Kolaboracija

Kolaboracija, ili saradnja, predstavlja komunikaciju i koordinaciju jedinica unutar grupe radi postizanja zajednikog cilja. Jedinice mogu biti ljudi koji ine tim, organizacije koje ine vedu organizaciju, zemlje, zajednice, raunari, roboti, itd. U dananjim uslovima poslovanja neophodno je koristiti tehnologije (najede digitalne) koje omogudavaju efikasniju i efektivniju kolaboraciju, a samim tim i postizanje ciljeva grupe. Neke od tehnologija koje su napravljene i koje slue u tu svrhu su i e-mail, web sajtovi, instant messanging (IM), chat, e-grupe, wiki sajtovi, forumi, deljene table za crtanje, deljeni dokumenti, deljene aplikacije, sistemi za podrku odluivanju, sistemi za upravljanje zadacima i projektima, virtuelne sobe za sastanke, virtuelni muziki studio, itd. Tenhologije komunikacije, zavisno od prirode problema koji pomau, mogu se klasifikovati na: - sinhrone i asinhrone - trajne (perzistentne) i privremene - sa kardinalnodu 1-1, 1-M, M-M Sinhroni oblici komunikacije zahtevaju od svih uesnika da istovremeno budu prisutni dok se komunikacija odvija. U tu klasu bi spadali: IM, audio/video konferencije, chat-ovi, itd. Prednost ovog oblika je to to se komunikacija odvija brzo, naroito kada je ona dvosmerna ili viesmerna, tj. kada zahteva odgovore i reakcije na predhodne poruke. Asinhroni oblici omoguduju uesnicima da u razliito vreme alju i primaju poruke. Ovo dosta olakava komunikaciju, jer se zaobilazi problem okupljanja, tj. problem da svi uesnici odvoje isto vreme za vrenje komunikacije. Sa druge strane, to de zasigurno produiti trajanje komunikacije. U ove oblike se mogu svrstati: web sajtovi, e-mail, forumi, implementacije Delfi metoda grupnog odluivanja, itd. Perzistentni oblici komunikacije uvaju poruke na due vreme lako dostupnim. Razlog tome je to se procenjuje da takve poruke nose svoju vrednost dui period vremena. To se najede odnosi na znanja, dok informacije, diskusije, komentari su najede privremenog karaktera. Od tehnologija za prenos trajnih poruka mogu se koristiti Web strane, wiki strane, deljeni dokumenti, itd. ; dok za privremene poruke mogu se koristiti forumi, e-grupe, chat-ovi, email, itd. Dodatno probleme komunikacije moemo podeliti na one koji prenose poruke izmeu dva lana; izmeu jednog i vie lanova; ili poruke koje vie lanova prenosi do vie primaoca te poruke. Respektivno, kardinalnosti su: 1-1, 1-M i M-M. Kada se radi o kardinalnosti M-M, sama struktura komunikacija moe biti organizovana u vie oblika, pa postoje oblici tipa prstena, zvezde, toka, drveta, sade itd.; ali to nije od presudnog znaaja za izbor tehnologije komunikacije. Ako se komunikacija vri izmeu dva lana (1-1), ponuene tehnologije su: e-mail, IM, deljeni dokumenti i aplikacije, itd. Za kardinalnost 1-M karakteristini su Web sajtovi kao oblik komunikacije. Takoe, u poslednje vreme su popularni i Blog sajtovi, gde pojedinci mogu da kreiraju web sadraje iz svog linog iskustva, tako da su oni dostupni irokom krugu ljudi. Dalje se organizuju skupovi Blog sajtova o istoj temi, ime se stvara e-zajednica ljudi koji se bave reavanjem slinih problema. Na primer, prsten Blogova (Blog ring) izmeu Web dizajnera moe biti koriden kao nain razmene iskustva i reenja u kreiranju Web prezentacija. Za komunikaciju izmeu vie lanova (M-M) mogu se koristiti e-grupe, deljeni dokumenti i aplikacije, chat-ovi, forumi, wiki sajtovi, itd. U daljem tekstu bide opisani neki od elektronskih oblika komunikacije, uz kratak opis koridenja istih.

GoogleGroups
GoogleGroups je besplatni servis za pravljenje i vodjenje grupa i mailing lista. Sama ideja je sadrana u mogudnosti da njeni korisnici direktno uestvuju u interakciji putem svog internet pretraivaa ili slanjem poruka na e-mail adresu grupe. Korisnici grupe mogu preko dodeljene internet stranice grupe pristupati aktuelnim diskusijama, upload-ovati i download-ovati postavljene fajlove, kreirati specijalizovane fajlove ili pak definisati zadatke i pratiti tokove njihovog izvravanja. Korisnik koji kreira grupu, definie da li je grupa javna (njoj moe svako po elji da pristupa), na poziv (svakom korisniku se ponaosob alje poziv pristupa), ili na zahtev (korisnik sam zahteva odobrenje pristupa grupi). Da bi mogli da napravimo samu grupu, potrebno je prvo da otvorimo novi Google nalog, i uz pomod njega kreiramo grupu. Ukoliko je grupa javna, diskusije i fajlovi se mogu postavljati i koristiti od strane svakog lana. Za sva potrebna podeavalja u vezi sa privilegijama i mogudnostima lanova i vlasnika grupe, moemo videti i menjati u okviru opcije Group settings (Slika 1.).

Slika 1. Ukoliko elimo da pozovemo odredjenu osobu da se pristupi naoj grupi, kako bi mogla da ostvari interakciju sa istom, to radimo uz pomod opcije invite members (Slika 1.). Nakon to nam se

otvori novi prozor, unosimo e-mail osobe koje elimo da nam se pridrui i pritom aljemo tekstualnu poruku uz sam poziv (Slika 2.). Klikom na dugme Invite members aljemo sam poziv.

Slika 2. Da bi poeli novu diskusiju, odnosno otvorili temu na istu i poslali prvu poruku, to radimo birajudi opciju

new post (Slika 1.) i otvoride nam se novi prozor gde demo upravo to i definisati (Slika 3.). U polju Subject unosimo naziv diskusije, dok u polju Text message unosimo poetni tekst diskusije. Ako elimo da odgovorimo na neku postojedu diskusije, tada klikom sa spiska izaberemo eljenu (Slika 1.), i otvara nam se mogudnost da klikom na dugme Reply postavimo odgovor na tekudi tekst i tako direktno uestvujemo.

Slika 3. Deljenje datoteka (sharing) se vri uz pomod opcije upload file (Slika 1.). Tada je potrebno da samom googlu pokaemo putanju ka naoj datoteci koji elimo da upload-ujemo (Browse, Slika 4.). Kada izvrimo upload svih eljenih fajlova, klikom na Im done uploading files zavravamo sa postavljem datoteka.

Slika 4. Sada kada smo sve postavili i definisali, pristup grupi i njeno koridenje moe ne smetano da se odvija od strane svakog lana ponaosob.

Docs & Spreadsheets

Kada smo uspeno otvorili Google nalog, jedna od opcija koje nam se nudi je i Docs & Spreadsheets (Slika 5.), koja nam prua mogudnost kolaboracije vie uesnika nad jednim ili vie deljenih dokumenata. Do ove opcije dolazimo putem linka My Account (Slika 1.), bilo gde da se nalazimo ulogovani na sajtu Googla.

Slika 5. Putem linkova New Document i New Spreadsheet moemo kreirati na novi, deljeni

dokument odnosno excel sheet, a putem linka Upload moemo postaviti na deljenje neku datoteku drugog tipa (Slika 6.). Klikom na Browse Docs & Spreadsheets moemo vriti pregled trenutnih deljenih dokumenata i unos i prepravaku podataka u iste.

Slika 6. Ukoliko elimo da napravimo novi sheet, klikom na opciju New Spreadsheet kako je to ved bilo

reeno, otvara nam se novi prozor (Slika 7.) sa mogudnodu kreiranja uz pomod interfejsa koji je radjen po uzoru na sline programe (MS Excel, OpenOffice,). Ukoliko izaberemo karticu Discuss (Slika 7.) moemo dodati spostvene komentare na izabrani dokument (Slika 8.), s tim to ukoliko nismo snimili tekudi dokument, Google de traiti da to prethodno i uradimo. A putem karitce Collaborate (Slika 7.) definiemo, odnosno dodeljujemo pravo ljudima koji de imati pristup dokumentu i mogunost njegovog menjanja (Slika 9.). Da bi neko imao pristup, mora da mu se uputi poziv putem e-mail tako to de se njegova adresa uneti u odgovarajude polje i klikom na Invite these people (Slika 9.) sam poziv i poslati.

Slika 7.

Slika 8. Slika 9. Mogud izgled jednog kolaboracionog dokumenta prikazan je na slici 10. Do samog unosa i promene podataka u samom dokumentu dolazimo ukoliko isti izaberemo sa liste (Slika 6.). Nakon izvrenim eljenih promena, tako izmenjeni dokument je potrebno i sauvati klikom na dugme Save & Close.

Ukoliko elimo da izvrimo reviziju tekudeg dokumenta, odnoso da nam se prui uvid u tok

menjanja samog dokumenta, to moemo uiniti klikom na karticu Revisions (Slika 10.). I u okviru novo prozora (Slika 11.) birajudi one revizije iz padajudeg menija, klikom na dugme Revert to this one (Slika 11.) prikazuje nam se izgled dokumenta u selektovanom trenutku.

Slika 10.

Slika 11.

WIKI
Wiki je jedan od naina masovne kolaboracije. Kolaboracije sa velikim brojem uesnika. Oni ne moraju biti povezani isti projektima ili poslovima, ved mogu dolaziti iz razliitih struka, polja interesovanja, obrazovanja i iskustva. Prednost ovakvog vida kolaboracije, za razliku od drugih, je u tome to se na posredan nain vri komunikaciju kroz samo pravljenje lanaka i tekstova dostupnih svima direktno na sajtu. Pored inicijalnog pravljenja, odnosno pisanja teksta, kao direktan vid medjusobne kolaboracije, nudi se i mogudnost editovanja, tj menjanja sadraja odredjenog lanka. Dakle, kao korisnik i/ili urednik wiki stranica moe se javiti veliki broj uesnika, to je i osvnova ideja wiki koncepta masovnost. Wiki prua da dokumenta budu pisana u kolaboraciji, na jednostavan nain uz pomod web browser-a. Sama stranica, lanak se naziva wiki stranica, dok se ceo skup stranica, povezanih uz pomod linkova oznaava kao wiki. Sr samo ideje treba traiti u lakom nainu koridenja, user friendly interfejsu, kao i u stvaranju, pretraivanju i editovajnu baze podataka. Osnovna karakteristika wiki tehnologije je lakoda u nainu kreiranja i menjanja stranica. Pre nego to se nova ili izmenjena stranica moe videti i pretraiti, potrebno je prvo da bude odobrena. Iako su mnoge stranice otvorene za slobodnu prepravku, za odredjen broj njih je potrebna wiki-autorizacija kako bi se na efikasan nain pratila istorija menjanja odredjene stranice, a samim tim i vrila validacija unetog, tj izmenjenog teksta. Wiki tehnologija je formulisana sa idejom da je lake ispravljati greke, nego oteavati njihovo stvaranje. Uprkos injenici da je wiki otvoren mediji za komunikaciju i masovnu kolaboraciju, on takodje ima u sebi ugradjene metode i procedure za verifikaciju i validaciju svih nainjenih promena u odredjenom periodu. Da bi se te procedure uspeno sprovele, svakoj wiki stranici se prikljuuje deo Skoranje promene (Recent Changes), gde se upisaju i prate sve promene stranice, kao i lista autora koji su te promene nainili. Pored toga, postoji deo koji se zove Istorija revizije (Revision History) gde se mogu pogledati sve prethodne verzije stranice. Dakle, korisniku se prua na uvid stranica direktno od njenog samog stvaranja pa sve do poslenje promene. Jedan od naina dodatne kontrole ispravnosti unetog/izmenjenog sadraja je da se svakoj stranici dodeli osoba koja je voljna da odrava wiki i validira svaku nainjenu promenu. Ovi opisani naini kontrole se esto opisuju kao soft security metod ispravke mogudih greaka. Veliku primenu wiki tehnologija moe pronadi kod izrade razliitih projekata, koji zahtevaju perzistentnu, u isto vreme i aktuelnu, svu potrebnu dokumentaciju. Kako projekat sa sobom nosi potrebnu kordinaciju nekoliko (desetina, stotina) ljudi koji su angaovani na njemu, web-wiki koncept donosi brzinu u pristupu i aktuelizaciji neophodnih informaciju koje imaju svoj stalan smetaj na nekom odredjenom medijumu. Na taj nain, sa bilo koje lokacije, svaki uesnik u projektu, putem odredjene autorizacije ukoliko se zahteva, moe lako pristupiti celokupnom sadraju dokumentacije vezane za neki odredjeni projekat, uneti novonastale promene i nainiti neophodne ispravke, kako bi ostali uesnici imali svee informacije dostupne njima na uvid. Dokumentima je obezbedjena postojanost, promene su mogude u svakom trenutku, kao i pristup i pretraivanje. U zavisnosti od naina implementacije i samog korisnikog interfejsa, razliiti wiki software moe biti koriden kao pomodno sredstvo u masovnoj komunikaciji i kolaboraciji. Kao primer jednog, navodimo DekiWiki (http://www.opengarden.org/dekiwiki) koji upravo slui i pomae potrebnu koordinaciju velikog broja uesnika nekog projekta uz pomod deljenih tekstova i nacrta, i mogudnosti kreiranja podele odgovornosti svih autorizovanih korisnika. Paralelno tome, wiki tehnologija se moe koristiti i kroz celokupan ivotni vek preduzeda, sluedi kao organizator velikog broja potrebnih informacija. U wiki baze se mogu smetati sve relevantne injenice

i opaanja dosadanjeg poslovanja odredjene firme, neophodna za uspeno upravljanje poslovnim procesima na dalje. Osnovne odlike wiki tehnologije i njenog sistema odravanja i organizacije su sledede: 1. Ime lanka(stranice) je prikazan kao hyperlink 2. Stranice se mogu stvarati i menjati u svakom trenutku od strane bilo koga (osim odredjenog broja zatidenih stranica) 3. lanci se mogu menjati uz pomod bilo kog internet pretraivaa. 4. Svaka stranica omogudava uvid u njenu istoriju menjanja, kao i uvid u izgled prethodnih verzija. 5. Svaka stranica omogudava direktan pristup diskusiji/forumu na odredjenu temu vezanu za samo ima tekudeg lanka. 6. Skoranje promene/dodavanja sadraja mogude je aktivno i pasivno kontrolisati. Samu podela wikis baza mogude je izvrtiti prema sadranim temama i lancima: 1. Geografske (City Wiki, Galbijim Wiki...) 2. Nauka i tehnologija (Palaeos.org, OpenWetWiki, Unilang...) 3. Informatika (Javapedia, MacGuide, WikiServer...) 4. Opte (Wikipedia, Wikiinfo, Wikisource, BaiduBaike...) 5. Drutvene nauke (Intellipedia, MemoryWiki, Wikileaks...) 6. Umetnost i kultura (Scifipedia, Wookieepedia, ZineWiki...) 7. Turizam i putovanja (SkipperGuide, Wikimapia, Wikitravel...) 8. Religija (OrthodoxWiki, Theopedia, Conservapedia...) Takodje, mogude je izvriti podelu wiki tehnolgije prema jeziku u kome su programirane, tako sa postoje wiki stranice pisane u: 1. Java tehnologiji 2. JavaScript-u 3. .NET tehnologiji 4. Pascal jeziku 5. PHP-u 6. Python-u itd. Pored nabrojanih, postoje i wiki stranice pravljenje specijalno za PDA uredjaje.

Jedan od najboljih primera kako wiki stranice mogu uspeno da funkcioniu jeste Internet enciklopedija Wikipedia.

WIKIPEDIA
Wikipedia je projekat viejezine, web orjentisane enciklopedije besplatnog sadraja. Wikipedia je pisana u kolaboraciji volontera; njene lanke moe praviti i menjati svako ko ima pristup internetu. Sam naziv sajta nastao je od rei wiki(web orjentisana kolaboracija) i encyclopedia (srb. enciklopedija). Njeni serveri se nalaze na Floridi (USA), u Amsterdamu(Holandija) i u Seulu(Juna Koreja). Wikipedia je poela sa radom Januara 2001. godine, kao proirenje postojede NuPedia-e. Wikipedia trenutno sadri preko est miliona lanak na preko 250 jezika (od njih je 1.7 miliona na engleskom). Trenutno se nalazi na jedanaestom mestu posedenosti na celom web-u. Sama wikipedia dovodjena je u pitanje tanosti prikazanih podataka, ali su nekoliko nezavisnih studija pokazale da je vandalizam i kreiranju tekstova kratkog veka i da su podaci koji su javno dostupni u velikoj meri tani.

Wikipedia je zasnovana na MediaWiki, besplatnom softveru koji omogudava vie simultanih menjanja istog dokumenta od strane razliitih korisnika i pradenje svih promena u vidu history liste. Sama organizacija lanaka na wikipediji se zasniva na hijerarhijskom modelu, gde sama struktura nije strogo tipizirana. lanci su podeljene na kategorije i podkategorije, dok su medjusobno povezani hyperlinkovima, pa je na taj nain pretraga istovrsnih informacija znatno olakana. Kao opta encikolpedija, nastojanje Wikipedije je da prui mogudnost uvida u to vedi broj stranica razliite tematike. Vremenom se pokazalo, kako je broj stranica rastao, tako se i sama duina, odnosno sadrina istih povedavala i dopunjavala. Ipak, postoje odredjeni nedostaci u pojedinim wiki lancima, jer

nisu struktuirani ni povezani u odgovarajude grupe, inedi zasebne kategorije koje je teko pretraiti. Osnovna prednost Wikipedije se ogleda u njenoj mogudnosti da se odupre vremenskoj dimenziji. Dok se tradicionalne enciklopedije dopunjuju i tampaju na odredjeni period, dovodedi tako podatke u pitanje njihove aurnosti, dotle wikipedia prua kontinualno menjanje i reviziju, inedi tako svoje lanke sveim i aktuelnim. Glavna odlika svih dostupnih stranica je da moraju da budu pisane na neutralan, objektivan nain, predstavljajudi sve znaajne podatke na temu, u zajednitvu sa svim materijalima koji podravaju napisane injenice. Svaka individualna prepravka koja sadri netane informacije, optube ili klevete, krenje ljudskih i zatidenih prava i bilo koji drugi nain krenja pravnih okvira je trajno sakriven od pretrage i pregleda. Korisnici Wikipedije (koji se nazivaju Wikipedijanci) moraju se pridravati nekoliko jednostavnih principa: 1. Moraju da nastoje da svi lanci budu nepristrasni. Sva razliita miljenja o nekoj temi trebaju biti predstavljena na objektivan nain 2. Postoji nekoliko konvencija oko imenovanja lanaka. Kad postoji nekoliko razliitih imena za jednu temu, prednost ima ime koje je uobiajeno u odredjenom jeziku 3. Wikipedijanci upotrebljavju forume(stranice za razgovor) o nekoj temi, a ne stranicu samog lanka, da bi odluili kako izmeniti lanak 4. Postoji nekoliko vrsta sadraja koji su nepoeljni na Wikipediji, jer u stvari nisu enciklopedijskog karaktera. Na primer, lanci nisu definicije iz renika niti su skladita za itave tekstove knjiga, dokumenata, lanaka, govora i drugo. Za tu vrstu sadraja postoje srodni projekti (Wikirenik, Wikiknjige, Wikicitati, Wikivesti...) 5. Nekada postoje protivrena pravila i konvencije. Kad dodje do takvog sluaja, Wikipedijina zajednica korisnika odluuje o svakom sluaju zasebno

Za mnoga istraivanja, Wikipedia predstavlja dobru polaznu taku, gde se moe dobiti znaajan skup informacija i njima povezanog sadraja. Studija sprovedena od strane svetski priznatog magazina Nature govori da je tanost podataka koji se mogu nadi na Wikipediji gotovo istovetna tanosti podataka u najcenjenijoj enciklopediji Britannica. Druge studije su dole do zakjluka da je pokrivenost istoriskih dogadjaja i informacija ne znatno veda i ire nego kod Encarte, elektronske enciklopedije.