KOSOVSKI FILIGRAN 06. septembar 2010.

Pie Jelena Gligori

Kosovski nakit filigran od srebrnih i zlatnih ica, isprepletanih poput paukove mree, poznat je meu majstorima ovog zanata u svetu kao asocijacija na Kosovo i Metohiju. Prema vrednosti izdvaja se i izrada najfinije prizrenske svile protkane zlatnim nitima, od koje se ila sveana narodna nonja. Tehnoloki razvoj potisnuo je u drugi plan runu izradu nakita, ukrasnih, kao i upotrebnih predmeta i u junoj srpskoj pokrajini pa je vrednost ovog zanata koji ima dugu tradiciju, ponovo aktuelna. S toga, ranije uraeni predmeti vredan su deo srpske batine. U prvoj polovini 15.veka u vreme vladavine despota Stefana Lazarevia, rudno bogatstvo Kosova bilo je osnov za razvoj zlatarstva u srednjovekovnoj Srbiji. Najvei rudnik srebra na Balkanu u to doba je bio Novo Brdo, nedaleko od Pritine, a ruda je imala je i primese zlata. Tada je radio i rudnik Trepa, pa je Srbija velike koliine srebra, zahvaljujui Dubrovakim trgovcima, izvozila u evropske zemlje. Dubrovani su bili i prvi zlatari u gradovima Kosova i Metohije od kojih su metani uili savrenstvo izrade nakita dajui mu i lini peat koji je u istorijskim dokumentima nazvan srpski ili nakit pravljen na srpski nain. Zlatari su se zvali kujundije, a glavni centri su bili Prizren, Pe, akovica, Pritina i Janjevo. Za kujundije sa Kosmeta karakteristino je da su nakit tada pravili uglavnom od srebra. Za ene su pravili ukrase za kosu, narukvice i prstenje, minue, a za mukarce srebrne ukrase koji su pokrivali drvene delove puke, a kasnije dugmad za koulje, masivne lanie za depne satove. Kroz vekove, ponuda kujundija je bila sve raznovrsnija, pa se i danas iz tog vremena u nekim muzejima uvaju vrlo vredne i lepe kutijice za duvan, kao i upotrebni predmeti za crkve i domainstva. Vremenom se menjao oblik, ali i ornamentika nakita, umesto bisera i dragog kamenja, sve ee je korieno poludrago kamenje, posebno ahat. Po nakitu se moglo zakljuiti odakle su kujundije, pa su majstori sa Metohije, mahom bili Albanci, u Pritini Srbi, a u Janjevu katolici. Izrada nakita u ta dva grada dosta je bila pod uticajem zlatarskog zanata iz Bitolja, dananjoj Makedoniji Dolaskom Grka i Cincara iz severne Grke, krajem 18.veka, ponovo oivljava filigran iz Prizrena. Srebro se kombinuje sa sedefom,

to nakit ini izuzetno dopadljivim. Pored filigrana, istoriari umetnosti kau da vez sa Kosmeta spada u najlepa umetnika ostvarenja. Vezlo se vunom, pamukom, srmom, ali i zlatnim nitima. Zlatovez koji je ukraavao sveanu narodnu nonju, imao je geometrijske ili biljne motive, a radio se specijalnom tehnikom veza koju su usavrile zanatlije tzv. terzije. Vez je po uzoru na vizantijsku modu, bio diskretan, samo na rubovima odee, ali nije bilo neobino da ukraava ceo odevni predmet. Takav nain ukraavanja gornjih delova odee bio je karakteristian za zemlje Balkana, za bogato gradsko stanovnitvo i imune seljake. Zlatovez na svili mnogi smatraju za najraskoniji vez koji se radio u jugoistonoj Evropi.