IMS IP multimedijlni podsistem

Tutu Filip Arifi Amel

Predmet: Eksploatacije telekomunikacionih sistema

Prof: Dr. Valentina Radojii

Sadraj

Prilikom pisanja ovog rada nae istraivanje se u sutini zasnivalo samo na pregledavanju i itanju raznih tekstova koji su u potpunosti i iskljuivo pronadjeni samo na internet sajtovima koji su se bavili ovom temom. Na osnovu tih tekstova dali smo kratak pregled arhitekture i same ideje IMS-a i mogunosti njegove implementacije.

Uvod3 1. Princip i istorija IMS-a.3

2. Arhitektura4 2.1.Pristupanje mrei..6 2.2.Jezgro mree.6 2.3.NGN interkonekcija9 2.4.Naplaivanje...10

3. Upravljanje sesijama...10

4. Zakljuak10

5. Literatura11

Uvod Prostim reima, IMS je IP bazirana arhitektura koja pomou SIP protokola moe opsluivati i mobilnu i fiksnu mreu bilo koje pristupne tehnologije, kako u meusobnoj komunikaciji korisnika, tako i u prenosu i razmeni multimedijalnih sadraja. IMS je osnova za konvergenciju inih i beinih komunikacija i usluga, mobilne i fiksne telefonije. Literatura koja je koriena prilikom izrade ovog teksta se sastoji u potpunoosti od lanaka koji su pronaeni na internetu ( Wikipedia, telekomsvet.blogspot.com, www.bug.hr, www.sk.rs itd) U prvom poglavlju su kratko objanjeni principi na kojima se zasniva IMS id at je kratak osvrt na njegovu istoriju. Drugo poglavlje, ujedno i najobimnije i najvanije, daje detaljan opis naina na koji je IMS projektovan, njegovu arhitekturu i objanjenje naina funkcionisanja svih komponenti IMS-a. Tree poglavlje je vrlo kratak osvrt na upravljanje sesijama, a etvto je zakljuak.

1. Princip i istorija IMS-a IMS je podsistem za pruanje IP (Internet protocola) multimedijalnih usluga korisnicima. Sam projekat je nastao kao deo vizije razvoja mobilne mree kako bi prevazila obian GSM. Dizajniran je od strane organa za beine standard, tzv. 3GPP ( 3rd Generation Partnership Project). Njegova prvobitna verzija i poetni naziv (3GPP R5) ukazivao je na to da se ide ka tome kako bi se omoguio pristup internetu preko GPRS-a. Ova ideja je kasnije nadograena I unapreena poboljanjima kao to su 3GPP, 3GPP2 i TISPAN, i na taj nain je omoguen pristup mrei me samo preko GPRS, ve i preko W-LAN-a, CDMA2000 i preko fiksnih linija. Kako bi se olakala komunikacija sa internetom, IMS koristi IETF protokole kad god je to moguce, npr. SIP( Sesseion Initiation Protocol). Kao ideja, tj. prvobitna zamisao 3GPP-a, IMS nije bio predvien da standardizuje aplikacije, ve da potpomogne pristup multimedija i glasovnih aplikacija sa beinih i fiksnih terminal, tj. kreira vrstu fiksno-mobilne konvergencije (FMC). Ovo se postie tako to horizontalni kontrolni nivo odvaja pristup mree od servisnog nivoa. Dakle, ako posmatramo logino, bilo koja vrsta servisa nema potrebu za sopstvenom kontrolnom funkcijom, jer kontrolni nivo je zajedniki horizontalni nivo. Meutim u praksi ne znai da e se na ovaj nain znaajno smanjiti cena i sloenost sitema. Altetnativne tehnologije za pristup i pruanje usluga preko fiksnih i mobilnih mrea su kombinacija generisanih pristupa mrei, softverski prekidai i goli SIP. Lake je prodavati ovakvu uslugu, za razliku od raznih integrisanih usluga. Ali u obzir se mora uzeti i injenica da je tee prodati IMS koji je zasnovan na jednom servisu, jer esto postoje drugaije(jeftinije) alternative za stvaranje i plasiranje na trite specifian servis. Budui da se sve lake pristupa sadraju i kontaktima preko tradicionalnih fiksnih/beinih operatora, opravdanost i isplativost IMS se dovodi u pitanje. IMS je prvobitno formulisan od strane industrijskog foruma iji je naziv 3G.IP, koji je formiran 1999. 3G.IP je razvio prvobitnu verziju IMS-a, koja je predstavljena projektu 3GPP (3rd Generation Partnership Project), kao deo standardizacije za 3G sisteme mobilne telefonije u okviru UMTS mrea. Prvi put se pojavio u tzv. Verziji 5 (evolucija od 2G na 3G mree), kada su ujedno uvedene i multimedia bazirane na SIP-u. U toj verziji su podrane i starije GSM i GPRS mree. 3GPP2 organizacija (razlikuje se od organizacije 3GPP) je bazirala svoj CDMA2000 multimedijalni domen (MMD) na IMS-u 3GPP-a, dodajuci podrku za CDMA2000. 4

3GPP-ova verzija 6 je dodala i mogunost povezivanja putem WLAN-a, interoperabilnosti za IMS koji koriste razliite IP mree za povezivanje, viestruke registracije, prepoznavanje govora i funkcije push-to-talk. Verzija 7 je omoguila podrku i za fiksne mree, koju su postigli uz pomo TISPAN-ovog reenja, to jest tzv. verzije R1.1. Funkcije poput AGCF-a i PES-a su uveden kako bi se omogucile sve one stvari koje pruaju PSTN mree. Takoe je omoguen kontinutet u glasovnim pozivima prilikom promene domena (VCC), poboljana je irokopojasna konekcija sa IMS-om, kompatibilnost sa mreama van IMS-a, kao i autorska prava i kontrola naplate (PCC). Verzija 8 je kao dopune imala LTE( Long Term Evolution), System Architecture Evolution(SAE), kontinuitet prilikom multimedijalnih procesa, poboljane hitne sesije i centralizovani IMS servis. Verzija 9 je dodal podrku IMS-u za hitne pozive preko GPRS-a i EPS-a, kao i raznorazne dodatke multimedijalnoj telefoniji. Verzija 10 je kao poboljanje donela podrku za prenos podataka izmedju raznih ureaja, unepreen je kontinuitet glasovnog radio poziva (SRVCC Single Radio Voice Call). 2. Arhitektura

Neke od funkcija sa dijagrama e biti objanjene u tekstu koji sledi.

Jezgro IP multimedijalne podmree ini zbir ili bolje reeno grupa funkcija, povezanih preko standardizovanog interfejsa. Koje grupisane zajedno ine IMS administrativnu mreu. Jedan vor nije obavezno rezervisan samo za jednu funkciju, ve sam proizvoa moe da slobodno kombinuje 2 funkcije u jednom voru, ili da jednu funkciju podeli na vie vorova. Svaki od vorova moe vie puta da se implementira unutar jedne mree, radi dimenzionisanja, balansiranja i bolje organizacije.

2.1. Pristupanje mrei Prosean korisnik IMS mrei moe da pristupi na vie naina, a jedan od najeih naina pristupa mrei je putem standardinog internet protokola (IP-a). IMS terminali poput mobilnih telefoni, PDA ureaja i kompjutera mogu da se poveu i registruju direktno na IMS mreu, ak i kada su u nekoj drugoj mrei ili u drugoj dravi (u kojoj specifina IMS mrea nije prisutna). Jedini uslovi za to su IP i SIP, tj protokol za pokretanje sesije. Fiksni pristup (npr. DSL, kablovski modem, Eternet), mobilni pristup (npr. W-CDMA, CDMA2000, GSM, GPRS) i beini pristup (npr. WLAN, WiMAX), su potpunosti mogui i podrani. Drugi telefonski sistemi, poput starih analognih telefona (POTS- plain old telephone service), H.323 i VoIP sistema, koji nisu kompatibilni sa IMS-om, su podrani preko posebnih ulaza( kapija Gateways). 2.2 Jezgro mree HSS(Home Subscriber Server) Kuni pretplatniki server HSS ili UPSF(User Profile Server Function ), je glavni korisnik baze podataka koja pruapodrku IMS mrenim entitetima koji zapravo upravljaju pozivima. Sadri informacije koje su vezane za pretplatnike, izvrava proveru autentinosti i autorizaciju korisnika, i prua informacije o IP-u i lokaciji pretplatnika. Slino je GSMovom HLR-u(Home Locaton Register), tj registru lokacija korisnika. Funkcija SLF(Subscriber Location Function), odnosno lociranje pretplatnika, je potrebno kako bi se odredile adrese korisnika kada je na mrei prisutno vie pretplatnikih server, odnosno HSS-a. Identitet korisnika Mnogobrojni identiteti se mogu dovesti u vezu sa IMS-om: IMPI (IP Multimedia Private Identity- privatni multimedijalni IP identitet), IMPU (javni multimedijalni IP identitet), GRUU (globalni), i identitet sa posebnom dozvolom za pristup, tzv wildcard. Vano je napomenuti da IMPU i IMPI nisu brojevi telefona ili niz cifara, ve se radi o uniformnom i sveobuhvatnom prepoznavanju resursa, koji mogu biti cifre kao to je broj telefona (telefonski URI , npr. +381-11-221-221) ili alfanumeriki znaci (SIP URI, npr. nn@hotmail) Privatni IP multimedijalni identiteti -IMPI je jedinstveni i trajno smeten globalni identiet dodelje od strane mrenog operatera, i krosti se u vie svrha, za registraciju, autorizaciju, i pravljenje naloga. Svaki korisnik u IMSu e imati jedan ili vie IMPI-a. Javni IP multimedijalni identitet IMPU se koristi pri zahtevima za komuniciranje sa drugim korisnicima. Moe postojati vie IMPU po jedno privatnom IP. GRUU - Globally Routable User Agent URI. Ovo je identitet koji definie jedinstvenu kombinaciju IMPU-a i UE instance. Postoje dve vrste GRUU-a: javni, P-GRUU i privremeni, T-GRUU. P-GRUU (Public-GRUU) otkriva IMPU i prilino su dugoveni. T-GRUU (Temporary GRUU) IMPU ne otkriva, i vaei je sve dok se kontakt jasno ne prekine ili trenutna licenca ne istekne. 7

Wildcard javni korisniki identitet. Predstavlja cie IMPU-a grupisanih zajedno. HSS baza podataka registrovanih pretplatnika sadri, IMPU, IMPI, i MSISDN, servis za profile pretplatnika, i ostale informacije. CSCF - Call Session Control Function Nekoliko funkcija, ili bolje reeno mogunosti Session Initiation Protocol (SIP) servera ili proxy-ja, nazvanim jos i Call Session Control Function (CSCF), se koriste za obradu SIP signalnih paketa u IMS. Proxy-CSCF (P-CSCF) je SIP proxy koji predstavlja prvu taku kontakta sa IMS terminalom. Moe biti locirano ili u poseenoj mrei ( u punim IMS mreama ), ili u kunim mreama ( kada posena mrea nije jos uvek IMS kompatabilna ). Neke komunikacione mree mogu da koriste Session Border Controller za ovu funkciju. P-CSCF je u svojoj sri specializovan SBC za Usernetwork interface koji ne samo da stiti mreu nego i sam IMS terminal. Upotreba dodatnih SBC-ova izmeu IMS terminala I PCSCF su beskorisne I nisu izvodljive jer su signalizacije ifrovane na ovom nivou.Terminal otkriva svoje P-CSCF pomou DHCP-a ili moe biti konfigurisan (npr. Tokom poetnog rezervisanja ili putem 3GPP IMS Management Object (MO)) ili u ISIM ili dodeljen u PDP Context (u General Packet Radio Service (GPRS)). Dodeljen je IMS terminalu pre registracije, i ne menja se za vreme trajanja registracije Nalazi se na putu svih signalizacija, i moe pregledati svaki signal; IMS terminal mora ignorisati svaku neifrovanu signalizaciju. Obezbeuje jedistvenost pretplatnika i moze da uspostavi IPsec ili TLS bezbednosnu povezanost sa IMS terminalom.Ovo spreava spoofing attacks i replay attacks I stiti privatnost pretplatnika Vri inspekciju signalizacije i osigurava svako nedolino ponaanje IMS terminala ( npr. Promena uobiajnih signalnih puteva,ne potovanje ruting politike kunih mrea). Takoe moe da kompresuje i dekompresuje SIP poruke koristei SigComp,ime se smanjuje vreme odgovora preko sporih radio linija. Moe da sadri Policy Decision Function (PDF),koji odobrava sredstva.Koristi se za kontrolu politike, upravljanje protokolom itd. PDF takoe moe da bude posebna funkcija. Takoe stvara punjenje zapisa A Serving-CSCF (S-CSCF) je centralni vor signalizacije.To je SIP server, ali takoe vri i kontrolu sesije. Uvek se nalazi u sastavu kune mree.Koristi Diameter Cx and Dx interfaces do HSS-a kako bi preuzeo korisnike profile i uitao user-to-S-CSCF veze ( profil korisnika se skladiti lokalno radi provere podataka , pri emu se podaci profila ne menjaju).Sve potrebne informacije o pretplatniku se isitavaju sa njegovog profila koji se uitava sa HSS-a Upravlja SIP registracijama , sto omoguava da povee lokaciju korisnika ( npr. IP adresu korisnika ) I SIP adresu. Nalazi se na putu svih signalnih poruka lokalno povezanih korisnika ,i moe pregledati svaku poslatu poruku. Odluuje do kojih aplikacionih servera e SIP poruka biti poslata,kako bi se pruila usluga. Omoguava routing servis,najee koristei elektrino numerisanje (ENUM). Sprovodi politiku mrenog operatera U mrei se moe nalaziti vie S-CSCFs potrebnih radi bolje distribucije uitavanje i vee dostupnosti. To je HSS koji dodeljuje S-CSCF korisniku,kada je upitan od strane I-CSCF.Postoji vise opcija za ovu svrhu, ukljuujui i obaveznu/opcionu mogunost povezivanja izmeu pretplatnika i SCSCF-a.
Interrogating-CSCF (I-CSCF) je jo jedna SIP funkcija koja se nalazi na ivici administrativnog domena. Njegova IP adresa je objavljena u Domain Name System (DNS),koristei NAPTR i SRV vrste

DNS zapisa, tako da ga udaljeni server mogu pronai i koristiti ga za prosleivanje ( npr. Registrovanje ) SIP paketa do ovog domena. Koristi HSS kako bi preuzeo adresu od S-CSCF-a I dodelio ga korisniku koristei SIP registraciju. Prosledjuje SIP zahteve ili odgovore na S-CSCF. Do 6 VERZIJE moze se koristiti za sakrivanje internih mreza od spoljnog sveta ( kodirajuci delove SIP poruka ), u ovom slucaju se naziva Topology Hiding Inter-network Gateway (THIG).Od 7 verzije pa na dalje ova ulazna tacka funkcija je uklonjena iz I-CSCF-a I sada je deo Interconnection Border Control Function (IBCF). IBCF se koristi kao kapija ka spoljnim mrezama I daje NAT and Firewall funkcije (pinholing). IBCF je prakticno Session Border Controller specijalizovan za NNI. Aplikacioni server SIP aplikacioni server ( AS ) prua i izvrava sve usluge u kontaktu sa S-CSCF-om koristeci Session Initiation Protocol (SIP). Primer za aplikacioni server koji je razvijen u 3GPP-u je Voice call continuity Function (VCC Server). U zavisnosti od stvarne usluge, AS radi u SIP proxy modu, SIP UA (user agent) modu ili u SIP B2BUA modu. Aplikacioni server mogu biti locirani u kunoj mrei ili u externoj third-party mrei. Ako je lociran u kunoj mrei, moe upitati HSS pomou Diameter Sh ili Si interfejsa za SIP-AS. SIP AS: Prua i izvrava posebne usluge IMS-a. IP Multimedia Service Switching Function (IM-SSF): Interfaces SIP do CAP da komunicira sa CAMEL Aplikacionim Serverima OSA Service Capability Server (OSA SCS) : Interfaces SIP do OSA framework Functional model AS-ILCM and AS-OLCM skladiste transakcione izvestaje i mogu opciono da uvaju sezonske izvetaje u zavisnosti od odreene usluge koja se izvrava. AS-ILCM interfejs do S-CSCF-a (ILCM) za dolazeci put i ASOLCM interfejs do S-CSCF (OLCM) za odlazeci put. Application Logic prua usluge i interakcije izmeu ASILCM-a I AS-OLCM-a. Public Service Identity Public Service Identities (PSI) su identiteti koji indetifikuju usluge , hostovani od strane Application servera.Kao korisnik identiteta, PSI ce uzeti formu ili SIP-a ili Tel URI-a.PSI-I su skladisteni u HSS-u u obliku district PSI-a ili wildcarded PSI-a: District PSI sadrzi PSI koji se koristi za usmeravanje (routing) Wildcarded PSI predstavlja kolekciju PSI-jeva

Media Servers The Media Resource Function (MRF) nudi medijski povezane funkcije kao sto su medijske manipulacije (npr. Voice stream mixing ),sviranje tonova I najave.Svaki MRF se dalje deli na Media Resource Function Controller (MRFC) i Media Resource Function Processor (MRFP). MRFC predstavlja signalizacioni cvor koji interpretira dolazece informacije od AS I S-CSCF-a za kontrolu MRFP-a. MRFP je medijski cvor koji sluzi za mesanje, kako izvore tako I tokove medija.On takodje moze da upravlja pravima pristuma serovanih informacija. 9

The Media Resource Broker (MRB) je funkcionalni entitet koji je odgovoran kako za prikupljanje informacija objavljenih od strane MRF-a tako I za snabdevanje odgovarajucih MRF informacija do tacno odredjenog korisnika, kao sto je npr. AS.MRB se moze koristiti u dva moda: Query Mod : AS upita MRB za medijum I uspostavlja poziv koristeci odgovor dobijen od strane MRB-a. In-Line Mod : AS salje SIP INVITE do MRB,pri cemu MRB onda uspotavlja poziv. Breakout Gateway A Breakout Gateway Control Function (BGCF) je SIP proxy koji obradjuje zahteve za rutiranjem iz S-CSCF-a kada S-CSCF utvrdi da sekvenca ne moze biti rutirana pomocu DNS-a ili ENUM/DNS-a.To ukljucuje funkcionalno rutiranje zasnovano na telefonskim brojevima. PSTN Gateways PSTN/CS gateway interface-uje sa PSTN circuit switches (CS) mrezama.Za signalizaciju CS mreze koriste ISDN korisnicki deo (ISUP), ili BICC, preko Message Transver Part-a (MTP),dok IMS koristi Seassion Initiation Protocol (SIP) preko IP-a.Za mreze,CS mreze koriste Pulse-code modulation (PCM), dok IMS koristi Real-time Transport Protocol (RTP). Signalling Gateway (SGW) komunicira sa signalizacijom ravni CS-a.On transformira donji deo protokola kao Stream Control Transmission Protocol (SCTP, Internet Protocol (IP) protokol), uMessage Transfer Part (MTP, Signalling System 7 (SS7) protokol), da donese ISDN korisnicki deo (ISUP) od MGCF do CS mreze. Media Gateway Controller Function (MGCF) je kranja tacka SIP-a koja vrsi kontrolu poziva izmedju SIP-a I ISUP/BICC-a I u komunikaciji je sa SGW I SCTP.Takodje kontrolise resurse u Media Gateway-u (MGW) preko H.248 interfejsa. Media Gateway (MGW) komunicira sa medijumima unutar CS mreza, konvertujuci izmedju RTP-a I PCM-a.MGW moze konvertovati cak I kada se kodeci ne slazu (npr. IMS moze da koristi AMR a PSTN moze da koristi G.711).
-

Media Resources Media Resurces su one komponente koje deluju na sam medijum I kontrolisane su od strane osnovnih IMS funkcija.Konkretno, Media Server-a (MS) I Media Gateway-a (MGW). 2.3. NGN Interkonekcija Postoje ukupno 2 vrste mreza buducih generacija (Next Generation Networking ): Service oriented Interconnection (SoIx):fizicko I logicko povezivanje NGN domena koja omogucava prevoznicima I pruzaocima usluga da ponudi servise preko NGN (tj. IMS I PES) platform sa kontrolama,signalizacije (tj. Na bazi sesija) koja pruza definisan nivo interoperabilnosti.NPR. ovo je slucaj carrier grade glasnog i/ili multimedijalnog servisa preko IP interkonekcije.Definisani nivo interoperabilnosti zavisi od servisa ili od QOS ili od sigurnosti,itd. Connectivity oriented Interconnection (CoIx):fizicko I logicko povezivanje nosioca I pruzaoca usluga na bazi jednostavne IP veze, bez obzira na nivo interoperabilnosti.NPR. IP interkonekcija ove vrste nije svesna specifikacija end to end servisa,I kao posledica toga,servis performansi secificnih mreza,QOS I sigurnosni uslovi nisu nuzni.Ovime se ne iskljucuje mogucnost da neke usluge pruzaju definisan nivo interoperabilnosti.Medjutim samo Solx u potpunosti zadovoljava zahteve NGN-a za interoperabilnosti. Interkonekcija NGN-a moze biti direktna I indirektna.Direktno povezivanje se odnosi na interkoneciju izmedju dva mrezna domena bez pristusva nekog srednjeg mreznog domena.Indirektno povezivanje se odnosi na 10

interkonekciju izmedju dva ili vise mrezna domena sa prisustvom jednog ili vise srednjih domena koje deluju kao tranzitne mreze. 2.4. Naplaivanje Postoje dva naina naplaivanja, offline i online, tj van mree i unutar mree. Prvi nain naplate se prinenjuje na korisnicima koji za usluge plaaju periodino, dog se drugi koristi za pripejd i postpejd usluge. Oba mogu biti primenjena na istu sesiju. Adrese sa funkcijom naplaivanja su adrese koje se distribuiraju svakom entitetu u IMS-u i pruaju zajedniku lokaciju za slanje informacija o naplaivanju. Za offline se koriste CDF adrese, a za online OCF. 3. Upravljanje sesijama Jedna od najvaznijih karakteristika IMS-a,koja omogucava SIP aplikacijama da budu dinamicke I da se razlicito pale,je imprementiran kao filtiraj-i-preuzmi signalni mehanizam unutar samog S-CSCF-a. S-CSCF moze zahtevati kriterijume za filtriranje da bi smo utvrdili potrebu za slanje SIP zahteva do ASa.Vazno je napomenuti da ce usluge za originalanu stranu biti smestene u originalnu mrezu, a servis za ukidanje strana biti smesten u mrezu za prekid,I to sve u odgovarajucim S-CSCFovima. Primarni kriterijumski filter Initial Filter Criteria iFC su filteri koji su smeteni u HSS-u i deo su IMS-ovog pretplatnikog profila i uitavaju se u S-CSCF prilikom prijavljivanja korisnika( za registrovane korisnike) ili pri obradi zahteva ( za neregistrovane korisnike). iFC mogu da ine : Aplikacioni server URI gde se zahtev prosleuje u sluaju pozitivnog poklapanja Taka pokretanja/prekida u formi logikog uslova koji se proverava pri pokretanju komunikacije sa SIP-om 4. Zakljuak Zato IMS ? Ima tri razloga : QoS, tarifiranje (charging) i integracija razliitih usluga. Rad je uglavnom posveen tehnikom aspektu IMS-a, pa emo se u zakljuku osvrnuti malo in a finansijske apsekte i mogunosti IMS-a. Klju je, dakle, tarifiranje multimedijalnih usluga. Operatori naravno hoe da budu upueni u to koju vrstu servisa korisnik upotrebljava da bi mu to mogli adekvatno da naplate. Nije kao sada dovoljno naplatiti samo protok tj. prenetu koliinu podataka (npr. 500rsd/1MB) ve je bitna i namena tih podataka. Operator moe npr. da naplati broj poruka bez obzira na njihovu veliinu (znai neete platiti prenos nekoliko bajtova, nego cenu jedne poruke kao npr kod SMS a to znai vei raun). Takoe se multimedijalne sesije mogu tarifirati, kako na osnovu koliine prenetih podataka, tako i na osnovu njihovog trajanja. Pravie, dakle, biznis-modele koji e vie odgovarati kome drugom nego korisniku. Integracija usluga kod IMS znai da e operatori moi da koriste i pruaju i usluge treih lica (service providera), kombinuju ih sa svojim postojeim uslugama i nude kao nove u paketima ili solo. Operatori, da rezimiramo, veruju da e pomou IMS-a smanjiti trokove uvoenja novih usluga (naroito ako ih budu sami kreirali), a da e uspeti da uhvate i naplate svaki bit podataka koje prenose kroz svoju mreu. Uz to e naplaivati i usluge service provajderima i reklamnim kuama. Elem, sam 3GPP, i ostala ragulatorna tela (ITU-T, TISPAN, IETF) su se potrudila da se IMS standardizuje i kao bitniju stavku, sa kojom smose susreli u tekstu gore, uspeli su da SIP odrede kao njegov bazini protocol.

11

5.LITERATURA 1. Wikipedija 2. www.bug.hr 3. www.sk.rs 4. http://telekomsvet.blogspot.com 5. "IP Multimedia Subsystem (IMS) Handbook" by Mohammad Ilyas

12