even the staunchest Yugo-nostalgic would be hard-pressed to deny the common critique that Titos self-managed economy was de facto managed by the one-party state. Even though lots of collectives managed to achieve substantial degrees of independence and actual self-management, at a more general level the concept of social ownership failed to ground itself in a key element necessary for the creation of a sustainable economy RESPONSIBILITY! Simply put, during the 1980s the whole system (especially among socialist politicians and managers, but also - though to a much lesser extent - among the workers themselves) became largely irresponsible in handling social
317

property. It was thus a really good idea to try to prevent the collapse of the economy by offering workers a private stake in what had previously been "everybodys, but at the same time nobody's" (Serbian. 'svaije ali niije'). Markovics move at the time was known as the cold shower, but from todays point of view his approach to privatization can be read as a particular response to the most pressing question concerning postcommunist Yugoslavias democratization: how to salvage a future for workers self-management from the dead-end fate awaiting the oneparty state? Indeed, increasing worker ACTIVISM during the late 80s, in the form of countless strikes and demonstrations all over the country, became a serious threat to the ruling party (especially in an international context were communist regimes were collapsing throughout Eastern Europe). In order to maintain their power, party bureaucrats in the republics decided to change their political tune into that of nationalism. And anyway, do not the dreams of establishing greater national state demand great national capitalists, and not small worker-shareholders running the economy? The rest as they say was history and Markovis approach to privatization was superseded by others in all of the ex-Yugoslav republics. In Serbia, Slobodan Miloevi used the economic crisis and hyperination of 1993 as an excuse to annul Markovis privatization. Another law that reduced the number of shares Serbias workers could expect was adopted in 1995 with the support of Serbias then opposition (now ruling) Democratic Party. It is worth noting, that this was the only case during the 1990s in which Miloevis Socialist Party of Serbia (SPS) and Zoran inis Democratic Party voted the same way. A second privatization law was adopted in Serbia in 1997. Again, this privatization wasnt mandatory and again the decision to privatize socially owned enterprises ultimately lay with the enterprises own Assemblies. However, this time again, only a portion of the newly released shares were offered to those working in the newly privatized enterprises. For the rst time, the state also received rights to its own share of socially owned property under the 1997 law. According to this law, the Republic of Serbia could acquire 30% of the companys shares. The remaining 70% was on offer not only to the workers of the company but also to other employed citizens who couldn't acquire shares in their own rms because their rms couldnt be privatized (i.e. this applied mostly to those working in the public sector including at hos318

pitals, schools, in the state administration, the police, the army as well as those working for military industries and in the banking and insurance sectors, etc). In fact, it was under Milosevis privatization law that the populist concept of socially acceptable privatization rst emerged i.e. the idea that all adult citizens of Serbia had rights to their share of whatever was socially owned in the state. Of course, hiding behind the mask of social justice was a plan to execute the exact opposite of what Markovis earlier approach to privatization had intended. That is to say, the new model of privatization sought to deprive workers of effective decisionmaking authority. Simply put, if 30% of the capital now belongs to the state and 35% to external shareholders, then this means that only 35% of the votes at the Shareholders Assembly would actually represent the interests of the workers in the company. Additionally, in order to prevent communication between the internal and external shareholders, the government ensured that the external shareholders were from cities far removed from the enterprise in question and its workers. Needless to say, this whole process was unfolding in a context of successive wars, economic sanctions, dictatorship, etc. In such an environment there was very little education among workers about what the hell was going on, which rights were being lost and which ones were being gained. When the new ruling coalition won the 2000 elections - ending communist rule and establishing democracy - felt no political obligation whatsoever to consider workers as inheritors of socially owned property and rights. A new neoliberal privatization law was instead adopted in 2001. The state thus began conscating all socially owned property. Privatization was made mandatory and a strict timeline was set for the completion of this process - a timeline that incidentally expires this year. The new 2001 law stipulates that 70% of the company can now be sold to private investors, and that only after selling the majority share, workers can receive the remaining 30% or 15% (depending on the case). These shares are actually free, which is actually a suitable price for something that isn't worth anything. The sole owners of the 70% majority in the enterprise can now have absolute control over management, which gives them the power to not even disclose prots to the remaining shareholders or to consult them about the direction that the company is taking.
319

Of course, while the new owners are technically obliged by law to disclose and share their prots with other shareholders, the reality is that for the corrupt Serbian authorities, worker-shareholders are almost uniformly seen as embarrassing leftovers of communism, enemies of reform, and even as Stalinists. On the other hand, the new 70% majority shareholder is seen as an important pillar upon which the success of Serbias democratic reforms depends. That is to say, these reforms depend on former communist or nationalist apparatchiks and nouveau riche tycoons who got rich by either plundering the social property now being privatized or who managed to accumulate wealth through the wars waged in the 1990s (wars that the workers of the newly privatized rms had to bear the costs of). In these conditions, strong pressure has been exerted in recent years on those small-shareholders that managed to hold onto majorityownership in some of the best Serbian companies as a result of the 1997 privatization law. These shareholders have been encouraged, through corruption and poverty, to enter a process of secondary privatization i.e. to sell their shares on the stock market (because this was the only aspect of their property rights that the new neoliberal regime recognized). Few of these small-shareholders dared to use their shares to actually run their own factories in the new conditions. The few workers who have elected to do so mainly those gathered around the Jugoremedija pharmaceutical plant in Zrenjanin could be one of the only hopes left for greater democracy in Serbia. And yes, the social acceptance of privatization was nally achieved last year, when all the adult citizens of Serbia who had never exercised their democratic right to free shares of former held social property, received their own chance to avail themselves of this right via the privatization of public sector rms i.e. the Serbian telecom, oil and electricity providers. In this way the vast majority of the impoverished population in Serbia became accomplices in their own long-term destruction, hoping to get a few hundred Euros from the sale of public goods. That is what neoliberals call popular support. Ivan Zlati

320

The Ba le of Jugoremedija
Jugoremedija, the Zrenjanin-based pharmaceutical manufacturer, was privatized under the 1997 law. Workers and external shareholders jointly held some 58% of the shares, and the other 42% went to the state. In August 2002, the Serbian government sold its share of Jugoremedija to a notorious maa gure from the Miloevi era - one Jovica Stefanovi (Nini). At the time he purchased the states 42% share, Stefanovi was wanted by Interpol for cigarette smuggling. He was known to be part of the entourage of that godfather of Serbias cigarette business during the 1990s, Marko Miloevi, the son of the more infamous Slobodan. Aside from the 16,5 million EUR for the Jugoremedija shares, Nini was also obliged under the terms of the privatization agreement to invest in the reconstruction of the factory in order to obtain European GMP (good manufacturing practice) certication for the factorys production lines. After nishing the investment, he would then be allowed to recapitalize Jugoremedija in order to increase his share and become the enterprises majority shareholder. The Jugoremedija workers and the other small, external shareholders werent informed about the second part of this contract i.e. that the state had actually sold Stefanovi not only the 42% of Jugoremedija that it held, but that it also wanted him to become majority owner without consulting the rms 4,500 remaining shareholders. Theres nothing unusual in all this, however, since at this point in the process of Serbian privatization - only a year after the new law was adopted - there was no legal framework whatsoever that could provide protection for the rights of workers or small shareholders. For example, the Law on Free Access to Public Information was adopted only in November 2004, and its implementation started almost a full year after that. This means that in 2002 worker-shareholders had no legal avenues through which they could even obtain the contract regulating the sale of 42% of their own company. Actually, it was through workers struggles in factories like Jugoremedija that the Serbian government was eventually forced to admit that workers and small-shareholders have some rights in the privatization process. However, back in 2002, any workers group that tried to dispute irregularities in the privatization process would have been
321

crucied in the national media as Stalinists, enemies of transition, and so on After the state sold its 42% share, the Jugoremedija workers started organizing themselves and mobilizing the support of external shareholders. During the companys March 2003 Shareholders Assembly, Stefanovi proposed his investment plan which sought investments in raw materials not crucial upgrades. He misled the assembled shareholders by arguing that this was part of his contract with the state. The representative of the workers and small shareholders at the assembly was Zdravko Deuri, who rejected Stefanovis proposal. In retaliation, Stefanovi suspended Deuri as well as union leader Vladimir Pecikoza. As the situation deteriorated, Jugoremedija workers went on strike in December 2003, demanding that Stefanovi stop mobbing (intimidating) union activists and those in the shareholders association. Stefanovi agreed to their demands on January 6, but after the strike ended he hired private security guards who only subsequently intensied the intimidation tactics against workers. In the meantime, Stefanovi produced a forgery of the Shareholder Assemblys original decision on investment and presented himself at Zrenjanins Economic Court as Jugoremedijas 64% majority-owner. After accidentally learning about this (Deuri was in Court attending to some other business when he saw that the ownership structure was being changed), the workers reacted with another strike in early March 2004. After they learnt of the actual content of the contract between the state and Stefanovi i.e. stipulating the need to invest in upgrades for GMP certication the workers turned their strike into a protest. They now demanded that the state terminate its contract with Stefanovi, because he didn't fulll his obligations under its terms. On March 15, Serbias Ministry of Economy concluded that Stefanovi hadnt fullled his investment obligations. A group of about 100 Jugoremedija workers converged on Belgrade and blocked the Privatization Agencys premises for a day, demanding that the state le legal proceedings to terminate its contract with Stefanovi. The PA did so the next day. On 3 April 2004 Stefanovis management left the factory. Following negotiations organized at the beginning of August 2004 by then Minister of Economy Predrag Bubalo, the workers agreed to let Stefanovis management return to the factory and to work with them until the courts could determine which side was the majority owner.
322

Stefanovis CEO Aleksandar Radovanovi also agreed that the private security force that caused the March incidents wouldnt be hired again and that Jugoremedija workers will provide their own security. However, on August 16, about 120 members of Stefanovi's private security force came into the factory and started a ght with the workers. The police arrived to separate the two-sides but ignored worker-shareholder demands that the private security force must leave since they hadnt been authorized by the management to be on the premises of the Jugoremedija factory. After a few days, on August 19, Stefanovi's private army provoked another ght and the Zrenjanin police used it as an excuse to conclude that they no longer have control over the situation. Serbias then Minister of Interior, Dragan Joi, sent special police units from Belgrade (the so called Gendarmerie), commanded by the police general Milivoje Markov, to stabilize the situation. Markov immediately called Deuri and three more strike leaders for talks at the police station. Upon their arrival at the station they were told that they were being arrested. After separating the strikers from their leadership in this way, Markov ordered that his unit kick the remaining workers out of Jugoremedija. Deuri and the other three strike-leaders spent the next 10 days in solitary connement, while the police initiated criminal proceedings against them for causing a public danger. The very next day Stefanovi began ring workers. In next few months 150 of them got red for different reasons. Over the next two and a half years, this group of 150 worker-shareholders, now without jobs, struggled with the support of Jugoremedijas other small-shareholders, local unions and left activist groups and intellectuals from Serbia and abroad - through direct action and within the courts to prove that Stefanovi had broken his contract with the state. In the summer of 2006, Noam Chomsky and Naomi Klein were among the many intellectuals and activists from around the world who addressed Serbian President Boris Tadi and Prime-Minister Vojislav Kotunica with letters of support for the Jugoremedija workers. We won in the end, and on 1 March 2007 Jugoremedija became the only factory in Serbia operated by worker-shareholders! After the court canceled the states contract with Stefanovi, all small-shareholders (both internal and external shareholders), voted for the workers to establish their own management in the factory. Zdravko Deuri is now serving as the CEO of Jugoremedija.
323

Realizing that he was going to loose this battle, Stefanovi tried to halt production in November 2006, hoping to bankrupt Jugoremedija in order to take it over later as a majority creditor. After March 2007, the state attempted several times to declare Jugoremedija bankrupt because of the tax-related debt incurred under Stefanovis management. However, the workers quickly succeeded in reorganizing the companys production lines and to pay the whole debt owed to the state within only a few months. Another big challenge was the reconciliation process between the workers who were red, and those who stayed to work for Stefanovi especially with those who supported him in public during the struggle. Even though there were several incidents between these groups in March and April 2007, both the workers new management and the union took a stand that no act of revenge on strikebreakers would be tolerated. They also decided that former strikebreakers could no longer count on the privileges they were granted under Stefanovi at the expense of their striking co-workers. During the Shareholders Assembly in September 2007, the workers management proposed their own investment plan to Jugoremedijas shareholders this time, the hope was not to seek a solution to the problem of GMP certication by looking for an outside investor, but to do so through Jugoremedija's own revenues. The EUR 15 million investment plan was supported by the Assembly. The state, now again in possession of 42% of the shares, abstained from voting. After the Shareholders Assembly vote, Serbias Ministry of the Economy decided not to try selling its share of Jugoremedija before the reconstruction of the factory was completed. According to workers' plans, the reconstruction is to be completed by August 2009. Reecting on the outcome of their victory, it is important to note that this particular model of workers control unfortunately can't technically be applied to most workplaces under Serbias current legal order regulating privatization. Nonetheless, Jugoremedija has become a symbol for workers struggles throughout Serbia, because it has shown that solidarity, as well as persistent and clever ACTIVISM can triumph over powerful enemies like Jovica Stefanovi and the state administration. The current struggle by Jugoremedija workers to reconstruct and develop their factory shows how RESPONSIBILITY for property can provide peace and understanding between people with such opposing
324

standpoints as workers and shareholders, or even strikers and strikebreakers. It sounds like an opportunity for a country that has only recently emerged from the bloodiest war in Europe after WW2. Inspired and helped by the workers of Jugoremedija, other workers in Zrenjanin have since radicalized their own struggles as well. The most distinguished example being the struggle waged by the workers of the invoz train factory. However, the invoz case also shows that the Government and the bosses in Serbia have learnt valuable lessons from the Jugoremedija experience. In 2007, a new strategy targeting workers unions and small-shareholders was launched a strategy aimed at deliberately putting the company into bankruptcy. Ivan Zlati

325

Chronology of ght for Jugoremedija

Although without jobs for two years, the workers of Jugoremedija refused to quit. Their militancy and creative direct actions made them a symbol of resistance to neoliberal capitalism in Serbia. The Recuperated Factory Movement Spreads to Eastern Europe: Jugoremedija Pharmaceutical Factory Workers Face Eviction Serbian pharmaceutical factory Jugoremedija, from the town of Zrenjanin, was privatized in 2000, in such a way that 58% of the shares were given to the workers, and the state took 42%. In 2002, the state sold its shares to Jovica Stefanovic, an infamous local capitalist, who made his fortune smuggling cigarettes, and who was wanted by Interpol at the time he bought the shares of Jugoremedija. As all the other buyers in Serbian privatization, Stefanovic was not even investigated in money laundering, because the Serbian Governments position at that time was, and still is, that its better to have dirty money in privatization, than to let workers manage the company, because that will bring us back to the dark days of self-management. Allow us to give you a little context. The rst attack on Yugoslav self-management happened before the break up of socialist Yugoslavia. The rst organized attempt to dismantle the system of self-management in Serbia dates back to the times of Slobodan Milosevic. But the real full-blown process of privatization and curtailment of workers rights happen after Milosevic was sent to the Hague Tribunal. In this context in transitional Serbia of the 21st century, with the transition to capitalism and parliamentary democracy, everything became allowed in the ght against what the new neoliberal government saw as the ideological monster of self management even if it means the government and the court break laws. Breaking all the rules, the state allowed the new co-owner of Jugoremedija, Stefanovic to become the dominant owner of the factory. Through various illegal maneuvers the ownership structure was changed: Stefanovic was given 68% of the shares and the workers portion was reduced to 32%.

326

In December 2003 the workers began a strike, and factory occupation, as well as a lawsuit against the recapitalization. This was the rst work place occupation in the post socialist Yugoslavia! In May 2004 the state, pressed by the workers, investigated privatization of Jugoremedija found that Stefanovics investment was in violation of the contract. The state did nothing to enforce the violation of the contract. In response the workers, mainly women, came to the capital, Belgrade, and occupied the states Privatization Agency for one whole day. Only after this occupation did the state begin to take the violation seriously. Meanwhile the factory occupation continued. During summer of 2004, Stefanovics private army tried several times to take over the factory, but the workers, with breathtaking courage, kicked them out. Sometimes using their bodies to block the military vehicles. This kept the boss out. but he returned In September 2004, the private army was joined by the Serbian police, who had the order to evict the workers from Jugoremedija. Police and the private army forced their way into the factory, resulting in the hospitalization of many workers and the arrest of four of the leaders of the strike. The workers were then charged with disturbing the peace. Criminal proceedings are still taking place. Now that he physically emptied the factory he illegally red the two hundred workers. After participating in a Peoples Global Action conference in Belgrade, in August of 2004, workers from Jugoremedija joined with workers from other factories to form the Union of Workers and Shareholders of Serbia. At rst the Unions mission was limited to ghting against corruption in privatization, but after experiencing different aspects of Serbian privatization, the Union came out with another demand the call for a constituent assembly. They believe that the people should make the decisions that effect their lives and work places, and a new constitution can help make this happen. Grafti appeared on the walls of Belgrade asking, Who owns our factories? Although without jobs for two years, the workers of Jugoremedija refused to quit. Their militancy and creative direct actions made them a symbol of resistance to neoliberal capitalism in Serbia. Finally, as a response to a series of direct and legal actions, in May 2006 the Serbian Supreme Court reached the decision that recapitalization was in violation of the contract, and ordered Zrenjanin Eco-

327

nomic Court to re-open the case. Last Friday, Zrenjanin Economic Court brought ownership structure back to 58%-42%. According to Serbian law, workers-shareholders need three weeks to call for an assembly of all shareholders, in order to appoint their management. Stefanovic needs to be prevented from dividing up the company, and a court injunction would allow the workers to democratically decide who manages their factory, and how.

328

invoz the Case of Bankruptcy

invoz started privatization in the early 90s, under Ante Markovis original privatization law. Workers bought 14% of the initial offering of shares, but after a couple of months the management suggested that the privatization process be temporarily suspended in light of the 1993 hyperination triggered by UN economic sanctions imposed on the then Federal Republic of Yugoslavia (FRY). invozs Assembly reached a decision at the time to halt the privatization process, which proved to be quite a smart move, because if they continued, workers shares would have been terminated in 1995. But, since the sale of shares was halted in early 1993, workers who bought shares managed to keep their 14%. It wouldn't help them much in the years to come however. Under the terms of the 2001 privatization deal, the workers got an additional 30% of the invozs shares - thus bringing their ownership of the enterprise to 44% of the total. On 26 April 2004, Serbias Privatization Agency (PA) sold 56% of invozs remaining capital to one Neboja Ivkovi from Belgrade. At that point in time there were 694 employees in the company. Besides paying the sale price, Ivkovi took on the added obligation of investing 17.9-million dinars into company assets in the 12-month period following the signing of the contract. Despite numerous warnings by worker-shareholders that Ivkovi was sabotaging the company they presented ve broken diesel-electric engines for the purposes of cutting into waste-iron as a senseless investment by the new owner - the PA, nonetheless accepted an audit report that concluded that investments were being carried out in conformity with the contract. During the inspections by state auditors of Ivkovis execution of his contractual obligations - conducted on 24 October 2005, 17 April 2006 and 20 March 2007 - the PAs ofcials refused repeated requests by worker-shareholders to simply observe the recently purchased and useless engines lying in the invoz yard. The workers also informed the PA about the possibility that the engines werent bought by Neboja Ivkovi, but that they had come from an arrangement between invoz and the Serbian Railroad Company before Ivkovi purchased his 56% share of invoz. The PA did nothing to follow up on any of these allega-

329

tions (even though in April 2008 these allegations were proven by the Anti-Corruption Council of the Government of Serbia). By early 2007, Ivkovi had halted production in invoz, blaming the workers protests for sabotaging the companys development. Although the workers warned the PA that the majority owner was deliberately driving the company into bankruptcy, the PA concluded that Ivkovis management was performing well. In the summer of 2007, the workers launched public protests in front of Zrenjanins City Hall. There was no response from local authorities. Instead, invoz union leader Mita Lisica and one more worker were red from their jobs. Local courts reinstated them in September, only a few days before invozs two major creditors Belgrade-based TTC Logistic and Jugopapir led legal demands for debtor bankruptcy. Interestingly, both these creditor companies are also owned by Neboja Ivkovi. It may seem weird that an owner would force his company into bankruptcy. However, there is a certain logic to such a strategy, for while the majority shareholder (Ivkovi) can control the company, he cannot control it absolutely as long as the workers are also co-owners. This is doubly true after worker-shareholder struggles like those at Jugoremedija increased the level of respect for property rights in Serbia. Therefore, since 2007 bosses acquiring newly privatized rms throughout Serbia, started to employ the following simple tactic: they would appoint a management team with no worker-shareholder representatives and use the absence of control to make bad business deals through which the company would become indebted. Yet the trick is that the debts are incurred to shell companies owned by the same person. So, when the factories go bankrupt, the former majority owner, now the majority creditor, re-buys them - this time with 100% of the shares. Besides the workers shares, the second target of this type of scam is the collective bargaining agreement between the union and the management an agreement that the new owners (often) inherit from the socialist era. The agreement is annulled as well when the company goes into bankruptcy, all the workers are laid off and the union ceases to exist. When a former majority owner regains the factory after bankruptcy, he/she can then choose whom to re-employ. Any union that is reinstated under such conditions will be under the full control of the boss and his/her new management.
330

On 28 December 2007, invozs worker-shareholders occupied their factory, demanding from the government a termination of the contract and an investigation into invozs debts (incurred as we have already seen to TTC Logistic, Jugopapir and a few other rms owned by Ivkovi). A few days prior to the occupation, Jugoremedija, invoz, BEK and workers at a number of other Zrenjanin factories, formed the local political movement Pokret RAVNOPRAVNOST (i.e. the EQUALITY Movement). On 15 January 2008, around 1,000 worker-shareholders from invoz and BEK led a protest down to Belgrade's Union Hall, demanding the termination of the invoz privatization deal and an agreement with the government about how both companies can get out of bankruptcy. During the night, between January 15th and 16th, 40 year-old invoz worker Radislav Stojanov died of a heart attack during a sit-in protest. After the Belgrade media reported that a worker had died during the protest, Serbias Minister of Economy Mlaan Dinki called a special meeting with the workers representatives. At the press conference that followed the meeting, the Minister publically stated that: It is obvious that the majority owner deliberately placed invoz into bankruptcy. Dinki also announced that his Ministry would investigate how the PA had regulated Ivkovis fulllment of the privatization contract, and that he was going to initiate a police investigation into the way invoz went bankrupt. It doesnt take long to establish all those facts, the Minister said, and we will try to act as fast as possible, because Serbia needs such production and those products can be exported too! On 31 January 2008, the PA terminated its contract with Ivkovi on the basis of the same arguments they had been ignoring since 2005 i.e. that Ivkovi worked to forge and sabotage the investment. Since March 2008, the EQUALITY Movement and the Zrenjanin branch of the Autonomous Unions of Serbia have been organizing a Solidarity Fund for the invoz workers, to help them to survive during this struggle. The invoz workers havent received any payment since Ivkovi halted production in February 2007. During the remainder of 2008, the PA has failed to launch any proceedings against Ivkovi for fraud and deliberate bankruptcy. The PA thus refuses to exercise its jurisdiction over such matters or, in according with Article 41d from the Law on Privatization, to appoint a representative of public capital for invoz following the termination of the contract with Ivkovi.
331

This last provision is imperative, as the PA is obliged to appoint the representative of public capital the very same day of the contracts termination, no matter what the status of the company (bankrupt, or not). If the representative had been appointed as the owner of 30% of invozs capital, he/she would have been able, according to Article 129 of the Law on Bankruptcy Proceedings, to submit the reorganization plan. This was the least that the state could do for a company that went into bankruptcy because of the irresponsible and illegal acts of the PA in the rst place. Yet, the PA did nothing to press the fraud charges against Ivkovi, so on 14 July 2008 he submitted his own reorganization plan for invoz. Ivkovis plan for the reorganization of the company that he in fact destroyed would provide only 50 jobs by 2010, and a 100 more by 2012! The assembly of creditors, that was convened to make the decision on Ivkovis reorganization plan, was scheduled for 24 September 2008 at the Zrenjanin Economic Court. As legal majority creditor Ivkovi was in a position to adopt his reorganization plan by himself. About 100 workers came to the Economic Court as small creditors, and started applauding and chanting when the judge entered the courtroom. The assembly couldnt be held because of the noise, so the session was postponed for October 1. The workers submitted an initiative before the court to delay the hearing on the reorganization plan and suspend the bankruptcy proceedings until the parallel criminal proceedings concerning Ivkovis deliberate forcing of a bankruptcy on invoz were completed. On September 31, the governments Anti-Corruption Council released its report on invoz, stating that it was a drastic example of law breaking in the privatization process. The report further blamed the states' Privatization Agency for possible corruption given its drastically poor regulation of Ivkovis fulllment of contractual obligations. The Council advised the Government to plead with the Economic Court to halt the bankruptcy proceedings until the Prosecutors' Ofce completes its investigation of Ivkovis management for deliberate bankruptcy. On October 1, the judge refused to answer the workers requests, so they started again by applauding and chanting: The Factory is ours!; Arrest the thieves!; The Court is for the People! and so-on. After about half-an-hour, the police kicked the workers out of the courtroom, and the restructuring plan was adopted without the workers be332

ing present. The workers then appealed to the Higher Economic Court in Belgrade. In the meantime, on 11 May 2008, local elections were held across Serbia. The EQUALITY Movement took 4 seats in Zrenjanins local council. On November 24, EQUALITYs councilors initiated a City of Zrenjanin Inquiry Board on invoz, which would investigate the circumstances surrounding invozs bankruptcy. All the local political parties voted for proposal, which is quite a unique case in Serbia, deeply divided among nationalistic and pro-European parties, which often can't nd common ground on any issue. More importantly, this was the rst commission ever established in Serbia by elected representatives, at either the local or the national level, to investigate a privatization case. On 2 February 2009, the Higher Economic Court in Belgrade upheld the verdict reached by the Zrenjanin Economic Court on 1 October 2008 allowing Neboja Ivkovi to implement his Reorganization Program for invoz. This means that the man who intentionally put invoz into bankruptcy, deceived the other shareholders (the workers and pensioners of invoz), and broke his contract with state, is now being given total control over the factory. Its not enough that he managed to avoid jail, but he is now actually being rewarded by the courts for perpetuating this scam. At a meeting held a few days later on 6 February 2009, over 300 invoz workers voted to continue the struggle. At the same meeting, intellectuals and activists who are standing in solidarity with the invoz workers formed a Citizens Board in Support of invoz Workers. Among those on the Citizens Board are known intellectuals from Serbias summer of 68, including Dr. Zagorka Golubovi and Dr. Neboja Popov, as well as Freedom Fight activist Ivan Zlati and others. On 21 February 2009, attendees at the Congress on Economic Solidarity in Vienna (Austria) signed a letter of support for these invoz workers. Five days later, EQUALITY Movement councilor and the Chairman of the Board, Branislav Marku, read the letter in front of Zrenjanins City Parliament, to encourage the other MPs to support the conclusions of the Inquiry Board. On February 26, Zrenjanins city council adopted the conclusions and recommendations of the Board of Inquiry with respect to invoz. The Board concluded that the fraud committed was obvious, and that the Court should use its right under Article 102 and 103 of the Law on
333

Bankruptcy to nullify all the company's contracts made in the 5 years prior to the bankruptcy. ALL MEMBERS OF ZRENJANIN CITY COUNCIL VOTED FOR THE REPORT OF THE BOARD. AT THE SAME SESSION, THE COUNCIL ELECTED A NEW WORKING GROUP THAT WILL WORK ON THE IMPLEMENTATION OF THE INQUIRY BOARDS RECOMENDATIONS! Ivan Zlati

334

Interview with a Zastava Elektro Worker and Freedom Fight Ac vist

On May 25, 2009 in the city of Raa, near Kragujevac in Serbia, a new wave of protests has been unleashed by workers of the Zastava Elektro factory. The factory produces electrical goods and is the only remaining enterprise in Raa that continues to function to this day. The workers began their protests with marches and more recently by seizing the municipal council building. For the last few days, the workers have been standing guard occupying the council building in shifts. We talk to Milan Srekovi, a Zastava Elektro worker and Freedom Fight activist1, who explains the situation in his own words: Zastava Elektro was privatized in 2006 and handed over to a consortium of private stakeholders headed by Ranko Dejanovi, the husband of the current president of the Serbian Parliament Slavica uki Dejanovi and a one-time founder of JULs Raa chapter2. The factory made a deal with the Polish multinational Delphi and received nancial support from the State Agency for Foreign Investments and Export Promotion for the deal. The number of workers soon jumped from an initial 300 to an additional 500 workers hired on a short-term basis. However, by the end of last year, Zastava Elektros accounts were blocked, Delphi severed the contract, dismantled the plants machinery and returned it to Poland. In our correspondence with Delphi they made it clear that the partnership with our factory was halted due to the poor work of the factorys management and its owner, who - in addition to everything else - had placed the factory into substantial debt with a number of commercial banks. Zastava Elektros workers havent been paid their salaries for months, havent received acknowledgement of their accrued workdays, and the factorys owners have appropriated the money that Delphi delivered into our accounts in order to pay those working abroad for Delphi.
1 Freedom Fight - Serbo-Croatian: Pokret za slobodu

2 JUL stands for the Yugoslav United Left, a neo-communist political party of tycoons that was formed in the 1990s by Mirjana Markovi, the wife of former Serbian and (later) Yugoslav president Slobodan Milosevi.

335

What do you intend to do now? Our main goal is to prevent the factory from going into bankruptcy, like the thousands other factories throughout Serbia that have been ruined in privatization scams. The strike began with the demand that the owners pay us what they owe us, but now we are insisting on the annulment of the privatization deal and the renewed start-up of production. With the current management of the factory all we can expect is further decline and bankruptcy. We are expecting the municipality to actively become involved this time around since the failure of the last remaining factory in Raa would translate into the whole citys ruin. Raas other factories have already fallen victim to Serbias recent spate of wild privatization. Therefore, we have put forward a demand for the annulment of the privatization agreement since the draft agreement on investments was violated. The Dama-M company, owned by Dragan Mosti, who is a member of Dejanovis consortium, ordered some machines from TAS in Bosnia, and then resold them for a much higher price to Zastava Elektro. This equipment was never used in our factory, which means that the mandatory investments in the initial agreement werent carried out in accordance with the document (either in terms of the amount or in functional terms). Proceedings have been initiated in Raas Municipal Court against those responsible for a conict of interests in the purchase and resale of this equipment from Bosnia. What is the plan once the privatization agreement is annulled? The municipality needs to now show its interest in Zastava Elektro and actively participate in what we are doing that is to say it should join us in pressuring the Agency for Privatization to annul this privatization agreement. After this, the municipality should help us bring back our foreign partner Delphi to resume its work with Zastava Elektro. The local governing bodies can no longer justify their non-involvement by saying they dont have any jurisdiction over privatization and that their support can only be limited to letters of protocol. In the correspondence with Delphi, the company stresses its desire to resume the partnership with Zastava Elektro. Now we in Raa must show that a serious capacity for business partnerships exists in this city. Delphi never had an issue with the workers. The bosses are the problem and they are the ones who must leave.

336

Therefore, your struggle is geared towards a longer-term solution to the problem of unemployment in the city? Exactly. We saw how the workers in Zrenjanin accomplished this, and we believe that linking up at the local level is the most effective road to assuring that our destiny remains in our own hands. The local authorities havent shown much interest in the socio-economic problems of Raas citizens until now, and this is something we need to change. We must now all mobilize around the question of local industry which means immediately around the struggle to preserve the last factory in Raa that is still working, and in the future, I am sure, to start-up once again production at Izolma1 and other enterprises in Raa that are now bankrupt. This requires the engagement of the entire local community. May 30, 2009.

1 IZOLMA was a Raa-based producer of insulation materials used in construction.

337

Establishing a Coordina ng Commi ee for Workers Protests in Serbia

The Strike Committees of Zastava Elektro, Srbolek, invoz and BEK have established a joint Coordinating Committee for workers Protests in Serbia, with the aim of struggling in solidarity with one another against the closure of our factories and the preservation of our jobs. We call on all Strike Committees in Serbia to jointly nd a way of preserving our jobs, for a way to survive. After 20 years of collapse, nding solutions to our problems certainly won't be easy. It is precisely for this reason that we must immediately begin looking for them. Throughout Serbia at the moment workers are organizing protests because their jobs and the survival of their families are threatened by the catastrophic state of industry. Despite their number and frequency, these workers initiatives still don't have the power to affect signicant change, while their temporary successes are exclusively reduced to securing the paying-out of severances and wages. We believe that such outcomes fail to address the source of the problem that workers in Serbia face. In order to keep our jobs broader changes are needed in the state and in society. The invoz and BEK factories in Zrenjanin are no longer working because the state allowed the buyers of these rms to drive them intentionally into bankruptcy. This was done so that upon the rms collapse the new private owners could take over their assets as the main creditors [using shell companies] and transform the factories into construction plots. Despite the warnings of workers, the state has turned a blind eye to such scams, leaving workers without jobs and shareholders without shares. The majority of shares in Belgrade's Srbolek were bought through a nancial scam carried out on the Belgrade stock-exchange. Even though the Securities Commission conrmed two years ago that Sbrolek's buyers violated the Law on the Acquisition of Stockholding Companies (2006), the usurpers were allowed to purchase the disputed 25% of shares with Srbolek's own funds. In effect they were able to re-assume control over the oldest pharmaceutical company in Serbia and to continue leading it into debt and bankruptcy. Is the state waiting for the

338

same scenario that played itself out with invoz and BEK to be repeated again? Zastava Elektro from Raca has not been functioning for nearly a year since its irresponsible owners botched a contract with the multinational company Delphi. Prior to this they had already begun falling behind on their obligations to rms with which Zastava Elektro had held contracts with prior to privatization. Besides the fact that the new owners violated the privatization agreement, and besides the assurances of Delphi that they will renew cooperation with Zastava Elektro - but not with its current owners - the Privatization Agency is refusing to admit to its mistakes by annuling the privatization agreement before it's too late. These are just a few of the thousands of similar stories in Serbia, which point to the real causes of this economic crisis - i.e. plunder and lawlessness in the privatization process. It is for this reason that the Strike Committees of Zastava Elektro, Srbolek, invoz and BEK are founding a Coordinating Committee for Workers Protests in Serbia, with the aim of struggling in solidarity with each other against the closure of our factories and for the preservation of our jobs. Our joint problem stems from the systematic problem of corruption in Serbia, which we can only resolve by together demanding real change in this state and society in order to bring about the uprooting of corruption. The Government of Serbia's strategy of reducing our problems to individual cases and resolving them through pay-offs are simply attempts to distract attention from the real causes behind the collapse in Serbia's industry. For this reason we call on all Strike Committees in Serbia to jointly nd a way of preserving our jobs, to nd a way to survive. After 20 years of collapse, nding solutions to our problems certainly won't be easy.

339

It is precisely for this reason that we must immediately begin looking for them. August 31. 2009. Signed, For Zastava Elektro's Strike Committee by Slobodan Gajic For Srbolek's Strike Committee by Zoran Gocevic For Sinvoz's Strike Committee by Mita Lisica For BEK's Strike Committee by Milena Prstojevic

340

An -Priva za on Protests in Serbia

Interview with Milenko Sreckovic for ZNET, prepared by the Global Balkans Network
September 7, 2009 The Global Balkans collective interviews Milenko Sreckovic of the Freedom Fight movement in Serbia, and a Secretary of the Coordinating Committee for Workers Protests in Serbia, about the current situation in the country. The IMF recently concluded a one-week mission to Serbia, during which it extended the second-tranche of a EUR 4.3-billion loan package to Serbia. However, it gave the government until late October to reign in public sector spending as a condition for disbursing the thirdtranche of the agreement (worth EUR 1.4-billion) by the end of the year. The tough negotiations come at a time when the incumbent government of Serbia is facing a 4% contraction in its economy and a determined workers movement that refuses to bear the burden of economic restructuring after years of corruption that has bound together key Serbian business and political interests in the squandering of public funds. 2009 is also the self-imposed deadline set by the government for completing the sell-off of all 'socially owned' (i.e. formerly self-managed) companies in Serbia. There are currently over 30 strike actions throughout the country, many of which have taken-on radical forms in recent months, including: factory occupations, railway blockades, city-hall and police station takeovers, sleep-ins, boss-nappings, hunger strikes, even a case of selfmutilation. In these actions workers are often seeking to prevent shady privatization deals from occurring, or trying to save their jobs and enterprises from bankruptcy (following such privatizations). The main concern of most workers in these actions is to ensure the continued payment of salaries, compensation, etc. upon which their survival and those of their communities depends. Many of these strikes have been organized at the factory level, with little input from the mainstream unions in Serbia. In recent days a number of Strike Committees have come together to form a Coordinating Committee for Workers Protests in Serbia (CCWPS). Currently ve Strike Committees have joined the CC rep341

resenting workers from 3 cities and 5 branches of industry (electrical components, pharmaceuticals, rail-products, food-processing, and confectionary products). One of the groups in the new Coordinating Committee, the workers of Zastava Elektro from the city of Raca are currently in Belgrade in front of the headquarters of Serbia's Privatization Agency. The Global Balkans collective interviews Milenko Sreckovic of the Freedom Fight movement in Serbia, and a Secretary of the Coordinating Committee for Workers Protests in Serbia, about the current situation in the country. The IMF was just recently in Serbia to negotiate re: the disbursement of a $4.3-billion loan to the country. What is the current situation in Serbia with respect to the economic crisis? What makes 2009 an important year in Serbia's privatization attempts? The current economic collapse in Serbia would have occurred even without the 'economic crisis.' It's the direct result of a range of neoliberal economic measures. The privatization process in Serbia, which is a central component of the neoliberal project, brought about the ruin of many factories and the near total de-industrialization of the country. This process began in 2001, in its most extreme form, when the new 'democratic' government of Serbia introduced a new Privatization Law. At that time all socially owned property was conscated and its privatization became mandatory. A deadline was imposed by state authorities for the completion of the privatization process. That deadline runs out at the end of this year! However, following 8 years of privatization, the general opinion is that privatization only served to ravage an economy that somehow managed to survive the sanctions of the 1990s and a [three month] NATO bombing campaign in 1999. Of course, it wasn't the most prosperous economy in Europe at the time, but it had the potential to develop and employ a large number of people given the right approach. By 2002, a number of domestic development banks [i.e. Beobanka, Investbanka, Beogradska banka, Jugobanka]1, which could have extended credits to industry at low-interest, were deliberately driven into bankruptcy by the government. With this move the space was created
1 These four banks covered 70% of the assets in the banking system of FYR at the time; they were liquidated as part of an IMF/World Bank directive that sought the liquidation of all but 2 of the 28 domestic banks.

342

to open branches of foreign banks (none of which had a developmental function). [i]This [nancial reform] was supported by the IMF and the World Bank and implemented by the IMF's domestic cadres. These cadres [like Mladjan Dinkic] have been permanent xtures in every Serbian government [since October 2000]. Domestic industry, already shaken up by 10 years crisis [in the 1990s], suddenly found itself without a source of favorable credit. The state has shown little interest in maintaining production in those enterprises that employ a large number of workers. Receipts from the sale of factories were used to ll the state-budget and purchase social peace, while enabling a favorable infrastructure for foreign investors to be created so that they could engage in green-eld investments in the newly opened 'free zones'. These 'free zones' are characterized by working conditions that offer minimal pay, thereby allowing foreign investors to use cheap-labour (which is cynically called our 'comparative advantage' by local neoliberal economists). Currently there is a marked increase in labour protests largely due to the non-payment of wages and benets, or because of layoffs, etc. Workers are increasingly demanding from the [Serbian] Privatization Agency put an end to a spate of bad privatization deals. In fact, this Agency is the best evidence that the new 'democratic' authorities totally retained the model of a centralized state from the communist period, since they now need this apparatus to introduce neoliberal reforms. That is to say, this type of Agency is an integral part of the state wherever such massive privatizations occur. Such a powerful state agency has never exist in Serbia (regardless of which Empire ruled in the region!). Of course, it was precisely such a strong Privatization Agency that was needed to secure the ultimate goal - to allow new private owners to purge these newly acquired assets of their workers, while retaining ownership over all the plant, capital and land of these factories. They could then either sell or rent this newly 'freed' space to other businesses. In this way they were able to create a high-rate of unemployment, creating an important precondition for 'green-eld' investments. Workers have taken to pointing out the persistent involvement of the Privatization Agency's functionaries in such criminal activities that have driven many factories to ruin [often in direct violation of the stipulations regulating their privatization]. However, the [current legal] system is set up in such a way that the Agency is always right, and even when it has clearly failed to uphold the law [everyone knows that] nothing will hap343

pen. This is because a good portion of the proceeds from privatization have gone into the nancing of political parties (both among those in the current government and for those in the oppositions ranks). How has the workers movement responded? The independent, grassroots workers' movement in which we're participating draws on the experience of the workers' struggle in the city of Zrenjanin from recent years. This is a model that we're trying to spread to other cities in Serbia. Zrenjanin, which was one of the industrial centers of both Serbia and the former Yugoslavia, suffered a the total collapse of local industry. The current unemployment rate there now stands at 35%. However, in Zrenjanin there were also factories where workers offered strong resistance, like in the 'Jugoremedija' pharmaceutical factory - where they succeeded in removing the new owner who was leading the company into bankruptcy. These workers recently succeeded in installing their own management, restart production and save their jobs. Having solved their own existential problems, they continued to struggle in solidarity with their local community, establishing a working-class political party known as 'Ravnopravnost' (Equality) and extending their solidarity to workers from other factories in Zrenjanin that were caught-up in similar struggles. The movement has received the support of the local community, as well as many organizers and public gures from outside Zrenjanin, including some engaged intellectuals like Nebojsa Popov (the editor of Republika) and Ivan Zlatic, an activist from the Freedom Fight movement, etc. The movement we're building is based on the right to work, or I should say more precisely, the right of workers to decide on the fate of the factories in which they're employed and from which they themselves, along with their families and their local communities, live. Another important stronghold of this movement is in the city of Raca, near Kragujevac. Raca has become the site of one of the most determined and most radical workers' struggles for the preservation of their work-places. During the past month we managed to link together the representatives of Strike Commitees from several enterprises and suggested that, in moments where there's a real possibility and need, that they could coordinate their efforts and struggle for their rights together. On this basis we founded the Coordinating Committee for Workers Protests in Serbia (CCWPS).

344

Tell us about the new Coordinating Committee? During the recent, August 11th, 'Zastava-Elektro' workers protest in front of the Privatization Agency in Belgrade [during which the workers spent the night in front of Agency], we invited workers from similarly affected enterprises that we've been working with to join us. The intention was to extend the solidarity that existed between workers in a given city to workers from other cities that might be at quite a distance from each other. It was in this way that we created the basis for a Coordinating Committee that was established by the representatives of workers from the Zastava-Elektro [electrical components] factory in Raca, the Srbolek [pharmaceutical] factory in Belgrade, as well as workers from Sinvoz [rail-car production] and BEK [food processing] plants in Zrenjanin. We put a callout for other Strike Committees in Serbia to join us. A few days later, workers from the Ravanica [confectionary] factory in Cuprija joined the Coordinating Committee. We're expecting more Strike Committees to join us in the coming days. The plan is to be prepared for the fall when an escalation in worker discontent and rebellion is expected throughout Serbia. The main aim is to struggle in solidarity with one another against the collapse of our factories and the protection of our jobs. The government has already put together its team for the suppression of workers protests, with the aim of silencing our concerns. Now we must demonstrate that we're strong, united and organized, because otherwise the entire democratic potential of the workers movement will disappear into case-specic negotiations with the government working group. What concrete successes has this Committee already had? We are struggling to ensure that the government's 'working group' accepts the [democratically elected] representatives of the Strike Committees as their interlocutors in any future negotiations. The government has already chosen its own partners in carrying out the so-called 'social dialogue,' which were obviously chosen from the leadership of the mainstream unions. The workers in Serbia are deeply disillusioned with the behavior of the big unions, especially in the course of the past year - and especially since the onset of the economic crisis - because they've shown themselves to be allies of the government in attempting to slow down the current strike-wave. In some cases they were even directly involved in sabotaging some actions by workers. It is for this reason that we're asking that the governments main interlocutors on the side of the workers be a coordinating body that represents the in345

terests and demands of the actual workers' Strike Committees [at the factory level]. We've put some real pressure on the government, and we'll continue to do so. We're hoping for positive results. However, if this question is hinting at the success achieved in light of the recent offer by the owner of 'Zastava-Elektro,' Ranko Dejanovic, to return the factory to the ownership of the workers (following 6-months of radical strike action)... I have to let you know that we've rejected the owner's offer. The negotiations with the government are always tiedup in avoiding a number of traps that they're trying to set for us. This offer [from Dejanovic] is one of these traps, even though the media presented it as a big victory for the workers. In fact, all they're giving us is a factory that the current owner has overburdened with serious debts and mortgage issues. It would be only a matter of days before such a factory faced bankruptcy. It would be hard to resume production so long as the state refuses to cancel all the debts accumulated by Dejanovic (debts accumulated in partnership with functionaries from the Privatization Agency, which allowed him to retain ownership for so long - even though he was clearly violating his obligations [under the terms of the privatization agreement]). The struggle for the future of 'Zastava-Elektro' continues to this very moment. Today, workers will again hold a protest in front of the Privatization Agency (unless, of course, the police again tries to prevent bus-companies from driving the workers from Raca to Belgrade). In the case this happens, we'll again have to blockade either the communal police station, the city council, or the main railway-line near Raca. What is the position of women and minorities in the workers movement? There is no exclusion in this movement of anyone on the basis of their gender or nationality. Every well-intentioned person is welcome to join this workers movement, regardless if they're male, female or belong to an ethnic minority group. In fact, I'd draw your attention to the fact that the workers collectives in which women are in the overwhelming majority are more steadfast in their struggles. In the cases of Jugoremedija and Zastava-Elektro, more than 70% of those employed are women. What are the strengths and weaknesses of this movement? The greatest strength of this movement is the mutual trust that exists within it. This trust is invaluable and it took years to build. The
346

biggest problem that we're confronting is the fact that Serbia and the former Yugoslavia have a longstanding legacy of authoritarian intelligence agencies which, in the current context, aren't able to carry out their repression against people in the open. Instead, in the interests of the powerful, they attempt to sabotage the resistance to injustice and exploitation through manipulation and corruption. Many people had their lives completely destroyed when they decided to say enough is enough to the authorities. Its depressing when you see a government calling itself democratic, but as soon as it feels its hold on power slipping, resorts to all kinds of provocations, intrigues, bribery, sophistry, blackmail and threats. However, people have really had enough of everything. Is there a danger of the right capitalizing on popular discontent as a result of this crisis as it has elsewhere? The right has, for the most part, proted during elections as a result of popular discontent. Their demagogic approach to social policy is convincing to many. The biggest opposition party at the moment is close to the extreme right. On the other hand, the so-called 'pro-European' and 'democratic' parties are corrupt, are loyally implementing neoliberal policies, while their social policy is catastrophic. Workers are increasingly recognizing the need for their own party, which we've already seen happen in Zrenjanin. I rmly believe that we'll soon see the current political scene lled with authentic working-class parties, so that the workers discontent will no longer be misused by either the right or the false champions 'social justice'. What can folks from the outside do to support local resistances to neoliberalism? The most important thing is that information about our struggle be disseminated in an accurate way. Even though the problem of workers and oppressed groups in society are similar throughout the world [as a result of globalization], every context also has its own specicities which we must come to know in detail before making any conclusions. These specicities can often be the source of misunderstandings, since everywhere one can nd opportunists and grandstanding individuals among leftist activists who do things only to impress their friends on the international scene. Such activities may not be related to the local context in which they operate in any way, but they'll still take such actions. Such opportunists in fact can bring real harm to actual struggles occurring in their local context. For this reason it is important that the
347

situation in Serbia is understood and transmitted in a precise way, so that there is no room for manipulation. Global Balkans

348

Pla orm of the 'Coordina ng Commi ee for Workers Protests in Serbia'

September 25, 2009. The lawlessness and corruption that has characterised the privatization process has brought our enterprises, and the entirety of Serbia's industry into a dead-end situation. The irresponsible and illegitimate atttitude of the new owners, and the corruption within government organs responsible for overseeing privatization laws and agreements, are threatening our survival and the survival of hundreds of thousands of working families in Serbia. The world economic crisis is only an excuse for the position we nd ourselves in today. The real reason for eliminating jobs, which to us are the equivalent of our lives, lies in the plunder over the past 20 years of an industrial capacity that the workers in Serbia built over the course of decades. Now this industry is being destroyed so that the new owners of these enterprises can launder money, or so that they can seize inexpensive land for new development and construction projects or to rent out the premises as prime business real-estate. We the workers of 'Zastava Elektro, 'Srbolek,' 'invoz,' 'Ravanica', 'Trudbenik Gradnja' and BEK, are struggling to keep our jobs, and to live in a land where the law will apply to all. Our problems cannot be solved through the measures proposed by the government's 'Working Group for Overcoming Problems and Realizing the Rights of the Employed in the Context of Economic Crisis'. Linking ones years of service to benets and one-off monetary contributions aren't adequate measures for the maintenance of workplaces that are being extinguished as a result of theft and corruption. FOR THIS REASON WE DEMAND THAT THE GOVERNMENT IMMEDIATELY UNDERTAKE MEASURES TO HALT LAWLESSNESS IN THE PRIVATIZATION OF OUR ENTERPRISES, SINCE THIS IS THE ONLY WAY, OVER THE LONGTERM, TO PRESERVE THE PRODUCTIVE CAPACITIES FROM WHICH WE ALL LIVE. The local government's of Zrenjanin, Raa, Novi Pazar, and uprija have all, in their own ways, committed themselves to supporting the struggle for the revival of our enterprises. That is to say they've stood
349

up for the preservation of our jobs that is to say they've also stood up for the survival of the local communities from which we originate. However, despite such good intentions, it seems like municipal governments can only offer us words of support, but that they don't have any mechanisms at hand to prevent our, as well as their own, collapse that inevitibly follows when local industry dies out. FOR THIS REASON WE DEMAND THAT THE GOVERNMENT URGENTLY IMPLEMENT MEASURES THAT CAN SECURE A GREATER ROLE FOR MUNICIPAL GOVERNMENTS IN MANAGING LOCAL INDUSTRY AND TO EMPOWER LOCAL COMMUNITIES WITH THE POWER TO ACTUALLY SUPPORT THE SURVIVAL OF THOSE FIRMS THAT STILL HAVEN'T BEEN DESTROYED THROUGH PLUNDER AND LAWLESSNESS. As workers engaged in protest, but also as citizens of Serbia, we are very concerned about the declarations of the premier and other governemnt functionaries that there will no longer be cause for protest once the government adopts the measures suggested by the its 'Working Group.' In short, they are suggesting that the police will from now on prevent peaceful protests in front of government institutions in Belgrade. We are warning the premier that not in a single country considering itself democratic can the government determine if the citizenry has a reason to protest or not. Placing limits on the right to the peaceful expression of ones discontent represents a brutal violation of fundamental political freedoms. If the government doesn't want workers protesting in the streets of the captial and appearing on the front pages of the press, then let it show us that it is ready to resolve the just demands of the workers, and that it is worthy of our trust. FOR THIS REASON WE ARE DEMANDING THAT THE GOVERNMENT STOP WITH ITS DECLARED INTENTION TO CRACK-DOWN ON WORKERS PROTESTS IN FRONT OF GOVERNMENT INSTITUTIONS IN BELGRADE. The Coordinating Committee for Workers Protest in Serbia addresses these demands to the Government of Serbia and its working organs, with an offer of a meeting. If we haven't received a response within a reasonable time frame, we will radicalize our protests until

350

the government realizes that it can no longer make decisions about our lives without us. Coordinating committee for workers protests in serbia for the 'Zastavo Elektro' Strike Committee Slobodan Gaji For the 'Ravanica' Strike Committee Dragana Mitrovi For the 'Srbolek' Strike Committee Zoran Goevi For the 'invoz' Strike Committee Mita Lisica For the 'BEK' Strike Committee Milena Prstojevi For the 'Trudbenik Gradnja' Strike Committee Milan ivkovi

351

Le er of support for the protests by Belgrade University students

Public statement by Freedom Fight and the Coordina ng Commi ee of Workers Protests
Dear students and future colleagues, For decades already we've been confronted with the irresponsible attitude of the government towards the economy in this country, resulting in increasing economic inequality and a drop in the standard of living for a large number of people. Economic decay, deindustrialization, and political corruption are conditioned by the specic circumstances of our history and political life but are also reective of global currents expressed by the increasing subordination of all aspects of society to the exclusive needs of those individuals and corporations that have secured a monopoly not only over the market but also over political decision-making. The educational system is also experiencing its own commercialization and the decline of teaching standards stemming from systemic reforms, known as the Bologna process, as well as the introduction of increasingly higher tuition fees. The Bologna process is facing resistance across the world primarily because it annuls the autonomy of the University and subordinates it to the demands of the market. Educational programs are adapted to meets the markets need for specialized cadre, transforming the University into a factory for the production of corporate and party aparatchiks. The survival of educational programs that aren't competitive in the market, particularly humanistic sciences, is increasingly being put into question in University's across the world. Furthermore, the implementation of the Bologna Declaration in Serbia has been carried out without the adequate reform of study programs, meaning that students face increasingly difcult circumstances for fullling degree requirements. The rst generation of 'Bologna students' are seen as 'guineapigs' on whom the success of educational reforms should be tested. Instead of state leaders creating the conditions necessary for a society in which knowledge will be accessible to all - so that a larger number of our citizens can be empowered for life in today's complex information age - state policy, following global trends, presents knowledge as a commodity that can be bought and sold and that isn't for just anyone.

352

Conscious of the difcult position in which you nd yourselves given increasing tuition fees, the implementation of the Bologna process, and the irresponsible attitude of the government of the Republic of Serbia towards the future of our society, we wish to suggest to you that it is important that you persevere in your protests until your demands are met. Important not only for yourselves personally, but for the future of higher-education and with that the future of our society. In Belgrade, November 24, 2009 Freedom Fight (Pokret za slobodu) Coordinating Committee of Workers Protests

353

New Rounds of Enclosure and Resistance: Figh ng Notes from "Transi onal" Serbia
Interview with Pokret za Slobodu (Freedom Fight Movement)
AG: Freedom Fight collective, or Pokret za Slobodu in Yugoslav, is a member of the Coordination Committee of Workers Protest in Serbia. What is the news from below? One of the goals of Freedom Fight, of Pokret, is to help create a horizontal, pregurative, self-managed structure that would allow for a genuine workers self-activity - solidarity unionism. What is the reality of rank and le workers resistance, and what is the relationship with the old, vertical union structures? Let me begin by asking about the last round of privatization in Serbia. What used to be called in the state-socialist system of former Yugoslavia, "socially owned property," is being enclosed and privatized. How advanced is this process of "privatization through bankruptcy" at the moment? And at the risk of sounding legalistic, how legal is this process of accumulation by dispossession? FF: The privatization of socially owed property is almost completely done. The few big structures that remain are now turned into state enterprises, like the Bor complex (mines and mining industry) or the arms industry in aak, Uice, Kragujevac and so on. There are also some mid-level and small socially owed companies that are still not privatized, and last year the government decided simply to liquidate them. This liquidation is not based on economic reasons - it is a completely political decision to shut down all the remaining socially owed companies. The Ministry of Economy calls it privatization through bankruptcy. The decision is absolutely illegal. Serbian law on bankruptcy proscribes the causes for starting the liquidation process, and the governments order to kill an otherwise well-doing company just because it is socially owed is not one of them. This decision was a cause for several protests last year, and the strongest group of workers who are still ghting is the one in Ravanica from uprija. Last summer its workers blocked the factory to prevent the governments people from
354

taking over the management. The protest gained strong public support, especially after the newspapers published the fact that Ravanica is not only the last factory in uprija up for privatization, but also the only one that still works, and works very well. uprija used to have several well known factories, and literally all of them were closed down or went bankrupt in the privatization process. The government feared this would initiate further debate about the success of the privatization process in Serbia, so they retreated from Ravanica and conrmed the old management as the ofcial one. At this point Ravanica is the last remaining socially owed company in Serbia that remains in operation. As far as the state owed companies, the government is planning to sell the pharmaceutical factory Galenika, Telekom Company, JAT Airways and Elektrodistribucija. They decided to sell Telekom this year, which caused very strong public protest. Both big unions of Telekom are against privatization, and they are supported by lots of intellectuals, some media (Republika and Balkan online magazine) and a former Telecommunications Minister. We can expect big ght over the issue this summer. AG: Freedom Fight collective, or Pokret za Slobodu in Yugoslav, is a member of the Coordination Committee of Workers Protest in Serbia. What is the news from below? One of the goals of Freedom Fight, of Pokret, is to help create a horizontal, pregurative, self-managed structure that would allow for a genuine workers self-activity - solidarity unionism. What is the reality of rank and le workers resistance, and what is the relationship with the old, vertical union structures? FF: Last years wave of protests was caused by the results of the privatization process. Privatization failed to provide promised economic development, and after this problem was further emphasized by the global economic crisis, people began holding strikes and protests. Lots of privatization contracts were canceled (Zastava elektro, Vraki vinogradi, Ikarbus...), and several of these workers groups formed the Coordination Committee of Workers Protests. Pokret za slobodu is also a member of the Coordinating Committee. Forming of this Committee was not only a reaction to the governments policies, but also on the policies of the big unions. It was previously the unions job to connect the workers groups that are protesting, but they instead choose to take the governments side. During the protest of the Zastava elektro
355

workers, we witnessed the union actually sabotaging the workers plan to organize demonstrations in front of the Privatization Agencys (PA) building in Belgrade. Then Pokret za slobodu called Zrenjanin and Belgrade workers to help them they organized demonstrations together, and that was the beginning of the Coordination Committee. The Zastava elektro protest was successful. The PA was forced to cancel the privatization contract, but two months ago they sold Zastava elektro again to the Yura Company from South Korea. Yura ofcials banned union organizing, and most of the old workers who were in last years protests left the factory. They feel that the new sale of the company is a kind of revenge by the government for the protest. Furthermore, the pro-Government press is now attacking them by saying that they are lazy - that last year they were protesting for their jobs, but when Korean company offers them jobs, they refuse to work! On the other hand, the protest of another group from the Coordination Committee, Trudbenik gradnja workers, was unsuccessful even though they proved that their boss was severely breaking the privatization contract. The PA accepted their evidence, and it released the ofcial hundred-pages detailed report on how the boss was breaking the law, but then they said, OK, you guys were right, he is robbing both you and the state, it is outrageous, but we wont break the contract. Just like that. Why? Because this was a clear message for all the other workers what would happen if they rebel, and especially if they are doing it outside of the union structures. The cost of this for the workers was very high more then 200 Trudbenik workers were sacked by the boss because of the protest. At the beginning of the strike in August last year they knew what would happen if they turn it into a protest against the privatization contract. But they took the risk, knowing that the canceling of the privatization contract was their only chance to get the jobs back. It was him-or-them, and they proved that the law is on their side, but now they are out, not the boss. At the same time, Zastava elektro workers are punished for their last years successful protest as well. The Coordination Committee is still far from being strong enough to help them, besides holding more protests, so at this point the situation doesnt look good. However, we are expecting a new wave of protests this summer, and that would be the chance for our organization Coordination Committee of Workers Protests in Serbia to grow stronger. AG: So is this the new focus of your current activity? Are there any efforts to document the experiences of last year and
356

your struggle for solidarity unionism against the long theft we know as privatization? FF: Besides our work within the Coordination Committee, Pokret za slobodu is now trying to broaden the network. We are now establishing contacts with peasants associations. They are the group completely repressed by the government because they don`t have a level of organization strong enough to ght radically against either the governments measures that are destroying their economy, nor against the private monopolies trading with the agricultural products which are the fruit of their labor. This is very important issue here, since over 2 million people in Serbia lives only from agriculture as their livelihood. We are currently working on a lm and a book about last years protests, because we believe it is important to analyze what really happened, its continued signicance and to give our side of the story. The Serbian press is writing about workers issues only form the perspective of big politics or big unions, and we want to show the perspectives of the people who were in the protests. These protests are not just another subject of somebodys political agenda, they are coming from the people, and what we are doing is trying to help these people be heard. AG: In my view, one of the truly "balkanopolitan" elements of the Balkan and Serbian society are the Roma - their struggle against hierarchical, state-imposed authority and regulation, against the market economy and systems of both state socialism and capitalism, along with their culture, are a powerful inspiration for dreaming another Balkans. On the other hand, and for this very reason, they were and remain to be the single most oppressed group in the Balkan states. FF: Roma are the only group in Serbia that is completely left to its own fate. It is a desperate, catastrophic situation. The number of itinerant poor is now even larger due to exclusion mechanisms of the neoliberal state. Roma live in the streets, they collect trash and paper in order to survive. Some estimates put the number of Roma in Serbia at 600,000, although the 2002 census only registered 102,193 people as Roma. According to the UNICEF report on the condition of Roma children in the Republic of Serbia (2006), almost 70% of Roma children are poor and over 60% of Roma households with children live below poverty line. Children are the most imperiled, living outside of cities in households with several children. Over 80% of indigent Roma
357

children live in families in which the adult members of the family do not have basic education. AG: And in the meantime, the activist scene in Serbia is, in my opinion, very disconnected from these realities or at least it was when I lived in Serbia. I hope that some things changed for the better since then, and that there is now at least an attempt to bring about a relationship of active solidarity, radical community organizing, and "accompaniment towards the situation of Roma in Serbia and the Balkans as a whole. FF: The activist scene in Serbia is still weak and without inuence, but there are some signs that this might change. Since the transition process started in 2001, the biggest problem of the Serbian leftist community wasn't the fact that it was small, weak, outnumbered by Nazis and so on, but that it was incompetent and ignorant about local problems. Lots of energy was wasted on activities that had little to do with the actual problems of Serbian workers in transition. And those problems were huge too huge not to be seen and confronted. For that reason we can say now that it was almost lucky that most of the activities of the leftist collectives in the past decade went virtually unnoticed by the broad public. It was pretty embarrassing to have some self-proclaimed anarcho-syndicalist leaders preaching against privatization from the ideological point of view, but without a clue about the local context, as if they just fell in from another world. For years we were practically the only collective that was working with the actual people on the ground in strikes. But since last year this has started to change: there are several Belgrade collectives now that are trying to support different groups of people in strike or in some other kind of protest, which is very signicant because only by broadening our movement will the current leftist scene begin to make an inuence, even though for the time-being it is still small. Andrej Grubai, [Znet, May 28, 2010]

358

Sadraj
Predgovor: Zbog toga POKRET, sada i ovde! ................................................. 3

Koordinacioni odbor radnikih protesta

Novi radniki pokret u Srbiji proglas Koordinacionog odbora radnikih protesta u Srbiji, objavljen u listu Pokret, 15. oktobra 2009. .......................... 6 Saoptenje: Osnovan Koordinacioni odbor radnikih protesta u Srbiji, objavljeno 31. avgusta 2009. ................................................ 17 Pla orma Koordinacionog odbora radnikog protesta usvojena 25. septembra 2009. ................................................ 19 Podrka protestu studenata Beogradskog Univerziteta saoptenje Pokreta za slobodu i Koordinacionog odbora radnikih protesta, objavljeno 24. novembra 2009. ............ 21 Neophodna korenita promena koncepta tranzicije u kojoj moraju uestvova svi zainteresovani delovi drutva proglas Koordinacionog odbora radnikih protesta, objavljen u listu Pokret, 26. septembra 2010. .................................... 23 An -priva zacioni protes u Srbiji intervju sa Milenkom Srekoviem, objavljen na Znetu, 7. septembra 2009. ....................................................................... 26 Smisao radnike borbe danas - tribina o ak vnos ma Koordinacionog odbora radnikih protesta u Srbiji Milenko Srekovi, lanak objavljen na www.pokret.net, februara 2010. ....................................................................... 31
359

Jugoremedija
Jugoremedija, Zrenjanin Ivan Zla ....................................................................... 37 Koreni mira - intervju sa Zdravkom Deuriem Ivan Zla , intervju objavljen u asopisu Z magazin, juna 2007. ................................................................................... 39 Film Ugovor na tetu treeg (reija, scenario i montaa Ivan Zla ) Milenko Srekovi, tekst objavljen u asopisu Z magazin, marta 2008. ................................................................................... 45 "Hodaemo korakom najsporijeg" - ... u ovom pohodu moramo brinu o poslednjem u koloni Zdravko Deuri, tekst objavljen na www.pokret.net, 29. aprila 2008. ................................................................................... 47 Na cilj ravnopravnost Zdravko Deuri, tekst objavljen na www.pokret.net, 16. oktobra 2007. ................................................................................... 49 Ko uspeh pretvara u aferu? saoptenje generalnog direktora Jugoremedije, objavljeno na www.pokret.net, 25. juna 2010. ................................................ 52 Film ''Mi biramo svoj put'' - radnici sami grade fabriku Luksol farmacija u Zrenjaninu Milenko Srekovi, tekst objavljen na www.pokret.net, 10. decembra 2010. ........................................................... 55

360

invoz
Solidarnost i borba zrenjaninskih radnika Marija Radii, Ivan Zla , Vladislav Bailovi i Milenko Srekovi, tekst objavljen u asopisu Z magazin, marta 2008. ............ 57 Noam omski podrao apel Pokreta za slobodu Agencija Beta, marta 2009. ................................................ 64 Pismo Industrijskih radnika sveta (IWW) dravnim organima republike Srbije, marta 2009. ............ 66

Saoptenje: Radnik invoza preminuo tokom protesta u Domu Sindikata, objavljeno 16. januara 2008. godine ........................ 67 Saoptenje: Radnici i akcionari doneli odluku da blokiraju invoz, objavljeno 28. decembra 2007. godine .................................... 72 Srpski Evropejci, radnici, priva zacija i mali akcionari (Sluaj zrenjaninskog invoza") Ivan Zla , tekst objavljen na sajtu www.pokret.net, 18. februara 2009. ................................................................................... 75 Solidarnost sa radnicima invoza benet koncer , april 2009. ................................................ 77 Izvetaj Anketnog odbora za utvrivanje razloga za pokretanje steajnog postupka nad AD invoz usvojen 3. februara 2009. ................................................ 79 Nismo odgovorni za steaj u invozu Agencija za priva zaciju, 28. februara 2009. ........................ 86

361

Saoptenje za javnost Anketnog odbora Skup ne grada Zrenjanina odgovor Agenciji za priva zaciju 3. marta 2009.

............ 88

Zastava elektro
Da li nadolazi talas trajkova i protesta? Ivan Zla , tekst objavljen 24. aprila 2009. ........................ 91

irenje radnikog pokreta intervju sa Milanom Srekoviem, ak vistom Pokreta za slobodu i radnikom Zastave elektro, objavljen na www.pokret.net, 30. maja 2009. ................................................................................... 93 Radnici nude izlaz Ivan Zla , tekst objavljen na www.pokret.net, maja 2009. ....................................................................... 97 Saoptenje Pokreta za slobodu povodom policijskog delovanja na protestu radnika Zastave elektro ispred Agencije za priva zaciju 11. avgusta 2009. ... 112 Protest ispred Agencije za priva zaciju 11. i 12. Avgusta Milenko Srekovi, tekst objavljen na www.pokret.net, avgusta 2009. ................................................................................. 114 Na ijoj je strani is na iskustvo Zastave elektro iz Rae, razgovor sa Slobodanom Gajiem i Milanom Srekoviem, tekst objavljen na www.pokret. net, januara 2010. ......................................................... 122 Radnici Zastave elektro pro v Vladinog predloga za lanove Upravnog i Nadzornog odbora saoptenje trajkakog odbora, 14. januara 2010. .......... 127

362

Krenje radnikih prava u kompaniji Jura - saoptenje kampanje ''Narod pro v Dinkia'', 17. aprila 2010. ..................................................................... 129 Na spisku Jure 118 radnica Zastave elektro Marija Misita, lanak objavljen u listu Svetlost, 22. aprila 2010. ..................................................................... 131 Izjava Verice Bara o radnicima Zastave elektro objavljena u listu Akter, oktobra 2010. .................................. 134 Ne treba nam atmosfera lina - sve navode o Juri treba detaljno ispita Milenko Srekovi, tekst objavljen na sajtu www.pokret.net, 22. februara 2011. ..................................................................... 135 Saoptenje za javnost Saveta zaposlenih Jura korporacije, 23. februara 2011. ......................................................... 137

Ravanica
Smisao borbe za fabriku i radnika prava - iskustvo Ravanice iz uprije, objavljeno na www.pokret.net, tekst objavljen decembra 2009. .............................................. 139

Trudbenik gradnja
Optuba za terorizam je sramotna saoptenje Pokreta za slobodu, objavljeno 23. septembra 2009. ......................................................... 142 Zahtevamo da Agencija za priva zaciju hitno sprei propadanje Trudbenik gradnje - Koordinacioni odbor radnikih protesta u Srbiji, 26. oktobra 2009. ................................................................................. 143
363

Podrka borbi radnika Trudbenik gradnje pro v propadanja preduzea i gaenja radnih mesta - Koordinacioni odbor radnikih protesta u Srbiji, 16. decembra 2009. ................................................................................. 145 Pomo onima koji su uni li preduzea ne moe doves do oporavka Koordinacioni odbor radnikih protesta u Srbiji, 16. februara 2010. ................................................................................. 147 Trudbenik korak ka proleu Ivan Zla , tekst objavljen u listu Republika, marta 2010. ..................................................................... 149 Saoptenje: Trudbenik ponovo na ulici, objavljeno 10. juna 2010. ......................................................... 155 Saoptenje: Nastavljamo proteste ispred Ministarstva ekonomije, objavljeno 15. juna 2010. ......................................................... 157 Trudbenik godinu dana kasnije Ivan Zla , tekst objavljen u listu Republika, septembra 2010. ..................................................................... 158 Otvoreno pismo trajkakog odbora PD Trudbenik gradnja d.o.o., 30. decembra 2010. ......................................................... 165 Benet urka za radnike Trudbenika 19. februara 2011. ......................................................... 169 Radnici varani pa klevetani Ivan Zla , tekst objavljen na www.pokret.net, maja 2010. ..................................................................... 171

364

Srbolek
Radnika raskra Ivan Zla , tekst objavljen u listu Republika, februara 2010. ..................................................................... 178 trajkaki odbor Srboleka: Istrajaemo do pobede Sinia Jelovac, tekst objavljen u listu Republika, marta 2010. ..................................................................... 190 Sindikalna previranja Sinia Jelovac, tekst objavljen u listu Republika, aprila 2010. ..................................................................... 194 trajk prekinut, problemi ostali Sinia Jelovac, tekst objavljen u listu Republika, maja 2010. ..................................................................... 198 Saoptenje radnika i malih akcionara Srboleka u vezi sa postupanjem drave i netanim medijskim izvetajima o stanju u naem preduzeu, februara 2010. .................................. 200

Prosveta
Kad priva zacija znai unitenje Sinia Jelovac, tekst objavljen u listu Republika, juna 2010. ................................................................................. 203

Glas radnika
Ekonomija bankrota Rekord, Rakovica Ivan Zla i Milenko Srekovi, tekst objavljen u listu Glas radnika, 4. juna 2008. ......................................................... 207

365

BEK jedan dras an primer bezakonja Ivan Zla , tekst objavljen u listu Glas radnika, 15. marta 2008. ..................................................................... 210 Magnohrom jedna sasvim zakonita priva zacija Marija Radii i Ivan Zla , tekst objavljen u listu Glas radnika, 15. marta 2008. godine ......................................................... 215 Represija u vranjanskoj fabrici Jumko Marija Radii, tekst objavljen u listu Glas radnika, decembra 2007. ..................................................................... 225 Povratak poli ci? radnici u Srbiji dvadeset godina kasnije - Ivan Zla , tekst objavljen u listu Glas radnika, 1. maja 2008. ..................................................................... 229 invoz primer pljake i simbol solidarnos tekst objavljen u listu Glas radnika, aprila 2009. .......... 235

Suoavanje s prolou
Zato su radnici nepoeljni? - intervju sa Duanom Petroviem, predsednikom konzorcijuma zaposlenih Veterinarskog zavoda, objavljen u asopisu Z magazin, marta 2009. ..................................................................... 239 U podnoju kapitalizma intervju sa Milenom Prstojevi, predsednicom trajkakog odbora BEK-a iz Zrenjanina, objavljen u asopisu Z magazin, decembra 2008. ..................................................................... 252

Dodatak
Izmeu US Steela i Delte Ivan Zla , tekst objavljen u asopisu Z magazin, septembra 2007. ..................................................................... 266
366

Ekonomska kriza u raljama ideologije Milenko Srekovi, tekst objavljen na www.pokret.net, 12. marta 2009. ..................................................................... 272 Zarobljena svojina Ivan Zla , tekst objavljen na www.pokret.net, septembra 2007. ..................................................................... 274 Alterna vni ekonomski poredak Milenko Srekovi, tekst objavljen u asopisu Z magazin, septembra 2007. ..................................................................... 277 Ko su nevidljivi radnici u Sloveniji? Ivan Zla , tekst objavljen na www.pokret.net, 11. februara 2009. ......................................................... 282 Lekcija iz levice Ivan Zla , tekst objavljen na www.pokret.net, 3. juna 2009. ..................................................................... 284 Regionalni centralizam Ivan Zla , tekst objavljen na www.pokret.net, 15. juna 2009. ..................................................................... 286 Osvrt na borbu pojedinih radnikih grupa Sinia Jelovac, Milenko Srekovi i Ivan Zla , tekst objavljen na www.pokret.net, juna 2010. .............................................. 288 Novi radniki pokret u Srbiji ciljevi i prepreke Ivan Zla , tekst objavljen na www.pokret.net, januara 2010. ..................................................................... 294

367

Drugi o nama
Leto protesta Boris Kanclajter, tekst objavljen u listu Prager Fruhling, oktobra 2009. ..................................................................... 303 Trini fundamentalis su zla kob srpske ekonomije intervju sa Verom Vratuom objavljen u listu Peat, 5. februara 2010. ..................................................................... 305 Ispod cenzusa! Danko Milojevi, tekst objavljen u E novinama, 15. aprila 2010. ..................................................................... 309 Disciplinovanje Srbije Hanes Ho auer, tekst objavljen u listu Neues Deutschland 24. marta 2009. ..................................................................... 313

English Summary
Serbia's ''socially acceptable'' priva za on The Ba le of Jugoremedija ...................... 317

.............................................. 321 .................................. 326

Chronology of ght for Jugoremedija

invoz the Case of Bankruptcy .............................................. 329 Interview with a Zastava Elektro Worker and Freedom Fight Ac vist .............................................. 335 Establishing a Coordina ng Commi ee for Workers Protests in Serbia .............................................. 338 An -Priva za on Protests in Serbia
368

.................................. 341

Pla orm of the 'Coordina ng Commi ee for Workers Protests in Serbia' .............................................. 349 Le er of support for the protests by Belgrade University students .............................................. 352 New Rounds of Enclosure and Resistance: Figh ng Notes from "Transi onal" Serbia - Interview with Pokret za Slobodu (Freedom Fight Movement) .............................................. 354

369

CIP - , 338.246.025.88(497.11)2000/2010 331.109.32(497.11)2000/2010 DEINDUSTRIJALIZACIJA i radniki otpor : borbe i inicijative za ouvanje radnih mesta u periodu tranzicije / [knjigu priredili Vladislav Bailovi ... et al.]. - Beograd : Pokret za slobodu, 2011 (Beograd : Rantec). 372 str. ; 24 cm Tira 500. - Str. 3-5: Predgovor / prireivai. ISBN 978-86-914291-1-9 1. , [] a) - - 2000-2010 b) - - 2000-2010 COBISS.SR-ID 182552076