Asimov Isaac

NA RUBU ZADUBINE
POETAK POTRAGE 1. "Zbog ega li sam to uinio?" upita se Golan Treviz.Nije to, nipoto, bilo novo pitanje. Otkako je prispeo na Geu esto ga je sebi postavljao. U prijatnoj tiini noi budio bi se iz najdubljeg sna i zaticao sebe kako mu to pitanje, poput majunog doboa, beumno bubnja u mozgu: zbog ega li sam to uinio? Sada, me utim, po prvi put, prevalio ga je preko usana pred Domom, starinom sa Gee. Dom je, dakako, bio savreno svestan Trevizove napetosti, budui da je mogao osetiti svaki treptaj venikovog uma. Ali nita ne odgovori. Gea ni na koji nain i nikad nije smela zai u Trevizov um, i najbolji put da otkloni svako iskuenje bio je - ma kako to bee bolno - da jednostavno zanemaruje mladieva oseanja. "Uinio - ta, Trevize?" upita Dom. Zadavalo mu je poprilino tekoa da se nekome obraa vie nego jednoslonim reima, ali to sada nije imalo nikakve vanosti. Treviz se postepeno na to navikavao. "Zbog ega sam doneo takvu odluku", odgovori Treviz. "Odabrao Geu kao svoju budunost." "Doneo si ispravnu odluku", ohrabri ga Dom. Sedeo je i svojim starakim, duboko zasvo enim oima ozbiljno posmatrao oveka iz Zadubine, koji je stajao pred njim. "To ti kae", odvrati Trev pomalo nestrpljivo. "Ja/mi/Gea znamo da si doneo ispravnu odluku. U tome i jeste tvoja vrednost za nas. Ti raspolae sposobnou da i na osnovu nepotpunih saznanja donosi ispravne odluke, i odluku si doneo. Odabrao si Geu! Odbacio si anarhinost Galaktikog carstva utemeljenog na tehnolokoj snazi Prve Zadubine, kao i anarhinost Galaktikog carstva zasnovanog na mentalnim moima Druge Zadubine. Shvatio si da nijedno od njih ne moe postii stabilnost na dui rok. I tako si odabrao Geu." "Tako je", potvrdi Treviz. "Upravo tako! Odabrao sam Geu, taj super-organizam: planetu sa umom i linou mnotva, tako da morate govoriti 'Ja/mi/Gea' kako biste izrazili neizrecivo." Nemirno je koraao tamo-amo. "A Gea e, na kraju, postati Galaktika, super organizam koji e obuhvatiti itav zvezdani roj koji nazivamo Mlenim Putem." On zastade, i uzbu eno se okrenuvi prema Domu dodade: "Oseam, kao i vi, da sam doneo ispravnu odluku, ali va cilj je stvaranje Galaktike i stoga ste zadovojni mojom odlukom. Me utim, postoji neto u meni to me goni da stvaranje Galaktike ne uzmem i kao svoj cilj, i stoga nisam u stanju da tako lako prihvatim ispravnost svoje odluke. Ja elim da odmerim i procenim njenu ispravnost i da njome i sam budem zadovoljan. A

kako da znam da sam doneo ispravnu odluku ? Kakav je to mehanizam koji ini da moje odluke budu ispravne?" "Ja/mi/Gea ne znamo ta je to to ini da donosi ispravne odluke. Ali da li je uopte vano to znati, budui da imamo odluku?" "Govori u ime itave planete, je li tako? U ime zajednike svesti svake kapi rose, svakog kamika, ak i tenog jezgra u utrobi planete?" "Tako je, a tako kae i svaki deli planete koji raspolae dovoljno snanom zajednikom sveu." "I ta se zajednika svest zadovoljava time da me koristi kao crnu kutiju? Budui da crna kutija funkcionie savreno je nevano znati ta se nalazi unutra? Ali to ne zadovoljava mene. Ne uivam ba u tome da izigravam crnu kutiju. Ja elim da znam ta je unutra. elim da znam kako sam i zbog ega odabrao Geu i Galaktiku kao svoju budunost, kako bih mogao odahnuti i uspostaviti vlastiti mir." "Ali zbog ega ti se toliko ne dopada odluka koju si doneo i zbog ega toliko ne veruje samom sebi?" Treviz duboko uzdahnu i odgovori lagano, tihim ali ubedljivim glasom: "Zbog toga to ne elim da budem deo nikakvog super-organizma. Ne elim da budem lako otklonjivi deo koji je mogue jednostavno odbaciti kad god super-organizam proceni da je to za dobro celine." Dom se zamiljeno zagleda u Treviza. "eli li, onda, Treve, da promeni odluku? Kao to zna, slobodan si da to uini." "eleo bih da promenim odluku, ali ne mogu to uiniti naprosto stoga to mi se ona ne dopada. Da to uinim morao bih znati da li je odluka bila ispravna ili ne. Nije dovojno samo oseati da je bila ispravna." "Ako osea da je ispravna, onda je ispravna." Ponovo taj spokojni, blagi glas koji je, budui u tako jasnoj suprotnosti sa njegovim unutranjim nemirom, na neki udan nain inio da se Treviz jo vie uzbudi. On odgovori, gotovo apatom, raskidajui nerazmrsivu nit izme u oseanja i saznanja: "Moram pronai Zemlju." "Zbog toga to misli da ona ima nekakve veze sa tom tvojom strasnom potrebom za saznanjem?" "Zbog toga to je u pitanju jo jedan problem koji me nepodnoljivo mui i zbog toga to oseam da izme u jednog i drugog postoji nekakva veza. Nisam li, najzad, crna kutija? Oseam da postoji nekakva veza. Nije li to dovojno da sve prihvati kao injenicu?" "Moda", odgovori Dom spokojno. "Imamo li u vidu injenicu da se itelji Galaksije ve hiljadama godina - moda i svih dvadeset hijada godina - zanimaju za Zemlju, kako je bilo mogue da smo svi zaboravili planetu sa koje smo protekli?" "Dvadeset hiljada godina je mnogo vie vremena no to ti se ini. Postoji mnotvo stvari iz ranog razdoblja Carstva o kojima veoma malo znamo; brojne legende koje su zacelo izmiljene ali koje neumorno ponavljamo, i u koje ak verujemo, jer ne raspolaemo, niim ime bismo ih zamenili. A Zemlja je starija i od Carstva."

"Ali mora da postoje neki tragovi. Moj dragi prijatelj, Pelorat, sakuplja mitove i predanja o davnim danima Zemlje; sve do ega se moe domoi iz bilo kakvog izvora. To mu je profesija, i to je jo vanije, strast. Ti mitovi i predanja ine sve ime raspolaemo. Nema nikakvih zapisa, nikakvih dokumenata." "Dokumenata, starih dvadeset hiljada godina? Stvari trunu, iezavaju, bivaju unitene usled nebrige ili u ratovima." "Ali trebalo bi da postoje zapisi o zapisima; kopije, kopije kopija, i kopije kopija kopija; koristan materijal znatno mla i od dvadeset hiljada godina. Neko ih je uklonio. Galaktika biblioteka na Trantoru mora da raspolae dokumentima koji se odnose na Zemlju. O tim se dokumentima govori u poznatim istorijskim zapisima, ali samih dokumenata vie nema u Galaktikoj biblioteci. Pomen o njima svakako postoji, ali ni o kakvom izvodu iz njih nema ni traga." "Zna da je pre nekoliko vekova Trantor bio opustoen." "Me utim, Biblioteka nije bila ni dirnuta. Brino su je uvali itelji Druge Zadubine. A upravo su oni nedavno ustanovili da nita to se odnosi na Zemlju vie ne postoji. Koliko jo nedavno neko je namerno uklonio sav materijal. Zbog ega?" Treviz prestade da koraa tamo-amo i paljivo se zagleda u Doma. "Prona em li Zemlju, pronai u i ta se to skriva ..." "Skriva?" "Skriva, ili to je skriveno. Kada to jednom budem ustanovio, imam oseaj i da u konano shvatiti zbog ega sam, potisnuvi individualnost, odabrao Geu i Galaktiku. I tada, pretpostavljam, znau, a ne samo oseati, da sam u pravu. A ako sam u pravu", on bespomono slee ramenima, "pa, neka bude kako jeste." "Ako ve tako osea", ree Dom, "ako osea da mora poi u potragu za Zemljom, u tom sluaju mi emo ti, naravno, pomoi koliko god budemo mogli. Naa je pomo, me utim, ograniena. Na primer, ja/mi/Gea ne znamo gde se nalazi Zemlja, sred toga neizrecivog beskraja svetova koji ine Vaseljenu." "ak i ako je tako", odvrati Treviz, "moram poi u potragu... ak i ako bezmerni prah zvezdani ini da takvo traganje izgleda zaludno, i ak i ako u potragu moram poi sasvim sam." 2. Treviza je okruivala pitomina Gee. Temperatura je, kao i uvek, bila ugodna, i vazduh je blago treperio, sve ali ne i hladan. Oblaci su etali nebom, povremeno zaklanjajui sunce, i nema sumnje, ukoliko bi nivo vodene pare iznad kopnene povrine tu i tamo u dovoljnoj meri opao palo bi dovoljno kie da bi se ponovo vratio u pre anje stanje. Drvee je raslo u pravilnim redovima, kao u kakvom vonjaku, i tako je, nema sumnje, bilo irom ovog sveta. Na kopnu i u morima biljne i ivotinjske vrste bile su zastupljene u pravom broju i u odmerenom raznovrsju kako bi se uspostavila odgovarajua ekoloka ravnotea, i sve one, van svake sumnje, brojano su se poveavale i smanjivale u sporom ritmu koji ih je odravao oko gornje granice... Ba kao i sluaju ljudskih bia.

Od svih predmeta unakolo, dokle je dopirao Trevizov pogled, jedino to toj ravnini nije prisno pripadalo bio je njegov brod, Daleka zvezda. itelji Gee su temeljito i uspeno oistili i doterali brod; nametaj i oprema obnovljeni su ili zamenjeni, a mehanika oprema pomno pregledana. Sam Treviz je krajnje briljivo proverio brodski kompjuter. Daleka zvezda je, tako e, ponovo snabdevena obiljem hrane i piem. Brodu nije bilo potrebno nikakvo gorivo - Daleka zvezda bila je jedan od nekoliko zadubinskih gravitacionih brodova koji su svoju pogonsku energiju crpili iz opteg galaktikog gravitacionog polja; ta energija bila je dovoljna da bez ikakvog merljivog utroka zadovolji potrebe svih moguih brodova koje bi oveanstvo, tokom bezbrojnih eona svog mogueg postojanja, jo moglo izgraditi. Pre samo tri meseca Treviz je bio tek jedan od venika na Terminusu. Drugim reima, bio je lan najvieg zadubinskog zakonodavnog tela i samim tim, ex officio, jedan od uglednika Galaksije. Ali da li je od tada prolo samo tri meseca? inilo mu se da je prola najmanje polovina njegovog tridesetvogodinjeg ivota otkako je drao taj poloaj, i otkako je njegova glavna briga bila da li je veliki Seldonov Plan i dalje vredan ili nije; da li je nezaustavljivi rast Zadubine od planetarnog seoceta do galaktike veliine bio unapred pravolinijski iscrtan ili ne. Pa ipak, na neki nain, nita se nije promenilo. On je i dalje bio venik. Njegov poloaj i njegove privilegije ostali su netaknuti, s tim to ni on sam nije oekivao da e se ikad vratiti na Terminus kako bi ih ponovo koristio. Oseao je da mu vie nema mesta u ogromnom haosu Zadubine, ba kao ni u skuenoj sre enosti Gee. Nigde nije imao dom, i bio je siroe svugde. On stisnu usne i gotovo ljutito provue prste kroz gustu crnu kosu. Umesto da gubi vreme oplakujui svoju sudbinu, trebalo je da krene u potragu za Zemljom. A ukoliko se iv vrati iz te potrage, bie dovojno vremena da sedne i jadikuje. Moda e, tada, za jadikovanje imati jos vie dobrih razloga. A onda, odbacivi sve drugo, on dopusti da mu misli poteknu unazad... Pre samo tri meseca on i Janov Pelorat, taj sposobni ali naivni uenjak, napustili su Terminus. Pelorat je krenuo gonjen svojom naunikom udnjom da otkrije gde se nalazi davno izgubljena Zemlja, i Treviz mu se pridruio koristei se njegovim ciljem kao maskom za ono to je tada verovao da predstavlja njegov vlastiti cilj. Nisu pronali Zemlju, ali su dospeli na Geu; tu je Treviz bio prinu en da donese tu sudbonosnu odluku. Sada je on, Treviz, nainio polukrug - nalevo krug! - i sada je on stajao pred potragom za Zemljom. to se Pelorata tie, i on je pronaao neto - ali neto to nije oekivao. Sreo je crnokosu, tamnooku Blis, mladu enu koja je bila Gea, kao to je i Dom bio - kao i bilo koje zrnce peska i bilo koja vlat trave. Pelorat se, s neobinim arom poznih srednjih godina, smesta zaljubio u enu upola mla u od sebe, i ta ena izgleda da je bila sasvim zadovoljnom takvim ishodom. Ma koliko to izgledalo neobino - Pelorat je nesumnjivo bio srean i Treviz pomirljivo pomisli kako svako mora nai sreu na svoj sopstveni nain. U tome je, upravo, bio

smisao individualnosti koje se Treviz, vlastitim izborom, odrekao (privremeno?) zarad itave Galaksije. Bol se ponovo javi. Odluka koju je doneo, koju je bio prinu en da donese, nastavljala je da ga mori i bila je... "Golane!" Poziv mu raspri misli i on pogleda put sunca, trepui zaslepljen njegovim sjajem. "Ah, ti si, Janove", ree on srdano - utoliko srdanije to nije eleo da Pelorat nasluti o emu je upravo razmiljao. Po e mu, ak, za rukom da veselo doda: "Vidim da si nekako uspeo da se odvoji od Blis." Pelorat odmahnu glavom. Blagi povetarac mu je razbaruio svilastu kosu, a njegovo izdueno sveano lice inilo se izduenijim i sveanijim no ikada. "U stvari, stari drue, upravo mi je ona preporuila da te potraim ... u vezi ... u vezi s onim o emu sam eleo da s tobom porazgovaram. Naravno, i sam bih poeleo da te potraim, ali, eto, ini mi se da ona razmilja bre od mene." Treviz se nasmei. "Sve je u redu, Janove. Pretpostavljam da si doao da se oprostimo." "Pa, ne ba sasvim. U stvari, upravo suprotno. Golane, kada smo ono ti i ja otili sa Terminusa, ja sam bio taj koji je udio da prona e Zemlju. Kao to ti je poznato, itav svoj ivot posvetio sam tom cilju." "A sada ja nastavljam gde si ti stao. Sada je to moj cilj." "Jeste, ali i moj; i dalje je moj." "Ali..." Treviz podie ruku, neodre eno pokazujui na sve to ih je okruivalo. Pelorat ponovo prozbori, glasom u kome se oseala neka iznenadna urba. "elim da po em sa tobom." Treviz oseti kako ga preplavljuje zaprepaenost. "Ne misli to valjda ozbiljno, Janove. Ali ti sada ima Geu." "Jednog dana vratiu se na Geu, ali te sada ne mogu pustiti da sam po e." "Razume se da moe. Sasvim sam sposoban da se brinem o sebi." "Bez uvrede, Golane, ali ti ne zna dovoljno. Ja sam taj koji poznaje mitove i predanja. Ja te mogu usmeravati." "I ti bi bio u stanju da napusti Blis? Ma, hajde!" Blago rumenilo obli Peloratove obraze. "Nisam to nameravao, stari drue, ali ona ree..." Treviz se namrti. "Da li to ona pokuava da te se otarasi, Janove? A obeala mi je..." "Ne, nisi shvatio. Sasluaj me, Golane, molim te. Uh, taj tvoj toliko neugodan, eksplozivan obiaj da donosi zakljuke pre no to nekoga saslua! To samo na tebe lii... Znam, nisam sasvim u stanju da se saeto izraavam, ali..." "U redu ", prekide ga Treviz blago, "izrazi to to je Blis imala na umu na koji god eli nain, a ja ti obeavam da u biti strpljiv u najveoj moguoj meri." "Hvala ti, i ukoliko zaista bude imao strpljenja siguran sam da u oas s tim izii na kraj. Zna, Blis bi tako e elela da po e sa nama."

"Blis eli da po e sa nama?" uzviknu Treviz. "Ne, ekaj, evo ponovo urim da... Evo, biu strpljiv. Reci mi, Janove, zbog ega Blis eli da po e sa nama? Vidi, pitam te sasvim mirno." "Nije mi to rekla. Rekla mi je samo da o tome eli da razgovara s tobom." "Pa, onda, zbog ega ona nije dola ovamo, a?" "Pa", zapoe Pelorat, "mislim - kaem, mislim - da ona sasvim ozbiljno smatra da ti nije po volji, Golane, i da zbog toga okleva da se susretne sa tobom. Naravno, stari, da sam uinio sve to je u mojoj moi da je ubedim da nema nita protiv nje. Ne mogu ni da zamislim da postoji iko ko o njoj ne misli sve najbolje. Pa, ipak, izriito je zahtevala da upravo ja, da tako kaem, nanem to pitanje u razgovoru s tobom. Mogu li, Golane, da joj prenesem da si voljan da razgovara s njom?" "Naravno. Moemo, ukoliko eli, odmah da razgovaramo." "I bies razuman? Zna, stari, to je ini poprilino napetom. Rekla je da je to od vitalne vanosti i da mora poi s tobom." "A nije ti moda rekla zbog ega?" "Nije, ali ako ona misli da mora da po e, onda to svakako misli i Gea." "to, dakako, znai da ne smem da je odbijem. Je li tako, Janove?" "Tako je, mislim da ne sme, Golane." 3. Po prvi put otkako je na Gei Treviz se naao u Blisinoj kui - koja je sada bila i Peloratov dom. Treviz se na brzinu obazre oko sebe. Kue na Gei ispoljavale su sklonost ka jednostavnosti. Imajui u vidu gotovo potpuno odsustvo bilo kakvih eih promena u vremenu, temperaturu koja je na ovim geografskim irinama uvek bila umerena, tektonske poremeaje koji su bili blagi kada je do njih uopte moralo doi - zaista nije bilo potrebe graditi kue sa svim merama predostronosti ili vetaki stvarati ugodan kutak u inae neugodnoj ivotnoj sredini. U stvari, itava je planeta bila, da tako kaemo, kao jedna kua, ure ena tako da prui utoite svojim iteljima. U toj velikoj planetarnoj kui Blisin dom bio je malen, sa zakrivenim a ne zastakljenim prozorima, sa retkim i ljupko prigodnim nametajem. Na zidovima su se nalazile holografske slike; jedna od njih prikazivala je Pelorata, donekle unezverenog ali i samosvesnog. Trevizove usne se skupie ali on ne dopusti da se vidi koliko ga to zabavlja, pravei se da paljivo doteruje svoj opasa. Blis ga je paljivo posmatrala, bez uobiajenog osmeha na licu. U stvari, delovala je krajnje ozbiljno; njene divne tamne oi bile su irom otvorene, dok joj je duga kosa u blagim uvojcima padala na ramena. Samo su njene pune usne, jedva prevuene rumenilom, unosile traak boje na njeno lice. "Hvala vam, Treve, to ste se odazvali mojoj elji da porazgovaramo." "Janov je uneo podosta urbe u va poziv, Blisenobijarela." Blis se kratko nasmeja. "Dobar uzvraaj. Ali ukoliko me budete oslovljavali sa Blis, to je sasvim pristojan slog, i ja u nastojati da vas oslovljavam vaim punim imenom, Trevize." Ona se, gotovo neprimetno, spotae o drugi slog.

Treviz podie desnu aku. "Bila bi to dobra pogodba. Prihvatam uobiajeni geanski obiaj korienja imena-nadimka u svakodnevnoj razmeni misli, te stoga, ukoliko me tu i tamo budete oslovljavali sa Trev neu vam zameriti. Pa ipak, oseau se ugodnije ukoliko budete pokuali da me to ee moete oslovljavate sa Treviz - a ja u vas sa Blis." Treviz ju je paljivo prouavao, kao i uvek kada bi je sreo. Kao individua sasvim je odgovarala mladoj eni u ranim dvadesetim godinama. Me utim, kao deo Gee bila je stara hiljadama godina. To nije inilo nikakvu razliku u njezinoj pojavi, ali je razlike bilo u nainu na koji je pokatkad govorila, kao i u atmosferi koja ju je nezbeno okruivala. Da li je eleo da tako bude sa svakim ivim biem? Ne! Svakako da ne, pa ipak... Blis mu se ponovo obrati. "Da odmah pre em na stvar. vrsto ste odluili da potraite Zemlju... " "Razgovarao sam o tome sa Domom", prekide je Treviz nastojei da ne odstupi pred Geom u svom upornom nastojanju na vlastitom gleditu. "Da, ali vodei o tome razgovor sa Domom razgovarali ste i sa Geom i sa svakim njenim deliem, te, tako, i sa mom." "Da li ste me uli dok sam o tome razgovarao sa Domom?" "Ne, jer vas nisam prislukivala; me utim, kasnije, ukoliko sam to elela, mogla sam se prisetiti svega to ste rekli. Molim vas, prihvatite to kao injenicu i nastavimo... Dakle, vrsto ste odluili da potraite Zemlju, uporno ukazujui na njenu vanost. Ja ne uvi am vanost, ali budui da raspolaete svojstvom za donoenje ispravnih sudova ja/mi/Gea moramo prihvatiti da je onako kako vi kaete. Ukoliko je vaa misija presudna u odnosu na vau odluku u pogledu Gee, onda je ona od presudne vanosti i za Geu, i tako i Gea mora poi sa vama, makar samo stoga da bi vas titila." "Kada kaete da Gea mora da po e sa mnom, mislite, zapravo, da vi morate poi sa mnom. Jesam li u pravu?" "Ja sam Gea", odgovori Blis jednostavno. "Ali, isto tako i sve na i u ovoj planeti. Zbog ega, onda, ba vi? Zbog ega ne neko ko tako e ini deo Gee?" "Zbog toga to Pel eli da po e sa vama i to, ukoliko to uini, ne bi bio srean ni sa jednim drugim delom Gee osim sa mnom." Pelorat, koji je krajnje nenametljivo sedeo u naslonjai u drugom uglu (okrenut le ima, primeti Treviz, svojoj holografskoj slici), blago se umea. "U pravu je, Golane. Blis je moj deo Gee." Blis se iznenada nasmeja. "Zaista je uzbudljivo razmiljati o nekome na ovakav nain. Naravno, deluje neljudski." "Pa, da razmotrimo itavu stvar." Treviz stavi ake iza vrata i zavali se unazad zajedno sa naslonjaom. Njene tanke noice zacvilee i on odmah shvati da naslonjaa nije dovoljno vrsta za tu vrstu igre, te se brzo vrati u pre anji poloaj. "Da li ete, kada je jednom napustite, i dalje biti deo Gee?" "Nema potrebe za tim. U stanju sam, na primer, da se sasvim odvojim od nje, pogotovo ukoliko se na em u kakvoj ozbiljnoj nevolji, tako da se opasnost ne proiri i na celu Geu, ili ukoliko se pojavi neki stvarno ozbiljan razlog za to. Me utim, to vai samo pri najveoj ugroenosti. Inae i dalje u biti deo Gee."

"ak i prilikom skokova kroz hipersvemir?" "ak i tada, mada e to initi stvar neto sloenijom." "To me ba ne ospokojava." "Zbog ega?" Treviz nabra nos, na nain na koji se po pravilu reaguje na neki zadah. "To zapravo znai da e sve to vi budete uli i videli da se reklo i dogodilo na mom brodu istovremeno uti i videti i sva Gea." "Ja sam Gea, te stoga, sve to ja vidim, ujem i osetim istovremeno i Gea vidi, uje i osea." "Upravo tako. I ovaj zid e sve videti, uti i osetiti." Blis pogleda prema zidu na koji je Treviz pokazao i slee ramenima. "Tako je, ovaj zid, tako e. On raspolae tek beskrajno malenom koliinom svesti, tako da i osea i razume beskrajno malo; pretpostavljam, me utim, da u njemu postoje subatomski treptaji kao odgovor na ono o emu, na primer, upravo ovog asa razgovaramo, to mu omoguava da sa vie svrhovitosti i za dobro celine bude deo Gee." "Ali ta ako ja elim vie privatnosti? Moda ba ne elim da i zid bude upoznat sa svim onim to kaem ili uinim." Blis je delovala razdraeno i Pelorat se iznenadna umea. "Zna, Golane, ne bih eleo da se meam, utoliko pre, to oigledno, veoma malo znam o Gei. Pa ipak, budui da sam ve neko vreme sa Blis ini mi se da sam donekle uspeo da razumem o emu je tu zapravo re... Ukoliko se eta Terminusom, pomean sa gomilom, uje i vidi mnotvo stvari, i moda si ak u stanju da se kasnije priseti neke od njih. Pod odre enim okolnostima, uz izvesnu modanu stimulaciju, moda bi bio u stanju da se svega priseti; me utim, u veini sluajeva do toga ti nije stalo. Jednostavno, preputa sve zaboravu. ak i ukoliko si bio svedok neke burne scene u kojoj su uestvovali neke tebi sasvim nepoznati ljudi i ak i ako te ona zainterosavala; u sutini, za to te nije briga, i ti doputa da sve nestane - zaboravlja. Mora biti da je tako i na Gei. ak i ukoliko je sva Gea upuena u tvoje najskokovitije misli, ona, u stvari, za njih ne mari... Zar nije tako, Blis, draga?" "Nikada, Pele, nisam o tome razmiljala na takav nain, ali mi se ini da ima neega u tome o emu govori. Pa ipak, ta privatnost o kojoj govori Trev - mislim, Treviz - nije neto do ega mi drimo. U stvari, meni/nama/Gei ona se ini neshvatljivom. eleti da ne bude deo... da ono to kae niko ne uje... onome to ini niko da ne bude svedok... u ono o emu razmilja niko ne bude posveen..." Blis snano odmahnu glavom. "Rekla sam da u sluajevima ugroenosti moemo da izdvojimo sebe od drugih, ali kako se moe eleti da se ivi na takav nain, makar samo jedan as?" "Ja elim da tako ivim", odvrati Treviz, "i upravo stoga moram pronai Zemlju - da ustanovim kakav je to sveproimajui razlog, ukoliko uopte postoji, koji me je nagnao da odaberem tu uasavajuu sudbinu koja eka oveanstvo." "To nije uasavajua sudbina, ali ne govorimo sad o tome. Biu sa vama, ali ne kao dounik, ve kao prijatelj i saradnik. Gea e biti sa vama, ali ne kao uhoda ve kao prijatelj i zatitnik."

"Gea bi mi najbolje pomogla ako bi me usmerila ka Zemlji", natmureno primeti Treviz. Blis lagano odmahnu glavom. "Gei nije poznato gde se Zemlja nalazi. Dom vam je to ve rekao." "Nisam ba spreman da u to sasvim poverujem. Na kraju krajeva, mora biti da raspolaete nekim zapisima. Zbog ega nisam imao pristupa do njih, za sve vreme koje sam ovde proveo? ak i ako Gei zaista nije poznato gde se Zemlja nalazi, moda bi mi ti zapisi mogli ukazati na neki trag. Ja poznajem Galaksiju do gotovo najmanjih pojedinosti, svakako znatno bolje nego Gea. Moda bih bio u stanju da shvatim i sledim nagovetaje iz vaih zapisa u kojima Gea, recimo, nije u stanju da se razabere." "Ali, Trevize, o kakvim to zapisima govorite?" "O bilo kakvim zapisima... Knjigama, filmovima, trakama, hologramima, artefaktima, o svemu ime raspolaete. Za sve vreme koje sam ovde proveo nisam bio u prilici da vidim nita to bih mogao smatrati zapisom... A ti, Janove?" "Ni ja", odgovori Pelorat pomalo oklevajui. "Ali nisam ih zapravo ni traio." "Me utim, ja jesam, na svoj tihi, neupadljiv nain", nastavi Treviz, "i nisam nita uspeo da prona em. Ba nita! Mogu jedino da pretpostavim da se kriju od mene. Pitam se, zbog ega? Da li biste mi na to mogli odgovoriti?" Blisino mladalako elo namreka se, odajui iznena enost. "Ali zbog ega nam to ranije niste zatraili? Ja/mi/Gea nita ne krijemo, i ne sluimo se laima. Mogue je da se jedan Izdvojenik - osoba koja ivi za sebe - slui laima. On je ome en ogranienjem, i ispunjen je strahom upravo zato to je ogranien. Gea je, me utim, planetarni organizam najviih mentalnih moi i ne strahuje ni od ega. Stoga je Gei savreno nepotrebno da govori lai, da stvara predstave koje e biti u potpunom nesaglasju sa stvarnou." Treviz mrknu. "Pa, onda, zbog ega sam toliko briljivo bio dran po strani od vaih zapisa? Moete li mi dati bar neki razuman razlog?" "Svakako." Blis isprui ake, tako da su joj se prsti me usobno dodirivali. "Jednostavno, ne raspolaemo nikakvim zapisima." 4. Pelorat se prvi pribra, naizgled manje zapanjen od Treviza. "Ali, draga", ree on blago, "to je nemogue. Nemogue je zamisliti bilo kakvu razumnu civilizaciju bez ikakvih, bilo kakvih zapisa." Blisine obrve se uzdigoe. "Razume se. Ja jedino elim da kaem da ne raspolaemo zapisima one vrste o kojoj Trev - Treviz - govori, ili na kakve je mislio da e nabasati. Ja/mi/Gea ne raspolaemo nikakvim pismenima, niim tampanim, nikakvim filmovima, niti ikakvim kompjuterskim skladitima podataka. Niim. Nemamo, na primer, nikakva svedoanstva urezana u kamen. Samo sam to rekla. I prirodno, budui da nemamo nita od toga, Treviz nije bio u mogunosti ni da ih prona e." "A ta onda imate", upita Treviz, "ako ve nemate zapise kakve imam u vidu kao zapise?" Blis odgovori paljivo naglaavajui rei, kao da se obraa kakvom detetu. "Ja/mi/Gea raspolaemo seanjem. Ja pamtim."

"ega se seate?" upita Treviz. "Svega." "Pamtite dakle sve injenice." "Razume se." "Koliko? Koliko unazad see vae pamenje?" "Du beskrajnih tokova vremena." "I mogu dobiti od vas istorijske, bibliografske, geografske, naune podatke? Moete mi preneti ak i lokalna ogovaranja?" "Sve." "I sve to je u toj lepoj glavici." Treviz ironino pokaza na Blisinu desnu slepoonicu. "Ne", odgovara ona. "Pamenje Gee nije ogranieno na 'sadrinu' samo moje lobanje. Razmislite." Za trenutak ona postade zvanina i pomalo ukruena, kao da je prestala da bude samo Blis, postavi amalgam svih delova Gee. "Mora da je postojalo vreme pre poetka istorije kada su ljudska bia bila toliko primitivna da, mada su mogla pamtiti ono to se oko njih zbivalo, nisu mogla govoriti. Govor je nastao iz potrebe i sluio je da se iskau seanja i da se ona prenose od jednog bia drugom. Pismo je konano bilo prona eno kako bi se seanja zabeleila i kako bi se preko jaza vremena prenosila od jednog narataja do drugog. Sav tehnoloki napredak od tog doba sluio je da se naini vie prostora za uvanje i prenos seanja i da se eljeni podatak uini to lake dostupnim. Me utim, od trenutka kada su se pojedinana bia udruila da stvore Geu, sve je to postalo zastarelo. Mi se moemo obratiti pamenju, osnovnom sistemu uvanja podataka na kojem je sve zasnovano. Shvatate li to?" Treviz za trenutak razmisli. "elite, u stvari, da kaete da svi umovi Gee zajedno mogu zapamtiti daleko vie podataka nego to bi bio u stanju neki pojedinani um?" "Razume se." "Ali ako Gea sve svoje zapise dri razasutim irom planetarnog pamenja, od kakve bi to koristi moglo biti za vas, kao pojedinani deo Gee?" "Od bilo kakve koristi koju moete zamisliti. to god bih mogla poeleti da saznam nalazi se negde u nekom pojedinanom umu, a moda i u mnogima od njih. Ukoliko je re o neem zaista fundamentalnom, kao na primer o znaenju rei 'stolica', onda se to nalazi u svakom umu. Ali ak i ako je u pitanju neto sasvim egzotino, tako da se moe nai tek u nekom deliu Geinog uma, uvek, ukoliko mi je to neophodno, mogu takvo seanje zazvati - premda, uistinu, za to bi mi bilo potrebno neto vie vremena nego kad bi traeni podatak bilo mogue nai u veem broju seanja... Pazite Trevize, ukoliko je vama neophodno neto to trenutno ne drite u svom umu, vi se maite knjige ili filma, ili se obratite kompjuterskom skladitu pokataka. Ja, slino tome, pretraujem Gein sveum." "A kako spreavate da sve to obilje podataka ne preplavi va um i da vam lobanja, jednostavno, ne eksplodira?" upita Treviz. "Treba li to da shvatim kao va sarkazam?" Pelorat se umea. "Hajde, Golane, ne budi neprijatan." Treviz se zagleda u jedno, pa u drugo, i, sa vidljivim naporom, dopusti da mu napetost splasne. "Izvinite. Optereuje me odgovornost koju ne elim i koje ne znam kako da se oslobodim. To me moda ini neprijatnim, ak i kada to zaista ne bih eleo da budem.

Blis, ipak mi je potrebno da znam. Kako vam polazi za rukom da u sebe upijete sadrinu mozgova drugih i da je smestite u svom vlastitom umu, ne opteretivi ga pri tom preko podnoljive granica?" "Ne znam, Trevize", odgovori Blis, "ne znam o tome nita vie no to vi znate o tome kako dejstvuje va individualni um, u svim pojedinostima. Pretpostavljam da vam je poznata razdaljina izme u vaeg sunca i najblie mu zvezde; me utim, vi niste sve vreme toga svesni. Vi taj podatak drite zapretenim negde u svom umu, ali, u bilo kom sluaju, uvek ga moete pronai u nekom skladitu podataka. Dakle, ukoliko biste Gein sveum zamislili kao nekakvo ogromno skladite podataka, kome se ja uvek mogu obratiti, jasno je da nema potrebe da u svakom trenutku budem svesna svake informacije koja bi mi mogla ustrebati. Ili koju sam ve u nekom trenutku koristila. Naime, ako sam u nekoj prilici upotrebila neki podatak ili neku injenicu, mogu slobodno dopustiti da sasvim iili iz mog seanja. U stvari, dobijeni podatak, da se tako izrazim, mogu sasvim nesmetano vratiti na mesto sa koga sam ga uzela." "Koliko Gea ima itelja, Blis? Mislim, koliko ljudskih bia?" "Oko milijardu. elite li, moda, tanu cifru?" Treviz se alosno nasmei. "Sasvim mi je jasno da ste u mogunosti da mi predoite tanu brojku; me utim, zadovoljiu se i priblinom." "U stvari", nastavi Blis, "Geina populacija je uglavnom postojana; donekle varira oko cifre koja je tek neto malo vea od milijarde. Mogla bih vam rei i do koje mere ta cifra varira, gore i dole, ukoliko bih proirila svoju svest i, ovaj, dotakla joj granice. Zaista to nisam u stanju da bolje objasnim nekome ko nikad nije delio nae iskustvo." "Ipak, ini mi se da milijardu ljudskih umova - znatan njihov broj su deji umovi jedva da moe biti dovoljan da bi se u seanju sauvale sve informacije neophodne jednom sloenom drutvu." "Ali, Treve, ljudska bia nisu jedina iva bia na Gei." "elite li da kaete da i ivotinje imaju seanja?" "Ne-ljudski umovi nisu u stanju da sa istim intenzitetom kao ljudski pohranjuju seanja, i dosta prostora u svim umovima, ljudskim kao i ne-ljudskim, mora biti preputeno linim seanjima koja jedva da ikome mogu biti od koristi - osim sasvim posebnim delovima planetarne svesti koji ih pothranjuju. Me utim, znaajne koliine sloenijih informacija mogu biti, i jesu, smetene u ivotinjskim umovima, kao i u biljnim tkivima, pa i u mineralnim tvarima na planeti." "U mineralnim tvarima? Mislite, u stenama i planinskim vencima?" "Kad su u pitanju izvesne informacije, i u okeanima i u atmosferi. Sve to, tako e ini Geu." "Ali ta to moe biti pohranjeno u neive sisteme?" "Mnogo toga. Intenzitet im je mali, ali im je obim tako veliki da je najzamaniji deo ukupnih seanja na Gei smeten u stenama. Budui, me utim, da je potrebno neto vie vremena da se izvuku i zamene seanja smetena u stenje, ono se najvie koristi za uskladitenje, da tako kaem, mrtvih podataka - informacija koje se, pri uobiajenom stanju stvari, veoma retko koriste."

"A ta se doga a kad umre neko u ijem su umu bile pohranjene informacije od izuzetne vrednosti?" "Te informacije nisu izgubljene. One se lagano osloba aju, dok se organizam posle smrti raspada; ima, me utim, dovoljno vremena da se oslobo ene informacije rasporede u druge delove Gee. Pored toga, kako novi umovi nastaju sa ro enjem dece, i kako postaju sve sloeniji, u njima ne nalaze mesta samo lina seanja i misli ve bivaju ispunjavani odgovarajuim saznanjima i iz drugih izvora. Ono to vi nazivate procesom obrazovanja u meni/nama/Gei zbiva se sasvim automatski." Pelorat se ponovo umea. "Zbilja, Golane, sve mi se ini da ovakvom ustrojstvu ivog sveta moe mnogo toga biti reeno u prilog." Treviz svom zemljaku sa Zadubine dobaci brz, kratak pogled postrance. "Siguran sam u to, Janove, ali nisam nimalo impresioniran. Planetu, ma koliko velika i razliita bila, predstavlja jedan jedini mozak. Jedan jedini! Svaki novoro eni um smesta se utapa u celinu. I gde je tu mogunost za suprostavljanje, za neslaganje? Kada prebira po ljudskoj istoriji ono na ta nailazi jesu primeri pojedinaca ija je manjinska gledita drutvo odbacivalo, ali koji su na kraju ipak izvojevali pobedu i menjali svet. Kakve bi izglede na Gei imali veliki pobunjenici iz nae istorije?" "Postoje unutranji sukobi", priznade Blis. "Svi delovi Gee ne prihvataju, neminovno, opte gledite." "Ipak, mora biti da su ogranieni", odvrati Treviz. "Ne moete dozvoliti previe zbrke unutar jednog pojedinanog organizma, jer inae ne bi bio u stanju da dejstvuje na pravi nain. Pa, ako progres i razvoj nisu ba sasvim zaustavljeni, mora biti da su, bar, znatno usporeni. Smemo li, me utim, preduzeti da na takav nain ustrojimo itavu Galaksiju? Ili, bar sav ljudski rod?" Blis odgovori, naizgled ne odajui nikakvo oseanje. "Dovodite li to sada u pitanje svoju vlastitu odluku? Menjate li to svoje miljenje, i elite li da kaete da ustrojstvo Gee predstavlja nepoeljnu budunost za ljudski rod?" Treviz zgri usne, oklevajui. A onda, lagano, priznade: "eleo bih to, ali ne - jo ne. Svoju odluku doneo sam na osnovu neega - na osnovu neega ega nisam svestan - i sve dok ne ustanovim ta je to na osnovu ega sam doneo svoju odluku ne mogu rei da li u pri njoj ostati ili neu. Vratimo se, stoga, pitanju Zemlje." "Zemlja je, dakle, ta na kojoj oseate da moete ustanoviti prirodu onoga to je uticalo na vau odluku. Je li tako, Trevize?" "Jeste, imam upravo taj oseaj... Dakle, Dom tvrdi da Gei nije poznato gde se Zemlja nalazi. Pretpostavljam da se vi sa njim slaete?" "Razume se da se slaem s njim. Ja sam Gea koliko i on." "A da li neko svoje saznanje o tome prikrivate od mene? Mislim, svesno?" "Naravno da ne. ak i kada bi bilo mogue da Gea lae, ona ne bi lagala vas. Iznad svega, mi zavisimo od vaih zakljuaka, i stoga elimo da budu to je vie mogue osnovani. A to podrazumeva da budu utemeljeni na realnosti." "U tom sluaju", zatrai Treviz, "obratimo se vaem sveumu. Krenite u prolost i recite mi dokle seu vaa seanja."

Nastade trenutak kratkog oklevanja. Blis se zagleda u Treviza praznim pogledom, kao da je, za asak, zapala u neki trans. A onda ponovo prozbori: "Petnaest hiljada godina." "Zbog ega ste oklevali?" "Trebalo mi je vremena. Stara seanja - zaista stara - gotovo su sva prokopana duboko u utrobama planina i potrebno je vremena da se odatle izvuku." "Znai, petnaest hiljada godina, a? Je li to doba kada je ljudska vrsta naselila Geu?" "Ne, prema onome to nam je poznato to se dogodilo nekih tri hiljade godina pre toga." "Ipak, niste sigurni? Zar se vi - ili Gea - ne seate?" "Bilo je to", odgovori Blis, "pre nego to se Gea razvila do take svesti." "Ipak, Blis, pre no to se mogla osloniti na svoj sveum, Gea mora da je uvala zapise o tim vremenima. Zapise u uobiajenom smislu rei - pisane, snimljene, filmovane, i tako dalje." "Verovatno, ali teko da su mogli, neoteeni, odoleti vremenu." "Mogli ste ih koristiti, ili jo bolje, uneti u svoje sveseanje, u trenutku kada ste dosegli tu taku svog razvoja." Blis se namrgodi. Ponovo oklevanje, ali ovog puta osetno due. "Ne nalazim ni traga o tim ranim zapisima o kojima govorite." "Kako to?" "Ne znam, Trevize. Pretpostavljam da nam se nisu inili osobito vanim. Mogu samo da zamislim da je u doba kada je ustanovljeno da ostajemo bez tih prastarih zapisa procenjeno da su izgubili svrhu i da za njima vie nema potrebe." "Ne znate, dakle. Samo pretpostavljate i samo zamiljate, ali ne znate. Gea ne zna." Blis obori pogled. "Mora biti da je tako." "Mora li? Me utim, ja nisam deo Gee i, sledstveno tome, ne moram da pretpostavljam ono to Gea pretpostavlja - to vam je sasvim dobar primer vanosti izdvojenosti. Ja, Izdvojenik, eto, pretpostavljam neto drugo." "ta to pretpostavljate?" "Pre svega, postoji neto u ta sam sasvim siguran. Veoma je malo verovatno da e neka civilizacija dopustiti da njeni najraniji zapisi budu uniteni. Daleko od toga da e proceniti da su izgubili svrhu i da za njima vie nema potrebe - uinie, mnogo verovatnije, sve da ih sauva, odnosei se prema njima ak sa preteranim potovanjem. Ukoliko su, Blis, Geini zapisi iz vremena pre postizanja svesvesti zaista uniteni, onda je malo verovatno da je to uinjeno dobrovoljno." "Pa, kako onda objanjavate njihovo unitavanje?" "Iz Biblioteke na Trantoru neko, ili neka sila, uklonila je sve to se odnosi na Zemlju, a to svakako nisu bili pripadnici Druge Zadubine. Nije li, onda, mogue da je i na Gei, tako e, neko uklonio sve to se odnosi na Zemlju - a da to nije uinila sama Gea?" "Ipak, kako znate da su se ti stari zapisi odnosili na Zemlju?" "Sudei prema onome to ste maloas rekli, ljudska vrsta naselila je Geu pre nekih osamnaest hiljada godina. To nas vraa u razdoblje pre osnivanja Galaktikog carstva, u razdoblje naseljavanja galaksije - a planeta s koje su Doseljenici prispeli bila je Zemlja. Pelorat e vam to potvrditi."

Pelorat, pomalo zateen iznenadnim pominjanjem svog imena, proisti grlo. "Tako kau legende, draga. Ali ja te legende uzimam krajnje ozbiljno, i kao i Golan Treviz, smatram da je ljudska vrsta u davna vremena ivela na samo jednoj planeti i da je ta planeta bila Zemlja. Najtariji Doseljinici prispeli su sa Zemlje." "Prema tome", nastavi Treviz, "ukoliko je Gea postala ljudsko stanite u ranim danima hipersvemirskih letova velika je verovatnoa da su je naselili upravo Zemljani, ili moda, itelji nekog novog sveta koji su ne mnogo vremena pre toga osnovali Zemljani. Upravo iz tog razloga, zapisi o naseljavanju Gee i o nekoliko prvih milenijuma nakon toga moraju sadrati pomen o Zemlji i Zemljanima - a tih zapisa sada vie nema. Neko se, po svemu sudei, veoma dobro postarao da nigde, ni u kakvim zapisima irom Galaksije, nema ni pomena o Zemlji. A ako je tako, onda za to mora postojati i neki razlog." Blis odmahnu glavom. "To su samo pretpostavke, Trevize. Nemate nikakvih opipljivih dokaza." "Pa ipak, upravo Gea tvrdi da raspolaem osobenim svojstvom da na osnovu nedovoljnih dokaza izvlaim ispravne zakljuke. Prema tome, ukoliko do em do vrstih zakljuaka, nemojte mi sporiti da za njih nemam dokaza." Blis nita ne odgovori. Treviz nastavi: "Jo jedan razlog vie da se prona e Zemlja. Nameravam da krenem im Daleka zvezda bude spremna. Da li vas dvoje i dalje elite da po ete sa mnom?" "Da", ree Blis bez oklevanja, i "Da", ree Pelorat. PREMA KOMPORELENU 5. Padala je sitna, blaga kia. Treviz podie pogled prema nebu, zastrtom neprozirnim beliastosivim oblanim pokrovom. Na sebi je imao kabanicu, od koje su se kine kapi odbijale rasprskavajui se u svim pravcima. Pelorat, stojei malo podalje, bio je bez sline zatite. "Ne shvatam zbog ega tako kisne, Janove", obrati mu se Treviz. "Kia mi nimalo ne smeta, stari drue", odgovori Pelorat, kao i uvek sveana lica. "To je laka i topla kia. A gotovo da nema ni daka vetra. I da navedem staru izreku: 'Na Anakreonu, ponaaj se kao Anakreonjanin'." On pokaza prema nekoliko Geanaca koji su, u tiini je posmatrajui, stajali u blizini Daleke zvezde. Stajali su lepo razvrstani, kao drvee u nekom geanskom gaju, i niko nije nosio kabanicu. "Pretpostavljam", primeti Treviz, "da ne mare i ako pokisnu, jer e i sve drugo na Gei pokisnuti. Drvee... trava... tle... i sve drugo na Gei, ukljuujui i Geance." "ini mi se da u tome ima smisla", odvrati Pelorat. "Sunce e se opet brzo pojaviti i sve e se brzo osuiti. Odea im se nee ni skupiti ni izguvati, nee promrznuti, a budui da ne postoje nikakvi neeljeni patogeni mikroorganizmi niko od njih nee uhvatiti ni kijavicu ni zapaljenje plua. emu, onda, brinuti zbog malo vode na sebi?" Trevizu, dakako, nije mogla promai logika u takvom razmiljanju, ali ba mu se nije mililo da odustane od svog negodovanja. "Pa ipak", nastavi on mrzovoljno, "ne vidim nikakve svrhe navlaiti se upravo kada se spremamo za polazak. Na kraju krajeva, i ova

kia je namerna. Gea ne bi dopustila da kii ukoliko to ne eli. Kao da time iskazuje svoj prezir prema nama." "Moda, u stvari, tuguje to je naputamo." Preko Peloratovih usana pre e laki drhtaj. "Moda", doeka ga Treviz, "ali ja ne tugujem." "Zapravo", nastavi Pelorat, "pretpostavljam da je tlu u ovoj oblasti potrebna vlaga, i ta je potreba sigurno vanija nego tvoja elja da u ovom asu sija sunce." Treviz se nasmei. "Rekao bih da ti se zaista dopada ovaj svet, je li tako? Mislim, bez obzira na Blis." "Da, dopada mi se", odgovori Pelorat pomalo ohrabrenim tonom. "Uvek sam vodio tih, sre en ivot, i zamisli samo kako se moram oseati ovde, gde itav svet tei miru i sre enosti... Najzad, Golane, kad mi gradimo kuu - ili onaj brod - ono to inimo jeste stvaranje savrenog skrovita. Snabdevamo ga svime to nam se ini neophodnim; podeavamo mu temperaturu, vazduh, osvetljenje i sve ostalo to nam se ini vanim tako da savreno odgovaraju naim potrebama. Gea je samo izraz te nae potrebe za sigurnou i udobnou, proiren na itavu jednu planetu. Pa, ega u tome ima loeg?" "Ono to je u tome loe", odvrati Treviz, "jeste injenica da su moja kua ili moj brod ustrojeni tako da odgovaraju meni. Ne elim da ja budem ustrojen tako da odgovaram njima. Da sam ja deo Gee - ma koliko idealno planeta bila ustrojena da odgovara mojim potrebama uasno bi mi smetalo oseanje da sam i ja sam ustrojen prema njenim potrebama." Pelorat napui usne. "Moe se isto tako rei da svako drutvo uobliava svoje pripadnike prema vlastitim potrebama. Navike daju tome u okviru drutva pun smisao, ali i vrsto vezuju svakog pojedinca za njegove potrebe." "U drutvima koje ja poznajem ovek se moe i pobuniti. Postoje ekscentrici, ak i kriminalci." "Da li ti je stalo do ekscentrika i kriminalaca?" "A to da ne ? Ti i ja smo ekscentrici. Nas dvojica sigurno nismo tipini svet koji ivi na Terminusu. A to se kriminalaca tie, to je stvar odre enja. Ako su kriminalci cena koju moramo platiti da bismo imali pobunjenike, jeretike ili genije, ja sam spreman da je platim. ta vie, zahtevam da ta cena bude plaena." "Jesu li kriminalci jedini mogui vid plaanja? Ne bismo li mogli imati genije bez kriminalaca?" "Ne moe imati genije ili svece a da istovremeno nema ljude daleko izvan normi; zaista ne vidim kako moe imati takve stvari samo s ove strane normi. Uvek mora da postoji neka simetrija... U svakom sluaju, elim da za moju odluku da prihvatim Geu kao model za budunost oveanstva izna em bolji razlog nego to je stvaranje planetarne verzije udobnog doma." "Oh, drago moje mome. Nisam pokuavao da te navedem da bude zadovoljan svojom odlukom. Jednostavno, naglas sam razmi... " On odjednom zastade u pola rei. Blis im se pribliavala, ovlaenih tamnih vlasi i u haljini koja joj se pripijala uz telo izdano istiui zamamnost njenih oblih bedara. Klimala im je glavom dok im se pribliavala.

"Izvinite to kasnim", obrati im se Blis. "Dogovor sa Domom oduzeo mi je malo vie vremena nego to sam pretpostavljala." "Dabome", primeti Treviz, "vi znate sve to i on zna." "Ponekad su u pitanju razlike u tumaenju. Na kraju krajeva mi nismo sasvim identini, i stoga je potrebno da porazgovaramo evo, pogledajte", dodade ona pomalo jetko, "imate dve ruke. Obe su deo vas, obe se ine identinim osim to svaka od njih kao da predstavlja odraz u ogledalu one druge. Pa ipak, vi njih ne koristite na istovetan nain, zar nije tako? Postoje stvari koje obavljate desnom, a opet, postoje i stvari koje po pravilu obavljate levom rukom. Razliitost u tumaenju, da tako kaem." "Uhvatila te je", dobaci Pelorat s oiglednim zadovoljstvom. Treviz potvrdi klimnuvi glavom. "Opet analogija, pod uslovom da sasvim odgovara, u ta, me utim, nisam ba siguran. U svakom sluaju, znai li to da smo spremni da se ukrcamo na brod? Kia i dalje pada." "Naravno, naravno. Svi nai ljudi ve su napustili brod; ini se da je u odlinom stanju." A onda uputi ljubopitljiv pogled prema Trevizu. "Vidim da nastojite da ostanete suvi. Kine kapi prosto kao da se odbijaju od vas." "Tako je", potvrdi Treviz. "Ne elim da se skvasim." "Ali nije li ba zgodno povremeno se, tu i tamo, skvasiti?" "Apsolutno. Ali ne na kii - to, u svakom sluaju, nije po mom ukusu." Blis slee ramenima. "Pa, kako vam drago. Na prtljag je ve unutra, pa bismo i mi mogli da u emo." Sve troje uputie se ka Dalekoj zvezdi. Kia je postajala sve slabija, ali je trava bila prilino nakvaena. Treviz zatee sebe kako hoda paljivo, ali Blis je skinula papue i, nosei ih u rukama, razdragano je, bosonoga, ljapkala po mokroj travi. "Divno se oseam", objasni ona, uhvativi Trevizov pogled. "Odlino", odvrati on odsutno. A onda dodade, sa prisenkom razdraenosti u glasu: "Zbog ega su se svi oni Geanci tako pore ali unaokolo?" "Nastoje da zapamte ovaj doga aj", odgovori ona, "budui da ga Gea smatra naroito znaajnim. Vi ste od naroite vanosti za nas, Trevize. Zamislite da ishod ove vae potrage bude vaa odluka da promenite miljenje i svrstate se protiv nas; nikada, u tom sluaju, ne bismo izrasli u Galaktiku, ili ak, ni opstali kao Gea." "Prema tome, ja za Geu znaim ivot ili smrt; mislim, za itav ovaj svet?" "Tako, bar, mi smatramo." Treviz se odjednom zaustavi i skide kabanicu. Na nebu se su se ukazale poderotine u oblacima, i kroz njih se moglo videti blistavo plavetnilo. "Ali u ovom asu, vi imate moj glas za. Ukoliko biste me se, dakle, ovog asa otarasili, moja bi odluka za vas zauvek ostala povoljna." "Golane", uzviknu Pelorat zaprepaeno. "Uasno je tako neto i pomisliti." "Tipino za jednog Izdvojenika", primeti Blis mirno. "Morate shvatiti, Trevize, da vi nas ne zanimate kao linost; ak nas ne zanima kakva e konano biti vaa odluka. Nas zanima jedino istina, stvarno stanje stvari. Vi ste nam vani jedino kao na vodi do istine, a vaa odluka, bilo kakva da bude, uvek e izraavati istinu. Istina je, dakle, ono

to od vas oekujemo: ukoliko bismo vas se ovog asa otarasili, kako bismo vas spreili da promenite svoju odluku, to ne bi znailo nita drugo nego da nastojimo da od sebe samih prikrijemo istinu." "A ako vam, na kraju, budem rekao da istina nije u Gei, da li ete s radou prihvatiti da umrete?" "Ne ba s radou, ali konaan ishod bio bi isti." Treviz odmahnu glavom. "Ukoliko postoji ita to bi me moglo ubediti da Gea predstavlja moru i da zaista treba da nestane, onda su to upravo rei koje ste ovog asa izrekli." Obazrevi se ponovo prema Geancima koji su i dalje stajali paljivo posmatrajui (i, verovatno, oslukujui), on upita: "Zbog ega su se tako ratrkali na sve strane? I zbog ega su se sakupili u tolikom broju? Ako bi samo jedan Geanac ili jedna Geanka stajali ovde, posmatrali ta se doga a i pohranili to u svoje seanje - ne bi li to, istovremeno, bilo dostupno svima drugima, na itavoj planeti? Zar ne biste potom mogli, ukoliko biste to eleli, da informacije uskladitite na milion najrazliitijih mesta?" "Svako od njih ono to se zbiva posmatra pod razliitim uglom", objasni Blis, "i svako od njih ono to vidi smeta u delimino razliit um. Kasnije, kada se budu prouavale dobijene informacije, bie jasno da ono to se dogodilo moe biti shvaeno daleko bolje na osnovu svih posmatranja uzetih zajedno, nego to bi to bilo mogue na osnovu jednog jedinog, ma ko bio u pitanju." "Drugim reima - celina je uvek vea od pukog zbira svojih pojedinanih delova." "Upravo tako. Ovog asa, Trevize, izrazili ste sutinski princip opravdanosti postojanja Gee. Kao pojedinano ljudsko bie vi ste sazdani od, moda, pedeset biliona elija, ali vrednost vas, kao mnogoelijskog organizma, daleko prevazilazi vrednost tih pedeset biliona elija kao zbira njihovih pojedinanih vrednosti. Ube ena sam da se s tim slaete." "Tako je", potvrdi Treviz, "slaem se s tim." On zakorai u brod, a onda se za asak okrenu i jo jednom obuhvati pogledom Geu. Kratki pljusak uneo je novu sveinu u njenu atmosferu. Pred oima mu se prostirao zelen, bujan, pitom i tih svet; pravi vrt spokoja sred bura to su vitlale umornom Galaksijom. ...I u njemu zaiskri iskrena nada da ga njegove oi vie nikad nee ugledati. 6. Kada su se vrata za njim hermetiki zatvorila, Treviza obuze seaj kao da je od sebe upravo odagnao ako ne moru, a onda u svakom sluaju neto do te mere neprirodno da ga je to, ak, spreavalo da slobodno die. Bio je, me utim, savreno svestan da je, u linosti Blis, jedan od inilaca te neprirodnosti i dalje bio u njegovoj neprosrednoj blizini. Dok je ona bila tu - i Gea je bila tu: pa ipak, veoma je dobro oseao da je njeno prisustvo bilo od sutinskog znaaja. Crna kutija bila je tu i ponovo je dejstvovala, ali se on, ipak, najusrdnije nadao da nikada nee postati sasvim spreman da joj pokloni previe vere. On se obazre po brodu i ono to ugleda ispuni ga divljenjem. Brod je pripadao samo njemu, jo otkako ga je Harla Brano, gradonaelnica Zadubine, u njegovu utrobu gotovo na silu ugurala i poslala daleko me u zvezde - da poslui kao ivi gromobran koji e na

sebe privui razorne munje onih koje je smatrala neprijateljima Zadubine. Taj zadatak bio je uspeno obavljen, ali je brod i dalje njemu pripadao; i to se njega samog tie, nije imao ni najmanju nameru da ga ikada vrati. Pripadao mu je, istina, tek nekoliko meseci, ali mu se inio kao jedini dom koji je ikada imao; jedva se, i to kao kroz izmaglicu, mogao setiti da je nekada imao dom i na Terminusu. Terminus! Zabaeno sredite Zadubine, stvoreno prema Seldonovom Planu da tokom narednih pet vekova postavi temelje drugog i jo monijeg Carstva - Carstva iji je nastanak on, Treviz, po svemu sudei, sada konano osujetio. Odlukom koja je potekla iz njegovog najdubljeg bia u magnovenju je pretvorio Zadubinu u maleni, nevani svet, a umesto toga otvorio put za nastanak jedne nove zajednice, jednog novog obrasca ivljenja; zapoeo jednu gotovo zastraujuu revoluciju koja je trebalo da premai sve to se ikada dogodilo jo od pojave prvih mnogoelijskih organizama. A sada je polazio u veliku potragu koja je njemu samom trebalo da potvrdi - ili opovrgne - da je odluka koju je doneo bila ispravna. Sedeo je tako izgubljen u mislima i bez pokreta, a onda estoko zavrte glavom. Ustavi, on pohita u komandnu prostoriju i na e se pred kompjuterom. Blistao je; sve je blistalo. Oni koji su dovodili brod u red zaista su dali sve od sebe. Dugmad i ruice koje je gotovo nasumino dodirivao funkcionisali su besprekorno - ak i besprekornije no ikad. Sistem za provetravanje radio je do te mere beumno, da je morao da stavi ruku na mreicu za dovod sveeg vazduha da bi se mogao uveriti da uopte radi. Svetlosni nimb na kompjuteru izazovno je svetlucao. Treviz ga dodirnu i svetlost se razli itavom povrinom komandne table, i na njoj se ukazae obrisi leve i desne ljudske ake. On duboko uzdahnu, postavi tek tada svestan da je ve neko vreme zadravao dah, gotovo ne diui. Geanci nisu nita znali o zadubinskoj tehnologiji i bilo je mogue da, ne mislei nikakvo zlo, otete kompjuter. Me utim, po svemu sudei, bar zasad nikakve nevolje nije bilo - obrisi aka bili su jo tu. Ipak, kljunu proveru trebalo je obaviti tek polaganjem vlastitih dlanova na mesta na kojima su stajali obrisi aka. Za trenutak, Treviz je oklevao. Saznae, gotovo istog trena, ukoliko neto nije u redu - ali ako neto nije bilo u redu, ta onda? Da bi otklonio kvar morao bi se vratiti na Terminus, a ako bi se vratio tamo, bio je u to sasvim ube en, gradonaelnica Brano bezuslovno bi pronala nain da ga vie ne pusti. A ako ga ne bi pustila... Oseao je kako mu srce estoko udara; me utim, nije imalo nikakvog smisla produavati napetost u nedogled. On isprui desnu, pa levu ruku, i postavi dlanove na oznaena mesta. U magnovenju, gotovo, u njemu se javi oseaj kao da neiji tu i dlanovi vrsto prianjaju uz njegove. ula mu postadoe beskrajno osetljiva; video je Geu iz svih uglova, zelenu i vlanu, i Geance kako stoje unakolo, paljivo posmatrajui. Nagnavi sebe da pogleda nagore, ugleda nebo najveim delom prekriveno oblacima. Jo jednom, uz maleni poticaj volje, i oblaci se razdvojie; pred njegovim oima prostiralo se beskrajno plavo nebo sa velikim zlatnim diskom geanskog sunca. Jo jedan mali poticaj volje i plava se nebesa rastvorie i on ugleda zvezde.

Izbrisa ih odmah jo jednim malenim poticajem volje i zatrai, i ugleda, Galaksiju koja mu se, postrance, prikaza kao blistavi toak s paocima. On proveri kompjuterizovanu sliku, prilagodi joj smer i zapoe sa menjanjem prividnih tokova vremena, nalaui im da se najpre kree u jednom, a potom u drugom pravcu. Zatim utvrdi poloaj Sejelovog sunca, najvanije zvezde u blizini Gee; onda sunca Terminusa; potom Trantora; sve to jedno za drugim, gotovo u hitnji. Putovao je tako od jedne zvezde do druge na galaktikoj karti koja je bila smetena u utrobi kompjutera. A onda ukloni dlanove sa table, dopustivi da ga svet stvarnosti ponovo obujmi shvativi, istovremeno, da je za sve ovo vreme stajao, napola pognut nad kompjuterom i odravao dlanovima kontakt. Oseti odjednom ukruenost u krstima, i morao je da dobro protegne miie pre no to je seo. Zurio je u kompjuter sa velikim olakanjem. Radio je savreno. Kao da je, gotovo, bio jo priljeniji, i ono to Treviz odjednom oseti prema maini moglo bi se jedino opisati kao ljubav. Na kraju krajeva, dok ga je drao za ake (Treviz odluno odbi da i sebi samom prizna da o komjuteru misli kao o njoj, maini) inili su jedno, i njegova, Trevizova volja je upravljala, kontrolisala, doivljavala i bila deo jednog veeg Ja. Iznenada, s malim oseajem nelagodnosti, Treviz pomisli kako on i kompjuter, iako u znatno manjoj meri, doivljavaju ono isto to i Geanci doivljavaju ali, naravno, u znatnom veem obimu. On zavrte glavom. Ne! U ovom sluaju, u vezi izme u njega i kompjutera, on, Treviz, bio je taj u ijim se rukama nalazila sva kontrola. Kompjuter mu je u celosti bio podre en. On ustade i pre e u dnevne prostorije i u e u obedovaonicu. Bilo je tu u izobilju hrane svih vrsta, sa odgovarajuim hladnjacima i ure ajima za brzo prigotovljavanje jela. Ve je primetio da su knjige-filmovi u njegovoj sobi u savrenom redu, i bio je u razumnoj meri - ne, potpuno - siguran da je i Peloratova biblioteka bila isto tako briljivo sre ena. Da nije bilo tako, sigurno je da bi mu ve odavno uo glas. Pelorat! To mu misli, istog asa, upravi drugim pravcem. On otvori vrata i zakorai u Janovljevu sobu. "Pel, ima li kod tebe dovoljno mesta i za Blis?" "Oh, naravno, svakako." "Moemo od zajednike prostorije nainiti spavau sobu za nju." Blis podie pogled, irom otvorivi oi. "Nije mi potrebna nikakva zasebna spavaa soba. Sasvim sam zadovoljna da ostanem ovde, zajedno s Pelom. Ipak, nadam se da povremeno, po potrebi, mogu koristiti i druge prostorije. Za gimnastike vebe, na primer." "Razume se, sve sobe osim moje." "Odlino. I sama bih predloila takav odgovor. Razume se, isto vai i za vas, s izuzetkom nae sobe." "Razume se", odvrati Treviz, i, pogledavi nadole, shvati da stoji na samom pragu. Povukavi se za korak, on namrteno dodade: "Ovo nisu mladenake prostorije, Blis." "Moram, ipak, rei da su, s obzirom na zbijenost, upravo idealne za te svrhe, pogotovo to ih je Gea svela na polovinu onoga to su bile."

Treviz uini napor da se ne nasmeje. "Moraete biti veoma obzirni jedno prema drugom." "I jesmo", umea se Pelorat kome oito nije godio predmet razgovora. "Ali stari drue, ne ini li ti se, ipak, da moe nama dvoma prepustiti da sami sre ujemo svoje stvari?" "Pa, i ne mogu", odgovori lagano Treviz. "Mora vam biti potpuno jasno da ovo nisu mladenake prostorije. Nemam nita ni protiv ega to ete initi s uzajamnim pristankom, ali morate shvatiti da neete biti potpuno izdvojeni. Blis, nadam se da to shvatate." "Tu su vrata", odvrati Blis, "i verujem da nas neete uznemiravati kada su zakljuana to jest, osim u sluajevima krajnje nude." "Naravno da neu. Ipak, znate, zidovi nemaju izolaciju." "Ono to, Trevize, u stvari, pokuavate da kaete", ree Blis, "jeste da ete uti, sasvim jasno, svaki razgovor koji bismo mogli voditi, i svaki zvuk koji bismo mogli uiniti dok vodimo ljubav?" "Tako je, upravo to pokuavam da kaem. Imajui to u vidu, oekujem da ete shvatiti da ete morati da ograniite svoje aktivnosti ovde. To vam moda nee pasti lako, ali veoma mi je ao, stvari stoje upravo onako kako sam rekao." Pelorat proisti grlo, a onda ree blagim glasom: "Zna, Golane, to je problem s kojim sam ve morao da se suoim. Jasno ti je, naime, da sve ono to Blis doivljava dok je sa mnom istovremeno doivljava i itava Gea?" "Palo mi je ve to na um, Janove", odgovori Treviz, nastojei da ni ne trepne. "Me utim, nisam imao nameru da ti to pominjem - bilo je, naime, mogue da to tebi jo nije palo na pamet." "Ali jeste, kao to vidi." "Ne poklanjajte tome odvie panje, Trevize", umea se Blis. "U bilo kom trenutku na hiljade ljudskih stvorova na Gei preputaju se zadovoljstvima vo enja ljubavi; milioni, isto tako, jedu, piju i rade stvari koje im se dopadaju. To, naravno, ini jo intenzivnijom optu plimu zadovoljstva koje doivljava Gea - to jest, svaki njen deo. Nie vrste ivotinja, biljke, minerali - svi oni, tako e, imaju svoja razliito stepenovana zadovoljstva, koja, isto tako, doprinose posvemanjem uivanju u svesnosti koje Gea uvek osea u svim svojim delovima; tako neto nepoznato je na bilo kom drugom svetu." "I mi imamo svoja posebna uivanja", odvrati Treviz, "koja, ako to elimo, na izvestan nain moemo i deliti; ili ako elimo, zadrati za sebe." "Kada biste samo mogli doiveti naa, shvatili biste koliko ste, u tom pogledu, siromani vi Izdvojenici." "Kako moete znati ta ja oseam?" "ak i ako ne znam ta vi oseate, ipak je razumno pretpostaviti da jedan svet zajednikih zadovoljstava mora doivljavati zadovoljstva dublja od onih koja stoje na raspolaganju nekom izdvojenom pojedincu." "Moda je tako, ali ak i ako su moja zadovoljstva oskudna, ipak bih zadrao za sebe, ma koliko tanuni bili, i svoje radosti i svoja tugovanja; radije bih da ja budem ja a ne brat po krvi kakvom oblinjem kamenu."

"Ne rugajte se", prekori ga Blis. "Vi veoma drite do svakog mineralnog sastojka u svojim kostima i svojim zubima, i ne biste ba bili sreni da se ijedan od njih oteti premda ne poseduje ni malo vie svesti od bilo kog mineralnog sastojka u bilo kom oblinjem kamenu." "Tu ste u pravu", odgovori Treviz pomalo oklevajui, "ali ini mi se da smo se malo udajili od predmeta naeg razgovora. Nimalo me ne zanima ako i itava Gea deli s vama vaa zadovoljstva, ali Blis, ja nisam spreman da ih sa vama delim. ivimo ovde u skuenim prostorijama, i ne bih voleo da ni posredno budem prinu en da uestvujem u vaim aktivnostima." "Drago moje mome", ponovo se javi Pelorat, "ovo je zaista rasprava koja ne vodi niemu. Stalo mi je koliko i tebi da tvoj oseaj privatnosti ne bude ama ba niim naruen. Kao ni moj, uostalom. U svakom sluaju, Blis i ja biemo diskretni; je li tako, Blis?" "Bie, Pele, kako ti bude eleo." "Na kraju krajeva", nastavi Pelorat, "vrlo je verovatno da emo na raznim planetama boraviti znatno due nego u letelici, i to se planeta tie mogunosti za privatnost..." "Ne interesuje me ta ete initi na planetama", presee ga Treviz, "ali na ovom brodu moja e se re sluati." "Slaem se", prihvati Pelorat. "Prema tome, poto smo to rasistili, moemo da krenemo." "Trenutak, samo." Pelorat isprui ruku i dohvati Treviza za rukav. "Mogli bismo da krenemo - ali kuda? Ti ne zna gde se nalazi Zemlja, kao ni ja, kao ni Blis. Ne zna ni tvoj kompjuter - rekao si mi, sea li se, pre mnogo vremena, da ne raspolae nikakvim informacijama o Zemlji. Prema tome, ta sada namerava da uini? Drago moje mome, ne moe tek tako krenuti i nasumice plutati svemirom." Peloratove rei izazvae na Trevizovim usnama osmeh, u kom se mogao prepoznati oseaj istinske radosti. Po prvi put otkako ga je Gea drala u svom naruju oseao se kao gospodar vlastite sudbine. "Uveravam te, Janove, da nemam nameru da plutam svemirom. Savreno dobro znam kuda da krenem." 7. Pelorat tiho zakorai u komandnu prostoriju, poto je prethodno uzalud dugo ekao da na njegovo jedva ujno kucanje dobije bilo kakav odgovor. Zatekao je Treviza kako sedi za komandnom tablom, pogleda netremice uprtog u zvezdanu kartu pred sobom. "Golane", zapone Pelorat, i zastade. Treviz podie pogled. "Janove! Izvoli, sedi... Gde je Blis?" "Spava... Vidim da smo u svemiru." "Dobro vidi." Treviz nije bio iznena en blagom primesom iznena enosti u prijateljevom glasu. Kod ovih novih gravitacionih brodova praktino je bilo nemogue ustanoviti trenutak poletanja. Nije bilo inercionih efekata; ni udara koje proizvodi ubrzanje; nikakvog uma; nikakvih vibracija.

Raspolaui svojstvom da se od okolnog gravitacionog polja izdvoji u bilo kojoj eljenoj meri, ak i u potpunosti, Daleka zvezda kretala je sa povrine neke planete ba kao da klizi kakvim kosmikim okeanom. Za sve to vreme gravitacioni efekti na samom brodu, paradoksalno, ostali su neizmenjeni. Naravno, dok se brod jo nalazio u atmosferi nije bilo nikakve potrebe za ubrzavanjem, tako da se nisu oseale nikakve vibracije niti ulo cvilenje vazduha usled trenja oko trupa. A kada bi, konano, atmosfera ostala za brodom, moglo se, sve intenzivnije, pristupiti ubrzavanju a da to putnici ne osete. Brod je bio jedinstven u pogledu udobnosti i Treviz odista nije bio u stanju da sagleda kako bi bilo mogue putovati jo udobnije - osim ukoliko se, jednog dana, ne prona e nain za tumaranje hipersvemirom bez brodova, i bez obaziranja na oblinja, moda ve intenzivna, gravitaciona polja. U ovom trenutku, me utim, Daleka zvezda morala je da provede nekoliko dana u postepenom ubrzavanju pri udaljavanju od Geinog sunca, da bi, kad intenzitet gravitacione sile postane dovoljno slab, pokuala da izvede skok u hipersvemir. "Golane, drago moje mome", obrati mu se Pelorat, "mogu li da za trenutak porazgovaram s tobom? Nisi previe zauzet?" "Nisam, nisam. Kompjuter je, poto sam mu izdao potrebne naloge, preuzeo sve na sebe. Katkad mi se, ak, ini i da unapred poga a kakvi e biti moji nalozi, te poinje da ih sledi ak i pre no to mu ih izdam." Treviz neno prevue rukom preko komandne table. "Golane", nastavi Pelorat, "nas dvojica postali smo veoma dobri prijatelji za ovo kratko vreme koliko se poznajemo, mada, iskreno da kaem, ini mi se da je proteklo mnogo vie vremena. Toliko se toga dogodilo! Oseam se veoma neobino kad pomislim da je polovinu onoga to mi se uopte dogodilo u mom umereno dugom ivotu mogue sabiti u svega nekoliko poslednjih meseci. Ili mi se bar ini da je tako. Gotovo bih mogao pretpostaviti..." Treviz podie ruku. "Janove, siguran sam da poinje da se udaljuje od svoje prave teme. Kae da smo postali veoma dobri prijatelji za vrlo kratko vreme. Tako je, jesmo, i jo uvek smo prijatelji. Me utim, kad smo ve kod toga, Blis poznaje jo krae, a sa njom si se zbliio jo vie." "To je neto sasvim drugo", odgovori Pelorat, sa blagim prizvukom zbunjenosti u glasu. "Razume se", prihvati Treviz, "ali ta sledi iz naeg kratkog ali postojanog priljateljstva?" "Ako smo, drago moje mome, kao to kae, i dalje prijatelji, onda e shvatiti da se moram prepustiti Blis koja mi je, kao to zna, tako e neobino draga." "Shvatam. I ta s tim?" "Poznato mi je, Golane, da ti ba nije naroito stalo do Blis, ali meni za lju..." Teviz ponovo podie ruku. "Trenutak, Janove. Tano, nisam ba oaran sa Blis, ali isto tako, daleko sam od toga da je mrzim. U stvari, ne gajim nikakvu odbojnost prema njoj. Ona je veoma privlana mlada ena, ali ak i da nije, tebi za ljubav bio bih spreman da je prihvatim. Gea je ono to me odbije."

"Ali Blis je Gea." "Znam, Janove. Upravo je to ono to komplikuje stvari. Sve dotle dok o Blis mislim kao o linosti - nema nikakvog problema. Problemi se javljaju tek kada o njoj ponem da razmiljam kao o Gei." "Ali Golane, ti zapravo, nisi ni dao priliku Gei... Dozvoli, stari drue, da ti neto priznam. Dok vodimo ljubav Blis mi ponekad, omoguava da na nekoliko trenutaka postanem deo njenog uma. Samo na nekoliko trenutaka, jer, kako mi kae, prestar sam da bih mogao da se prilagodim... Oh, ne mrti se, Golane, i ti bi bio tako e prestar za to. Ukoliko bi neki Izdvojenik, poput tebe ili mene, postao deo Gee tokom vie nego nekoliko kratkih trenutaka, moglo bi doi do modanih oteenja; ako bi cela stvar potrajala neto due, ta bi oteenja postala neispravljiva... Golane, kada bi samo mogao osetiti..." "ta? Da mi mozak bude nepopravljivo oteen? Ne, hvala." "Golane, kao da namerno ne eli da me razume. Mislim samo na onaj kratki trenutak sjedinjenja. Ti i ne shvata ta proputa. To je prosto neopisivo. Blis kae da u tome nalazi najvee mogue uivanje - kao kad bi se, na ivici smrti od e i, napio divne, svee vode. Ne usu ujem se ak ni da zaponem da ti opisujem kakav je to oseaj. Poinje da deli radost koju su iskusili, svako ponasob, milioni ljudskih bia. Ali ta radost nije neto odre eno; kada bi tako bilo, lako bih se i brzo iskljuio. Ona treperi... svetluca... pulsira neobinim ritmom koji te jednostavno ne puta. To je vea... ne, lepa... radost od bilo koje koju bi mogao osetiti kao pojedinac. Gotovo bih bio u stanju da zaplaem kada bi me je lii..." Treviz odmahnu glavom. "Neobino si govorljiv, dragi prijatelju, ali mi zvui kao da opisuje dejstvo pseudendorfila, ili neke druge droge koja ti, za kratko, omoguava najvee blaenstvo, po cenu najveeg uasa na dui rok. Ne, nije to za mene! Nisam nameran da svoju individualnost trampim za kratak oseaj blaenstva." "Ali, Golane, ja i dalje imam svoju individualnost." "Ipak, Janove, koliko e dugo biti u stanju da je sauva ukoliko nastavi s tim? Bie ti potrebno sve vie i vie te droge sve dok ti mozak ne bude oteen. Janove, ne sme dopustiti da ti Blis to uini... Moda bi bilo dobro da ja s njom porazgovazgvaram o tome." "Ne! Nemoj! Nisi ba uvek taktian, zna, i bojim se da bi je mogao povrediti. Uveravam te da u tom pogledu vodi o meni vie brige no to bi ti to mogao i zamisliti. O moguem oteenju mog mozga ona brine ak i vie nego ja sam. U to moe biti sasvim siguran." "Pa, u tom sluaju, Janove, razgovarau s tobom. Nemoj to vie initi. Proiveo si pedeset dve godine sa svojim vlastitim uivanjem i radostima, i tvoj mozak je u celosti njima prilago en. Ne prenagljuj sa tim novim i neobinim porokom. Platie teku cenu; ako ne odmah, kasnije sigurno..." "Dobro, Golane", odgovori Pelorat tihim glasom, oborivi pogled i zagledavi se u svoje noge. A onda dodade: "Po imo od toga da stvari posmatra na takav nain. Ali ta bi bilo da si neki jednoelijski organizam..."

"Znam na ta cilja, Janove. Zaboravi to. Blis je to ve rekla i uputila me na analogiju." "Tako je, ali razmisli na trenutak. Zamislimo neki jednoelijski organizam sa izvesnom sveu i darom razmiljanja, i zamislimo ga suoenog sa mogunou da postane vieelijski organizam. Ne bi li i on jadikovao zbog gubitka svoje individualnosti, i s gorinom odbacivao mogunost svog utapanja u neki drugi, sveproimajui organizam? I ne bi li pri tom greio? Moe li ijedna pojedinana elija uopte da zamisli mo ljudskog uma?" Treviz estoko zavrte glavom. "Ne, Janove, to je pogrena analogija. Jednoelijski organizmi ne raspolau nikakvom sveu, niti darom razmiljanja - ili, ako i raspolau, ona je gotovo beskrajno mala da je moemo smatrati nitavnom. Za njih objedinjavnje i gubitak individualnosti znai, zapravo, gubitak neeg to nikada nisu stvarno posedovali. Ljudsko bie, me utim, raspolae svesu i poseduje dar razmiljanja. Ono bi izgubilo stvarnu svest i stvarno nezavisan um, i stoga je tvoja analogija neodriva." Za trenutak me u njima nastade tiina, koja gotovo da ih je pritiskala; a onda Pelorat, nastojei da razgovor uputi drugim smerom, ponovo progovori: "Zbog ega tako zuri u ekran?" "Navika", odgovori Treviz, suvo se nasmeivi. "Kompjuter mi kae da nas geanski brodovi ne slede, kao i da sejelske flote nema na vidiku. Pa ipak, i dalje motrim, umiren injenicom da moje oi ne uspevaju da zapaze nikakve brodove - iako su kompjuterski senzori stotinama puta osetljiviji i prodorniji od njih. ta vie, kompjuter je u stanju da zapazi i najtananije promene u svemiru, promene koja moja ula nisu u stanju da uoe ni pod kakvim okolostima... Pa ipak, iako svestan svega toga, nastavljam da zurim." "Golane, ukoliko smo prijatelji..." zausti ponovo Pelorat. "Obeao sam ti da neu uiniti nita to bi moglo povrediti Blis; u svakom sluaju, nita svesno." "Oh, neto je drugo sad u pitanju. Prikriva od mene pravac naeg puta, kao da vie nema poverenja. Kuda smo se uputili? Smatra li da zna gde se Zemlja nalazi?" Treviz ga pogleda, izvivi obrve. "Izvini. Misli da sam pokopao tajnu duboko u sebi, je li tako?" "Da, ali zbog ega?" "Zbog ega, zaista, dragi prijatelju, ako ne zbog Blis." "Blis? Ne eli, dakle, da ona zna? Ali, stari drue, njoj se moe u potpunosti verovati!" "Nije to u pitanju. Kakvog smisla bi imalo ne verovati njoj? Siguran sam da, ako samo eli, moe izvui svaku tajnu iz mog uma. Ne, rekao bih da za to imam mnogo detijastiji razlog. Imam, naime, utisak da ti svu svoju panju njoj posveuje, i da ja za tebe vie ne postojim." Pelorat je izgledao uasnut. "Ali, Golane, to nije tano." "Znam, ali ja pokuavam da se razaberem u svojim vlastitim oseanjima. Doao si maloas k meni sa svojim bojaznima u pogledu naeg prijateljstva, i razmiljajui sada o tome, ini mi se da su i mene skolile sline bojazni. Nisam bio spreman da to ni samom

sebi priznam, ali mi se inilo da me je Blis nekako odvojila od tebe. Moda sam eleo da ti se 'revaniram' krijui stvari od tebe. Detinjasto, kao to rekoh." "Golane!" "Rekoh da je to bilo detinjasto, zar ne? Ali postoji li iko ko ponekad nije detinjast? Ipak, mi jesmo prijatelji. To smo rasistili, i vie nee biti nikakvih igara... Idemo na Komporelen." "Komporelen?" ponovi Pelorat, za trenutak nita ne razumevajui. "Sigurno se sea mog prijatelja, izdajnika Muna Lija Kompora. Nas trojica sreli smo se na Sejelu." Peloratovo lice vidljivo se razvedri. "Razume se da se seam. Komporelen je bio svet njegovih predaka." "Ako je bio. Nisam nipoto spreman da poverujem u sve to je Kompor govorio. Ali Komporelen je poznat svet, a Kompor je rekao da su njegovi itelji uli za Zemlju. Dakle, poi emo tamo i videti ta emo nai. Moda nas to nikud nee odvesti, ali to je jedina polazna taka koju imamo." Pelorat proisti grlo, oigledno u nedoumici. "Oh, drago moje mome, da li si siguran?" "Ne postoji nita u pogledu ega bismo mogli biti ili ne biti sigurni. Raspolaemo samo tim tragom, i ma koliko on slabaan mogao biti, ne preostaje nam drugo nego da ga sledimo." "Da... Ali ako to inimo na osnovu onoga to nam je Kompor rekao, u tom bismo sluaju morali da ponovo razmotrimo sve to nam je rekao. Koliko se seam, rekao je, prilino to naglasivi, da Zemlja ne postoji kao planeta puna ivota - ve da je njena povrina zaga ena radioaktivnou i potpuno bez ivota. A ako je tako, onda bez razloga idemo na Komporelen. 8. Njih troje obedovali su u trepezariji, gotovo je u celosti ispunivi svojim telima. "Ba je ukusno", primeti Pelorat s oiglednim uivanjem. "Jesmo li ovo poneli sa Terminusa?" "Ne, nismo", odgovori Treviz. Nae zalihe sa Terminusa odavno su iscrpljene. Ovo smo kupili na Sejelu, neposredno pre nego to smo se uputili ka Gei. Neobino, zar ne? Neka vrsta morske hrane, ali nekako rskava. Izgledala mi je kao kupus kada sam je kupovao, ali po ukusu mu ne lii." Blis ih je sluala, ali ne ree nita. Ona oprezno otkide komadi hrane sa svog tanjira. "Mora da jede, draga", obrati joj se Pelorat blago. "Znam, Pel, jedem." Treviz se umea, sa prizvukom nestrpljivosti koju nije uspevao sasvim da prikrije: "Imamo i geanske hrane, Blis." "Znam", odgovori Blis, "ali bih radije da je priuvamo. Ne znamo koliko emo dugo boraviti u svemiru, i ja u u svakom sluaju morati da se naviknem na hranu izdvojenika." "Je li ba tako r avo? Ili Gea mora jesti samo Geu?"

Blis uzdahnu. "Postoji, u stvari, jedna naa poslovica koja kae: 'Kad Gea jede Geu, niti se ta gubi niti dobija'. U pitanju nije nita drugo do pomeranje svesti gore-dole. ta god ja jela na Gei, to jeste Gea, i kada se hrana svari i postane deo mene, ona je i dalje Gea. U stvari, zahvaljujui tome to ja jedem, deo onoga to unesem u sebe stie mogunost da postoji na viem nivou svesti, dok, razume se, drugi delovi bivaju odbaeni na ovaj ili onaj nain i time padaju na skali svesnosti." Ona vrsto zagrize jedan komad hrane, snano ga za trenutak vaui, i progutavi ga, dodade: "U pitanju je sveproimajui protok. Biljke rastu i njima se hrane ivotinje. ivotinje jedu, i same sluei kao hrana. Svi organizmi koji umiru stapaju se sa elijama humusa, zahvaljujui bakterijama koje izazivaju trulenje, i tako dalje - ali i dalje ostaju Gea. U tom sveproimajuem protoku svesti uestvuju ak i anorganske materije, i sve u tom protoku povremeno stie mogunost da postoji na viem nivou svesti." "Sve to", primeti Treviz, "odnosi se na bilo koji svet. Svaki atom u meni nosi u sebi dugu istoriju, tokom koje je mogao biti deo mnogih ivih bia, ukljuujui i ljude, i tokom koje je duga razdoblja mogao provesti kao deo mora, ili biti deli grumena uglja, ili kakve stene, ili se, ak, nalaziti u vetru to pirka oko nas." "Me utim", ree Blis, "na Gei su svi atomi sve vreme i deo jedne vie planetarne svesti, o kojoj vam nita nije znano." "Pa", upita Treviz, "ta se onda doga a sa tom sejelskom hranom koju upravo jedete? Da li i ona postaje deo Gee?" "Postaje - iako prilino sporo. A ono to izluujem ili izbacim iz sebe lagano prestaje da bude deo Gee. Najzad, ono to izlazi iz mene gubi dodir sa Geom, ostaje bez makar najposrednijeg hiperprostornog dodira sa Geom koji ja odravam zahvaljujui mojem znatno viem nivou svesnosti. Upravo zahvaljujui tom mom hiperprostornom kontaktu sa Geom negeanska hrana, iako veoma sporo, postaje tako e deo Gee." "A ta je sa geanskom hranom u naim zalihama? Da li e i ona, lagano, postati negeanska? U tom sluaju, bilo bi bolje da je pojedete to je bre mogue." "Neka vas to ne brine", odgovori Blis. "Geanska hrana u naim zalihama pripravljena je tako da moe ostati deo Gee i posle veoma dugo vremena." "A ta e se dogoditi kada mi budemo jeli geansku hranu?" iznenadna upita Pelorat. "U stvari, ta se s nama doga a kada jedemo geansku hranu na samoj Gei? Da li i mi sami postepeno postajemo deo Gee?" Blis odmahnu glavom i izraz neobine uznemirenosti za trenutak se javi na njenom licu. "Ne, ono to vi pojedete postaje izgubljeno za nas. Ili, bar, oni delovi koji postanu deo vaeg organizma ostaju izgubljeni za nas. Ono to izbacujete ostaje na Gei ili, veoma sporo, ponovo postaje deo Gee, tako da se, na kraju, ravnotea ponovo uspostavlja; me utim, usled vae posete mnogi su atomi Gee izgubljeni za nas." "Kakav je razlog tome?" upita Treviz radoznalo. "Niste mogli da podnesete preobraaj, ak ni delimian. Bili ste nai gosti, prispeli ste na na svet sticajem okolnosti i bez svoje slobodne volje, i da tako kaem, morali smo vas zatiti ak i po cenu gubitaka nekih delia Gee. Spremno smo, mada ne i sa zadovoljstvom, platili tu cenu."

"Veoma nam je ao zbog toga", ree Treviz, "ali jeste li sigurni da negeanska hrana, ili bar, neke vrste negeanske hrane, nee ugroziti va organizam?" "Nee", odgovori Blis. "Ono to je jestivo za vas, i ja mogu da jedem. Jedva da uopte postoji problem metabolizacije takve hrane kada je u pitanju Gea, kao i, uostalom, njenog unoenja u moj organizam. Re je, prvenstveno, o psiholokoj barijeri, koja umanjuje moje uivanje u jelu. Zato i jedem sporo; ali navii u se vremenom." "A kako stojimo s moguom infekcijom?" upita Pelorat piskavim glasom, oito uznemiren. "Ni sam ne shvatam kako na to nisam ranije pomislio. Blis! Veoma je mogue da na bilo kom svetu na koji emo se spustiti postoje mikroorganizmi od kojih niim ne moe da se zatiti, te postoji mogunost da podlegne nekoj najjednostavnijoj infekciji. Trevize, moramo smesta da se vratimo." "Ne panii, Pel, dragi", odgovori Blis smeei se. "Gea tako e asimiluje mikroorganizme koji u mene u u putem hrane, ili na bilo koji drugi nain. to su opasniji to e bre biti asimilovani - a kako onda i sami postaju deo Gee vie mi ne mogu i nee nauditi." Obed se konano priblii kraju i Pelorat jo jednom srknu malo svog zainjenog i toplog vonog soka. "Nek' mi je sa sreom", ree on obrisui usne, "ini mi se da je vreme da opet promenimo predmet razgovora. Sve mi se ini da je moj jedini posao na ovom brodu da menjam teme za razgovor. Zato li je tako?" Treviz ozbiljno odvrati: "Zato to se Blis i ja hvatamo ukotac oko svake teme o kojoj nanemo razgovor, i to bi to potrajalo sve dok smo ivi. Oboje zavisimo od tebe, Janove, da bismo sauvali zdrav razum. Kakvu nam, dakle, sada temu predlae, stari prijatelju?" "Pregledao sam svoje zabeleke o Komporelenu, i itav sektor kome on pripada do vrha je ispunjen prastarim legendama. Prve naseobine uspostavljene su na Komporelenu veoma davno, u prvom milenijumu hipersvemirskih letova. Komporelen ak pominje i svog legendarnog osnivaa Benbalija, mada ne govori odakle je doao. Pominje se samo da je prvobitno ime planete glasilo - Benbalijev svet." "A koliko, po tvom miljenju, ima istine u svemu tome?" "Moda samo zrnce, ali ko zna kakvo bi ono moglo biti?" "Nikada, u savremenoj istoriji, nisam uo ni za koga po imenu Benbali. A ti?" "Ni ja, ali zna i sam da se u pozno doba Carstva svesno potiskivalo sve to se odnosilo na razdoblje pre njegovog nastanka. Tokom nekoliko nemirnih poslednjih vekova postojanja Carstva, vlasti je bilo veoma stalo do toga da suzbije pojave lokalnog patriotizma, budui da ga je, sa poprilino opravdanosti, smatrala ozbiljnim faktorom razjedinjavanja. Sledstveno tome, gotovo u svakom sektoru Galaksije istinska istorija, sa potpunim zapisima i preciznom hronologijom, zapoinje iskljuivo sa trenutkom kada je Trantor nametnuo svoju mo i kada se dotini sektor svrstao uz Carstvo ili kada ga je ono prikljuilo sebi." "Nikada ne bih poverovao da je istoriju tako lako izmeniti", primeti Treviz. "Uglavnom i nije", odvrati Pelorat, "ali odluna i mona vlast u stanju je da uini mnogo toga. Ukoliko se dovoljno potiskuje, istorija starih vremena poee konano da zavisi od nepotpunih podataka, lagano se svodei na nepouzdana predanja. Gotovo po pravilu u takvim e predanjima sve vie mesta nalaziti raznorazna preterivanja,

predstavljajui izvestan sektor kao znatno stariji i moniji no to je po svemu sudei zaista bio. Bez obzira na to koliko neka legenda mogla biti smena, ili koliko nemogue bilo ono o emu govori, verovanje u nju kod lokalnih itelja esto postaje stvar patriotizma. Mogu ti pokazati bezbroj pria, gotovo iz svakog ugla Galaksije, u kojima se govori o tome da su dotine planete naselili upravo doljaci sa Zemlje, mada Zemlja nije uvek ime koje daju svojoj planeti." "Kako je jo nazivaju?" "Postoji bezbroj imena. Ponekad je zovu Jedinom; ponekad Najstarijom. Ponekad je zovu i Meseevim Svetom, zbog, kako neki autori smatraju, dinovskog prirodnog satelita koji je kruio oko nje. Po drugima, to treba da znai 'Izgubljeni svet', budui da 'meseev' zapravo znai 'opustoen' - to je u pre-galaktikom jeziku znailo 'izgubljeno' ili 'naputeno'." "Janove, stani!" zavapi Treviz. "Moe tako do u beskraj, sa svim tim autoritetom i kontra-autoritetom! Kae da je te legende mogue posvuda nai?" "Oh da, drago moje mome. Upravo tako. Treba samo da zaroni u njih pa da upozna tu ljudsku potrebu da od zrnca istine grade sloj za slojem neistinskog - kao to koljke na Rampori stvaraju biser oko zrnca peska. Do ove metafore doao sam ba u trenutku kada sam..." "Janove! Stani jo jednom! Reci mi, ima li iega u komporelenskim legendama to ih ini razliitim od drugih?" "A?" Pelorat je za trenutak s nerazumevanjem zurio u Treviza. "Razliitim? Pa, u njima se tvrdi da se Zemlja nalazi u relativnoj blizini Komporelena, i to je ono to je neobino. Na veini svetova na kojima se pominje Zemlja, bilo kakvim imenom je nazivali, postoji tenja da se bude krajnje neodre en u pogledu mesta na kojem se ona nalazi - smeta se ili negde veoma, veoma daleko, ili u neki nepostojei kraj." "Aha, ba kao to su nam i na Sejelu govorili da se Gea nalazi u hipersvemiru", zakljui Treviz. Blis se nasmeja. Treviz joj uputi brz pogled. "Istina je. Ba to su nam rekli." "Ne sporim. Samo, zvui tako smeno. Razume se, upravo i elimo da u to veruju. Za sada, samo elimo da nas niko ne uznemirava, a gde bismo bili mirniji i bezbedniji nego u hipresvemiru? ak i ako nismo tamo, sve dok se bude verovalo da smo tamo bie kao da jesmo tamo." "Tako je", suvo odvrati Treviz, "i na slian nain neko ili neto navodi ljude da veruju kako Zemlja ne postoji, ili da je negde veoma daleko, ili da je zaga ena radioaktivnou." "S tom razlikom", dodade Pelorat, "to Kompolerenci veruju da se nalazi negde u njihovoj neposrednoj blizini." "Ali uprkos tome, veruju da je zaga ena radioaktivnou. Na ovaj ili onaj nain, dakle, svi svetovi na kojima ivi legenda o Zemlji smatraju da se do nje nikako ne moe doi." "Manje ili vie, u pravu si", potvrdi Pelorat. "Mnogi na Sejelu veruju da se Gea nalazi negde u njihovoj blizini; neki su, ak, sasvim tano ukazali na njenu matinu zvezdu; pa ipak, svi su bili miljenja da je na Geu

nemogue doi. Moda i na Komporelenu postoje ljudi koji ozbiljno smatraju da je Zemlja zaga ena radioaktivnou i da je mrtav svet; ali koji bi umeli tano da ukau na njenu matinu zvezdu. I mi emo, onda, krenuti ka njoj, ma koliko nas uveravali da joj je nemogue pristupiti. Upravo smo to uinili i u Geinom sluaju." "Trevize, Gea je bila spremna da vas primi", obrati mu se Blis. "Bili ste bespomoni u naem zahvatu, ali nijednog trenutka nismo pomiljali da vam nanesemo neko zlo. ta ako je i Zemlja veoma mona, ali ne tako dobrostiva. ta onda?" "Bez obzira na sve moram doi do nje, i snosiu sve posledice. Me utim, to je moj zadatak. ak i kada budem ustanovio njen poloaj i budem se uputio ka njoj, za vas e jo biti vremena da me napustite. Iskrcau vas na najbliem zadubinskom svetu, ili vas odvesti natrag na Geu, ukoliko vam se to vie svi a, i onda u put Zemlje krenuti sasvim sam." "Drago moje mome", prozbori Pelorat, oigledno oja en. "Ne govori tako. Ne bih te ostavio ni u snu." "Niti bih ja ostavila Pela", dodade Blis, pruivi ruku i blago pomilovavi Peloratov obraz. "Onda je sve u redu. Jo malo pa emo biti spremni za hiperskok do Komporelena, a potom, nadajmo se - sledei e biti: pravac Zemlja!" NA ULAZNOJ STANICI 9. Uavi u njihovu sobu, Blis upita: "Da li ti je Treviz pomenuo da bismo, od sada pa nadalje, svakog trenutka mogli nainiti skok i nai se u hipersvemiru?" Pelorat, koji je bio nagnut nad disk za oitavnje, podie pogled i odgovori: "Jeste, pre nekoliko trenutaka proverio je instrumente i rekao mi - 'kroz, otprilike, pola asa' ". "Ne dopada mi se ni sama pomisao na njega, Pele. Nikada mi skok nije prijao: uvek mi se inilo kao da mi se sama utroba izvre." Pelorat kao da je bio pomalo iznena en. "Blis, draga, uvek sam te zamiljao kao iskusnog svemirskog putnika." "Pa, ne bi se to ba moglo rei, i ne mislim, pri tome, samo na sebe kao dela Gee. Gea u stvari, ba nije imala prilike za redovna svemirska putovanja. Po samoj svojoj prirodi ja/mi/Gea niti preuzimamo istraivanja, niti trgujemo, niti se lomatamo po svemiru. Ipak, razume se, postoji potreba da imamo nekoga na ulaznim stanicama..." "Kao kada smo, rekao bih, imali dovoljno sree da te prvi put susretnemo." "Ba tako, Pele." Ona mu se umilno nasmei. "Ili ak da iz razliitih razloga poseujemo Sejel, ili neka druga zvezdana podruja - po pravilu, u punoj tajnosti. Ali bila to putovanja preuzeta u punoj tajnosti ili ne, ona uvek podrazumevaju skok - a kada bilo koji deo Gee ini skok sva Gea ga osea." "Prilino nezgodno", primeti Pel. "Me utim, moglo bi biti i gore. Pozamana masa Gee ne prolazi kroz skok, tako da se njegov efekat u prilinoj meri razvodnjava. Ipak, po svemu sudei, ja ga doivljavam intenzivnije nego veina Gee. Kao to sve vreme pokuavam da objasnim Trevizu, mada

je sve to ini Geu u stvari Gea, pojedini njeni delovi nisu, ipak, sasvim identini. U nekim se stvarima me usobno razlikujemo, i moja je osobina, eto, da sam posebno osetljiva na svemirske skokove." "Trenutak!" uzviknu Pelorat, iznenada se neega setivi. "Treviz je jednom pokuao da mi to objasni. Naime, najneprijatniji oseaj doivljava se u obinim brodovima. Na takvim brodovima, ulazei u hipersvemir, ovek naputa galaktiko gravitaciono polje da bi se, po povratku iz hipersvemira, ponovo naao u njemu. Neprijatan oseaj, upravo izaziva taj izlazak i ponovni ulazak u gravitaciono polje. Me utim, Daleka zvezda je gravitacioni brod, sasvim nezavistan od gravitacionog polja, i u stvari, niti ga naputa niti se ponovo vraa u njega. To i jeste razlog to nita neemo osetiti. Budi uverena u to, draga, govorim ti na osnovu linog iskustva." "Oh, pa to je divno! Volela bih samo da sam o tome ranije razgovarala s tobom. Utedela bih sebi dosta brige." "Postoji prednost i u jednom drugom smislu", nastavi Pelorat, osetivi se ohrabrenim u svojoj novoj ulozi vodia kroz astronautike zavrzlame. "Obini brodovi, tokom leta kroz svemir, dugo pre nego to se nainiti skok moraju da se dre podalje od tela sa velikim masama, kao to su, na primer, zvezde. Deo razloga za to je to je gravitaciono polje utoliko intenzivnije ukoliko se nalazi blie nekoj zvezdi - to istovremeno, pojaava efekat koji izaziva skok. Pored toga, to je gravitaciono polje jae, sloenija je i jednaina koju mora proraunati da bi skok bezbedno izveo i da bi se naao u obinom svemiru ba na eljenom mestu. Me utim, u gravitacionom brodu ne javlja se nikakav oseaj koji prati skok - ili, bar, ne takav koji bi bio vredan pomena. Povrh svega, ovaj brod raspolae kompjuterom znatno sloenijm od obinog kompjutera, koji je u stanju da i najsloenije jednaine proraunava sa neuobiajenom tanou i brzinom. Ishod toga je da je Dalekoj zvezdi umesto da se nedeljama udaljuje od neke zvezde u traganju za pogodnim i bezbednim mestom za skok, dovoljno svega dva ili tri dana. To posebno dugujemo injenici da, budui da nismo podloni gravitacionom polju, nema nikakvih inercionih efekata; sledstveno tome, moemo znatno bre postii eljena ubrzanja nego obini brodovi. Priznajem da se ni sam ne snalazim najbolje u svemu tome; me utim, upravo je to ono to mi je Treviz rekao" "Odlino", zakljui Blis, "znai, Trevu treba odati priznanje zbog sposobnosti upravljanja ovim brodom." Pelorat se blago namrti. "Molim te, Blis. Reci 'Treviz'." "Naravno. Naravno. Ipak, u njegovom odsustvu oseam se malo oputenijom" "Ipak, vodi rauna. Nemoj da ti to pre e u naviku, draga. Zna i sama kako je osetljiv na to." "Nije u tome stvar. Osetljiv je kad sam ja u pitanju. Jednostavno, ne dopadam mu se." "Nisi u pravu", odvrati Pelorat ozbiljno. "Razgovarao sam s njim o tome... Hajde, hajde, ne mrti se. Bio sam, drago dete, izuzetno taktian. Uveravao me je da uopte nije tano da mu se ne dopada. On, jednostavno, gaji podozrenje u pogledu Gee, i nimalo ga ne usreuje injenica da bi upravo on trebalo da je naini modelom budunosti

oveanstva. Ne moemo mu to zameriti. Prevazii e on to svoje raspoloenje postepeno, kada bude shvatio prednosti koje nudi Gea." "Nadam se da je tako, ali nije samo Gea u pitanju. Ma ta da ti je rekao, Pele - a ne zaboravi da si mu veoma drag i da ne bi hteo da povredi tvoja oseanja - znam da mu se ne dopadam ja, lino." "Ne, Blis. Uopte nije tako." "Uostalom, niko me, Pele, ne mora voleti samo zato to me ti voli. Dozvoli da ti objasnim. Trev - oh, u redu, Treviz - misli da sam ja robot." Izgled zaprepraenosti preplavi Peloratovo po pravilu smireno lice. On jedva promuca: "Nije valjda da misli da si ti vetaki ljudski stvor?" "Zbog ega bi to bilo tako neobino? Uostalom, roboti su prvi naselili Geu. To je poznata i priznata injenica." "Roboti su mogli biti od pomoi pri tome, kao to maine uvek jesu, ali Geu su naselila ljudska bia; ljudi sa Zemlje. To je ono to Treviz misli; znam da je tako." "U Geinom seanju nema ni pomena o Zemlji; ve sam to rekla i tebi i Trevizu. Me utim, u naim najstarijim seanjima postoje roboti, ak i nakon tri hiljade godina, roboti koji su na sebe preuzeli zadatak preobraaja Gee u svet na kome je mogu ivot. U to vreme smo, tako e, stvarali Geinu planetarnu svest - bilo je za to potrebno mnogo vremena, Pele dragi, i u tome lei jo jedan razlog zbog ega su naa prastara seanja tako maglovita - ne zbog toga to ih je, kako Treviz smatra, Zemlja izbrisala..." "Slaem se, draga", prekinu je Pelorat nestrpljivo, "ali ta je s robotima?" "Pa, kada se Gea konano uobliila, roboti su je napustili. Mi nismo eleli da roboti ostanu; bili smo, naime, i jo uvek smo, ube eni da su roboti, na duge staze, tetni po ljudsku zajednicu, bilo da je u pitanju zajednica Izdvojenika, bilo zajednica sa planetarnom sveu. Nije mi poznato kako smo doli do takvog zakljuka, ali sasvim je mogue da se oslanja na neto iz veoma davne galaktike istorije, tako da ak ni Geino seanje ne see toliko unazad." "Ali ako su roboti otili..." "Da, ali ta ako su neki, ipak, ostali? ta ako sam upravo ja jedna od njih - stara, moda petnaest hiljada godina. Treviz upravo to misli." Pelorat lagano odmahnu glavom. "Ali ti nisi..." "Jesi li sasvim siguran u to?" "Razume se da jesam. Ti nisi robot." "Kako to zna?" "Znam, Blis. U tebi nema nieg vetakog. Ako ja to ne znam, onda zaista niko ne zna." "Ipak, zar ipak ne bi bilo mogue da sam, u svim pojedinostima, od najmanjih do najveih, tako veto nainjena da bi me, jednostavno, bilo nemogue razlikovati od ljudskog stvora? A ako je tako, na osnovu ega bi me mogao razlikovati od pravog ljudskog bia?" "Jednostavno, mislim da nije mogue da bude do te mere savrena vetaka tvorevina", odvrati Pelorat. "Ali ako je ipak mogue, bez obzira na to ta ti misli?"

"Ipak, ne verujem u to." "Razmotrimo to, onda, samo kao mogunost. Kada bih bila robot koga nije mogue razlikovati od istinskog ljudskog bia - kako bi se ti, u tom sluaju, oseao?" "Pa, ja... ja..." "Budi sasvim odre en. Kako bi se oseao kada bi znao da vodi ljubav s jednim robotom?" Pelorat iznenada pucnu prstima. "Zna, postoje legende o enama koje su se zaljubile u vetaka bia, i obrnuto. Uvek sam tome pridavao samo alegorijsko znaenje, i nikad mi na pamet nije padalo da bi mogle sadrati makar i trunicu istine... Naravno, Golan i ja ak nismo ni uli za re 'robot' sve dok nismo prispeli na Sejel; me utim, kada sada mislim o tome,ini mi se da ti vetaki mukarci i ene mora da su bili roboti. Po svemu sudei, takvi roboti mora da su postojali u pradavna vremena. To, dalje, znai da bi legende trebalo preispitati..." On se zagnjuri u bezglasne misli. Blis saeka nekoliko trenutaka, a onda buno pljesnu rukama. Pelorat se tre, gotovo poskoivi. "Pele dragi", opomenu ga ona, "koristi se svojom mitografijom da bi izbegao odgovor na pitanje koje glasi: kako bi se oseao znajui da vodi ljubav s jednim robotom?" On se nevoljno zagleda u nju. "S neraspoznatljivim robotom? S robotom koji je po svemu nalik na ljudsko bie?" "Ba tako." "Pa, u tom sluaju, rekao bih da, prema mom miljenju, robot koji je ljudskom biu nalik toliko da ga od ljudskog bia nije mogue razlikovati - jeste ljudsko bie." "Upravo sam to elela da ujem od tebe, Pele." Pelorat prieka jedan trenutak, a onda ree: "A sada, draga, poto si to ula od mene, nadam se da e mi rei da si istinsko ljudsko bie i da e me osloboditi potrebe da se rvem sa hipotetikim situacijama?" "Ne. Neu to uiniti. Upravo si ljudsko bie definisao kao bie koje raspolae svim svojstvima istinskog ljudskog bia. Ukoliko smatra da ja posedujem sva takva svojstva, svaka potreba za daljim razgovorom istog asa prestaje. Na kraju krajeva, kako ja da znam da ti nisi robot koga je nemogue razlikovati od istinskog ljudskog bia?" "Zna, jer ti ja to tvrdim." "Oh, ali ako jesi robot koga je nemogue razlikovati od istinskog ljudskog bia, moda si programiran da mi tvrdi da si istinsko ljudsko bie, i sam verujui u to. Pogodbeni zakljuci su sve to imamo; zapravo, sve to moemo imati." Privivi se uz Pelorata, ona ga zagrli i poljubi. Pojubac je bio strastven i dug, i tek nakon izvesnog vremena Peloratu po e za rukom da primeti, pomalo priguenim glasom: "Ali obeali smo Trevizu da kod njega neemo izazivati nelagodu pretvarajui ovaj brod u mladenaki kutak." Blis odvrati sa primesom poziva u glasu: "Prepustiemo se sebi samima, i nemojmo misliti o datim obeanjima." "Ali ne moemo, draga", ree Pel, pomalo uznemiren. "Znam da te to moda razdrauje. Blis, ali ja sve vreme razmiljam; jednostavno, nisam osoba koja bi bila u

stanju da se sasvim prepusti oseanjima. itavog ivota bio sam takav, verovatno zbog toga izazivajui neraspoloenje drugih ljudi. Nikada nisam iveo s nekom enom koja mi to, ranije ili kasnije, ne bi prebacila. Moja prva ena... ali ba mi se ne ini prigodnim priati sad o tome..." "Tano, nije prigodno, ali nema nikakve tete. Ni ti nisi moj prvi ljubavnik." "Oh!" uzviknu Pelorat, s prizvukom jada, a onda brzo dodade, ugledavi smeak na Blisinom licu: "Naravno da nisam. Bilo bi to glupo i oekivati... U svakom sluaju, mojoj prvoj eni se to nije dopadalo." "Ali meni se dopada. Tvoja neprestana potreba da uranja u misli ini mi se veoma privlanom." "U to ba nisam spreman da poverujem, ali ovog asa, neto mi se drugo vrzma po glavi. Robot ili ljudsko bie - upte nije vano. U pogledu toga smo se ve sloili. Me utim, kao to ti je poznato, ja sam Izdvojenik. Ja nisam deo Gee, i kada nas dvoje vodimo ljubav ti deli oseanja s nekim ko je izvan Gee ak i kada mi, tokom malog broja trenutaka, omoguuje da i sam pripadam Gei; ipak, verujem da ta oseanja nemaju istu snagu koju bi imala kada jedan deo Gee voli neki drugi njen deo." "Ljubav s tobom, Pele", odvrati Blis, "ima svojih posebnih ari. Nije mi potrebno nita drugo." "Ipak, nije to samo pitanje ljubavi. Jer ti nisi samo ti. ta ako Gea nau ljubav smatra izopaenjem?" "Kada bi Gea tako mislila ja bih to morala znati, jer ja sam Gea. A budui da ja uivam u tebi, to je sluaj i sa Geom. Dok mi vodimo ljubav, i Gea deli s nama naa oseanja, u veoj ili manjoj meri. Kada ja kaem da te volim, to znai da te i Gea voli, premda je samo meni pripalo u deo da to neposredno inim... Kao da te to zbunjuje?" "Budui da sam Izdvojenik, Blis, ne uspevam da te sasvim shvatim." "Uvek se moe pribei analogiji sa telom Izdvojenika. Kada ti zvidue neku melodiju, itavo tvoje telo, ti kao organizam, tei da tu melodiju zvidue, ali oni delovi tebe koji to neposredno ine su tvoje usne, tvoj jezik i tvoja plua. Tvoji prsti, na primer, pri tome ne ine ama ba nita." "Mogu njima da dajem ritam." "Ali to nije neophodno da bi zvidukao. Davanje ritma prstima nije in zvidukanja, ve neto to ga prati; slino tome, svi delovi Gee mogu, u ovoj ili onoj meri, pratiti ono to ja inim, ili oseam, kao to i ja mogu pratiti, ili oseati, ono to Gea ini." "Pretpostavljam da se pri tom kod drugih ne stvara oseanje nelagodnosti", upita Pelorat. "Nikakvo. Zaista nikakvo." "Ali to kod mene izaziva udan oseaj odgovornosti. Kada pokuavam da te uinim srenom, imam oseaj kao da moram uiniti srenom itavu Geu, do poslednjeg njenog ostatka." "Da, do poslednjeg atoma - ali ti to i ini. Ti na taj nain pridodaje neto oseanju zajednike radosti - koje ti nakratko, omoguavam da sa nama podeli. Pretpostavljam da je tvoj doprinos odve malen da bi se mogao izmeriti - ali on je tu; i saznanje o tome treba da uvea i tvoje uivanje."

"Voleo bih", odjednom e Pelorat, "da sam siguran da je Golan u dovoljnoj meri zauzet svojim manevrisanjem kroz hipersvemir i da e u svojoj komandnoj kabini ostati jo neko vreme." "eli da vodimo ljubav, zar ne?" "elim." "U tom sluaju uzmi komad hartije, napii na njemu, 'Mladenaki kutak' i okai ga spolja na vrata; a ako Treviz uprkos tome u e, pa, bie to onda njegov problem." Pelorat postupi kako mu je Blis predloila, i tokom ljubavnog zanosa kojem se prepustie Daleka zvezda konano naini skok. Ni Pelorat ni Blis nisu osetili nita; ali nita ne bi osetili ni da su obratili panju. 10. Proteklo je tek nekoliko meseci otkako je Pelorat sreo Treviza i otkako je po prvi put napustio Terminus. Sve dotle, tokom vie od pola veka svog ivota (po galaktikom standardnom vremenu), bio je vrsto vezan za rodnu planetu. Tokom tih nekoliko meseci, po vlastitom miljenju, postao je pravi svemirski vuk. Do sada je iz svemira video tri planete: sam Terminus, Sejel i Geu. Sada je, na ekranu, pred njegovim oima stajala i etvrta; u ovom trenutku, me utim, samo zahvaljujui teleskopskoj slici koju im je predoavao kompjuter. Bio je to Komporelen. I ponovo, po etvrti put, osetio je nekako neodre eno razoaranje. Iz nekog razloga i dalje je verovao da je, posmatrajui neki naseljeni svet iz svemira, trebalo da znai videti obrise njegovih kontinenata okruene okeanskom masom; ili ukoliko je u pitanju bio svet bez velikih okeana, onda bar njegova jezera okruena velikim kopnenim masama. To, me utim, nikada nije bio sluaj. Ukoliko je svet bio pogodan za ivot, imao je i atmosferu i hidrosferu. A ukoliko je imao i vazduha i vode, tu su bili i oblaci; a oblaci su uvek zaklanjali vidik. I tako je Pelorat, jo jednom, zurio u beliaste kovitlace oblaka, povremeno se probijajui pogledom do bledoplaviastih ili r omrkih povrina. Pelorat se sumorno zapita da li bi iko bio u stanju da prepozna neki svet kada bi mu se ukazao na ekranu sa visine od, recimo, tri stotine hiljada kilometara. Kako bi neko, uopte, mogao razlikovati jedan pramen oblaka od drugog?" Blis pogleda Pelorata, ne skrivajui zabrinutost. "U emu je stvar, Pele? Ne izgleda naroito sreno." "Imam utisak da, posmatrane iz svemira, sve planete lie jedna na drugu." "Pa ta s tim, Janove?" umea se Treviz, "I na Terminusu, posmatrane sa obzorja, sve obale nalik su jedna na drugu, sem ukoliko ti nije poznato ono u ta gleda - neki odre eni planinski vrh, ili neko ostrvce karakteristinog oblika." "Svakako", odvrati Pelorat sa prizvukom nezadovoljstva u glasu, "ali u ta gleda kada ti je pred oima samo gomila plutajuih oblaka? A ak i ako se trudi, pre nego to uspe da neto razazna ve si na tamnoj strani planete." "Pa, posmatraj malo paljivije, Janove. Ukoliko se usredsredi na oblike oblaka videe da tee da naine mreu koja opasuje planetu, koja krui oko nekog sredita. To sredite se, po pravilu, nalazi nad jednim od polova."

"Oko kojeg?" iznenada se zainteresova Blis. "Budui da se, u odnosu na nas, planeta okree u smeru kazaljke na asovniku, mi je, po prirodi stvari posmatramo odozgo iznad junog pola. Budui da joj se sredite, kako se ini, nalazi oko petnaest stepeni od terminatora - to je linija to je tvori senka planete - i da joj je osa nagnuta za dvadeset jedan stepen u odnosu na ravan njenog kretanja, moemo zakljuiti da se nalazimo ili usred prolea ili usred leta, u zavisnosti od toga da li se pol kree od ili ka terminatoru. Kompjuter je u stanju da joj izrauna orbitu, i ukoliko to od njega zatraim, da mi prui traeni podatak u najkraem roku. Imajui u vidu da se glavni grad planete nalazi na njenoj severnoj polulopti, to je sad tamo ili sredina jeseni ili sredina zime." Pelorat se namrti. "I sve to si u stanju da zakljui?" I dalje je zurio u prekriva od oblaka kao da bi ovaj trebalo, ili mogao, da mu se napokon obrati; ali razume se, od toga ne bi nita. "I ne samo to", dodade Traviz. "Ukoliko paljivo posmatra polarne oblasti uoie da nema rupa u pokrivau od oblaka, ak i kada su ovi po strani od polova. U stvari, rupe, u oblacima postoje, ali ono to kroz njih vidi su ledene povrine - u stvari, belo na belom." "Oh", uzdahnu Pelorat. "Pa, to bi se moglo i oekivati na polovima." "Naravno, na planetama pogodnim za ivot. Planete na kojima nema ivota su, najverovatnije, bez vazduha ili bez vode; ili se na njima nalaze mrlje na osnovu kojih moe zakljuiti da joj oblaci ne sadre vodenu paru, ili da u ledu nema ni traga vode. Budui, me utim, da na ovoj planeti nema takvih mrlja, moemo zakljuiti da u njenim oblacima ima vodene pare, a u ledu vode. Sledee to se da zapaziti jeste podruje neprekinute beline na dnevnoj strani terminatora; izvebanom oku ona se ini i veom no to je u stvari. Povrh svega, moe zapaziti i neki narandasti odsjaj, veoma bled, prisutan u reflektovanoj svetlosti; to znai da je Komporelenevo sunce znatno hladnije od Terminusovog. Sledstveno tome, Komporelen je hladan svet, onoliko hladan koliko to ivot na njemu moe podneti." "Kao da ita knjige, stari drue", primeti Pelorat zadivljeno. "Neka te to ne impresionira previe", odvrati Treviz zadovoljno se smeei. "Kompjuter mi je pruio statistike podatke o ovom svetu koji se sasvim lepo mogu upotrebiti, ukljuujui i podatke o nioj prosenoj temperaturi planete. U stvari, Komporelen se nalazi na samom rubu ledenog doba koje bi, kada bi konfiguracija njegovih kontinenata bila neto pogodnija, konano i zavladao planetom." Blis se ugrize za usnu. "Nisam ba sklona hladnim svetovima." "Imamo toplu odeu", odvrati Treviz. "Nije to u pitanju. Ljudska bia nisu, zaista, prilago ena hladnom vremenu. Mi nemamo ni debelo krzno ni gusto perje, kao ni naslage sale. To to jedan svet prihvata hladnou kao da nagovetava da ba ne mari za dobrobit svojih sastavnih delova." "Da li je Gea u celosti svet blage klime?" upita Treviz. "Najveim delom, jeste. Postoje i neke hladnije oblasti, zarad ivotinjskog i biljnog sveta koji se prilagodio hladnoi, kao i neke toplije, zarad biljaka i ivotinja kojima je potrebno neto vie toplote; me utim, najvei deo planete ima umerenu klimu, ni previe

hladnu ni previe toplu, za one kojima to najvie odgovara, ukljuujui, razume se, i ljudska bia." "Naravno, i ljudska bia. Svi sastavni delovi Gee se u tom pogledu imaju smatrati ivim i ravnopravnim, ali su neki, poput ljudskih bia, oigledno ravnopravniji od drugih." "Ne budite tako aavo sarkastini", odbrusi Blis sa primesom razdraenosti. "Nivo i intenzitet svesti i budnost svakako su veoma vani. Unekoliko ljudsko bie predstavlja, me utim, vaniji deo Gee no neka stena iste teine, i svojstva i funkcionisanje Gee kao celine neminovno su odre eni prema ljudskim biima - mada, ipak, ne u tolikoj meri kao to je to sluaj sa svetovima Izdvojenika. tavie, postoje i trenuci kada se, kad je to neophodno, Gea utemeljuje u skladu sa potrebama drugih. ak u veoma dugim intervalima, mogue je da celina bude ustrojena prema potrebama nastalim u dubinama stenja. Neophodno je da se i takve potrebe zadovolje, budui da bi, u suprotnom, Gea kao celina mogla trpeti. Niko ne bi eleo da do e do neke nepotrebne vulkanske erupcije, zar ne?" "Ne", sloi se Treviz. "Ne takve koja ne bi bila neophodna." "Niste ba impresionorani, zar ne?" "ujte", zapoe Treviz. "Neki od naih svetova su hladniji od ostalih, a neki opet topliji; neki su prekriveni prostranim tropskim praumama, a neki beskrajnim savanama. Ne postoje ni dva sasvim ista sveta, ali svaki od njih predstavlja dom za one koji su se navikli na uslove to na njima vladaju. Ja sam se navikao na, u osnovi, blagu klimu Terminusa - u stvari, postigli smo gotovo geanski stepen umerenosti - ali elim da, makar samo privremeno, izvesno vreme provedem i na drugaijem mestima. Ono to mi imamo, Blis, a to Gea nema, jeste raznovrsje... Ukoliko se Gea proiri na svu Galaksiju, da li e to znaiti da e, prinudno, svuda zavladati njena mera umerenosti? Takav nedostatak raznovrsja bio bi gotovo nepodnoljiv." "Ako bi to bio sluaj, i ukoliko bi raznovrsje zaista bilo toliko poeljno, pa, bilo bi uinjeno sve da se ono i sauva", odgovori Blis. "Blagonaklonou, da tako kaem, kakvog centralnog komiteta", dobaci Treviz suvo. "I samo u onolikoj meri u kolikoj bi to bilo prihvatljivo? Ne, hvala, radije bih taj posao prepustio samoj prirodi." "Ali ni vi to niste prepustili prirodi! Svaki danas naseljeni svet u Galaksiji bio je, jednom, podvrgnut prilago avanju. Svi svetovi bili su zateeni u svom prirodnom stanju, ne naroito pogodnom za ljudsku rasu, i svi su oni bili prilago eni da, svojom umerenou, najbolje odgovore ljudskim potrebama. Ukoliko na ovom svetu ispod nas vlada hladnoa, sigurna sam da je razlog tome to ljudi koji na njemu ive nisu bili u mogunosti da ga, bez neprihvatljivih rizika, uine toplijim, do stepena potrebne umerenosti. I stoga, nemojte biti ba toliko svetaki edni govorei o preputanju svega delovanju prirode." "Pretpostavljam da sada govorite u ime Gee", upita Treviz. "Ja uvek govorim u ime Gee. Jer, ja sam Gea."

"U tom sluaju, ako je Gea toliko ube ena u svoju superiornost, zbog ega joj je uopte bila potrebna moja odluka? Zbog ega niste jednostavno krenuli napred i bez mene?" Nekoliko trenutaka Blis je utala, kao da pribira misli. A onda odgovori: "Zbog toga to nije pametno preterano verovati samom sebi. Pa samoj prirodi stvari, ljudi uvek jasnije sagledavaju svoje vrline nego svoje nedostatke. Mi, me utim, neizostavno elimo da uinimo ono to jeste pravo, objektivno posmatrano - ukoliko tako neto uopte postoji. Vi ste, po svemu sudei, onaj pomou koga se to da postii u najveoj meri, i stoga smo vas i odabrali da nas vodite ka tom cilju." "Ka onom to je objektivno pravo", setno primeti Treviz, "a ak ni ja sam ne shvatam svoju vlastitu odluku, i tek nastojim da za nju na em opravdanje." "Nai ete ga", ree Blis. "Nadam se", prihvati Treviz. "Pa, stari drue", umea se Pelorat, "sve mi se ini kao da je iz ove sadanje rasprave Blis veoma lako izila kao pobednik. Zbog ega nikako ne eli da se suoi sa injenicom da njeni argumenti sasvim lepo opravdavaju tvoju odluku da Gea treba da bude model za budunost itavog oveanstva?" "Zbog toga", grubo odvrati Treviz, "to u vreme kada sam svoju odluku donosio za te argumente nisam znao. Ni o emu to se odnosi na Geu nisam u trenutku svoje odluke znao. Neto drugo je uticalo tada na mene, makar nesvesno, neto to nema nikakve veze sa Geom, neto znatno sutinskije. I ja moram ustanoviti ta je to bilo." Pelorat podie ruku, kao da eli da ga umiri. "Ne ljuti se, Trevize." "Ne ljutim se. Samo nalazim se pod neizdrivim pritiskom. Ne elim da budem sredite itave Galaksije." "Ne krivim vas zbog toga, Trevize", ree Blis, "i zaista mi je ao to vas je ono to nosite u sebi dovelo u taj poloaj... Kada oekujete da emo se spustiti na Komporelen?" "Kroz tri dana", odgovori Treviz, "Ali najpre se moramo spustiti na jednu od ulaznih stanica u njegovoj orbiti." "Nadam se da nee biti problema, a?" upita Pelorat. Treviz slee ramenima. "To zavisi od broja brodova koji tako e ele da se spuste na planetu, od broja ulaznih stanica, i pre svega, od pravila koja reguliu davanje ili uskraivanje saglasnosti za sputanje. Povremeno se ta pravila menjaju." Pomalo uzbu eno Pelorat upita: "ta ti znai to 'uskraivanje saglasnosti'? Kako uopte mogu uskratiti saglasnost za sputanje gra anina Zadubine? Zar Komperelen nije lan Zadubinske federacije?" "Pa, i jeste i nije. Postoje tu neke pravne tananosti, i ja nisam ba siguran kako ih na Komporelenu tumae. Mislim da postoji mogunost da nam uskrate saglasnost za silazak, mada, s druge strane, ne verujem da postoje ozbiljni izgledi za to." "A ako nas odbiju, ta emo onda?" "Nisam sasvim siguran", odgovori Treviz. "Saekajmo, najpre, da vidimo ta e se dogoditi pre ne to pristupimo razmatranju povlaenja prinudnih poteza." 11.

Ve su se dovoljno pribliili Komporelenu da su ga, i bez teleskopskog uveavanja, mogli sagledati kao zamanu svemirsku loptu. Uz pomo teleskopa, me utim, mogle su se videti i ulazne stanice. Nalazile su se dublje u svemiru od svega to je kruilo u orbiti planete i bile su blistavo osvetljene. Sa strane sa koje joj se Daleka zvezda pribliavala, iznad njenog junog pola, polovina planete bila je sve vreme obasjana sunevom svetlou. Ulazne stanice na njenoj nonoj strani mogle su se, naravno, znatno jasnije videti, poput blistavih malenih estica. Bile su pravilno raspore ene, tvorei polukrug u odnosu na planetu; est stanica moglo se jasno videti (na osvetljenoj strani bilo ih je, bez sumnje jo est) i sve su jednomerno i istom brzinom kruile oko planete. Pomalo zadivljen prizorom, Pelorat upita: "Vidim jo neke svetlucave take, blie povrini planete. ta one predstavljaju?" "Ne znam pojedinosti o Komporelenu i ne mogu ti dati taan odgovor", odazva se Treviz. "Moda su u pitanju fabrike ili laboratorije, a moda, ak, i svemirska naselja. Neke planete tee da takva zdanja dre u potpunom mraku, izuzev kada su u pitanju ulazne stanice. Na primer, i sa Terminusom je takav sluaj. Me utim, po svemu sudei, Komporelen je u tom pogledu znatno liberalniji." "Na koju stanicu misli da se spustimo, Golane?" "To zavisi od njih. Ve sam im uputio na zahtev da se spustimo na Komporelen, i oekujem da nam jave na koju stanicu da pristanemo, i kada. Dosta zavisi od toga koliko brodova u ovom asu stie s istom namerom. Ukoliko ima po desetak brodova na svakoj ulaznoj stanici koji ekaju na red, nee nam preostati nita drugo do da budemo strpljivi." "Samo sam dva puta do sada bila na hipersvemirskoj udaljenosti od Gee", ree Blis, "i to oba puta kada sam bila na ili u blizini Sejela. Ali jo nikada nisam bila na ovolikoj udaljenosti." Treviz je otro pogleda. "ta to menja na stvar? Jo uvek ste Gea, zar ne?" Za trenutak Blis kao da obuze ljutnja, a onda joj se raspoloenje naglo promeni i ona se nekako zbunjeno zakikokta. "Moram vam priznati, Trevize, da ste me ovog puta zatekli. U stvari, postoje dva znaenja u rei 'Gea'. Jedan nain moe se upotrebiti da bi se oznaila planeta u fizikom smislu rei, kao vrsto loptasto telo to lebdi u svemiru. Moe se, s druge strane, upotrebiti i da oznai planetu kao ivi organizam, koji u sebe ukljuuje i to fiziko telo. Istinu govorei, trebalo bi da koristimo dve razliite rei da bismo oznaili ta dva razliita pojma; me utim, Geanci uvek imaju u vidu kontekst, lako prepoznaju na ta se re tano odnosi. Priznajem da to u pojedinim trenucima moe zbuniti Izdvojenike." "Pa, u tom sluaju", nastavi Treviz, "imajui u vidu da ste mnogo hiljada praseka udaljeni od Gea kao fizikog tela, da li ste jo deo nje kao ivog organizma?" "Kada je u pitanju ivi organizam, jo sam Gea." "U potpunosti?" "Gotovo u potpunosti. Sigurna sam da sam vam ve pomenula da na hipersvemirskim udaljenostima postoje izvesne tekoe da se i dalje ostane deo Gee, ali i dalje sam Gea." "Nije li vam ikad pao na um", nastavi Treviz, "da bi se Gea mogla prikazati nekome kao galaktiki kraken - mitsko udovite sa bezbrojnim pipcima - ije hvataljke seu

posvuda? Dovoljno bi bilo da na svaki od naseljnih svetova postavite po nekoliko Geanaca, i zaas biste sazidali tu vau Galaktiku. U stvari, moda ste to ve i uinili. Gde se nalaze ti vai Geanci? Pretpostavljam da ih se nekoliko moe nai na Terminusu, a tako e nekoliko i na Trantoru. Koliko ste se jo rasprostrli?" Blis se oigledno oseala nelagodno. "Rekla sam jednom da vam nikada neu govoriti lai, Trevize, ali to nipoto ne znai da se oseam obaveznom da vam kaem punu istinu. Postoje stvari koje nemate potrebe da znate, a poloaj i identitet pojedinanih delova Gee spadaju me u njih." "Da li je, Blis, potrebno da znam razlog za postojanje tih pipaka, ak i ako mi nije poznato gde se nalaze?" "Prema miljenju Gee - nije potrebno." "Pretpostavljam, ipak, da mi je dozvoljeno da naga am. Vi, recimo, smatrate sebe uvarima Galaksije?" "Naa je istinska tenja da Galaksiju odrimo spokojnom i bezbednom, miroljubivom i naprednom. Seldonov Plan, bar kako ga je prvobitno zamislio Hari Seldon, trebalo je da dovede do stvaranja Drugog galaktikog carstva, stabilnijeg i delatnijeg no to je bilo ono koje mu je prethodilo. ini se da se Plan, koji je Druga Zadubina sve vreme prilago avala i dopunjavala, do sada sasvim dobro pokazao." "Ali Gea ne eli da Drugo galaktiko carstvo bude uspostavljeno, bar ne u klasinom smislu, je li tako? Ono to vi elite jeste Galaktika - itava Galaksija kao jedan ivi organizam." "Ukoliko nam vi to budete dozvolili nadamo se da emo, vremenom, dobiti Galaktiku. Ukoliko nam, pak, ne budete dozvolili, okrenuemo sa ka stvaranju Seldonovog Drugog carstva, nastojei da ga uinimo to moemo bezbednijim." "Ali ta nije u redu sa..." Uho mu je uhvatio blag, ali uporan signal. "Kompjuter me poziva", saopti Treviz. "Rekao bih da primamo uputstva za sletanje na neku od ulaznih stanica. Odmah se vraam." On u e u komandnu prostoriju i stavi dlanove na oznaena mesta na komandnoj ploi, smesta ustanovivi da zaista dobija uputstva za prilazak jednoj od ulaznih stanica - njene koordinate, zajedno sa linijom povuenom od Komporelenevog sredita do njegovog severnog pola; bila je to zadata ruta prilaska. Treviz potvrdi signalom svoj pristanak, a onda se dublje zavali u naslonjau. Seldonov Plan! Koliko samo dugo nije ni pomislio na njega! Prvo galaktiko carstvo se raspalo i tokom pet stotina godina, ve, Zadubina je rasla, najpre kao takmac tog istog carstva a potom i na njegovim razvalinama - sve u savrenom saglasju sa Planom. Dolo je i do jednog zastanka koji je prouzrokovao Mazgov, zapretivi, u jednom trenutku, da Plan raznese u komadie, ali se Zadubina nekako izvukla - moda uz pomo sve vreme skrivene Druge Zadubine, a moda i uz pomo jo bolje skrivene Gee. A sada se nad Planom nadnosila pretnja vea no to je ikad bila ona koju je Mazgov najavio. Trebalo je napustiti plan o vaspostavljanju Carstva zarad neeg sasvim drugaijeg od iega poznatog iz istorije - zarad Galaktike. I on se sloio s tim! Zbog ega? Da li je postojao nedostatak u Planu? Neki sutinski nedostatak?

U jednom sevu saznanja Trevizu se uini da nedostatak zaista postoji i da mu je jasno u emu se sastoji, da mu je bilo jasno jo u trenutku kada je donosio svoju odluku - ali to saznanje... ukoliko je uopte bilo to... iee iz njegovog uma isto tako brzo kao to je i dolo, ostavivi ga pustim. Moda je to bila samo prikaza: prikaza u trenutku kada je donosio svoju odluku, kao i sada. Na kraju krajeva, on o Planu nije znao nita vie od osnovnih pretpostavki koje su, ini se, opravdale psihoistoriju. Mimo toga, nisu mu bile poznate nikakve pojedinosti, i sasvim sigurno, ni najmanji zarez u njegovoj uzvienoj matematici. On sklopi oi i misli stadoe da mu blude... Nije bilo niega. Moda je u pitanju bila dopunska mo koju je na njega preneo kompjuter? On postavi dlanove na komandnu plou i oseti toplotu mesta na kojima su stajali obrisi ljudskih aka. Ponovo sklopivi oi, on se zanese u misli... Ponovo, nije bilo niega. 12. Komporelenac koji je prispeo na njihov brod pokaza im svoju holografsku identifikacionu karticu, koja je prilino verno prikazavala njegovo bucmasto lice, proarano retkom bradicom. Na dnu kartice stajalo je njegovo ime: A. Kendraj. Bio je onizak, a i telo mu je bilo okruglasto, ba kao i lice. Delovao je svee i oputeno dok je razgledao brod s neprikrivenim izrazom zadivljenosti. "Kako ste uspeli da se spustite tako brzo?" upita on. "Oekivali smo vas tek kroz dva asa." "Ovo je potpuno novi model svemirskog broda", odvrati Treviz s neobavezujuom ljubaznou. Kendraj, me utim, nije bio ni mlad ni naivan, kako je izgledao. Uavi u komandnu prostoriju, on bez oklevanja upita: "Gravitacioni pogon?" Treviz nije video nikakvog razloga da oporgava neto to je bio do te mere oigledno. On potvrdi bezlinim glasom: "Tako je." "Veoma zanimljivo. Sluate o njima, ali nekako, nikad niste u prilici i da ih vidite. Motor mu je u trupu?" "Tako je." Kendraj baci pogled prema kompjuteru. "Kompjuterska mrea, tako e?" "Tako je. U svakom sluaju, tako su mi rekli. Nisam proveravao." "Pa dobro. Ono to mi treba jeste brodska dokumentacija: broj mainskog postrojenja, mesto gde je brod sagra en, identifikaciona ifra, i sline drangulije. Siguran sam da se svi podaci nalaze u kompjuteru, i da je on u stanju da karticu sa podacima koji su mi potrebni izbaci za pola sekunde." Zaista, bilo je potrebno tek neto malo vie vremena. Kendraj se ponovo obazre po brodu. "Na brodu ste vas troje, je li tako?" "Tako je", odgovori Treviz. "Ima li ivotinja? Biljaka? Vae zdrastveno stanje?" "Ne. Ne. Dobro", odgovori Treviz.

"Hm!" pomrlja Kendraj, pravei zabeleke. "Moete li staviti aku ovde? Rutinska provera, znate. Desnu aku, molim vas." Treviz zlovoljno osmotri aparat. Ulazio je sve vie i vie u upotrebu, i postajao sve sloeniji. Na osnovu toga kako im je izgledao mikrodetektor mogli ste, gotovo, sasvim precizno odrediti koliko su neki svetovi uznapredovali ili koliko su zaostali. Sada je ve bilo sasvim malo svetova, ma koliko zaostali bili, koji nisu raspolagale makar jednim mikrodetektorom. Sve je poelo konanim raspadom Carstva; svako je ispoljavao sve naglaeniju tenju da se zatiti od zaraza i tu ih mikroorganizama. "ta je to?" upita Blis tihim i radoznalim glasom, isteui vrat da osmotri spravu najpre s jedne, a potom i s druge strane. "Mislim da tu spravu nazivaju mikrodetektorom", odgovori joj Pelorat. "Nema u njoj nieg tajanstvenog", dopuni ga Treviz. "Spravica automatski pretrauje pojedine delove vaeg tela, spolja i iznutra, tragajui za mikroorganizmima koji bi mogli biti prenosnici zaraza." "Ovaj je u stanju i da razvrstava mikroorganizme", dodade Kendraj, s oiglednim prizvukom ponosa u glasu. "Napravili smo ga ovde, na Komperelenu... Dakle, ukoliko nemate nita protiv, molim vas vau desnu aku." Treviz uvue svoju desnu aku u aparat, posmatrajui kako niz malenih crvenih takica poigrava du nekoliko vodoravnih linija. Kendraj dodirnu jedno dugme, i kroz prorez se smesta pojavi kartica u koloru. "Molio bih vas da ovo potpiete, gospodine", ree on. Treviz se potpisa. "Nije loe, nadam se?" upita on. "Valjda nisam u prevelikoj opasnosti?" "Nisam lekar, i ne bih umeo da vas uputim u pojedinosti", odgovori Kendraj, "ali aparat nije zabeleio nita to bi zahtevalo da vam uskratim silazak, ili zbog ega biste morali u karantin. A to je sve to mene interesuje." "Ba sam sretan koliko sam teak", odvrati Treviz suvo, tresui akom da odagna slabaan oseaj peckanja. "Vi ste na redu, gospodine", obrati se Kendraj Peloratu. Uz malo oklevanja Pelorat uvue aku u aparat, a potom potpisa karticu. "I vi, gospo o." Nekoliko trenutaka docnije Kendraj je zbunjeno zurio u aparat, a onda ree: "Nikad jo nisam video nita slino ovome." On pogleda u Blis s izrazom zadivljenosti. "Negativno. Potpuno negativno." Blis se ljupko nasmei. "Ba divno." "Da, gospo o. Zavidim vam." On ponovo pogleda prvu karticu, a onda zatrai: "Molim vas vae isprave, gospodine Treviz." Treviz mu predade isprave. Bacivi pogled na njih, Kendraj je, ini se, bio jo vie iznena en. "Venik sa Terminusa?" "Tako je." "Visoki zvaninik Zadubine?" Treviz hladno odvrati: "Upravo tako. Pa, da okonamo posao to pre moemo. Slaete li se?"

"Vi ste zapovednik broda?" "Da, jesam." "Razlog posete?" "Bezbednost Zadubine: to je jedini odgovor koju vam mogu pruiti. Shvatate li?" "Shvatam, gospodine. Koliko dugo nameravate da ostanete?" "Ne znam. Moda nedelju dana." "Vrlo dobro, gospodine. A ovaj drugi dentlmen?" "To je dr Janov Pelorat", odgovori Treviz. "Imate njegov potpis na kartici, i ja jemim za njega. On je naunik sa Terminusa, i moj saradnik u poslu zbog kojeg sam ovde." "Shvatam, gospodine, ali moram pogledati i njegove isprave. Pravila su pravila, bojim se. Nadam se da shvatate, gospodine." Pelorat izvue svoje isprave. Kendraj odobravajui klimnu glavom. "A vi, gospo o?" "Bojim se da nemam isprava, gospodine", odgovori Blis. Kendraj se namrti. "Molim?" Treviz se umea. "Mlada dama nije ponela sa sobom svoje isprave. Mali previd. Ali s njom je sve u savrenom redu. Preuzimam svu odgovornost na sebe." "eleo bih da mogu tako da postupim", odgovori Kendraj, "ali nemam ovlaenja za to. Sva odgovornost je na mojim le ima. Me utim, s obzirom na okolnosti, verujem da nismo suoeni s nereivim problemom. Ne bi trebalo da postoji nikakva tekoa da se pribavi duplikat. Mlada dama je, pretpostavljam, tako e sa Terminusa?." "Ne, nije." "Onda, sa nekog od zadubinskih podruja?" "Pa, ne bi se ba moglo rei." Kendraj se otro zagleda u Blis, a onda u Treviza. "To nam, venie, komplikuje stvari. Moda e nam biti potrebno osetno vie vremena da pribavimo duplikat sa nekog ne-zadubinskog sveta. Budui da niste gra anin Zadubine, mis Blis, moram zatraiti da mi kaete na kojem ste svetu ro eni i ime sveta iji ste gra anin. Nakon toga moraete saekati da stignu duplikati vaih isprava." "Trenutak, gospodine", ponovo se umea Treviz. "Ne vidim nikakvog razloga za bilo kakvo ekanje. Ja sam visoki zvaninik Zadubine i ovde sam poslom od veoma velike vanosti. Ne mogu gubiti vreme ekajui na nekakvo bedno pare hartije." "Ne odluujem ja o tome, venie. Kada bi bilo do mene, pustio bih vas da ovog asa krenete na Komperelen; me utim, jedna knjiurina puna pravila obavezuje me u svakoj pojedinosti. Moram slediti ta u knjizi pie, ili u dobiti po glavi... naravno, pretpostavljam da vas neki zvaninik kompolerenske vlade oekuje. Ukoliko mi kaete o kome je re, stupiu u vezi s njim, i ukoliko mi on naredi da vas pustim - pa to e biti sve." Treviz je trenutak oklevao. "Re je o politikom pitanju, gospodine Kendraj... Ali mogu li da razgovaram sa vaim pretpostavljenim?" "Razume se, ali ne moe se do njega tek tako..." "Siguran sam da e se neizostavno pojaviti, im uje da je u pitanju jedan zvaninik Zadubine..."

"U stvari", pripomenu Kendraj, "me u nama budi reeno, ini mi se da bi upravo to moglo uiniti stvar jo teom. Kao to vam je poznato, mi nismo deo centralne zadubinske teritorije. Deo smo Zadubine kao pridruena sila, i veoma ozbiljno shvatamo taj svoj status. Nai ljudi ba ne eznu da ih smatraju zadubinskim pajacima sluim se, nadam se da me shvatate, izrazom koji je ovde u irokoj upotrebi - i koriste svaku priliku da ispolje svoju nezavisnost. Moj bi pretpostavljeni mogao oekivati da e biti dodatno pohvaljen ukoliko uskrati uslugu jednom zadubinskom zvaniniku." Treviz se smrknu. "I vi, isto tako?" Kendraj odmahnu glavom. "Ja ne uestvujem u pravljenju politike, gospodine. Niko me nee posebno pohvaliti ni za ta. Srean sam ako samo dobijem svoju platu. Mogu biti samo kanjen, i to vrlo lako. A to nije ono to bih eleo da mi se desi." "Kao to vam je poznato, imajui u vidu moj poloaj mogao bih se pobrinuti za vas." "Ne, gospodine. ao mi je ako je ono to kaem drsko, ali ne verujem da biste bili u stanju... I gospodine, ma koliko mi je neprijatno da to kaem, molim vas da mi ne nudite nita od vrednosti. Vremena su takva da posebno vole slubenike koji se bave takvim stvarima, posebno ih istiu - razume se, u negativnom smislu." "Nisam nameravao da vas podmiujem. Samo sam razmiljao o tome ta bi vam se moglo dogoditi ukoliko do e do uiju gradonaelnice Terminusa da ste stali na put mojoj misiji." "Venie, savreno sam bezbedan sve dok sledim propisana pravila. A ukoliko lanovi komporelanskog prezidijuma zbog toga dobiju preko nosa od strane Zadubine - to je njihov problem, ne moj. Me utim, ukoliko bi vam to moglo biti od pomoi, gospodine, mogu propustiti brod sa vama i gospodinom Peloratom. Madam Blis moe ostati ovde na stanici; poslali bismo je dole za vama im stignu duplikati njenih isprava. Ukoliko, iz bilo kog razloga, njene isprave nije mogue pribaviti, poslaemo je trgovakim brodom nazad na njen svet. Bojim se, samo, da bi u tom sluaju neko morao da plati kartu za njeno putovanje." Uhvativi, krajikom oka, izraz koji se pojavio na Peloratom licu, Treviz upita: "Gospodine Kendraj, mogu li za trenutak da razgovaram s vama nasamo, u komandnoj prostoriji?" "Svakako, ali ne mogu jo dugo ostati na brodu, jer u inae biti podvrgnut sasluanju." "Nee biti dugo", ree Treviz. U komandnoj prostoriji, Treviz naini itavu predstavu paljivo zatvarajui vrata, a onda se Komporelencu obrati priguenim glasom. "Bio sam, gospodine Kendraj, na mnogim mestima irom svemira, ali jo se nikad nisam suoio sa tako tvrdim potovanjem pravila o ulasku na jedan svet, posebno kada su u pitanju gra ani Zadubine i njeni zvaninici." "Ali mlada dama nije gra anin Zadubine." "Bez obzira na to." "Znate", napomenu Kendraj, "te stvari doga aju se u ciklusima. Imali smo nekoliko skandala, i upravo sada, prilino je gusto. Idue godine mogli biste moda proi bez ikakvih potekoa, ali ovog asa, zaista nita nisam u stanju da uinim."

"Pokuajte, ipak, gospodine Kendraj", ree Treviz, napadno umilnim glasom. "Staviu se u vae ruke, i obraam vam se kao mukarac mukarcu. Pelorat i ja nalazimo se ve due vreme u ovoj misiji. On i ja. Samo on i ja. Dobri smo prijatelji, ali i usamljeni nadam se da me razumete. Pre nekog vremena, Pelorat ja naleteo na ovu mladu damu. Ne treba ni da vam pominjem ta se dogodilo, ali u svako sluaju, odluili smo da je povedemo sa sobom. Zdravo je za obojicu koristiti se njenim uslugama, tu i tamo. S druge strane, Pelorat ima jedno ensko eljade, tamo na Terminusu. Ja nemam nikakvih obaveza, razumete, ali Pelorat je ve u godinama, u dobu kad ljudi poinju pomalo da oajavaju. Javlja im se 'al za mladou', ili neto poput toga. Jednostavno, ne moe bez nje. S druge strane, ukoliko bude zvaninog pomena o njoj, jadni Pelorat, kada se vrati na Terminus, morae da pro e kroz pravi rusvaj. Nema nieg loeg u svemu tome, shvatate i sami. Mis Blis, kako sama sebe naziva lepo ime, imajui u vidu njen zanat - nije ba sasvim bistro devoje; to, uostalom, od nje ni ne oekujemo. Morate li je uopte i pominjati? Ne moete li jednostavno, navesti samo Pelorata i mene kao jedine putnike na brodu? Uostalom, samo smo mi i bili zapisani kao putnici kada smo odlazili sa Terminusa. Nema, stoga, nikakve potrebe za nekom zvaninom belekom o nekoj eni. Na kraju krajeva, savreno je zdrava. To ste i sami primetili." Kendraj se iskezi. "Zaista ne bih eleo da vam stvaram neprilike. Shvatam va poloaj i, verujte mi, saoseam s vama. Znate, niste ba u pravu ako mislite da je zabavno provesti po nekoliko meseci u smeni ovde u stanici. A nije ni pouno; nije, bar, na Komporelenu." On zavrte glavom. "I ja imam enu, te vas stoga razumem... Ali znate, ukoliko vas propustim... im ustanove da, ovaj, gospo a nema isprave, eto nje u zatvoru, a gospodin Pelorat i vi nai ete se u nevolji o kojoj e se uti do Terminusa. to se mene tie, ja zasigurno ostajem bez posla." "Gospodine Kendraj", nastavi Treviz s ube ivanjem, "budite sigurni u jednu stvar. im stignemo dole na Komperelen, biu savreno bezbedan. Razgovarau o svojoj misiji s nekom pravom linou, i kada to bude obavljeno, nee biti vie nikakvih neprilika. Preuzeu svu odgovornost za ono to se ovde dogodilo - ukoliko do toga do e, u ta sumnjam. ta vie, preporuiu vas za unapre enje, i budite uvereni da ete ga i dobiti, jer u svima onima koji budu oklevali nagovestiti da e imati Terminus za vratom... I tako, daemo i Peloratu priliku." Kendraj je trenutak oklevalo, a onda se saglasi: "U redu. Propustiu vas - ali imajte sledee u vidu: od ovoga asa poinjem da razmiljam kako da, ukoliko stvari okrenu na loe, izvuem svoju kou. Neu ni prstom mrdnuti da spasem ijedno od vas troje. ta vie, ja znam - a vi to ne znate - ta se deava na Komporelenu kada su ovakve stvari u pitanju; ivot ba nije lak na Komporelenu za one koje odlue da malo skrenu." "Hvala vam, gospodine Kendraj", ree Treviz. Nee biti nikakvih neprilika. Uveravam vas u to." NA KOMPORELENU

13. Najzad su proli. Ulazna stanica, sada daleko za njima, brzo se preobraala u bledunjavu zvazdicu, i kroz nekoliko asova trebalo je da pro u i kroz omota od oblaka oko planete. Gravitacioni brod nije morao da postepeno koi, lagano se sputajui spiralnom putanjom koja se sve vie suavala; ali isto tako, nije mogao ni da tek tako sune prema povrini planete. Nepodlonost privlanoj sili planete nije znaila i nepodlonost trenju vazduha. Brod je bio u stanju da se sputa u pravoj liniji, ali je i dalje bilo razloga za oprez; nije se smelo silaziti odve brzo. "Kuda emo sada krenuti?" upita Pelorat, oigledno zbunjen. "Drago mome, moram priznati da od ovih oblaka nisam u stanju nita da razaberem." "Ni ja", odgovori Treviz, "ali raspolaemo zvaninom holografskom kartom Komporelena na kojoj su, pomalo preuveliano, prikazani oblici kopnenih masa, kao i reljefi - kako planinskih vrhova tako i okeanskih dubina - a nisu zanemarene, istovremeno, ni lokalne politike granice. Karta je ve unesena u na kompjuter, i s te strane sve je u redu. Kompjuter e slediti oznake reljefa i tako valjano usmeravati brod; konano, krunom putanjom dovee nas do glavnog grada planete." "Ali", nastavi Pelorat, "ukoliko krenemo izravno u glavni grad, glavake emo uleteti u politiku buru, Ako je ovaj svet dole antizadubinski nastrojen, kao to nam je nagovestio onaj momak na ulaznoj stanici, ini mi se da od svoje volje traimo neprilike." "S druge strane", odvrati Treviz, "glavni grad trebalo bi da bude i intelektualno sredite planete, te, ukoliko smo u potrazi za informacijama, tu emo ih, najverovatnije, ponajpre nai. to se tie njihove antizadubinske nastrojenosti, sumnjam da e biti ba raspoloeni da je previe otvoreno ispolje. Mogue je da mi naa gradonaelnica nije ba naroito sklona, ali ni ona ne bi mogla dozvoliti da se r avo postupa s jednim zadubinskim venikom. Ne bi, naime, nikakvo smela dopustiti da se u tom smislu stvori bilo kakav r av presedan." Blis se odjednom pojavi, iziavi iz kupaonice, ruku jo vlanih posle tuiranja. Bez ikakvog zazora doteravi pred njima svoj donji ve, ona upita: "Uzgred budi reeno, nadam se da se upotrebljena voda ponovo briljivo preiava?" "Nema nam druge", odvrati Treviz. "ta mislite, koliko bi dugo potrajale nae zalihe vode bez preiavanja? Kako mislite da bi nae kvaano pecivo, briljivo aromatizovano da bi se zainila naa zamrznuta hrana, uopte moglo da naraste?... Nadam se, naa preduzimljiva Blis, da ovo to rekoh nee uticati na va apetit?" "A zato bi?" odvrati Blis. "Odakle mislite da potiu hrana i voda na Gei, ili na ovoj planeti, ili na samom Terminusu?" "Na Gei", primeti Treviz, "otpadi su, naravno, isto toliko ivi koliko i vi." "Ne ivi. Svesni. Postoji razlika izme u toga dvoga. Ali razume se, nivo svesti im je veoma nizak." Treviz omalovaavajue mrknu, ali se ne potrudi da odgovori. Umesto toga ree: "Idem u komandnu prostoriju da pravim drutvo kompjuteru. Mada, ne zbog toga to sam mu potreban."

"Moemo li poi s tobom i zajedno mu praviti drutvo?" upita Pelorat. "Naravno, nikako ne mogu da se naviknem na pomisao da je u stanju da nas sasvim bezbedno spusti; da je u stanju da izbegne druge brodove, da se skloni od oluja - ili bilo ega drugog." Treviz se iroko nasmei. "Navikni se, molim te. Jer, ovaj brod je pod kontrolom kompjutera daleko bezbedniji nego to bi to bio pod mojom... Ali razume se, do ite. inie vam dobro da posmatrate ta se doga a." Zali su na sunanu stranu planete budui da je, kako im je Treviz objasnio, na osvetljenoj strani bilo znatno lake upore ivati ono to im se ukazivalo pred oima sa onim to je bilo ubeleeno na karti ubaenoj u kompjuter. "Pa, to je oigledno", primeti Pelorat. "Nije ba tako", odvrati Treviz. "Kompjuter e, istina, s istom brzinom donositi procene i na osnovu infracrvene svetlosti, koju planeta zrai ak i u tami. Ipak, znatno dui infracrveni zraci, za razliku od vidljive svetlosti, ne govore kompjuteru sa dovoljno pouzdanosti. To e rei da, pri infracrvenom zraenju, kompjuter nije u stanju da uoava sa dovoljno otrine i dovoljno tananosti; a kada god nije neophodno da bude drugaije, uvek se trudim da to je mogue vie olakavam stvari kompjuteru." "A ta ako se glavni grad nalazi na tamnoj strani planete?" "Izgledi su za to pedeset prema pedeset. Me utim, ak i ako se nalazi na tamnoj strani, kada se jednom, pri dnevnoj svetlosti, usmerimo prema karti, lako emo ga i bez lutanja pronai i tamo. Pored toga, znatno pre no to se uopte pribliimo glavnom gradu presree nas mikrotalasni zrak, a zajedno s njim stii e i uputstva kako da prispemo u najbliu svemirsku luku... Nema, dakle, nikakvog razloga za zabrinutost." "Jeste li sigurni u to?" upita Blis. "Sputate me tamo a da ne raspolaem nikakvim ispravama; ne mogu, ak, ni da navedem nijedan svet za koji su tamo dole uli, kao svet svog porekla; pri svemu tome, obavezna sam, i odluna, da ni u kom sluaju ne pomenem Geu. Prema tome, ta emo uraditi ukoliko, kada se spustimo, budu ponovo zatraili moje isprave?" "Malo je verovatno da e se to dogoditi", odgovori Treviz. "Svi e misliti da je to ve bilo obavljeno na ulaznoj stanici." "Ipak, ako budu pitali?" "Pa, u tom sluaju, problem emo reavati kada se sa njim suoimo. U me uvremenu, nemojmo sami sebi izmiljati probleme." "Ali u trenutku kada se neki problem pojavi moe biti suvie kasno da pokuamo da ga reimo." "Osloniu se na svoju sposobnost da ne zapadam u vremenski tesnac." "Kada smo ve kod vaih sposobnosti - kako vam je uspelo da nas provedete kroz ulaznu stanicu?" Treviz brzo pogleda Blis, a onda usne stadoe lagano da mu se razvlae u osmeh primeren kakvom nestanom avoletu. "Uz malo mozga." "Stvarno, stari, ta si uinio?", upita Pelorat. "Bilo je potrebno pronai nain da se oveku ispravno pristupi", odgovori Treviz. "Pokuao sam najpre sa pretnjama i blagim nagovetajima mita. Pozvao sam se, zatim, na

njegov oseaj za logiku, kao i na njegovu odanost prema Zadubini. Nita od toga nije upalio, te sam bio prinu en da pribegnem poslednjem sredstvu. Rekao sam mu, Pelorate, da vara svoju suprugu." "Moju suprugu? Ali drago moje mome, ja trenutno nemam suprugu!" "Ja to znam, ali on ne zna." Blis se umea. "Pod 'suprugom', pretpostavljam, imate u vidu enu koja je stalna drubenica nekog mukarca?" "Malo vie od toga, Blis", odgovori Treviz, "Zakonita drubenica, koja iz te veze, po sili zakona, vue izvesna prava." Pomalo nervozan, Pelorat upade: "Blis, ja nemam nikakvu suprugu. Povremeno sam ih imao u prolosti, ali ve dugo sam bez supruge. Me utim, ukoliko bi ti bila spremna da po emo kroz tu zakonsku ceremoniju..." "Oh, Pele", uzviknu Blis, odmahnuvi rukom, "emu to? Ima toliko toga to mi je blisko, ba koliko je jednoj tvojoj ruci bliska tvoja druga ruka. Jedino se Izdvojenici oseaju toliko samotnim da moraju da pribegavaju vetakim konvencijama da bi osnaili nadomestak za istinsku bliskost." "Ali Blis draga, i ja sam samo Izdvojenik." "S vremenom, bie to sve manje, Pele. Moda nikada nee u potpunosti postati Gea, ali nee biti ni potpun Izdvojenik. A onda e te sa svih strana proimati bliskost." "Ono to jedino elim to si ti, Blis", proapta Pel. "To je stoga to jo nita ne zna o onom drugom. Ali ima vremena." Za sve to vreme Trevizov pogled bio je vrsto vezan za ekran, dok mu je na licu lebdeo izraz napregnutog iekivanja. Prekriva od oblaka pribliavao im se sve bre, i u jednom trenutku oni se na oe u gustoj sivkastoj magli. Osmatrati putem mikrotalasa, pomisli on, i kompjuter se smesta prebaci na osmatranje pomou radara. Oblaci se razi oe, i pod njima se, u vetakim bojama, ukaza povrina Komperelena; me e izme u pojedinih delova razliitog sastava bile su pomalo zamagljene i treperave. "Da li e ovako sve vreme izgledati?" upita Blis zapanjeno. "Samo dok se ne spustimo ispod oblaka. A onda, ponovo e se javiti sunce." Nije to jo ni izgovorio, i sunce se ponovo pojavi. Vidljivost je sada bila potpuna. "Shvatam", ree Blis. A onda, ponovo mu se obrativi, upita: "Me utim, ono to jo ne shvatam jeste zbog ega bi onog oficira na ulaznoj stanici trebalo da se tie to to Pelorat vara svoju suprugu?" "Da vas je taj momak, Kendraj, zadrao tamo na ulaznoj stanici, vest o tome, rekoh mu, brzo bi stigla i na Terminus, i samim tim i do uiju Peloratove supruge. U tom sluaju, Pelorat bi se naao u neprilici. Nisam mu posebno navodio kakve bi vrste te neprilike bile, ali nastojao sam da mu nagovestim da bi bile vrlo ozbiljne... Me u mukarcima postoji neto nalik na preutni sporazum", Treviz se blago isceri, "i kada su te stvari u pitanju, retko e kada jedan mukarac izdati drugoga. ak e, ukoliko mu ona bude zatraena, biti spreman da svom mukom sabratu prui svaku moguu pomo. Razlog tome je, pretpostavljam, to onaj koji pomo prua, oekuje, makar nesvesno, da e, ako ustreba, i njemu samom biti pruena pomo. Pretpostavljam, tako e", dodade on,

ali sada neto ozbiljnijeg izraza lica, "da slian preutni sporazum postoji i me u enama; ali budui da nisam ensko, nikada nisam bio u prilici da se u to poblie uverim." Izgledalo je kao da e iz Blisinih oiju svakog asa poeti da sevaju munje. "Je li to neka ala?" upita ona. "Nije, govorio sam savim ozbiljno", odgovori Treviz. "Neu, dakako, da tvrdim da nas je taj momak Kendraj propustio zato da bi pomogao Janovu da se ne uvali u neprilike kod svoje supruge. Taj oseaj mukog saoseanja moda je bio samo jeziak koji je, zajedno sa mojim drugim argumentima, konano pretegao." "Ali to je strano. Pravila su ono to neko drutvo ini temeljitim i to od njega ini jedinstvenu zajednicu. Mogu li se, onda, tek tako, iz nekih trivijalnih razloga, pravila kriti?" "Pa", zapoe Treviz, donekle ohrabrenim tonom, "pre svega, neka od tih pravila i sama su trivijalna. Sasvim mali broj svetova je, na primer, izriit u pogledu pravila kojima se odre uje pristup do njih, ak i u vremenima mira i privrednog napretka - u kakvima, zahvaljujui Zadubini, upravo danas ivimo. Komporelen u tom pogledu iskae - moda usled nekih mranih razloga svoje unutranje politike. Me utim, zbog ega bismo mi zbog toga trpeli?" "Nije u tome stvar. Ukoliko bismo i bili spremni da prihvatimo samo ona pravila za koja sami smatramo da su razumna i opravdana, u tom sluaju nijedno pravilo ne bi moglo opstati - budui da ne postoji pravilo koje bar neko ne smatra i nerazumnim i neopravdanim. A ukoliko teimo da stvari okreemo iskljuivo u vlastitu korist, kakvom je mi sami vidimo, u tom sluaju uvek emo pronai razlog da smatramo da je neko pravilo koje nas u tome ometa i narazumno i nepravilno. Ono to, dakle, zapoinje kao gruba obmana, konano zavrava u pustoi i anarhiji; pri tom, i sam vinovnik obmane postane rtva, budui da ni on ne moe preiveti raspad itave zajednice." "Drutvo, ipak, nee tek tako lako posrnuti", primeti Treviz. "Vi govorite kao Gea, a Gea, po svemu sudei, nije u stanju da shvati sutinu udruivanja slobodnih pojedinaca. Pravila nametnuta prvobitno zato to su bila razumna i pravedna, lako mogu nastaviti da ive ak i kada ih izmenjene okolnosti prevazi u, ostajui kao drutvena prinuda zbog iste inercije. U takvim sluajevima ne samo da je opravdano, ve je i korisno, krtiti takva pravila, makar samo stoga da bi se obelodanilo da su postala beskorisna, i ak tetna." "U tom sluaju bi svaki lopov ili ubica mogao tvrditi da, u jednom dubljem smislu, radi za dobrobit oveanstva." "Preterujete. U super-organizmu kakav je Gea postoji automatsko prihvatanje drutvenih pravila i nikome ni na pamet ne pada da ih kri. ovek bi, ak, mogao rei da Gea vegetira i da se fosilizuje. U oblicima udruivanja slobodnih pojedinaca postoji, me utim, opte prihvaena pojava gra anske neposlunosti; me utim, to je cena koja se mora platiti da u takvim drutvima ne bi bila uguena njihova sposobnost da vre promene i uvode novine... Sve u svemu, ini se da je to razumna cena." U Blisinom glasu javi se otar ton. "Veoma greite ako mislite da Gea vegetira i da se fosilizuje. Naa dela, nae odluke, naa gledita, podvrgnuti su stalnom preispitivanju.

Nikada ne opstaju uprkos razumu, ak ni po inerciji. Gea neprestalno ui, oslanjajui se na iskustvo i razmiljanje; sledstveno tome se i menja kada je to neophodno." "ak i ako je tako kako kaete, samoispitivanje i uenje neminovno se moraju sporo odvijati, budui da na Gei postoji samo Gea. Me utim, u drutvu slobodnih pojedinaca, ak i kada se gotovo svi u pogledu neega slau, uvek postoji makar malena manjina koja se sa njima razilazi, i u pojedinim sluajevima, sasvim je mogue da ba ta manjina bude u pravu. I ako su dovoljno umni, dovoljno oduevljeni za svoju stvar, dovoljno u pravu, mogue je da na koncu izbore pobedu i postanu junaci budunosti - kao to je, na primer, bio sluaj sa Harijem Seldonom, koji je usavrio psihoistoriju, svoja gledita suprostavio itavom Galaktikom carstvu i konano odneo pobedu." "Samo se u ovom trenutku ini da je odneo pobedu, Trevize. Drugo galaktiko carstvo, koje je on planirao, nee se nikada roditi. Umesto njega postojae Galaktika." "Ube eni ste u to?" upita Treviz namrtivi se. "Bila je to vaa odluka, i ma koliko se sada sporili sa mnom zalaui se za Izdvojenike i za njihovu slobodu da budu luckasti i greni, postoji neto u dubinama vaeg uma to vas je nagnalo da se sloite sa mnom/nama/Geom u trenutku kada ste svoju odluku donosili." "Za onim to lei u dubinama mog uma upravo sada tragam", odvrati Treviz, jo vie se namrtivi. "I tamo dole u zapoeti", dodade on pokazavi prstom na ekran na kome se, na obzorju, prostirao veliki grad, poput grozda niskih zdanja to su neravnomerno stremila uvis, okruen poljima mrkih boja pod nepokretnom svetlou. Pelorat zavrte glavom. "Ba teta. Nameravao sam da posmatram kako mu se pribliavamo, ali me zanela vaa rasprava." "Nije vano, Janove", odgovori Treviz. "Moi e da posmatra kad budemo odlazili. Obeavam da u tada drati jezik za zubima, ukoliko tebi po e za rukom da ubedi Blis da i ona slino postupi." I Daleka zvezda nastavi da sledi mikrotalasni zrak koji je trebalo da je dovede do svemirske luke. 14. Vrativi se u ulaznu stanicu Kendraj je ozbiljna izraza lica posmatrao kako Daleka zvezda zapoinje svoj silazak na planetu. Pre isteka svoje duge smene raspoloenje mu se nije nimalo popravilo. Upravo je dovravao poslednji dnevni obed kad jedan od njegovih drugova na stanici visoki, pomalo nezgrapan momak iroko usa enih oiju, prore ene plave kose i obrva toliko svetlih da se inilo kao da ih gotovo i nema, odjednom sede kraj njega. "ta nije u redu, Kene?" upita on. Kendraj stisnu usne. "Brod koji je upravo proao, Gatise, ima gravitacioni pogon", odgovori on. "Onaj neobinog izgleda, bez imalo radioaktivnog zraenja?" "Upravo stoga nije ni bilo nikakvog zraenja. Ne koristi gorivo. Gravitacioni pogon." Gatis klimnu. "Onaj na koji su nam rekli da obratimo panju, je li tako?' "Tako je."

"I ba je tebi zapalo. Sretan si koliko si teak!" "Ne ba toliko sretan. Na brodu se nalazi i neka ena bez isprava - i ja je nisam prijavio." "ta? uj, ne govori mi nita. Neu da o tome ujem ni rei. Jesi mi drugar, ali ne elim da budem sauesnik u neemu za ta sam doznao tek poto se dogodilo." "Nisam zabrinut zbog toga. Onima dole potreban je neki gravitacioni brod - bilo koji. Zna i sam." "Naravno, ali ipak si mogao da prijavi tu enu." "Nisam eleo. Nije udata ni za jednog od njih. Usput su je negde pokupili - tek da se malo zabave." "Koliko je ljudi bilo na brodu?" "Samo dvojica." "I tek tako su je negde pokupili - da se malo zabave? Mora biti da su sa Terminusa." "Ba tako." "Ne mare ba mnogo za svoje ponaanje, ti sa Terminusa." "Aha." "Odvratno. I niko im nita ne moe." "Jedan od te dvojice je oenjen, i nije eleo da mu supruga ita dozna. Da sam prijavio enu sa broda, supruga bi mu za to sigurno doznala." "Zar mu supruga nije na Terminusu?" "Naravno, ali bi ipak prokljuvila." "Pa, momak je to i zasluio." "Slaem se - ali nisam mogao dozvoliti da ja budem odgovoran za to." "Raereiete to je nisi prijavio. To to nisi eleo da momka uvali u neprilike nije nikakvo opravdanje." "A da li bi ih ti prijavio." "Pretpostavljam da bih morao." "Ne, ne bi. Naa vlada eli taj brod. Da sam uporno zahtevao da i ena u e u moj izvetaj, ta dvojica sa broda mogla su se predomisliti i umesto da slete kod nas moda bi potraila neku drugu planetu. A to je neto to naa vlada ne bi elela." "Ipak, da li e ti poverovati?" "Verujem da hoe... Zna, vrlo je zgodna. Zamisli samo da jedna takva ena odlui da po e sa dvojicom mukarca. A i taj oenjeni, ba ima petlju... U svakom sluaju, iskuenje je veliko." "Ne verujem da bi voleo da tvoja bolja polovina uje da si to rekao - da si uopte pomislio?" Kendraj odvrati, kao da se brani: "Ko e joj rei? Ti?" "Ma, hajde. Toliko me valjda poznaje." Izraz uvre enosti na Gatisovom licu, me utim, brzo ieze, i on ree: "Zna, mislim, ipak, da to to si ih propustio nee tim momcima doneti nita dobro." "Znam." "Nai prainari tamo dole brzo e im ui u trag, i ak i ako tebi po e za rukom da se izvue, njima sigurno nee."

"Znam", odgovori Kendraj, "i ao mi ih je. U ma kakve neprilike da ih uvali ta ena, to jo uvek nee biti nita u pore enju s nevoljama koje e imati zbog broda. Njihov vo a je rekao neto..." Kendraj zastane, i Gatis radoznalo upita: "ta je rekao?" "Nije vano", odgovori Kendraj. "Ako bude neprilika, ja u biti rtveno jare." "Ja neu rei ni rei." "Ni ja. Pa ipak, ao mi je te dvojice sa Terminusa." 15. Za svakoga ko je ikada boravio u svemiru i upoznao njegovu beskrajnu nepromenljivost pravo uzbu enje kosmikim letom javlja se tek kada nastupi trenutak sletanja na neku novu planetu. Brzina kojom promie tle pod vama ini vam se beskrajno malom, dok pogledom obuhvatate kopna i vode, geometrijski pravilne are i linije koje verovatno oznaavaju polja i drumove. Postajete svesni zelenila svakovrsnog rastinja, sivila betona, mrkoe gole zemlje i beline snega. Ali iznad svega, tu je uzbu enje pri pogledu na ljudska stanita; na gradove koji, razliiti na svakom od svetova, imaju svoje vlastite geometrijske i arhitektonske karakteristike. Kada je obian svemirski brod u pitanju, tu je i uzbu enje koje se javlja pri dodiru sa tlom i klizanjem du sletne staze. Me utim, sa Dalekom zvezdom sve je bilo drugaije. Ona kao da je lebdela u vazduhu, usporavajui uz pomo vetakog uravnoteivanja otpora vazduha i gravitacione sile, da bi se konano zaustavila tik iznad svemirske luke. Kako je vetar bio prilino snaan, to manevar pristajanja uini neto sloenijim. Kada je, jednom, bila podeena da sasvim slabano odgovara na privlanu silu planete, Daleka zvezda ne samo da je bila neprirodno male teine, nego i neprirodno malene mase. A kada bi joj se masa gotovo sasvim pribliila nuli, vetar je bio u stanju da je oduva kao kakvu slamicu. Iz tog razloga antigravitacioni potisak broda trebalo je posebno podesiti, uz tananu upotrebu mlaznjaka kako bi se letelica oduprla ne samo sili gravitacije ve i udarima vetra - vodei, istovremeno, rauna o njegovim iznenadnim promenama pravca. Bez odgovarajueg kompjutera to gotovo da ne bi bilo mogue izvesti na pravi nain. Sputajui se sve nie, s malim, neizbenim skretanjima u ovom ili onom pravcu, brod je lagano klizio sve dok nije uronio u podruje na kome se nalazilo mesto gde mu je odre eno da se prizemi. U trenutku kada se Daleka zvezda spustila nebo je bilo bledoplave boje, proarano ravnim belim povrinama. Vetar je i pri tlu bio snaan, i mada vie nije bilo nikakve navigacione opasnosti Treviz za trenutak zadrhta od njegove hladnoe. Istog asa on shvati da odea kojom su raspolagali nikako nije odgovarala klimi na Komporelenu. Pelorat se, pak, obazre s uvaavanjem oko sebe i duboko i sa zadovoljstvom uzdahnu vazduh, bar za trenutak uivajui u njegovoj hladnoi koja je tipala. On, ak, namerno raskopa kaputi, eljan da oseti dodir vetra na grudima. Znao je i sam da e za koji trenutak biti prinu en da se ponovo zakopa i vre omota al oko vrata; ali ovog asa, eleo je da to bolje oseti ponovnu prisutnost atmosfere. to, dakako, na brodu nikako nije bilo mogue.

Blis se vre umota u svoj kaput i, sa rukavicama na akama, povue kapu nadole da prekrije i ui. Izgledala je zaista jadno, i gotovo na ivici suza. "Ovaj svet je zao", pomrlja ona. "Mrzi nas i zlostavlja nas." "Nipoto, Blis, draga", odgovori joj Pelorat ozbiljnim glasom. "Siguran sam da njegovi itelji vole svoj svet, kao i da, ovaj, da se tako izrazim, i on voli njih. Za nekoliko trenutaka nai emo se ve u nekoj prostoriji, gde e nam biti toplije." I gotovo ne razmiljajui, on odgrnu jedan kraj svog kaputia i obavi ga oko njezinih ramena, dok se ona vre pripi uz njegove grudi. Treviz se potrudi da ni ne misli na temperaturu. Od lukih vlasti primi magnetizovanu karticu, odmah proverivi pomou svog depnog raunara da li sadri sve potrebne pojedinosti - broj sektora i mesta gde je bio smeten brod, naziv broda i broj brodskih maina, i tako dalje. Jo jednom, potom, proveri da li je brod potpuno obezbe en, i osigura ga na najvei mogui iznos u sluaju kakvog oteenja (bez stvarne potrebe, zapravo, budui da je Daleka zvezda bila u stanju da odoli svakom izazovu komorelenske tehnologije, i da je njena vrednost bila iznad svake mogunosti nadoknade). Treviz zatim prona e taksi-stanicu upravo na mestu na kome je i oekivao da e je nai. (Sve to je oveku moglo ustrebati u nekoj svemirskoj luci bilo je standardizovano po poloaju, izgledu i nainu upotrebe. Drugaije nije ni moglo biti, ako se ima u vidu nesagledivo raznovrsje putnika koji su prispevali sa svih moguih svetova.) On pozva taksi, kratko mahnuvi rukom u pravcu grada. Jedan taksi, sa dijamagnetskim skijama, lagano dokliza do njih vrludajui pomalo pod udarcima vetra i podrhtavajui usled rada svog ne ba naroito tihog motora. Taksi je bio tamnosive, gotovo crne boje, i na zadnjm vratima nosio je, ispisano belim, obeleje javnog prevoznog sredstva. I taksista je nosio iste boje: dugaak tamni kaput i belu, krznenu kapu. Uoivi to, Pelorat primeti: "ini mi se da su crno i belo boje ove planete." "U samom gradu mora da je ipak ivlje", odvrati Treviz. Voza im se obrati kroz maleni mikrofon, verovatno da bi se izbeglo otvaranje prozora. "Narode, idete li u grad?" Glas mu je zvuao pevljivo i njegov galaktiki dijalekt delovalo je privlano; nije ga bilo teko razumeti - to, kada se ovek na e na nekom novom svetu, uvek donosi olakanje. Poto mu Treviz odgovori potvrdno, zadnja vrata se beumno otvorie. Najpre u e Blis, po Pelorat, i napokon Treviz. Vrata se zatvorie i topao vazduh potee svuda oko njih. Blis protlja ruke i duboko, s olakanjem, uzdahnu. Poto taksi lagano krenu, voza im se obrati: "Brod kojim ste se spustili je na gravitacioni pogon, jel' tako?" "Imajui u vidu nain na koji se spustio, zar biste uopte u to mogli posumnjati?" odvrati Treviz suvo. "Znai da je sa Terminusa?" nastavi voza. "A da li vam je poznat ijedan drugi svet koji bi umeo da napravi gravitacioni brod?" upita Treviz.

Dok je taksi ubrzavao inio se kao da voza nastoji da svari ono to je upravo uo. A onda e ponovo: "Da li vi to uvek na pitanje odgovarate pitanjem?" Treviz nije mogao da odoli. "A zato da ne?" "U tom sluaju, kako biste mi odgovorili ako bih vas upitao da li se zovete Golan Treviz?" "Odgovorio bih: 'A zato to pitate'?" Taksi se odjednom zaustavi na obodu svemirske luke i voza odgovori: "Iz radoznalosti. Pitam vas ponovo: zovete li se Golan Treviz?" Trevizov glas postade krut i neprijateljski. "A ta se to vas tie?" "Dragi prijatelju", nastavi voza, "neemo se ni mrdnuti odavde dok mi ne odgovorite. I ukoliko mi ne odgovorite jednim jasnim da ili ne, iskljuiu grejanje u putnikom odeljku i nastaviemo da ekamo. Dakle, da li ste vi Golan Treviz, venik sa Terminusa? Ukoliko mi date odrean odgovor, morau da zatraim vae isprave." Treviz odgovori: "Da, ja sam Golan Treviz, i kao venik sa Terminusa zahtevam da se sa mnom postupa u skladu sa mojim poloajem. Mome, ukoliko tako ne bude postupao nai e se do grla u neprilici. Dakle, ta sada?" "Pa, sada moemo da nastavimo sa malo srdanosti." Taksi ponovo krenu. "Ja veoma paljivo biram svoje putnike, i ovom prilikom oekivao sam dvojicu putnika. Iznenadilo me je to je tu i jedna ena, te mi se uinilo da sam moda pogreio. Me utim, kako stvari sada stoje, i poto ste vi Golan Treviz, prepustiu vam da prisustvo ene objasnite tamo kuda ste krenuli." "Me utim, vama nije poznato kuda sam ja to krenuo." "Ipak, kako stvari sada stoje, poznato mi je. Vi ste krenuli u Ministarstvo saobraaja." "Ipak, nisam tamo krenuo." "To nije ni od najmanje vanosti, venie. Da sam zaista voza taksija, odvezao bih vas tano kuda biste mi rekli. Me utim, budui da nisam, odveu vas tamo kuda ja elim da vas odvezem." "Izvinite", umea se Pelorat, nagnivi se napred, "vi svakako mora da ste taksi-voza budui da vozite taksi." "Bilo ko moe da vozi taksi. Ali nema svako dozvolu za to. I nije taksi sve to lii na taksi." "Hajde da prestanemo da se igramo", ree Treviz. "Ko ste vi i ta smerate? Ne zaboravite da biste zbog ovoga mogli imati posla sa Zadubinom." "Ne ja", odvrati voza. "Moji pretpostavljeni, moda. Ja sam agent Komporelenskog obavetajnog ureda. Imam nalog da sa vama postupam u punoj saglasnosti sa vaim poloajem, ali morate poi tamo kuda vam naloim. I vodite rauna o tome kako se ponaate, budui da je ovo vozilo pod orujem i da imam nalog da se branim u sluaju napada." 16. Vozilo se kretalo sasvim beumno poto je postiglo punu brzinu; Treviz je sedeo u potpunoj tiini, poput sante leda. Krajikom oka, ne gledajui u njega, bio je svestan

pogleda koje mu je Pelorat povremeno upuivao, kao da eli da upita: 'ta emo sada? Molim te, odgovori mi'. Blis je, otkri on, brzo je u jednom trenutku pogledavi, sedela mirno, naizgled nezainteresovana. Naravno, ona je, sama po sebi, inila itav jedan svet. itava Gea, makar i na ovim galaktikim razdaljinama, poivala je u njoj. Imala je, u sluaju stvarne opasnosti, na ta da se osloni. Ali ta se, u stvari, dogodilo? Oigledno, inovnik sa ulazne stanice, sledei svoje rutinske obaveze, poslao je izvetaj ne pomenuvi Blis i privukavi na taj nain panju Obavetajnog ureda i, posebno, Ministarstva saobraaja. Ali zbog ega? Bilo je doba potpunog mira i nije mu bilo poznato da postoji ikakva zategnutost u odnosima izme u Komporelena i Zadubine. On, sam, bio je visoki zadubinski zvaninik... Trenutak! On sam rekao je onom inovniku na ulaznoj stanici - ime mu bee Kendraj da dolazi da o nekom vanom poslu razgovara sa komporelenskom vladom. To je naroito naglasio prilikom svog nastojanja da izdejstvuje silazak na planetu. Mora biti da je Kendraj i o tome izvestio - i sigurno je to skrenulo na njih naroitu panju. To nije predvideo, a trebalo je, u svakom sluaju. ta se, onda, dogodilo s tom njegovom navodnom sposobnou da uvek ispravno rasu uje? Nije li i sam poeo da veruje da jeste ona 'crna kutija', kako je Gea smatrala - ili se, bar, pretvara da smatra? Nije li, zahvaljujui sve jaoj samouverenosti utemeljenoj na praznoverju, poeo sve dublje da tone u ivo blato? Kako je, makar i za trenutak, mogao dozvoliti da upadne u zamku te gluposti? Nije li ikad u svom ivotu inio greke? Da li je znao kakvo e vreme biti sutra? Da li je ikad postizao velike dobitke u igrama na sreu? Odgovor na to uvek je bio ne... i ne. Pa, moda je, u tom sluaju, samo u najirem, poetnom smislu bio uvek u pravu? Kako je to mogao znati? Zaboravi na sve to! Na kraju krajeva, ve sama injenica da je izjavio da dolazi po vanom dravnom poslu - ne, rekao je, "iz razloga zadubinske bezbednosti"... Pa, u tom sluaju, ve sama injenica da je tu iz razloga zadubinske bezbednosti, da dolazi, kao to je stvarno i bio sluaj, u tajnosti i nenajavljen, morala je bezuslovno privui njihovu panju... Tako je, ali sve dok ne doznaju o emu je tu zapravo re morali su se ponaati krajnje obazrivo. Morali bi se ponaati savreno ceremonijalno i s njim postupati kao sa najviim zvaninikom. Svakako ga ne bi ovako ugrabili i otvoreno se sluili pretnjama. A upravo su se na taj nain poneli. Zbog ega? ta je bilo to to im je davalo oseaj tolike snage i tolike moi da sa jednim venikom sa Terminusa postupaju na takav nain? Da nije u pitanju bila Zemlja? Nije li ista ona sila koja je toliko uspeno drala u tajnosti praroditeljski svet, ak i od velikih mentalista Druge Zadubine, sada ponovo bila na delu nastojei da skrene tok njegove potrage za Zemljom ve u najranijoj fazi? Da li je to Zemlja bila sveprisutna? I svemona? Treviz odbahnu glavom. Bila je to ista paranoja. Da li e sada poeti da za sve krivi Zemlju? Da li su, stvarno, svaki hir u ponaanju, svaki zavijutak na putu, svaki zaokret u

okolnostima, mogli biti plod tajnih mahinacija Zemlje? Propao je, ako bude poeo da razmilja na takav nain. Gotovo u istom asu oseti kako vozilo poinje da usporava, i namah se vrati u stvarnost oko sebe. Tek tada shvati da ni za trenutak, za sve vreme vonje, nije bacio nijedan pogled na grad kroz koji su upravo prolazili. Pogleda ga sada, s primesom estine. Zdanja su bila niska, ali budui da je ovo bila hladna planeta - mora biti da su se najveim delom nalazila pod zemljom. Nigde unakolo nije video ni traak boje, to je, nekako, bilo protivno ljudskoj prirodi. Povremeno bi ugledao nekog prolaznika, skroz umotanog u odeu. Me utim, kao i zdanja, itelji grada mora da su najvie boravili pod zemljom. Taksi se konano zaustavio pred jednom oniskom, irokom gra evinom, smetenom u jedno ulegnue ije dno Treviz nije mogao da sagleda. Nekoliko trenutaka protee; stajali su nepokretno - voza nepokretan kao i sve ostalo. Njegova bela, visoka kapa gotovo je dodirivala krov taksija. Treviz se pomalo odsutno upita kako je vozau polazilo za rukom da u e i izi e iz taksija a da mu pri tom kapa ne spadne, a onda prozbori glasom uzdranog gneva kakav bi se i oekivao od nekog nadmenog zvaninika s kojim ne postupaju prema njegovim oekivanjima: "Pa, vozau, ta sada?" Komorelenska verzija svetlucavog okna koje je putnike delilo od vozaa nije nipoto bila primitivna. Zvuci su se mogli probiti - mada, Treviz je nekako bio siguran u to, ne i vrsta tela upuena uz uobiajnu koliinu energije. "Neko e se ve pojaviti da vas pokupi", odgovori voza. "Samo mirno sedite i opustite se." Nije jo ni dovrio reenicu, kada se tri glave pojavie lagano izranjajui iz udoline u koju je itava zgrada bila smetena. Posle glava, postepeno, pojavie se i tela; stajali su, oigledno, na nekoj vrsti pokretnih stepenica, ali sa mesta na kome je sedeo Treviz nije bio u stanju da vidi pojedinosti. Zadnja vrata taksija otvorie se kad nepoznata trojka stie do njih i hladan vazduh nagrnu unutra. Treviz istupi, dublje se zavukavi u svoj kaput. Ostalo dvoje postupie isto - Blis s oiglednim oklevanjem. Trojica Komporelenaca delovali su bezoblino, sa dugim naduvanim ogrtaima koji su se, po svojoj prilici, zagrevali elektrinim putem. Trevizu se to uini neprilinim. Na Terminusu je bilo malo prilike za takve stvari, i jednom, kada je jedne zime na oblinjem Anakreonu stavio na sebe takav samotoplotni ogrta, ustanovio je da se prekomerno zagreva i da ga je sveg oblio neprijatan znoj. Kada se Komporelenci sasvim pribliie Treviz, s oseanjem ogorenosti, ustanovi da su sva trojica naoruani. Oni, uostalom, nisu ni pokuavali da to prikriju. Naprotiv. Sva trojica nosila su pitolje u futrolama okaenim o ogrtae. Jedan od Komporelenaca, zaustavivi se ispred Treviza, nabusito mu se obrati: "Trenutak, venie", ree on i odsenim pokretom iroko razotkri svoj ogrta. Zatim isprui ruke i hitro stade opipavati Treviza po itavom telu - grudima, le ima, bedrima,

butinama. Ogrta mu je pri toj pretrazi spao. Treviz je u toj meri bio zapanjen da je jedva i shvatio o emu je re pre nego to je pretraga bila struno obavljena. Pelorat, oputene brade i stisnutih usana, pro e kroz slian postupak u rukama drugog Komporelenca. Trei je pristupio Blis koja, me utim, nije ekala da je dodirne. Ona je, uostalom, na neki nain znala ta je oekuje, te je sama zbacila svoj kaput, i trenutak ostala da stoji u svojoj lakoj odei, izloena zviducima vetra. Ona mu se obrati, ledenim glasom koji je bio u potpunom saglasju sa hladnoom to ih je okruivala. "Kao to moete videti, nisam naoruana." Zaista, svi su to mogli videti. Komporelenac samo protrese njenu kapu, kao da je samo na osnovu toga mogao - a moda i jeste? - ustanoviti da li se u njoj krije neko oruje, i odstupi. Blis ponovo obue svoj kaput i dublje se uvue u njega; za trenutak, Treviz oseti divljenje prema njenom postupku. Bilo mu je poznato kako se osea na hladnoi; me utim, nije dozvolila da ni drhtaj ni jeza pro u njenim telom, dok je tako stajala u tankoj bluzici i pantalonama. (A onda se odjednom upita nije li, moda, u sluaju nude, bila u stanju da od Gee zazove malo toplote.) Jedan od Komporelenaca dade im znak rukom, i troje doljaka po oe za njim. Ostala dvojica postavie se iza njih. Nekoliko prolaznika koji su se tu zatekli ni ne osvrnue se, bez imalo radoznalosti u pogledu onoga to se deavalo. Ili su bili naviknuti na sline prizore, ili su im, to je mnogo verovatnije, misli bile sasvim obuzete time da to pre stignu tamo gde su naumili. Treviz sada ustanovi da su se trojica Komporelenaca uspela nekom vrstom pokretne rampe. Sada se svo estoro spustie istim putem, suoavajui se sa ulazno-izlaznim mehanizmima sloenim poput onih na nekom svemirskom brodu - nema sumnje, da bi se unutra zadrala toplota, a ne vazduh. Trenutak potom, na oe se unutar velikog zdanja. ARKE OKO BRODA 17. Trevizov prvi utisak bio je da se nalazi na pozornici pripremljenoj za neku vrstu hiperdrame - jednu od onih istorijskih romansi omiljenih u danima Carstva. Za tu vrstu predstava postojao je prigodan dekor, sa manjim povremenim izmenama (koliko je on znao, postojao je samo jedan jedini i koristili su ga svi proizvo ai hiperdrama), koji je prikazivao, u sreditu svega, veliku planetu - grad Trantor sa brojnim svetovima to su ga okruivali sa svih strana. Bilo je tu prostranih holova, skupina peaka koje su urile nekim poslom i malenih vozila to su jurila du traka posebno za njih obeleenih. Treviz pogleda nagore, kao da oekuje vazdune taksije kako se diu put visokih, sumranih svodova; ali bar njih nije bilo. U stvari, kako je njegova zapanjenost poela da jenjava, on shvati da je zdanje bilo daleko manje nego to bi ovek oekivao od Trantora.

Bila je to, ipak, samo jedna zgrada, a ne deo kompleksa to se, bez prekida, protezao hiljadama milja u svim smerovima. I boje su ovde bile razliite. Trantor je u hiperdramama uvek bio nepodnoljivo dreavih boja, i kostimi su bili, ukoliko bi se uzeli doslovno, sasvim nepraktini i neupotrebljivi. Ipak, sve te boje i ukrasi trebalo je da poslue u simbolike svrhe, sa ciljem da ukau na dekadenciju (u to vreme bilo je to preovla ujue, gotovo obavezno gledite) Carstva i, naroito, samog Trantora. Ukoliko je takvo znaenje trebalo pridavati bojama onda je Komporelen bio upravo suprotan dekadentnom, budui da su boje, koje je Pelorat zapazio u svemirskoj luci, i ovde bile posvuda prisutne. Zidovi su bili zagasitosivkaste boje, tavanice bele, a odea itelja u crnim, belim i sivkastim tonovima. Povremeno bi uoili nekog odevenog od glave do pete u crno, a povremeno, jo i ee, one koji su nosili potpuno sivu odeu; nigde, me utim, koliko je Treviz bio u stanju da uoi, nije video nikog svog u belom. Krojevi su, me utim, bili razliiti, kao da su itelji Komporelena, lieni boja, ipak traili, i nalazili, naine kako da ispolje svoju individualnost. Lica su, po pravilu, bila bezizraajna, ili ukoliko su uopte imala neki izraz, bio je to izraz smrknutosti. ene su nosile kratke kose; mukarci neto due, ali skupljene pozadi u kratak repi. U prolazu, niko nikoga nije gledao. Svi su delovali kao da odiu nekom svrhovitou, kao da je u svim glavama bilo mesta samo za neki odre en zadatak i ni za ta vie. Mukarci i ene bili su odeveni slino, pri emu ih je samo po duini kose, izboinama na grudima i po irini bedara bilo mogue razlikovati. Njih troje bili su uvedeni u neki lift, koji ih odvede pet spratova nanie. Tu izi oe i pristupie jednim vratima na kojima je stajala malena i nenametljiva tablica; tu je, belim slovima na sivoj podlozi, bilo ispisano: Miza Lizalor, Minsao. Komporelenac koji ih je predvodio dodirnu prstom tablicu; trenutak kasnije, tablica zasvetli, vrata se beumno otvorie i oni se na oe unutra. Bila je to prostrana i, sve u svemu, prazna prostorija; siromatvo njenog sadraja trebalo je, po svoj prilici, da istakne rasipnost u prostoru kako bi se jo vie istakla mo njenog stanara. Dvojica straara stajala su pokraj zida na suprotnoj strani, bezizraajna lica i oiju vrsto prikovanih za one to upravo u oe. Jedan veliki sto ispunjavao je sredite prostorije, moda tek malo pomeren u stranu. Iza stola nalazila se, po svojoj prilici, osoba ije je ime bilo ispisano na tablici, Miza Lizalor; krupna u telu, glatka lica i tamnih oiju. Dve vrste i snane ake, sa dugim, pomalo etvrtastim prstima, poivale su joj na stolu. Minsao (ministar saobraaja, pretpostavi Treviz) imala je revere na gornjem delu odee zaslepjujue bele boje, koji su se jo vie isticali na tamnosivoj pozadini ostatka odee. Dve bele linije potezale su se dijagonalno ispod revera, ukrtajui se u sreditu grudi. Treviz je mogao da sasvim jasno uoi - mada je odea bila krojena tako da prikrije nabreklost enskih grudi - da je znak koji su tvorile dve ukrtene linije ipak usmeravao pogled na njih.

Ministar je, van svake sumnje, bila ena. ak i ako bi se zanemarile njene grudi, njena kratka kosa jasno je to posvedoila, i mada nije imala nikakvu minku, crte njenog lica tako e su nedvosmisleno o tome govorile. Njen glas je, isto tako, bio neosporno enski - govorila je punim kontraaltom. "Dobar dan", oslovi ih ona. "Ne deava se ba esto da nas poastvuju gra ani Terminusa... i ena, o kojoj ne znamo nita." Njene oi etale su od jednog do drugog, konano se zaustavivi na Trevizu, koji je stajao ukruen i smrknuta izraza lica. "Povrh svega, jedan od dvojice doljaka je i venik." "Venik Zadubine", ree Treviz, nastojei da mu glas zvui zvonko. "Venik Golan Treviz, u zadubinskoj misiji." "U misiji?" Ministarkine obrve se izvie. "U misiji", potvrdi Treviz. "Zbog ega se, onda, s nama postupa kao s prestupnicima? Zbog ega su nas oruani straari stavili u pritvor i sproveli ovamo kao zatvorenike? Zadubinsko Vee, nadam se da shvatate, nee se ba obradovati kada uje za to." "I hoemo li", javi se Blis, iji je glas u pore enju sa glasom starije ene zazvua piskavoo, "zauvek ostati ovako, stojei?" Ministarka se nekoliko dugih trenutaka hladno zagleda u Blis, a onda podie ruku i naredi: "Tri stolice! Smesta!" Vrata se otvorie i trojica mukaraca, odevena po uobiajenoj turobnoj komporenskoj modi, unesoe tri stolice. Treviz, Blis i Pelorat sedoe, licem okrenuti prema ministarki. "Tako", primeti ministarka sa ledenim osmehom, "nadam se da vam je udobno?" Treviz pomisli kako ba i nije. Stolice su bile tvrde, hladne na dodir, i nimalo prilago ene oblicima tela. On upita: "Zbog ega smo ovde?" Ministarka baci pogled na papire koji su leali pred njom na stolu. "Objasniu vam odmah, im proverim neke injenice. Va brod se zove Daleka zvezda i potie sa Terminusa. Jesam li u pravu, venie?" "Potpuno." Ministarka podie pogled. "Razgovarajui s vama, venie, ja koristim vau titulu. Da li biste, u znak utivosti, i vi koristili moju?" "Da li bi 'Madam ministarko' bilo dovoljno? Ili bi bilo potrebno dodati jo neto, kao izraz posebne asti?" "Nita dodatno nije potrebno gospodine, i nema razloga da u svoje rei unosite dvosmislenost. Dovoljno je samo 'ministarko', ili, ako vam se ponavljanje ini zamornim, dostajae i 'Madam'." "U tom sluaju, moj odgovor na vae pitanje glasi: "U potpunosti, ministarko." "Zapovednik broda je Golan Treviz, gra anin Zadubine i lan Vea na Terminusu pridolica u veu, da budem precizna. Vi ste taj Golan Treviz. Da li sam u pravu, venie?" "U pravu ste, ministarko. I budui da sam gra anin Zadubine..." "Nisam jo zavrila, venie. Saekajte sa svojim primedbama dok ne zavrim. U vaoj pratnji nalazi se Janov Pelorat, naunik, istoriar, tako e gra anin Zadubine. A to ste vi, je li tako, dr Pelorate?"

Pelorat nije uspeo da zatomi laki trzaj, u trenutku kada se ministarkine otre oi zarie u njega. On zausti: "Tako je, dr..." Zastavi za asak, on ree: "Tako je, ministarko." Ministarka vrsto stisnu ake. "U izvetaju koji mi je upuen ne pominje se nikakva ena. Je li ova ena lan brodske posade?" "Jeste, ministarko", odgovori Treviz. "Onda u se obratiti njoj lino. Kako se zovete?" "Zovu me Blis", odgovori Blis, sedei uspravno i govorei sa spokojnom jasnoom, "mada mi je ime, Madam, znatno due. elite li da ga ujete celog?" "Za trenutak u se zadovoljiti sa Blis. Da li ste i vi, Blis, gra anin Zadubine?" "Nisam, Madam." "Kojeg ste sveta gra anin, Blis?" "Ne raspolaem ispravama koje bi potvr ivale da sam gra anin bilo kog sveta, Madam." "Bez ikakvih isprava, Blis?" Ona stavi neki znak na papirima koji stajahu pred njom. "Postoji ve napomena o tome. A ta radite na brodu?" "Ja sam putnik, Madam." "Da li su, Blis, bilo venik Treviz bilo dr Pelorat, zahtevali da vide vae isprave pre no to ste se ukrcali?" "Nisu, Madam." "Da li ste ih, Blis, upozorili da ste bez isprava?" "Nisam, Madam." "Kakva je vaa uloga na brodu, Blis? Da li vae ime odgovara vaoj ulozi?" Blis odvrati ponosno: "Ja sam putnik i nemam nikakvu drugu ulogu na brodu." "Zbog ega ste se okomili na nju, ministarko?" umea se Treviz. "Da li je prekrila neki zakon?" Ministarkine oi skliznie sa Blis na Treviza. "Vi dolazite sa drugog sveta, venie, i nisu vam poznati nai zakoni", ree ona. "Bez obzira na to, morate ih potovati ukoliko ste ve odluili da posetite na svet. Vi ne dovlaite svoje zakone sa sobom; to je, rekla bih, generalna postavka galaktikog zakona." "Prihvatam to, ministarko, ali to mi jo uvek ne kae koji je od vaih zakona Blis prekrila." "Opte galaktiko pravilo, venie, da svaki posetilac mora pri sebi imati svoje isprave. Mnogi svetovi nisu kruti u tom pogledu, bilo stoga to im je stalo do turizma, bilo stoga to ne mare mnogo za red. Me utim, Komporelen je neto drugo. Mi smo svet zakona i veoma tvrdi u pogledu njihove primene. Ona je ovde bez isprava, i sledstveno tome, kri na zakon." "to se toga tie, ona nije imala izbora", odgovori Treviz. "Ja sam upravljalo brodom, i ja sam je doveo na Komporelen. Morala je da do e ovamo s nama, ministarko... ili, moda, mislite da je trebalo da je izbacimo u svemir?" "To, venie, ne znai nita drugo do da ste i vi prekrili nae zakone." "Ne, nije tako, ministarko. Ja ne potiem s bilo kog sveta. Ja sam gra anin Zadubine, a Komporelen i svetovi koji su mu podre eni ine Pridruene sile Zadubine. Kao gra anin Zadubine, mogu da slobodno putujem ovuda."

"Razume se, venie, pod uslovom da raspolaete ispravama koje e potvrditi da ste zaista gra anin Zadubine." "Sa mnom je upravo to sluaj." "Ipak, ni kao gra anin Zadubine nemate pravo da krite nae zakone, vodei sa sobom neznanku bez isprava." Treviz je za trenutak oklevao. Oigledno, oficir sa ulazne stanice, Kendraj, nije se drao svog dela dogovora, te vie nije bilo nikakvog razloga da ga i dalje titi. "Nisu nas zaustavili na ulaznoj stanici", ree Treviz, "i ja sam, ministarko, tu injenicu shvatio kao preutnu dozvolu da ovu enu povedem sa sobom." "Tano je da vas nisu zaustavili, venie. Tano je i da su je na ulaznoj stanici propustili, kao i da nisu izvestili o njenom prisustvu. Me utim, pretpostavljam da su na ulaznoj stanici - sasvim ispravno - procenili da je vanije privesti va brod ovamo nego voditi rauna o jednoj neznanki bez isprava. Doslovno uzeto, ono to su oni uinili zaista jeste krenje pravila, i u vezi s tim postupie se na odgovarajui nain; me utim, uopte ne sumnjam da e biti procenjeno da su valjano postupili. Mi smo, venie, svet krutih zakona, ali ipak, naa krutost ne protee se s one strane razuma." Treviz naglo upade: "U tom sluaju, ministarko, pozivam vas da upravo u ime razuma ublaite svoju krutost. Ukoliko, zaista, sa ulazne stanice do vas nije dopro nikakav izvetaj o tome da se na naem brodu nalazi i jedna neznanka bez isprava, u tom sluaju niste nikako mogli znati, ne u trenutku naeg sletanja, da krimo vae zakone. Ipak, sasvim je oigledno da ste sve pripremili unapred, da ste nas spremno stavili u pritvor im smo sleteli; u pogledu toga nema nikakve sumnje. Zbog ega ste tako postupili, kada nije bilo nikakvog razloga da makar pomislite da smo prekrili vae zakone?" Na ministarkinom licu pojavi se osmeh. "Shvatam zbrku koja vas je obuzela, venie. Dozvolite mi da vam napomenem da bilo kakvo saznanje do koga smo doli - ili do koga nismo doli - u pogledu neznanke bez isprava na vaem brodu nema nikakve veze sa vaim stavljanjem u pritvor. Mi, u stvari, postupamo u ime Zadubine, ija smo, kako sami maloas rekoste, Pridruena sila." Treviz se netremice zagleda u nju. "Ali to je nemogue, ministarko. ta vie, jo i gore: to je smeno." Ministarkin prigueni smeh zvuao je kao lagano kapanje meda. "ini mi se veoma zanimljivim, venie, to to 'smeno' smatrate ak i gorim od 'nemogueg'. U tom se pogledu potpuno slaem s vama. Na nesreu po vas, u ovom sluaju nije re ni o jednom od toga dvoga. A i zato bi?" "Zato to sam ja zvaninik zadubinske vlade, u misiji po njenom nalogu; potpuno je, stoga, nezamislivo da bi ona elela da budem uhapen, ili ak, da raspolae ovlaenjem da to uini, budui da sam pod zakonskim imunitetom." "Ah, ponovo ste propustili da me valjano oslovite; me utim, imajui u vidu da ste veoma uzbu eni, neka vam bude oproteno. Ipak, od mene nije bilo zatraeno da vas ba uhapsim. Stavila sam vas u pritvor, venie, jedino stoga da bih mogla uiniti ono to od mene jeste zatraeno." "A to je, ministarko?" upita Treviz, nastojei da, pred licem ove izuzetne ene, to je mogue vie obuzda svoja oseanja.

"Imam nalog, venie, da zaplenim va brod i da ga vratim Zadubini." "ta?" "Ponovo, venie, proputate da me valjano oslovljavate. Pokazujete ozbiljnu nemarnost i nisam nimalo sigurna da bi to i malo moglo poboljati va poloaj. Dakle... Brod, pretpostavljam, ne pripada vama. Da li ste ga, moda, vi projektovali, ili izgradili, ili platili njegovu izradu?" "Naravno da nisam, ministarko. Brod mi je poverila zadubinska vlada." "U tom sluaju, pretpostavljam, venie, da zadubinska vlada ima sva prava da povue svoju odluku. Rekla bih da je to brod od veoma velike vrednosti." Treviz nita ne odgovori. "Venie, u pitanju je gravitacioni brodu", nastavi ministarka. "Po svojoj prilici nema ih ba mnogo, i verovatno ak i sama Zadubina raspolae samo sa nekoliko slinih. Moda su, stoga, zaalili to su jedan od njih poverili vama. Moda biste ih, ipak, mogli ubediti da vam povere neki manje vredan brod, koji e, uprkos svemu, biti dostatan da obavite svoju misiju... Me utim, moraete nam prepustiti brod kojim ste stigli ovamo." "Ne, ministarko, ne mogu vam prepustiti brod. Jednostavno ne mogu da poverujem da je Zadubina to od vas traila." Ministarka se ponovo nasmei. "Ne samo od mene, venie. Niti, samo, od Komporelena. Imamo razloga da verujemo da je takav zahtev upuen svakom od brojnih svetova ili sektora pod nadlenou Zadubine, kao i pridruenim lanovima njene Federacije. Iz te injenice izvlaim zakljuak da Zadubini nije poznata vaa putanja, i da se dala u potragu za vama s izvesnom merom ljutite energinosti. Iz toga, dalje, izvlaim zakljuak da se na Komporelenu ne nalazite ni u kakvoj misiji u ime Zadubine - jer, u tom sluaju, bilo bi joj poznato gde se nalazite i s nama bi razgovarali na drugi nain. Sve u svemu, venie, pokuali ste da me obmanete." Treviz odgovori, ne bez tekoa: "Voleo bih, ministarko, da vidim kopiju zahteva koji vam je uputila zadubinska vlada. Verujem da imam pravo na to." "Razume se, ukoliko bude proveden zakonski postupak. Veoma drimo do nae zakonske procedure, venie, i vaa e prava u celosti biti potovana. Budite u to sasvim sigurni. Ipak, ini se da bi bilo i bolje i lake ukoliko bismo mogli doi do dogovora, bez prevelikog publiciteta i bez zakonskog postupka koji bi nam uzeo mnogo vremena. Nama se to ini uputnijim, a sigurna sam, tako bi se inilo i Zadubini, budui da joj ba ne bi godilo da se na sva zvona, irom Galaksije, obelodanjuje sluaj odbeglog lana zadubinske legistrature. To bi Zadubinu prikazalo u pomalo smenoj svetlosti - to je, i po vaem i po mom shvatanju, gore nego nemogue." Treviz ponovo ne ree nita. Poekavi nekoliko trenutaka ministarka nastavi, glasom u kome ne bee ni uzbu enja ili estine. "Shvatite, venie, bilo putem privatnog dogovora bilo putem pravne akcije, mi nameravamo da preuzmemo va brod. Kazna zbog dovo enja putnika bez isprava zavisie od toga za koju se od te dve mogunosti opredelite. Ukoliko budete istrajavali na zakonskom postupku, ova ena predstavljae dodatnu taku u optunici protiv vas, i za prestup biete sve troje kanjeni - uveravam vas, nimalo blago. Ukoliko se, pak, dogovorimo, vaa putnica moi e prvim trgovakim brodom da krene u bilo kom pravcu

eli - a vi, to se toga tie, ukoliko budete eleli, moete poi sa njom. Ili, ukoliko je Zadubina voljna, moemo vam dati neki od naih brodova, koji e savreno odgovarali vaim potrebama - pod uslovom, razume se, da nam Zadubina ustupi jedan od svojih, koji bi nam u potpunosti nadoknadio onaj to bismo ga vama dali. Ili napokon, ukoliko iz bilo kog razloga ne elite da ponovo stupite na teritorije koje su pod neposrednom kontrolom Zadubine, moda bismo se mogli saglasiti da vam pruimo utoite ovde, i potom, u dogledno vreme, da vam priznamo i nae dravljanstvo. Vidite i sami da, ukoliko prihvatite prijateljski dogovor, pred vama stoje brojne mogunosti - i istovremeno, samo jedna ukoliko budete istrajavali na svojim zakonskim pravima." "Ministarko, idete predaleko", odvrati Treviz. "Nudite nam i ono to nikako ne biste mogli ispuniti. Ne moete mi obezbedite utoite ovde, ukoliko Zadubina bude zahtevala da nas izruite." "Venie", odgovori ministarka, "ja nikada ne obeavam nita to nisam u stanju da ispunim. Jedino to Zadubina zahteva jeste brod. Nikakav drugi zahtev ne postavlja, niti u pogledu vas, niti u pogledu ikog drugog na brodu. Jedino to trai jeste letelica." Treviz brzo pogleda u Blis, a onda ree: "Da li biste mi dozvolili, ministarko, da na kratko porazgovaram sa dr Peloratom i mis Blis?" "Razume se, venie. Imate petnaest minuta." "Nasamo, ministarko." "Odvee vas u jednu drugu prostoriju, venie, i nakon petnaest minuta vratie vas ovamo. Dok budete razgovarali niko vas nee ometati, a neemo ni prislukivati va razgovor. Dajem vam svoju re, a ja drim do svoje rei. Ipak, na vratima e stajati straari, kako ne biste doli na aavu pomisao da biste mogli pobei." "Razumeli smo vas, ministarko." "A kada se vratite, oekujemo da ete biti pripravni za dogovor o ustupanju broda. U suprotnom, zapoee zakonska procedura, i sve e biti mnogo gore po vas, venie. Jesmo li se razumeli?" "Potpuno, ministarko", prihvati Treviz, nastojei da to bolje obuzda svoj bes, budui da u suprotnom nita dobro ne bi mogao oekivati. 18. Bila je to malena, ali dobro osvetljena prostorija, sa jednim leajem i dve stolice; moglo se uti blago lepranje ventilatorskih krila. U celini, delovala je mnogo ugodnije nego prostrana i sterilna ministarkina kancelarija. Jedan straar ih je dopratio do sobe, visok i ozbiljan, sa rukom koja je sve vreme lebdela u blizini pitolja. On ostade napolju, ali dok su ulazili, on im se obrati tvrdim glasom: "Imate petnaest minuta." Nije jo ni dovrio a vrata se zatvorie, uz tup odjek. "Nadam se samo da nas ne mogu uti", progovori Treviz. "Golane, dala nam je svoju re", primeti Pelorat. "Procenjuje druge na osnovu sebe, Janove. Njena takozvana 're' nije mi dovoljna. Prekrie je bez oklevanja ukoliko to bude smatrala potrebnim." "Nije vano", umea se Blis. "Mogu da postavim zatitno polje svuda oko nas."

"Ima spravu pri sebi?" upita Pelorat. Blis se nasmeja, i za trenutak joj blesnue blistavobeli zubi. "Gein um je zatitna sprava. Pele, njen um je ogromne moi." "Ovde smo sada", ljutito primeti Treviz, "zbog ogranienja kojima je ta ogromna mo podlona." "ta time mislite da kaete?" upita Blis. "Kada se ona trostruka konfrontacija okonala, izbrisali ste me iz uma kako gradonaelnice, tako i onog Gendibala, zvaninika Druge Zadubine. Nijedno od njih dvoje nije vie ni mislilo na mene, osim s ravnodunou i kao kroz maglu. Trebalo je budem preputen samom sebi, svoj na svome." "Morali smo to da uinimo", ree Blis. "Bili ste najvaniji na izvor saznanja." "Da, Golan Treviz, nepogreivi. Ali iz njihovih glava niste izbrisali i moj brod, je li tako? Gradonaelnica Brano nije mene; ja nju vie uopte ne interesujem. Ali jeste traila brod; brod nije zaboravila." Blis se namrti. "Razmislite o tome", nastavi Treviz. "Gea je bezrazlono pretpostavila da je brisanjem mene iz njihovih glava obrisala i moj brod; da smo ja i brod jedno. Ukoliko se Brano ne bude vie seala mene, nee se seati ni broda. Nevolja je, me utim, u tome to Gea ne shvata individualnost. Doivljavala je brod i mene kao jedan jedinstven organizam skroz pogreno." "Mogue je da ste u pravu", sloi se blago Blis. "Pa, u tom sluaju", nastavi Treviz bez zazora, "na vama je da svoju pogreku ispravite. Ja moram imati svoj brod i svoj kompjuter. Bez toga - sve je propalo. Prema tome, Blis, postarajte se da ponovo zadobijem svoj brod. U stanju ste da kontroliete umove." "Tako je, Trevize, ali tome ne pristupamo laka srca. Pristupili smo tome tokom trostruke konfrontacije, ali znate li koliko je unapred ona bila planirana? Koliko je dugo bila proraunavana? Odmeravana? Potrajalo je sve to - doslovno - mnogo godina. I ja ne mogu sada tek tako prii toj eni i podesiti joj um da odgovara neijim problemima." "Je li ovo trenutak..." Blis ga prekide, glasom ispunjenim estinom. "Ukoliko krenem tim putem - gde emo se na kraju zaustaviti? Mogla sam zai u um oficira na ulaznoj stanici i on bi nas, svakako, smesta propustio. Mogla sam prodreti i u um agenta u taksiju, i on bi nas sigurno pustio." "Pa, kad smo ve kod toga, zbog ega to niste i uinili?" "Zbog toga to nam nije poznato kuda bi nas to odvelo. Nisu nam poznati propratni efekti, koji bi, konano, na poloaj mogli uiniti ak i gorim nego to jeste. Ukoliko sada prilagodim ministarkin um naim potrebama, to moe imati uticaja na njeno ponaanje i prema drugima s kojima bude dola u dodir; budui, pak, da je ona visoki zvaninik u svojoj vladi, to bi se moglo odraziti i na me ugalaktike odnose. Sve dok sve mogue posledice ne budu najbriljivije razmotrene, ne smemo ni tai njen um." "Pa, u tom sluaju, zbog ega ste poli sa nama?"

"Zbog toga to moe doi do toga da vam i ivot bude ugroen. Va ivot moram tititi po svaku cenu, ak i po cenu Pelovog i svog vlastitog. Na ulaznoj stanici ivot vam nije bio u opasnosti. Nije u pitanju ni u ovom asu. Vi morate iz ovoga sami isplivati uiniti sve to moete, barem, dok Gea ne proceni posledice svog uplitanja i ne odlui da se umea." Treviz se zamisli. "U tom sluaju", javi se on posle krae stanke, "moram neto pokuati. Mada, moda, nee uspeti." Vrata se ponovo otvorie, tupim odjekom se zavukavi u proreze sa leve i desne strane. Straar im se obrati: "Po ite." Dok su izlazili, Pelorat prozbori apatom: "Golane, ta namerava da uini?" Treviz odmahnu glavom i odvrati apatom: "Nisam sasvim siguran. Morau da improvizujem." 19. U kancelariji su zatekli ministarku Lizalor kako i dalje sedi za svojim stolom. Pogledavi ih, na njenom licu se javi sumoran osmeh. "Ube ena sam, venie Trevize", ree ona, "da ste doli da mi saoptite da nam predajete zadubinski brod." "Doao sam, ministarko, da se dogovorimo o uslovima", odgovori mirno Treviz. "Ne moe biti nikakvog razgovora o uslovima, venie. Su enje, ukoliko na njemu istrajavate, moe se veoma brzo upriliiti, i jo bre okonati. Nema nikakve sumnje da ete biti osu eni, ak i pri savreno zakonitom postupku, budui da je va prestup dovo enje jedne neznanke bez isprava ovamo - oigledan i neporeciv. Nakon toga, raspolagaemo potpunim zakonskim pravom da uzaptimo va brod, a vas troje biete podvrgnuti strogim kaznama. Nemojte izazivati sudbinu, samo da biste makar malo odloili ono to je neminovno." "Ipak, ministarko, postoje uslovi o kojima bi se moglo razgovarati, budui da, bez obzira na to koliko brza bila vaa presuda, brod ne moete preuzeti bez mog pristanka. Svaki va pokuaj da to uinite nasilnim putem znaio bi unitenje broda, zajedno sa itavom vaom svemirskom lukom, a smrt bi zadesila i sve ivo u luci. To bi, bez sumnje, izazvalo gnev Zadubine - to je neto emu se vi ne smete izloiti. Pretei nam, ili r avo postupajui sa nama da biste me primorali da vam predam brod, inite neto to se sigurno kosi sa vaim zakonima, a ako vi, nemajui drugog izlaza, budete prekrili vlastite zakone, ili nas podvrgli muenju ili nas, bar neko vreme, drali u surovom i neprilinom zatoenitvu, Zadubina e za to saznati ranije ili kasnije, i njen gnev bie jo vei. Ma koliko arko eleli da dobiju brod nazad, ipak ne mogu dozvoliti stvaranje presedana koji bi omoguio zlostavljanje i drugih gra ana Zadubine... Dakle, hoemo li razgovarati o uslovima?" "Sve su to iste besmislice", odvrati ministarka, mrko ga gledajui. "Ukoliko bude potrebno, pozvaemo i samu Zadubinu. Tamo e ve znati kako da otvore brod koji su sami nainili ili kako da vas prinude da to uinite."

"Propustili ste da me valjano oslovite, ministarko", odvrati Treviz, "ali imajui u vidu da ste veoma uzbu eni, pre imo preko toga. I sami veoma dobro znate da je pozivanje Zadubine poslednja stvar koju biste uinili, budui da uopte nemate nameru da im brod predate." Osmeh naglo ieze sa ministarkinog lica. "Kakva je to sada besmislica, venie?" "Besmislica koja, ministarko, verovatno nije za svaije ui. Dozvolite, stoga, mom prijatelju i ovoj mladoj eni da potrae neki udoban hotel i otpoinu; odmor im je zaista preko potreban. Neka nas napuste i vai straari; mogu ostati ispred vrata, ukoliko to elite, a vama ostaviti napunjen pitolj. Niste ba sitna ena, i sa pitoljem u ruci, neete imati nakakvog razloga da od mene zazirete. Naime, ja sam nenaoruan." Ministarka se nagnu preko stola prema njemu. "Ni u kom sluaju, nema nikakvog razloga da od vas zazirem." Ni ne osvrnuvi se, ona dade znak jednom od straara, koji joj smesta pristupi i stade pokraj nje zvonko kucnuvi petama. "Straaru", obrati mu se ona, "odvedi ovo dvoje u apartman broj pet. Neka ostanu pod nadzorom, ali pobrinite se da im bude ugodno. Biete mi lino odgovorni za bilo kakav neprikladan postupak prema njima, kao i za bilo kakav propust u obezbe enju." Ona se uspravi, i uprkos svom odlunom nastojanju da zadri punu meru pribranosti Treviz ne uspe da obuzda lagani drhtaj. Bila je visoka; u najmanju ruku visoka koliko i on sam, sa svojih metar i osamdeset i pet, a moda i koji centimetar via. Imala je tanak struk; dve bele pruge sa njenih grudi protezale su se oko itavih bedara, inei je jo tanjom u struku. Odisala je nekom vrstom masivne gracioznosti, i Treviz alosno pomisli kako je njena malopre anja izjava da nema rata od njega da zazire bila sasvim tana. Kada bi se njih dvoje estoko dohvatili, pomisli on, ne bi imala ni malo muke da ga poloi na obe pleke. "Po ite sa mnom, venie", obrati mu se ona. "Ukoliko ste ve radi da govorite besmislice, onda, to vas manje uiju uje to bolje za vas." Ona krenu ivahnim korakom i Treviz se uputi za njom, oseajui se nekako siunim u njenoj senci; bio je to oseaj to ga nikad nijedna ena nije u njemu izazvala. Oni u oe u jedan lift i, tek to se vrata zatvorie za njima, ona mu se obrati: "Sada smo nasamo, ali venie, ako gajite neku sumanutu pomisao da biste, pribegavajui sili, mogli da ostvarite neki svoj zamiljeni naum, molim vas da to smesta zaboravite." Penuavi ton njenog glasa postade jo izraeniji, poto odmah dodade, kao da je itava situacija zabavlja: "Delujete kao prilino vrst momak, ali uveravam vas, nee mi predstavljati nikakvu tekou da vam polomim ruku, ili ako budem prinu ena, zavrnem iju. Naoruana sam, ali mi nikakvo oruje nee biti potrebno." Treviz se poea po bradi, obuhvativi je pogledom od glave do peta. "U rvanju, ministarko, mogu da se ponesem sa bilo kojim ovekom moje teine, ali to se vas tie, ve sam odluio da partiju predam bez igre. Jasno mi je kada nemam anse." "Vrlo dobro", ree ministarka, oigledno zadovoljna. "Kuda smo se uputili, ministarko?" upita Treviz. "Idemo dole! I to dosta duboko. Ali neka vas to ne uzbu uje. U hiperdramama bi ovo izgledalo kao predigra za scenu u tamnici, pretpostavljam; ali na Komporelenu ne postoje

tamnice - samo pristojne elije. Idemo u moje privatne odaje; nisu tako romantine kao tamnice u runo doba starog Carstva, ali su svakako udobnije." Treviz proceni da se nalaze pedesetak metara u utrobi planete, kada se lift zaustavi, vrata otvorie i oni izi oe. 20. Treviz se obazre po sobi s neskrivenim iznena enjem. Ministarka ga pomalo namrteno upita: "Kao da imate neto protiv izgleda mojih privatnih odaja, venie?" "Ne, nipoto, ministarko. Samo sam iznena en. Jednostavno, ovako neto nisam oekivao. Utisak koji sam imao o vaem svetu, na osnovu malo onoga to sam video i uo nakon dolaska ovamo, jeste da je... pa, uzdrljiv, i da izbegava nepotreban luksuz." "To i jeste sluaj, venie. Naa prirodna bogatstva su ograniena, i prinu eni smo da vodimo ivot surov koliko je to i naa klima." "Ali ovo, ministarko", i Treviz rairi ruke kao da namerava da obuhvati itavu sobu u kojoj je, prvi put otkako se obreo na ovom svetu, ugledao boje, leajeve ugodno izvajane, blagu svetlost to je dopirala odnekud iza zidova i tepihe vrsto priljubljene uz pod tako da su koraci po njima bili gipki i tihi. "Ovo je svakako luksuz." "Kao to sami rekoste, venie, mi izbegavamo nepotreban luksuz; razmetljiv luksuz; beskorisno preteran luksuz. Me utim, ovo je privatan luksuz, koji ima svoju svrhu. Ja veoma mnogo radim i nosim na svojim pleima veliku odgovornost. Potrebno mi je, stoga, mesto gde bar za trenutak mogu da zaboravim na sve tekoe koje mi donosi moj poloaj." "Da li i svi drugi Komporelenci, ministarko, ive ovako kada su daleko od oiju drugih?" upita Treviz. "Zavisi od posla koji obavljaju i stepena odgovornosti. Veoma mali broj moe sebi ovo priutiti; u stvari, veoma mali broj ovo zasluuje, ili ponaajui se u skladu sa naim etikim normama, upote eli da sebi priuti." "A vi, ministarko, moete ovo sebi priutiti - zasluujete i elite sve ovo?" "Poloaj koji zauzimate nosi sa sobom privilegije, ba kao i obaveze", odgovori ministarka. "A sada sedite, venie, i upoznajte me s tim svojim aavim idejama." Ona se spusti na jedan od leajeva, koji se lagano ugnu pod njenom teinom, i pokaza na jednu naslonjau u kojoj bi joj se Treviz naao licem u lice, ne na prevelikom odstojanju. Treviz sede. "aavim idejama, ministarko?" Ministarka se vidljivo opusti, oslonivi se svojim desnim laktom na jedan jastui. "U privatnom optenju, nema nikakve potrebe da se kruto drimo formalnosti. Moete me zvati Lizalor, a ja u vas Treviz... Upoznajte me s tim to imate na umu, Trevize, i porazgovarajmo o tome." Treviz prekrsti noge i dublje se zavali u svoju naslonjau. "Pa, evo, Lizalor. Stavili ste me pred izbor: ili da se saglasim da vam dobrovoljno predam brod, ili da budem izveden pred sud. U oba sluaja, brod bi na koncu bio va... Pa ipak, ozbiljno ste nastojali da me ubedite da prihvatim prvu varijantu. Spremni ste da mi ponudite drugi brod, u zamenu za moj, i da mojim prijateljima i meni omoguite da odemo kuda god elimo. Ukoliko

bismo se na to odluili, slobodni smo, ak, da ostanemo na Komporelenu i zatraimo njegovo dravljanstvo. Kada su sitne stvari u pitanju, bili ste spremni da mi date petnaest minuta da bih porazgovarao sa svojim prijateljima. ak ste prihvatili da me dovedete ovamo, u svoje privatne odaje, omoguujui istovremeno, pretpostavljam, mojim prijateljima da se odmaraju u nesumnjivo udobnim prostorijama. Ukratko, Lizalor, inite sve to moete da me pridobijete da vam ustupim svoj brod bez izlaska pred sud." "Ma hajdete, Trevize, zar ba nita niste spremni da pripiete mojim ljudskim impulsima?" "Ba nita." "Ne smatrate li, ipak, da bi dobrovoljno prihvatanje, s vae strane, da nam prepustite brod dovelo do breg i uspenijeg razreenja sluaja - nego to bi to bilo pri izlasku pred sud?" "Ne! Ali imam neto drugo u vidu." "Da? A ta je to?" "Postoji neto to snano govori protiv su enja: su enje je javni doga aj. U nekoliko navrata, ve, ukazali ste na veoma krut pravni sistem ovog sveta, i stoga veoma sumnjam da bi bilo mogue upriliiti su enje a da sve to se tokom procesa zbiva ne bude najpomnije zabeleeno. Dakle, ukoliko stvari tako stoje, Zadubina bi bila u sve upuena i vi biste bili prinu eni da joj, im se su enje privede kraju, predate brod." "Razume se", odgovori Lizalor bez ikakva izraza na licu. "Najzad, brod i jeste vlasnitvo Zadubine." "Me utim", nastavi Treviz, "o privatnoj nagodbi sa mnom ne bi postojala nikakva formalna zabeleka. Brod bi se naao u vaim rukama, i budui da Zadubina o svemu tome ne bi nita saznala - ona, ak, nema ni pojma da se nalazimo na ovom svetu Komporelen bi zadrao brod za sebe. To je, siguran sam, upravo ono to i nameravate da uinite." "Ali zbog ega bismo to uinili?" Lice joj je i dalje bilo bez ikakva izraza. "Nismo li i sami deo Zadubinske konferedacije?" "Ne sasvim. Va status u Federaciji je status Pridruene sile. Na svim galaktikim kartama na kojima su pripadnici Zadubinske federacije prikazani u crvenom Komporelen i svetovi koji mu pripadaju su u bledoutoj boji." "ak i u tom sluaju, kao Pridruena sila svakako bismo sara ivali sa Zadubinom." "Da li biste, zaista? Ne sanjari li Komporelen, ipak, o posvemanjoj nezavisnosti; ak i o preuzimanju vo stva? Vi ste poprilino star svet. Gotovo svi svetovi tvrde za sebe da su stari, ali Komporelen jeste star svet." Ministarka Lizalor dopusti da joj hladan osmeh pre e licem. "Najstariji, ako je verovati naem zanesenjacima." "Nije li, u tom sluaju, postojalo doba kada je Komporelen bio vodei svet jedne ne ba tako malene skupine svetova? Ne sanjarite li, moda, jo o tome da povratite izgubljenu mo?" "Zar zaista verujete da sanjarimo o tako nedostinom cilju? Nazvala sam to aavom idejom ak i pre no to ste me upoznali sa svojim razmiljanjima; sada sam ube ena da je zaista aava."

"Snovi mogu biti neostvarljivi, ali ovek ipak moe sanjariti. Terminus, smeten na samom rubu galaksije i sa petovekovnom istorijom - kraom od istorije bilo kog drugog sveta - vlada, praktino, itavom Galaksijom. Ima li ikakvog razloga da tu ulogu ne preuzme Komporelen? A?" Treviz se umilno smeio. Lizalor ostade ozbiljna. "Terminus je taj svoj poloaj stekao, kako je reeno, zahvaljujui usmeravanjima Seldonovog Plana." "Seldonov Plan je psiholoka okosnica zadubinske superiornosti i odrae se, najverovatnije, onoliko dugo koliko ljudi budu u njega verovali. Mogue je da komporelenska vlada u Seldonov Plan vie ne veruje. Me utim, ak i u tom sluaju, Terminus zadrava svoju tehnoloku nadmo. Vlast Terminusa nad najveim delom Galaksije poiva, nesumljivo, na njegovoj nadmonoj tehnologiji - primer za to je upravo gravitacioni brod, koga toliko udite da se doepate. Nijedan drugi svet, osim Terminusa, ne raspolae gravitacionim brodovima. Ukoliko bi Komporelenu polo za rukom da se domogne makar jednog od njih, i da se u svim pojedinostima upozna sa nainom na koji on funkcionie, to bi mu omoguilo da naini dinovski skok unapred. Nisam nimalo ube en da bi to bilo dovoljno da od Terminusa preuzmete vo stvo u Galaksiji; me utim, mogue je da je vaa vlada u to uverena." "Ni sami, verovatno, ne verujete u to to govorite", usprotivi se Lizalor. "Bilo koja vlada koja bi zadrala neki zadubinski brod protivno volji Zadubine bila bi, van svake sumnje, izloena njenom gnevu - a istorija nam daje dovoljno primera koliko nezgodno moe biti izlagati se gnevu Zadubine." "Gnev Zadubine", odvrati Treviz, "moe pasti na glavu samo onog za koga je Zadubini poznato da njen gnev zasluuje." "U tom sluaju, Trevize - prihvatimo li da vaa analiza situacije nije sasvim aava ne bi li bilo u vau korist da prihvatite nagodbu sa nama i prepustite nam brod? Dobro bismo vam platili da ga dobijemo bez velike buke - ukoliko postupimo u skladu s vaim izlaganjem." "Ipak, da li biste se mogli pouzdati u mene da neu o svemu izvestiti Zadubinu?" "Svakako. Jer morali biste je izvestiti i o svojoj ulozi u svemu tome." "Mogu im rei da sam postupao pod pritiskom." "Naravno. Osim ukoliko vas va zdrav razum ne bi ubedio da vam gradonaelnica ne bi poverovala i jednu jedinu re... Dakle, hoemo li se nagoditi?" Treviz odmahnu glavom. "Neemo, madam Lizalor. Brod je moj i mora ostati moj. Kao to sam vam ve rekao, bie raznesen u paramparad ukoliko pokuate da silom u ete u njega. Budite sigurni da vam govorim sutu istinu. Ne pomiljajte ni za asak da blefiram." "Vi moete otvoriti brod, i preinaiti uputstva data kompjuteru." "Van svake sumnje, ali ja to neu uiniti." Lizalor duboko uzdahnu. "Sigurna sam da vam je poznato da vas mogu navesti da promenite miljenje - ako ne onim to moemo uiniti vama, onda onim to moemo uiniti vaem prijatelju, dr Peloratu, i onoj mladoj eni." "Imate u vidu muenje, ministarko? Je li to va zakon?"

"Ne, venie. Moda se neemo morati posluiti najgorim sredstvima. Tu je uvek i psihika sonda." Po prvi put otkako se obreo u ministarkinim privatnim odajama Treviz oseti zebnju oko srca. "Ne smete ni to uiniti. Upotreba psihike sonde, osim u medicinske svrhe, zabranjena je irom Galaksije." "Me utim, u stanju potpune beznadenosti..." "Spreman sam na takav rizik", odgovori Treviz mirno, "budui da od toga neete imati nikakve koristi. Moja odlunost da zadrim svoj brod toliko je snana da bi psihika sonda razorila moj um pre no to bi popustio pod vaim pritiskom." (Ovo jeste bio blef, pomisli on, i jo vea zebnja proe njegovo srce). "Pri svemu tome, ak i ako biste bili toliko veti da me ubedite, ne razorivi moj um, ak i ako bih otvorio svoj brod, razoruao ga i predao vam ga, od toga, ipak, ne biste imali nikakve koristi. Brodski kompjuter je tehnoloko udo jo i vee od samog broda, i podeen je - ne znam ni sam kako - da samo sa mnom razvije sve svoje mogunosti. Ja bih to nazvao kompjuterom nainjenom po meri jednog jedinog oveka." "Uzmimo, onda, da zadrite svoj brod i da nastavite da upravljate njime. Da li biste bili spremni da razmotrite mogunost da njime upravljate u nae ime - kao uvaeni komporelenski gra anin? S odlinom platom. ivotom u luksuzu. To bi vailo i za vae prijatelje, razume se." "Ne bih." "Dobro, ta onda imate u vidu? Da, jednostavno, dopustimo vama i vaim prijateljima da uzmete brod i otisnete se u svemir? Skreem vam panju da bismo, na kraju krajeva, mogli obavestiti Zadubinu da se, zajedno sa brodom, nalazite na Komporelenu, i potom itavu stvar njima prepustiti." "I sami, pri tom, izgubiti brod?" "Ukoliko, ve, moramo da ostanemo bez broda, radije bismo ga, verovatno, prepustili Zadubini nego ga ostavili u rukama neke bezobrazne svemirske lutalice." "U tom sluaju, dozvolite da vam iznesem jedan predlog." "Predlog? U redu, da ujem. Nastavite." Treviz zapoe, paljivo birajui rei. "Nalazim se u jednoj veoma vanoj misiji. Misija je bila zapoeta uz punu podrku Zadubine - koja mi je sada, po svemu sudei, uskraena; uprkos svemu, u pogledu vanosti misije nita se nije promenilo. Neka mi sada Komporelen prui svoju podrku, i ukoliko misiju uspeno okonam, i Komporelen od toga moe imati koristi." Na Lizalorinom licu pojavi se izraz dvoumljenja. "I neete vratiti brod Zadubini?" "Nikada to nisam ni imao u vidu. Me utim, Zadubina ne bi sa toliko predanosti tragala za brodom kada bi oni tamo makar i za trenutak verovali da imam ikakvu nameru da im ga ikada vratim." "To, me utim, jo izdaleka ne znai da biste, na kraju, brod izruili nama." "Kada, napokon, budem okonao svoju misiju, mogue je da vie neu imati nikakve potrebe za brodom. U tom sluaju, ne bih imao nita protiv ni da ga Komporelen dobije." Nekoliko trenutaka njih dvoje posmatralo je jedno drugo u potpunoj tiini.

"Govorite koristei pogodbeni nain", ree Lizalor. "'Mogue je'; 'ne bih imao nita protiv'. To vam nita ne znai." "Mogu vam bilo ta obeati, ali ta bi vam, opet, to moglo znaiti? injenica da su mi obeanja obazriva i ograniena trebalo bi, u najmanju ruku, da posvedoi da sam iskren." "Pametno", potvrdi Lizalor, klimnuvi glavom u znak odobravanja. "To mi se dopada. Pa, kakve je prirode ta vaa misija i kakva je korist koju bi Komporelen mogao imati od nje?" "Ne, ne, najpre se vi izjasnite", zatrai Treviz. "Dakle, hoete li me podrati ako vam dokaem da je moja misija od vanosti i za Komporelen?" Ministarka Lizalor die se sa leaja, u potpunosti istiui svoju visoku i monu figuru. "Ogladnela sam, venie Trevize, i nisam spremna da nastavim razgovor prazna stomaka. Ponudiu vam da neto pojedete i popijete - neto umereno. Nakon toga, moemo okonati na razgovor." Trevizu se, za trenutak, uini da je u njenim oima ugledao sjaj ptice grabljivice, eljne da neto kljucne, i on stisnu usne s nejasnim oseajem nelagodnosti. 21. Jelo je moda bilo hranljivo, ali za ulo ukusa poslastica ba nije bilo. Glavni obrok sastojao se od kuvane govedine sa sosom od senfa, uz prilog od nekog lisnatog povra koje Treviz nije uspeo da prepozna. Nije mu se, najzad, ni dopalo, budui da je imalo neki gorkokiselkasti ukus koji mu nije godio. Kasnije je ustanovio da je u pitanju bila neka vrsta algi. Stiglo je, potom, neko voe sa ukusom jabuke preliveno sokom od breskve (sasvim ukusno, mora se priznati); tu je bilo i neko toplo, tamno pie, odve gorko za Trevizov ukus i on stoga zamoli za au obine, hladne vode. Obroci ba nisu bili obilni, ali s obzirom na okolnosti, Treviz ne ree ni rei. Obed je bio sasvim privatan; nikog od posluge nije bilo na vidiku. Sama ministarka ga je zagrejala i posluila, i sama je uklonila posu e i pribor za jelo. "Nadam se da vam je hrana prijala", primeti Lizalor dok su naputali obedovaonicu. "Veoma", odvrati Treviz, bez oduevljenja. Ministarka se ponovo zavali u svoj leaj. "Vratimo se, sada", obrati mu se ona, "naoj malopre anjoj temi. Rekoste da je mogue da Komporelenu ba ne godi premo Zadubine u tehnologiji, kao ni njeno vo stvo u Galaksiji. U izvesnom smislu, to jeste tano; me utim, to moe biti od interesa samo za one koji se bave me uzvezdanom politikom - a takvih je srazmerno malo. Ono to nas, u tom smislu, moe znatno vie pribliiti sutini stvari jeste injenica da prosenog Komporelenca naprosto uasava nemoralnost koja se ispoljava u Zadubini. Nemoralnost, dakako, postoji na svim svetovima; me utim, ini se da je ona, naroito, obeleje Terminusa. Rekla bih, ak, da je svako antizadubinsko raspoloenje koje bi se moglo uoiti na ovom svetu sutinski utemeljeno upravo na tome, pre nego na neem apstraktnom. "Nemoralnost?" upita Treviz, zabezeknut. "Ali kakve god mogle biti mane Zadubine, morate, ipak, priznati da svojim delom Galaksije upravlja sa sasvim prihvatljivom

efikasnou, kao i da vodi potenu poresku politiku. Gra anska se prava, sve u svemu, potuju i..." "Venie Trevize, imam na umu polnu nemoralnost." "U tom sluaju, zaista vas ne razumem. U pogledu odnosa me u polovima mi smo izrazito moralna drutvena zajednica. ene su veoma dobro zastupljene u svim oblastima drutvenog ivota. I na elu naeg Vea stoji ena; pored toga, gotovo polovinu njegovih lanova ine..." Ministarkinim licem minu senka razdraenosti. "Venie, da li me vi to zafrkavate? Uopte ne sumnjam da vam je poznato ta se ima u vidu pod polnom moralnou. Da li brak jeste - ili, moda, nije - svetinja na Terminusu?" "ta imate u vidu pod izrazom 'svetinja'?" "Postoji li zakonska ceremonija kojom se mukarac i ena me usobno vezuju?" "Dabome, ukoliko to oni ele. Najzad, takav in pojednostavljuje pitanje poreza, kao i problem nasle a." "Ali mogu je razvod?" "Razume se. Bilo bi u svakom pogledu nemoralno prisiljavati ljude da ive zajedno, dok..." "I nema nikakvih religijskih ogranienja?" "Religijskih? Pa, postoje ljudi koji grade svoju filosofiju na prastarim kultovima; ali kakve to veze ima sa brakom?" "Venie, ovde, na Komporelenu, svi vidovi odnosa me u polovima pod potpunom su kontrolom. I brak je u to ukljuen. U stvari, pojam odnosa me u polovima ogranien je na branu vezu. Veoma nas rastuuju oni svetovi, a Terminus posebno, na kojima se polni odnosi, po svemu sudei, smatraju pukim zadovoljstvom bez neke vee vanosti zadovoljstvom u koje se neko uputa kad god, kako god, i s kim eli, ne osvrui se na dublje religijske vrednosti." Treviz slee ramenima. "ao mi je, ali zaista ne mogu nita da uinim na preobraaju Galaksije, ili makar samo Terminusa... Ali kakve to veze ima sa mojim brodom?" "Ima. Imam u vidu nae javno mnenje u pitanju vaeg broda; ukazujem vam na to do koje su mere ograniene moje mogunosti da u tom pogledu postignem s vama dogovor. itelji Komporelena bili bi uasnuti kada bi doznali da ste jednu mladu enu doveli na brod da zadovoljava vau poudu - vas i vaeg prijatelja. Imajui, upravo, u vidu vau bezbednost, traila sam od vas da prihvatite tihu predaju broda, umesto da idete na javni proces." "Vidim da vam je brod posluio da izna ete novu vrstu ube ivanja, putem pretnji", primeti Treviz. "Znai, izlaemo se opasnosti da nas gomila linuje?" "Samo vam ukazujem na mogue opasnosti. Da li ste u mogunosti da osporite da je ena koju ste poveli sa sobom ita drugo do objekat vae seksualne poude?" "Razume se da jesam. Blis je drubenica mog prijatelja, dr Pelorata. Ne postoji nijedna druga ena koja bi mogla polagati pravo na njeno mesto. Moda vi njihov odnos ne biste odredili kao brani odnos, ali ube en sam, znajui kako na svoj odnos gledaju i Blis i Pelorat, da njih dvoje smatraju da su u braku." "elite li time da kaete da vi niste ni u kakvom odnosu sa njom?"

"Naravno da nisam", odvrati Treviz. "Kakvim me vi to ovekom smatrate?" "Ne bih umela da vam kaem. Nisu mi, naime, poznata vaa shvatanja moralnosti." "Dozvolite mi, u tom sluaju, da vam kaem da mi moje shvatanje moralnosti ne dozvoljava da varam svog prijatelja - pogotovo kada je u pitanju ena koju voli." "Niste, ak, doli u iskuenje?" "Nisam u stanju da spreim da do em u iskuenje, ali jesam u stanju da mu odolim." "Zaista? Moda je razlog tome to vas ene uopte ne interesuju?" "Odbacite, odmah, tu pomisao. Jo kako me interesuju." "A koliko je vremena prolo otkako ste bili s nekom enom?" "Vie meseci. Zapravo, otkako smo napustili Terminus" "Sigurna sam, u tom sluaju, da vam toliko dugo uzdravanje nije prijatno?" "Nije", odvrati Treviz energino, "ali okolnosti su bile takve da nisam imao izbora." "Pretpostavljam da je va prijatelj, dr Pelorat, uvidevi koliko se muite, bio pripravan da svoju enu podeli sa vama." "Nisam mu dao na znanje da se muim, ali ak i da jesam, siguran sam da ne bi bio spreman da podeli Blis sa mnom. Niti bi, siguran sam, Blis na to pristala. Ja joj se uopte ne dopadam." "Da li to tvrdite na osnovu toga to ste, bezuspeno, pokuavali da joj pri ete?" "Nisam pokuao. Svoje procene u stanju sam da donosim bez potrebe da ih poveravam. U svakom sluaju, ni ona se meni ne dopada naroito." "Neverovatno! A ini se da je ona, upravo, ona vrste ene kakvu mukarci po pravilu smatraju veoma privlanom." "U fizikom pogledu - ona jeste privlana. Uprkos tome, ona me ne privlai. Pre svega, odve je mlada - ima u njoj neega gotovo detinjastog." "Znai, vie ste skloni starijim enama?" Treviz pouta nekoliko trenutaka. Da li ga je to uvlaila u neku zamku? A onda obazrivo odvrati: "Dovoljno sam star da bih znao da cenim vrednost zrelih ena. Ali kakve to veze ima sa mojim brodom?" "Zaboravite, za trenutak, svoj brod", odgovori Lizalor. "Meni je etrdeset est godina, i nisam udata. Nekako, uvek sam bila prezaposlena da bih imala vremena za brak." "U tom sluaju, imajui u vidu pravila vaeg drutva, moraete se uzdravati do kraja svog ivota... Da li ste me zbog toga pitali koliko je vremena proteklo otkako sam poslednji put bio sa nekom enom? Oekujete li od mene neki savet? Pa, ukoliko vam je potrebno moje miljenje, rei u odmah da polni odnos nije to i hrana ili pie. Nije ba ugodno biti bez njega, ali nije ni neizdrivo." Ministarka se nasmeja, i u oima joj se ponovo javi sjaj ptice grabljivice. "Nemojte me pogreno razumeti, Trevize. S poloajem dolaze i izvesne privilegije, a pored toga, postoji i diskrecija. Sve o svemu, nisam ba neko ko se uzdrava. Uprkos svemu tome, ovdanji mukarci jedva da su u stanju da vas zadovolje. Ja prihvatam injenicu da moralnost predstavlja apsolutnu vrlinu, ali istovremeno, ona mukarce sa ovog sveta optereuje oseanjem krivice; iz tog razloga oni su nepreduzimljivi, nematoviti, spori da zaponu a brzi da zavre - sve u svemu, krajnje neveti."

Veoma obazrivo, Treviz primeti: "Pa, sumnjam da i u pogledu toga mogu neto da uinim." "elite li time da nagovestite da je greka, moda, u meni? Naime, da ne nadahnjujem mukarce u dovoljnoj meri?" Treviz hitro podie ruku, u znak protivljenja. "Taman posla!" "U tom sluaju, kako biste vi postupili, kada bi vam se ukazala prilika? Vi, ovek sa jednog normalnog sveta, koji je sigurno proao kroz sve vrste seksualnih iskustava, i koji je pod pritiskom nekoliko meseci prinudnog uzdravanja ak i u prisustvu jedne mlade i armantne ene. Kako biste se vi ponaali u prisustvu ene kao to sam ja, ene ovakve zrelosti kakva vam se inae dopada?" "Ponaao bih se sa potovanjem i pristojnou kakvi pristoje vaem poloaju i vaem ugledu", odgovori Treviz. "Ne budite budala!" uzviknu ministarka, i ruka joj krenu prema desnoj strani njenog pojasa. Bela traka koja ju je obavijala popusti i spade sa njenih grudi i vrata. Crna haljina koju je imala na sebi sada je visila na njoj. Treviz je sedeo kao skamenjen. Od kada joj se ova misao vrzmala po glavi? Ili je, samo, na ovaj nain elela da postigne ono to nije uspela pretnjama? Haljina skliznu sa nje, zajedno sa delom koji joj je podupirao grudi. Ministarka je sedela pravo preko puta, s izrazom ponosne samosvesti, naga od pojasa nagore. Njene grudi bile su umanjena verzija nje same - bile su masivne, vrste, i neodoljivo izazovne. "Pa?" upita ona. "Velianstveno!" uzviknu Treviz, nimalo ne preterujui. "I ta nameravate da preduzmete?" "ta mi nalae komporelenski moral, madam Lizalor?" "A ta komporelenski moral znai oveku sa Terminusa? ta vam va moral nalae? Pa, krenite. Hladno je, i telo mi udi za toplotom." Treviz ustade i poe da se svlai. PRIA O ZEMLJI 22. Treviz se oseao kao drogiran, pitajui se koliko je vremena proteklo. Pokraj njega leala je Miza Lizalor, ministarka saobraaja. Leala je potrbuke, glave iskrenute na jednu stranu, otvorenih usta i jedva primetno hrui. Treviz za asak oseti zadovoljstvo to ona jo spava. Kada se probudi, nadao se da e joj biti sasvim jasno da je ona usnula. I Treviz je, tako e udio za snom, ali je, nekako, oseao da je veoma vano da mu se ne prepusti. Nije ga nipoto, kada se probudi, smela zatei kako spava. Morala je da ustanovi da je on odoleo, dok je ona sama zapala u nesvesno stanje. Uostalom, tako neto ona bi i oekivala od jednog zadubinskog nemoralnog tipa, i stoga je smatrao uputnim da je u tom pogledu ne razoara. Na neki nain, dobro se pokazao. Pretpostavio je, sasvim umesno, da je Lizalor - s obzirom na svoju fiziku pojavu i snagu, svoju politiku mo, na svoj prezir prema

komporelenskim mukarcima s kojima je do tada odravala veze, na njenu (istovremeno) i uasnutost i opinjenost pripovestima (ta li je samo mogla uti? upita se Treviz) o seksualnim pregnuima dekadenata sa Terminusa - mogla odistinski eleti da, kao mukarac, njome vlada. Mogla je to, ak, i otvoreno ispoljavati, a da istovremeno ni sama ne bude svesna svojih elja i oekivanja. Postupio je u skladu sa takvom svojom pretpostavkom, i na njegovu sreu, ispostavilo se da je bio u pravu. (Treviz, onaj koji je uvek u pravu, naruga se samom sebi.) To je ovoj eni donelo zadovoljstvo, a samom Trevizu omoguilo da ono to ini podesi tako da se ena do kraja iscrpi, a da on sam, srazmerno, sauva snagu. To ba nije bilo lako. Imala je predivno telo (etrdeset est godina, ree, ali ga se nipoto ne bi postidela ni kakve dvadesetpetogodinja sportiskinja) i beskrajno mnogo energije - iju je koliinu premaivala samo njena udnja da je to vie potroi. Odista, ukoliko bi je bilo mogue ukoriti i nauiti umerenosti; ukoliko bi uz pomo prakse (ali da li je on sam imao za to dovoljno snage?) uspela da se bolje koristi svojim mogunostima, i, to je vanije, njegovim, pa moglo bi biti pravo uivanje da... Hrkanje odjednom prestade i ona se promekolji. On joj poloi ruku na rame i blago je prodrma - i ona otvori oi. Treviz je leao oslonjen na lakat, nastojei da izgleda to sveije i pun ivota. "Milo mi je to si uspela za zaspi, draga", ree on. "Odmor ti je zaista bio potreban." Ona mu se sanjivo osmehnu i on, za trenutak, sa nelagodnou pomisli kako e mu predloiti da zaponu iznova, ali se ona samo protee i okrenu na le a. A onda mu ree, blagim i zadovoljnim glasom: "Ispravno sam te procenila od samog poetka. Ti si pravi kralj seksualnih zadovoljstava." Treviz se potrudi da izigrava skromnost. "Bio sam sasvim prosean." "Kojeta. Bio si izvanredan. Plaila sam se da se nisi uzdravao i da te je ona ena iscrpla, ali si me uveravao u suprotno. I, rekla bih, govorio si istinu, zar ne?" "Da li sam, da tako kaem, izgledao kao neko napola zasien?" "Ne, nisi", i ona prsnu u smeh. "Da li jo razmilja o psihikoj sondi?" Ona se ponovo nasmeja. "Jesi li poaavio? Zar misli da bih elela da te izgubim posle svega?" "Pa ipak, moda bi bilo bolje kada bi, makar privremeno, ostala bez mene..." "ta?" Ona se namrti. "Ukoliko bih ovde zauvek ostao, koliko bi, dr... draga moja, prolo vremena pre nego to bi oi poele da motre, i usta da apuu unakolo? Me utim, ukoliko nastavim sa svojom misijom, bilo bi prirodno da se povremeno vraam da podnosim izvetaje, i u tom sluaju bilo bi, isto tako, sasvim prirodno da se zatvaram nasamo s tobom- s obzirom na vanost moje misije." Ona se nekoliko trenutaka prepusti razmiljanju, odsutno se ekajui po bedrima. A onda ree: "Pa, rekla bih da si u pravu. Mrzim, dakako, i samu pomisao na to - ali rekla bih da si u pravu." "I ne treba uopte ni da pomilja da se neu vratiti", dodade Treviz. "Nisam tolika budala da smetnem s uma ta me ovde oekuje."

Ona mu se nasmei, dodirnu mu blago akom obraz, i upita, gledajui ga pravo u oi: "Je li i tebi prijalo, ljubavi?" "Mnogo vie nego samo prijalo, draga." "Pa, ipak, ti si ovek iz Zadubine. ovek zrele mladosti, i to sa samog Terminusa. Mora biti da si se navikao na sve mogue vrste ena, sa svim moguim tehnikama... " "Jo nikad nisam sreo nikog - nikog - nalik na tebe", odvrati Treviz sa uverljivou koja kao da pokulja iz njega, jer na kraju krajeva, to i jeste bila istina. "Pa, neka ti bude, kad tako kae", ree Lizalor zadovoljno. "Pa ipak, zna, od starih navika teko se odustaje, i nisam sigurna da bih bila u stanju da re jednog mukarca uzmem zdravo za gotovo, bez izvesnog zaloga. Kada me napokon bude uputio u tu svoju misiju i ja se sa njom saglasim, ti i tvoj prijatelj, dr Pelorat, moi ete da po ete, ali u mladu enu zadrati ovde. Ne strahuj, sa njom e se ovde dobro postupati; pretpostavljam, me utim, da e dr Peloratu nedostajati, i da e se on starati da to je ee mogue svraate do Komporelena, ak i ako bi te oduevljenost za tu tvoju misiju mogla dovesti u iskuenje da predugo izbiva odavde." "Ali Lizalor to je nemogue." "Zar?" Sumnja ponovo zablista u njenim oima. "A zbog ega bi to bilo nemogue? Zbog ega vam je ta ena toliko potrebna?" "Nije seks u pitanju. Ve sam ti to rekao, i ono to sam rekao puna je istina. Ona je Peloratova, i ja za nju nisam ni najmanje zainteresovan. Pored toga, ni ne sumnjam da bi se precepila nadvoje kada bi samo pokuala da se upusti u ono to je tebi tako nadmono polo za rukom." Za asak, na Lizalorinom licu zaigra osmeh. Brzo ga potisnuvi, ona ozbiljno upita: "ta, onda, tebi smeta ako ona ostane ovde na Komporelenu?" "Ona je, zna, od sutinske vanosti za nau misiju. Zbog toga je moramo imati na brodu." "Pa, u tom sluaju, o kakvoj je misiji re? Vreme je ve da me sa njom upozna." Veoma kratko, Treviz oklevae. Mora joj rei istinu. Nikakva la koju bi mogao smisliti ne bi bila toliko delotvorna. "Sasluaj me", zapoe on. "Komporelen je bez sumnje star svet, jedan od najstarijih, ali je malo verovatno da je i najstariji. Ljudska vrsta ne potie sa ove planete. Ljudi su prispeli ovamo sa nekog drugog sveta; ali mogue je da njihova vrsta ne potie ni sa tog sveta, ve sa nekog jo starijeg. Na kraju, to zalaenje u prolost mora biti privedeno kraju, i mi moramo stii do tog prvog sveta na kome je ljudska vrsta zaista nastala. Ono za im tragamo je Zemlja." Promena koju ugleda na licu Lize Mizalor zaprepasti ga. Njene oi se irom otvorie, dah joj postade ubrzan, i svaki mii na njenom telu, dok je tako leala, inilo se da se zgrio. Onda naglo isprui ruke, i prsti joj se ukrstie. "Ti si izgovorio to ime", proapta ona promuklim glasom. 23.

Nakon toga, nije rekla ni rei; nije ga ak ni pogledala. Ona lagano spusti ruke, prevali noge preko ivice kreveta i ostade sedei tako, okrenuvi mu le a. Treviz ostade da lei, kao skamenjen. Iz seanja je lagano izvlaio rei Muna Lija Kompora, koje je ovaj izgovorio dok su stajali u praznom turistikom centru na Sejelu. uo ga je kako govori o planeti predaka onoj na kojoj se Treviz sada nalazio: "U pogledu Zemlje, ispunjeni su najgorim praznoverjem. Svaki put kada se pomene njeno ime podiu obe ruke i ukrtaju prste, kao da ele da odagnaju od sebe zlu kob." Ali posle onoga to je upravo izrekao, bilo je savreno beskorisno podseati se na to. "ta sam to tako strano rekao, Mizi?" promrmlja on. Ona lagano odmahnu glavom, uspravi se i hitno zamae kroz vrata. Vrata se za njom zatvorie i, trenutak kasnije, zau se um tekue vode. Nije mu bilo druge do da eka, nag, nedostojanstven, pitajui se da li da joj se pridrui pod tuem; gotovo istog asa bi mu jasno da je bolje da to ne uini. I upravo stoga to, na neki nain, oseti da mu je tu uskraen, u njemu se javi jo dublja potreba za njim. Ona se konano pojavi i u tiini zapoe da odabira odeu. On je upita: "Ne zamera li mi ako i ja..." Ona nita ne odgovori, i on njeno utanje protumai kao pristanak. On pokua da pre e preko sobe snanim i muevnim korakom, ali ga obuze nelagodnost kao u onim davnim danima kada ga je majka, povre ena zbog nekog njegovog nestaluka, kanjavala svojom utnjom, navodei da ga uzdrhti od neprijatnosti. U kupatilu se obazreo oko sebe razgledajui gole, poploane zidove. Zatim se jo paljivije zagledao u njih. Nije bilo niega. On ponovo otvori vrata i, proturivi glavu napolje, upita: "uj, kako se tu stavlja u pokret?" Ona odloi dezodorans (Treviz je, bar, mislio da je to bio dezodorans), priblii se kupatilu i, ne pogledavi ga ni za trenutak, oznai mu jedno mesto na zidu. Pratei njen prst Treviz napokon uoi jednu krunu i ruiastu taku na zidu, jedva obojenu, kao da je majstor i sam mrzeo to mora da narui savrenu belinu zidova, makar i samo stoga to je trebalo nagovestiti kako se tu stavlja u pokret. Treviz gotovo neprimetno slee ramenima, nae se prema zidu i dodirnu oznaeno mesto. Po svemu sudei jedino je to trebalo i uiniti, jer se gotovo istog asa na njega iz svih pravaca srui itav potok najtananijih mlazeva vode. Duboko udahnuvi, on dodirnu oznaeno mesto i voda prestade da tee. On ponovo otvori vrata, svestan toga da izgleda jo manje dostojanstven dok je tako stajao, gotovo nesposoban da uoblii rei: "uj, kako dobijate toplu vodu?" Ovoga puta njen se pogled zaustavi na njemu i, po svemu sudei, njegov izgled uini da u njoj mine gnev (ili strah, ili kakvo god da je bilo oseanje to se probudilo u njoj) i ona se zakokita i, ne suspreui se, prsnu u gromovit smeh. "Kakvu toplu vodu?" upita ona. "Zar misli da se toliko razbacujemo energijom, da emo je troiti ak i na zagrevanje vode za kupanje? Ima na raspolaganju prijatnu, sveu vodu, dobijenu iz tek otopljenog leda. ta bi jo mogao poeleti? Vi, mekuci Zadubinci! Tornjaj se tamo i peri se!"

Treviz oklevae, ali ne zadugo, budui da je bilo potpuno jasno da nema nikakvog izbora. Uoljivo oklevajui on ponovo dotae ruiastu taku, napevi se itavim telom u oekivanju ledenih mlazeva. Svea voda? Odjednom oseti kako mu se na telu pojavljuje sapunica, i on se brzo stade trljati, prihvatajui to kao neizbeni deo kupanja i nadajui se, samo, da nee dugo potrajati. Sad do oe na red mlazevi iste vode. Oh, topla... Pa, ne ba topla, ali ne ni sasvim hladna voda; u svakom sluaju, inila se toplom u pore enju sa njegovim najeenim telom. A onda, dok se premiljao da li da jo jednom dodirne ruiastu taku i zaustavi doticanje vode, pitajui se, istovremeno, kako je Lizalor izala iz kupatila sasvim suva iako nigde na vidiku nije bilo runika, niti iega to bi ga moglo zameniti - voda prestade da tee. A onda, odjednom, potee snana struja vazduha koja bi ga zacelo oborila da nije dolazila iz svih pravaca podjednako. Vazduh je bio topao; ak, odve topao. Bilo je potrebno - Trevizu je to bilo dobro poznato - znatno manje energije da bi se zagrejao vazduh nego da bi se zagrejala voda. Topao vazduh za nekoliko minuta sasui vodene kapljice na njemu, i on izi e iz kupatila suv kao da nikad u ivotu nije ni video vodu. inilo se kao da se Lizalor sasvim povratila. "Kako se osea?" "Prilino dobro", odgovori Treviz. Zaista, oseao se gotovo neverovatno ugodno. "Trebalo je samo da budem pripravan na onu vodu... Nisi mi rekla da..." "Mekuac", promrmlja Lizalor, sa umilnom porugom u glasu. On se poslui njenim dezodoransom, a potom poe da se oblai, svestan da, za razliku od nje, nema isto rublje. "Kako je trebalo da ga nazovem... taj svet?" "Govorei o njemu, mi uvek kaemo 'Najstarija'",odgovori ona. "Otkud sam mogao znati da je naziv koji sam ja upotrebio pod zabranom?" upita on. "Nisi mi nita rekla." "Nisi nita ni pitao." "Kako sam mogao znati da treba da pitam?" "Zna sada." "Ali ja sam sklon zaboravljanju." "Ne bi bilo zgoreg da zapamti." "U emu je, u stvari, razlika?" On oseti kako ga obuzima bes. "U pitanju je samo jedna re, zvuk." Lizalor tmurno odgovori: "Postoje rei koje je bolje ne izgovarati. Da li ti izgovara svaku re koju zna, pod bilo kakvim okolnostima?" "Neke su rei vulgarne, neke neodgovarajue, a neke, pod posebnim okolnostima, mogu povrediti ljude. ta je od toga... re koju sam upotrebio?" "To je sumorna, sveana re", odgovori Lizalor. "Ona oznaava svet koji je bio predak svih nas, a koji danas ne postoji. Bila je to tragedija, koju doivljavamo utoliko dublje to se taj svet nalazio tako blizu nas. Ustruavamo se da ga uopte pominjemo, ali ukoliko smo ve prinu eni, radije ne koristimo njegovo ime." "A to to si podigla ruke i ukrstila prste? Kako to otklanja bol i tugu?"

Lizalorino lice buknu. "Bilo je to jae od mene, i nisam ti ba zahvalna to si me primorao da to uinim. Postoje ovde ljudi koji veruju da ta re, ak i sama pomisao na nju, donose nesreu - i to je nain na koji nastoje da je od sebe odagnaju." "Da li i ti veruje da e odagnati nesreu pukim ukrtanjem prstiju?" "Ne... Ipak, da, na izvestan nain. Da nisam to uinila, oseala bih se krajnje nelagodno." Nije ga gledala. A onda, kao da eli da promeni temu razgovora, brzo dodade: "A na koji bi nain ta vaa tamnokosa ena, za koju tvrdi da je od sutinske vanosti za vau misiju, trebalo da vas dovede do... do tog sveta ije si ime pomenuo?" "Slobodno reci 'Najstarije'. Ili se, moda, boji da ak i to izgovori?" "Radije o tome ne bih uopte razgovarala; ipak, oekujem odgovor na svoje pitanje." "Imam razloga da verujem da su njeni preci na svoj sadanji svet prispeli sa Najstarije." "Ba kao i mi", primeti Lizalor ponosno. "Me utim, me u njenim zemljacima postoji neka vrsta tradicije za koju ona kae da predstavlja klju za razumevanje Najstarije - pod uslovom da se dopre do tog sveta i proue njegovi zapisi." "Lae." "Mogue je. Ipak, moramo proveriti." "Ukoliko ve imate tu enu sa njenim problematinim saznanjima, i ukoliko vam je ona neophodna da dospete do Najstarije - zbog ega ste, onda, uopte dolazili na Komporelen?" "Da bismo ustanovili poloaj Najstarije. Imao sam, nekada, prijatelja koji je, kao i ja, bio gra anin Zadubine. Uveravao me je, me utim, da su njegovi preci sa Komporelena, i da je najvie iz istorije Najstarije sauvano upravo na Komporelenu." "Zaista, to je rekao? A da li ti je ispriao bar neto iz njene istorije?" "Jeste", odgovori Treviz, ponovo stupivi na vrsto tle istine. "Rekao je da je Najstarija mrtav svet, u celosti zaga en radioaktivnou. Nije znao da mi objasni zbog ega i kako, ali je verovao da su razlog tome bile atomske eksplozije. Tokom nekog rata, moda." "Ne!" uzviknu Lizalor sa estinom. "ta ti znai to 'Ne'? da nije bilo rata, ili da, moda, Najstarija nije zaga ena radioaktivnou?" "Zaga ena je, ali ne usled rata." "U tom sluaju, kako je dolo do radioaktivnog zaga enja? Nije mogla biti radioaktivna od samog poetka, budui da je iznedrila ljudsku rasu. Da je bila, ni ljudske rase ne bi bilo." inilo se kao da Lizalor pomalo okleva. Stajala je sasvim uspravno, diui duboko, gotovo kao da se bori za vazduh. "Bila je to kazna", napokon odgovori. "Taj svet koristio je robote. Da li ti je poznato ta su roboti?" "Jeste." "Koristili su robote, i zbog toga su bili kanjeni. Svi svetovi koji su koristili robote bili su kanjeni, i vie ne postoje." "Lizalor, ko ih je to kaznio?"

"Onaj Koji Kanjava. Sile istorije. Ne znam." Ona pogleda u stranu, kao da joj je neugodno, a onda dodade, osetno tiim glasom: "Pitaj druge." "Svakako, ali koga da pitam? Postoje li na Komporelenu ljudi koji su prouavali pradavnu istoriju?" "Postoje. Nisu ovde ba naroito omiljeni - naroito me u obinim gra anima - ali Zadubina, ta tvoja Zadubina, uporno nastoji na onom to naziva intelektualnim slobodama." "Nema se ta prigovoriti tom nastojanju, prema mom miljenju", primeti Treviz. "Sve to dolazi pod prinudom podlono je prigovoru", odvrati Lizalor. Treviz slee ramenima. Nije imalo nikakvog smisla ulaziti u raspravu oko toga. "Moj prijatelj, dr Pelorat, i sam je neka vrsta prouavaoca pradavne istorije", ree on. "Pretpostavljam da bi se rado susreo sa nekim od svojih komporelenskih kolega. Lizalor, da li nam moe upriliiti takav susret?" Ona potvrdno klimnu. "Postoji jedan istoriar, Vasil Denijador, ovde na univerzitetu, u gradu. On, istina, ne dri predavanja, ali je mogue da e biti u stanju da vam pomogne da doznate ono to elite." "Zbog ega ne dri predavanja?" "Ne zato to mu to ne bi bilo dozvoljeno; jednostavno, studenti se ne opredeljuju za njegova predavanja." "Pretpostavljam", primeti Treviz nastojei da mu glas ne zvui podrugljivo, "da se studenti ni ne ohrabruju da to ine?" "A zbog ega bi bili ohrabrivani? Denijador je skeptik; i mi ih ovde imamo, zna. Uvek postoje pojedinci koji se ustobouju, okreui se protiv preovla ujuih gledita; koji su, ak, toliko drski da smatraju da su samo oni u pravu, i da svi drugi gree." "Nije li mogue da, u izvesnim sluajevima, stvari upravo tako stoje?" "Taman posla!" prasnu Lizalor, sa takvom vrstinom uverenja da namah bi jasno da nikakav dalji razgovor u tom pravcu ne bi imao nikakvog smisla. "Me utim, uprkos svom skepticizmu nee mu biti druge do da vam kae isto ono to bi vam rekao i svaki drugi Komporelanac." "A to je?" "Da, ma koliko tragali, Najstariju nikada neete nai." 24. U privatnim odajama koje su im bile dodeljene Pelorat je zamiljeno sluao Treviza; njegovo dugo, sveano lice bilo je bez ikakvog izraza. "Vasil Denijador, kae?" upita on. "Ne seam se da sam ikada sreo njegovo ime, mada je mogue da tamo, na brodu, u svojoj biblioteci, imam neko njegovo delo." "Da li si siguran da nisi nikada uo za njega? Razmisli!" podstae ga Treviz. "Ne seam se, ovog trenutka, da sam ikada uo za njega", oprezno odgovori Pelorat, "ali, na kraju krajeva, drago moje mome, mora da ima na stotine uglednih uenjaka za koje nikada nisam uo; ili, ako jesam, da ne mogu da ih se setim." "Ipak, mora biti da nije naunik najvieg ranga, jer bi u suprotnom sigurno uo za njega."

"Prouavanje Zemlje..." "Janove, poni da se privikava da koristi naziv Najstarija. U suprotnom, bie neprilika." "Prouavanje Najstarije", nastavi Pelorat, "ne predstavlja ba najisplativiji kutak u dvoranama saznanja, tako da naunici najvieg reda, ak i kada je u pitanju drevna istorija, nemaju neku naroitu elju da u njih zalaze. Ili da obrnemo stvar, oni koji su u njima ve nali svoje mesto teko da vide kako bi im bavljenje nekim nezanimljivim svetom moglo doneti poasti najvieg reda, ak i ako im je veoma stalo do njih. U svakom sluaju, ja nisam naunik najvieg reda, ni po ijem miljenju; u to sam sasvim siguran." "Jesi, po mom", neno mu dobaci Blis. "Da svakako, po tvome, draga", odvrati Pelorat nasmeivi se, " ali ti me ne procenjuje na osnovu mojih naunikih sposobnosti." Bila je ve skoro no, sudei, bar, po asovniku, i Treviz oseti kako nestrpljenje u njemu raste, kao i uvek kada bi Blis i Pelorat poeli da me usobno razmenjuju izraze nenosti. "Pokuau da nam za sutra upriliim susret sa tim Denijadorom", ree on, "ali ako ni on o itavoj stvari ne bude znao nita vie od ministarke, neemo biti nita dalje nego to smo to danas." "Moda bi nas on mogao odvesti do nekog ko je znatno upueniji u itavu stvar", primeti Pelorat. "Sumnjam. Odnos ovog sveta prema Zemlji... i ja bi trebalo da to pre zaponem da se privikavam da se, govorei o njoj, izraavam neodre eno. Odnos ovog sveta prema Najstarijoj je aav i sujeveran." On se okrenu. "Pa, bio je ovo teak dan, i trebalo bi da razmislimo o veernjem obedu - ukoliko smo u stanju da se uhvatimo ukotac sa ovdanjom neizazovnom kuhinjom - a potom i o tome da se dobro ispavamo. Da li ste vas dvoje ve nauili kako se upotrebljava tu?" "Drago moje mome", ree Pelorat, "postupali su sa nama krajnje ljubazno. Dali su nam sva mogua uputstva, ak i takva za kojima nismo imali nikakve potrebe." "ujte Trevize", umea se Blis. "ta je sa brodom?" "Kako mislite - ta je s brodom?" "Hoe li ga komporelenska vlada uzaptiti?" "Nee. Verujem, bar, da nee." "Oh. Divno. A zbog ega su odustali." "Zbog toga to sam ubedio ministarku da odustane od tog svog nauma." "Zadivljujue", primeti Pelorat. "A meni ba nije liila na osobu koju bi bilo mogue ubediti." "Ne znam", ree Blis. "Me utim, po stanju njenog uma bilo je jasno da je Treviz veoma privlai." Treviz uputi Blis pogled pun ogorenosti. "Jeste li to, Blis, zaista uinili?" "Uinila - ta, Trevize?" "Vrljali po njenom umu... "

"Nisam vrljala. Me utim, kada sam uoila da je privlaite, nisam mogla odoleti a da je malo ne podstaknem. Tek malice. Ionako bi do toga dolo samo po sebi; me utim, inilo mi se vanim da jo malice pojaam njenu naklonost prema vama." "Naklonost? Bilo je mnogo vie od toga. Da, omekala je, ali tek posle tucanja." Pelorat razrogai oi. "Ali ne misli valjda da kae..." "A to da ne?" upita Treviz izazovno. "Moda nije ba u prvom cvetu mladosti, ali je u ljubavne vetine sasvim dobro upuena. Uveravam vas, uopte nije poetnik. Niti ja sad imam nameru da izigravam viteza i laem da bih je zatitio. Bila je to njena ideja zahvaljujui, moda, i Blisinom uinku - a ja nisam bio u poloaju da je odbijem, ak i da mi je to palo na pamet, to se, priznajem, nije desilo... Hajde, Janove, ne gledaj me tako, kao kakav istunac. Ve je nekoliko meseci prolo otkako nisam imao pravu priliku... A ti si..." On neodre eno izmahnu rukom prema Blis. "Veruj mi, Golane", ree Pelorat pomalo zbunjen, "veoma grei ako moju reakciju tumai kao istunstvo. Nemam ba nita da ti prigovorim." "Ali ona jeste istunka", umea se Blis. "Mislila sam samo da je jo malo zagrejem za vas. Nisam imala na umu seksualni odnos." "Me utim, upravo je to bilo ono do ega je vae uplitanje dovelo, mala moja upletljiva Blis. Moda je ministarki neophodno da, javno, izigrava istunku; me utim, ak i ako to jeste sluaj, ini se da je to samo stoga da jo vie raspiri plamen." "I tako, pod pretpostavkom da ste je poeali gde treba, bie spremna da izneveri Zadubinu..." "Uinila bi to u svakom sluaju", odvrati Treviz. "elela je da se doepa broda..." On odjednom zastade, a onda upita apatom: "Da li mogu da nas uju?" "Ne!" odgovori Blis. "Jeste li sasvim sigurni u to?" "Sasvim. Nemogue je da neko nepozvan pokua da se probije kroz Gein um a da to Gea istog asa ne primeti." "U tom sluaju - stvari stoje ovako: Komporelen eli na brod za sebe - kao naroito vrednu dopunu u svojoj floti." "Zadubina, van svake sumnje, nee biti spremna da to dozvoli?" "Komporelen nema ni nameru da o tome obavesti Zadubinu." Blis uzdahnu. "Ah, vi, Izdvojenici! Najpre ministarka smera da izneveri Zadubinu u korist Komporelena, a potom, u zamenu za seksualni uitak, i sam Komporelen... A to se Treviza tie, on e sa zadovoljstvom izloiti prodaji svoje telesne usluge kako bi tu izdaju podstakao. Kakva samo anarhija vlada u toj vaoj Galaksiji! Kakav haos!" "Greite, mlada gospo", hladno odvrati Treviz. "Ono to upravo rekoh nisam rekla kao mlada ena, ve kao Gea. Iskljuivo kao Gea." "Ipak, greite, Gea. Ja nisam prodavao svoje telesne usluge. Sa zadovoljstvom sam ih stavio na raspolaganje; uivao sam, i u tome nije bilo nikakvog zla, ni za koga. Kao posledica toga, stvari su se okrenule na dobro, i ja to tako prihvatam. A ako Komporelen eli brod za neke svoje svrhe, ko je taj koji e presuditi ko ima pravo u ovoj stvari? Brod jeste svojina Zadubine, ali bio je predat meni, sa ciljem da po em u potragu za Zemljom. Prema tome, brod je moj sve dok potragu ne privedem kraju, i po mom

miljenju Zadubina nema nikakvog prava da naknadno dovodi u pitanje prvobitni dogovor. to se Komporelena tie, njemu se ne dopada da bude pod patronatom Zadubine, i prirodno, tei nezavisnosti. Kako Komporelen gleda na stvari, takav njegov postupak potpuno je ispravan: obmanuti Zadubinu za njega ne predstavlja izdaju, ve patriotski in. Dakle, ko zna ta je pravo?" "Tano. Ko zna ta je pravo? U jednoj anarhinoj Galaksiji, kako je uopte mogue razlikovati razumna od nerazumnih dela? Kako se opredeliti izme u onog to je pravo i onog to je pogreno, izme u dobra i zla, izme u pravde i zloina, korisnog i nekorisnog? I kako tumaite ministarkino izneveravanje vlastite vlade, time to e vam omoguiti da zadrite brod? Tei li ona za linom nezavisnou od jednog opresivnog sveta? Da li je ona izdajnik, ili pak, patriota koji se zalae za svoju vlastitu stvar?" "Istinu da kaem", odgovori Treviz, "nije mi poznato da je sklona da mi dozvoli da zadrim brod samo iz zahvalnosti zbog uitka koji sam joj pruio. Verujem da je takvu odluku donela tek poto sam joj saoptio da tragam za Najstarijom. Za nju je to svet zlih znamenja, i stoga smo i mi, kao i brod koji nas nosi u toj potrazi, tako e obeleeni zlim znamenjima. Moj je utisak da ona smatra da bi, uzapivanjem naeg broda, ta zla znamenja prenela i na sebe i na svoj svet; mogue je da ona, u ovom asu, na takvu mogunost gleda sa uasom. A moda, tako e, smatra, da e svojim pristankom da zadrimo brod i krenemo svojim poslom odvratiti nesreu od Komporelena, te da, na taj nain, vri patriotski in." "ak i kada bi to bio sluaj, u ta ja, Trevize, veoma sumnjam, u temelju onoga to ini stajalo bi sujeverje. Da li vam se to dopada?" "Ne mogu da kaem da mi se dopada; ali je ne mogu ni osuditi. U nedostatku pravog saznanja, sujeverje uvek upravlja naim postupcima. Zadubina veruje u Seldonov Plan, premda niko me u nama nije u stanju da ga pojmi, da ga protumai u svim njegovim pojedinostima, ili da ga iskoristi za dalja predvi anja. Mi ga slepo sledimo, iz neznanja i vere; nije li to sujeverje?" "Da, mogue je." "I Gea, tako e. Vi smatrate da sam ja doneo ispravnu odluku, procenivi da Gea treba da u sebe upije svu Galaksiju, tvorei jedan ogroman organizam; me utim, nije vam poznato da li sam zaista u pravu, i da li je za vas sasvim bezbedno da idete putem moje odluke. Spremni ste da me sledite samo iz neznanja i vere, i ak vam smeta to to nastojim da prona em dokaze koji e porei neznanje i, ak, i samu veru uiniti izlinom. Nije li i to sujeverje?" "Rekao bih da te je zaskoio, Blis", primeti Pelorat. "Nije ba tako", odvrati Blis. "Tokom svog traganja ili nee nai nita, ili e nai neto to e potvrditi ispravnost njegove odluke." "I da podrite takvo svoje sujeverje - imate samo neznanje i veru", primeti Treviz. "Me utim, na drugim svetovima to je sujeverje." 25.

Vasil Denijador bio je omalen ovek, neizrazitih crta lica, sa navikom da die pogled podiui samo oi, ali ne i glavu. To, zajedno sa kratkim osmesima to su mu se povremeno javljali na licu, davalo mu je izgled osobe koja se istiha podruguje svetu oko sebe. Radna soba bila mu je duga i uska, prepuna traka koje su stvarale utisak beskrajnog nereda - ne stoga to su, zaista, leale u neredu, ve stoga to nisu bile poravnate na svojim mestima u policama, delujui, na taj nain, kao kakve krhotine. Tri naslonjae u koje svoje posetioce uputi da sednu tako e nisu bile bogzna ta; u svakom sluaju, bilo je oigledno da je tek nedavno, i to ne naroito briljivo, sa njih pokupljena praina. "Janov Pelorat, Golan Treviz i Blis", obrati im se on. "Nisu mi saoptili vae prezime, madam." "Obino me zovu samo Blis", odvrati ona i sede. "Pa, i to moe biti dovoljno", primeti Denijador i zatrepta oima u njenom pravcu. "Dovoljno ste privlani da bi vam se progledalo kroz prste i kad biste bili bez ikakvog imena." Poto su se svi smestili u naslonjae, Denijador nastavi: "Sluao sam o vama, dr Pelorate, mada nikad nisam pokuao da stupim u vezu sa vama. Vi ste gra anin Zadubine, je li tako? Sa Terminusa?" "Tako je, dr Denijadore." "A vi ste venik Treviz. ini mi se kao da sam uo da su vas nedavno izbacili iz Vea i poslali u progonstvo; nisam, me utim, nikako uspeo da shvatim zbog ega." "Nisu me izbacili iz Vea, gospodine. I dalje sam njegov lan, mada mi ni samom nije poznato kada u ponovo biti u prilici da preuzmem svoje dunosti. to se progonstva tie, ni to nije tano. U stvari, poslat sam u jednu misiju, u vezi s kojom i elim da porazgovaram sa vama." "Biu srean ukoliko vam mogu biti od pomoi", prihvati Denijador. "A ova blaena gospa? Je li i ona sa Terminusa?" Treviz se hitro umea. "Ne, ona je sa drugog sveta, doktore." "Ah, neobino mesto, taj Drugisvet. Najneobinija zbirka ljudskih tipova potie sa njega... Ali imajui u vidu da vas dvojica potiete sa Terminusa, kao i da je vaa pratilja veoma privlana mlada ena - i iznad svega, imajui u vidu da Liza Mizalor ba nije znana po svojoj naklonosti prema ijednoj od tih dveju vrsta, kako je dolo do toga da mi vas upravo ona preporui sa toliko topline?" "Verovatno", odvrati Treviz, "da bi nas skinula s vrata. Znate, to nam pre budete pomogli, to emo pre nestati sa Komporelena." Denijator se zainteresovano zagleda u Treviza (opet onaj njegov osmeh, propraen brzim treptanjem oiju) i primeti: "Dabome, jedan energian mlad ovek, poput vas, lako je u stanju da zadobije njenu naklonost, bez obzira za svoje poreklo. Svoju ulogu hladne vestalke ona igra veoma dobro - mada ne i savreno." "Nije mi nita poznato o tome", odvrati Treviz kruto. "I bolje da nije. Bar ne javno. Ali ja sam skeptik, i po profesionalnoj deformaciji sklon da ne prihvatam stvari onako kako izgledaju na povrini. Prema tome, venie, u kakvoj ste to misiji? Morate me uputiti, ukoliko oekujete da vam pomognem."

"Kada je u pitanju naa misija, dr Pelorat e preuzeti ulogu vaeg sagovornika", ree Treviz. "Razume se, nemam nita protiv toga", sloi se Denijator. "Dr Pelorate?" "Da to objasnim na najjednostavniji nain, doktore", zapoe Pelorat. "itav svoj profesionalni rad posvetio sam nastojanju da prodrem do same sutine saznanja o svetu na kojem je ponikla ljudska rasa; stoga i jesam odaslat sa svojim dobrim prijateljem, Golanom Trevizom - mada on, istinu za volju, u to vreme nije nita znao - da prona emo, ako uzmognemo, pa... ovaj... Najstariju. ini mi se da je vi tako nazivate." "Najstariju?" upita Denijador. "Mislite, valjda, Zemlju?" Peloratova usta se opustie. A onda progovori, jedva primetno zamuckujui: "Imao sam utisak, ovaj... bilo mi je dato na znanje, ovaj... da nije uput..." Pomalo bespomono, on se obazre prema Trevizu. "Ministarka Lizalor mi je napomenula da naziv Zemlja nije uputno upotrebljavati na Komperelenu", objasni Treviz. "Hoete da kaete da je uinila - ovo?" Denijator opusti usta, podie nos uvis, i energino isprui ruke ukrtajui me usobno prste. "Da", potvrdi Treviz. "Upravo to hou da kaem." Denijador se opusti i glasno nasmeja. "Besmislica, gospodo. inimo to po navici, i sve u svemu, u zabitima ovde mogu to shvatiti sasvim ozbiljno, ali to nije vano. Gotovo da ne poznajem nijednog Komporelenca koji, u trenucima uzbu enja ili nelagode, ne bi rekao 'Zemlja'? To vam je najprostakiji izraz kojim raspolaemo." "Najprostakiji izraz?" upita Pelorat, jedva ujno. "Ili psovka, ukoliko vam se to vie dopada." "Ipak", primeti Treviz, "ministarka je delovala krajnje uzbu eno kada je od mene ula tu re." "Pa, znate, ona je gortakinja." "ta to treba da znai, gospodine?" "Upravo ono to znai. Miza Lizalor potie sa Centralne visoravni. Decu tamo odgajaju na nain koji biste mogli nazvati pristojnim, starovremenskim, to znai da, ma koliko visokoobrazovana kasnije postanu, to sujeverje zauvek ostaje duboko pokopano u njima." "Znai li to, doktore, da izraz 'Zemlja' vas nimalo ne uznemiruje?" upita Blis. "Ba nimalo, draga gospo. Ja sam skeptik." Treviz se umea. "Poznato mi je ta re 'skeptik' znai na galaktikom jeziku, ali u kom je znaenju vi upotrebljavate, doktore?" "U potpuno istom znaenju, venie. Spreman sam da prihvatim samo ono to sam usled u razumnoj meri ubedljivih dokaza, prinu en da prihvatim. I takvo moje prihvatanje je, me utim, samo uslovno, dok ne iskrsnu novi, vri dokazi. To, kao to moete shvatiti, skeptike ne ini naroito omiljenim." "Zbog ega?" upita Treviz. "Pa, zapravo nigde ne bismo bili omiljeni. Postoji li, naime, uopte, svet iji itelji nee radije prihvatiti ugodna, bezbedna, dobro utemeljena verovanja - ma koliko bila u

suprotnosti sa logikom - umesto da se suoe sa ledenim vihorima neizvesnosti? Razmislite malo: i vi sami, bez ikakvih dokaza, gajite veru u Seldonov Plan." "Slaem se", primeti Treviz, zagledan u vrhove svojih prstiju. "I sam sam ga, koliko jue, naveo kao primer u tom smislu." Pelorat se opet umea: "Da se, ipak, stari drue, vratimo naoj temi? Koliko injenica, doktore, ima o Zemlji koje bi i jedan skeptik bio spreman da prihvati?" "Veoma malo", odgovori Denijador. "Moemo, dabome, sasvim lako zamisliti da postoji neka, jedna jedina planeta, na kojoj je nastao ljudski rod, budui da je veoma malo verovatno da bi se jedna vrsta, sa pripadnicima toliko slinim da bi se me usobno mogli oplo avati, javila sasvim nezavisno na nekoliko, ili makar na samo dva sveta. Prema tome, tu planetu Zemlju, moemo sasvim slobodno smatrati svetom postanja. Preovla ujue je uverenje, ovde, da se Zemlja nalazi negde u ovom kutku Galaksije, budui da su svi svetovi razasuti ovuda neuobiajeno stari; verovatno je, naime, da su doljaci sa Zemlje najpre naselili svetove koji su im bili najblii, a ne one do kojih su morali putovati veoma dugo." "A ima li Zemlja jo neku naroitu posebnost, pored toga to je bila planeta postanja?" upita Pelorat udno. "Imate li togod posebno u vidu?" odgovori pitanjem Denijador, kratko se nasmeivi. "Mislim na njenog prirodnog pratioca, koga neki nazivaju Mesecom. Njegovo postojanje bilo bi krajnje neuobiajeno, zar ne?" "To je sugestivno pitanje, dr Pelorate. Takvu pomisao mi upravo vi stavljate u glavu." "Nisam napomenuo ta bi trebalo da bude to to bi postojanje Meseca inilo neuobiajenim." "Njegova veliina, naravno. Jesam li u pravu?... Da, vidim da jesam. Sva predanja koja se odnose na Zemlju govore o beskrajnom raznovrsju ivota na njoj, kao i o njenom ogromnom prirodnom saputniku - prenika izme u tri i tri i po hiljade kilometara. Beskrajno raznovrsje ivota na njoj lako je prihvatiti, budui da bi ono bilo ishod duge bioloke evolucije - ukoliko je ono to o tome znamo zaista tano. Me utim, ideju o dinovskom prirodnom pratiocu znatno je tee prihvatiti. Nijedan poznati, naseljeni svet u galaksiji nema nita slino. Dinovski prirodni saputnici povezani su, bez iznimke, sa nenaseljenim i nenaseljivim gasovitim gorostasima. Sledstveno tome, kao skeptik, nisam spreman da prihvatim postojanje Meseca." "Me utim", bio je uporan Pelorat, "ukoliko je Zemlja jedinstvena po beskrajnom raznovrsju ivota na njoj, nije li, onda, mogue da je jedinstvena i po svom dinovskom prirodnom saputniku? Jedna vrsta jedinstvenosti moda nagovetava mogunost postojanja i drugih." Denijador se nasmei. "Zaista nisam u stanju da shvatim kako bi beskrajno raznovrsje ivota na Zemji moglo ni iz ega stvoriti dinovskog prirodnog saputnika." "Ali ako obrnemo stvar... Moda je postojanje dinovskog prirodnog pratioca moglo doprineti pojavi tog raznovrsja ivota." "Ne shvatam ni kako bi to bilo mogue." "A ta je sa priom o radioaktivnoj zaga enosti Zemlje?" umea se Treviz. "Svi o tome govore; svi u to veruju."

"Ali", nastavi Treviz, "Zemlja nije mogla biti oduvek zaga ena radiaktivnou, budui da je iznedrila beskrajno raznovrsje ivotnih vrsta. Kako je, onda, dolo do njenog zaga enja? Tokom nuklearnog rata?" "To je, venie, najrasprostranjenije uverenje." "S obzirom na nain na koji ste to izgovorili, rekao bih da vi u to ne verujete?" "Ne postoje nikakvi dokazi da je zaista dolo do jednog takvog rata. Opte uverenje, venie, ak i kada je posvuda prihvaeno, jo uvek ne predstavlja dokaz." "A ta se drugo moglo dogoditi?" "Ne postoje dokazi da se bilo ta dogodilo. Radioaktivno zraenje Zemlje moda je samo pusta legenda, ba kao i pria o njenom dinovskom prirodnom saputniku." Pelorat ponovo preuze re. "Kakva je opteprihvaena pria o istoriji Zemlje? Tokom svoje profesionalne karijere sakupio sam poprilian broj predanja o svetu postanja; u mnogima me u njima pominje se Zemlja, ili neki svet slinog imena. Me utim, nijedna od njih ne potie sa Komporelena, sem ukoliko se ne zanemari neodre eno pominjanje nekog Benbalija koji je, to se komporelanskih predanja tie, mogao prispeti i niotkuda." "Nema u tome nieg iznena ujueg. Mi, po pravilu, ne izvozimo svoja predanja, i ak me zapanjuje sama injenica da ste uopte natrapali na Benbalija. Opet sujeverje, rekao bih." "Ali vi sami niste sujeverni, i svakako ne biste oklevali da o tome govorite, je li tako?" "Tako je", odvrati oniski istoriar, podigavi pogled prema Peloratu. "Moje govorenje o tome bez sumnje bi u velikoj, moda i opasnoj meri doprinelo mojoj neomiljenosti, ali budui da vas troje uskoro odlazite sa Komperelena, sklon sam da se nadam da me ni u jednoj prilici neete navesti kao izvor." "Imate nau asnu re", hitro upade Pelorat. "U tom sluaju, evo saete prie o onome to se smatra da se dogodilo, bez mog moralisanja ili sklonosti prema potpunim injenicama. Tokom jednog neizrecivo dugog razdoblja Zemlja je postojala kao jedino stanite ljudske rase, a onda, pre otprilike dvadeset ili dvadeset pet hiljada godina, ljudi su razvili umee me uzvezdanih putovanja pomou hipersvemirskih skokova i naselili izvestan broj planeta. Doseljenici na te planete koristili su robote koji su nastali na Zemlji pre nego to se zapoelo sa hipersvemirskim putovanjima, i - da li, uzgred reno, znate ta su roboti." "Znamo", potvrdi Treviz. "Pitali su nas to ve nekoliko puta. Da, znamo ta su roboti." "Doseljenicima, sa njihovim briljivo izgra enim robotskim drutvom, polo je uskoro za rukom da razviju najviu tehnologiju i da veoma produe svoj ivotni vek; nije trebalo mnogo, i uskoro su poeli da se sa prezirom odnose prema svom praroditeljskom svetu. Pri tom su i, sudei prema nekim dramatinijim verzijama njihove prie, pod svoju vlast stavili i svoj matini svet, upravljali njime bez imalo popustljivosti. U to vreme, nekako, sa Zemlje se otisnuo novi talas Iseljenika, me u kojima, me utim, nije bilo robota; oni su bili zabranjeni. Me u svetovima koje su oni naselili Komporelen je bio jedan od prvih. Nai rodoljubi, naravno, svim silama nastoje da dokau da je Komporelen bio ba prvi, mada za to nema dokaza koje bi i neki skeptik bio spreman da prihvati. Dakle, prvi talas Iseljenika vremenom je izumro, i..." "Zbog ega je, dr Denijatore, prvi talas Iseljenika izumro?"

"Zbog ega? Pa, nai su romantiari skloni verovanju da ih je zbog njihovih grehova kaznio Onaj Koji Kanjava, pri emu se ni malo ne trude da objasne zbog ega je On toliko dugo oklevao da to uini. Nama, me utim, nije potrebno da pribegavamo matarijama. Lako je, naime, dokazati da neko drutvo koje se u celosti oslanja na robote ubrzo smeka i poinje da nazaduje, zamirui i nestajui iz iste apatinosti, ili tananije reeno, usled gubitka volje za ivotom. Drugi talas Iseljenika, onaj bez robota, preiveo je i vremenom ovladao itavom Galaksijom; na Zemlji je, me utim, dolo do radioaktivnog zaga enja i ona je lagano sasvim utonula u tminu. Uobiajeno objajnjenje za to jeste da je i na Zemlji bilo robota, ije je postojanje ohrabrivao onaj prvi iseljeniki talas." Blis, koja je itavu priu sluala sa vidljivom nestrpljivou, odjednom se oglasi: "Pa, dr Denijadore, radioaktivna ili ne, i nezavisno od toga koliko je talasa Iseljenika moglo biti, kljuno pitanje i dalje je pred nama. Gde se, tano, nalazi Zemlja? Koje su njene koordinate?" "Odgovor na to pitanje glasi: ne znam", odvrati Denijador. "Ali do ite, vreme je za ruak. Mogu, ukoliko elite, zatraiti da nas ovde poslue, po moemo o Zemlji priati koliko god hoete." "Ne znate?", upita Treviz glasom koje postade gotovo piskav. "U stvari, koliko je meni poznato, niko to ne zna." "Ali to je nemogue." "Venie", odgovori Denijador sa blagim uzdahom, "ukoliko elite da ono to je istina nazovete nemoguim, to je vae pravo; ali to vas nee nikuda odvesti." ODLAZAK SA KOMPORELENA 26. Obed se sastojao od gomile mekih, zapeenih knedli razliitih nijansi, razliito punjenih. Denijador dohvati jedan paketi koji se razvue u par tankih, providnih rukavica, i navue ih na ruke. Njegovi gosti postupie isto, sledei lokalni obiaj. "ta se, molim vas, nalazi u ovim knedlama?" upita Blis. "Ove ruiaste ispunjene su zainjenom mlevenom ribom", odgovori Denijador, dodavi: "Na Komporelenu ih smatraju pravom poslasticom. U ovim ukastim nalazi se veoma blag sir. U zelenim je razliito povre. Morate ih jesti dok su jo tople. Kasnije emo dobiti pitu od badema, i biemo poslueni uobiajenim piem. Preporuujem vam zagrejanu jabukovau. Pri ovakvoj hladnoj klimi svu hranu zagrevamo, ak i dezert." "Oigledno, dobro se hranite", primeti Pelorat. "Ne ba naroito", odvrati Denijador. "Samo sam paljiv prema svojim gostima. to se mene samog tie, sasvim sam zadovoljan i malim. Moje telo ba ne zahteva mnogo, kao to ste, verovatno, ve i sami primetili." Treviz stavi u usta komadi jedne od ruiastih i ustanovi da je zaista nadevena ribom sa mirisom nekog zaina koji je nesumnjivo bio ukusan, ali za koji istog asa pomisli da e ga, zajedno sa mirisom ribe, pratiti itaog dana, i moda, dobrim delom noi.

Drei ostatak knedle u ruci on ustanovi da se pokorica skinula, i da pred sobom ima samo ono to se nalazilo u njenoj unutranjosti. Sadrina knedle nije bila vlana, nita iz nje nije curilo, i on se za trenutak upita kakva je svrha rukavica koje su navukli. Ni po emu nije izgledalo da e mu hrana ovlaiti i ulepiti prste, te konano zakljui da su se rukavice stavljale iz higijenskih razloga. Rukavice su, verovatno, nekada zamenjivale pranje ruku ukoliko za to nije bilo prilike; sada je, verovatno, obiaj nalagao da se rukavice stavljaju ak i poto su ruke bile oprane (jue, kada je ruao s njom, Lizalor nije navukla rukavice - ali razlog tome je, moda, bio taj to je ona bila poreklom iz planinskih zabiti). "Da li bi moda bilo neprikladno ako, dok ruamo, nastavimo na malopre anji razgovor?" upita on. "Bilo bi, venie, ako emo po komporelenskim obiajima; me utim, budui da ste moji gosti, upravljaemo se prema vaim. Ukoliko elite da razgovaramo ozbiljno, i ukoliko smatrate - ili ukoliko vam do toga nije stalo - da razgovor nee omesti vae uivanje u jelu, izvolite. Ja sam spreman." "Hvala vam", odvrati Treviz. "Ministarka Lizalor mi je nagovestila - ne, izjasnila se ak prilino otvoreno - da skeptici ba nisu naroito omiljeni na ovom svetu. Da li je to tano?" Denijadrovo dobro raspoloenje kao da se pojaa. "U potpunosti. Da nije tako, bili bismo ozbiljno oaloeni. Komporelen je, znate, svet osujeenih ljudi. Iako nam nisu poznate nikakve pojedinosti, ovde postoji mitsko uverenje da je nekad, pre mnogo hiljada godina, dok je broj naseljenih svetova u Galaksiji bio jo veoma mali, Komporelen bio vodea planeta. Nikada to nismo zaboravili, i injenica da smo u nama blioj istoriji vo stvo morali prepustiti drugima razdrauje nas - to jest, stanovnitvo uopte oseanjem nepravde. Pa ipak, ta u pogledu toga moemo da uinimo? Nekada je naa vlada bila prinu ena da slui Caru, a danas je lojalni pridruenik Zadubinske federacije. I to smo vie svesni svog dananjeg podre enog poloaja, to snanija postaje vera u velike, tajanstvene dane prolosti. ta, dakle, Komporelen moe uopte da uini? Nikad se, u onim minulim danima, nije usudio da uputi izazov Carstvu, kao to se ni danas ne usu uje da se otvoreno usprotivi Zadubini. Utehu, onda, nalazi u svojim napadima i mrnji prema nama, budui da mi ne verujemo u stara predanja i da se izrugujemo njihovom sujeverju. Pri svemu tome, prilino smo bezbedni od teih oblika netrpeljivosti. Jer, mi kontroliemo ovdanju tehnologiju, i zauzimamo veinu mesta na univerzitetima. Pojedini me u nama, pogotovo oni koji se ne ustruavaju da govore otvoreno, nailaze na tekoe pri svojim predavanjima. I ja se, na primer, suoavam sa takvim tekoama, mada sam zadrao svoje studente i iz potiha se sastajem s njima izvan univerzitetskog zdanja. Ipak, ukoliko bi zaista pokuali da nas sasvim iskljue iz javnog ivota, to bi ozbiljno pogodilo nau tehnologiju - a pored toga, nai bi univerziteti izgubili gotovo sav ugled irom Galaksije. Mogue je, ipak, zamisliti - do takvih granica moe ii ljudska ludost - da ih ni izgledi da poine intelektualno samuobistvo ne bi omeli da na nama

ispolje najgori vid svoje mrnje; ali mi imamo podrku Zadubine. Iz tog razloga nam neprestano zakeraju, omaloavajui nas i optuujui nas - ali nas ne diraju." "Da li vas to sveopte negodovanje, s kojim se susreete, sada sreava da nam kaete gde se Zemlja nalazi?" upita Treviz. "Strahujete li, moda, da bi, uprkos svemu, to antiskeptiko raspoloenje, ukoliko odete predaleko, moglo poprimiti zaista gadne oblike?" Denijador odmahnu glavom. "Ne. Poloaj Zemlje zaista nam nije poznat. Ne skrivam nita od vas, bilo iz straha, bilo iz nekog drugog razloga." "Ali, pogledajte", nastavi Treviz gotovo urno. "U ovom delu galaksije postoji ogranien broj planeta ije fizike karakteristike obino povezuju sa mogunou opstanka, i gotovo sve me u njima su ne samo nastanjive ve i nastanjene; sledstveno tome, morale bi vam biti poznate. Kakvu bi, inae, tekou predstavljalo traganje, u ovom delu Galaksije, za nekom nastanjivom planetom - osim ukoliko ne bi bila zaga ena radioaktivnou? Pored toga, tragali biste za planetom sa velikim prirodnim saputnikom. Radioaktivna planeta, i jo sa ogromnim prirodnim pratiocem, bila bi van svake sumnje Zemlja, i bilo bi je nemogue promaiti ak i pri nasuminom pretraivanju. Bilo bi, dakako, potrebno neto vremena, ali to je, ujedno, jedina tekoa koju mogu sagledati." "Uverenje je skeptika", odvrati Denijador, "da su i radioaktivnost Zemlje i njen ogromni pratilac tek puka matarija. Ukoliko bismo tragali za njima, bilo bi to kao da tragamo za ptijim mlekom ili za pernatom zmijom." "Moda i jeste tako, ali to, u svakom sluaju, ne mora znaiti da Komporelen treba da odustane od svakog traganja. Kada bi se pronaao radioaktivan svet pogodan, inae, s obzirom na svoju veliinu, da bude nastanjiv, zajedno sa ogromnim saputnikom - ne bi li to, u ozbiljnoj meri, doprinelo uverljivosti komporelenskih predanja uopte?" Denijador prsnu u smeh. "Mogue je da Komporelenci, upravo iz tog razloga, ni ne preduzimaju nikakvu potragu. Ukoliko ne bismo uspeli, ili ukoliko bismo pronali neku Zemlju sasvim razliitu od predstava u naim predanjima, dogodilo bi se upravo suprotno. Komporelenska predanja, u celosti, bila bi pretvorena u prah i postala predmet sveopte poruge. A Komporelen se ne usu uje da preuzme taj rizik." Treviz prouta nekoliko trenutaka, a onda, veoma ozbiljnim glasom, nastavi: "Ipak, ak i ako otpiemo ta dva jedinstvena svojstva - radioaktivnost i ogromnog prirodnog saputnika - preostaje nam jo jedno, koje, po prirodi stvari, mora postojati, bez obzira na bilo kakvo predanje. Na Zemlji mora postojati ili rascvali ivot beskrajnog raznovrsja ili njegovi ostaci - a o njima, u najmanju ruku, mora postojati spomen, bar u vidu fosila." "Venie", odvrati Denijador, "mada Komporelen nije nikada preuzeo organizovano traganje za Zemljom, mi ipak jesmo u mogunosti da putujemo svemirom, i povremeno dolazimo u posed izvetaja to nam ih upuuju brodovi koji su, iz ovog ili onog razloga, skrenuli sa svojih planiranih maruta. Skokovi nisu uvek savreni, kao to i sami moda znate. Pri svemu tome, nikada nije bilo nikakvog izvetaja o bilo kakvoj planeti sa osobenostima kakve se pripisuju legendarnoj Zemlji, ili planeti na kojoj buja ivot. S druge strane, malo je verovatno da bi se neki brod spustio na neku, po svoj prilici, nenastanjenu planetu, samo zato da bi njegova posada mogla poi u lov na fosile. Prema tome, ako se tokom hiljada godina nije pojavio nijedan izvetaj o neemu slinom,

savreno sam sklon da poverujem da poloaj Zemlje nije ni mogue ustanoviti - i da nema ta da se ustanovljava." Pomalo osujeeno, Treviz primeti: "Ipak, Zemlja mora postojati - negde. Negde mora da postoji planeta sa koje su potekli i ljudska rasa i svi oblici ivota koji se sa njom povezuju. Ukoliko se Zemlja ne nalazi u ovom delu Galaksije, mora biti negde drugde." "Mogue je", prihvati Denijador uurbano, "ali za sve ovo vreme nije dala ni glasa od sebe." "Moda nije bilo pravog napora da se prona e." "Pa, po svemu sudei, vi ga upravo preduzimate. elim vam svaku sreu, ali se nijednog trenutka ne bih kladio na vas." "Da li je bilo ikakvih pokuaja da se mogui poloaj Zemlje ustanovi posrednim putem?" upita Treviz. "Na neki drugi nain, osim neposredne potrage?" "Jeste", odgovorie dva glasa istovremeno. Denijador, jedan od dvojice iji se glas uo, upita Pelorata: "Mislite li na Jarifov projekat?" "Da", odgovori Pelorat. "Pa, onda, elite li da ga izloite veniku? Verujem da e biti spreman da radije poveruje vama nego meni." "Vidi, Golane", zapoe Pelorat, "u poslednjim danima Carstva, u jednom trenutku veoma omiljena je bila, kako su je nazivali, igra Traganja-Za-Korenima - moda samo stoga da bi se odvratila panja od neprijatne svakodnevnice. Kao to ti je poznato, Carstvo se u to vreme nalazilo u stanju potpunog raspada. U to vreme, nekako, jedan levijski istoriar, Humbar Jarif, doao je na pomisao da je, ma gde da se nalazila, praroditeljska planeta morala najpre naseliti svetove koji su joj bili najblii, a tek potom one dalje. Uopte uzev, to se neki svet nalazio dalje od Planete Porekla, to je kasnije morao biti naseljen. Pretpostavimo, u tom sluaju, da je neko pribeleio tane datume naseljavanja svih nastanjivih planeta u Galaksiji, i na taj nain uspostavio mree stare vie hiljada godina. Postojala bi mrea koja bi povezivala sve planete naseljene deset hiljada godina unazad; mrea planeta naseljenih dvanaest, kao i mrea planeta naseljenih petnaest hiljada godina unazad. Teorijski, svaka od njih trebalo je da bude priblino krunog oblika, kao i da, u osnovi, stoje jedna unutar druge. Starije mree trebalo bi da ine sfere iji bi prenik bio manji nego kod onih mla ih, i ukoliko bi se potailo sredite svih njih dolo bi se do jednog srazmerno malog odseka svemira u kome bi se nalazila i praroditeljska planeta Zemlja." Peloratovo lice bilo je krajnje ozbiljno, dok je obema rukama opisivao poloaj sfera. "Shvata li u emu je stvar, Golane?" Treviz potvrdno klimnu. "Shvatam. Ipak, rekao bih da je negde omanulo." "Teorijski, stari drue, izgledalo je da se sve poklapa. Jedna od nevolja, me utim, sastojala se u tome to dati datumi naseljavanja nisu ni izbliza bili tani. Zna, u veem ili manjem stepenu svaki je svet sklon preterivanju u pogledu svoje starosti, i nije bilo naina da se ona ustanovi nezavisno od predanja." "Moda, ritmom raspadanja ugljenika-14 u prastarom drveu", nabaci Blis.

"Svakako, draga", odgovori Pelorat, "ali trebalo je imati punu saradnju dotinih svetova, koja nikada nije bila ostvarena. Nijedan svet nije bio voljan da dopusti da mu se dovede u pitanje njegova asna starost, a samo Carstvo u to vreme nije bilo u moi da suzbije mesne otpore, pogotovo kada je u pitanju bila jedna tako nevana stvar. Imalo je tada prea posla. Sve to je Jarif bio u stanju da uini bilo je da proui svetove naseljene tek jedva dve hiljade godina unazad, budui da su zabeleke o tome nainjene pod krajnje nepouzdanim okolnostima. Takvih je svetova, me utim, bilo samo nekoliko, i premda su bili raspore eni u okvirima jedne prilino simetrine sfere, njihovo je sredite padalo negde u neposrednu blizinu Trantora, carske prestonice; razlog tome, oigledno, bio je taj to su ekspedicije tokom kojih je naseljen taj srazmerno mali broj svetova krenule upravo sa Trantora. To je, dakako, postavilo dodatni problem. Zemlja nije predstavljala jedinu polaznu taku za naseljavanje drugih svetova. Kako je, naime, vreme polazilo, stariji svetovi i sami su poeli da odailju naseljenike ekspedicije, i u doba kada je Carstvo bilo na vrhuncu Trantor ih je slao u prilino velikom broju. Jarif je, krajnje nepravedno, bio izloen podsmehu i poruzi, i njegov ugled kao istoriara potpuno je bio srozan." "Shvatam, Janove", ree Treviz. "Dr Denijadore, nema li ba niega to biste mi mogli rei, a to bi mi pruilo makar najslabaniju nadu? Postoji li bilo koji drugi svet na kojem bih mogao da do em do bilo kakvih obavetenja u vezi sa Zemljom?" Denijador za trenutak utonu u misli. "P-a-a-a", zapoe on najzad, kao da s oklevanjem izvlai rei iz sebe, "kao skeptik moram vam rei da nisam siguran da Zemlja postoji, niti da je uopte ikad postojala. Me utim..." I on ponovo zaroni u misli. Konano, Blis upita: "ini mi se doktore, da ste za trenutak imali u vidu neto to bi moglo biti od vanosti?" "Od vanosti? Sumnjam", odgovori Denijador jedva ujnim glasom. "Ipak, moda moe biti zanimljivo... Zemja, naime, nije jedini svet iji poloaj predstavlja zagonetku. Tu su i svetovi onog prvog talasa Iseljenika, Vasionaca, kako ih mi nazivamo u svojim predanjima. Jedni planete na kojima su se oni naselili nazivaju 'Svetovima Vasionaca'; drugi ih, pak, nazivaju 'Zabranjenim Svetovima'. Ovaj potonji naziv se danas najee upotrebljava. U svojoj gordosti i svojoj ponesenosti, kae dalje predanje, Vasioncima je polo za rukom da svoj ivotni vek protegnu na nekoliko stolea, odbijajui da svojim kratkovekim precima dozvole pristup na svoje svetove. Poto smo ih, konano, porazili, situacija se iz temelja preokrenula. Odbijali smo sve nagodbe sa njima i prepustili smo ih njima samima, zabranivi svojim brodovima i svojim trgovcima da imaju ikakve veze sa njima. Tako su njihove planete postale Zabranjeni Svetovi. Bili smo sigurni, kako tvrde predanja, da e ih Onaj Koji Kanjava unititi i bez naeg udela u tome, i kako se ini, to se i dogodilo. U svakom sluaju, koliko nam je znano, nijedan se Vasionac nije pojavio nigde u Galaksiji ve vie hiljada godina." "Mislite li da bi ti Vasionci mogli neto vie znati o Zemlji?" upita Treviz. "Sasvim je mogue, budui da su njihovi svetovi bili znatno stariji od ijednog od naih. To jest, ukoliko Vasionci jo uopte postoje. to je krajnje malo verovatno."

"ak i ako oni vie ne postoje, postoje njihovi svetovi, a na njima moda ima nekih zapisa." "Ukoliko ste u stanju da prona ete njihove svetove?" Treviza kao da poe da obuzima oajanje. "Hoete li da kaete da su klju za Zemlju, o ijem poloaju nita ne znamo, moda nalazi na nekom od svetova Vasionaca, o ijem poloaju tako e nita ne znamo?" Denijador slee ramenima. "Nismo imali nikakvog dodira sa njima ve dvadeset hiljada godina. Niti smo razmiljali o njima. I oni su, poput Zemlje, obavijeni maglom." "Na koliko su svetova Vasionci nekada iveli?" "Predanja pominju pedeset takvih svetova - sumnjivo okrugao broj. Po svemu sudei, bilo ih je osetno manje." "I vama nije poznat poloaj ba nijednog od tih pedeset svetova?" "Pa, sad, pitam se..." "ta se to pitate?" "Budui da je", odgovori Denijador, "kao i u sluaju dr Pelorata, pradavna istorija poseban predmet mog interesovanja, povremeno sam prelistavao stare zapise u traganju za bilo im to se odnosi na prastara vremena; za neim znatno opipljivijim nego to su puka predanja. Prole godine, do ruku mi je dopao jedan veoma stari brodski dnevnik, sa zapisima koji su bili gotovo neodgonetljivi. Dnevnik see u ono pradavno doba kada na svet jo nije dobio svoje sadanje ime. Tu se pominje kao 'Balisvet', to, kako mi se ini, moe predstavljati jo stariji oblik 'Benbalijevog sveta' iz naih predanja." "Jeste li objavili svoj nalaz?" upita Pelorat uzbu eno. "Nisam", odgovori Denijador. "Nisam spreman da skoim sve dok se ne uverim da u bazenu ima vode - kako to lepo kae naa stara poslovica. Znate, u dnevniku stoji da je kapetan broda posetio jedan svet Vasionaca i da je pri odlasku poveo i jednu Vasionku sa sobom." "Ali", umea se Blis, "maloas ste rekli da Vasionci nisu dozvoljavali posetiocima pristup na svoje svetove?" "Tano, i to je, upravo, jedan od razloga zato jo nisam objavio svoj nalaz. Jednostavno, sve to deluje neverovatno. Postoje i neodre eni nagovetaji koji bi mogli biti protumaeni kao svedoanstvo o Vasioncima i njihovom sukobu sa Doljacima naim precima... Takve prie koje se razlikuju samo u pojedinostima, ne postoje samo na Komporelenu ve i na brojnim drugim svetovima; sve se, me utim, u jednom potpuno slau. Te dve grupacije, Vasionci i Doljaci, nisu se me usobno meale. Me u njima nije bilo nikakvih drutvenih kontakata, a jo manje seksualnih veza; pa ipak, po svemu sudei, tog do okog kapetana i tu Vasionku uzajamno su povezivale duboke veze ljubavi. To mi izgleda toliko neverovatno da ne vidim nikakvu mogunost da pria bude prihvaena osim kao, u najboljem sluaju, primer romantine istorijske pripovesti." Treviz je izgledao razoaran. "Je li to sve?" "Nije, venie, postoji jo neto. U brodskom dnevniku naiao sam i na neke brojke koje bi mogle - mada ne moraju - predstavljati svemirske koordinate. Ukoliko je zaista re o njima - a mogue je, kao skeptik to moram da kaem, da nije - svedoanstvo koje sam imao pred sobom navelo me je da zakljuim da su u pitanju koordinate triju svetova

Vasionaca. Jedan od njih mogao bi biti upravo onaj svet na koji se kapetan broda spustio i sa koga je poveo svoju ljubljenu Vasionku." "ak i ako je itava pripovest izmiljena, zar ne bi bilo mogue da su koordinate tane?" upita Treviz. "Bilo bi mogue", prihvati Denijador. "Dau vam te brojke, i slobodni ste da ih upotrebite po svom naho enju, ali sumnjam da e vas bilo kud odvesti... Pri svemu tome, pala mi je na um i jedna zabavna pomisao." Brzi osmeh ponovo pre e njegovim licem. "O emu je re?" upita Treviz. "ta ako neke od tih koordinata ukazuju na poloaj Zemlje?" 27. Komporelensko sunce, upadljivo narandaste boje, bilo je prividno vee od sunca Terminusa, ali nalazilo se nisko na obzorju i darivalo je malo od svoje toplote. Vetar, ma koliko umeren, dodirnu Trevizove obraze svojim ledenim prstima. On zadrhta ispod svog elektrinim putem zagrejavanog kaputa koji mu je poklonila Miza Lizalor; ministarka je sada stajala tik uz njega. On joj se obrati: "Moralo bi nas povremeno i zagrejati, Miza." Ona se zaas obazere prema suncu. Stajala je, tako, u praznini svemirske luke, ne ispoljavajui ni najmanji znak nelagodnosti - visoka i krupna, sa ogrtaem tanjim no to je bio kaput koji je Treviz imao na sebi, nemarna, ako ne i puna prezira prema hladnoi to ih je okruivala. "Leta su nam tako divna", odgovori ona. "Ne traju ba dugo, ali su nai usevi prilago eni takvim prilikama. Seme je briljivo probrano, tako da plodovi brzo sazrevaju na suncu i ne podleu mrazevima. Nae domae ivotine imaju gusto krzno, a tako e, opte je prihvaena injenica da je komporelenska vuna najbolja u itavoj Galaksiji. Pored toga, u orbiti iznad Komporelena imamo i farme na kojima odgajamo tropsko voe. U stvari, ak i izvozimo ananas u konzervama, boanstvenog ukusa. Mnogi, u ijim smo predstavama hladan svet, nemaju pojma o tome." "Zahvaljujem ti, Miza, to si dola da nas isprati, kao i za pomo koju si nam pruila u pogledu nae misije. Ipak", dodade Treviz, "da bih umirio vlastitu savest, moram te upitati nee li zbog toga imati kakvih ozbiljnijih neprilika?" "Neu!" Miza ponosno odmahnu glavom. "Nikakvih neprilika. Pre svega, niko me nee ispitivati. Saobraaj je u mojoj nadlenosti, to znai da sam ja ta koja propisuje pravila ponaanja na svemirskim lukama, na ulaznim stanicama, za brodove koje dolaze i odlaze. Predsednik vlade u tom pogledu u potpunosti zavisi od mene, i upravo je oaran to ne mora da se uputa u pojedinosti... Pri svemu tome, ak i kada bi me ispitivali, rekla bih punu istinu. Vlada bi me, ak, nagradila to brod nisam predala Zadubini, a i stanovnitvo bi bilo oduevljeno samo kad bi bilo mogue upoznati ga s tom injenicom. A ni Zadubina nee imati pojma o svemu to se zbilo." "Mogue je", primeti Treviz, "da te vlada pohvali to brod nisi predala Zadubini, ali da li bi tako svesrdno prihvatila tvoju odluku da nas pusti da odemo?" Na Lizalorinom licu zaigra osmeh. "Ti si zaista poten ovek, Trevize. Istrajno si se borio da sauva svoj brod, i sada, kada ga ima, ispoljava brigu za nae dobro." Ona

prui ruku prema njemu, kao da eli da mu dodirom da znak svoje naklonosti, ali gotovo istog asa, s oiglednom tekoom, obuzda svoju nameru. Zatim nastavi, glasom u kome se ponovo pojavi prizvuk osornosti: "ak i kada bi se reili da ospore moju odluku, bilo bi samo potrebno da im spomenem da si u potrazi za Najstarijom; istog asa pohvalili bi me to sam vas se tako brzo otarasila, broda i svega drugog. I smesta bi poeli da izgovaraju molitve pokajanja to vam je uopte bilo dozvoljeno da pristupite na ovdanje tle, mada, razume se, nije bilo nikakve mogunosti da unapred saznamo kojim poslom ovamo dolazite." "Da li zaista strahuje od nesree koja bi mogla snai tebe i tvoj svet zbog mog prisustva ovde?" "Da", odvrati Lizalor tupo. A onda dodade, znatno blae: "Meni si ve doneo nesreu, jer, od sada, poto sam tebe upoznala, komporelenski mukarci inie mi se jo drvenijim nego ranije. Ostavlja me ovde u stanju neutoljive udnje. Onaj Koji Kanjava ve se postarao da tako bude." Treviz je trenutak oklevao, a onda ree: "Ne bih eleo da u pogledu toga promeni miljenje, ali isto tako, ne bih eleo da trpi zbog bespotrebne zebnje. Treba da shvati da je svaka pomisao da sam ti doneo nesreu puko sujeverje." "Pretpostavljam da ti je to onaj skeptik rekao." "Znam to i bez potrebe da mi on kae." Lizalor pre e rukom preko lica, jer se tanak sloj inja uhvatio na njenim istaknutim obrvama, i ree: "Poznato mi je da postoje takvi koji to smatraju sujeverjem. Me utim, neosporna je injenica da Najstarija donosi nesreu. Pokazalo se to ve mnogo puta, i svi mudri razlozi koje navode skeptici ne mogu ponititi istinu." Ona odjednom isprui ruku. "Zbogom, Golane. U i u brod i pridrui se svojim prijateljima pre no to se tvoje mekuno zadubinsko telo ne smrzne na ovom naem hladnom, ali neopakom vetru." "Zbogom, Miza, i nadam se da u te ponovo sresti kad se vratim." "Da, obeao si da e se vratiti, i ja pokuavam da u to poverujem. ak sam rekla sebi da bi trebalo da i ja uzletim i susretnem sa s tobom na tvom brodu, u svemiru, kako bi se nesrea sruila samo na mene a ne i na moj svet - ali ti se nee vratiti." "Ne govori tako! Vratiu se! Neu te se odrei tako lako, posle svega to sam doiveo s tobom." U tom trenutku, Treviz je bio vrsto ube en u ono to govori. "Nimalo ne sumnjam u tvoje romantine porive, najdrai moj Zadubine, ali oni koji se usude da krenu u potragu za Najstarijom nikada se nee vratiti - ma gde eleli da se vrate. Oseam to u dubini svoje due." Treviz vrsto uznastoja da mu zubi ne zacvokou. Bilo je to usled hladnoe, i nipoto nije eleo da ona pomisli da je strah posredi. I on samo ree: "I to je sujeverje." "Pa ipak", odvrati ona, "to je i istina." 28. Bilo je lepo ponovo se nai u komandnoj prostoriji Daleke zvezde. Moda je bila skuena. Moda deluje poput tamnikog mehura, sred svemirskog beskraja. Pa ipak, oseao ju je kao neto prisno, prijateljsko i toplo.

"Milo mi je to ste najzad uli", ree Blis. "Ve sam poela da se pitam koliko dugo nameravate da se zadrite sa ministarkom." "Ne preterano dugo", odvrati Treviz. "Prilino je hladno." "Imala sam utisak", nastavi Blis, "da razmatrate mogunost da jo ostanete s njom i da odloite svoju potragu za Zemljom. Nemam nikakvu nameru da makar dotaknem va um; me utim, bila sam se zabrinula za vas, i to iskuenje pred kojim ste se nali inilo mi se kao da je i mene zaskoilo." "Potpuno ste u pravu", prihvati Treviz. "Za trenutak, bar, zaista sam se naao pred iskuenjem. Ministarka je izvanredna ena; jo nikada nisam sreo nikog poput nje... Ali Blis, niste li malo i vi pojaali moj napor da se oduprem iskuenju?" "Rekla sam vam ve nekoliko puta, Trevize, da nikada, ni pod kakvim uslovima, niti smem niti hou da petljam po vaem umu. Uverena sam da ste odoleli iskuenju zahvaljujui, prvenstveno, svom snanom oseanju za dunost." "Ne, ne verujem da ste u pravu." On se nevoljno nasmeja. "Nije u pitanju bilo nita tako dramatino, niti uzvieno. Moj otpor, s jedne strane, podstakla je injenica da je tamo napolju bilo veoma hladno, i s druge, tuna pomisao da ne bi proteklo mnogo vremena pre no to bi me konano rastavila sa ivotom. Jer, njenim potrebama ne bih mogao da udovoljim: sasvim bi me isuila." "Pa, u svakom sluaju, sada si na brodu i u bezbednosti", zakljui Pelorat. "Kakav e biti na sledei korak?" "Tokom nekoliko narednih dana ubrzano emo se kretati prema rubu ovog planetarnog sistema, sve dok se ne budemo nali dovoljno daleko od Komporelena da bismo nesmetano mogli da izvedemo skok." "Misli da e pokuati da nas zaustave, ili bar prate?" "Ne... Zaista verujem da je ministarka bila iskrena u svojoj nestrpljivosti da sa Komporelena odemo to bre moemo i ostanemo na pristojnoj razdaljini od njega, kako se osveta Onog Koji Kanjava ne bi sruila na njenu rodnu planetu. U stvari..." "Da?" "Ona, u stvari, veruje da e se ta osveta sruiti na nas. vrsto je, naime, ube ena da se vie neemo vratiti. Takvo njeno ube enje, moram da napomenem, nije zasnovano na nekom njenom saznanju o mojoj nevernosti, budui da nije ni imala priliku da moju vernost iskua. Ona, jednostavno, smatra da Zemlja neizostavno donosi nesreu, te da mora zaglaviti svako ko se uopte usudi da krene u potragu za njom." "Koliko ih je, uopte, krenulo sa Komporelena u potragu za Zemljom kad je u stanju da iznese takav sud?" upita Blis. "Veoma sumnjam da je ijedan Komporelenac ikada krenuo u jednu takvu potragu. Uostalom, i rekao sam joj da smatram da su takve njene bojazni puko praznoverje." "Jeste li sasvim sigurni da tako mislite, ili ste, moda, dopustili da njeno praznoverje i vas uzdrma?" "Jasno mi je da njene bojazni predstavljaju puko praznoverje, bar to se tie naina na koji ih ona ispoljava; to, me utim, ne mora znaiti da su sasvim bez osnova." "Mislite - radioaktivnost e nam doi glave, ukoliko pokuamo da se spustimo na Zemlju?"

"Ne verujem da je Zemlja zaga ena radioaktivnou. Verujem, u stvari, da Zemlja tom priom nastoji da se zatiti. Imajte u vidu da je iz biblioteke na Trantoru uklonjeno sve to se odnosi na Zemlju. Imajte, tako e, u vidu injenicu da ak i udesna Geina seanja, u kojima sva planeta uestvuje - od povrinskih kamenih slojeva sve do uarenog metalnog jezgra - bivaju neopozivo zaustavljena pri svakom pokuaju da se vrate dovoljno unazad, kako bi nam bilo ta otkrila o Zemlji... Jasno je, dakle, da je Zemlja, ukoliko je dovoljno mona da to uini, sasvim u stanju i da prilago ava umove, kako bi nametnula verovanje da je zaga ena radioaktivnou; sve to da bi spreila svaki pokuaj potrage za njom. Moda Komporelen predstavlja posebnu opasnost za Zemlju jer se nalazi u njenoj neposrednoj blizini; otud se, moda, na njemu ispoljava pojaano nastojanje da sve to se odnosi na Zemlju ostane u nekoj, nadasve zanimljivoj, praznini. Denijador, na primer, koji je skeptik i naunik, smatra da nema ama ba nikakvog smisla tragati za Zemljom: kae, jednostavno, da je nije mogue nai. A ako je Zemlja zaista do te mere uporna da sebe ne otkrije drugima, nije li, u tom sluaju, sasvim mogue i da nas ubije, ili da uini da poremetimo umom, samo da je ne bismo pronali?" Blis se namrti i zausti: "Gea..." Treviz je hitro prekide. "Nemojte mi samo rei da nas Gea titi. Budui da je Zemlja bila u stanju da izbrie i Geina najranija seanja, sasvim je jasno ko bi iz sukoba izme e Gee i Zemlje iziao kao pobednik." "Ali otkud znate da su Geina najranija seanja zaista bila izbrisana?" hladno upita Blis. "Mogue je, jednostavno, da je Gei bilo potrebno podosta vremena da uspostavi seanja na planetarnom nivou, te da je, sada, u stanju da se svojim seanjima probije samo do trenutka kada su ona uspostavljena. Me utim, ak i ako Geina najranija seanja jesu bila izbrisana, otkud znate da je ba Zemlja to uinila?" "To ne znam", odgovori Treviz. "Samo nastojim da izvuem zakljuke iz svojih pretpostavki." Pomalo bojaljivo, Pelorat se umea: "Ukoliko je, uistinu, Zemlja toliko mona, i toliko vrsta u svojim nastojanjima da ostane neotkrivena - kakva je, onda, da tako kaem, svrha naeg traganja? ini mi se da smatra da nam Zemlja nee dozvoliti da joj pristupimo, i da e, ak, biti spremna da nas pobije ukoliko se ispostavi da ima izgleda da uspemo u svom naumu. U tom sluaju, govori li ita protiv toga da od svega dignemo ruke?" "Moda, zaista, izgleda da bi najbolje bilo da od svega dignemo ruke. Priznajem to. Me utim, u meni je vrsto ukorenjeno uverenje da Zemlja postoji, i ja elim i moram da je prona em. Uostalom, ve ko zna koliko puta i sama Gea se sloila da sam, kada god se u meni javi vrsto uverenje, uvek u pravu." "Ali ima li naina da preivimo otkrie Zemlje?" "Moda e i Zemlja", odvrati Treviz, nastojei da u svoje rei unese prizvuk oputenosti, "moda e i Zemlja umeti da ceni tu moju sposobnost da, u kljunim trenucima, uvek budem u pravu, i moda e odluiti da mi ni na koji nain ne naudi. Me utim - time, rekao bih, dolazimo do sutine onoga to bih eleo da kaem - nikako ne mogu biti siguran da ete i vas dvoje uspeti da preivite, i to je ono to me odistinski

zabrinjava. Tako je bilo od samog poetka, ali taj se oseaj u meni sve vie pojaava; ini mi se, stoga, da bi najuputnije bilo da vas vratim na Geu i da, potom, sam krenem u potragu. Ja sam bio taj, a ne vi, koji je u jednom trenutku odluio da moram krenuti u potragu za Zemljom; ja sam taj, a ne vi, koga neto nagoni da to uini. Pa, onda, neka budem ja taj, a ne vi, koji e snositi sve posledice. Dopustite mi da krenem sam... Janove?" Peloratovo duguljasto lice kao da se jo vie izduilo, a glavu je uvukao u ramena. "Ne sporim, Golane, da sam pomalo nervozan, ali bilo bi me sramota da te tek tako ostavim. Sam bih sebe prezreo kada bih to uinio." "Blis?" "Gea vas nee napustiti, Trevize, ma ta vi uinili. Ukoliko vam od Zemlje zaista preti opasnost, Gea e uiniti sve to je u njenoj moi da vas zatiti. U svakom sluaju, to se mene tie, kao Blis, ne nameravam da napustim Pela; i ukoliko on po e sa vama, i ja u poi sa njim." Pomalo tmurno, Treviz odvrati: "Pa, dobro. Imali ste priliku. Nastavljamo na put zajedno." "Zajedno", potvrdi Blis. Pelorat se blago nasmei i stisnu Trevizovo rame. "Zajedno. Uvek, zajedno." 29. "Pogledaj ovo, Pele", ree Blis. Posmatrala je, gotovo odsutno, kroz brodski teleskop, tek koliko da malo predahne od zurenja u Peloratove spise ispunjene predanjima o Zemlji. Pelorat joj pri e, obgrli je jednom rukom oko ramena i zagleda se u ekran. Na vidiku je bio jedan od gasovitih gorostasa komporelenskog planetarnog sistema, uvelian do te mere da je izgledao kao pravi din - to i jeste bio. Bio je narandaste boje, proaran neto ble im prugama. Posmatran iz planetarne ravni, znatno udaljeniji od sunca no to je to bio sam brod, imao je oblik svetlosnog diska. "Divota", promrmlja Pel. "Sredinja pruga, Pele, protee se izvan diska." Pelorat za trenutak nabra obrve i odvrati: "U pravu si, Blis, tako je." "Misli li da je u pitanju optika iluzija?" "Nisam siguran, Blis", odgovori on. "Ja sam u svemiru novajlija ba kao i ti... Golane!" Treviz se odazva jednim slabanim 'ta je?' i u e u komandnu prostoriju sav zguvan, kao da je trenutak pre toga dremuckao na krevetu obuen - to je, upravo, i radio. On im se gotovo zlovoljno obrati: "Molim vas! Ne akajte po instrumentima!" "U pitanju je teleskop", objasni mu Pelorat. "Pogledaj tamo." Treviz baci pogled na ekran. "Gasoviti din. Sudei na osnovu podataka koje smo dobili zovu ga Galija." "Kako moe biti tako siguran, jedva ga pogledavi?"

"Pre svega", odreza Treviz, "na rastojanju na kome se sada nalazimo od sunca, i na osnovu veliine planete i poloaja njene orbite - koje sam prouio proraunavajui nau putanju - to je jedina planeta koju, u ovom asu, moemo do te mere uveliati. Pored toga, tu je i prsten." "Prsten?" upita Blis zgranuto. "Sve to ovog asa od prstena moete videti jeste tanka, bleda linija, budui da planetu posmatramo gotovo postrance. Moemo, me utim, iskositi objektiv u odnosu na planetarnu ravan, kako biste imali bolji pogled. Hoete li?" "Ne bismo eleli da ti, Golane, zadajemo posla - da posle ponovo mora da proraunava na poloaj i putanju", primeti Pelorat. "Nije vano, kompjuter e se potruditi da to uini umesto mene." Ni ne dovrivi, on sede za kompjuter i stavi dlanove na oznaena mesta. Kompjuter, prilagodivi se njegovom umu, obavi ostalo. Liena problema goriva i inercionih tekoa Daleka zvezda naglo ubrza, i Treviz, jo jednom, oseti kako ga preplavljuje ljubav prema kompjuteru - i brodu - koji su se tako spremno odazivali na njegove poticaje - kao da su ih same njegove misli pokretale i njima upravljale, kao da su bili tek moni i posluni instrument njegove volje. Nimalo nije bilo zau ujue to je Zadubina nastojala da joj se brod vrati; nije bilo ni zau ujue da ga je Komporelen eleo za sebe. Jedino je za u enje bilo to da je snaga praznoverja mogla navesti ak i Komporelen da od njega odustane. Odgovarajue naoruan, mogao je pretei ili nadvladati svaki drugi brod u Galaksiji, ili ak itavu flotu - pod uslovom da mu se ne isprei kakav slian brod. Me utim, Daleka zvezda nije bila odgovarajue naoruana. Poverivi mu brod, gradonaelnica Brano bila je dovoljno obazriva da mu ga preda bez ikakvog oruja. Pelorat i Blis pomno su zurili u Galiju, dok im se planeta lagano, veoma lagano pribliavala. Gornji pol (severni ili juni, svejedno) postao je sada sasvim vidljiv, sa burama to su na irokom prostoru vitlale iznad njega, dok donji iseze ispod masivnog tela planete. Na gornjem delu, tamna strana planete zadre u krug narandaste svetlosti, i prelepi prsten, iskoen, ukaza se pred njihovim oima. Ono to je, me utim, delovalo jo uzbudljivije, bilo je to to bleda sredinja linija nije vie izgledala prava, ve zakrivljena, kao, uostalom, i druge pruge, na sever i na jug, mada ne u tolikoj meri. Sada se sasvim lepo moglo videti kako se sredinja pruga protee izvan rubova planete, kao kakva oma s obe strane. Nije moglo biti ni govora o privi enju; priroda prstena bila je sasvim raspoznatljiva. Prsten je bio sainjen od vrste materije i obgrljavao je itavu planetu, mada skriven s njene druge strane. "Nadam se", primeti Treviz, "da je dovoljno da vam prui pravu predstavu o prstenu. Ukoliko bismo preleteli povrh planete, videli biste prsten u njegovom punom krunom obliku, kako je obujmljuje nigde je ne dodirujui. Uoili ste, nadam se, da ne postoji samo jedan, ve nekoliko koncentrinih prstenova." "Nikada ne bih poverovao da je to mogue", primeti Pelorat tupo. "ta te prstenove vezuje za planetu?"

"Ista ona sila koja za planete vezuje njihove prirodne, ili vetake, pratioce", odgovori Treviz. "Prstenovi su sainjeni od tanunih estica, od kojih svaka za sebe krui oko planete. Pri tome, toliko su blizu planete da im plimski efekti onemoguavaju da se stope u jedinstvenu masu." Pelorat zavrte glavom. "Prosto je zatraujue kada ovek pone da razmilja o tome. Ali stari drue, kako je uopte bilo mogue da sav svoj ivot provedem kao nekakav vajni naunik a da, ipak, toliko malo znam o astronomiji?" "A ja, opet, ne znam nita o mitovima oveanstva. Nijedan pojedinac, me utim, nije u stanju da obuhvati sva znanja... Stvar je, ipak, u tome da ovakvi planetarni prstenovi ne predstavljaju nita neobino. Gotovo svaki gasoviti din ih ima, makar samo u obliku najsiunijih zrnaca praine. Budui, me utim, da u planetarnoj porodici Terminusovog sunca nema gasovitih dinova, te - osim ukoliko nije re o svemirskim putnicima, ili ukoliko nisu poha ali neki univerzitetski teaj iz astronomije - gra ani Zadubine nisu nikad ni imali priliku da se susretnu sa planetarnim prstenovima. Ipak, ono to jeste nesvakidanje, upravo je prsten dovoljno irok, svetao i raspoznatljiv, ba kao ovaj ovde. Prelep je. Mora biti da je irok bar nekoliko stotina kilometara." Iznenada, Pelorat pucnu prstom. "To je, dakle, bilo znaenje!" Blis ga zbunjeno pogleda. "O emu ti to, Pele?" "Jednom, davno", odgovori on, "dopalo mi je ruku nekoliko stihova, nastalih ko zna kada, sroenih u nekoj arhainoj varijanti galaktikog jezika, tako da sam imao muke da im razaberem smisao - mada je to, s druge strane, bila dobra potvrda njihove velike starosti... Po pravilu se, stari drue, ne tuim zbog arhaizama. Zahvaljujui svom radu postao sam prilian strunjak za najvei broj varijanti starog galaktikog jezika, iako mi to, izvan moje profesionalne delatnosti, nije donelo nikakve koristi... Ali o emu sam poeo da govorim?" "O nekim prastarim stihovima, Pele, dragi", odgovori Blis. "Hvala ti, Blis", ree on, a potom, obraajui se Trevizu, dodade: "Paljivo prati sve o emu govorim, kako bi me mogla vratiti pravom toku misli im malo skrenem - to se, uistinu, doga a prilino esto." "U tome je deo tvog arma, Pele", primeti Blis, smeei mu se. "U svakom sluaju, tih nekoliko stihova nastojalo je da opie planetarni sistem kojem je pripadala i sama Zemlja. Kakav je razlog bio tome nije mi poznato, budui da cela pesma nije sauvana - ili u najmanju ruku, ja nisam uspeo da do em do nje. Sauvano je samo nekoliko tih stihova, moda ba zbog svoje sadrine koja se odnosila na astronomiju. U svakom sluaju, stihovi su govorili o blistavom trostrukom prstenu oko este planete - 'ispleten i moan bje, te pred njim zatavni itav svijet'. Jo ih se seam, kao to vidite. Tada pojma nisam imao ta je to planetarni sistem. Seam se da sam pomiljao na tri prstena ispred planete, jedan za drugim u nizu. Kako mi je to tada zvualo besmisleno, stihove nisam uneo u svoje spise. Sada mi je krivo to se nisam poblie obavestio." On odmahnu glavom. "Baviti se mitovima danas pravi je samotniki posao, te ovek sasvim zaboravi na korist od daljeg propitivanja." Treviz pokua da ga utei. "Najverovatnije je da si bio u pravu, Janove, to se nisi dublje zaglibljivao u to. Nema nikakvog smisla uzimati doslovno pesnike brbljarije."

"Ali ovo je bilo znaenje stihova", usprotivi se Pelorat, pokazujui prstom prema ekranu. "O tome je pesma govorila. O tri iroka prstena, smetena jedan unutar drugog, vea i od same planete." "Nikada jo nisam uo za tako neto", primeti Treviz. "Ne verujem ni da prstenovi mogu biti tako veliki. U pore enju sa planetom koju okruuju, oni su uvek veoma uski." "Nismo nikada uli ni za jednu nastanjivu planetu sa ogromnim prirodnim pratiocem", podseti ga Pelorat. "Niti za planetu ija je povrina zaga ena radioaktivnou. Sada nam se, me utim, javlja jo jedna osobenost, trea po redu. Ukoliko bismo pronali planetu zaga enu radioaktivnou, ali inae, pogodnu da se na njoj razvije ivot, sa ogromnim prirodnim pratiocem, i jo jednu planetu sa blistavim i monim prstenom, pa, u tom sluaju, ne bi bilo nikakve sumnje da smo konano nabasali na Zemlju." Treviz se nasmeja. "Slaem se, Janove. Ako se sve to troje sloi, znaemo da pred sobom imamo Zemlju." "Ako?" promrmlja Blis, uzdahnuvi. 30. Za sobom su ostavili glavne svetove komporelenskog planetarnog sistema, zaronivi, ve, duboko izvan poloaja dveju njegovih najudaljenijih planeta, tako da na rastojanju od jedne i po milijarde kilometara vie nije bilo nikakvog nebeskog tela znaajnije mase. Ispred njih se prostirao samo prostrani kometni oblak koji, me utim, sa stanovita gravitacione sile, nije predstavljao nikakvu prepreku. Daleka zvezda je ubrzala do 0.1 c - desetog dela brzine svetlosti. Trevizu je bilo dobro poznato da se brod, teorijski, mogao sasvim pribliiti brzini svetlosti; bilo mu je, me utim, isto tako dobro poznato da, u stvarnosti, 0.1 c tako e predstavlja pristojnu brzinu. Pri takvoj brzini postojala je mogunost da se izbegne svako telo iole vee mase; nije, me utim, bilo mogunosti da se izbegnu bezbrojne estice zvezdane praine niti, pogotovo, pojedinani atomi i molekuli. Pri velikim brzinama ak su i tako siune estice mogle priiniti ozbiljnu tetu, tarui i grebui trup broda. Pri brzinama bliskim brzini svetlosti, svaki atom koji bi se zario u trup broda ponaao se poput estica kosmikog zraenja. A pri takvoj sveprodiruoj kosmikoj radijaciji bilo ko u unutranjosti broda imao je male izglede da preivi na dui rok. Daleke zvezde, na ekranu, nisu odavale utisak nikakvog kretanja, i mada je brod plovio brzinom od trideset hiljada kilometara u sekundi, inilo se da je nepokretan. Kompjuter je pretraivao svemirska prostranstva na velikim udaljenostima, tragajui za bilo ime, ma koliko malenim, to bi im se moglo nai na putu; u takvim sluajevima, ma koliko oni bili malo zamislivi, brod bi tek ovla skrenuo, da izbegne sudar. Imajui u vidu majunost tela koje bi se moglo ispreiti, brzinu kojom bi minulo, kao i odsutnost inercionog efekta usled skretanja broda, gotovo da nije bilo nikakve mogunosti da bilo ta posvedoi kako se u stvarnosti ikada dogodilo ono to bi se moglo nazvati 'izmicanjem za dlaku'. Sledstveno tome, Treviza takve stvari nisu nimalo zabrinjavale; u stvari, retko da se njima bavio ak i u mislima. Svu svoju panju posvetio je trima koordinatama koje je

dobio od Denijadora, i to posebno onima koje su se odnosile na telo koje je trebalo da im bude najblie. "Zar neto nije u redu sa brojkama?" upita Pelorat uznemireno. "Nisam u stanju da ti na to odgovorim", odvrati Treviz. "Same po sebi koordinate najee nisu previe upotrebljive, osim ukoliko ti nisu poznati nulta taka i nain na koji su izvedene - pravac, da tako kaem, u kome treba oznaiti rastojanje, osnovni meridijan, i tako dalje." "Kako dolazi do svega toga?" upita Pelorat zabrinuto. "Imam koordinate Terminusa, kao i jo nekoliko utvr enih taaka, u odnosu na Komporelen. Ukoliko ih unesem u kompjuter, on e proraunati ta iz njih mora biti izvedeno da bi se ispravno utvrdili poloaj Terminusa i tih drugih taaka. Ja samo nastojim da u svojoj glavi pravilno postavim stvari, kako bih na ispravan nain mogao programirati kompjuter. Onog trenutka kada ispravno postavimo stvari, koordinate koje smo dobili za Zabranjene Svetove, nadajmo se, dobie neki smisao." "Samo da se nadamo?" upita Blis. "Samo da se nadamo, bojim se", odgovori Treviz. "Najzad, brojke koje smo dobili veoma su stare - moda potiu sa Komporelena, a moda i ne. ta ako su sazdane na nekom drugaijem ustrojstvu?" "U tom sluaju - ta?" "Pa, u tom sluaju, ono ime raspolaemo samo su brojke bez ikakvog smisla. Me utim, to tek treba ustanoviti." Njegovi prsti treperili su nad blago svetlucavim dirkama kompjutera, pohranjujui u njega neophodne podatke. Zatim postavi dlanove na oznaena mesta na komandnoj ploi. Saekavi da kompjuter uoblii ustrojstvo znanih koordinata, on za trenutak zastade; zatim, sluei se istim ustrojstvom protumai koordinate najblieg Zabranjenog Sveta; i konaano, utvrdi poloaj tih koordinata na galaktikoj karti u kompjuterovoj memoriji. Nebo osuto zvezdama pojavi se na ekranu, brzo se kreui dok se slika automatski podeavala. Kada je kretanje najzad dostiglo vrhunac, polje je bilo ispunjeno zvezdama koje su se brzo rasipale ekranom u svim pravcima, dok poslednja ne nestade iza njegovih rubova. Nijednog trenutka ljudskim oima nije bilo mogue da prate te brze promene; sve je delovalo kao istakana izmaglica. Konano, prostor od jedne desetine parseka s obe strane (tako su, bar, pokazivale indeksne cifre ispod ekrana) bilo je sve to je preostalo. Nije vie bilo nikakvih promena, i samo je nekoliko magliastih estica naruavalo tminu na ekranu. "Koja je od tih takica Zabranjeni Svet?" upita Pelorat jedva ujnim glasom. "Nijedna", odgovori Treviz. "etiri od njih su crveni patuljci, peta e uskoro to postati, a poslednja je beli patuljak. Malo je verovatno da ijedna od tih zvezda ima u svojoj orbiti planetu pogodnu za ivot." "Kako zna da su crveni patuljci, tek tako, na prvi pogled?" "Mi, zapravo, ne posmatramo zvezde", odvrati Treviz; "ono to vidimo je, u stvari, samo jedan iseak iz galaktike karte smetene u memoriji kompjutera. Svaka od tih zvezda je opisana. Ti to nisi u stanju da vidi, niti bih to ja, u tvom poloaju, bio u stanju;

me utim, sve dok moje ake odravaju kontakt, ba kao u ovom trenutku, svestan sam izvanrednog obilja podataka o svakoj zvezdi na koju usmerim pogled." "Znai, nikakve koristi od koordinata", zakljui Pelorat. Treviz podie pogled prema njemu. "Nije ba tako, Janove. Jo nisam zavrio. Sve je pitanje vremena. Koordinate Zabranjenog Sveta stare su vie od dvadeset hiljada godina. U to vreme i Zabranjeni Svet i Komporelen kruili su oko sredita Galaksije; sasvim je mogue da su kruili razliitim brzinama i sa orbitama razliitih nagiba i ekscentrinosti. Sledstveno tome, protokom vremena ta dva sveta mogla su se me usobno pribliiti ili se me usobno udaljiti; za proteklih dvadeset hiljada godina Zabranjeni svet mogao je, od pola do pet parseka, skliznuti bilo kuda izvan podruja koje vidimo na ekranu. U svakom sluaju, teko da bi se mogao nalaziti u kvadratu ije stranice zahvataju tek jednu desetinu parseka." "Pa, onda, ta namerava da uini?" "Izdau nalog kompjuteru da pomeri Galaksiju za dvadeset hiljada godina unazad razume se, u odnosu na Komporelen." "Je li to zaista u stanju da uini?" upita Blis, sa prizvukom zadivljenosti u glasu. "Pa, dakako, nije u stanju da pomeri samu Galaksiju unazad u vremenu; me utim, u stanju je da to uini sa kartom smetenom u njegovu memoriju." "Hoemo li bilo ta od toga i mi videti?" upita Blis. "Gledajte", dobaci im Treviz. Veoma sporo, nekoliko zvezda uspuza na ekran. Jedna nova zvezda koje dotad nije bilo na ekranu, dobaulja s njegovog levog ruba, i Pelorat, gotovo izvan sebe, povika: "Eno je! Eno je!" Me utim, Treviz odmahnu glavom. "ao mi je, jo jedan crveni patuljak. Svuda ih ima. Najmanje tri etvrtine svih zvezda u Galaksiji su crveni patuljci." Ekran se konano smiri i svako kretanje prestade. "Dakle?" upita Blis. "Eto, videli ste", odgovori Treviz. "Tako je ovo podruje Galaksije izgledalo pre dvadeset hiljada godina. U samom sreditu ekrana je taka u kojoj je trebalo da se nalazi Zabranjeni Svet, pod pretpostavkom da se planeta kretala prosenom brzinom." "Trebalo, ali nije", otro primeti Blis. "Nije", sloi se Treviz, gotovo bez imalo uzbu enja. Pelorat duboko uzdahnu. "Oh, ba teta, Golane." "ekajte, nemojte oajavati", uzviknu Treviz. "Nisam ni okivao da ugledam zvezdu na tom mestu." "Nisi oekivao?" upita Pelorat, zapanjen. "Nisam. Ve sam vam rekao da ovo pred nama nije sama Galaksija, ve kompjuterska karta Galaksije. Ukoliko neka zvezda, iako postoji u stvarnosti, nije unesena u kartu, ni mi je neemo moi videti. Ukoliko, dakle, reenu planetu nazivaju 'zabranjenom', i ukoliko su je tako nazivali tokom poslednjih dvadeset hiljada godina, svi su izgledi da nikad nije bila unesena u kartu. I oigledno, nije, jer bismo je inae ugledali."

"Moda nismo u stanju da je ugledamo zbog toga to uopte ne postoji", primeti Blis. "Ili u komporelenskim predanjima nema ni trunke istine, ili su koordinate koje smo dobili pogrene." "Sasvim je mogue. Me utim, sada, kada smo pronali taku u kojoj je trebalo da se planeta nalazi pre dvadeset hiljada godina, kompjuter e biti u stanju da odredi njene sadanje koordinate. Sluei se, dakle, tako ispravljenim koordinatama - ispravkama, zapravo, koje sam mogao izvesti upotrebom zvezdane karte - moemo sada krenuti u pravo podruje Galaksije, ono u kome bismo morali pronai Zabranjeni Svet." "Ipak, poli ste samo od pretpostavke da se Zabranjeni Svet kretao prosenom brzinom", primeti Blis. "ta ako njena brzina nije bila prosena? U tom sluaju, ini mi se, ne biste dobili ispravne koordinate." "To je sasvim tano, ali ipak, izvrena ispravka, zasnovana na pretpostavljenoj prosenoj brzini, morala bi nas dovesti znatno blie njenom stvarnom poloaju nego to bi to bio sluaj kad ne bi bilo ispravke." "Ipak, samo se nadate", primeti Blis sumnjiavo. "Upravo tako", prihvati Treviz. "Nadam se... A sada, bacimo pogled na stvarnu Galaksiju." Blis i Pelorat stadoe napregnuto da posmatraju, dok je Treviz (moda, da bi suzbio vlastitu napetost i odloio trenutak odluke) govorio odmerenim glasom, gotovo kao da se nalazi za katedrom. "Znatno je tee osmatrati stvarnu Galaksiju", objasni on. "Karta smetena u kompjuter, ipak, vetaka je tvorevina, sa nizom beznaznaajnih pojedinosti koje je mogue ukloniti. Na primer, ukoliko bi mi se ispreila kakva maglina, zastirui mi pogled, lako je se mogu otarasiti. Ako, s druge strane, ugao posmatranja nije odgovarajui za ono to imam na umu, lako ga mogu promeniti. I tako dalje. Me utim, kada je stvarna Galaksija u pitanju, moram je uzeti onakvu kakva zaista jeste; ukoliko elim da neto promenim, moram promenuti i svoj fiziki poloaj u svemiru - to bi mi, dakako, oduzelo neuporedivo vie vremena nego prosto prilago avanje karte." Kao da potvr uje njegove rei, ekran se usmeri na jedan zvezdani roj toliko bogat pojedinanim zvezdama da se inilo kao da su se nebom razasuli bezbrojni kristali eernog praha. "Posmatramo sada, malo postrance", objasni Treviz, "jedan pozamaan odseak Mlenog Puta. Me utim, ono to mi treba, naravno, jeste njegov prednji deo - njegovo, da tako kaem, lice. S druge strane, to se vie budem pribliavao njegovom prednjem delu, ono to je u njegovoj pozadini sve e vie nestajati. Koordinate uoene take su, me utim, dovoljno blizu Komporelena, tako da bi trebalo da budem u stanju da nae sadanje vidno polje proirim do onoga to smo maloas videli na naoj galaktikoj karti. Dopustite mi, samo, da kompjuteru izdam potrebne naloge, ukoliko uzmognem da dotle sauvam svoj zdrav razum. Sad!" Zvezdano polje poe smesta da se iri takvom brzinom da hiljade zvezda stade nestajati iza svih rubova ekrana, dajui posmatraima utisak istinskog kretanja da sve troje mahinalno ustuknue, kao da bi da se uklone pred tom nezamislivom provalom.

Konano se pojavi poznati prizor, mada ne tako mraan kao na karti maloas. Ali sada, u blizini samog sredita, ukaza se jedna nova zvezda, neuporedivo blistavija od svih drugih. "Eno je", proapta Pelorat ushieno. "Moda. Moram zatraiti od kompjutera da izradi i proui njen spektar." Nekoliko trenutaka vladala je savrena tiina, a onda se Treviz ponovo oglasi: "Spektralni red G-4, to znai da je zvezda tek neto malo manja i manje blistavija od Terminusovog, ali znatno sjajnija od Komporelenovog sunca. Me utim, nijedna zvezda G-reda ne bi smela da ostane neunesena na galaktiku kartu. Budui da je na galaktikoj karti nema, postoji prilino ubedljiv nagovetaj da je re o suncu oko koga krui Zabranjeni Svet." "Moe li se", upita Blis, "na kraju ispostaviti da ne postoji nikakva planeta na kojoj bi bio mogu ivot, koja oko te zvezde krui?" "Pretpostavljam da i takva mogunost postoji. Me utim, u tom sluaju, moraemo pronai preostala dva Zabranjena Sveta." Blis je bila uporna. "A ako se ispostavi da su i oni bili samo lana uzbuna?" "Pa, u tom sluaju, pokuaemo neto drugo." "ta, na primer?" "I sam bih to voleo da znam", odvrati Treviz sumorno. ZABRANJENI SVET 31. "Golane", oglasi se Pelorat, "da li e ti smetati ako budem posmatrao?" "Taman posla, Janove", odvrati Treviz. "ak ni ako ti budem dosa ivao pitanjima?" "Samo napred." "ta to sada radi?" upita konano Pelorat. Treviz podie pogled sa ekrana. "Moram izmeriti rastojanje do svake od zvezda koje na ekranu izgledaju kao da se nalaze u blizini Zabranjenog Sveta, kako bih mogao ustanoviti kolika je stvarno ta blizina. Moramo upoznati jainu njihovog gravitacionog polja, a da bismo u tome uspeli potrebno je da im znamo masu i udaljenost. Bez toga, ne bismo nikako mogli izvesti 'ist' skok." "A kako dolazi do tih podataka?" "Pa, za svaku zvezdu koju vidim raspolaem koordinatama u memoriji kompjutera, i te koordinate mogu biti pretoene u koordinate prema komporelenskom ustrojstvu. Ove se, pak, sa svoje strane, mogu delimino ispraviti, u skladu sa trenutnim poloajem Daleke zvezde u svemiru, u odnosu na komporelensko sunce; to mi, najzad, otkriva rastojanje do svake od njih. Svi ovi crveni patuljci, na ekranu, izgledaju kao da se nalaze sasvim bilzu Zabranjenog Sveta, ali u stvari, neki mogu biti znatno blii a neki osetno udaljeniji. Ono to mi je potrebno, zna, to je njihov poloaj u sve tri dimenzije." Pelorat s razumevanjem klimnu, a onda upita: "Ali ti ve raspolae koordinatama Zabranjenog Sveta..."

"Tako je, ali to nije dovoljno. Potrebno mi je, tako e, da ustanovim udaljenost planete od svih oblinjih zvezda, sve do unutar jednog postotka, ili otprilike toliko. U neposrednoj blizini Zabranjenog Sveta njihova gravitaciona mo toliko je mala da neka nevelika grka u raunu ne bi smela da izazove nikakvu osetnu razliku. Me utim, sunce oko koga Zabranjeni Svet krui - to jest, ukoliko ovaj uopte postoji - u neposrednoj blizini Zabranjenog Sveta tvori gravitaciono polje ogromne jaine, i stoga rastojanje izme u Zabranjenog Sveta i njegovog sunca moram poznavati sa tanou moda i hiljadu puta veom nego kada su u pitanju druge oblinje zvezde. Koordinate, same po sebi, nee mi tu mnogo pomoi." "Kako u tom sluaju postupa?" "Najpre izmerim prividnu udaljenost Zabranjenog Sveta - odnosno, tanije, njegovog sunca - od triju najbliih zvezda, koje su, me utim, toliko bledunjave da je potrebno poprilino uveanje da bi uopte bile vidljive. Po svemu sudei, one tri zvezde su veoma udaljene. Postavimo, onda, jednu od njih u samo sredite ekrana, i potom nainimo skok od jedne desetine praseka u smeru koji zatvara prav ugao u odnosu na liniju posmatranja Zabranjenog Sveta. Mogue je da to uinimo sa prilinom bezbednou ak i ako nam nije poznata udaljenost do srazmerno veoma dalekih zvezda. Odabrana zvezda, koju smo postavili u sredite, ostae u sreditu i posle skoka. Preostale dve bledunjave zvezde, pod uslovom da su sve tri zaista veoma udaljene, nee u osetnoj meri promeniti svoje poloaje. Zabranjeni Svet je, me utim, dovoljno blizu da bi se mogao ustanoviti njegov novi prividni poloaj u celom tom paragalaktikom tumbanju. Na osnovu veliine tog tumbanja u stanju smo da odredimo njegovu udaljenost. Me utim, ukoliko elim da se dvostruko obezbedim, uzimam jo jednu od triju zvezda i zapoinjem sve iznova." "Koliko dugo sve to moe potrajati?" upita Pelorat. "Ne preterano dugo. Na kompjuteru je najvei deo posla, a ja mu samo kaem ta mu valja initi. Ono to, me utim, odnosi najvie vremena, jeste prouavanje dobijenih podataka; provera da li su tani i nije li, u mojim nalozima kompjuteru, negde moda dolo do greke. Kada bih kojim sluajem bio jedan od onih vrajih momaka, beskrajno samouverenih kad je re o njima samima i o kompjuteru, sve bih to mogao obaviti za svega nekoliko minuta." "Zaista zadivljujue", primeti Pelorat. "Pomisli samo koliki deo posla kompjuter obavlja za nas." "Mislim o tome sve ovo vreme." "A ta bi radio bez kompjutera?" "A ta bih radio bez gravitacionog broda? ta bih radio bez svoje astronautike obuke? ta bih radio bez dvadeset hiljada godina hipersvemirske tehnologije koja stoji iza mene? injenica je, me utim, da sam sada ovde - i ovakav. Zamisli, na primer, da se obremo dvadeset hiljada godina u budunosti? Na kakva bismo samo trehnoloka udesa naili? Ili, moda, kroz dvadeset hiljada godina oveanstvo vie nee postojati?" "Malo verovatno", primeti Pelorat. "Mislim, malo je verovatno da e oveanstvo nestati. ak i ako svi ne postanemo deo Galaktike, i dalje emo imati psihoistoriju da nama upravlja."

Treviz se obrnu u svom seditu, i ukloni ake sa kompjutera. "Pustimo ga neka izrauna rastojanje i proveri nekoliko puta. Nema potrebe za urbom." On se ispitivaki zagleda u Pelorata, a onda ree: "Psihoistorija! Zna li, Janove, da je ta tema bila dva puta pokrenuta na Komperelenu, i da je itava stvar oba puta bila odbaena kao puko sujeverje. Jednom sam to uinio ja sam, a drugi put Denijador. Na kraju krajeva, kako drugaije moe odrediti psihoistioriju nego kao zadubinsku praznovericu? Nije li zapravo u pitanju puka vera bez ikakvih opipljivih dokaza? Janove, ta ti o tome misli? Moglo bi se pre rei da je to tvoje nego moje podruje." "Na osnovu ega, Golane, tvrdi da nema nikakvih opipljivih dokaza?" pobuni se Pelorat. "Prilika Harija Seldona pojavila se u Vremenskoj Kripti vie puta, i o zbivanjima je pri tom govorio ba onako kako su se doga aji zaista razvijali. U svoje doba, on, dakako, nikako nije mogao znati ta e se tek zbiti - osim ukoliko mu psihoistorija nije omoguila da doga aje predvidi." Treviz potvrdno klimnu. "Priznajem, sve to deluje veoma impresivno. Istina, nainio je greku u pogledu Mazgova, ali ak i to imajui u vidu, sve zaista deluje veoma impresivno. Pa ipak, izbija iz svega toga neki neprijatan volebniki zadah. Svaki ma ioniar u stanju je da izvede sline trikove." "Nijedan ma ioniar ne bi bio u stanju da predvidi zbivanja vekovima unapred." "Nijedan ma ioniar, isto tako, nije u stanju da izvede sve ono to te navodi da poveruje da je u stanju da izvede." "Ma hajde, Golane. Ne mogu ni da zamislim bilo kakav trik koji bi mi omoguio da predvidim ta e se sve dogoditi tokom narednih pet stolea." "Me utim, isto tako, ne bi bio u stanju ni da zamisli trik koji nekom ma ioniaru omoguuje da proita poruku smetenu u pseudo-teseraktu postavljenom u satelit to samostalno, sledei unapred zadatu orbitu, krui oko planete. Pa ipak, imao sam prilike da vidim i takve ma ioniare. Da li ti je ikada palo na um da je Vremensku Kriptu, ba kao i samu priliku Henrija Seldona, moda ba vlada podmetnula?" Na Peloratovom licu pojavi se izraz kao da je istinski povre en takvom mogunou. "Oni to nikada ne bi uinili." Treviz samo prezrivo mrknu. "ak i da su pokuali, brzo bi bili razotkriveni", dodade Pelorat. "Nipoto nisam siguran u to. Stvar je, me utim, u tome da mi uopte ne znamo da li psihoistorija deluje ili ne." "Meni, na primer, nije poznato kako deluje kompjuter, ali uprkos tome, znam da deluje." "Stvar je u tome to postoje oni kojima je to poznato. Me utim, kako bi izgledalo kada to ba nikome ne bi bilo poznato? U tom sluaju, oigledno, kada bi kompjuter iz bilo kog razloga prestao da deluje - zaista bismo se nali u nebranom gro u. Isto tako, kad bi i psihoistorija iznenada prestala da deluje..." "Drugoj Zadubini savreno je dobro poznato kako deluje psihoistorija." "Odakle ti to, Janove?"

"Pa, svi to kau." "Svata se moe govoriti... Oh, ini mi se da smo dobili rastojanje do sunca Zabranjenog Sveta, i to, po svemu sudei, tano izmereno. Da pogledamo ta kau brojke." Dugo vremena Trevizov pogled poivao je na brojkama, pri emu su mu se usne povremeno micale, kao da napamet obavlja neke sitne proraune. Konano ponovo progovori, ne podigavi pogled: "ta Blis sada radi?" "Spava, stari drue", odgovori Pelorat, i odmah hitro dodade, opravdavajuim tonom: "Zna Golane, san joj je potreban. Ostati, preko itavog hipersvemira sve vreme u dodiru sa Geom, zahteva poprilian utroak energije." "Da, dabome", odvrati Treviz i ponovo se zagleda u kompjuter. Zatim, postavivi dlanove na oznaena mesta, promrlja: "Krenuemo sada u nekoliko uzastopnih skokova, s tim to emo posle svakog vriti nove provere." On ukloni dlanove sa komandne ploe i ponovo se obrati Peloratu: "Mislim ozbiljno, Janove. ta ti je stvarno poznato o psihoistoriji?" Pelorat kao da je bio zateen. "Zapravo, nita. Poziv istoriara, to ja i jesam, beskrajno se razlikuje od poziva psihoistoriara... Razume se, poznate su mi dve sutinske postavke psihoistorije, ali, s druge strane, gotovo da nema oveka kome one nisu poznate." "Da, ak su i meni poznate. Prema prvoj postavci, broj ljudskih bia na osnovu kojih se prorauni vre mora biti dovoljno velik da bi statistiki postupak uopte bio od neke vrednosti. Ali ta zapravo znai 'dovoljno velik'?" "Prema poslednjim procenama", odgovori Pelorat, "ukupan broj dua u Galaksiji iznosi danas oko deset kvintiliona - mada ih je, po svoj prilici, osetno vie. U svakom sluaju, dovoljno velik broj." "Na osnovu ega izvodi takav sud?" "Na osnovu toga, Golane, to psihoistorija nesumnjivo deluje. Mada pokuava da cepa dlaku naetvoro, ona deluje." "A to se druge postavke tie", nastavi Treviz, "ona kae da ljudi ne smeju biti svesni postojanja psihoistorije, poto bi svest o njoj mogla izazvati poremeaje u njihovom ponaanju... Me utim, mi smo svesni da psihoistorija postoji." "Tako je, stari drue, ali to je, ujedno, sve. Me utim, to se ne rauna. Druga postavka kae, zapravo, da ljudi ne smeju biti svesni tokova zbivanja koje psihoistorija ini predvidljivim - a to i jeste sluaj. S izuzetkom Druge Zadubine, naravno, koja mora imati punu predstavu o njima; me utim, ona je ionako poseban sluaj." "I samo na te dve postavke utemeljena je itava psihoistorijska nauka. Zna, teko je u to poverovati." "Ne samo na te dve postavke", odvrati Pelorat. "Postoje, tako e, via matematika i veoma razra eni statistiki metodi. Istorija belei - ukoliko te zanima ono o emu govori naa tradicija - da je Hari Seldon razvio psihoistorijsku nauku uobliivi je prema kinetikoj teoriji gasova. Svaki atom ili molekul u nekoj gasovitoj materiji kree se nasumice, i mi nismo u mogunosti da utvrdimo ni poloaj ni brzinu nijedne od tih estica. Pri svemu tome, koristei se statistikom u stanju smo da, sa prilinom

izvesnou, izvedemo opta pravila njihovog ponaanja. Na slian nain, Hari Seldon je pokuao da odredi opta pravila ponaanja itavih ljudskih skupina, mada se, dakako, reenja do kojih je doao nikako ne bi mogla primeniti na ponaanja pojedinanih ljudskih bia." "Naravno, jer ljudi nisu atomi." "Sasvim tano", prihvati Pelorat. "Svako ljudsko bie raspolae sveu o sebi i o svemu oko sebe, i njegovo ponaanje odve je sloeno da bi se moglo protumaiti iskljuivo kao izraz slobodne volje. Nemam ni najmanjeg pojma kako se Seldon uhvatio ukotac sa tim problemom, i ak sumnjam da bih, kada bi neko dobro upuen pokuao da mi objasni, uspeo da se u svemu tome razaberem; me utim, Seldon je ipak uspeo u svom naumu." "Prema tome", nastavi Treviz, "sve zavisi od pretpostavke da su ljudi kojima se barata istovremeno i veoma brojni i sasvim nesvesni itave stvari. Ne ini li ti se, ipak, da je jedno takvo ogromno matematiko zdanje sagra eno na nekoj vrsti ivog peska? Ukoliko polazne postavke nisu zadovoljene - sve pada." "Ipak, budui da Plan ide svojim tokom..." "Ili bi se moglo dogoditi - pod pretpostavkom da su polazne postavke u sutini ispravne i tane, ali jednostavno nedovoljne - da psihoistorija nesmetano deluje vekovima, ali da onda, u nekom trenutku, dosegne kritiku taku koju nije u stanju da savlada, to bi, nesumnjivo, izazvalo raspad itavog zdanja - to se, bar privremeno, dogodilo u vreme Mazgova... Ili moda postoji i neka trea postavka?" "Kakva trea postavka?" upita Pelorat, blago nabravi elo. "Nemam pojma", odgovori Treviz. "Neto moe izgledati savreno logino i profinjeno a da ipak skriva u sebi neku neispoljenu pretpostavku od koje, me utim, sve zavisi. Moda je trea postavka sadrana u nekoj takvoj pretpostavci koja je, me utim, sama po sebi toliko prirodna i neizbena da niko ne nalazi za shodno ni da je pomene." "Pretpostavka koja je toliko prirodna i neizbena da se uzima zdravo za gotovo po pravilu je nesporna - jer, u suprotnom, niko je ne bi ni uzimao zdravo za gotovo." Treviz mrknu. "Kada bi ti, Janove, istorija nauke bila isto tako dobro poznata kao i istorijska predanja, shvatio bi koliko grei... Ali ini mi se da smo se ve dobrano pribliili suncu Zabranjenog Sveta." I zaista u sreditu ekrana nalazila se sada jedna blistava zvezda - toliko blistava da je ekran automatski priguio svetlost do te mere da sve druge zvezde namah iezoe. 32. Sve to je za pranje i linu higijenu bilo potrebno na Dalekoj zvezdi nalazilo se na jednom mestu, i upotreba vode uvek je bila svedena na najmanju meru kako bi se izbeglo preoptereivanje aparata za njeno ponovno preiavanje. Treviz nije proputao nijednu priliku da na to najozbiljnije upozori i Blis i Pelorata. Uprkos tome Blis je sve vreme odisala sveinom; duga, tamna kosa presijavala se, a nokti su joj se blistali. Ona u e u komandnu prostoriju i uzviknu: "Ah, tu ste!"

Treviz podie pogled prema njoj i odvrati: "Jedva da ima razloga za iznena enje... Teko da bismo mogli napustiti brod, a samo trideset sekundi bilo bi dovoljno da nas prona ete u nekoj od njegovih prostorija - ak i kad ne biste bili u mogunosti da nau prisutnost otkrijete mentalnim putem." "Moje rei", odvrati Blis, "izraavale su samo neku vrstu pozdrava, i kao to vam je i samom jasno, nije ih trebalo doslovno protumaiti. Pa, gde smo sada? I, oh, nemojte mi samo rei 'u komandnoj prostoriji'!" "Blis draga", obrati joj se Pelorat, pozivajui je k sebi, "nalazimo se nadomak spoljnog ruba planetarnog sistema najblieg od tri Zabranjena Sveta." Ona mu se priblii i stavi mu ovla ruku na rame, i on je obgrli oko pasa. "Nije to, valjda, Zabranjeni Svet? Niko nije ni pokuao da nas zaustavi." "'Zabranjen' je samo stoga to su Komporelen i svetovi drugog iseljenikog talasa svojevremeno, svojevoljno odluili da zatvore svoje granice prema svetovima prvog talasa - svetovima Vasionaca", odvrati Treviz. "Me utim, ukoliko se mi sami ne oseamo obaveznim da potujemo takvu odluku - ta bi nas drugo moglo zaustaviti?" "Mogue je da su Vasionci, ukoliko jo postoje, tako e, sa svoje strane, zatvorili granice prema svetovima drugog iseljenikog talasa. injenica da mi ne smatramo da im dolazimo kao uljezi nipoto ne mora znaiti da nas oni nee smatrati uljezima." "Tako je", sloi se Treviz, "ukoliko jo postoje. Me utim, za sada nam jo nije poznato postoji li planeta na kojoj su nastavili da ive. U ovom trenutku, sve to vidimo su gasoviti dinovi - dva, i to ne naroito velika." Pelorat, pomalo urno, upade: "Ali to jo ne znai da svet Vasionaca ne postoji. Svet pogodan za ivot morao bi se nalaziti mnogo blie suncu i morao bi biti mnogo manji, te bi ga, shodno tome, u odblesku sunca bilo znatno tee razaznati sa ove udaljenosti. Morali bismo da uinimo jedan mikro-skok me u unutranje planete, da bismo ga otkrili." U glasu mu se razabirao ponos to govori poput ovejanog svemirskog putnika. "Pa u tom sluaju", upita Blis, "zbog ega tako i ne postupimo?" "Ne jo", odgovori Treviz. "Nastojim da od kompjutera dobijem to podrobnije podatke o bilo kakvoj vetakoj tvorevini tamo dole. Zai emo u sistem u fazama moda ak u desetak - vrei, posle svake, nove provere, ukoliko se za tim ukae potreba. Ne elim da i ovog puta, kao kada smo se nali nadomak Gee, budem uhvaen u zamku. Sea li se Janove?" "to se toga tie, od takvih zamki ne zazirem. Zamka u koju nas je Gea upecala donela mi je Blis", Pelorat baci pogled na nju, pogled pun oboavanja. Treviz se namrti: "Da se ti to ne nada da e ti svaki put u krilo pasti po neka Blis?" Na Peloratovom licu javi se izraz povre enosti, ali Blis odgovori, i sama sa prizvukom nelagode: "Stari na drue - ili kako god Pel uobiava da vas oslovljava - slobodno moete krenuti i malo bre. Sve dok sam ja sa vama, ni u kakvu zamku neete upasti." "Opet mo Gee?" "Da otkrije prisutnost drugih umova? Naravno." "Da li ste, Blis, dovoljno sigurni u to? uo sam da traite okrepu u snu, da biste imali dovoljno snage da odravate vezu sa glavninom Gee. Koliko se, uistinu, moemo osloniti na, moda, vae nedovoljne mogunosti na ovoj razdaljini od Gee?"

Blis buknu. "Snaga koja nas dri u vezi poprilina je." "Nemojte se vre ati", pomirljivo odvrati Treviz. "Samo sam pitao... Ali zar ne uoavate u tome Gein nedostatak? Ja nisam Gea. Potpun sam i celovit pojedinac. To znai da se, koliko god hou, mogu udaljiti od svog sveta i svojih sunarodnika, i da ipak ostanem Golan Treviz. Kakve god moje moi bile, i kolike god bile, one ostaju takve, i u tom pogledu nita se ne menja ma kuda se ja uputio. ak i kada bih bio sasvim sam u svemiru, i iz bilo kog razloga, u nemogunosti da bilo na koji nain s nekim stupim u vezu ili, ak, da ugledam sjaj makar samo jedne jedine zvezde, i dalje bih bio, i ostao, Golan Treviz. Moda ne bih bio u stanju da preivim, i moda bih umro, ali bih umro kao Golan Treviz." "Sami u svemiru i daleko od svih drugih", primeti Blis, "ne biste bili u mogunosti da pozovete u pomo svoje prijatelje i da se oslonite na njihova znanja i njihove sposobnosti. Sami, kao samotni pojedinac, znaili biste tuno, neuporedivo manje nego kao deo jedne skladne drutvene zajednice. To i sami znate." "Pri svemu tome", napomenu Treviz, "to smanjivanje moje vanosti nema nieg slinog s vaim sluajem. Izme u vas i Gee postoji povezanost daleko snanija nego to je ona izme u mene i zajednice kojoj pripadam; ta se povezanost, u vaem sluaju, protee i kroz hipersvemir i zahteva veoma mnogo energije da bi se odrala. Usled napora da je odrite prinu eni ste da se, u mentalnom smislu, borite za dah, i kao pojedinano bie, oseate se mnogo vie beznaajnom nego to je to sa mnom sluaj." Blisinim licem pre e senka i ona, za trenutak, ne izgledae vie tako mlada; ili bolje reeno, delovala je nekako bezvremeno - vie kao Gea nego kao Blis, kao da i na taj nain eli da pobije Trevizove tvrdnje. "ak i ako je, Golane Trevize, ba sve tako kako kaete - da tako jeste, da je tako bilo i da e tako biti, da, zapravo, ni ne moe biti drugaije, ni verovatno manje niti zasigurno vie - ak i ako je, ba sve tako kako kaete, ne mislite li, ipak, da i treba da postoji cena kojom e se platiti sve ono to se time dobija? Nije li, ipak, bolje biti stvorenje ijim ilama tee vrua krv, stvorenje poput vas, nego neko hladne krvi poput ribe, ili neeg slinog?" "Kornjae su, tako e, hladne krvi", umea se Pelorat. "Na Terminusu ih nema, ali postoje na drugim svetovima. ive u svojim sopstvenim oklopima, veoma su spore, ali im je ivotni vek veoma dug." "Pa, eto, nije li bolje biti ovek nego kornjaa; kretati se brzo, ma kakvu to telesnu temperaturu iziskivalo, nego biti spor? Nije li, ipak, bolje biti opremljen za delatnosti to iziskuju vie energije, za bri rad miia, imati brzodejstvujua nervna vlakna i moi duboko i dugotrajno razmiljati - nego lagano bauljati, oseati tek pomalo i posedovati krajnje zamagljenu predstavu o svetu to se prua neposredno pred vama? Nije li tako?" "Slaem se", odgovori Treviz. "Tako je. Pa, ta s tim?" "Pa, zar vam nije poznato da morate i platiti neku cenu za tu vruu krv to tee vaim ilama. Da li biste odrali telesnu temperaturu viom nego to je temperatura sveta to vas okruuje morate troiti znatno vie energije nego neka kornjaa. Gotovo da ne smete prestati da jedete, kako biste svom telu mogli da nadoknadite energiju onom brzinom kojom je ono troi. Bez hrane, umrli biste od gladi znatno bre nego neka kornjaa.

Prema tome, da li biste radije bili kornjaa, i iveli sporije i due? Ili biste, ipak, radije platili potrebnu cenu i bili visokopokretljiv, brzorefleksan, mislei organizam?" "Nalazite li, Blis, da je to prava analogija?" "Ne, Trevize, budui da je poloaj svih nas, kao Gee, znatno povoljniji. Kada smo zajedno, na okupu, nije neophodno da troimo velike koliine energije. Samo kada je, na hipersvemirskim rastojanjima, neki deo Gee odvojen od celine, taj utroak energije brzo raste... I ne zaboravite da ono za ta ste se izjasnili nije tek jedna vea Gea, niti jedan vei pojedinani svet. Vaa odluka glasila je u prilog Galaktike, bezmerno velike mnoine svetova. Bilo gde da se na ete u Galaksiji bili biste deo Galaktike, i bili biste prisno zdrueni sa svime to u njoj postoji - od svakog pojedinanog me uzvezdanog atoma do same centralne crne jame. Na taj nain, bilo bi potrebno tek malo energije da bi se ostalo deo celine. Nijedan pojedinani deo ne bi bio suvie udaljen od svih ostalih delova. Za sve to ste se bili izjasnili, Trevize. Kako, onda, uopte i moete posumnjati da ste nainili dobar izbor?" Za sve vreme Treviz je drao glavu pognutu, zadubljen u misli. Napokon, podigavi pogled, on odgovori: "Moda jesam nainio dobar izbor, ali u to moram biti i ube en. Odluka koju sam doneo je najvanija u svekolikoj istoriji oveanstva, i nije dovoljno da je samo dobra. Moram znati da je zaista dobra." "ta vam je jo potrebno, osim onoga to sam vam ve rekla?" "Ne znam, ali oekujem da u odgovor nai na Zemlji." Nije moglo biti nikakve sumnje da savreno veruje u ono to govori. Pelorat se ponovo umea. "Golane, zvezda se pretvorila u disk." I zaista. Kompjuter, obuzet primljenim nalozima i nezabrinut za bilo kakvu raspravu koja je mogla vitlati u njegovoj blizini, postepeno se pribliio zvezdi, zaustavivi se na udaljenosti za koju ga je Treviz podesio. I dalje su se nalazili poprilino izvan planetarne ravni, i kompjuter razdvoji ekran na tri dela kako bi im to jasnije prikazao svaku od triju malih unutranjih planeta. Upravo je ona najblia suncu imala povrinsku temperaturu na kojoj voda opstaje u tenom stanju; u atmosferi je, tako e, sadrala kiseonik. Treviz poeka nekoliko trenutaka da dobije proraun njene orbite; njegova prva, gruba procena, pokaza se ispravnom. On, me utim, naloi da se sa proraunima nastavi, jer to se due osmatralo kretanje neke planete, to su taniji bili prorauni svojstava njezine orbitalne putanje. "Pred sobom imamo planetu pogodnu za ivot", oglasi se najzad Treviz. "Moemo to uzeti sa visokim stepenom verovatnoe." "Oh." Pelorat je izgledao oduevljen ba onoliko koliko mu je to njegovo sveano lice doputalo. "Bojim se, me utim", dodade Treviz, "da planeta nema dinovskog pratioca. U stvari, nikakvog prirodnog saputnika planete do sada nismo uoili. Prema tome, ovo nije Zemlja. U najmanju ruku, ukoliko sledimo ono to kazuju predanja." "Nemoj sada brinuti o tome, Golane", pokua da ga smiri Pelorat. "Odmah, im sam video da se ni oko jednog od onih gasovitih dinova ne nalazi neuobiajeni prsten, pomislio sam da ovde neemo ni pronai Zemlju."

"Pa dobro, onda", odvrati Treviz, "sledei na zadatak bie da ustanovimo prirodu ivota to postoji na ovoj planeti. Naime, iz injenice da u atmosferi planete ima kiseonika moemo sa potpunom sigurnou izvui zakljuak da na njenoj povrini postoji biljni svet, mada..." "Postoji i ivotinjski svet, tako e", prekide ga Blis odsenim glasom. "I to vrlo bogat." "ta?" upita Treviz, okreui se prema njoj. "Mogu to da osetim. Samo nejasno, pri ovoj razdaljini, ali ne samo da nema nikakve sumnje da je planeta pogodna za ivot, ve je, isto tako, nesumnjivo da ivot na njoj postoji." 33. Daleka zvezda nalazila se u polarnoj orbiti oko Zabranjenog Sveta, na udaljenosti dovoljnoj da joj za jedan kruni obilazak oko planete bude potrebno neto malo vie od est dana. Treviz nije video nikakav razlog da se spusti u niu orbitu. "Budui da je planeta naseljena", objasnio je on, "i da su je, prema onome to smo uli od Denijadora, nekada nastanjivali ljudi ija je tehnologija bila daleko uznapredovala, i koji su predstavjali prvi iseljeniki talas - takozvani Vasionci - mogue je da su u me uvremenu jo vie tehnoloki napredovali i da ne gaje ba neku naroitu ljubav prema nama iz drugog iseljenikog talasa, koji smo ih zamenili. Voleo bih kad bi nam se pokazali, da bar neto doznamo o njima pre nego to odluimo da preduzmemo rizik i spustimo se." "Mogue je da ni ne znaju da smo ovde", primeti Pelorat. "Mi bismo znali, kada bismo se nalazili u njihovom poloaju. Sledstveno tome, moramo poi od pretpostavke da e, ukoliko postoje, biti voljni da stupe u vezu sa nama. Mogue je, ak, da izraze spremnost da do u ovamo i pokupe nas." "Ali ukoliko do u ovamo po nas, i ukoliko su zaista toliko uznapredovali u tehnolokom pogledu, mogue je da se na emo potpuno bespomoni..." "Ne verujem u to", odvrati Treviz. "Tehnoloki napredak, po pravilu, nije neto celovito. U nekim stvarima mogu biti veoma daleko ispred nas, ali u njih, po svemu sudei, nisu ukljueni i me uzvezdani letovi. Mi smo, a ne oni, naselili celu Galaksiju, i koliko poznajem istoriju Carstva, ne postoji nita, ak ni najmanji nagovetaj, da su se ikada otisnuli sa svojih svetova, kao ni da su, ikada, pustili najmanji glas o sebi. A ako ve nisu preduzimali svemirske letove, kako bi uopte mogli da naine ozbiljan napredak u astronautici? I dalje: ako ga nisu nainili, kako bi, onda, uopte mogli imati neto poput gravitacionog broda? Mi, u sutini, jesmo nenaoruani, ali u sluaju da uznastoje da se do nas dogegaju kakvim bojnim brodom - pa, sva je prilika da nee imati nikakvih izgleda da nas se doepaju... Ne, nipoto ne bismo bili bespomoni." "Ali moda su ostvarili nezamisliv napredak na mentalnom planu? Moda je Mazgov bio jedan od Vasionaca..." Treviz razdraljivo slee ramenima. "Janove, Mazgovi se ne nalaze svuda po Galaksiji. Uostalom, na Gei su nam Mazgova opisali kao neku vrstu izopaenog Geanca. Tako e, smatra se da je postao mutant istom igrom sluaja."

"Ipak, ne zaboravimo", primeti Pelorat, "da je u ono vreme bilo govorkanja - niko ih, dakako, nije uzimao odve ozbiljno - da je Mazgov bio stvorenje nastalo vetakim putem. Robot, drugim reima, mada sama ta re nikada nije bila upotrebljena." "Ukoliko zaista postoji neto opasno, u mentalnom smislu, pa, moraemo se osloniti na Blis, da nas od toga zatiti. Ona je u stanju... Uzgred budi reeno, da li je spavala?" "Spavala je", odgovori Pelorat, "ali je ba poela da se mekolji kada sam je ostavio i doao ovamo." "Mekolji, kae? Pa, ukoliko ovde pone da se neto deava, moraemo je probuditi po kratkom postupku. Janove, morae to da preuzme na sebe." "U redu, Golane", sloi se Pelorat tiho. Treviz ponovo obrati panju na kompjuter. "Ono to me kopka jesu ulazne stanice. Po pravilu, ulazne stanice su najpouzdaniji znak da neku planetu nastanjuju ljudi sa visoko razvijenom tehnologijom. Ali ove ovde..." "ta nije u redu s njima?" "Vie stvari. Pre svega, deluju starovremenski. Mogue je da su stare hiljadama godina. Drugo, ne odaju nikakvo drugo zraenje osim toplotnog." "ta to treba da znai?" "Toplotno zraenje odaje svako telo ija je temperatura via nego temperatura njegove okolne sredine. U pitanju je lako prepoznatljivo svojstvo kome je sve drugo podre eno, i pretpostavlja najiri talas zraenja koje sledi jednu utvr enu shemu, u zavisnosti od temperature. Upravo takvu vrstu zraenja odaju ove ulazne stanice. Ukoliko, me utim, na ovim stanicama postoje aparati koje je stvorila ljudska ruka, neizostavno bi se moarala javiti i druga, ne-toplotna i ne-nasumina zraenja. Budui, me utim, da ovde postoji samo toplotno zraenje, moramo pretpostaviti da su ili prazne sada, ili da su, moda, prazne ve hiljadama godina; ili najzad ukoliko na njima ipak nekog ima, da su to ljudi ija je tehnologija, u tom pravcu, uznapredovala do te mere da je, osim toplotnog, uklonjeno svako drugo zraenje." "Moda", natuknu Pelorat, "na planeti postoji visoko razvijena civilizacija, ali su ulazne stanice prazne zbog toga to nai iseljenici nisu ovamo navraali tokom velikog broja godina, te tamonji itelji vie ni ne pomiljaju da e se iko ovde obresti." "Moda... A moda je re i o nekoj vrsti mamca." Blis u e i Treviz, ugledavi je krajikom oka, namorasto dobaci: "Evo nas, tu smo." "Vidim, vidim", odvrati Blis, " i jo smo u istoj orbiti. Toliko i sama vidim." Pelorat pohita da joj objasni. "Golan je samo oprezan, draga. Na ulaznim stanicama nema nikoga, i mi nismo sasvim sigurni ta bi to trebalo da znai." "Neka vas to ne zabrinjava", dobaci im Blis ravnoduno. "Ne postoje nikakvi raspoznatljivi znaci da na planeti oko koje kruimo ima razumnog ivota." Treviz se zapanjeno zagleda u nju. "ta to priate? Pa, ne rekoste li..." "Rekla sam samo da na planeti postoji bogat ivotinjski svet; ali gde ste ikada, bilo gde u Galaksiji, uli da postojanje ivotinjskog sveta neizostavno za sobom povlai i prisustvo oveka?" "Zbog ega nam to niste odmah rekli, im ste ustanovili da postoji ivotinjski svet?"

"Zbog toga to to, na ondanjoj razdaljini, ni sama nisam mogla znati. Jedva da sam bila u stanju da razaznam nervnu aktivnost, nepogreivo povezanu sa ivim biima; me utim, pri toliko slabanom intenzitetu, nije bilo nikakvog naina da razaberem da li je re o leptiru ili o oveku." "A sada?" "Sada smo znatno blie planeti, i premda ste moda mislili da spavam, nisam spavala odnosno, u najmanju ruku, veoma kratko. Oslukivala sam - da upotrebim tu sasvim neodgovarajuu re - onoliko napeto koliko sam uopte mogla, neu li razabrati bilo kakav znak mentalne aktivnosti dovoljno sloene da se moe nepogreivo protumaiti kao izraz prisutnosti razumnih bia." "Znai, ba nita niste uhvatili?" "Pretpostavljam", odgovori Blis, odjednom postavi oprezna, "da ukoliko ni na ovoj razdaljini nisam nita otkrila, na planeti ne moe postojati vie od nekoliko hiljada ljudskih bia. Me utim, ukoliko se jo malo pribliimo, moda u biti u stanju da to odredim sa veom pouzdanou." "Pa, to menja stvari", zakljui Treviz pomalo zbunjeno. "Nadam se", dodade Blis, na kojoj se videlo da je pospana, i samim tim, krajnje razdraljiva. "Moete slobodno odbaciti sve svoje analize, razmiljanja i premiljanja - ili ime se ve sve ne bavite. Moja geanska ula obavljaju posao mnogo sigurnije i delotvornije. Moda sada, konano, uvi ate ta sam imala na umu kada sam govorila o prednostima Gee i nedostacima Izdvojenika?" Treviz poeka nekoliko trenutaka, oigledno se i te kako trudei da se obuzda. A kada konano progovori, bilo je to savreno ugla enim i gotovo zvaninim tonom: "Zahvaljujem vam na obavetenjima koje ste mi dali. Pri svemu tome, morate shvatiti da bi - da se posluim vaom analogijom - pomisao o prednostima koje u stei time to e mi se beskrajno izotriti njuh ipak bila nedovoljna kao razlog da se odreknem svoje ovekolikosti i da, umesto toga, postanem pas-traga." 34. Sada su ve mogli da sasvim jasno sagledaju Zabranjeni Svet, dok su se sputali ispod prekrivaa od oblaka i klizili kroz atmosferu planete. Izgledao je neobino: kao da su ga izjeli moljci. Polarne oblasti bile su, kao to se moglo i oekivati, prekrivene ledom; me utim, nisu zahvatale velika podruja. Planinski predeli bili su goli, povremeno proarani gleerima, ali ni oni nisu zahvatali velika podruja. Bile su tu i malene pustinje, razbacane svuda unaokolo. Kada se sve to zanemari, planeta je, sve u svemu, ipak ostavljala lep utisak. Njeni kontinentalni delovi bili su prostrani i vijugavo izvajani; mogle su se uoiti duge obale, kao i prostrane, bogate primorske ravnice. Bilo je i bujnih krajeva sa tropskim, kao i zimzelenim umama, odasvud opervaenim pojasevima sa visokom i gustom travom. Pa ipak, sve je izgledalo kao da su moljci tu odrali svoj ruilaki pir. Usred uma mogle su se nazreti gole povrine, a i delovi travnatih ravnica bili su mestimino stanjeni i prore eni.

"Neka vrsta biljne kuge?" oglasi se Pelorat zamiljeno. "Ne", tiho odvrati Blis. "Neto znatno gore, i trajnije." "Bio sam na mnotvu svetova", ree Treviz, "ali ovako neto jo nisam video." "Ja nisam bila na mnogo svetova", odvrati Blis, "ali razmiljam sada mislima Gee: ovo ste mogli i oekivati od jednog sveta na kome je ljudski soj izumro." "Ali zbog ega?" upita Treviz. "Razmislite malo", podstaknu ga Blis zajedljivo. "Nijedan naseljeni svet ne poseduje istinsku ekoloku ravnoteu. Mora biti da ju je Zemlja nekada imala; jer ako je Zemlja zaista svet sa koga potie ljudska rasa, mora da su prohujali bezbrojni vekovi tokom kojih oveka nije bilo, kao ni bilo kakve druge vrste sposobne da razvija najviu tehnologiju i da menja svoju okolnu sredinu. U tom sluaju, prirodna ravnotea - naravno, neprestano se menjajui - mora da je postojala... Potom, na svim svetovima koje su sebi podredili ljudi su krotili zemlju i unapre ivali biljni i ivotinjski svet; me utim, ekoloki sistem koji su uvodili bio je bez stvarne ravnotee. Na takvim svetovima postojao je, od tada, samo ogranien broj vrsta, onih koji su ljudima bile neophodne, ili iji opstanak ovek nije uspeo da ugrozi..." Pelorat je prekide: "Zna li na ta me to podsea?... Izvini, Blis, to te prekidam, ali sve se do te mere slae da jednostavno nisam u stanju da odolim a da ti ne kaem pre nego to zaboravim. Jednom, davno, naiao sam na neki prastari mit o stvaranju sveta; prema tom mitu, ivot je nastao na jednoj planeti i sastojao se od veoma ogranienog broja vrsta - onih koje su ljudima mogle biti od koristi, ili koje su im se dopadale. Ta prva ljudska bia uinie onda neto strano glupo - nije vano ta, draga moja, budui da su ti stari mitovi tek simbolika kazivanja, i samo izazivaju zbrku ako se uzmu doslovce - i na tle planete baeno je prokletstvo. 'Trnje i kalj ra ae ti samo' - tako glasi kletva, mada znatno bolje zvui na starogalaktikom, na kome je izvorno i bila napisana. Vrhunac je, me utim, u sledeem: da li je to odista bila kletva? Stvari koje se ljudima ne dopadaju ili do kojih ne dre, poput trnja i kalja, mogu se, na kraju krajeva, ispostaviti neophodnim za ouvanje ekoloke ravnotee." Blis mu se nasmei. "Prosto je zadivljujue, Pele, kako te sve podsea na neko od tvojih predanja, i kako i ona sama, ponekad, mogu biti prosvetljujua. Dakle, ljudska bia, pripitomljavajui neki svet, moda proputaju da uklone trnje i kalj (ma ta to moglo biti), ali se, pri tom, moraju dobro potruditi da bi ga uopte odrala u ivotu. Takav njihov svet ne predstavlja samodovoljni organizam, kao to je to u sluaju Gee; takav svet ini svatarsku zbirku svega i svaega koju su nainili Izdvojenici; me utim, to svatarstvo, ipak, nije potpuno da bi se do u beskraj mogla odrati ekoloka ravnotea. Ukoliko ljudi ieznu, to jest, ukoliko nestane njihove starateljske ruke, ivotno zdanje tog sveta neizbeno poinje da se rui. I klice raspada sve vie dejstvuju." "Ukoliko se to to ste upravo opisali zaista doga a, stvari se ipak, po svemu sudei, ne odvijaju odve brzo", primeti Treviz sa prizvukom skepse. "Na ovom svetu ljudskih bia nema ve moda dvadeset hiljada godina, pa ipak, mnogo toga na njemu ne ini se da bi trebalo da bude predmet ozbiljne zabrinutosti." "Razume se", odvrati Blis, "da mnogo zavisi od toga kako je nova ekoloka ravnotea u samom poetku bila postavljena. Ukoliko je sve to bilo postavljeno kako valja,

ravnotea se moe, ak i bez ljudi, odrati kroz veoma dugo razdoblje. Na kraju krajeva, dvadeset hiljada godina, mada prilino dug vremenski period po ljudskim merilima, u pore enju sa ivotnim vekom planete predstavlja tek jedan puki treptaj." "Pretpostavljam", primeti Pelorat napeto zurei u prizor to se pruao pred njim, "da, ukoliko planeta propada, moemo biti sigurni da na njoj vie nema ljudskih bia." "I dalje", priznade Blis, "nisam u stanju da otkrijem nikakav trag aktivnosti koja bi se mogla pripisati jedino ljudima, i stoga sam sklona da prihvatim da je planeta konano slobodna od preduzea ljudskih ruku. I dalje su tu, razume se, zvuci to odaju prisutnost niih oblika svesti, dovoljno raspoznatljivi da se mogu pripisati pticama i sisarima. Pri svemu tome, nisam sasvim sigurna da bi se proces raspadanja, koji je zahvatio planetu, mogao protumaiti kao sasvim pouzdan znak da tamo dole vie nema ljudi. Takav se proces na nekoj planeti moe javiti ak i ako ljudi na njoj ive, pogotovo ako oni, u svojoj nebrizi, nisu svesni vanosti ouvanja prirodne sredine." "Siguran sam", ponovo primeti Pelorat, "da bi neko drutvo, koje bi neto takvo dozvolilo, i samo ubrzo doivelo propast. Me utim, nikako mi ne ulazi u glavu da bi uopte bilo mogue da ljudi propuste da shvate vanost onoga to ih, zapravo, i odrava u ivotu." "Moram priznati, Pele, da ba ne delim tu tvoju prijatnu veru u ljudski razum", napomenu Blis. "Meni se, naprotiv, ini lako zamislivim da neka drutvena zajednica, koju ine samo Izdvojenici, sasvim neobzirno moe dopustiti da ui, pa i pojedinani interesi, nadvladaju sveplanetarni interes." "Kao ni Pelu, ni meni se to ne ini ba tako lako zamislivim", umea se Treviz. "U stvari, budui da postoje milioni svetova na kojima ive ljudi, i da nijedan od njih nije ispoljio ovakve znake raspadanja, ini mi se, Blis, da je va strah od Izdvojenitva pomalo preteran." U tom trenutku brod stade da zalazi za nonu stranu planete. Posledica je bila ta da je sumrak postajao sve gui, sve dok ne zavlada potpuna tmina; samo su se na mestima gde je bilo vedro mogle videti zvezde. Brod je neprestano odravao istu visinu, zahvaljujui briljivom osmatranju atmosferskog pritiska i planetine privlane sile. Nalazili su se na suvie velikoj visini da bi im se mogao ispreiti bilo kakav, ma koliko istaknut bio, planinski masiv; planeta se, naime, nalazila u razdoblju kada stvaranje planinskih venaca bee ve odavno okonano. Pa ipak, za svaki sluaj, kompjuter je svojim ultratalasnim zracima briljivo pretraivao okolinu. Zagledan u barunastu tamu to ih je odasvud okruivala, Treviz zamiljeno primeti: "Na neki nain, ono to mi se ini najpouzdanijim znakom da je planeta pusta jeste nepostojanje bilo kakvih svetala na njenoj tamnoj strani. Nijedno tehnoloki razvijeno drutvo, po svoj prilici, ne bi moglo podneti boravak u dubokoj tami... Spustiemo se malo nie, im se ponovo budemo nali na osvetljenoj strani planete." "Kakva bi bila korist od toga? upita Pelorat. "Tamo dole nema niega." "Ko je rekao da tamo dole nema niega?" "Blis. Pa, i ti sam si to rekao."

"Ne, Janove. Ja sam samo rekao da nema nikakvog zraenja tehnolokog porekla, dok je Blis rekla da nema nikakvih znakova ljudske mentalne aktivnosti; me utim, to nipoto ne mora znaiti da tamo dole nema niega. ak i ako na planeti nema ljudskih bia, moraju, po svoj prilici, postojati neki ostaci iz prolosti. Ja tragam za informacijama, Janove, i u tom smislu od koristi mi mogu biti bilo kakvi tehnoloki ostaci." "Posle dvadeset hiljada godina?" Peloratov glas postade piskav. "ta misli da, uopte, moe preostati posle dvadeset hiljada godina? Nee pronai nikakve filmove, nikakve papire, nita tampano; predmeti od metala sigurno su se ve raspali, oni od drveta istrulili, a oni od plastike pretvoreni su u sitna zrnca. ak i oni od kamena sigurno su ve nagrieni, ako su se uopte odrali." "Moda nije prolo ba dvadeset hiljada godina", odvrati Treviz trpeljivo. "Uzeo sam to razdoblje samo kao mogue, kao najduu vremensku granicu otkako su ljudska bia moda napustila ovu planetu, budui da komporelensko predanje tvrdi da je ovaj svet u to doba bio u punom cvatu. Moemo, isto tako, pretpostaviti da su poslednja ljudska bia ovde izumrla ili nestala ili jednostavno otila pre samo hiljadu godina." U tom trenutku izi oe iza drugog ruba tamne strane planete, i zora pue i gotovo se istog asa preobrati u puno blistavilo dana. Daleka zvezda zaroni dublje, postepeno usporavajui sve dok kopnena povina ne postade sasvim jasno vidljiva. Majuna ostrva to naikana du obala kontinenta sada su se sasvim dobro razaznavala. Veina me u njima bila je zelene boje, sa bujnim rastinjem. "Mislim da bi posebno paljivo trebalo da prouimo oblasti zahvaene propadanjem", predloi Treviz. "Rekao bih da je do poremeaja u ekolokoj ravnotei dolo u najveoj meri upravo na mestima gde su ljudi bili najgue naseljeni. Ta bi podruja, upravo, mogla biti arita razaranja koje se, zatim, poelo iriti i u drugim pravcima. ta vi, Blis, mislite o tome?" "Moda ste u pravu. U svakom sluaju, u nedostatku pouzdanijeg saznanja, mogli bismo odgovor potraiti tamo gde bi nam to bilo najlake. Velike travnate ravnice i ume moda su ve progutale svaki znak ljudskog obitavanja ovde, i stoga bi se pretraga tih podruja mogla pokazati kao jalov posao." "Upravo mi pade na um", umea se Pelorat, "da neki svet moe ponovo uspostaviti ekoloku ravnoteu pomou onoga sa im raspolae; da je mogue da se razviju nove vrste; i da se, na nekoj novoj osnovi, razorena podruja osposobe za ivot." "Mogue je, Pele", prihvati Blis. "Me utim, to zavisi od toga do koje je mere dolo do poremeaja u ekolokoj ravnotei. Takvom svetu, da bi zaleio svoje rane, i putem evolucije uspostavio novu ekoloku ravnoteu bilo bi, ipak, potrebno znatno vie od dvadeset hiljada godina. Potrajalo bi to, moda, i milionima godina." Daleka zvezda vie nije kruila oko planete. Lagano je plovila iznad pet stotina kilometara irokog podruja na kome su se smenjivala vresita i grmovi tipavice, proaranog usamljenim skupinama drvea. "ta mislite o onome?" iznenada upita Treviz, ukazajui im na neto. Brod se odjednom zaustavi, ostavi da lebdi u vazduhu. ulo se tiho, ali uporno zujanje gravitacionih maina koje su gotovo u potpunosti ponitavale gravitaciono polje planete.

U pravcu u kome im je ukazivao Treviz nije imalo bogzna ta da se vidi. Porueni nasipi, sainjeni od zemlje i retke trave, bilo je sve to se moglo uoiti. "Meni ne lii ni na ta odre eno", primeti Pelorat. "ini se da na tom ubritu postoji neki pravolinijski smer. I to u paralelnim linijama, pri emu neke do njih, povrh svega, zahvataju i prave uglove. Vidite li? Evo! Teko da je mogue da je neto takvo nastalo prirodnim putem, samo od sebe. To su ostaci ljudskog zdanja, temelji i zidovi, jasno uoljivi ba kao da stojimo tamo, pokraj njih." "Pa, neka je i tako", saglasi se Pelorat. "Ipak, to su samo ruevine. Ukoliko nameravamo da preduzmemo arheoloka istraivanja, moraemo da kopamo i da kopamo. Strunjacima bi bile potrebne godine da to obave na pravi nain..." "Da, ali mi nemamo dovoljno vremena da to obavimo na pravi nain. Moda su u pitanju bledi obrisi nekog prastarog grada, i mogue je da je od njega jo neto preostalo. Sledimo, dakle, ove linije i pogledajmo do ega e nas dovesti." Odvele su ih do kraja tog podruja sa vresitem, do mesta gde su skupine drvea bile gue, i tu se susretoe sa jo ouvanim zidovima - ili bar delimino ouvanim. "Dovoljno za poetak", oglasi se Treviz. "Silazimo." SUSRET SA OPOROM 35. Daleka zvezda se zaustavila u podnoju jedne male uzviice, usamljenog breuljka sred inae sasvim ravnog predela. Gotovo ni ne razmiljajui, Treviz postavi svoj brod na to mesto smatrajui uputnim da ga ne uini suvie uoljivim iz bilo kog pravca, bar sa veih odstojanja. "Spoljna temperatura iznosi dvadeset etiri stepena celzijusova", obavesti on svoje saputnike, "vetar duva iz pravca zapada brzinom od oko jedanaest kilometara na as, i nebo je delimino prekriveno oblacima. Kompjuter ne raspolae sa dovoljno podataka o vazdunim strujanjima na planeti da bi mogao da predskae kakvo e vreme dalje biti. Me utim, budui da vlanost vazduha iznosi samo etrdeset odsto, jedva da ima izgleda za kiu. Sve u svemu, rekao bih da smo odabrali povoljnu geografsku irinu, ili prijatno godinje doba to posle Komporelena predstavlja pravo uivanje." "Pretpostavljam", primeti Pelorat, "da e vremenske prilike ovde, to se god planeta bude vie izlagala propadanju, biti sve bie krajnostima." "U to sam sasvim sigurna", sloi se Blis. "Budite u to sigurni koliko god elite", dobaci joj Treviz. "Za nas to nee predstavljati smetnju jo hiljadama godina. Ovog asa, me utim, nalazimo se na jednoj prijatnoj planeti, i takva e ostati dokle god budemo iveli, kao i znatno posle toga." Dok je govorio, stavljao je oko pasa jedan iroki pojas i Blis ga, videvi to, otro upita: "ta vam je to, Trevize?" "Moja stara svemiroplovaka navika", odgovori on. "Nemam ni najmanju nameru da na jedan potpuno nepoznat svet kroim nenaoruan." "Da li, zaista, ozbiljno mislite da sa sobom ponesete oruje?"

"Dabome. Ovde, na desnom boku", on pljesnu akom po futroli u kojoj se nalazilo neko masivno oruje, sa irokom cevi, "imam automatski pitolj, a ovde, na levom", on pokaza na neko manje oruje na ijoj cevi, me utim, nije bilo nikakvog otvora, "drim neuronski bi." "Dve vrste sprava za ubijanje", ree Blis zga eno. "Samo jedna. Samo automatski pitolj ubija. Neuronski bi samo razdrauje reflekse bola u nervnom sistemu, mada je, priznajem, oseaj takav da poelite da ste zaista mrtvi. Bar, tako su mi rekli. Na svu sreu, jo se nikada nisam naao na njegovom pogrenom kraju." "Zbog ega uzimate oruje?" "Rekao sam vam ve. Ovo je neprijateljski svet." "Trevize, ovo je pust svet." "Da li je ba tako? Po svemu sudei, nema traga nekom tehnolokom drutvu, ali je mogue da postoje neki njegovi preostaci, koji su ponovo zapali u divljatvo. Malo je verovatno da bi raspolagali iim osim mougama i kamenicama, ali i one ubijaju, znate." Blis nije izgledala nimalo sreno, ali ipak spusti glas u oiglednom nastojanju da bude uverljiva. "Trevize, nisam otkrila nikakvu ljudsku mentalnu aktivnost ovde. To znai da nema ni divljaka, bilo kakve vrste; nikakve, zapravo, ak ni pripadnika nekog posttehnolokog drutva." "U tom sluaju, nee biti ni razloga da upotrebim svoje oruje", odvrati Treviz. "ta mari, dakle, ako ga ponesem sa sobom? Uinie me samo malo teim, i budui da sila tee ove planete na njenoj povrini iznosi tek neto preko dvadeset odsto sile tee na Terminusu, ini mi se da me noenje oruja nee suvie opteretiti... ujte, brod kao brod je nenaoruan, ali sitnog oruja na njemu ima u pristojnim koliinama. Predlaem da i vas dvoje..." "Nipoto", smesta odvrati Blis. "Neu ni najmanji pokret uiniti u cilju ubijanja - niti, isto tako, da prouzrokujem bol." "Nije ovde re o ubijanju, ve o tome da se sauva vlastita koa - ukoliko shvatate ta hou da kaem." "Mogu sebe da zatitim na svoj sopstveni nain." "Janove?" Pelorat je oklevao. "Na Komporelenu nismo nosili oruje." "Ma hajde, Janove. Na Komporelenu smo znali sa ime se susreemo: sa svetom povezanim sa Zadubinom. Pored toga, strpali su nas u pritvor im smo pomolili glave. I da smo nosili oruje, smesta bi nam ga oduzeli. Hoe li atomski pitolj?" Pelorat odmahnu glavom. "Nikada nisam sluio vojsku, stari drue. Ne bih znao ni kako da upotrebim ijednu od tih sprava niti bih, u sluaju opasnosti, uopte imao vremena da na njih mislim. Jednostavno, nastojao bih da pobegnem - i bio ubijen." "Pele, ne preti ti nikakva opasnost", napomenu Blis odlunim glasom. "Gea te dri pod mojom/svojom zatitom, ba kao i tu junainu pored tebe." "Dobro", sloi se Treviz. "Nipoto se ne protivim da budem pod zatitom, ali ja nisam nikakva junaina. elim samo da se dvostruko obezbedim, i ukoliko ne bude bilo

nikakvog razloga da se maim i za jednu od ovih stvarica - biu, obeavam vam, savreno zadovoljan. Pa ipak, moram imati oruje uza se." On sa ljubavlju potapa i pitolj i bi, i dodade: "A sada, stupimo na ovaj svet ijim tlom moda, ljudske noge nisu koraale ve hiljadama godina." 36. "Imam utisak", oglasi se Pelorat, "da bi ve moralo biti kasno po podne, pa ipak sunce je jo prilino visoko, kao da je, moda, tek blizu podneva." "Pretpostavljam", odvrati Treviz, pogleda uprtog u spokojni predeo to ih je okruivao, "da takav utisak ima zbog preteno narandaste boje ovdanjeg sunca, kao kod nas u smiraj dana. Me utim, ukoliko jo budemo ovde kada stvarno bude zalazilo, i ukoliko ne bude oblaka, moda e biti znatno crvenije nego to smo navikli da bude neko sunce. Ne znam samo da li bi to u tebi izazvalo ushienost ili potitenost... to se toga tie, na Komporelenu smo moda bili jo blii krajnostima, samo to to nismo primetili, jer smo skoro sve vreme proveli unutra." Lagano se okretao oko sebe, paljivo osmatrajui okolinu u svim pravcima. Pored gotovo neuoljive neobinosti suneve svetlosti, bio je tu i jasno raspoznatljiv miris ovog sveta - ili bar dela u kome su se nalazili. Pomalo je podseao na bu , ali daleko od toga da je bio neprijatan. Drvee unakolo bilo je osrednje visine, i izgledalo je staro, sa vornovatom korom i stablima pomalo naherenim, mada nije bilo jasno da li je razlog tome bio vetar koji je postepeno duvao u jednom pravcu ili se, pak, razlog krio u tlu koje je na tom mestu bilo neke udne boje. Da li je to ovakvo drvee davalo ovom svetu izgled neeg sablasnog, ili je u pitanju bilo neto drugo - manje opipljivo? "ta nameravate da preduzmete, Trevize?" upita Blis. "Sigurna sam da nismo prevalili sav ovaj put da bismo samo uivali u ovom prizoru." "U stvari", odgovori Treviz, "to bi najverovatnije i trebalo, u ovom trenutku, da bude moj deo posla. Predlaem da Janov po e da proui ovo mesto. Tamo, u onom pravcu, nalaze se neke razvaline, i on je jedini koji e umeti da proceni vrednost nekih zapisa na koje bi moda mogao naii. Pretpostavljam da je u stanju da se razabere u pismenima ili filmovima na starogalaktikom; ja, u svakom sluaju, nisam. A to se vas, Blis, tie, zamiljam da biste radi da po ete s njim i da mu pruite svu potrebnu zatitu. Ja u, pak, ostati ovde i drati strau nad spoljnim obodom ume." "Drati strau, oekujui - koga? Divljake sa mougama i kamenicama?" "Moda." Osmeh koji mu je sve vreme lebdeo na usnama lagano izblede, i on izjavi: "Zaudo, Blis, ovo me mesto ini pomalo uznemirenim. Ne znam tome razlog, ali je tako." "Hajdemo, Blis", pozva je Pelorat. "itav svoj ivot proveo sam u naslonjai, kao sakuplja drevnih predanja, nikada zapravo ne drei u rukama neki dokument do koga sam sam doao. Samo zamisli, kada bismo pronali..."

Treviz ih je posmatrao kako se lagano udaljuju, svestan Peloratovog glasa koji se sve vie gubio dok je naunik eljno hrlio prema ruevinama; Blis je ljupko koraala pokraj njega. Odsutno oslukujui njihov razgovor, Treviz se konano ponovo okrenu, s namerom da nastavi sa razgledanjem okoline. ega bi tu, uopte, moglo biti to bi izazivalo zebnju? Iako je mnoge osmotrio iz svemira, Treviz, u stvari, jo nikada nije zakoraio na neki svet na kome nije bilo ljudi. To su, po pravilu, bili mali svetovi, nedovoljno veliki da sauvaju svoju vodu i vazduh, ali korisni kao zadata mesta okupljanja ili sastajanja tokom vojnih manevara (tokom njegovog ivota, kao ni tokom itavog prethodnog stolea, nije bilo nikakvog rata - ali su se manevri i dalje odravali), ili kao mesta na kojima su vrene popravke na brodovima u sluajevima zamiljene opasnosti. Brodovi su zalazili u orbite takvih svetova, ili se ak i sputali na njih, ali on sam nikada nije uluio priliku i da stupi na njihovo tle. Da li je, dakle, nemir u njemu izazivala injenica da se po prvi put naao na nekom pustom svetu? Da li bi ga, sada, proimao isti oseaj i kada bi stajao na nekom od onih brojnih malenih, bezvazdunih svetova na kakvima je boravio u svojim studentskim danima, pa i kasnije? On odmahnu glavom. Ne, to u njemu ne bi pobu ivalo nikakav oseaj zebnje. U to je bio sasvim siguran. Imao bi na sebi svemirsku odeu, kao i bezbroj puta kada bi iz svog broda zakoraio u svemir. Takvo mu je stanje bilo veoma dobro poznato, i dodir sa nekom stenovitom gromadom ne bi u njemu proizveo nikakav poseban oseaj. Van svake sumnje! Ali naravno... Sada na sebi nije imao svemirsku odeu. Sada je stajao na jednom svetu na kome bi ivot bio mogu, na kome se ovek mogao oseati ugodno koliko i na samom Terminusu - i znatno ugodnije nego na Komporelenu. Oseao je kako ga vetri miluje po obrazima, toplotu sunca koje mu je grejalo le a, i sluao umorenje rastinja oko sebe. Sve je izgledalo tako prisno, osim to ovde nije bilo ljudskih bia - ili ih bar vie nije bilo. Pa, u emu je onda bila stvar? Da li je odsustvo ljudi bilo ono to je ovaj svet inilo tako sablasnim? Da li je razlog bio taj to ovde ne samo da nije bilo ljudi - ve to su ljudi sa njega nestali? Nikada se, jo, nije naao na nekom naputenom svetu; nikad, zapravo, nije ni uo za neki naputeni svet; nikada, najzad, nije ni pomislio da bi, ikada, neki svet mogao opstati bez ljudi. Svi svetovi za koje je do ovoga asa znao ostajali su, poto ih ljudi jednom nasele, naseljeni zauvek. Treviz podie pogled prema nebu. Po svemu sudei, samo su ljudi iezli. Povremeno bi neka ptica minula obzorjem u koje je stajao zagledan, delujui, na neki nain, prirodnije i od samog bledoplavog neba koje mu se ukazivalo izme u narandastim prelivom prekrivenih oblaka. (Treviz je bio sasvim siguran da bi se, posle samo nekoliko dana provedenih na ovoj planeti, sasvim navikao na tu udnovatu boju, i da bi i nebo i oblake prihvatio kao neto sasvim uobiajeno.)

Sa drvea je dopirala pesma ptica i vazduh mu je donosio blago zujanje insekata. Blis je jo na brodu pomenula leptirove, i evo, sada su bili tu - u iznena ujue velikom broju i u vie razliitih, ivopisnih boja. Povremeno bi se zaulo i umorenje veih busenova trave to je rasla izme u drvea; me utim, nije bio sasvim siguran ta bi mogao biti razlog tom njihovom iznenadnom razgovoru. Ni ta oigledna bujnost ivota u njegovoj blizini nije bilo ono to je iz dubina njegovog bia zazivalo strepnju. Kao to je Blis rekla, opasne zveri bile su prvo to je uklonjeno sa lica pripitomljene zemlje. Bajke iz njegovog detinjstva, kao i herojske fantazije iz njegovih deakih dana, bez ostatka su vezivane za jedan legendarni svet koji mora da je izrastao na maglovitim mitovima Zemlje. Hiperdrame to su se mogle pratiti na holoekranima bole su zakrene udovitima - lavovima, jednorozima, zmajevima, kitovima, brontosaurusima, medvedima. Bilo ih je na desetine ija imena nije uspeo da popamti; neka od njih bila su bez sumnje mitska, a moda i sva. Bilo je i ivotinjica to su grizle i bole, pa ak i biljaka koje je bilo veoma bolno dotai - ali, razume se, samo u pripovestima. ak je jednom uo da su i nekadanje pele umele da ubodu; ali, dakako, stvarne pele nisu mogle naneti zlo. Veoma lagano, on krenu nadesno, idui obodom breuljka. Trava je bila visoka i ravna, ali prore ena; rasla je u busenovima. On zakorai me u drvee, koje je tako e raslo u skupinama. A onda ga spopade zevanje. Oigledno, nita se uzbudljivo nije doga alo, i on pomisli da bi se moda mogao povui na brod i malo dremnuti. Taman posla, bilo bi to nezamislivo. Oigledno, morao je ostati, spreman, na strai. Moda bi trebalo i da se ponaa kao pravi straar, da vrstim korakom koraa unakolo - jedan, dva, jedan, dva - i pri okretanju nalevo-krug lupka potpeticama, vitlajui, sve vreme, paradnim elektro-tapom. (Bilo je to oruje koje nijedan ratnik nije upotrebio ve vie od tri stolea, ali je bilo bespogovorno potrebno pri vojnoj obuci, iz razloga koje niko nikada nije uspeo da dokui). Pri pomisli na to on se namrti, a odmah potom pro e mu kroz glavu da bi moda trebalo da se pridrui Blis i Peloratu, tamo u ruevinama. Ali emu? ta bi on tamo radio? Ipak, pretpostavimo da uoi neto to je Pelorat, iz nekog razloga, prevideo? Pa, bie dovoljno vremena da to uradi poto se Pelorat vrati. Ukoliko je uopte bilo neega to je bilo lako uoiti - neka Pelorat ba bude taj kome e pripasti zadovoljstvo prvog otkria. Ali da nisu to dvoje zapali u neku nevolju? Gluposti! Kakva bi ih, uopte, nevolja mogla ovde snai? Pored toga, ukoliko bi zaista bili u nevolji, svakako bi ga pozvali. On se zaustavi i poe oslukivati. Nita se nije ulo. I iznova, gonjen neodoljivim porivom straarske dunosti, on stade da koraa - jedan, dva, jedan, dva - udarajui tvrdo nogama po tlu, skidajui zamiljeni elektro-tap sa ramena, vitlajui njime, postavljajui ga, uspravno, pravo ispred sebe, pa ponovo izmahujui, as jednim as drugim krajem, i ponovo ga vraajui na rame. I potom, lukava izraza lica, obazre se jo jednom prema (sada ve prilino udaljenom) brodu. I istog asa sav se sledi; u stvarnosti, a ne u igri straara.

Vie nije bio sam. Sve do tog asa nije ugledao nijedno ivo bie, osim rastinja, insekata i po koje ptice koja bi povremeno minula. Niti je video niti uo da se neko pribliava - ali sada, neka je ivotinja stajala izme u njega i broda. Puka iznena enost zbog neoekivane pojave omete ga za trenutak, i njegov mozak ne bi odmah u stanju da protumai ono to su mu oi ugledale. Pro e nekoliko, ne ba kratkih trenutaka, dok njegov um nije poeo ponovo da dejstvuje, omoguivi mu da prepozna stvorenje to se nalo pred njim. Bio je to samo neki pas. Treviz se ba nije mogao smatrati poznavaocem pasa. Nikada nije imao vlastitog psa, i nikada nije iskusio pravu provalu naklonosti kada bi nekoga od njih sreo. Ni ovog asa ne oseti nita slino tome. ta vie, gotovo nestrpljivo pomisli da nije bilo sveta na kome ova stvorenja nisu bili u ljubavi sa ovekom. Postojalo je bezbroj pasmina, i Treviz je ve odavno nosio u sebi sumorni utisak da je na svakom svetu postojala bar jedna vrsta karakteristina za taj svet. Pri svemu tome, sve te razliite pasmine bile su me usobno bliske u jednom: sve su bile gajene zbog zabave, prikazivanja ili neke vrste korisnog rada - bile su odgajene da vole i veruju ljudima. Upravo je to - ljubav i poverenje - bilo ono to Treviz nikada nije cenio. Jednom davno iveo je sa nekom enom koja je imala psa. Taj pas, koga je Treviz trpeo samo za ljubav eninu, razvio je i uvao u sebi duboko usa enu, beskrajnu priveenost prema njemu - pratio ga je svuda kuda god bi krenuo, nalegao na njega u tenucima predaha (sa svih svojih dvadesetak kilograma), ostavljao na njemu svoje bale i dlake u najneoekivanijim trenucima, i urlikao i jadikovao pred vratima kada god su on i ta ena pokuavali da se predaju seksualnim zadovoljstvima. Zahvaljujui, nesumnjivo, upravo tom iskustvu, u Trevizu se uvrstilo nepokolebljivo uverenje da je on, iz nekog razloga znanom samo pseem mozgu i pseoj sposobnosti da prepoznaje mirise, davno utvr eni predmet pseeg oboavanja. Sledstveno tome, kada je trenutak prvobitnog iznena enja konano minuo, on stade prouavati psa bez ikakve uzbu enosti. Bio je to krupan pas, mrav i dugih nogu, vitak. Zagledao se u Treviza bez ikakvih vidljivih znakova naklonosti. ekljusti su mu bile razjapljene, kao u nekoj vrsti iskeene dobrodolice, ali su mu zubi, lako uoljivi, izgledali veliki i pretei, te Treviz priznade sebi istog asa da bi se oseao znatno ugodnije bez tog psa u svom vidnom polju. A onda mu pade na um da pas, moda, nikada ranije nije ugledao neko ljudsko bie, kao ni da bezbrojni narataji njegovih predaka nisu imali prilike za to. Sasvim je bilo mogue da je iznenadna pojava jednog ljudskog bia u istoj onoj meri zapanjila i uinila neodlunim psa, u kojoj je njegova pojava zaprepastila i preplaila oveka. Pri svemu tome Treviz je, bar, brzo dokonao da je re o psu, ali pas nije raspolagao takvom prednou. I dalje je bio zbunjen, a moda i uzbu en. Oigledno, ne bi bilo nimalo mudro ostaviti jednu tako veliku ivotinju, i sa tako velikim zubima, u stanju uzbu enosti. Trevizu poe da svie da bi bilo neophodno da sa psom smesta uspostavi prijateljski odnos.

Veoma lagano, on stade da se primie psu (bez ikakvih naglih kretnji, dakako). Ispruio je aku spreman da dozvoli psu da je onjui, i poe isputati blage, pomirljive zvuke, neto poput 'Kuence moje malo', to izaziva u njemu snaan oseaj nelagodnosti. I dalje oiju prikovanih za Treviza pas odstupi korak ili dva, kao u nepovernju, a onda mu se gornji deo njuke nabra i negde iz dubine zau se raanje koje je odmah preraslo u hrapav urlik. Mada Treviz jo nikada nije video psa koji se tako ponaa, ono to je ovaj pas ispoljavao nije se nikako drukije moglo protumaiti do li kao gola pretnja. Iz tog razloga Treviz se zaustavi i ostade nepokretan. Krajikom oka on uhvati neki pokret sa jedne svoje strane i lagano se obazre. Jo dva psa pribliavala su mu se iz tog pravca. Delovali su kao vesnici smrti, ba kao i ovaj to je stajao pred njim. Vesnici smrti? Znaenje spoja tih dveju rei tek mu se u tom asu probi do uma; savreno je odgovaralo poloaju u kome se naao. Srce mu odjednom poe snano da udara. Prilaz brodu bio mu je odseen. A ni u bekstvo se nije mogao nadati, tek tako nasumce, jer bi ga te duge psee noge sustigle pre no to bi uopte krenuo. Ukoliko ostane gde jeste i potegne pitolj, i ubije jednog psa, druga dva e ve biti na njemu. U daljini je mogao da uoi jo pasa kako mu se pribliavaju. Da li je postojao neki nain pomou koga su me usobno bili u vezi? Ili su, moda, lovili u oporu? Sasvim lagano poe se okretati ulevo, u pravcu gde jo nije bilo pasa - barem, ne jo. Lagano. Sasvim lagano. I psi lagano po oe za njim. Oseao je, sa potpunom izvesnou, da je jedini razlog to nije bio smesta napadnut leao u injenici da psi nikad ranije nisu ni sreli ni omirisali nita poput njega. Nisu raspolagali niim to bi im moglo rei kako da postupe u njegovom sluaju. Ukoliko bi potrao to bi, dabome, bilo neto sa ime su psi bili prisno upoznati. Sasvim su dobro znali ta im je initi ako neto, Trevizove veliine, ispolji strah i nagna se u trk. I oni bi, razume se, potrali. Ali znatno bre. Treviz nastavi da se postrance primie jednom drvetu. Oseao je besomunu elju da se ispne na njega, gde ga psi ne bi mogli slediti. I dalje su ga pratili, potmulo reei, sve se vie pribliavajui. Gotovo ne trepui, drali su oi prikovane za njega. Jo dva psa im se pridruie a u daljini je mogao da ih nazre jo nekoliko. U jednom trenutku, kada mu se dovoljno priblie, morae da iz sve snage jurne prema drvetu. Nije smeo da predugo eka ili da jurne previe kasno. I jedno i drugo moglo je biti sudbonosno. Sad! Po svoj prilici je postavio lini rekord u brzini, pa ipak izmae samo za dlaku. Osetio je kako eljusti kljocnue potkaivi mu petu jedne noge, i kako ga za trenutak vrsto dre dok zubi ne skliznue niz glatku i tvrdu obuu. Nije ba bio naroito vet u pentranju po drveu. U stvari, nije se uspuzao ni na jedno drvo jo od svoje desete godine. A i to je, koliko se seao, bio krajnje nespretan pokuaj. Ovo drvo, me utim, nije bilo sasvim okomito, a osim toga, kora mu je bila vorovata i imao je za ta da se uhvati. Ono to je, ipak, bilo najvanije, jeste da ga je gonila nuda a prosto je zadivljujue za ta je sve ovek sposoban kad ga pritisne nevolja.

Treviz zatee sebe kako sedi me u ravama, desetak metara iznad tla. Za trenutak, bio je savreno nesvestan da je ogrebao aku i da mu curi krv. Dole, u podnoju drveta, sedelo je sada pet pasa zagledani u kronju drveta, oputenih jezika - svi tako odvratno ispunjeni iekivanjem. I ta sad? 37. Treviz nije bio u prilici da o poloaju u kome se naao razmilja uzimajui u obzir sve logike pojedinosti. Misli su mu, rojei se u iskricama, tekle udnim i zbrkanim sledom; i da je, kojim sluajem, bio u stanju da ih povee - ono to bi dobio izgledalo bi ovako... Blis je napomenula da bi ljudi, krotei prirodu na novim svetovima, uspostavljali jedno neuravnoteeno zdanje, iji bi potpuni raspad bili u stanju da spree samo stalnim i velikim trudom. Na primer, nikada nijedna skupina Iseljenika nije na neki novi svet dovela sa sobom i neku od veih grabljivih zveri. to se malenih tie - tu se nije moglo nita. Insekti, paraziti - ak i prndelji, vodeni rovci i tako dalje; tu nije bilo pomoi. Ali ta je s onim udovinim ivotinjama iz predanja i neodre enih literarnih kazivanja - tigrovima, grizlijima, krokodilima, morskim nemanima? Da li bi ih vukli za sobom od jednog do drugog, ak i ukoliko bi, u svemu tome, bilo ikakvog smisla? I gde je u svemu tome moglo biti ikakvog smisla? To je znailo da su sami ljudi bili jedine velike grabljivice, i da je jedino na njima bilo da vre odabir me u biljnim i ivotinjskim svetom koji bi se, preputen samom sebi, uguio u vlastitim prekomernostima. A ako bi ljudi iz nekog razloga nestali, u tom bi sluaju neke druge grabljivice morale zauzeti njihovo mesto. Ali koje grabljivice? Najvee koje su ljudi bili spremni da prihvate bile su make i psi, davno pripitomljeni koji su se u najveoj meri oslanjali na ljudsku dareljivost. Ipak, ta ako vie ne bi bilo ljudi koji bi ih hranili? U tom bi se sluaju, dakako, morali sami pobrinuti za hranu - da bi sami opstali, i da bi opstali i oni koje bi lovili, jer morala je da se odri ravnotea; njihova prekomerna razmnoenost, naime, mogla je prouzrokovati neuporedivo vie tete nego grabljivice koje love samo da bi preivele. Tako bi se psi razmnoili, u svom punom raznovrsju, pri emu bi oni vei napadali vee, nezatiene biljodere, a oni manji lovili ptice i glodare. Make bi lovile nou, kao to bi psi lovili danju; one pojedinano, a oni u oporima. I moda bi se, tokom evolucije, pojavio jo vei broj pasmina, popunjavajui praznine koje su ostavljene u prirodi. Moda bi, konano, neke vrste pasa dobile svojstva koja bi im omoguila da velikom brzinom plivaju, kako bi bili uspeniji u lovu na ribe; a moda bi, isto tako, neke me u makama razvile sposbnost kraih letova kroz vazduh kako bi mogle hvatati nespretnije ptice u letu, ba kao i na tlu? Poput iskrica, sve ove misli varniile su u Trevizovom umu dok se on bavio mnogo odre enijim pitanjem - kako da se izvue iz svog sadanjeg poloaja. Broj pasa se sve vie poveavao. Ve ih je bilo dvadeset tri ispod samog drveta, i jo ih je pridolazilo. Koliko je velik bio opor? Ali zar je to uopte bilo vano? Ve ih je bilo previe.

On izvue atomski pitolj iz futrole, ali dodir masivnog komada elika ne izaziva u njemu oseaj sigurnosti kakav bi, inae, poeleo. Kada je, ono, poslednji put stavio u njega novu energetsku patronu, i na koliko je hitaca mogao raunati? U svakom sluaju, ne na dvadest tri. A Blis i Pelorat? Ako se sada pojave, nee li se psi okrenuti prema njima? I da li e biti bezbedni ak i ako se ne pojave? Ako psi osete prisutnost jo dva ljudska bia, tamo me u ruevinama, postoji li ita to bi ih moglo zaustaviti? Sigurno je da me u tim ruevinama nema ni vrata ni prepreka koje bi ih mogle zadrati. Da li bi ih moda Blis mogla zaustaviti, ili ak i oterati? Da li je mogla usmeriti svoje moi kroz hipersvemir, sve do neophodnog intenziteta? I koliko ih je dugo mogla tako odrati? Da li da je, onda, pozove u pomo? Da li bi dotrala na njegov povik, i da li bi se psi razbeali od Blisinog pogleda? (Da li bi to bio pogled, ili bi u pitanju bila kakva mentalna akcija koju posmatrai sa strane, koji ne raspolau istim moima, nisu mogli uoiti?) Ili bi, ukoliko bi se pojavili, doiveli to da budu raskomadani naoigled Treviza, koji bi bio prinu en da sve to bepomono posmatra iz sigurnosti svog poloaja na drvetu? Ne, morao je, ipak, da se osloni na svoj pitolj. Ukoliko ubije jednog i zaplai druge, bar za neko vreme, moda bi uspeo da se spusti sa drveta, pozove Blis i Pelorata, ubije jo jednog psa ukoliko ispolje nameru da ponovo napadnu, i da se potom, konano, svo troje uvuku u brod. On podesi jainu ultratalasnog zraka na tri etvrtine njegove snage. To je trebalo da bude dovoljno da, uz zagluujui prasak, ubije jednog psa. Prasak je trebalo da poslui da rastera druge pse, a on bi na taj nain pritedeo energiju. Paljivo je nanianio u jednog psa koji se nalazio u sredini opora, onog koji je (bar u njegovoj mati) ispoljavao veu meru zloudnosti nego drugi - moda samo stoga to je iz potiha sedeo i, na taj nain, delovao hladnokrvnije u svojoj nameri da ubije. Pas je sada gledao tano u otvor cevi pitolja, kao da se izruguje ak i onom najgorem to ga je od Treviza moglo snai. Treviz odjednom pomisli kako jo nikada nije ispalio atomski hitac ni u jednog ljudskog stvora, i da ak nije jo video nikog drugog da to ini. Razume se, tokom obuke pucalo se na one vodom ispunjene lutke od koe i plastike; pri pogotku, voda bi se smesta zagrejala do take kljuanja i, eksplodirajui, razbacivala materiju od koje su lutke bile nainjene u paramparad. Ali ko bi, osim u ratu, uopte bio spreman da puca u nekog ljudskog stvora? Ko bi bio u stanju da ponese atomski pitolj i naredi njegovu upotrebu? Me utim, ovde, na ovom svetu izopaenom usled ieznua ljudskih bia... Zahvaljujui neobinom svojstvu svog mozga da uoava i stvari koje su izvan njegovog vidnog polja, Treviz odjednom postade svestan da je oblak zaklonio sunce - i on opali. Du zamiljene linije koja je spajala usta cevi atomskog pitolja i psa pojavi se neko neobino svetlucanje; bleda iskrica koja bi ostala neprimeena da oblak nije zaklonio sunce.

Pas mora da je osetio nadolazei talas toplote, te naini jedva primetan pokret, kao da e da skoi. A onda istog asa protrese ga udar, i jedan deo njegovog tela pretvori se u paru. Hitac proizvede razoavarajue malu buku, budui da koa psa nije imala onu tvrdou koju je imala materija od koje su bile nainjene lutke za obuku. Miii, koa, krv i kosti, me utim, leali su unakolo i Treviz oseti muninu u stomaku. Psi poee da uzmiu, neki me u njima zasuti neprijatno vrelim ostacima. Bilo je to, me utim, samo trenutno oklevanje; ponovo se okupie u gomilu, stojei jedni naspram drugih, u nameri da proderu ono to im se odjednom ukaza kao hrana. Treviz je oseao sve jau muninu. Nije uspeo da ih zaplai; samo im je pribavio malo hrane. Pri takvom stanju stvari, oigledno, nikada se nee razii. U stvari, sva je prilika da e miris svee krvi i toplog mesa privui jo pasa, kao i, moda, neke manje mesodere. Do svesti mu, iznenada, dopre jedan glas. "Trevize! ta..." Treviz se obazre. Blis i Pelorat upravo su se pojavili izme u ruevina. Blis smesta zastade, ispruivi ruku da zadri Pelorata iza sebe. Napeto je posmatrala pse. Situacija je bila oigledna i jasna. Nije bilo nikakve potrebe da postavlja pitanja. Treviz joj doviknu: "Pokuao sam da ih oteram ne meajui vas i Janova. Moete li da ih drite na odstojanju?" "Teko", odvrati Blis jedva ujno, tako da je Treviz imao muke da je uje iako je reanje pasa utihnulo, kao da je neko preko njih prebacio smirujui, zvukoupijajui prekriva. "Previe ih je", nastavi Blis, "a ni ja nisam dovoljno upoznata sa njihovom modanom aktivnou. Na Gei nemamo nita slino njima." "Ni mi na Terminusu. ak mi nije poznato da ita slino njima postoji na nekom od civilizovanih svetova", doviknu joj Treviz. "Nastojau da ih pobijem to vie mogu, a vi se pobrinite za preostale. Manji broj e priiniti manje tekoa." "Ne, Trevize. Pucnjava bi samo privukla ostale... Ostani iza mene, Pele. Ti me ne moe zatiti... Trevize, vae drugo orulje?" "Neutronski bi?" "Da. On prouzrokuje bol. Ali smanjite mu naboj. Smanjite!" "Strahujete li da u ih povrediti?" dobaci joj Treviz ljutito. "Je li ba ovo trenutak da vodite rauna o svetinji ivota?" "Vodim rauna o svom ivotu. I Pelovom. Postupite kako sam vam rekla. Mali naboj, i ispalite hitac na jednog od pasa. Ne mogu jo dugo da ih zadravam." Psi su napustili svoje mesto oko drveta, okruivi Blis i Pelorata, koji su stajali oslonjeni na trone zidine iza sebe. Psi koji su im bili najblii nainie oklevajui pokuaj da im pristupe jo blie cvilei jedva ujno kao da pokuavaju da dokonaju ta je to to ih dri na odstojanju, dok, u stvari, nita nisu uspevali da nanjue. Neki me u njima pokuavali su bezuspeno da se uspentraju na zid, kako bi napali otpozadi. Treviz drhtavim rukama podesi neuronski bi na najmanji naboj. Za neuronski bi bilo je potrebno znatno manje energije nego za atomski pitolj, i samo jedna patrona omoguavala je stotinak udaraca nalik udarcima bia; me utim, razmislivi za trenutak, nije se mogao setiti kada je poslednji put napunio i neuronski bi.

Nije ba bilo naroito vano briljivo ciljati biem. Budui da nije bilo bitno saeti energetski talas u jedan tanak mlaz, mogao ga je razasuti na vie pasa. Bio je to uobiajni nain uspostavljanja kontrole nad gomilom koja bi poela da ispoljava znake da moe postati opasna. Pri svemu tome, on postupi po Blisinom nalogu. Usmerivi bi prema jednom od pasa, on opali. Pas se izvrnu na le a, besomuno koprcajui nogama, i cvilei glasno i piskavo. Ostali psi uzmakoe, opustivi ui. Zatim, poevi i sami da cvile, okrenue se i poee da se udaljavaju, u poetku sporo, da bi uskoro preli u besomuan trk. Pas koji je bio pogo en bolno se podie na noge, i cvilei i teturajui se po e za oporom. Poto je topot njihovih nogu zamro u daljini, Blis progovori: "A sada, bilo bi dobro da se sklonimo u brod. opor e se vratiti. Ili e se, moda, pojaviti neki drugi." Treviz pomisli kako jo nikad dotad nije tako brzo uspeo da otvori sloeni mehanizam ulaznih vrata broda. I da, moda, nikada vie ni nee. 38. No se ve spustila kada je Treviz poeo da osea da se napetost u njemu smiruje. Malena traka sinto - koe koju je stavio na ogrebotinu na ruci ve mu je ublaila bol, ali ogrebotinu u njegovoj psihi nije bilo ba tako lako zaleiti. Nije, dakako, u pitanju bila puka izloenost opasnosti. Na opasnost je bio u stanju da odgovori u meri u kojoj bi to bio bilo ko prosene hrabrosti. U pitanju je, u stvari, bio neoekivani pravac iz koga je opasnost dola. U pitanju je bila kominost itave situacije. Kako bi izgledalo kada bi se raulo da ga je u kripac saterao opor reeih pasa? Od toga bi gore moglo biti samo kada bi se nadao u bekstvo pred jatom raspomamljenih kanarinaca. Nekoliko asova potom, oslukivao je nee li se ponoviti napad pasa, nastojei da razabere svaki zvuk nalik na njihove urlike ili grebanje apa po trupu broda. U pore enju sa njim, Pelorat je izgledao krajnje smireno. "Nijednog trenutka, stari drue, nisam ni pomislio da Blis nee biti u stanju da izi e na kraj sa njima, ali tako e moram priznati da si izvanredno ciljao." Treviz slee ramenima. Nije bio nimalo raspoloen da o tome razgovara. Pelorat je drao u rukama itavu svoju biblioteku - kutiju sa mikrofilmovima u koju je smestio sve to je, tokom svog ivotnog veka, sakupio od prastarih mitova i predanja; ne dobivi od Treviza nikakav odgovor, on se povue u svoj sobiak gde je drao priruni ita za mikrofilmovane dokumente. inilo se da je veoma zadovoljan sobom. Trevizu to nije promaklo, ali mu to nije popravilo raspoloenje. Bie za to vremena kasnije, kada mu misli vie ne budu opsednute psima. Ostavi nasamo s njim, Blis mu se obrati, prilino obazrivo: "Predpostavljam da su vas uhvatili na prepad?" "Upravo tako", odvrati Treviz smrknuto. "Moete li samo zamisliti da me jedan pas pas - natera u bekstvo, i da moram da spasavam goli ivot?" "Dvadeset hiljada godina bez prisustva ljudi izmenilo ih je. Te zveri mora da su danas najvee grabljivice na ovoj planeti."

Treviz potvrdno klimnu. "Razmiljao sam o tome dok sam sedeo na drvetu, oseajui se kao najvea lovina do koje su mogli doi. U svakom sluaju, ini se da ste bili savreno u pravu u pogledu poremeene ekoloke ravnotee." "Poremeene, dakako, ali sa ljudskog stanovita. Me utim, imajui u vidu sa kolikom su se delotvornou psi nadali da e obaviti svoj posao, pitam se nije li Pelorat moda u pravu kada kae da se ravnotea moe sama od sebe vaspostaviti, pri emu bi se praznine u prirodi popunile daljom evolucijom srazmerno malog broja vrsta koje su nekada bile dovuene na ovaj svet." "udno", primeti Treviz, "to je i meni palo na um." "Pod uslovom, naravno, da poremeaji nisu bili toliko veliki, da bi procesu obnove bilo potrebno suvie mnogo vremena. Pre nego to bi proces samoobnove uopte zapoeo, planeta je mogla biti dovedena dotle da nikakav ivot nije vie na njoj mogu." Treviz neto progun a. Blis ga zamiljeno pogleda. "Kako to da ste odluili da sa sobom ponesete oruje?" "Nije mi ba bilo od neke velike pomoi", odgovori Treviz. "Zahvaljujui vaim sposobnostima." "Ne ba sasvim. Bilo mi je neophodno vae oruje. U tako kratkom roku, samo sa hipersvemirskim kontaktom sa celinom Gee, i imajui pred sobom toliki broj pojedinanih stvorenja o ijoj prirodi nita nisam znala, malo bih ta mogla uiniti bez vaeg neuronskog bia." "Atomski pitolj nije mi bio ni od kakve koristi. Pokuao sam najpre s njim." "Atomski pitolj, Trevize, moe uiniti samo da ih bude jedan manje. Preostali su moda iznena eni, ali ne i zaplaeni." "I gore od toga", odvrati Treviz. "Ostali su smesta prodrali ostatke ubijenog psa. Time kao da sam ih samo pozivao da ostanu." "Da, shvatam da je upravo to mogao biti ishod. Ali s neuronskim biem, stvari stoje sasvim drukije. On prouzrokuje bol, a pas koji oseti bol poinje da isputa krike koje drugi psi odmah prepoznaju, i ako ni zbog ega drugog a onda usled uslovnog refleksa, i u njih poinje da se uvlai strah. A kada ih je ve jednom zahvatio strah, sve to je trebalo da uinim bilo je da ga malo pojaam; i tako su se razbeali." "Moda je tako, ali vi ste, za razliku od mene, odmah shvatili da neuronski bi u ovom sluaju predstavlja ubitanije oruje od atomskog pitolja." "Za razliku od vas, ja znam kako valja postupati sa nervnim tkivima. Zato sam od vas i traila da ciljate na samo jednog psa, i da upotrebite najmanju koliinu energije. Nisam elela da kod njega prouzrokujemo takav bol da ga, bez ikakvog glasa, odmah usmrti. Nisam elela ni toliko razblaen bol, koji bi izazvao samo cvilenje. elela sam snaan bol, usmeren na jednu jedinu taku." "I uspeli ste, Blis", sloi se Treviz. "Delovalo je nepogreivo. Dugujem vam najveu moguu zahvalnost." "Kao da mi pomalo zavidite zbog toga, Trevize", nastavi Blis zamiljeno, "moda, jer smatrate da ste u celoj stvari ispali smeni. Pa ipak, ponavljam, bez vaeg oruja ne bih bila u stanju nita da uinim. Ono to me, me utim, najvie zbunjuje, jeste vaa odluka da

ipak ponesete sa sobom oruje, uprkos svom mom uveravanju da na ovoj planeti nema ljudskih bia - u ta sam, uostalom, i dalje sigurna. Da li ste predvideli nailazak pasa?" "Nisam", polako odgovori Treviz. "Nisam, nipoto. U svakom sluaju, bar ne svesno. Povrh svega, nemam obiaj da redovno nosim oruje. Na Komporelenu, na primer, nisam ni pomislio na njega... Me utim, ne smem ni upasti u zamku utiska da je u tome bilo neeg volebnog. Jer, nije ga bilo. Pomiljam, stoga, da se u meni - poto smo prethodno razgovarali o poremeajima u ekolokoj ravnotei - javio sasvim neodre en oseaj da bi ivotinje, u odsustvu ljudi, mogle postati opasne. Moda je to sasvim vidljivo sada, posle svega; me utim, mogue je da se, od samog poetka, u meni javila neka neodre ena slutnja. Samo to, nita vie." "Ne odbacujte, tek tako, taj svoj oseaj", primeti Blis. "I ja sam uestvovala u tom istom razgovoru o poremeajima u ekolokoj ravnotei, ali ipak, u meni se nije javilo nita slino. Opet je, verujem, u pitanju ta vaa sposobnost nasluivanja, do koje Gea toliko dri. Priznajem da sasvim dobro shvatam da vas razdrauje injenica da raspolaete sposobnou nasluivanja onoga to je pravo i onoga to e biti, ija vam priroda, me utim, nije znana. Da delate odluno, ni sami ne shvatajui razloge." "Uobiajeni izraz na Terminusu za to je - 'delati iz malog mozga'." "A mi na Gei kaemo - 'saznanje bez razmiljanja'. Vi ba ne volite da vam se jave saznanja o neemu na ta niste ni pomislili, je li tako?" "Da, to mi smeta. Ne volim da mojim postupcima rukovode slutnje. Pomiljam da iza svake slutnje stoji neki razlog, ali injenica da mi taj razlog nije poznat stvara u meni oseaj kao da, zapravo, ne vladam vlastitim umom - kao da sam usred neke vrste blagog ludila." "I kada ste se, svojevremeno, opredelili za Geu i Galaktiku, postupili ste samo na osnovu slutnji - a sada tragate i za razlozima?" "Rekao sam vam to ve najmanje desetinu puta." "A ja sam odbijala da vau izjavu prihvatim kao punu istinu. Veoma mi je ao zbog toga. Samo da znate, neu vam se vie suprostavljati u takvom vaem stavu. Nadam se, ipak, da neete imati nita protiv ukoliko vam i dalje budem ukazivala na sve ono to bude govorilo Gei u prilog." "Nipoto", odvrati Treviz, "ukoliko i vi, sa svoje strane, prihvatite moja objanjenja zbog ega neto to iznesete ne mogu uvaiti." "Da li vam je, u tom sluaju, palo na pamet da se ovaj Zabranjeni Svet, zbog nestanka jedne jedine vrste sposobne da preuzme vo stvo u postupnom prevla ivanju razuma, preobraa u neku vrstu divljatva, i moda, konano, potpune pustinje u kojoj ivot vie nee biti mogu? Me utim, ukoliko bi ovaj svet bio Gea, ili jo bolje, deo Galaktike, to se nipoto ne bi moglo dogoditi. Razum bi i dalje bio prisutan u vidu Galaktike kao celine, i prirodna ravnotea, ma koliko poremeena, i iz ma kog razloga, uvek bi imala velike izglede da se uspostavi." "Da li to znai da psima hrana vie ne bi bila potrebna?" "Razume se da bi im bila potrebna, ba kao i ljudima. Me utim, u njihovoj potrazi za hranom bilo bi vie svrhovitosti, tako da bi se ravnotea uspostavljala pod planskim vo stvom, a ne bi bila ishodite nasuminih okolnosti."

"Gubitak individualne slobode moda i nije toliko od vanosti kada su psi u pitanju, ali jeste kada je re o ljudskim biima... ta bi bilo kada bi sva ljudska bia nestala, ne samo sa jednog ili sa nekoliko, ve sa svih svetova? ta ako bi Galaktika nastala bez ijednog ljudskog stvora? Da li bi i u tom sluaju postojao razum koji bi na sebe preuzeo vo stvo? Da li bi drugi oblici ivota i neiva materija bili u stanju da, zajedniki, izgrade vid i meru razuma dovoljne da zadovolje potrebnu svrhu?" Blis je oklevala nekoliko trenutaka. "to se toga tie", odgovori ona, "u pogledu toga nemamo jo nikakvih iskustava. Ipak, rekla bih da je veoma malo verovatno da emo i u budunosti imati prilike za takva iskustva." "Ne ini li vam se, ipak", uporno nastavi Treviz, "da je ljudski um sasvim razliit od svega drugog, i da ga, u njegovom odsustvu, ne bi mogle zameniti ni sve druge svesti uzete zajedno. Ne proizilazi li iz toga, dakle, da se prema ljudskim biima, ako ve jesu neto posebno, kao prema neem posebnom moramo i odnositi? Ne bismo ih smeli izjednaavati ni jedne sa drugima, a kamoli sa neivim tvarima." "Pa ipak, izjasnili ste se u prilog Galaktike." "Iz nekog sveproimajueg razloga iju prirodu, me utim, nisam u stanju da ustanovim." "Moda je taj sveproimajui razlog bio zasnovan na slutnji o poremeivanju ekoloke ravnotee? Nije li bilo mogue da je u vaem stavu poivalo neko neodre eno saznanje da svi svetovi u Galaksiji ive na otrici brijaa, sa izgledima na propast s obe strane seiva, i da je samo Galaktika u stanju da sprei katastrofe poput ove kojoj je ovaj svet izloen - da i ne pominjemo katastrofe koje su delo ljudskih ruku; mislim na ratove i promaaje u upravljanju?" "Nije. O poremeajima u ekolokoj ravnotei nisam ni razmiljao u vreme kada sam donosio svoju odluku." "Jeste li sasvim sigurni u to?" "Mogue je da nisam znao ta je to to budi moje slutnje, ali ukoliko bi mi se neki razlog nabacio kasnije, siguran sam da bih smesta prepoznao njegovu osnovanost... Ba kao to mi se ini da sam naslutio da na ovom svetu ima opasnih ivotinja." "Pa", dodade Blis smrknuto, "posledica je bila ta da smo u ovom trenutku mogli biti pokojni - da nije dolo do udruivanja naih moi: vaih slutnji i mog mentalizma. Sve, dakle, govori u prilog tome da treba da budemo prijatelji." Treviz potvrdno klimnu. "Slaem se, ukoliko je to i vaa elja." Bilo je izvesne hladnoe u njegovom glasu, to Blis navede da uzdigne obrve; ali u tom asu unutra upade Pelorat tresui glavom tako estoko da se inilo kao da e mu spasti sa ramena. "Mislim", uzviknu on, "da ga imamo!" 39. U celini posmatramo Treviz nije verovao u lake pobede, pa ipak, u ljudskoj je prirodi da poputa pred neijim boljim procenama. On oseti kako mu se miii u grudima i grlu gre, ali ipak smognu snage da upita: "Poloaj Zemlje? Jesi li, Janove, otkrio njen poloaj?"

Pelorat se za trenutak zagleda u Treviza, a onda mu raspoloenje splasnu. "Pa, ne ba", odgovori on, vidljivo zbunjen. "U stvari, Golane, nije re o tome. Na to sam sasvim zaboravio... Imam neto drugo, to sam otkrio u ruevinama. Ipak, mislim da nije naroito vano." Duboko uzdahnuvi, Treviz ree: "Nije bitno, Janove. Svaki podatak moe nam biti dragocen. ta si to eleo da nam saopti?" "Pa, znate", zapoe Pelorat, "samo to da gotovo nita nije preostalo. Posle dvadeset hiljada godina bura i vetrova - to je i razumljivo. Povrh svega, biljni svet je sa svoje strane doprineo razaranju, a ivotinjski... Ali nije u tome stvar. Stvar je u tome da 'gotovo nita', ne znai, istovremeno, 'ba nita'. Ruevine mora biti da predstavljaju ostatke neke javne zgrade, budui da na jednom komadu kamena, ili betona, jo stoje urezana neka pismena. Jedva vidljiva, zna, stari drue, ali ja sam nainio fotografije pomou jednog od onih brodskih foto-aparata sa kompjuterizovanim mehanizmom za uveliavanje - nisam ti, Golane, nikada zatraio dozvolu da ga upotrebim, ali ovo je bilo vano i..." Treviz nestrpljivo odmahnu rukom. "Nastavi, Janove!" "Uspeo sam da razaberem neke rei, ispisane na starogalaktikom. Ipak, uprkos kompjuterskom uveanju i mom vlastitom, prilinom, snalaenju u starogalaktikom, bilo je nemogue izvui vie od dve potpuno jasne rei. Bile su ispisane neto krupnijim slovima, i itkije nego ostatak pismena. Mogue je da su bile urezane neto dublje, stoga to su oznaavale naziv ovog sveta. Te dve rei glase 'Planeta Aurora', pa stoga pretpostavljam da se svet na kome se nalazimo zove Aurora, ili da se bar tako zvao." "Morao je imati neko ime", primeti Treviz. "Tako je, ali imena se veoma retko nasumice odabiru. Upravo sam paljivo pregledao svoje spise i pronaao dva stara predanja - sa dva sveta, po svemu sudei, veoma udaljena jedan od drugog, tako da se sa dovoljno osnovanosti moe pretpostaviti da su nastala nezavisno jedan od drugog... Ali to nije bitno. U oba ta predanja znaenje rei 'Aurora' je 'Zora'. Moemo, stoga, pretpostaviti da je na nekom od pre-galaktikih jezika 'aurora' zaista znailo 'zora'. Ono, me utim, to je injenica, jeste da su rei koje su oznaavale 'zoru', ili 'osvit' najee bile upotrebljavane kao nazivi za svemirske stanice ili slina zdanja koja su, kao prva u svojoj vrsti, izgra ivana. Prema tome, ako je ime ovog sveta, na bilo kom jeziku, zaista moglo znaiti Zora, ili Osvit, postoji velika verovatnoa da je on, tako e, mogao biti prvi u svojoj vrsti." "Smera li ti to, moda, da kae da je ova planeta zapravo Zemlja, i da je 'Aurora' samo njeno drugo ime, koje treba da oznai pojavu ivota i oveka na njoj?" upita Treviz. "Ne bih se usudio da idem tako daleko, Golane", odgovori Pelorat. Sa prizvukom gorine, Treviz primeti: "Na kraju krajeva, ova planeta nije zaga ena radioaktivnou, nema ogromnog prirodnog saputnika, a nismo naili ni na gasovitog dina sa velikim prstenovima." "Tako je. Ali po svemu sudei, prilikom razgovora s njim na Komporelenu, Denijador je bio sklon da misli da je upravo ovo bio jedan od svetova koje je naselio prvi talas Iseljenika - Vasionci. Ukoliko bi to bilo tano, to bi moglo znaiti da njegovo ime,

Aurora, potvr uje da bi on mogao biti zaista prvi od tih svetova Vasionaca. Mogue je, dakle, da se ovog asa nalazimo, s izuzetkom same Zemlje, na najstarijem od svih ljudskih svetova u Galaksiji. Nije li to uzbudljivo?" "Zanimljivo, Janove, u svakom sluaju; ali nije li pomalo suvie smelo izvoditi takav zakljuak samo na osnovu njegovog imena?" "Postoji jo neto", nastavi Pelorat zaneseno. "Koliko sam bio u stanju da ustanovim iz svojih spisa, danas u itavoj Galaksiji ne postoji svet po imenu Aurora - i siguran sam da e i kompjuter to potvrditi. Kao to rekoh, postoji bezbroj svetova i zdanja ija imena i nazivi u raznim oblicima oznaavaju 'zoru', ali se sama re 'Aurora' nige ne pojavljuje." "A i zbog ega bi? Ukoliko je u pitanju pre-galaktika re, malo je verovatno da bi ona jo bila u upotrebi." "Ali rei opstaju, ak i ako im se prvobitni smisao izgubi. Ukoliko je ovo, zaista, bio prvi naseljeni svet, bio bi nadasvud poznat; mogue je, ak, da je izvesno vreme bio i vodei svet u Galaksiji. Pored toga, sigurno bi postojali i drugi svetovi, koji bi sebe nazivali 'Nova Aurora', ili 'Mala Aurora', ili nekako slino. I ti drugi..." Treviz ga prekide. "Moda, ipak, ovo nije bio prvi naseljeni svet. Moda nikada nije ni bio od neke vee vanosti." "Postoji, jo neto to govori u prilog mom miljenju." "A to je, Janove?" "Ako je, kao to Denijador smatra, drugi iseljeniki talas, kome sada pripada sva Galaksija, prevladao nad prvim - u tom sluaju veoma je verovatno da je, tokom jednog razdoblja, izme u ta dva talasa postojalo pravo neprijateljstvo. Drugi talas, izgra ujui svetove koji i danas postoje, nejverovatnije ne bi bio spreman da zadri nazive koje su im dali Iseljenici prvog talasa. S obzirom na to, iz injenica da ime 'Aurora' nikada kasnije nije bilo ponovljeno moemo izvui zakljuak da su zaista postojala dva iseljenika talasa, i da je ovaj svet bio svet prvog talasa." Treviz se nasmei: "Poinjem pomalo da shvatam, Janove, na koji nain deluju umovi vas mitologista. Vi gradite izvanredno lepa zdanja, ali, moda, sa temeljima u vazduhu. Predanja nam kau da su Iseljenike prvog talasa pratili roboti, i da su im oni, navodno, doneli nesreu. Pa, ukoliko bi nam polo za rukom da prona emo nekog robota na ovom svetu bio bih spreman da prihvatim sva ta iseljenika naga anja; ali posle dvadeset hiljada godina jedva da bismo mogli oe..." Pelorat, ije su se usne sve vreme micale, jedva uspe da do e do glasa: "Ali, Golane, zar ti nisam rekao? Nisam, naravno. Toliko sam uzbu en da ne uspevam da se sredim. Ali pronaao sam robota." 40. Treviz protrlja nadlanicom elo, kao da je osetio iznenadnu poplavu bola. "Robota? Pronaao si robota?" "Jesam", odgovori Pelorat, uzbu eno klimajui glavom. "Kako zna da je to bio robot?" "Pa, znam. Kako ga ne bih prepoznao kada bih ga ugledao?" "Jesi li ikad ranije video nekog robota?"

"Nisam, naravno, ali robot je bie od metala sazdano po ljudskom liku. S glavom, rukama, nogama, trupom. U ovom sluaju, naravno, metal je bio pretvoren u r u, i kada sam pokuao da mu pri em on se, usled podrhtavanja tla izazvanog mojim koracima, jo vie otetio; i kada sam ispruio ruku da ga dotaknem..." "Zbog ega da ga dotakne?" "Pa, pretpostavljam da jednostavno nisam bio u stanju da poverujem vlastitim oima. Postupio sam potpuno nagonski. Dakle, im sam ga dotakao - raspao se. Ali..." "Da?" "Pre nego to se raspao uinilo mi se da su mu oi slabano zasvetlucale i da je ispustio neki zvuk, kao da pokuava da mi neto kae." "Misli - jo je funkcionisao?" "Tek malice, Golane. A onda se raspao." Treviz se okrenu prema Blis. "Blis, potvr ujete li ovo?" "Bio je to robot, i mi smo ga videli", izjavi Blis. "I jo je funkcionisao?" Blis potvrdi bezbojnim glasom: "Dok se raspadao, uspela sam da uoim slabaan znak neuronske aktivnosti." "Kako, uopte, kod robota moe biti ikakve neuronske aktivnosti? Roboti nemaju organski mozak sazdan od elija." "Pretpostavljam da je posredi bio kompjuterizovan mehanizam nalik na mozak, i to mi nije moglo promai." "Da li ste sigurni da ste otkrili robotsku, a ne neku ljudsku mentalnu aktivnost?" Blis skupi usne i odgovori: "Bila je suvie slabana da bih mogla da to odredim; ipak, nema sumnje da je postojala." Treviz jo jednom pogleda Blis, pa Pelorata, i najzad ree umornim glasom: "Onda, to sve menja." ROBOTI 41. Tokom veere, Treviz kao da je bio izgubljen u mislima, dok Blis kao da je svu svoju panju usmerila na jelo. Pelorat, koji je jedini goreo od elje da govori, dokazivao je da ukoliko je svet na kome su se nalazili odista bio Aurora, i ukoliko je u pitanju zaista bio svet koji je prvi naseljen, ni Zemlja nije smela biti odve daleko. "Moglo bi se isplatiti da proeljamo zvezdane sisteme u neposrednom susedstvu", predloi on. "To bi samo znailo da prosejemo tek nekoliko stotina zvezda, ne vie." Treviz progun a da bi takvo opali-bez-nianjenja mogao prihvatiti tek kao poslednje pribeite, i napomenu da bi, ak i kada bi je pronali, eleo da raspolae sa to je mogue vie obavetenja o Zemlji pre no to bi se reio da se na nju spusti. Nije rekao nita vie, i Pelorat, poraen tom primedbom, i sam utonu u utanje. Poto su zavrili obed, i kako Treviz ni dalje nije iznosio nikakav predlog, Pelorat mu se obazrivo obrati: "Hoemo li ostati ovde, Golane?"

"Preko noi, svakako", odgovori Treviz. "Moram jo malo da razmislim." "Jesmo li bezbedni?" "Ukoliko se ne pojavi nita opasnije od pasa", odvrati Treviz, "ovde u brodu, potpuno smo bezbedni." "Koliko bi nam vremena bilo potrebno da uzletimo, ukoliko se ipak pojavi neto opasnije od pasa?" "Kompjuter je svakog trenutka pripravan za uzletanje. Verujem da bismo bili u stanju da uzletimo za dva do tri minuta. U svakom sluaju, smesta e nas upozoriti ukoliko se neto nepredvi eno dogodi, te stoga predlaem da po emo na spavanje. Sutra ujutro nadam se da u znati ta nam valja dalje initi." Lako je to tek tako rei, pomisli Treviz, zatekavi sebe kako zuri u tminu. Poluobuen se sklupao na podu prostorije u kojoj se nalazio kompjuter. Bilo je prilino neudobno, ali bio je siguran da mu u ovakav as ni u krevetu ne bi usnio; s druge strane, ovde je smesta mogao stupiti u dejstvo, u sluaju da kompjuter podigne uzbunu. A onda zau neke korake i u magnovenju se uspravi, udarivi pri tom glavom o rub komandne ploe - ne suvie snano da bi se povredio, ali ipak dovoljno da iskrivi lice i pone trljati bolno mesto. "Janove!" pozva on prigueno, dok su mu oi suzile. "To sam ja, Blis." Trevis isprui ruku preko ruba komandne ploe da uspostavi makar ovlaan dodir sa kompjuterom, i blaga svetlost obasja Blis stvarajui oko nje ruiasti oreol. "ta se dogodilo?" upita Treviz. "Pogledala sam u vau sobu i videla da niste tamo. Me utim, nije bilo sumnje u pogledu aktivnosti vaeg mozga, te sam samo sledila njegove impulse. Budui da je bilo sasvim jasno da ste budni, ula sam." "Da, ali ta elite?" Ona sede na pod le ima uza zid, savi kolena i stavi bradu na njih. "Ne brinite", ree ona. "Neu vam oduzeti nita to je preostalo od vae ednosti." "Na to nisam ni pomislio", odvrati Treviz podsmeljivo. "Zbog ega ne spavate? San vam je potrebniji nego nama." "Verujte mi", nastavi ona, "taj doga aj sa psima sasvim me je iscrpeo." "To vam verujem." "Ali morala sam da razgovaram s vama dok Pel spava." "O emu?" "Kada vam je ispriao o robotu", odgovori Blis, "rekli ste da to sve menja. ta ste, zapravo, time mislili?" "Zar i sami ne uvi ate?" upita Treviz. "Imamo tri skupine koordinata; za tri Zabranjena Sveta. elim da ih sve obi em, i da o Zemlji saznam to je mogue vie pre nego to konano pokuam da doprem do nje." On joj se tek ovla priblii, kako bi mogao govoriti jo tiim glasom, ali se odmah, hitro povue. "ujte", napomenu on, "ne bih eleo da Janov upadne ovamo, tragajui za nama. Ne znam ta bi on mogao pomisliti."

"Nee. On spava, a i ja sam mu u tome malo pripomogla. Znau, ak i ako se samo protegne... Nastavite. elite da obi ete sva tri Zabranjena Sveta. ta to menja na stvari?" "Moja prvobitna namera nije bila da nepotrebno gubim vreme ni na jednom od svetova. Ukoliko je ovaj svet, Aurora, bez ljudi ve dvadeset hiljada godina, veoma su mali izgledi da bismo mogli nabasati na neki podatak od iole vee vrednosti. Ne elim da utroim nedelje i mesece beskorisno rujui po povrini planete, drei na odstojanju pse ili make ili krave, ili bilo ta to je u me uvremenu podivljalo i sada predstavlja pretnju, u munoj nadi da u, sred praine, r e i trulei, naleteti na kakvo parence neega to bi moglo posluiti kao putokaz. Mogue je da na preostala dva Zabranjena Sveta nai emo na ljude i itave, netaknute biblioteke... Stoga je moja prva namera bila da smesta napustimo ovaj svet. Da sam tako postupio ve bismo bili daleko u svemiru, spavajui vrstim snom." "Me utim?" "Me utim, ukoliko na ovom svetu jo ima robota koji funkcioniu, moda bismo uz njihovu pomo mogli doi do obavetenja koja bismo mogli valjano iskoristiti. S robotima bismo bili bezbedniji nego sa ljudskim biima, budui da oni, sudei na osnovu onog to sam o njima uo, imaju neka svoja pravila koja im zabranjuju da nanesu ikakvo zlo oveku." "Znai, odustali ste od svoje prvobitne namere, i sada ete neko vreme provesti na ovom svetu, tragajui za robotima?" "Nemam takvu nameru, Blis. Meni se ini da roboti bez odravanja nisu u stanju da potraju dvadeset hiljada godina...Ipak, budui da ste vi naili na jednog, koji je jo, ma koliko to bilo slabano, odavao znake aktivnosti, sasvim je jasno da se ne mogu osloniti na svoje zdravorazumsko poimanje robota. Ne smem donositi sudove koji e poivati na neznanju. Roboti su, dakle, ili trajniji nego to sam ja to zamiljao, ili moda, raspolau nekom merom sposobnosti za samoodravanje." "Sasluajte me, Trevize", zatrai Blis, "i molim vas, smatrajte ovo to u vam rei neim od najvee poverljivosti." "Poverljivosti?" upita Treviz, povisivi glas usled zgranutosti. "A ko to ne sme da sazna?" "Psst! Pel, naravno. Vidite, ne morate da menjate svoje planove. Bili ste u pravu od samog poetka. Na ovom svetu nema aktivnih robota. Bar, ja nisam uspela da otkrijem nijednog." "Ali otkrili ste onog jadnog, a jedan je dovoljan ba kao..." "Nisam otkrila nita. Onaj robot nije bio aktivan; ve veoma dugo, dugo vremena." "Ali rekoste..." "Znam ta sam rekla. Pel je mislio da je uoio neki pokret i uo neki zvuk. Ali Pel je romantik. itav svoj radni vek proveo je sakupljajui podatke, ali to je krajnje nezahvalan nain da neko stekne ugled u naunom svetu. On naprosto udi da do e do nekog svog, vlastitog okria. On zaista jeste otkrio re 'Aurora', i ne moete ni zamisliti koliko je bio srean zbog toga. Oajniki je udio da otkrije jo neto, vee od toga."

"elite li time da kaete", upita Treviz, "da je toliko udeo za nekim otkriem da je, naletevi na jednog, samog sebe ubedio da je u pitanju aktivan robot, iako ovaj to, u stvari, nije bio?" "Ono na ta je naiao bila je tek gomila r e, u kojoj nije bilo vie svesti nego u steni na koju je bila naslonjena." "Ali vi ste podrali njegovu priu?" "Nisam mogla dozvoliti sebi da mu uskratim radost zbog tog njegovog otkria. Toliko mi mnogo znai." Treviz ostade zurei u nju itav minut; a onda je upita: "Moete li mi objasniti zbog ega vam toliko znai? Voleo bih da saznam. Stvarno bih to voleo da saznam. Vama on mora delovati kao ovek u godinama, koji nema ba nieg romantinog u sebi. Pored toga, Izdvojenik je, a vi Izdvojenike prezirete. Vi ste mladi i lepi, i na Gei, predstavljajui i sami njezin deo, moraju postojati veoma muevni i privlani mladi ljudi. Sa njima biste mogli uspostaviti fiziki odnos koji bi odzvanjao itavom Geom, dovodei obe strane do vrhunca uivanja. Prema tome, ta nalazite u Janovu?" Blis pogleda u Trevisa sveana izraza lica. "Zar ga vi ne volite?" Treviz slee ramenima i odgovori: "Veoma mi je drag. Mislim da bi se moglo rei da ga - dakako, bez ikakve seksualne primese - zaista volim." "Ne poznajete ga odve dugo, Trevize. ta je onda razlog da ga volite - bez te, dabome, seksualne primese?" Treviz stade da se smeka a da toga uopte nije bio svestan. "Tako je neobian momak. Najiskrenije mislim da itavog svog ivota nijednu misao nije uputio samom sebi. Bilo mu je naloeno da po e sa mnom, i on je poao. Bez pogovora. eleo je da po emo na Trantor, ali kada sam mu rekao da nameravam da idem na Geu, nije se protivio. I sada, evo ga ovde sa mnom u potrazi za Zemljom, mada bez sumnje zna da to moe biti krajnje opasno. Savreno sam uveren da bi, ukoliko bi bilo potrebno da rtvuje svoj ivot zbog mene - ili zbog bilo koga drugog - on to uinio bez ikakvog roptanja." "A da li biste vi, Trevize, rtvovali svoj ivot za njega?" "Mogue je, ukoliko ne bih imao vremena da razmislim. Ukoliko bih, me utim, imao vremena za razmiljanje, oklevao bih i, verovatno, ustuknuo. Znate, ja nisam ni izdaleka tako dobar kao on. I upravo stoga, imam neodoljivu potrebu da ga zatitim i sauvam tu njegovu dobrotu. Ne elim da ga Galaksija naui da ne bude dobar. Shvatate li me? I moram ga naroito od vas tititi. Ne mogu da podnesem pomisao da ete ga se ratosiljati kada vas bude prola te besmislica - ma ta to bilo - usled koje vam je jo uvek zabavno da budete s njim." "Da, pomiljala sam da vam se tako neto vrzma po glavi. Ali zar ne moete zamisliti da ja u Pelu vidim isto ono to i vi vidite - pa, moda, jo i vie, jer sam u stanju da stupim u neposredni dodir s njegovim umom? Da li se ponaam kao da elim da ga povredim? Da li bih podrala njegovu matariju o aktivnom robotu kad ne bih oseala da, jednostavno, nisam u stanju da ga iim povredim? Trevize, meni je blisko to to nazivate dobrotom, budui da je svaki deo Gee spreman da se rtvuje za dobro celine. Mi niti poznajemo, niti razumemo bilo kakvu drugaiju vrstu ponaanja. Ali postupajui na taj

nain mi se niega ne odriemo, jer svaki deo jeste celina - mada ne oekujem da vi to moete shvatiti. Pel je, me utim, neto drugo." Blis vie nije gledala u Treviza; inilo se kao da se obraa samoj sebi. "Pel je Izdvojenik. On nije nesebian zato to je deo neke vee celine. On je nesebian jer je nesebian. Shvatate li me? On moe sve da izgubi a nita da dobije, pa ipak je ono to jeste. Posramljuje me time to ja jesam ono to sam jer nemam ega da se plaim ili ta da izgubim, dok je on ono to jeste bez ikakve nade na neki dobitak." Ona ponovo pogleda Treviza, sa istim sveanim izrazom na licu. "Da li uopte moete da zamislite ta sve znam o njemu, ta vama ni na pamet ne pada? I zar moete i pomisliti da bih bila u stanju da ga na bilo koji nain povredim?" Treviz pouta nekoliko trenutaka, a onda odgovori: "Blis, koliko danas, rekli ste: 'Budimo prijatelji', i ja sam odgovorio: 'Ako je to i vaa elja'. To sam, me utim, samo progun ao, imajui na umu ta biste mogli prirediti Janovu. Sada je, pak, na mene red. Hajde, Blis, budimo prijatelji. Moete, razume se, nastaviti da mi ukazujete na prednosti Galaktike, i ja u, sa svoje strane, najverovatnije nastaviti da odbijam vae razloge; ali ak i tako, i uprkos tome, budimo prijatelji." I on joj prui ruku. "Naravno, Trevize", sloi se ona, i vrsto stisnu ponu enu joj ruku. 42. Treviz se utke isceri, ali to ostade duboko u njemu, jer mu se usne ni ne pomerie. Dok je uz pomo kompjutera pokuavao da prona e zvezdu (ukoliko je, uopte, postojala) iz prve skupine dobijenih koordinata, oboje, i Blis i Pelorat, napeto su posmatrali, postavljajui bezbroj pitanja. Sada su bili u svojoj sobi, spavali su ili su se barem odmarali, preputajui sav posao Trevizu. U izvesnom smislu to je bilo laskavo, jer su kako se Trevizu inilo, jednostavno prihvatili kao injenicu da on zna ta radi, i da stoga nije bilo nikakve potrebe da ga ohrabruju ili nadgledaju. to se ovog poslednjeg tie, na osnovu nedavnog iskustva Treviz je shvatio da se jo vie moe osloniti na kompjuter, i da ovome, ako ne nikakvo, nije ba bilo potrebno ozbiljnije nadziranje. Jo jedna zvezda - blistava, ali tako e neunesena na galaktiku kartu - ukaza se pred njim. Ova je bila jo blistavija od one oko koje je kruila Aurora, i to je jo vie pojaavalo znaaj injenice da joj u memoriji kompjutera nije bilo ni traga. Treviz se iskreno udio tim neobinostima drevnih vremena. itava stolea mogla su biti pomno prouavana, ali i izbrisana iz svesti. itave civilizacije mogle su biti osu ene na zaborav. Pa ipak, iz dubina tih stolea, kao otrgnuta od tih civilizacija, izronila bi poneka injenica sauvana u neizmenjenom obliku - poput ovih koordinata. Pre izvesnog vremena skrenuo je Peloratu panju na to, i ovaj kao da je jedva doekao da mu objasni kako je upravo to bilo ono to je prouavaocu drevnih mitova i predanja donosilo toliko zadovoljstva. "Sva je mudrost u tome", objanjavao mu je Pelorat, "uoiti i odrediti koji pojedinani sainitelj nekog predanja najbolje izraava istinu koja se krije ispod. To ba nije lako, i svaki je prouavalac sklon da odabere neki drugi deo najee u zavisnosti od toga koliko se uklapa u njegovo individualno tumaenje predanja."

U svakom sluaju, zvezdu je ugledao tano na mestu na kome je, prema Denijadorovim koordinatama, uz izvrene vremenske ispravke, i trebalo da se nalazi. U tom trenutku Treviz oseti spremnost da uloi veliku sumu, u zamiljenoj opkladi da e i trea zvezda biti tamo gde je trebalo da bude. I ukoliko bi to zaista bio sluaj, Treviz bi bio spreman da prihvati punu osnovanost navoda iz predanja, prema kojima je, sve u svemu, bilo ak pedeset Zabranjenih Svetova (premda je strogo zaokruen broj i dalje pobu ivao sumnju), pitajui se, istovremeno, gde se moglo nalaziti preostalih etrdeset sedam. Napokon, pojavio se i jedan svet pogodan za ivot - Zabranjeni Svet - koji je kruio oko dotine zvezde; njegova pojava, ovog puta, ne izazva u Trevizu ni najmanje iznena enje. Bio je toliko siguran da e biti tu. I on lagano usmeri Daleku zvezdu u orbitu novoprona ene planete. Prekriva od oblaka bio je dovoljno prore en da bi se sa te visine mogla razabrati povrina planete. Na njoj je bilo u izobilju vode, kao i na svim planetama koje su proglaavane pogodnim za nastajanje i odravanje ivota. Bilo je lako uoiti jedan tropski i dva polarna okeana, me usobno povezana. Na jednoj od sredinjih geografskih irina protezao se jedan manje-vie vijugav kontinent, opasujui kopnenu masu, s obe strane, zalivima koji su, tu i tamo, bili zatvoreni uzanim zemljouzima. Na drugom, tako e smetenom na sredinjim geografskim irinama, kopnena masa bila je izdeljena u tri dela, i svaki od njih bio je, u smeru sever-jug, prostraniji od onoga kome je stajao nasuprot. Treviz poele da se neto vie razume u klimatologiju kako bi bio u stanju da, na osnovu onoga to je uspevao da sagleda, odredi kakva bi temperatura i koje godinje doba mogli tamo dole biti. Za trenutak, on se poigra milju da zadui kompjuter da poradi na tome, ali odmah odustade. Oigledno, klima planete nije predstavljala pitanje od prvorazredne vanosti. Ono to je bilo neuporedivo vanije bila je injenica da kompjuter, ni ovog puta, nije uspevao da otkrije nikakvo zraenje tehnolokog porekla. Me utim, teleskop mu je jasno kazivao da ova planeta nije izgledala kao da su je moljci izjeli, i da na njoj nije bilo ni traga nekoj pustinji. Tle je pod njima promicalo obojeno razliitim prelivima zelenog, ali niti je bilo znakova urbanih podruja na dnevnoj, niti svetala na nonoj strani. Da li je i ona bila krcata svim oblicima ivota, svim ivotnim vrstama osim ovekove? On pokuca na vrata Blisine i Peloratove sobe. "Blis?" pozva on, i pokuca jo jednom. Iznutra do njega dopre ukanje, a potom Blisin glas: "Da?" "Moete li da do ete na trenutak? Potrebna mi je vaa pomo." "Priekajte malo, samo da se doteram." Trevizu je, kada se konano pojavila, izgledala doterana kao i uvek kada bi je ugledao. On pomalo uzdrhta zbog nelagodnosti izazvane potrebom da je eka, budui da mu je bilo sasvim svejedno hoe li biti doterana ili nee. Ali sada su bili prijatelji i on odagna od sebe oseaj nelagode. Osmehujui mu se ona ga upita krajnje ljubaznim glasom: "ta mogu da uinim za vas, Trevize?"

Treviz joj pokaza rukom na ekran. "Kao to moete i sami videti, nadleemo jedan po svemu sudei zdrav svet, sa prilino bujnom vegetacijom na njegovom kopnenom delu. Me utim, niti ima svetala na njegovoj nonoj strani, niti ikakvog zraenja koje bi bilo proizvod napredne tehnologije. Molim vas, stoga, da oslunete i kaete mi ima li ikakvih nagovetaja postojanja ivotinjskih vrsta. U jednom trenutku, pomislio sam da sam ugledao krda nekih ivotinja kako pasu - ali, dakako, nisam siguran. Moda, samo, ponovo pred sobom imate sluaj oveka koji vidi upravo ono to oajniki eli da vidi." Blis 'oslunu'. Konano, neobino reit izraz pojavi se na njenom licu, i ona saopti: "Oh, da! Bogat ivotinjski svet." "Ima li sisara?" "Vrlo verovatno." "A ljudi?" inilo se da je Blis sada jo jae usredsredila svoju panju. Pro e jedan minut, pa jo jedan, i ona se konano opusti. "Nisam sasvim sigurna. Povremeno mi se uini da nazirem blesak razuma, dovoljno moan da bi se mogao pripisati ljudskim biima. Ali s druge strane, javlja se tek povremeno i nedovoljno raspoznatljivo, tako da i ja sama, moda, oseam upravo ono to oajniki elim da osetim. Vidite..." Ona za trenutak zastade, kao da razmilja, i Treviz je postae jednim: "Pa?" "Stvar je u tome", odgovori ona, "to mi se ini da sam otkrila neto drugo. Nita, to bih bila u stanju da smesta prepoznam; ali teko da bi moglo biti ita drugo, do li..." Lice joj se ponovo zatee i ona nastavi da 'oslukuje' sa jo veom usredsre enou. "Pa?" ponovo upita Treviz. Ona se opusti. "Teko da bi moglo biti ita drugo, do li roboti." "Roboti?!" "Tako je, i ako mi je polo za rukom da otkrijem njihovo prisustvo, morala bih biti u stanju da otkrijem i prisustvo ljudi. Ali ljudi kao da dole nema." "Roboti!" ponovo Treviz, namrtivi se. "Da", odvrati Blis, "I koliko sam u stanju da procenim, ima ih u poprilinom broju." 43. Pelorat, kada su ga upoznali sa novou, uzviknu 'Roboti!' gotovo istim tonom kao i Treviz. A onda se, jedva primetno nasmei: "Bio si u pravu, Golane, a ja sam greio to sam u tebe sumnjao." "Ne seam da si ikada izraavao sumnju u mene." "Oh, pa dobro, stari, nisam mislio da kaem da sam je izraavao. Samo sam, u dubini due, smatrao da greimo to odlazimo s Aurore, tek tako odustavi od izgleda da porazgovaramo s nekim preivelim robotom. Ali sada je oigledno da si znao da emo i ovde sresti robote, i to u mnogo veem broju." "Taman posla, Janove. Nisam znao; samo sam igrao na sreu... U svakom sluaju, Blis kae da mentalna polja ovih robota dole nagovetavaju da su jo aktivni; meni se, pak, ini da roboti ne mogu u potpunosti funkcionisati bez stalne ljudske brige i odravanja. Kako, me utim, Blis nije u stanju da otkrije ljude, to i dalje tragamo." Pelorat se zamiljeno zagleda u ekran. "Kao da je sve naikano umama, a?"

"Najveim delom. Ali postoje i istine, najverovatnije stepe ili savane. Stvar je, me utim, u tome to nisam uspeo da uoim nijedan grad, niti bilo kakva svetla na nonoj strani planete, niti ita osim postojanog toplotnog zraenja." "Znai - dole nema ljudi?" "I sam se to pitam. Blis je u kuhinji, pokuava da se usredsredi. Postavio sam, sa svoje strane, priblian osnovni meridijan za ovu planetu, tako da je sada imamo u kompjuteru sa potpunom mreom podnevaka i uporednika; na osnovu toga, u stanju smo da odredimo geografsku visinu i irinu svake take na njoj. Blis raspolae i nekom spravicom kojom se slui kada god joj se uini da je u nekoj taki uoila neuobiajeno snanu mentalnu aktivnost robota - ili, moda, odblesak ljudske aktivnosti. Ta njena spravica povezana je sa kompjuterom, koji onda, sa svoje strane, belei geografske irine i visine svih taaka. Na kraju, naloiemo mu da odabere najpogodniju me u njima, i odredi najpovoljnije mesto za sputanje." Pelorat je izgledao uznemiren. "Da li je, Trevize, mudro prepustiti kompjuteru da o tome odlui?" "A zato da ne, Janove? To je veoma pouzdan kompjuter. Pored toga, kada ne postoji nita odre eno na osnovu ega bi sam doneo odluku, nema nieg r avog u oslanjanju na procenu kompjutera - s tim, razume se, to je ne mora prihvatiti." Pelorat se razvedri. "Ima neeg u tome, Golane. U nekim od najstarijih predanja pominju se upravo ljudi koji su donosili odluke na taj nain to su bacali kockice i uvaavali ono to su im one pokazivale." "Zar? Kako su to izvodili?" "Na svakoj stranici kockice stajala je jedna jedina mogunost izbora - da, ne, moda, odloiti, i tako dalje. Na kojoj god od tih mogunosti da se zaustavila baena kockica uzimala se u obzir, naravno, samo njena gornja stranica - smatralo se to savetom koji je valjalo posluati. Tako e su se koristili i lopticom stavljenom u neku vrstu inije, na ijim su rubovima bile ispisane razliite mogunosti. iniju bi zavrteli i loptica bi velikom brzinom kruila po njoj; konano, trebalo je slediti savet ispisan na mestu na kome bi se loptica konano zaustavila. Neki prouavaoci mitova smatraju da su to pre bile igre na sreu nego lutrija; me utim, prema mom miljenju, izme u te dve stvari jedva da je bilo neke razlike." "Na izvestan nain", sloi se Treviz, "nae biranje mesta gde emo se spustiti i nije nita drugo do igra na sreu." Blis stie iz kuhinje ba na vreme da uje poslednje Trevizove rei, i pohita da ga ispravi: "Ne na sreu, Trevize. Proverila sam nekoliko 'moda' i jedno 'da' mesto; sputamo se na 'da'." "A ta oznaava to 'da'?" upita Treviz. "Uhvatila sam tanani odblesak ljudske misli. Nepogreivo. Nema vie nikakve sumnje." 44. Bilo je oigledno da je padala kia: trava je jo bila vlana. Iznad njihovih glava oblaci su brzo promicali, lagano se prore ujui.

Daleka zvezda meko se spustila i zaustavila u neposrednoj blizini jednog omanjeg umarka (u sluaju da se ponovo pojave divlji psi, pomisli Treviz, napola u ali). Ono to im se ukaza pred oima delovalo je poput nekog panjaka; dolazei, me utim, sa vee visine, sa koje je pogled bio bolji i potpuniji, Trevizu se ono to je ugledao inilo kao itno polje, proarano vonjacima - i ovog puta, u to vie nije bilo nikakve sumnje, tu su pasle i neke ivotinje. Ipak, nije bilo nikakvih zgrada. Nieg vetakog - osim to su pravilna raspore enost vonjaka i otra odeljenost itnih polja sami po sebi, nepogreivo, delovali kao delo ljudskih ruku - ba kao da se tu nalazila i neka kratkotalasna prijemna stanica. Nije li sve to, ipak, moglo biti delo robota, a ne ljudi? Treviz stade da utke opasuje oruje. Ovog puta, postarao se da mu i atomski pitolj i neuronski bi budu krcati energijom. Za trenutak, on uhvati Blisin pogled i zastade. "Samo napred", ree ona. "Ne verujem da e vam biti potrebno, ali zar ne, tako sam i proli put mislila." "Janove, eli li i ti da se naorua?" upita Treviz. Pelorat slee ramenima. "He, hvala ti. Zahvaljujui tvojoj fizikoj, kao i Blisinoj mentalnoj odbrani, ne oseam da mi preti ikakva opasnost. Moda izgleda kukaviki s moje strane da se skrivam u vaoj zajednikoj senci, ali nekako stid ustupa mesto zahvalnosti to kraj vas neu ni dospeti u poloaj da moram upotrebiti silu." "Shvatam te", sloi se Treviz. "Ipak, nemoj se udaljavati od nas. Ukoliko se Blis i ja razdvojimo, ostani ili s njom ili sa mnom; nemoj da te tvoja radoznalost odvue nekuda." "Ne treba da brinete, Trevize", prihvati Blis. "Ja u se pobrinuti za Pela." Treviz prvi zakorai iz broda. Vetar je bio otar i pomalo hladnjikav posle kie, ali Trevizu je to, na neki nain, godilo. Po svoj prilici, bilo je neugodno toplo i vlano pre no to je pala kia. Prvi dah na novoj planeti ispuni ga oseajem iznena enosti. Miris kojim je ovaj svet odisao bio je aroban. Znao je da svaka planeta ima svoj vlastiti vonj, po pravilu neobian i najee neprijatan - moda, upravo, stoga to je bio neobian. Ali nije li neto neobino moglo, istovremeno, biti i prijatno? Ili je, moda, bila ista sluajnost to su na ovu planetu prispeli ba posle kie, i u pogodno doba godine? Ma ta bilo posredi..." "Do ite", pozva on Blis i Pelorata. "Ovde napolju ba je prijatno." Pelorat se pojavi i, trenutak potom, zakljui: "Zaista je prijatno. Da li uvek ovako mirie?" "Ne znam. Me utim, nije ni vano. Kroz nekoliko asova sasvim emo se navii na ovaj miris: naa ula bie do te mere zasiena, da nikakav miris vie neemo oseati." "Ba teta", zakljui Pelorat. "Trava je vlana", oglasi se Blis, sa prizvukom neraspoloenja u glasu. "Zar na Gei ne pada kia?" upita on, i tek to to izgovori, mlaz ute suneve svetlosti dopre do njih iz jedne poderotine u oblacima. "Uskoro e se potpuno razvedriti", dodade on. "Pada", sa zakanjenjem odgovori Blis. "Ali mi to uvek unapred znamo, i imamo vremena da se pripremimo." "teta", primeti Treviz, "na taj nain gubite svu ar iznena enja."

"U pravu ste", sloi se Blis. "Nastojau da se ubudue ne ponaam kao kakva provincijalka." Pelorat se obazre oko sebe i primeti, pomalo razoarano: "ini se da ovde nema niega." "Samo ti se tako ini", ispravi ga Blis. "Pribliavaju nam se iza one uzviice." Ona uputi pogled prema Trevizu. "Smatrate li da bi trebalo da im po emo u susret?" Treviz odmahnu glavom. "Ne. Prispeli smo ovamo prevalivi poprilian broj parseka. Neka oni prevale ostatak puta. Saekaemo ih ovde." Samo je Blis bila svesna da se neko pribliava, sve dok se iz pravca koji im je naznaila, s druge strane kosine pojavi najpre jedna, pa potom druga i trea prilika. "To je, ini mi se, za sada sve", proapta Blis. Treviz je radoznalo posmatrao doljake. Mada nikada do tada nije video nijednog robota, u njemu nije bilo ni traka sumnje da upravo robote ima pred sobom. Sve u svemu, imali su uobiajena ljudska oblija, i taj utisak pojaavala je injenica da, makar naizgled, nisu bili sazdani od metala. Tela robota bila su bezbojna i odavala su privid mekoe, kao da su nainjeni od plia. Ali kako je mogao biti siguran da je taj utisak o mekoi tek privid? Treviza odjednom obuze neodoljiva elja da dodirne ta stvorenja koja su mu se pribliavala sa toliko samopouzdanja. Ukoliko je ovo zaista bio Zabranjeni Svet i ukoliko se jo ni jedan svemirski brod nije ovde spustio - u tom su sluaju i Daleka zvezda i njena posada morali predstavljati neto to roboti nikada ranije nisu iskusili. Pa ipak, u njihovom stavu bilo je puno postojane izvesnosti, kao da upravo prolaze kroz neto na ta su ve odavno navikli. Treviz se obrati svojim saputnicima tihim glasom. "Moda emo ovde doi do obavetenja do kojih ne bismo mogli doi nigde drugde u itavoj Galaksiji. Moemo ih priupitati za poloaj Zemlje u odnosu na ovaj svet, i ukoliko im je to uopte poznato, zacelo e nam i saoptiti. Ko zna koliko su ve ova stvorenja stara, i ta su sve preturila preko glave? Mogue je, ak, da izvuku obavetenja iz svojih vlastitih seanja. Imajte to u vidu." "S druge strane", primeti Blis, "mogue je, isto tako, da su nainjeni tek nedavno, i da nemaju pojma ni o emu." "Ili", dodade Pelorat, "moda i znaju, ali nisu spremni da nam prenesu to to znaju." "Sumnjam da bi nas odbili", usprotivi se Treviz, "osim ukoliko im to nije bilo naloeno. Me utim, zbog ega bi im, uopte, takav nalog bio dat kada niko nije ni slutio da emo doi ovamo?" Na udaljenosti od oko tri metra od njih, roboti se konano zaustavie. Nisu progovorili ni re, niti su nainili ikakav dalji pokret. Drei ruku na svom atomskom pitolju i ne skidajui oi sa robota, Treviz upita Blis: "Moete li odrediti imaju li neprijateljski stav prema nama?" "Dozvolite mi, Trevize, da nemam nikakvih iskustava u pogledu njihovog mentalnog ustrojstva; ali u svakom sluaju, ne uspevam da otkrijem nita neprijateljsko u njima." Treviz skloni svoju desnu aku s oruja, ali ostade na oprezu. Potom podie levu ruku, dlanom prema robotima; nadajui se da e oni u tome prepoznati znak miroljubivih namera, on im se obrati: "Pozdravljam vas. Dolazimo na va svet kao prijatelji."

Robot koji je stajao u sredini lako klimnu glavom, izraavajui neto to bi optimisti mogli uzeti i kao izraz dobrodolice, i odgovori na pozdrav. Trevizu zinu od zaprepaenja. U posvemanjem me ugalaktikom optenju ovek nije mogao ni zamisliti da bi se u neem toliko vanom moglo omanuti. Pa ipak, robot nije progovorio standardnim galaktikim jezikom, niti bilo kojim njemu bliskim. U stvari, Treviz nije razumeo ni jednu jedinu re. 45. Peloratovo iznena enje nije bilo nita manje nego Trevizovo, ali u njegovom glasu nalazio se i sasvim raspoznatljiv prizvuk ushienosti. "Nije li to neobino?" upita on. Treviz se okrete prema njemu i odvrati, vie nego jetko: "Nema tu nieg neobinog. isto brbljanje." "Ni sluajno", usprotivi se Pelorat. "To je galaktiki jezik, mada veoma star. Uspeo sam da razaznam tek nekoliko rei. Moda ne bih, uopte, imao potekoa da ga razumem, kada bi to to je rekao bilo napisano. Ono to zbunjuje jeste njegov izgovor." "Pa, ta je rekao?" "Rekao je da nije uspeo da razume ono to si ti rekao." "Nisam u stanju da razaberem ta je rekao", umea se Blis, "ali mogu da osetim da je zbunjen, to se sasvim slae. To jest, ukoliko smem da se oslonim na svoja tumaenja robotskih oseanja - i ukoliko uopte postoji neto kao to su robotska oseanja." Govorei veoma sporo, i ne bez tekoa, Pelorat ree neto, i sva tri robota namah, istovremeno klimnue. "ta je sad bilo?" upita Treviz. "Rekao sam im da se ne snalazim najbolje u njihovom jeziku, ali da u dati sve od sebe", odgovori Pelorat. "Traio sam samo malo strpljenja. Zaboga, stari drue, ovo je fantastino zanimljivo!" "Fantastino razoaravajue", progun a Treviz. "Zna", nastavi Pelorat, ne obazirui se, "svaka naseljena planeta, irom Galaksije, razvila je svoj vlastiti oblik galaktikog jezika, tako da postoji milion dijalekata, me usobno tek slabo razumljivih; svi su oni, me utim, dobili zajedniko jezgro uspostavljanjem standardnog galaktikog jezika. Pod pretpostavkom da je ovaj svet ostao potpuno po strani itavih dvadeset hiljada godina, bilo je prirodno da se njegov jezik do te mere odvoji od govora ostatka Galaksije da postane, gotovo, neki sasvim drugi jezik. Razlog da se to ne dogodi moe biti samo jedan: da drutveni sistem ovog sveta u celosti zavisi od robota, koji su u stanju da razumeju samo onaj jezik koji je bio u upotrebi kada su oni nastali. Budui da se, po svoj prilici, u robotima od tada nije nita promenilo, ni jezik kojim se slue nije doiveo nikakve promene. I tako, ono to sada imamo pred sobom samo je jedan, iako veoma, veoma star, oblik galaktikog jezika." "Dobar primer", primeti Treviz, "kako jedno robotizovano drutvo prestaje da se razvija, i kako konano, po svemu sudei, poinje da propada." "Ali drago moje mome", ponovo se usprotivi Pelorat, "to to svoj jezik zadrava srazmerno nepromenjenim jo nije pouzdan znak da je neko drutvo na putu propasti.

Postoje u svemu tome i neke prednosti. Dokumenti koji se uvaju stoleima i milenijumima zadravaju svoje puno znaenje i doprinose dugovenosti i veoj vanosti istorijskih zapisa. irom Galaksije, jezik carskih edikata ve poinje da zvui nepodesno." "A da li ti poznaje ovaj prastarogalaktiki?" "Ne mogu rei, Golane, da ga ba poznajem. Zahvaljujui, me utim, svom prouavanju prastarih mitova i predanja, uspeo sam da poneto pohvatam. Renik nije potpuno drugaji, ali je drugaije modelovan; tu su i idiomatski izrazi koje mi vie ne koristimo, a i izgovor je, kako ve rekoh, osetno drugaiji. Mogu da na sebe preuzmem ulogu tumaa, ali daleko od pouzdanog." Treviz zvuno uzdahnu. "ak i maleni osmeh sree jo je bolji nego nikakav. Nastavi, Janove." Pelorat se okrenu prema robotima, zastade za trenutak, a onda se ponovo obrati Trevizu. "ta bi trebalo da ih upitam?" "Ga aj po sred srede. Pitaj ih gde se nalazi Zemlja." Pelorat se ponovo obrati robotima, govorei sporo i paljivo, i obilno se, pri tom, sluei rukama. Roboti se me usobno zgledae i ispustie nekoliko zvukova. Onaj u sredini ree potom neto Peloratu, koji mu odgovori, irei ruke kao da rastee nekakvu gumu. Robot potom ponovo uze re, govorei sporo i paljivo, ba kao i Pelorat maloas. Pelorat se, najzad, ponovo okrenu prema Trevizu. "Nisam sasvim siguran da sam uspeo da im prenesem znaenje rei 'Zemlja'. Imam utisak da misle da se raspitujem za neku oblast na njihovoj planeti, i kau mi da takva oblast ovde ne postoji." "Da li su, Janove, pomenuli kako se zove njihova planeta?" "Najvie do ega sam mogao da doprem jeste utisak da koriste naziv 'Solarija'." "Da li si ikada u svojim predanjima naiao na to ime?" "Nisam... Ali nisam bio naiao ni na Auroru." "Dobro, upitaj ih onda da li postoji negde na nebu, me u zvezdama, mesto koje oni nazivaju 'Zemljom' - i pokai im prstom nagore." Jo jedna razmena rei, i konano se Pelorat opet okrete i saopti: "Sve to od njih mogu da izvuem, Golane, jeste da nema nikakvih mesta gore, na nebu." "Upitaj ih", predloi Blis, "koliko su stari; ili bolje, koliko dugo obavljaju svoje funkcije." "Ne znam kako da im prenesem znaenje rei 'funkcija'", odgovori Pelorat odmahujui glavom. "U stvari, nisam siguran ni kako se kae 'koliko star'. Kao to vidite, prava sam beda od tumaa." "Uini najvie to moe, Pele, dragi", obodri ga Blis. Jo nekoliko razmena rei, i Pel saopti: "Kau da svoje funkcije obavljaju dvadeset est godina." "Dvadeset est godina?" Treviz promrmlja zga eno. "Jedva da su stariji od vas, Blis." Blis odvrati, s iznenadnim prizvukom ponosa u glasu: "Pa, ako se uzme..." "Znam, znam. Vi ste Gea, koja je hiljadama godina stara... U svakom sluaju, ovi roboti ne mogu govoriti o Zemlji iz linih seanja, i podaci smeteni u njihove memorije,

oigledno se ne odnose ni na ta to im ne bi bilo neophodno da bi mogli funkcionisati. Iz tog razloga ni ne znaju nita o astronomiji." "Moda", natuknu Pelorat, "negde na planeti postoje i neki drugi roboti, iz najdaljih vremena?" "Sumnjam", primeti Treviz, "ali ipak ih pitaj Janove, ukoliko si u stanju da im tano prenese ta eli." Ovog puta razgovor sa robotima potraja znatno due. Pelorat ga najzad prekide, zacrvenjenog lica i neraspoloen. "Golane", ree on, "deo onoga to kau nisam sasvim u stanju da razaberem, ali koliko sam uspeo da shvatim, stariji roboti koriste se za fizike poslove i ne znaju, zapravo, nita. Da pred nama, umesto ovih stvorenja, stoje ljudska bia, na osnovu onoga to govore, i kako govore, zakljuio bih da se prema starijim robotima odnose sa prezirom. Ova trojica su kuni roboti, kako sami kau, i nije im dozvoljeno da ostare pre nego to im se obezbedi zamena. Oni su ti koji znaju sve to je potrebno - to su njihove rei, ne moje." "Ne znaju ba mnogo", promumla Treviz, "Ili bar ne znaju nita o onome to nas zanima." "Sada mi je zaista ao", uzdahnu Pelorat, "to smo sa toliko urbe otili s Aurore. Da smo pronali nekog preivelog robota tamo, a sigurno bismo ga pronali, budui da je onaj na koga sam naiao jo odavao znake ivota, mogli smo neto saznati o Zemlji iz njegovih linih seanja." "Pod uslovom, Janove, da su mu seanja ostala netaknuta", dopuni ga Treviz. "U svakom sluaju, moemo, ukoliko ustreba, ponovo da odemo tamo, bez obzira na onaj opor podivljalih pasa... Ali ako su ovi roboti ovde stari tek nepune tri decenije, moraju jo postojati oni koji su ih nainili - a to bi, da se tako izrazim, mogla biti jedino ljudska bia." On se okrenu prema Blis. "Jeste li sigurni da ste..." Ona mu, me utim, naglim pokretom ruke naloi da zauti. Na licu joj je stajao napet i zamiljen izraz. "Upravo dolazi", saopti im ona najzad, gotovo apatom. Treviz se okrenu licem prema kosini, i tamo se zaista, najpre se lagano uspinjui a potom zapuujui prema njima, ukaza jedna, nedvosmisleno ljudska prilika. ovekovo lice bilo je bledo, kosa svetla i dugaka, sa blagim uvojcima koji su se sputali prema ramenima. Izraz lica bio mu je ozbiljan, ali istovremeno, mladalaki. Obnaene ruke i noge nisu izgledale previe miiave. Roboti se malo razmakoe, i on stade izme u njih. Potom progovori zvonkim, prijatnim glasom, i njegove rei, mada pomalo arhaine, bile su izgovorene na standardnom galaktikom, i stoga sasvim razumljive. "Pozdravljam vas, lutalice iz svemira", obrati im se on. "ta elite od mojih robota?" 46. U ovom trenutku, Treviz se ba ne proslavi. Sve to je uspeo da promuca - bilo je: "Govorite galaktikim?" "A to da ne, s obzirom da nisam mrtav?" odvrati Solarijanac, smrknuto se osmehnuvi.

"Ali - ovi?" Treviz pokaza prema robotima. "Oni su roboti. I oni, dakle, kao i ja, govore naim jezikom. Me utim, ja sam Solarijanac, i kako do mene dopiru odlomci hipersvemirskih veza izme u svetova veoma udaljenih odavde, to sam, kao i moji prethodnici, nauio va nain govora. Moji prethodnici ostavili su mi opise vaeg jezika, ali do mene i dalje dopiru nove rei i izrazi, koji se tokom vremena menjaju kao da vi, Iseljenici, mada umete da krotite svetove, ne umete da ukrotite vlastiti govor. Ali zbog ega ste, uopte, iznena eni to razumem va jezik?" "Naravno, ne bi trebalo da budem", odgovori Treviz. "Izvinjavam se zbog toga. Prosto, razgovarajui sa robotima, nisam oekivao da u na ovom svetu uti i standardni galaktiki." Dok je govorio, sve vreme je pruavao Solarijanca. ovek je na sebi imao tanku, belu tuniku, koja mu je slobodno padala sa ramena, sa irokim prorezima za ruke. Tunika je spreda bila otvorena, otkrivajui obnaene grudi i pregau oko bedara. S izuzetkom para lakih sandala, na sebi nije imao nita vie. Trevizu odjednom pro e glavom da nije u stanju da odredi Solarijanev pol - da li pred sobom ima mukarca ili enu. Grudi su, istina, bile muke, ali prsa su mu bila bez malja, i ispod pregae nije se nazirao nikakav istaknutiji deo tela. Treviz se okrete prema Blis i obrati joj se tihim glasom: "I ovo je moda robot, mada veoma nalik ljudskom biu, i... Blis odvrati, jedva pokreui usne: "Um mu je ljudski, ne robotski." Solarijanac se ponovo obrati Trevizu. "Niste mi odgovorili na moje prvobitno pitanje. Izvinuu vas zbog tog propusta, i pripisau ga vaoj iznena enosti. Pitam vas stoga ponovo, i ovog puta oekujem da mi odgovorite. ta ste eleli od mojih robota?" "Mi smo putnici", odgovori Treviz, "kojima su potrebna obavetenja u pogledu pravca naeg daljeg puta. Zatraili smo od vaih robota obavetenja koja bi nam mogla biti od pomoi, ali oni nisu znali nita da nam kau." "Kakva su vam to obavetenja potrebna? Moda bih vam ja mogao biti od pomoi." "Pokuavamo da ustanovimo gde se nalazi Zemlja. Da li to, moda, vi znate?" Solarijanac izvi obrve. "Pomislio sam da u prvi predmet vae radoznalosti biti ja sam. Pruiu vam to obavetenje, premda ga niste traili. Ja sam Sarton Bander, i vi se sada, trenutno, nalazite na Banderovom imanju, koje se protee u svim pravcima odavde, dokle god vam pogled see, pa i dalje. Ne mogu da kaem da ste dobrodoli ovde, jer ste dolazei ovamo naruili jedno stoletno pravilo. Vi ste prvi Iseljenici koji su stupili na tle Solarije posle mnogo hiljada godina, i kako se ispostavlja, doli ste ovamo da biste se obavestili koji je najbolji put do jednog drugog sveta. Nekada, u starim danima, Doljaci, bili biste uniteni im biste se pojavili na vidiku." "Bio bi to varvarski nain postupanja sa ljudima koji ne misle, niti donose, ikakvo zlo", odvrati Treviz obazrivo. "Slaem se, ali kada god pripadnici nekog sveta koji nastoji da se to vie proiri stupe na neki miroljubiv i sre en svet, uvek su mogue nevolje. Dok smo od takvih nevolja

zazirali, bili smo spremni da unitimo one koji dolaze im se pomole. Me utim, kako vie nemamo razloga da strahujemo, spremni smo, kao to vidite, da razgovaramo." "Veoma cenim obavetenje koje ste nam dali od svoje volje", odgovori Treviz, "ali propustili ste da mi pruite odgovor na pitanje koje sam vam postavio. Stoga u ga ponoviti. Moete li nam rei gde se nalazi Zemlja?" "Pod 'Zemljom', pretpostavljam, imate u vidu svet na kome su ponikli ljudi i veliki broj razliitih biljnih i ivotinjskih vrsta." I on graciozno izmahnu rukom, kao da eli da obuhvati sve to ih okruivae. "Tako je, upravo to imam u vidu, gospodine." Neobian izraz odbojenosti javi se na Solarijanevom licu, i on zatrai: "Molim vas, ukoliko vam je ve neophodna neka forma obraanja, obraajte mi se, jednostavno, sa 'Banderu'. I nemojte mi se obraati nikakvom reju koja bi trebalo da sadri naznaku mog pola. Ja nisam ni mukarac, ni ena. Ja sam celost." Treviz potvrdno klimnu (ipak je bio u pravu). "Kako god vi elite, Banderu. Gde se, dakle, nalazi Zemlja, planeta sa koje smo svi mi potekli?" "Ne znam", odgovori Bander. "U stvari, ni ne elim da znam. ak i kada bih znao, ili bio u stanju da ustanovim, to vam, ipak, ne bi nita znailo, jer Zemlja, kao svet, vie ne postoji... Ah", nastavi on, irei ruke, "sunce je tako prijatno. Ne izlazim ba esto na povrinu, a pogotovo ne izlazim kada nema sunca. Poslao sam robote da vas pozdrave, jer je u tom asu sunce bilo za oblacima. Iziao sam poto su se oblaci razili." "Zbog ega Zemlja vie ne postoji kao svet?" Treviz nije odustajao, mada je oekivao da jo jednom uje priu o radioaktivnom zaga enju. Bander, me utim, kao da preu pitanje, ili u stvari, kao da ga ravnoduno odloi na stranu. "Duga je to pria", odgovori on. "Rekoste, maloas, da dolazite ovamo bez ikakvih r avih namera?" "Tako je." "Zbog ega, onda, dolazite naoruani?" "Puka predostronost. Nismo znali na ta smo mogli naii." "Nije ni vano. Te vae spravice ne predstavljaju nikakvu opasnost za mene. Ipak, radoznao sam. Dosta sam, razume se, sluao o vaem oruju, i o vaoj neobinoj istoriji koja se u tolikoj meri oslanja na oruje. Pri svemu tome, nikada jo nisam video neko oruje. Mogu li da pogledam vae?" Treviz odstupi, korak ili dva. "Bojim se da ne moete." Izgledalo je kao da se Bander zabavlja. "Zamolio sam vas, samo iz utivosti. Nisam ni morao da vam zatraim dozvolu." On isprui ruku i iz futrole koja se nalazila na Trevizovom desnom boku izlete atomski pitolj; za njim, odmah potom, po e i neuronski bi, izmigoljivi iz futrole na Trevizovom levom boku. Treviz uini pokuaj da ih zadri, ali mu ruke ostadoe nepokretne, kao da su vezane vrstim, elastinim trakama. I Blis i Pelorat krenue da mu pomognu, ali zastadoe kao ukopani: bilo je jasno da ih je neto spreavalo da se pomere. Bander im dobaci: "Ne pokuavajte da se umeate. Neete uspeti." Oba oruja sletee mu u ruke i on ih stade paljivo zagledati. "Ovo ovde", ree on, pokazujui na pitolj, "po svemu sudei je mikrotalasni odailja koji izaziva veoma veliku toplotu, razarajui pri

tom svako tkivo koje u sebi sadri vodu. Drugo je neto tananije izrade, i moram priznati da nisam u stanju ve na prvi pogled da ustanovim na koji se nain njime valja sluiti. Me utim, budui da niti mislite, niti donosite neko zlo, oruje vam nee biti ni potrebno. U stanju sam, i to u i uiniti, da ispraznim energetsko punjenje iz oba vaa oruja, to e ih uiniti sasvim nekodljivim - osim ukoliko ne naumite da ih upotrebite kao mouge, a za tu svrhu, me utim, bila bi krajnje nezgrapna." Solarijanac rairi prste i oba oruja ponovo zaplovie kroz vazduh, ovog puta natrag prema Trevizu, konano se glatko, zaustavivi u svojim futrolama. Treviz, osetivi da su mu i samom ruke slobodne, potee pitolj; nije, me utim, imalo nikakve svrhe da pokua da ga upotrebi. Obara je mlitavo visio, a energetska patrona je, oigledno, bila sasvim ispranjena. Potpuno isto bilo je i sa neuronskim biem. On podie pogled prema Banderu, koji mu osmehujui se klimnu. "Savreno ste bespomoni, Doljae. Isto ovako lako, ukoliko bih to poeleo, mogao bih unititi i va brod, i naravno, sve vas." POD ZEMLJOM 47. Treviz je stajao kao skamenjen. Nastojei da die prirodno, on se okrenu prema Blis. Blis je stajala nepomino, zatitniki obujmivi Pelorata oko pasa, i po svemu sudei, bila je savreno spokojna. Ona mu se jedva primetno nasmei, i jo manje primetno klimnu. Treviz se ponovo okrenu prema Banderu. Protumaivi Blisin znak kao izraz samouverenosti, i svesrdno se nadajui da je nije pogreno razumeo, on mrgodno upita: "Kako ste to izveli, Banderu?" Bander se nasmei, oigledno veoma dobro raspoloen. "Recite mi, Doljaii, verujete li u arolije? U magiju?" "Ne, ne verujemo, Solarijaniu", prasnu Treviz. Blis blago povue Treviza za rukav i proapta: "Nemojte ga izazivati. Opasan je." "To i sam vidim", odvrati Treviz, s mukom nastojei da govori tihim glasom. "Pa, u tom sluaju preduzmite neto." Jedva ujnim glasom, Blis mu odgovori: "Ne jo. Bie manje opasan ukoliko se bude oseao bezbednim." Bander ne obrati nikakvu panju na aputanja me u Doljacima. On se nehajno okrete, kao da namerava da se udalji, i roboti se smesta razmakoe, da mu oslobode put. Trenutak kasnije se osvrnu i pozva ih mlitavim pokretom prstiju. "Hajde. Po ite sa mnom. Sve troje. Ispriau vam jednu priu koja vas moda nee zanimati, ali koja mene i te kako zanima." I on krenu, pomalo oputenim koracima. Treviz za trenutak ostade nepomian, kao da se premilja ta mu valja preduzeti. Blis se, me utim, pokrenu, i pritisak njene ruke nagna Pelorata da i on po e. Najzad, i Treviz se pokrenu; jedini drugi izbor bio mu je da ostane gde je, u drutvu sa robotima. "Ukoliko bi Bander bio voljan da nam ispria tu priu koja nas moda nee zanimati..." zapoe Blis usrdno.

Bander se naglo okrete i pomno zagleda u Blis, kao da je po prvi put zaista svestan njene prisutnosti. "Vi ste enska polovina oveka", upita on, "je li tako? Manja polovina?" "Slabija polovina, Banderu. U pravu ste." "Onda su, znai, ova dvojica muka polovina oveka?" "Da, tako je." "Jeste li ve imali dece, eno?" "Zovem se Blis, Banderu. Jo nisam imala dece. A ovo je Treviz. I ovo je Pel." "Koji e od ove dvojice mukaraca deliti s vama, kada vam do e vreme? Moda obojica? Ili nijedan?" "Pel, on e sa mnom deliti, Banderu." Bander usmeri svoju panju na Pelorata. "Kako vidim, imate belu kosu?" "Tako je", prihvati Pelorat. "Je li oduvek bila takve boje?" "Nije, Banderu, takva postaje s godinama." "A koliko vam je godina?" "Pedeset dve, Banderu", odgovori Pelorat, i odmah urno dodade: "Raunajui po Standardnom Galaktikom Kalendaru." Bander nastavi da hoda (prema nekom usamljenom majuru, pomisli Treviz), ali sada znatno sporije. "Ne znam koliko traje jedna Standardna Galaktika Godina", ree on, "ali pretpostavljam da joj se duina ne razlikuje suvie od nae. A koliko ete godina imati, Pel, kada vam do e vreme da umrete?" "Ne bih to umeo da vam kaem. Moda u poiveti jo jedno trideset godina." "Znai, osamdeset dve godine. Kratak vek, i podeljen na odseke. Prosto neverovatno, pa ipak, i moji davni preci bili su poput vas, i iveli su na Zemlji... Me utim, neki me u njima napustili su Zemlju da bi oko drugih zvezda zasnovali nove svetove, brojne i dobro organizovane." Treviz mu doviknu: "Ne brojne. Samo pedeset." Bander usmeri svoj oholi pogled prema Trevizu. inilo se kao da mu raspoloenje je splasnulo. "Treviz. Ime vam je Treviz." "Golan Treviz mi je puno ime. Rekoh da je bilo samo pedeset svetova Vasionaca. Nai se, me utim, broje u milionima." "Znai, poznata vam je pria koju sam eleo da vam ispriam?" upita Bander blago. "Ukoliko pria govori o tome da je, nekad, bilo pedeset svetova Vasionaca - poznata nam je." "Mi ne raunamo samo u brojkama, mali polu-ovee", odvrati Bander. "Uzimamo, tako e, u obzir njihova svojstva. Bilo ih je pedeset, zaista, ali takvih pedeset da se ni svi vai milioni svetova, uzeti zajedno, ne bi mogli meriti ni sa jednim jedinim me u njima. A Solarija je bila ba pedeseta, i sledstveno tome, najvea od svih. Solarija je bila u tolikoj meri ispred svih ostalih svetova Vasionaca - koliko je i svaki od njih isprednjaio u odnosu na Zemlju. Samo smo mi na Solariji nauili kakvim ivotom valja iveti. Mi se nismo okupljali u gomile i krda poput ivotinja, kao to su to ljudi inili na Zemlji, ili na drugim svetovima,

pa ak i na drugim svetovima Vasionaca. iveli smo svaki zasebno, sa robotima koji su nam sluili, stupajui elektronskim putem u me usobni dodir onoliko esto koliko bismo to sami poeleli, samo veoma retko izlazei fiziki jedan pred drugog. Prolo je ve mnogo godina otkako nisam, kao sada sa vama, bio u neposrednoj blizini ljudskih bia; ali na kraju krajeva, vi ste samo polu-ljudi i vaa prisutnost, sledstveno tome, niim ne ograniava moju slobodu, nita vie nego to bi je ograniavala neka krava, ili recimo, neki robot. Pa ipak, i mi sami smo nekad bili polu-ljudi. Nije vano na koji smo nain postigli punu slobodu; nije vano kako smo postali jedini gospodari bezbrojnih robota; sloboda nikada nije potpuna. Da bi se obezbedio podmladak, bila je potrebna saradnja dva pojedinana bia. Bilo je, dakako, mogue staviti na raspolaganje spermatozoidne i jajne elije, nakon ega bi proces oplo avanja i daljeg embrionskog rasta gotovo automatski usledio. Bilo je, tako e, mogue da se novoro ene dalje razvija pod brinom negom robota. Sve je to moglo biti uinjeno, ali polu-ljudi nisu bili voljni da se odreknu uivanja koje je pratilo prirodno oplo avanje. Posledica toga bile su izopaene emocionalne veze, i sloboda je zamenjivana ropstvom. Shvatate li, sada, zbog ega smo to morali promeniti?" "Ne, Banderu", odgovori Treviz, "budui da mi ne merimo slobodu vaim merilima." "To je zbog toga to ne shvatate ta je stvarno sloboda. Oduvek ste iveli u krdima, i poznajete samo nain ivota koji vas je sve vreme nagonio da, ak i u najsitnijim stvarima, podredite svoju volju volji drugih, ili to je podjednako zlo, troei se u borbi da tu u volju podredite svojoj. Kako je, uopte, pri tome, mogue biti slobodan? Sloboda ne postoji, ukoliko niste u mogunosti da ivite onako kako elite! Ba onako kako elite! A onda je ponovo nastupilo doba kada su ljudi, u rojevima, poeli da naputaju prvobitnu planetu, da u gomilama tumaraju svemirom. Neki me u Vasioncima, koji nisu iveli u krdima poput Zemljana, ali koji su, ipak, iveli u manjim skupinama, pokuavali su da se s njima nadmeu. Mi, Solarijanci, nismo. Odmah smo uoili da ivljenje u krdima vodi u neizbean orsokak. Sili smo, stoga, pod zemlju i prekinuli sve veze sa ostatkom Galaksije. Bili smo odluni u tome da po sveku cenu ostanemo ono to jesmo. Usavrili smo robote i oruja kako bismo bili u mogunosti da zatitimo naizgled pustu povrinu nae planete, i u tome na zadivljujui nain uspeli. Brodovi su pristizali, ali bi smesta bili uniteni, i uskoro ih vie nije ni bilo. Preovladalo je uverenje da je planeta pusta, i ubrzo je bila sasvim zaboravljena - kao to smo se i nadali da e biti. U me uvremenu, pod zemljom, uznastojali smo da reimo svoje probleme. Oprezno smo, beskrajno paljivo, radili na prilago avanju svojih gena. Imali smo promaaja, ali i uspeha, i svoja dalja nastojanja gradili smo upravo na tim uspesima. To nam je uzelo mnoga stolea, ali smo konano postali celovita ljudska bia, sadrei u jednom istom telu i muko i ensko naelo, po vlastitoj volji donosei sami sebi potpun uitak, i kada bismo to poeleli, stvarajui ve oplo ena jajaca i preputajui dalji razvoj embriona briljivoj nezi robota." "Hermafroditi", oglasi se Pelorat.

"Tako to nazivate u svom jeziku?" upita Bander ravnoduno. "Nisam nikad uo tu re." "Hermafroditizam dovodi evoluciju u orsokak", ree Treviz. "Svako dete je genetska kopija svog hermafroditskog roditelja." "Ma hajdete", usprotivi se Bander. "Vi, oigledno, evoluciju smatrate nekim nasuminim procesom. Me utim, mi smo u stanju da svoju decu uobliavamo prema vlastitim eljama. U stanju smo, ipak, da menjamo i prilago avamo gene - to povremeno i inimo... Ali evo, ve smo u blizini mog stanita. U imo, dan je ve prilino odmakao. Sunce vie ne greje dovoljno i tamo dole bie nam mnogo ugodnije." Oni pro oe kroz jedna vrata na kojima nije bilo nikakve brave, ali koja se otvorie im su naili i ponovo zatvorie po njihovom ulasku. Nije bilo nikakvih prozora, ali tek to se na oe u prostoriji nalik na neku peinu zidovi poee da svetlucaju i ubrzo stadoe luiti blistavu svetlost. Pod je bio nezastrt, ali je bio mek i ugibao se pod nogama. U sva etiri ugla prostorije stajao je po jedan robot, bez ikakvog pokreta. "Ovaj zid", objasni Bander pokazujui na zid nasuprot vratima, koji se ba ni po emu nije razlikovao od ostalih zidova, "predstavlja moj vizioekran. Preko njega uspostavljam vidni kontakt s ovim svetom, ali to ni na koji nain ne ograniava moju slobodu, jer me nita, protivno mojoj volji, ne moe nagnati da se njime posluim." "Isto tako", primeti Treviz, "ne moete nagnati nikog drugog da se poslui svojim, ukoliko elite da ga vidite a on to ne eli." "Nagnati?" odvrati Bender oholo. "Neka svako postupa onako kako mu se svi a, ukoliko to znai da i ja mogu postupati kako mi se dopada. Molim vas, ipak, imajte u vidu da mi ne upotrebljavamo oznake pola kada govorimo jedan o drugom." U prostoriji se nalazila samo jedna stolica, okrenuta prema vizioekranu, i Bander sede na nju. Treviz se obazre oko sebe, kao da oekuje da e jo neka stolica izniknuti iz poda. "Moemo li i mi da sednemo?" upita on. "Naravno, samo izvolite", odgovori Bander. Smeei se, Blis sede na pod. Pelorat joj se pridrui, ali Treviz tvrdoglavo ostade da stoji. "Recite mi, Banderu", upita Blis, "koliko ljudskih bia ivi na ovoj planeti?" "Recite Solarijanaca, Blis, polu-eno. Izraz 'ljudsko bie' postao je neist zahvaljujui injenici da polu-ljudi sebe tako nazivaju. Mogli bismo da sebe nazivamo sve-ljudima, ali je to pomalo nezgrapan izraz. Prema tome, izraz, 'Solarijanci', sasvim odgovora." "Pa, onda, koliko Solarijanaca ivi na ovoj planeti" "Nisam sasvim siguran. Mi sebe ne prebrojavamo. Ipak, moda, dvanaest stotina." "Samo dvanaest stotina na itavoj planeti" "Punih dvanaest stotina. Opet merite samo brojkama, dok mi imamo u vidu svojstva... Ni znaenje slobode ne shvatate. Kada bi samo jedan jedini me u postojeim Solarijancima osporio moju potpunu vlast nad mojom zemljom, ili nad ijednim od mojih robota, ili ivih stvorova ili predmeta u mom posedu, on bi, istovremeno, ugrozio i samu moju slobodu. Budui, dakle, da i drugi Solarijanci postoje, i najmanji izgledi za ugroavanje neije slobode moraju biti otklonjeni - a to se ini na taj nain to se do te

mere me usobno udaljujemo da nikakav kontakt, praktino, nije ni mogu. Solarija, otud, dvanaest stotina Solarijanaca smatra merom veoma bliskoj idealnoj. Jer ukoliko bi nas bilo vie - naa sloboda bila bi osetno ograniena, a to bi bilo nepodnoljivo." "To, pretpostavljam, znai da se vodi rauna o svakom novoro enetu i o svakom umiruem?" iznenada se umea Pelorat. "Razume se. Tako bi moralo biti na svakom svetu s uravnoteenom populacijom moda ak i na vaem." "I kako je, po svemu sudei, smrt ovde retkost - retkost, sledstveno tome, mora biti i pojava novoro enadi?" "Upravo tako." Pelorat klimnu i zauta. "Ono to me zanima", preuze re Treviz, "jeste kako ste izveli da moje oruje leti kroz vazduh. To mi niste objasnili." "Pa, kao objanjenje sam vam ponudio arolije, odnosno magiju. Odbijate li da prihvatite takvo objanjenje?" "Naravno da odbijam. Za ta me vi to smatrate?" "Da li biste, u tom sluaju, kao objanjenje mogli prihvatiti naelo o ouvanju energije, i neophodnoj meri, entropiju?" "To, svakako. Mada, duboko sumnjam da ste, ak i tokom svih dvadeset hiljada godina koje ste imali na raspolaganju, bili u stanju da u pogledu i jednog i drugog bilo ta izmenite." "Nismo ni morali, polu-ovee. Ali razmislite. Tamo napolju je sunce." On naini onaj isti, neobino graciozan pokret rukom, kao da ukazuje na sunevu svetlost svuda oko njih. "Postoje, me utim, i senke. Na suncu je toplije nego u senci, ali zagrejani vazduh sa osunanih delova slobodno zalazi u senovite delove." "Govorite mi ono to i sam znam", progun a Treviz. "Ali moda ba iz tog razloga, budui da to dobro znate, vie o tome ni ne razmiljate. Dakle, tokom noi povrina Solarije toplija je od bilo ega to se nalazi s one strane njene atmosfere, te se na taj nain njena toplota sa povrine nesmetano izliva u svemir." "To mi je, tako e, poznato." "Pored toga, bilo danju bilo nou, u unutranjosti planete toplije je nego na njenoj povrini. Toplota se, shodno tome, nesmetano, iz unutranjosti kree prema povrini. Pretpostavljam da vam je i to poznato." "I, ta sa svim tim, Banderu?" "Strujanje toplote od toplijeg prema hladnijem, shodno drugom zakonu termodinamike, moe se iskoristiti." "Teorijski, to je tano; me utim, suneva svetlost je veoma rastresita, toplota na povrini planete to je jo i vie, a stepen kojim se toplota iz unutranjosti planete osloba a i pristie na njenu povrinu gotovo je zanemarljiv. Koliina tog toplotnog strujanja, koju bi bilo mogue zauzdati ne bi, najverovatnije, bila dovoljna ni da pokrene kamiak."

"To, ipak, zavisi od toga ime se sluite da biste to postigli", primeti Bander. "Sredstvo koje smo u te svrhe razvijali tokom vie hiljada godina veoma je dejstveno, i ne predstavlja nita drugo do jedan odre eni deo naeg mozga." Bander zadie kosu s obe strane ramena, pokazujui delove lobanje iza uiju. On okrenu glavu ulevo, pa udesno; iza svakog uveta stajala je izboina veliine i oblika kokoijeg jajeta. "Taj deo mog mozga, i njegovo odsustvo u vas, upravo je ono to ini razliku izme u vas i jednog Solarijanca." 48. Treviz bi tu i tamo uputio po koji pogled prema Blis, ali se inilo da je ona u celosti bila usredsre ena na Bandera. Treviz postade gotovo sasvim siguran da shvata ta se upravo doga a. inilo se, naime, da Bander, uprkos svoj svojoj odanosti slobodi, jednostavno nije uspevao da odoli prilici koja mu se ukazala. Nije mu nikako bilo mogue da vodi razgovor sa robotima, pretvarajui se da ih, u intelektualnom smislu, dri sebi ravnima; jo manje je to mogao sa pripadnicima ivotinjskog sveta. Da razgovor vodi sa svojom sabraom, drugim Solarijancima, ne bi mu priinjavalo nikakvo zadovoljstvo - uostalom, bilo kakvo optenje sa njima ove vrste delovalo bi uvek iznu eno, nikad prirodno. to se Treviza, Blis i Pelorata tie, mogue je da su se oni Banderu inili poluljudima, i mogue je da u njima nije video nikoga ko u veoj meri nego to bi to bio sluaj s nekim robotom ili nekim jarcem naruava njegovu slobodu; me utim, oni su mu u intelektualnom smislu bili ravni (ili, bar, gotovo ravni), i mogunost da sa njima razgovara predstavljala je za njega luksuz kakav nikada ranije nije bio u prilici da sebi priuti. Nije otud, mislio je Treviz, bilo nimalo udno to se tako dobrostivo ponaao. A Blis ga je (Treviz je u to bio vie nego siguran) u tome sve vreme ohrabrivala, tek pomalo podstiui njegov um da ini upravo ono to bi on, sam od sebe, i inae eleo da uini. Blis je po svemu sudei, delala na osnovu pretpostavke da bi im Bander, ukoliko bi dovoljno govorio, konano mogao rei i neto korisno u vezi sa Zemljom. To se Trevizu inilo prilino smislenim, tako da je i sam, ak i ako ga predmet razgovora nije osobito zanimao, bio savreno spreman da uini sve da razgovor potraje. "Kakva je svrha tih vaih modanih renjeva?" upita Treviz. "Deluju kao transduktori", odgovori Bander. "Stupaju u dejstvo pri navali toplote, i toplotna strujanja pretvaraju u mehaniku energiju." "Ne mogu da poverujem u to. Dotok toplote nije za to dovoljan." "Mali polu-ovee, ne razmiljate. Kada bi se oklupio vei broj Solarijanaca, i svi me u njima nastojali da se poslue istim dotokom toplote, u tom bi sluaju taj dotok izvan svake sumnje bio nedovoljan. Ja, me utim, raspolaem sa etrdeset hiljada kvadratnih kilometara povrine, koji su samo moji. Mogu da sa svojih etrdeset hiljada kvadratnih kilometara sakupim koliki god hou dotok toplote, i niko mi to, nijednom reju, ne moe osporiti. Na taj nain, topolote imam dovoljno. Shvatate li?"

"Da li je ba tako jednostavno obezbediti potreban dotok toplote sa tako prostranog podruja? Ve sama usredsre enost na to zahteva podosta energije." "Mogue je, ali ja toga nisam svestan. Moji transduktori sve vreme sakupljaju toplotu, tako da kad mi ustreba, sve to je potrebno ve je tu. Kada sam uinio da vaa oruja polete kroz vazduh, deo osunane povrine ve je prelio svoj viak toplote delu povrine u senci, tako da sam se okoristio sunevom energijom da to izvedem. Umesto da u tu svrhu upotrebim neku mehaniku ili elektronsku spravu, posluio sam se ovim neuronskim sredstvom". On neno dodirnu jedan od transudktora. "Ono emu treba da poslui obavlja brzo, delatno, trajno - i neprimetno." "Neverovatno", promuca Pelorat. "Ni u kom sluaju", prihvati Bander. "Prisetite se samo sa koliko tananosti funkcioniu ula vida i sluha, i kako su u stanju da i najmanje koliine fotona i jedva primetne vazdune vibracije pretvore u odgovarajue informacije. Da niste s tim ve od ranije upoznati, i to bi vam se inilo neverovatnim. Ni u modanim transduktorima nema nieg neverovatnog; vama se samo takvima ine, jer se jo nikada niste s njima susreli." "emu vam, zapravo, slue ti modani transduktori koji su, kako rekoste, u neprestanom dejstvu?" upita Treviz. "Slue nam da upravljamo ovim svetom", spremno odgovori Bander. "Svaki robot na ovom prostranom imanju dobija potrebnu energiju mojim posredstvom; ili bolje reeno, posredstvom prirodnih toplotnih strujanja. Bilo ta da neki robot ini - uspostavlja neku vezu ili opipava neko drvo - energija koja mu je za to potrebna proizilazi iz mentalne transdukcije; moje mentalne transdukcije." "A ta se doga a kada zaspite?" "Proces transdukcije, mali polu-ovee, tee kako u budnom tako i u usnulom stanju", odgovori Bander. "Da li vi, poto zaspite, prestajete da diete? Da li srce prestaje da vam kuca? Tokom noi, moji roboti nastavljaju da obavljaju svoje poslove, na raun tek majunog hla enja Solarijine unutranjosti. Posmatrano na sveukupnoj, planetarnoj ravni, taj utroak neraspoznatljivo je malen, i kako nas ima samo dvanaest stotina, sva energija koju ovim putem dobijamo ne smanjuje unutranju toplotu planete u nekoj vidljivijoj meri, ba kao to ni ne skrauje ivotni vek naeg sunca." "Da li vam je, kojim sluajem, palo na pamet da biste to mogli iskoristiti i kao oruje?" Bander se zagleda u Treviza, kao da pred sobom ima neto krajnje neshvatljivo. "Pretpostavljam", progovori on konano, "da pod tim imate u vidu mogunost da se Solarija postavi naspram drugih svetova sa energetskim orujima utemeljenim na transdukciji? Me utim, kakav bismo razlog imali za to? ak i kada bismo bili u stanju da nadvladamo njihova energetska oruja utemeljena na nekim drugim naelima - u pogledu ega ne moe biti ama ba nikakve sumnje - ta bismo na kraju time dobili? Uspostavili prevlast nad drugim svetovima? Me utim, ta bismo radili sa drugim svetovima kad imamo svoj vlastiti, idealan svet? Da uspostavimo svoje gospodstvo nad polu-ljudima i koristimo ih, pod prinudom, kao radnu snagu? Ali mi imamo robote koje koristimo u te svrhe i koji su neuporedivo bolji od polu-ljudi. Imamo, zapravo, sve. Ne elimo, u stvari, nita - osim da nam niko ne dosa uje. Ali ujte - ispriau vam jednu drugu priu."

"Samo izvolite", ohrabri ga Treviz. "Pre dvadeset hiljada godina, kada su polu-bia sa Zemlje ponovo, u krdima, krenula u svemir, i kada smo mi odluili da se povuemo pod zemlju, drugi svetovi Vasionaca reili su da se suprotstave tom novom iseljenikom talasu. I - napali su Zemlju." "Zemlju?" ponovi Treviz, nastojei da prikrije zadovoljstvo zbog injenice da je, najzad, i ta tema dola na red. "Tako je - udarac posred srede. U izvesnom smislu, bio je to osetljiv potez. Ukoliko elite da nekog ubijete, ne ga ate ga u prst ili petu, ve pravo u srce. I naa sabraa Vasionci, u pogledu zaslepljenosti ni sami se mnogo ne razlikujui od ljudskih polu-bia, uspeli su da atomskim ognjem saeu gotovo svu Zemlju, tako da je ona, nakon toga, ostala najveim delom bez ikakvih uslova za ivot." "Ah, to se znai dogodilo", uzmuva se Pelorat, stisnuvi vrsto pesnicu i mlatarajui brzo njome, kao da prikucava za zid neko saoptenje. "Bio sam siguran da se to nije moglo dogoditi usled neke prirodne katastrofe. Ali kako se to stvarno dogodilo?" "Ne znam sasvim pouzdano", ravnoduno odvrati Bander; u svakom sluaju, ni Vasionicima, to nije donelo nita dobro. U tome i jeste sva poenta prie. Iseljenici su nastavili da se roje, i Vasionci su konano - izumrli. Pokuali su da se nadmeu, i sada ih vie nema. Mi, Solarijanci, povukli smo se, odbivi da se nadmeemo - i evo nas, jo smo tu." "Ba kao i Iseljenici", dobaci Treviz mrgodno. "Tako je, ali ne zauvek. Krda se moraju boriti, moraju se nadmetati, i konano izumreti. Moda e, da se to dogodi, biti potrebno na desetine hiljada godina, ali mi imamo dovoljno vremena i moemo da ekamo. I kada se to, konano, bude dogodilo nama, Solarijancima, samo nama, jedinima i potpuno slobodnima, pripae itava Galaksija. Moda emo tada zaposesti, a moda i neemo, svaki svet koji budemo poeleli, i pridruiti ga svome." "Ali da se vratimo Zemlji", ponovo se javi Pelorat, nestrpljivo pucketajui prstima. "Da li je to to nam upravo ispriaste istorijska zbilja ili tek puko predanje?" "A kako bilo ko moe praviti razliku izme u jednog i drugog, polu-Pelorate?" odvrati Bander. "Sva je istorija samo predanje, u manjoj ili veoj meri." "Ali ta kau vai zapisi? Da li biste mi, Banderu, dozvolili da pogledam vae zapise o tome? Molim vas da me razumete - mitovi, predanja i drevna istorija ine predmet mojih prouavanja. Ja sam naunik koji se bavi tom materijom, naroito onim njenim delom vezanim za Zemlju." "Ja samo ponavljam ono to sam i sam uo", odgovori Bander. "O tome ne postoje nikakvi zapisi. Nai zapisi u celosti se odnose na Solariju, i drugi svetovi pominju se u njima samo u onoj meri u kojoj imaju veze sa nama." "Dabome", prihvati Pelorat spremno. "Ni Zemlja u tom pogledu ne predstavlja izuzetak." "Moda i jeste tako, ali to je bilo davno, veoma davno, i od svih svetova Zemlja nam je bila najogavnija. Ako smo i imali neke zapise o Zemlji, siguran sam da su uniteni; ako ni zbog ega drugog, onda, u najmanju ruku, iz istog oseanja odvratnosti."

Treviz stisnu zube, osetivi kako ga preplavljuje oseaj razoaranja. "Sami ste ih unitili?" upita Treviz. Bander skrenu pogled na Treviza. "Ne postoji niko drugi ko bi ih mogao unititi." Pelorat nije ispoljavao ni najmanju elju da ispusti iz ruku priliku koja mu se tako neoekivano ukazala. "ta ste jo uli, to se odnosi na Zemlju?" Bander se za trenutak zamisli, a onda odgovori: "Kada sam bio sasvim mlad, od nekog robota uo sam priu o jednom Zemljaninu koji je, nekad davno doao na Solariju, i o jednoj Solarijanki koja je potom pola s njim, da bi na kraju postala vana linost u Galaksiji. Me utim, prema mom miljenju to je pria bez ikakvog osnova." Peloratovi zubi stisnue se oko njegove donje usne. "Jeste li ba sasvim sigurni u to?" "Kako bih mogao biti siguran u bilo ta, kada je re o tim stvarima?" zaudi se Bander. "Pa ipak, s one strane svakog razuma jeste i sama pomisao da bi se ikakav Zemljanin ak i usudio da kroi na tle Solarije, kao i da bi Solarija mogla dozvoliti njegov upad. Jo je manje verovatno da bi neka Solarijanka - tada smo i sami bili poluljudi, ali bez obzira na to - mogla od svoje volje napustiti ovaj svet... Ali do ite, elim da vam pokaem svoj dom." "Va dom?" upita Blis, osvrui se oko sebe. "Zar sada nismo u vaem domu?" "Ni sluajno", odvrati Bander. "Ovo je samo predvorje, prostorija za kontakte. Ovde se - kad moram - vi am sa svojim sunarodnicima, Solarijancima. Njihove se prikaze pojavljuju tu, na zidu, ili ako su u trodimenzionalnoj ravni, tu, ispred zida. Shodno tome, ova soba je javna prostorija, i nije deo moga doma. Ali po imo." On po e napred, ni ne osvrnuvi se da pogleda da li ga slede; me utim, sva etiri robota smesta se pokrenue sa svojih mesta i Trevizu bi odmah jasno da bi ih oni, da nisu krenuli za njihovim gospodarem, blago ali odluno prinudili da tako postupe. Blis i Pelorat podigoe se na noge, i Treviz ugrabi priliku da apatom upita devojku: "Da li ste ga vi podstakli da se toliko raspria?" Blis mu samo stisnu ruku i potvrdno klimnu. "Pri svemu tome, volela bih da znam kakve su mu namere", dodade ona, sa prizvukom nespokojstva u glasu. 49. Svo troje po oe za Banderom. Roboti ostadoe na pristojnom odstojanju, ali je ipak njihovo prisustvo delovalo kao stalna pretnja. Koraali su kroz neki hodnik, i Treviz obeshrabreno promrlja: "Nema ovde niega to bi nam moglo pomoi u vezi sa Zemljom. Sasvim sam siguran u to. Samo ista ona pesma na temu radioaktivnog zaga enja". On slee ramenima. "Moraemo da se potrudimo i oko tree skupine koordinata." Jedna vrata otvorie se pred njima, i oni ugledae neku omanju prostoriju. "U ite, polu-ljudi", obrati im se Bander. "elim da vam pokaem kako mi ovde ivimo." "Postaje gotovo detinjast u tom svom razmetanju", proapta Treviz. "Tako bih ga rado opalio po njuci." "Ne nadmeite se u detinjastosti sa njim", upozori ga Blis. Bander sve troje propusti da u u u sobu. Jedan od robota tako e u e, dok se ostali udaljie, poto im Bander dade neki znak. Zatim i sam u e, i vrata se zatvorie za njim.

"Pa to je lift", uzviknu Pelorat, oigledno zadovoljan vlastitom pronicljivou. "Tako je", prihvati Bander. "Poto smo, jednom, sili pod zemlju, vie zapravo nismo ni pomislili da se vratimo na povrinu. U osnovi, za to nismo ni imali nekog naroitog razloga - premda ja, lino, smatram prijatnim povremeno osetiti kako vam telo zapljuskuju sunevi zraci. Me utim, ne volim ni no, ni oblano nebo napolju. Imate utisak da se nalazite pod zemljom, a da stvarno niste pod njom - nadam se da shvatate ta hou da kaem. Na izvestan nain, kao da vas ula varaju; vrlo neprijatan oseaj." "Zemlja je tako e sila pod zemlju", primeti Pelorat. "Svoje gradove tamo nazivali su elinim Peinama. U drevna carska vremena i Trantor je, u jo veoj meri, bio zaao pod zemlju... I Komporelen, danas, sve vie sledi taj put. Kad malo bolje o svemu razmislimo, ini se kao da je u pitanju neminovnost." "ivot pod zemljom polu-ljudi u krdima i na ivot pod zemljom u divotnoj izdvojenosti dve su savreno razliite stvari", primeti Bander. "Na Terminusu, ljudska stanita nalaze se na povrini", umea se Treviz. "Izloena svim udima vremena", odvrati Bander. "Krajnje primitivno." Posle prvobitnog utiska smanjene gravitacije, na osnovu ega je Pelorat ustanovio gde se zapravo nalaze, lift vie nije odavao nikakav znak da se uopte kree. Treviz se za trenutak upita do koje e se dubine spustiti; gotovo istog asa, me utim, javi se oseaj poviene gravitacije, i vrata se otvorie. Pred njima se ukaza jedna povea i briljivo nametena prostorija. Osvetljenje u njoj bilo je prigueno, mada se nije moglo videti odakle svetlost dopire. Gotovo kao da je sam vazduh blago svetlucao. Bander usmeri prst u jednom pravcu, i na mestu na koje ga bee usmerio svetlost se donekle pojaa. Zatim ga usmeri u drugom pravcu, i dogodi se isto. Najzad, stavivi levu aku na jedan zdepasti stub kraj vrata, on desnom opisa iroki krug i itava soba namah zablista, kao da je Sunce prodrlo u nju. Me utim, nije bilo nikakvog oseaja toplote. Treviz se namrti i primeti poluglasno: "Ovaj ovek je arlatan." Bander otro primeti: "Ne 'ovek', ve 'Solarijanac'. Nisam siguran ta treba da znai re 'arlatan', ali imajui u vidu ton vaeg glasa, rekao bih da je u pitanju neto sramotno." "Izraz oznaava oveka koji tei efektima", objasni Treviz, "oveka koji onim to ini nastoji da stvori utisak da je re o neem vanijem nego to u stvari jeste." "Priznajem da volim dramske efekte", prihvati Bander, "ali u onome to sam vam prikazao nema nikakvih efekata. Sve je stvarno." On kucnu nekoliko puta po stubu na kome mu je poivala leva aka. "Ovaj stub je toplotni provodnik koji see nekoliko kilometara u dubinu, i slini stubovi raspore eni su, na odgovarajuim mestima, irom mog imanja. Poznato mi je da slini stubovi postoje i na drugim imanjima. Oni pospeuju dotok toplote iz dubljih slojeva Solarije i omoguuju njeno pretvaranje u mehaniku energiju. Nije, razume se, bilo potrebno da drugom rukom zazivam svetlost, ali to, u svakom sluaju, stvara malu dramu, ili kako vi kaete, deluje pomalo arlatanski. Ipak, ja uivam u tome." "Da li esto imate priliku da takvim sitnim dramskim efektima stvarate sebi uivanje?" upita Blis.

"Nemam", odgovori Bander, vrtei glavom. "Na moje robote takve stvari ne ostavljaju nikakav utisak. Ni na druge Solarijance. Ova izvanredna prilika da se susretnem sa poluljudima i da im prikaem ta ovde imam - pravo je uivanje." "Kada smo kroili u ovu prostoriju", upita Pelorat, "svetlost je u njoj bila priguena. Da li je sve vreme tako?" "Da, uz najmanju upotrebu energije i koliko je potrebno da bi roboti funkcionisali. itavo moje imanje je sve vreme u pokretu - a oni njegovi delovi koji trenutno nisu niim zauzeti, imaju predah." "I upravo vi itavo svoje imanje, sve vreme, snabdevate potrebnom energijom?" "Ne ja; energija dolazi od sunca i iz unutranjosti planete. Ja je samo raspore ujem tamo gde je to potrebno. Pri svemu tome, ne obra ujem itavo svoje imanje. Dobar njegov deo drim u prirodnom stanju, sa velikim brojem ivotinjskih vrsta; prvo, zbog toga to na taj nain obezbe ujem njegove granice, i drugo, to u tome nalazim estetsko zadovoljstvo. U stvari, i moja polja i moje tvornice su malog obima; sve to od njih oekujem jeste da zadovolje moje vlastite potrebe, uz izvesnu koliinu vikova neophodnih za razmenu s drugima. Ja, na primer, raspolaem robotima koji umeju da izrade i da, po elji, postave stubove-provodnike toplote. U pogledu toga, veina Solarijanaca zavisi od mene." "A vae prebivalite?" upita Treviz. "Koliko je ono veliko?" Mora biti da je Treviz postavio pravo pitanje, jer Banderovo lice smesta zablista. "Prilino veliko", odgovori on. "Jedno od najveih na itavoj planeti. Prua se kilometrima u svim pravcima. Robota koji se staraju o odravanju mog prebivalita pod zemljom imam gotovo isto onoliko koliko i robota na onih nekoliko desetina hiljada kilometara imanja na povrini." "Ipak, mora biti da ne koristite sav taj prostor, ovde dole", primeti Pelorat. "Po svemu sudei, postoje prostorije u koje jo nijednom nisam kroio, ali ta s tim", odgovori Bander. "Sve njih roboti dre istim, dobro provetrenim i savreno urednim. Ali po imo dalje." Poto izi oe kroz jedna druga vrata, ponovo se na oe u nekom hodniku, gde ugledae jedno omanje, nepokriveno vozilo koje se kretalo po inama. Bander im dade znak da u u u vozilo, i oni se, jedno za drugim, uvukoe u njega. S obzirom na robota nije ba bilo mesta za sve, ali se Blis i Pelorat stisnue jedno uz drugo, omoguujui tako Trevizu da se smesti pored njih dvoje. Bander se udobno zavali na prednje sedite, sa robotom pokraj sebe, i vozilo krenu, iako, ukoliko se izuzme Banderovo otmeno mlataranje rukama, nije bilo nikakvog znaka da se njime upravlja. "Ovo je, u stvari, robot nainjen u obliku vozila", objasni Bander, sa izrazom savrene ravnodunosti. Ispred, kao i iza njih, hodnik je bio sumraan. Me utim, na bilo kom mestu da su se upravo zatekli, odmah bi ih obasjala ista, suneva svetlost. Povremeno bi se, usput, otvarala vrata i oni bi zalazili u pojedinane prostorije koje su se, tako e, smesta obasjavale istom svetlou. Bander bi, u svakoj takvoj prilici, uvek otmeno i lagano izmahnuo rukom.

inilo se kao da se vonja nee nikad zavriti. Povremeno bi vozilo sledilo krivine koje su jasno ukazivale da se ovo podzemno prebivalite protee u dve dimenzije. (Ne, tri, pomisli Treviz u jednom trenutku, dok su se, due vremena, sputali niz jednu kosinu). Gde god da su zali nailazili su na desetine - ne, stotine robota koji su bez urbe obavljali poslove iju prirodu Treviz nije bio u stanju da lako razabere. U jednom trenutku pro oe kroz neku veu prostoriju, u kojoj su itavi redovi robota stajali utke nagnuti nad nekom vrstom pisaih stolova. "ta to rade, Banderu?" upita Pelorat. "Belee", odgovori Bander. "Vode statistike, vre finansijske obraune i staraju se o stotinama slinih stvari kojima ja, moram to da sa zadovoljstvom priznam, nemam potrebe da se zamaram. Znate, ovo ba nije mesto na kome se ivi u lenarenju. Otprilike jednu etvrtinu imanja ine vonjaci. Jednu desetinu, otprilike, predstavlja obradiva povrina; me utim, vonjaci su moj istinski ponos. Ovde uzgajamo najbolje voe na itavoj planeti, i to svih moguih vrsta. Banderova breskva je, ovde na Solariji, zaista breskva. Gotovo da niko drugi ovde ni ne gaji breskve. Imamo i dvadeset sedam vrsta jabuka, i... i tako dalje. Sva dalja, eljena objanjenja, moete dobiti od robota." "A ta radite sa svim tim voem?" upita Treviz. "Ne moete ga, razume se, sami pojesti." "Na tako neto ne bih ni u snu pomislio... Ja ak nisam ni neki naroiti ljubitelj voa. Koristimo ga kao sredstvo razmene sa drugim imanjima." "Za ta ga razmenjujete?" "Veinom za razne vrste ruda. Na svom imaju nemam rudnika vrednih pomena. Pored toga, voe razmenjujem i za sve ono to mi je potrebno da na svom imanju odrim zdravu ekoloku ravnoteu. Imamo ovde i veoma veliki broj biljnih i ivotinjskih vrsta." "I o svemu tome stvaraju se roboti?" upita Treviz. "Tako je. I rekao bih da to ine veoma dobro." "I sve to za samo jednog jedinog Solarijanca?" "Sve za ovo imanje i odravanje njegove ekoloke ravnotee. Sticajem okolnosti ja sam jedini Solarijanac koji, kada to poeli, moe da kroi na bilo koji njegov deo; me utim, to tako e predstavlja vid moje potpune slobode." "Pretpostavljam", primeti Pelorat, "da i drugi, mislim, drugi Solarijanci, tako e odravaju lokalnu ekoloku ravnoteu, i da na njihovim imanjima ima movarnih, planinskih, pa i primorskih delova." "Verovatno", prihvati Bander. "O takvim stvarima ujemo na sastancima koje vo enje ukupnih poslova ovog sveta povremeno ini neophodnim." "Koliko esto se tako sakupljate?" upita Treviz. Upravo su se vozili jednim prilino uskim i dugim prolazom, bez ikakvih dodatnih prostorija sa bilo koje strane. Treviz pomisli da se nalaze u nekom podruju koje nije omoguavalo gradnju ieg prostranijeg od uskog prolaza, koji je stoga verovatno sluio samo kao veza izme u dva vea kompleksa koji su se, moda, dalje slobodno irili.

"Previe esto. Retko da pro e neki mesec da ne moram da troim vreme na sastanku nekog od odbora iji sam lan. Ipak, premda na svom imanju nemam ni movaru ni planinu, moji vonjaci, ribnjaci i botanike bate bez premca su na itavoj planeti." "Ali drago moje mome", zausti Pelorat, "ovaj, Banderu, pretpostavljam da nikad niste kroili sa svog imanja i da niste posetili druge..." "Dabome da nisam", presee ga Bander, dok mu se u glasu jasno oseala uvre enost. "Rekao sam da samo pretpostavljam", odvrati Pelorat mirno. "Ali u tom sluaju, kako moete biti sigurni da je vae imanje najbolje, budui da niste ni videli druga, niti utvrdili kako na njima stoje stvari?" "Jednostavno", odgovori Bander. "Sudim na osnovu potranje mojih proizvoda u me utrgovinskoj razmeni." "A ta je s ostalim vrstama proizvodnje?" upita Treviz. "Postoje imanja na kojima se proizvode alati i maine. Kao to rekoh maloas, ovde proizvodimo stubove-provodnike toplote; me utim, to je srazmerno lak zahvat." "A roboti?" "Roboti se proizvode na gotovo svim mestima pomalo. Tokom itave svoje istorije Solarija je, kada su u pitanju domiljatost i tananost u izradi robota, prednjaila nad itavom galaksijom." "I danas je to, pretpostavljam, jo sluaj", primeti Treviz, nastojei, tonom glasa, da mu rei ne zvue kao pitanje, ve kao prihvatanje jedne nesumnjive injenice. "Danas?" odvrati Bander. "Ali s kim bismo se danas uopte mogli nadmetati? Danas jo samo Solarija pravi robote. Vai svetovi ih ne proizvode, ukoliko sam valjano protumaio ono to se moe uti preko vaih hipersvemirskih veza." "A drugi svetovi Vasionaca?" "Rekao sam vam ve. Ne postoje vie." "Ni jedan jedini?" "Ne verujem da, osim na Solariji, igde jo postoji neki Vasionac." "U tom sluaju, ne postoji niko ko bi znao gde se Zemlja nalazi?" "A zbog ega bi to ikome moglo biti od vanosti?" "Za mene je to od najvee vanosti", upade Pelorat. "Re je o podruju mojih istraivanja." "U tom sluaju", odvrati Bander, "moraete da potraite neko novo podruje. Nije mi poznato gde se Zemlja nalazi, niti sam ikada uo za nekog kome je to poznato; u svakom sluaju, ne marim za to koliko ni za jednu jedinu trulu breskvu." Vozilo se iznenada zaustavi i Treviz za trenutak pomisli da se Bander uvredio. Vozilo se, me utim, zaustavilo bez ikakvog potresa, i izraz Banderovog lica, dok je silazio, dajui svojim gostima znak da ga slede, odavao je nekoga ko se veoma lepo zabavlja. Svetlo u prostoriji u koju kroie osta prigueno, uprkos tome to ga je Bander pojaao uobiajenim pokretom ruke. Prostorija je vodila u jedan pokrajni hodnik sa ije su se obe strane nalazile manje sobe. U svakoj od njih nalazilo se po nekoliko ukraenih vaza; pored pojedinih od njih stajalo je neto nalik na filmske projektore. "Gde smo to sada?" upita Treviz. "U posmrtnim odajima naih predaka, Trevize", odgovori Bander.

50. Pelorat se sa zanimanjem obazre oko sebe. "Pretpostavljam da ste u ove urne pohranili prah svojih predaka?" "Ako pod izrazom 'pohraniti' mislite 'sahraniti' onda niste sasvim u pravu", odgovori Bander. "Mi se, istina, nalazimo pod zemljom, ali ovo je moj dom, i prah mojih predaka je tu, ba kao to smo to i mi. U naem jeziku izraz za to je 'ukuiti'..." On zastade za trenutak, a onda objasni: "'Kua' je starovremenski izraz za 'prebivalite'. Treviz ga ovla pogleda. "I sve su to, kaete, vai preci? Koliko ih je?" "Pa, oko stotinu", odgovori Bander, ni ne pokuavii da prikrije prizvuk ponosa u svom glasu. "Devedeset etvoro, da budem sasvim taan. Razume se, najstariji me u njima nisu bili Solarijanci, u punom smislu te rei - mislim, u sadanjem smislu. Bili su polu-ljudi, mukarci i ene. Njihovi neposredni potomci smestili su ih u urne u pokrajnim sobama, u koje ja, dakako, ne zalazim, jer je 'stidno'. To je, u stvari, izraz koji koristimo u naem reniku; ne znam da li neto srodno tome postoji u galaktikom jeziku. Mogue je da ne postoji." "A filmovi?" upita Blis. "Drim da su ono filmski projektori." "To su dnevnici", ispravi je Bander, "prikazi njihovog ivota. Tu se oni mogu videti na razliitim, najee njima omiljenim delovima imanja. To, dakako, znai da nisu nestali bez traga. Deo njih je preostao, i jedan od vidova moje slobode sastoji se i u tome to im se, kada god to poelim, mogu pridruiti; dovoljno je samo da pogledam pare ovog ili onog filma, kad god mi se prohte." "Ali to se, dakako, ne odnosi i na one... 'stidne'?" Bander skrenu pogled. "Ne", priznade on, "ali najzad, niko od nas nije bez te vrste predaka. To je neto uobiajeno za sve." "Uobiajeno? Znai, i drugi Solarijanci imaju posmrtne odaje poput ovih?" upita Treviz. "Oh, svakako, svi ih imamo, ali moje su najbolje, najlepe i najbolje ouvane." "Da li ve imate posmrtnu odaju koju ste za sebe pripremili?" upita Treviz. "Razume se. Ve je potpuno dovrena i pripremljena. Bilo je to prvo to sam uradio, poto sam nasledio imanje. I kada moji ostaci - da se poetski izrazim - budu pretvoreni u prah, prvi zadatak mog naslednika bie da pripremi odaju za sebe." "Imate li ve naslednika?" "Imau, kada do e vreme za to. Me utim, preostalo mi je jo dosta ivota. Kad budem morao da krenem imau ve odraslog naslednika, dovoljno zrelog da uiva u imanju i opremljenog modanim renjevima za transdukciju energije." "Bie to, pretpostavljam, va prvi potomak?" "Oh, da." "Ali", nastavi Treviz, "ta ako se dogodi neto nepredvi eno? Nezgode i nesreni sluajevi, pretpostavljam, doga aju se ak i na Solariji. ta se doga a ukoliko neki Solarijanac premine pre vremena, bez naslednika koji bi zauzeo njegovo mesto, ili u najmanju ruku, nekog dovoljno zrelog da bi mogao uivati u blagodetima imanja?"

"To se veoma retko deava. Me u mojim precima to se dogodilo samo jednom. Kada se, me utim, to i dogodi, treba samo imati u vidu da na drugim imanjima postoje naslednici zreli da ih preuzmu, ali iji su roditelji dovoljno mladi da mogu imati i drugog naslednika, i poiveti koliko je potrebno dok taj drugi naslednik ne sazre. U tom sluaju, jedan od tih staromladih naslednika, kako ih nazivamo, preuzeo bi moje imanje." "Ko o tome odluuje?" "Imamo ovde jedno upravno telo ija je, upravo to, jedna od funkcija - odre ivanje naslednika u sluaju neijeg prevremenog preminua. Sve se to, razume se, obavlja putem holovizije." "Ali ne razumem neto", umea se Pelorat. "Ako ve Solarijanci nikada ne sreu jedni druge, kako u tom sluaju dolazite do saznanja da je neki Solarijanac, negde, neoekivano - ili uostalom, moda i oekivano - preminuo?" "Kada neko od nas premine", odgovori Bander, "sve se na njegovom imanju zaustavlja. Ukoliko ne postoji naslednik koji bi upravljanje smesta preuzeo u svoje ruke, tako nastala, neprirodna situacija konano se uoava i preduzimaju se mere da se stvari ponovo dovedu u red. Uveravam vas da na drutveni sistem savreno funkcionie." "Da li bi bilo mogue da vidimo neki od filmova koje ovde imate?" upita Treviz. Bander se skameni. "Samo vas neznanje opravdava", ree on konano. "To to ste rekli prosto je i uvredljivo." "Izvinjavam se", prihvati Treviz. "Ne bismo eleli da se nameemo, ali ve smo vam objasnili da nam je veoma stalo do obavetenja o Zemlji. Pomislih da moda najstariji filmovi koje tu imate seu u daleku prolost, u vreme pre no to je atomska katastrofa opustoila Zemlju. Mogue je, drugim reima, da ima pomena o Zemlji u nekim od tih filmova. Moda ak neka vredna pojedinost. Ne bismo nipoto, kako ve rekoh, eleli da nasrnemo na vau slobodu; pa ipak, ne bi li postojala mogunost da vi sami pregledate te filmove, ili da dopustite nekom od robota da to uini, i da nam potom prenesete ono to bi nas moglo zanimati? Razume se, ukoliko ste voljni da potujete nae razloge, prihvatajui da emo mi, za uzvrat, uiniti sve to je mogue da u punoj meri potujemo vaa oseanja, moda biste nam, ipak, mogli dozvoliti da ih i sami pogledamo?" "Pretpostavljam da ni ne shvatate da postajete sve nasrtljiviji", odgovori Bander hladno. "Pri svemu tome, moemo ovog asa okonati razgovor na tu temu... Mogu vam, naime, rei da ne postoje nikakvi filmovi o ivotu mojih polu-ljudskih predaka." "Ba nikakvi?" Trevizovo razoaranje bilo je iskreno. "Postojali su - nekada. Ali i sami moete zamisliti ta je bilo na njima. Dva poluljudska bia kako ispoljavaju zanimanje jedno za drugo, ili ak..." Bander proisti grlo i nastavi, s oiglednim naporom: "ak, kako se sparuju. Sasvim prirodno, svi filmovi o polu-ljudima uniteni su pre mnogo generacija." "A filmovi drugih Solarijanaca?" "Svi su uniteni." "Jeste li ba sigurni u to?" "Bilo bi ludo ne unititi ih."

"Moglo se dogoditi da je neki Solarijanac bio lud, ili sentimentalan, ili naprosto, zaboravan. Pretpostavljam da ne biste imali nita protiv da nam pokaete put do nekog drugog imanja?" Bander se iznena eno zagleda u Treviza. "Mislite li da bi drugi bili voljni da vas podnose, kao to sam ja to bio?" "A zbog ega ne bi, Banderu?" "Pa, ustanoviete to i sami." "To je rizik, koji smo spremni da preduzmemo." "Ne, Trevize. Ne, i vama dvoma. Sasluajte me." U pozadini su stajali roboti, i Banderovo lice poprimilo je mrgodan izraz. "O emu je re, Banderu?" upita Treviz, oseajui kako ga iznenada proima nelagoda. "Uivao sam", odgovori Bander, "razgovarajui s vama, i posmatrajui vas u svoj toj vaoj... neobinosti. Bio je to jedinstven doivljaj, i zaista sam uivao, ali od svega toga nita ne mogu uneti u svoj dnevnik, niti ovekoveiti putem filma." "Zbog ega?" "Ono to sam vam govorio; ono to ste vi meni rekli; to to sam vas doveo u svoje prebivalite; to to sam vas, ak, doveo u posmrtne odaje svojih predaka - sve to predstavlja sramotno delo." "Mi nismo Solarijanci. Znaimo vam veoma malo, moda ak manje i od ovih robota. Je li tako?" "To to niste Solarijanci moe biti izvinjenje za mene. Bojim se, me utim, da to nee biti opravdanje i za druge." "Ali ta vas se to sve tie? Zar niste sasvim slobodni da postupate kako vam je volja?" "Jesam slobodan, ali savrena sloboda ne postoji. Kada bih bio jedini Solarijanac na ovoj planeti, mogao bih initi sramotne stvari ba po svojoj elji. Ali budui da na ovoj planeti postoje i drugi Solarijanci, to naa sloboda, mada je sasvim blizu toga, nije i potpuna. Na ovoj planeti nalazi se jo dvanaest stotina Solarijanaca, i svi bi me oni prezreli onog asa kada bi saznali ta sam uinio." "Nema nikakvog razloga da oni ita saznaju o onome to se ovde dogodilo." "Potpuno tano. Bio sam svestan toga od prvog trenutka kada sam vas ugledao. Bio sam svestan toga sve vreme dok sam se zabavljao sa vama. U pravu ste: drugi ne smeju nita saznati." "Ukoliko to znai", umea se Pelorat, "da strahujete od neprilika kojima biste mogli biti izloeni zbog naih nastojanja da na drugim imanjima ovde pribavimo obavetenja o Zemlji, u tom sluaju, razume se, nikome ne bismo ni pomenuli da smo se najpre s vama sreli. Oko toga nema nikakvog spora." Bander odmahnu glavom. "Ve sam i previe rizikovao. Ja, razume se, o svemu ovome neu rei ni rei. I moji roboti e utati; ta vie, naloiu im da zaborave da su vas ikad ugledali. Va brod odvui emo pod zemlju i prouiti ga; moda bismo mogli doi do nekog korisnog saznanja..." "Trenutak", prekide ga Treviz, "koliko dugo mislite da bismo ovde mogli ekati, dok vi prouavate na brod? Tako neto ne dolazi u obzir."

"Greite, Trevize, jer sve to biste u pogledu toga mogli da kaete, jednostavno, nema nikakve vanosti. ao mi je. eleo bih da jo razgovaram s vama, i da razmotrim jo mnogo stvari; ali kao to i sami vidite, opasnost postaje sve vea." "Ne, ne vidim", uzjoguni se Treviz. "Ipak je tako, mali poluovee. Bojim se da je doao trenutak da moram uiniti ono to bi moji preci odmah uinili. Moram vas pobiti, sve troje." PONOVO NA POVRINI 51. Istog trena Treviz okrete glavu prema Blis. Lice joj je bilo bez ikakvog izraza, ali napeto, a oi usredsre ene na Bandera da se inilo da niega drugoga ne bee svesna. Peloratove oi, u neverici, behu irom otvorene. Ne znajui ta je Blis bila spremna, ili mogla da uini, Treviz je svim silama nastojao da se odupre sveproimajuem oseanju gubitka (ne toliko zbog pomisli da treba da umre, koliko zbog toga to je trebalo da umre ne saznavi prethodno gde se Zemlja nalazi, niti zbog ega je odabrao Geu kao budunost oveanstva). Morao je pokuati da dobije u vremenu. Nastojei da mu glas ne uzdrhti i da mu rei budu jasne, Treviz se obrati Banderu: "Prikazali ste se kao ugla en i prijatan Solarijanac, Banderu. Niste se razbesnili zbog naeg upada u va svet. Bili ste savreno ljubazni i proveli nas kroz svoje imanje i svoj dom, i koliko ste mogli, odgovorili na naa pitanja. Prema tome, vaem karakteru vie bi priliilo kada biste nam dopustili da odemo odavde. Niko nikada nee saznati ni da smo kroili na ovu planetu, niti emo mi sami imati razloga da ovamo ponovo navratimo. Stigli smo na Solariju otvorena srca, ne traei nita drugo do nekoliko objanjenja." "Ono to kaete potpuno je tano", odvrati Bander nehajno, "i sve do ovog asa, potedeo sam vam ivot. Me utim, glavu ste stavili u torbu onog trenutka kada je va brod zaao u atmosferu ove planete. Ono to sam mogao uiniti - i to je, moda, trebalo da uinim - jeste da vas odmah, pri prvom bliskom susretu sa vama, liim ivota. Potom sam mogao izdati nalog odgovarajuem robotu da izvri obdukciju i da mi dostavi sve podatke o Doljacima koji bi mi mogli biti od koristi. Ipak, nisam to uinio. Prepustio sam se svojoj radoznalosti, poputajui pred svojom pomalo lakoumnom prirodom; ali sada je dosta. Moram tome uiniti kraj. U stvari, ve sam se preko svake mere poigrao sa bezbednou Solarije; jer ukoliko bih vam, ustupajui pred nekom svojom slabou, ipak dopustio da odavde odete, drugi od vaeg soja sigurno bi doli za vama, ma koliko vrsta bila vaa obeanja da do toga nee doi. Pri svemu tome, postoji jo neto. Vaa smrt bie savreno bezbolna. Tek u, jedva primetno, povisiti temperaturu vaih mozgova i uiniti ih neaktivnim. Neete, pri tom, nita osetiti. ivot e se sam od sebe ugasiti. Najzad, poto obdukcija i prouavanje vaih tela budu okonani, pretvorie vas u pepeo jednim snanim toplotnim mlazom i sve e biti gotovo."

"Ukoliko ve moramo da umremo", primeti Treviz, nemam, dabome, nita protiv brze i bezbolne smrti; ali zbog ega bismo, uopte, morali da umremo kada nikome nismo naneli nikakvo zlo?" "Ve sam va dolazak ovamo, predstavlja zlo." "Ta se tvrdnja ne zasniva ni na emu razumnom, budui da nismo znali da sam na dolazak ovamo predstavlja zlo." "Svaki svet sam za sebe odre uje ta za njega predstavlja zlo. Vama to moe izgledati kao neto proizvoljno, ili ak besmisleno, ali ne i nama; ovo je na svet, i mi imamo sva prava da kaemo da ste u ovom ili onom poinili greku, i da stoga zasluujete da umrete." Bander se nasmei, kao da samo uestvuje u nekom prijatnom razgovoru, i nastavi: "Pored toga, nemate nikakvog prava da se pozivate na neku svoju uzvienu mroljubivost. Imate pitolj ijim snanim mikrotalasnim mlazom koji sve saie i sami ubijate. Taj pitolj ini isto ono to i ja nameravam da uinim, ali siguran sam da to ini mnogo grublje i bolnije. Ne biste, znam, nimalo oklevali da ga sada na meni upotrebite, samo da ga nisam liio potrebne energije - ili kada bih bio toliko lud da vam omoguim slobodu kretanja koja bi vas mogla dovesti u iskuenje da ga potrgnete." Glumei oajanje i nastojaei da ne pogleda Blis, kako Banderovu panju ne bi skrenuo na nju, Treviz zavapi: "Preklinjem vas, budite milostivi i ne inite to." Odjednom se namrtivi, Bander odvrati: "Moram pre svega biti milostiv prema sebi samome i svom svetu, i stoga morate umreti." On podie ruku i ostog asa Treviza obavi tmina. 52. Osetivi u magnovenju kako ga prodire tmina, Trevizove se misli pokrenue: je li ovo smrt? I kao da njegove misli proizvedoe odjek, on zau apat: "Je li ovo smrt?" Bio je to Peloratov glas. Treviz pokua da pomeri usne i ustanovi da ga nita ne ometa u tome. "Zbog ega to pita?" proapta on, namah osetivi ogromno olakanje. "Ve sama injenica da si u stanju to da pita kae ti da nisi mrtav." "Postoje drevna predanja koja govore o ivotu posle smrti" "Gluposti", promrmlja Treviz. "Blis? Blis, jeste li tu?" Nije bilo odgovora. Kao odjek, zau se Peloratov glas: "Blis? Blis? Golane, ta se to dogodilo?" "Mora biti da je Bander mrtav", odgovori Treviz. "U tom sluaju, nije vie u stanju da snabdeva energijom imanje. Zato je svuda mrak." "Ali kako...? Misli, Blis ga je ubila?" "Najverovatnije. Nadam se samo da i sama nije povre ena." On se podie na kolema i, oslanjajui se na ruke, stade bauljati u savrenoj tmini podzemlja (ukoliko se zanemari jedva raspoznatljivo svetlucanje radioaktivnih atoma koji su se raspadali u zidovima). A onda njegove ruke napipae neto meko i toplo. Nastavivi da opipava on razazna jednu nogu i smesta je epa. Bila je suvie mala da bi mogla biti Banderova. "Blis?"

Noga se pomeri i udari ga, i Treviz se smesta povue. "Blis?" ponovo on. "Recite neto." "iva sam", zau se Blisin glas, udno izmenjen. "Jeste li dobro?" upita Treviz. "Nisam." Gotovo istog asa prostorija se ponovo osvetli - jedva. Zidovi su slabano svetlucali, zraei svetlost nasumino - as jae, as slabije. Bander je leao zgren - nejasna sivkasta masa. Pokraj njega, pridravajui mu glavu, kleala je Blis. Ona podie pogled prema Trevizu i Peloratu. "Solarijanac je mrtav", ree ona, i pri bledoj svetlosti na obrazima joj zablistae suze. Treviz se zapanji. "Zbog ega plaete?" "Kako ne bih plakala? Ubila sam jedno ivo bie, obdareno razumom i inteligencijom. A nisam to nameravala." Treviz se sae da joj pomogne da ustane, ali ga ona odgurnu. Pelorat zatim klee kraj nje i obrati joj se nenim glasom: "Molim te, Blis, ak ni ti nisi u stanju da ga vrati u ivot. Ispriaj nam ta se dogodilo." Dopustivi im ipak da je usprave, ona tupo odgovori: "I Gea je u moi da uini ono to je Bander nameravao. I Gea je u moi da upotrebi nejednako raspore enu energiju Vaseljene i da je, iskljuivo mentalnim putem, usmeri da postigne eljeni cilj." "Poznato mi je to", ree Treviz, pokuavajui da je utei, ali nisam ne znajui kako da to postigne. "Seam se naeg prvog susreta u svemiru kada ste vi - ili bolje rei, Gea epali na brod. Palo mi je to na um onog trenutka kada me je Bander, oduzevi mi oruje, uinio nepokretnim. I vas je stavio pod svoju kontrolu, ali sam bio siguran da ste u stanju da, im to ushtednete, razbijete njegovu blokadu." "Niste u pravu. Da sam tada pokuala - ne bih uspela. Kada se", nastavi ona alosno, "va brod onda naao u mom /naem/Geinom zagrljaju, Gea i ja smo bili odistinski jedno. Sada je, me utim, ovde hipersvemirski prostor, koji moju/nau/Geinu delotvornost znatno ograniava. Gea, kao to vam je poznato, ono to ini - ini istom moi udruenih mozgova. Ipak, svim tim udruenim mozgovima nedostaju transduktorski renjevi - koje je ovaj Solarijanac imao. Mi nismo u stanju da se tako tanano, tako delatno i tako neumorno sluimo energijom - kao to je on to bio u stanju... Vidite i sami da nisam u mogunosti da jae osvetlim ovu prostoriju, a ne znam ni koliko u dugo biti u stanju da svetlost odrim pre nego to se umorim. A on je bio u stanju da obezbe uje energiju za itavo ogromno imanje - ak i u snu." "Pa ipak, zaustavili ste ga", primeti Treviz. "Samo stoga to nije ni podozrevao kakvim moima raspolaem", odvrati Blis, "i to nisam ba nita uinila da mu ih makar nagovestim. Shodno tome, uopte nije sumnjao u mene, niti je na mene obraao panju. Sav se usredsredio na vas, Trevize, prvenstveno zbog toga to ste vi jedini nosili oruje - vidite, opet nam je bilo od velike koristi; sve to je trebalo da ja uradim bilo je da uvrebam priliku da ga zaustavim jednim brzim i neoekivanim udarcem. I kada je samo jedna pomisao obuzela njegov um - da nas ubije i kada je svu panju usredsredio na to, i na vas, dobila sam priliku za udar." "I sve se lepo zavrilo."

"Kako, Trevize, moete i da izgovorite neto tako okrutno? Moja je samo namera bila da ga zaustavim; elela sam da ga onemoguim da koristi svoje transduktore. U trenutku iznena enosti, kada je pokuao da nas ubije i kada je ustanovio da to nije u stanju utvrdivi, umesto toga, da vie ne kontrolie dotok energije i da se, ak, svetla gase i da nas obavija tama - ja sam jo vie pojaala svoj zahvat i poslala ga u stanje dubokog, ali normalnog sna, osloba ajui, istovremeno, njegove transudktore. Energija bi na taj nain nastavila da dotie, i mi bismo se mogli izvui odavde, dokopati se naeg broda i napustiti planetu. Oekivala sam da u uspeti da stvari sredim tako da on, kada se konano probudi, ne bude svestan niega to se dogodilo od prvog trenutka kada nas je ugledao. Gea uvek nastoji da izbegne ubijanje kada god se neto moe postii bez oduzimanja ivota." "Neto je, oito, krenulo naopako. ta to, Blis?" upita Pelorat neno. "Nikad se jo nisam susrela ni sa im slinim tim transudktorskim renjevima, i nisam imala dovoljno vremena da ih prouim i neto vie saznam o njima. Jednostavno sam izvrila silovit prepad, nastojei da ga blokiram; me utim, po svemu sudei, nainila sam greku. Nisam, naime, spreila dotok energije do njegovih transudktora, ve njeno isticanje. Energija, kao to vam je poznato, neprestano i u velikim koliinama dotie u njegove transudktore, ali mozak se obezbe uje tako to je istovremeno, i u istim koliinama, istiskuje, prenosei je dalje. Me utim, kada sam postavila blokadu i zaustavila njeno oticaje, ona se istog asa stala gomilati u transduktorskim renjevima i, tokom samo jedne sekunde, dostigla kritinu taku; nagli porast temperature razorio je modane proteine i kod njega je nastupila trenutna smrt. Svetla su se pogasila i ja sam, pokuala da uklonim blokadu; bilo je, me utim, prekasno." "Ne vidim, draga, da si mogla uiniti ita drugo, osim onoga to si uinila", primeti Pelorat. "Imajui u vidu da sam oduzela nekome ivot - to nije nikakva uteha." "Ali Bander se spremao da nas ubije", podseti je Treviz. "To jeste bio razlog da ga zaustavim, ali ne i da ga ubijem." Treviz za trenutak oklevae. Nije eleo da ispolji nestrpljenje koje ga je obuzimalo; nije imao nameru da povredi ili jo vie uznemiri Blis, koja je, na kraju krajeva, predstavljala njihovu jedinu odbranu na ovom neprijateljskom svetu. "Blis", obrati joj se on, "vreme je da se pozabavimo posledicama Banderovog nestanka. Budui da ga vie nema, dolo je do poremeaja u dotoku energije na ovom imanju. Ostali Solarijanci e to primetiti ranije ili kasnije - verovatno ranije - i to e ih navesti da pokuaju da ustanove u emu je stvar. Ne verujem da biste bili u stanju da se oduprete eventualnom zajednikom napadu nekolicine. S druge strane, kao to maloas sami rekoste, neete biti u stanju da jo dugo odravate ogranieni dotok energije. Stoga je od najvee vanosti da to hitnije izi emo na povrinu, i da se bez ikakvog oklevanja domognemo naeg broda." "Ali Golane", upita Pelorat, "kako da to izvedemo? Ovde, pod zemljom, prevalili smo ko zna koliko kilometara, neprestano krividajui. Mislim da je ovo ovde pravi lavirint, i to se mene tie, nemam ni najmanjeg pojma kuda da krenemo da bismo izili na povrinu. Oduvek sam se krajnje loe orijentisao."

Obazrevi se oko sebe, Treviz je morao da prizna da je Pelorat savreno u pravu. "Ipak", ree on, "pretpostavljam da postoji vei broj prolaza do povrine, i moda nema potrebe da tragamo za onim kojim smo doli ovamo." "Ali ne znamo gde se nalazi nijedan od tih, eventualnih, drugih prolaza. Kako onda da ih prona emo?" Treviz se okrenu prema Blis. "Moete li vi, mentalnim putem, ustanoviti poloaj nekog od njih, kako bismo se izvukli odavde?" "Svi roboti, na itavom imanju, prestali su da funkcioniu. U stanju sam, istina, da otkrijem blede tragove ivota, osetno ispod praga razuma, ali jedino obavetenje koje sam u prilici da na taj nain dobijem jeste da se povrina nalazi 'gore', to i sami znamo." "Pa, u tom sluaju", prihvati Treviz, "moraemo da sami potraimo prolaz ka povrini." "Tek tako, nasumice", uasnu se Pelorat. "Nikada neemo uspeti." "Moda hoemo, Janove", usprotivi se Treviz. "Ukoliko krenemo u potragu moda emo, na kraju, nai izlaz, ma koliko izgledi za to bili maleni. Druga mogunost je da, jednostavno, ostanemo gde smo, a ukoliko tako postupimo izgledi za uspeh su nam zaista nikakvi. Hajdemo, i najmanji izgledi bolji su nego nikakvi." "Trenutak", smiri ih Blis. "ini mi se da sam osetila neto." "ta to?" upita Treviz. "Neiji mozak." "Nekog razumnog bia?" "Da, ali ini mi se, nerazvijenog. Me utim, ono to sam u stanju da sasvim jasno razaberem jeste neto drugo." "ta?" upita Treviz , nastojei da i ovog puta suzbije nestrpljivost. "Strah! Nepodnoljiv strah", odgovori Blis apatom. 53. Treviz se alosno obazre oko sebe. Bilo mu je, razume se, poznato gde su uli, ali nije gajio ni najmanju iluziju u pogledu svojih mogunosti da ponovo prona e put kojim su dovde doli. Najzad, jedva da je obratio panju na sve te krivine i zavoje. Ko bi, uopte, mogao i pretpostaviti da e se nai u poloaju da tragaju za izlaskom odavde, bez iije pomoi i pri priguenoj, treperavoj svetlosti? "Blis", upita on, "verujete li da moete da pokrenete vozilo?" "Sigurna sam, Trevize, da bih mogla, ali to ne znai da bih bila u stanju da njime upravljam", odgovori Blis. "Rekao bih", primeti Pelorat, "da je Bander vozilom upravljao mentalnim putem. Nisam primetio da je, tokom vonje, ita dotakao." "Naravno, upravljao je vozilom mentalnim putem", prihvati Blis blago. "Ali, Pele, na koji nain? Mogao si, isto tako, rei da se sluio komandama, ali ako ne znam kako se komandama upravlja, to mi je od male koristi. Je li tako?" "Ipak, mogli biste pokuati", ree Treviz.

"Ukoliko bih pokuala, morala bih na to usredsrediti itav svoj um, bez ostataka; a u tom sluaju, bojim se da bismo ostali bez svetla. U tmini u kojoj bismo se nali vozilo nam ne bi bilo od neke pomoi, ak i kada bih znala kako da njime upravljam." "U tom sluaju, pretpostavljam da emo morati da peice lutamo unaokolo?" "Bojim se da je upravo tako." Treviz se zagleda u gustu, neprozirnu tminu to se prostirala neposredno iza ruba svetlosti koju je pruala tinjava svetiljka. Niti je ita video, niti ta uo. "Blis", upita on, "da li jo oseate prisustvo onog preplaenog uma?" "Da, oseam." "Moete li nam rei gde se nalazi? Moete li nas odvesti do njega," "Mentalni oseaj prostire se u pravoj liniji. Obina materija ne prelama ga u vidljivijoj meri, te stoga mogu da kaem da dopire iz onog pravca." Ona ukaza prstom na jedno mesto na jedva osvetljenom delu zida, i dodade: "Ali, dabome, ne moemo se probiti kroz zid da bismo doprli do njega. Najbolje bi bilo slediti hodnike, i nastojati da se probijemo sledei pravac u kome se prisutnost nepoznatog sve vie ispoljava. Ukratko, moraemo da pribegnemo igri toplo-hladno." "Pa, u tom sluaju, krenimo odmah." Pelorat ih zaustavi. "ekaj, Golane; jesi li zaista siguran da bi trebalo da tragamo za tim nepoznatim, ma ko bio u pitanju? Ukoliko je ono toliko zaplaeno, moda postoje razlozi i za na, poraavajui strah?" Pomalo nestrpljivo, Treviz odmahnu glavom. "Janove, nemamo nikakvog izbora. U pitanju je neki ivi stvor koji bi, preplaen na smrt ili ne, moda bio voljan - a moda i ne bi - da nas uputi kako emo stii do povrine." "I Bandera emo ostaviti tek tako, da lei ovde?" upita nevoljno Pelorat. Treviz nabra obrve. "Ma hajde, Janove. Ni u pogledu toga nemamo nikakvog izbora. Posle svega, ovde e se ipak pojaviti neki Solarijanac, ponovo pokrenuti robote, i neki od njih pronai e Bandera i pobrinuti se za njega - nadam se, samo, ne pre no to mi budemo ve daleko odavde, savreno bezbedni." Prepustivi Blis elno mesto, oni konano krenue. Osvetljenje je, u njenoj neposrednoj blizini, uvek bivalo neto jae. Ona se zaustavljala kod svakih vrata, na svakoj raskrsnici u hodniku, nastojei da ustanovi iz kog pravca je pristizao oseaj besomunog straha. Povremeno bi ula kroz neka vrata, kretala nekim zavijutkom, i ponovo se vraala da proveri neki drugi mogui put; za sve to vreme Treviz ju je bespomono posmatrao. Svaki put kada se inilo da je Blis imala na umu neto sasvim odre eno, odluno se uputivi u nekom pravcu, svetla su se, u tom smeru, palila pre no to je uopte stigla do njih. Trevizu se inilo da je osvetljenje sada, uopte, bilo bolje, - moda stoga to su mu se oi ve sasvim privikle na polutamu, a moda i stoga to je Blis postepeno uspevala da sa vie efikasnosti kontrolie dotok energije. U jednom trenutku, dok su prolazili pored jednog od onih metalnih stubova pobodenih u zemlju, ona ga je dodirnula i osvetljenje se istog asa pojaalo. Blis je samo klimnula, kao da je veoma zadovoljna sama sobom.

Nita im se, dokle god im je pogled sezao, nije inilo makar prepoznatljivim. Izgledalo im je kao da nasumice tumaraju delovima ogromnog podzemnog prebivalita kroz koje, pri dolasku, uopte nisu proli. Treviz je sve vreme pokuavao da uoi neki hodnik koji bi se, pod orim uglom, pruao navie; tako e, pomno je osmatrao tavanicu, nee li na njoj zapaziti neki nagovetaj otvora. Nita, me utim, nije bio u stanju da primeti, i inilo se da im je onaj preplaeni stvor jedina prilika da ponovo izi u na povrinu. Hodali su u potpunoj tiini, osim umova koje su priinjavali njihovi vlastiti koraci; u potpunoj tami, osim svetiljki koje su im osvetljavale put u njihovoj neposrednoj blizini; kroz potpuno mrtvilo, osim znakova ivota koje su oni sami odavali. Povremeno bi naili na obris nekog robota koji bi sedeo, ili stajao, u polutami, bez ikakvog pokreta. U jednom trenutku naili su na nekog robota koji je leao postrance, sablasno zgrenih udova. Mora biti, pomislio je Treviz, da ga je nagli prekid u dotoku energije zatekao u raskoraku, te se jednostavno sruio tamo gde se zatekao. iv ili mrtav, Bander nije bio u stanju da vlada silom gravitacije. Moda su, u tom trenutku, svi roboti, na itavom Banderovom posedu, leali ili stajali savreno nepokretni; nee, bez sumnje, protei mnogo vremena pre no to to bude zapaeno izvan Banderovog imanja. A moda i nee, odjednom pomisli Treviz. Solarijancima je sigurno bilo poznato kada je neko od njihovih trebalo da umre - usled starosti ili fizike oronulosti. Svi oni bili bi unapred upozoreni i spremni za taj trenutak. Bandera je, me utim, smrt zadesila iznenada, bez ikakvog prethodnog nagovetaja, u najboljim godinama. Ko bi, dakle, to mogao i pretpostaviti? Ko bi to, uopte, mogao oekivati? I ko bi, uostalom, uopte paljivo motrio na to ta se doga a na njegovom imanju? Ali ne (Treviz smesta odagna od sebe ohrabrujue i utene misli kao opasne, kao neto to bi ga moglo zavarati ispunjavajui ga prekomernim samopouzdanjem). Solarjinci e, nema sumnje, zapaziti da je sve na Banderovom imanju odjednom stalo, i sigurno e neto preduzeti. Malo ko me u njima, po svoj prilici, ne bi bio zainteresovan da ga nasledi, i stoga jedva da je bilo verovatno da na Banderovu smrt ne obrate nikakvu panju. "Aparati za preiavanje vazduha su stali", progovori Pelorat, ne zvuei nimalo sretno. "Na ovakvom mestu, u podzemlju, preistai vazduha moraju sve vreme da rade, i Bander ih je snabdevao energijom. Sada, me utim, vie ne rade." "Ne mari, Janove", odgovori mu Treviz. "U ovom praznom prebivalitu imamo dovoljno vazduha, ak i za vie godina." "Pa ipak. Psiholoki, to ne deluje nimalo prijatno." "Molim te, Janove, ne panii... Blis, jeste li neto pronali?" "Na pravom smo putu, Trevize", odgovori ona. "Oseaj straha postaje sve jai, i ini mi se sve jasnijim odakle dolazi." Sada je koraala znatno sigurnije, sve manje oklevajui kada bi se nala na nekoj raskrsnici. "Tamo! Tamo!" odjednom uzviknu ona. "Sada ga sasvim dobro razaznajem." "ak i ja sada mogu da ga ujem", odvrati Treviz suvo.

Sve troje smesta se zaustavie, zadravi dah. Mogli su da uju tiho jeanje, povremeno prekidano glasnim jecajima. Oni kroie u jednu prostranu sobu, i kada se svetla upalie, videe da je, za razliku od svih drugih u kojima su do tada boravili, bila ivopisno i bogato nametena. U sredini sobe nalazio se jedan blago pognut robot; ruke su mu bile ispruene u pokretu koji se gotovo mogao protumaiti kao izraz beskrajne nenosti. Bio je, naravno, potpuno nepokretan. Na nekome ko se nalazio iza robota leprala je odea. Jedno okruglo, preplaeno oko izvirivalo je iz tkanine; i dalje se moglo uti srceparajue jecanje. Treviz zaobi e robota i s druge strane mu se ukaza jedna malena prilika koja odmah stade da vriti. Stvorenje se saplete, pade na pod i osta leei, pokrivi oi, mlatarajui nogama u svim pravcima kao da eli da od sebe odagna opasnost ma iz kog pravca mogla doi, vritei, vritei... Blis uzviknu, iako je svima bilo jasno: "Pa to je dete!" 54. Treviz odstupi korak ili dva, zapanjen. ta je ovo dete radilo ovde? Bander je bio toliko ponosan na svoj usamljeniki ivot, toliko je drao do njega. Manje sposoban da, suoivi se sa nekom nerazumljivom pojavom, razmilja u skladu sa gvozdenom logikom, Pelorat istog asa razabra o emu je re i naglas primeti: "Rekao bih da je ovo dete Banderov naslednik." "Banderovo dete", sloi se Blis, "ali odvie nejako, ini mi se, da bi ga moglo naslediti. Solarijanci e morati da potrae nekog drugog." Blis nije skidala pogled sa deteta; nije ga, me utim, posmatrala napregnuto, ve na neki pitom, opinjavajui nain, i detinji vrisak ponovo polako pre e u tihe jecaje, da bi konano i jecaji sasvim utihnuli. Dete napokon otvori oi i zagleda se u Blis. Telo su mu jo potresali samo povremeni uzdasi. Blis stade neto uteiteljski da govori - isprekidanim reima koje su malo ta znaile same po sebi, ali ija je svrha bila da pojaaju smirujue dejstvo njenih misli. Izgledalo je kao da, mentalnim putem, petlja po detinjem umu, nastojei da dovede u red njegova uzburkana oseanja. Lagano, ne skidajui pogled sa Blis, dete se uspravi, jo nesigurno na nogama, a onda se mai rukom za zanemelog, nepokretnog robota. Potom obujmi rukama masivnu robotovu nogu, kao da trai oseaj sigurnosti u samom tom dodiru. "Pretpostavljam", ree Treviz, "da mu je robot staratelj, ili moda vaspita. Rekao bih da Solarijanci jednostavno nisu u stanju da se staraju jedni o drugima, ak ni roditelji o vlastitoj deci." "A ja pretpostavljam da je i dete hermafrodit", javi se Pelorat. "Moralo bi tako biti", saglasi se Treviz. I dalje u potpunosti obuzeta detetom Blis mu se stade lagano pribliavati, ispruenih ruku ali dlanova okrenutih k sebi, kao da eli da naglasi da mu ne smera nikakvo zlo. Dete je utke stajalo, posmatrajui Blis kako mu prilazi; samo se jo vre pripivi uz robota.

Blis se obraala detetu: "Hajde, dete, toplo... blago... toplo, prijatno, bezbedno... dete... bezbedno... bezbedno..." Ona zastade i, ne osvrui se, ree jedva ujno: "Pele, obrati mu se na njegovom jeziku. Reci mu da smo roboti koji treba da se pobrinu za njega, jer je sve na imanju stalo." "Roboti!" uzviknu Pelorat, iskreno zaprepaen. "Moramo mu se predstaviti kao roboti, jer ih se ne plai. Mogue je da jo nikada nije ugledalo neko ljudsko bie, ak ni da ima ikakvu predstavu o njima." "Nisam siguran da se mogu setiti pravih rei", kolebao se Pelorat. "Ne znam ni starovremensku, re za 'robota'." "Reci, onda, jednostavno 'robot', Pele. Ako ne uspe, pokuaj sa neim poput 'metalno bie'. Pokuaj sa bilo im to ti padne na pamet." Lagano, izgovarajui re po re, Pelorat se obrati detetu arhainim govorom. Dete ga pogleda, lagano se namrti, kao da nastoji da ga to bolje shvati. "Kad ve s njim razgovara", dobaci mu Treviz, "mogao bi ga upitati i kako da se izvuemo odavde." "Ne, ne jo", ree Blis. "Najpre da pridobijemo njegovo poverenje. Za izlaz emo ga pitati kasnije." I dalje netremice posmatrajui Pelorata, dete opusti svoj stisak oko robota i progovori tankim ali melodinim glasom. "Govori odve brzo da bih ga mogao razumeti", primeti Pelorat s nelagodnou. "Zatrai mu da ponovi to je rekao, ali sporije", posavetova ga Blis. "inim sve to mogu da ga smirim i uklonim oseaj straha iz njega." Sasluavi detinje rei, Pelorat im prevede: "ini mi se da pita ta je sa Dembijem. To je, po svemu sudei, njegov robot." "Proveri i uveri se, Pele." Pelorat se ponovo obrati detetu, i sasluavi njegov odgovor, potvrdi: "Tako je, Dembi je njegov robot. A detetu je ime, kako samo kae, Falom." "Vrlo dobro!" zadovoljno ree Blis. A onda, smeei se blistavim, srenim osmehom, i upirui prstom na njega, ponovo se obrati detetu: "Falom. Dobar Falom. Hrabar Falom." Pritisnuvi potom rukom vlastite grudi, ona dodade: "Blis." Dete se nasmei. Dok se smeilo izgledalo je veoma lepo. "Blis", odvrati ono, izgovarajui slovo 's' pomalo trapavo. Treviz se umea. "Blis, ako biste mogli da ponovo pokrenete robota, moda bi umeo da kae ono to nas zanima. Pelorat bi mogao s njim da razgovara, ba kao i sa detetom." "Ne", odvrati Blis. "Pogreili bismo. Prva dunost robota je da prui detetu svu moguu zatitu. Ukoliko bismo ga pokrenuli, istog asa bi postao svestan naeg prisustva, prisustva stranih ljudskih bia, i mogao bi nas napasti bez razmiljanja. Nikakvom stranom ljudskom biu nije ovde mesto. A ako bih ga ponovo iskljuila - nita od njega ne bismo mogli da izvuemo. Pored toga ako bi dete ponovo suoili sa iskljuenjem moda jedinog roditelja za koga uopte zna, moglo bi... Ne, nikako; to ne bi valjalo." "Ali", obrati joj se Pelorat bago, "sluali smo da robot ni po koju cene ne sme naneti zlo nijednom ljudskom biu..."

"Tako je", odvrati Blis, "ali nije nam poznato ta su Solarijanci, pravei svoje robote, u njih ugradili. Ipak, pri svemu tome, ak i ako je u robota ugra ena zapovest da ne sme povrediti nijedno ljudsko bie, on bi se mogao nai u situaciji da bira izme u deteta i troje nepoznatih koje moda ne bi ni prepoznao kao ljudska bia, te bi stoga bio prinu en da ih smatra pukim uljezima. Nema, ini mi se, nikakve sumnje da bi odabrao dete i da bi nas napao." Ona se ponovo okrete prema detetu. "Falom", obrati mu se ona, i pokazujui prstom, ree: "Blis... Pel... Trev." "Pel... Trev", posluno ponovi dete. Blis se lagano priblii detetu, irei ruke, ali ono, netremice je posmatrajui, koraknu unazad. "Mirno, Falome", ree Blis. "Dobar, Falom. Dodirnuti, Falom. Dodirnuti, Falom. Lep, Falom." Dete zakorai prema njoj i Blis uzdahnu. "Dobar, Falom." Blis dodirnu detetovu obnaenu ruku, jer je i ono, kao i njegov roditelj, na sebi imalo samo tuniku, otvorenu spreda, i pregau oko bedara. Njen dodir bio je nean i blag. Zatim skloni ruku, poeka nekoliko trenutaka, pa ga ponovo dodirnu, blago ga tapui po miici. Detinje oi se napola zatvorie, pod snanim, smirujuim dejstvom Blisinog uma. Blisine ruke lagano krenue nagore, blago, jedva ih dotiui, prema detinjim ramenima, nastavljajui uz vrat, pa preko uiju, zavlaei se ispod njegove sme e kose, da bi se, konano, zaustavile iza detetovih uiju. Trenutak potom, ona spusti ruke i ree: "Transduktorski renjevi jo su maleni. Kost lobanje na tom mestu nije sasvim ovrsla. Tu se, za sada, nalazi samo deblji sloj koe; kada renjevi izrastu do svoje pune mere konati deo e se izboiti, a kost e sasvim ovrsnuti... To, drugim reima, znai da dete u ovom trenutku nije u stanju da upravlja imanjem; ak ni da pokrene svog robota... Pele, upitaj ga koliko mu je godina." Pelorat se obrati detetu, i sasluavi odgovor, saopti: "Ako sam ga dobro razumeo, kae da mu je etrnaest godina." "Jedva da bih mu dao jedanaest", primeti Treviz. "Duina godine na ovom svetu moda se ne podudara sasvim sa Standardnom Galaktikom Godinom. Pored toga, poznato je da su Vasionci imali dui ivotni vek, te stoga, ukoliko su im Solarijanci u tom pogledu nalik, mogue je da imaju dui razvojni period. Na kraju krajeva, njegove nam godine malo znae." Nestrpljivo pucnuvi jezikom, Treviz ree: "Dosta antropologije. Moramo se to pre domoi povrine, i s obzirom na to da pred sobom imamo dete, samo uzaludno gubimo vreme. Ono, najverovatnije, ni ne zna put do povrine. Moda ak nije ni ulo da tako neto uopte postoji." Blis pozva: "Pele!" Pelorat je, dakako, znao ta od njega oekuje, i ponovo stupi u razgovor sa Falomom. Razmena rei, me utim, ovog puta potraja osetno due.

Najzad, on im saopti: "Dete zna ta je sunce. Kae da ga je ak i videlo. Ja, me utim, mislim da je, zapravo, videlo drvee. Nekako mi nije izgledalo kao da sasvim tano zna ta ta re znai - ili bar ta znai re koju sam ja upotrebio..." "Dobro, Janove", pouri ga Treviz, "pre i na stvar." "Rekao sam Falomu da bismo moda bili u stanju, ukoliko nas izvede na povrinu, da ponovo pokrenemo robota. U stvari, rekao sam mu da emo ga pokrenuti. Mislite li da bismo zaista to mogli?" "Razmiljaemo o tome kasnije", prihvati Treviz. "Da li ti je rekao da je spreman da nas povede?" "Jeste. Mislio sam, znate, da bi dete bilo spremnije da to uini ukoliko mu obeam da emo ponovo pokrenuti robota. Bojim se, ipak, da bismo ga mogli razoarati..." "Ma hajde", prekinu ga Treviz, "poni ve jednom. "Sve to bie bez ikakvog znaaja ukoliko ostanemo ovde zatoeni." Pelorat ree neto detetu i ono krete, ali se gotovo odmah zaustavi traei pogledom Blis. Blis isprui ruku i pristupi mu, i njih dvoje po oe dalje drei se za ruke. "Ja sam tvoj novi robot", obrati mu se ona, umilno se smeei. "ini mi se da ga to prilino usreuje", progun a Treviz. Pelorat i Treviz krenue za njima i Treviz se, za trenutak, upita da li je oseaj sree proeo dete jer ga je Blis u njemu izazvala, ili to e se nai na povrini, ili to je steklo tri nova robota, ili moda, to e dobiti nazad Dembija, jedinog roditelja za koga je znalo. Na kraju krajeva, to uopte nije bilo vano - sve dok je dete bilo voljno da ih vodi ka povrini. inilo se, dok su odmicali, da se dete nijednog trenutka ne koleba. Koraalo je bez zastajkivanja, ak i kada bi naili na raskrsnicu. Da li je, odista, dobro znalo kuda ide, ili mu je, pak, bilo svejedno? Da li se, moda, samo zabavljalo, savreno ravnoduno prema konanom ishodu? Oseajui, me utim, da se kreu sa neto veim naporom, Trevizu je bilo jasno da se hodnik blago uspinje; sve vreme podskakujui, sa nesumnjivim oseajem vanosti, dete je pokazivalo u smeru ispred njih, neprestano avrljajui. Treviz pogleda Pelorata i ovaj, nakaljavi se, objasni: "ini mi se da spominje 'izlaz'..." "Nadam se da si ga ispravno razumeo", prihvati Treviz. Dete se, u tom trenutku, odvoji od Blis i stade da tri. Pokazivalo je na jedno mesto na podu, neto tamnije od njegovih drugih delova. Dete stade na to mesto, poskoi na njemu nekoliko puta, a onda se okrete prema njima s izrazom iskrene zbunjenosti i poe neto ubrzano govoriti. Blis odmah shvati u emu je stvar i ree, mrtei se: "Potrebno je vie energije... Ovo me zaista iscrpljuje." Lice joj se malo zacrvene i svetla se priguie, ali vrata tik ispred Faloma se otvorie i on oduevljeno uzviknu. Dete jurnu kroz otvorena vrata, i Pelorat i Treviz pohitae za njim. Blis krenu poslednja, i okrenuvi se pre no to su se vrata ponovo zatvorila, vide da su se svetla iza

nje sasvim ugasila. Ona poeka jo nekoliko trenutaka, da povrati dah; izgledala je prilino iznureno. "Pa", obazre se Pelorat, "napolju smo. Ali gde je na brod?" Svi su stajali nepomino, okupani zracima zalazaeg sunca. "ini mi se", promrmlja Treviz, "da se nalazi negde u onom pravcu." "I meni se tako ini", potvrdi Blis. "Po imo", dodade ona, i ponovo uze Faloma za ruku. Izuzev uma njihovih vlastitih koraka i povremenog glasanja ivotinja, vladala je savrena tiina. U jednom trenutku pro oe pored nekog robota koji je, nepokretan i jo uvek drei u rukama predmet ija im svrha nije bila poznata, stajao kraj jednog drveta. Iz puke radoznalosti, Pelorat naini pokret kao da eli da mu se priblii, ali ga Treviz opomenu: "Ostavi ga, Janove. Moramo da urimo." U daljini ugledae jo jednog robota, udno iskrivljenog. "Pretpostavljam da ih ima posvuda, na itavom imanju, kilometrima unaokolo." A onda pobedonosno uzviknu: "Ah, evo broda!" Oni ubrzae korake, a onda, gotovo istog asa, zastadoe. Falom ispusti piskav krik. Pored broda nalazilo se neto nalik na letelicu krajnje primitivne izrade, krhke gra e i sa elisom koja je, oigledno, netedimice rasipala energiju. Izme u letelice i grupice Doljaka stajale su etiri ljudske prilike. "Prekasno", uzviknu Treviz. "Izgubili smo previe vremena. ta emo sada?" Pelorat se naglas upita: "etiri Solarijanca? Ali to je nemogue. Solarijanci se nikada ne bi toliko pribliili jedan drugom. Da nisu, moda, u pitanju njihove holografske projekcije?" "Ne", odgovori Blis, "vie su nego stvarni. Sigurna sam u to. Sigurna sam, me utim, da nisu ni Solarijanci. Nema nikakve sumnje u pogledu njihovih mozgova. Pred sobom imamo robote." 55. "Pa", obrati se Treviz svojim pratiocima sa prizvukom umora u glasu, "krenimo!" I on nastavi da lagano, kao da broji korake, koraa prema brodu. Ostali krenue za njim. Gotovo bez daha, Pelorat mu doviknu: "Trevize, ta nemerava da uini?" "Ukoliko su zaista roboti, morae da se povinuju nare enjima." Roboti su i dalje mirno stajali, i Treviz ih je, dok su im se pribliavali, kradomice pogledavao. Da, mora da su bili roboti. Njihova lica, iako nalik na ljudska - ak im je i koa izgledala kao ljudska - bila su zau ujue bezizraajna. Na sebi su imali neto nalik na uniforme, i odea im je pokrivala i najmanji deli tela, osim lica. ak su i na rukama imali tanke, ali neprozirne rukavice. Treviz im nehajno mahnu, na nain koji je nedvosmisleno oznaavao poziv da odstupe u stranu. Roboti se ni ne pomerie. Treviz se apatom obrati Peloratu. "Janove, naredi im da se sklone. Nastoj da bude krajnje ubedljiv."

Pelorat proisti grlo i, iznenada progovorivi punim baritonom, obrati se robotima sporim glasom, obilno se pri tom sluei rukama, nastojei da kretnjama da isto znaenje kao i Treviz maloas. Jedan od robota, koji je moda bio tek neto malo vii od ostalih, odvrati mu na to hladnim i otrim glasom. Pelorat se okrete prema Trevizu. "ini mi se da je rekao da nas smatra Doljacima." "Reci im da smo ljudska bia i da moraju posluati naa nare enja." Robot, me utim, ponovo progovori, galaktikim jezikom koji je, ma koliko zvuao neobino, bio prilino razumljiv. "Razumeo sam vae rei, Doljae. Ja govorim galaktiki jezik. Mi smo Roboti uvari." "U tom sluaju, shvatili ste da smo ljudska bia i da nas, shodno tome, morate posluati." "Imamo nalog, Doljae, da sluamo samo Upravljae. Vi niste Upravlja, ak ni Solarijanac. Upravlja Bander nije se odazvao u trenutku redovnog kontakta, pa smo doli ovamo da na licu mesta ustanovimo u emu je stvar. To nam je dunost. Zatekli smo ovde svemirski brod tu inske izrade, nekoliko Doljaka, i ustanovili da su svi Banderovi roboti iskljueni. Gde je Upravlja Bander?" Treviz odmahnu glavom i odgovori lagano i razgovetno: "Nemamo pojma o emu govorite. Kompjuter na naem brodu se pokvario, i protivno naim namerama, nali smo se u blizini ove udne planete. Spustili smo se jedino da bismo ustanovili gde se nalazimo. Roboti su ve bili iskljueni. Nemamo ni najmanju predstavu o tome ta se ovde moglo dogoditi." "To to govorite malo je verovatno. Ukoliko svi roboti na ovom imanju miruju, i ako je dotok energije obustavljen, to bi moralo znaiti da Upravlja Bander vie nije u ivotu. Ne ini se, me utim, ni malo loginom pretpostavka da je on umro ba u trenutku kada ste se vi spustilil na ovu planetu. Izme u te dve stvari mora da postoji uzajamna veza." Treviz odgovori, bez ikakve druge namere do da jo vie zapetlja stvar i da, budui stranac, svojim potpunim nerazumevanjem, potkrepi vlastitu bezazlenost: "Ali dotok energije nije obustavljen. Vi i vai pratioci niste iskljueni." "Mi smo Roboti uvari", odgovori robot. "Mi ne pripadamo nijednom pojedinanom Upravljau. Mi pripadamo ovom svetu. Nama energija ne dotie ni od jednog Upravljaa; sluimo se vlastitom, atomskom energijom. Ponovo vas pitam - gde je Upravlja Bander?" Treviz se obazre oko sebe. Pelorat se ueprtljao; Blis je stajala stisnutih usana, ali potpuno mirna. Falom uzdrhta, ali Blis mu stavi ruku na rame i dete se ukruti, dok mu lice izgubi svaki izraz. (Da li je to Blis delovala na njega?) Robot ponovo upita: "Jo jednom, i poslednji put, gde je Upravlja Bander?" "Ne znam", odgovori Treviz, mrtei se. Robot klimnu i dvojica njegovih pratilaca istog se asa udaljie. "Moji drugovi uvari pretraie Banderovo prebivalite. U me uvremenu, biete zadrani radi sasluavanja. Predajte mi to to nosite okaeno na bokovima", zatrai robot. Treviz odstupi za korak. "Ove stvari potpuno su bezopasne." "Nijedan pokret, vie. Ne zanima me njihova svrha, niti da li su opasne ili bezopasne. Zahtevam da mi ih predate."

"Ne dolazi u obzir." Robot mu se priblii jednim korakom, i pre no to je Treviz bio u stanju da razabere ta se doga a, njegova ruka sunu. Robotova aka na e se na Trevizovom ramenu; stisak se pojaa, potiskujui ga ka tlu. Treviz pade na kolena. "Predajte mi te stvari", zatrai robot. On isprui drugu ruku. "Ne dolazi u obzir", zastenja Treviz. Blis hitro pristupi i pre nego to je Treviz, vrsto u robotovom stisku, mogao bilo ta uiniti da je u tome sprei, izvue atomski pitolj iz futrole i prui ga robotu. "ekaj, uvaru", mahnu mu ona, "samo trenutak i dobie i drugo. Tako... A sada, oslobodi mog prijatelja." Drei oba oruja u ruci robot odstupi, i Treviz se lagano pridie, estoko trljajui levo rame, lica zgrenog od bola. (Falom poe tiho da jei, i Pelorat ga, pomalo zbunjeno, podie i vrsto prigrli). Obraajui se Trevizu, Blis besno proapta: "Zbog ega mu se odupirete? Moe vas smlaviti malim prstom." Treviz zastenja i odgovori stisnutih usana: "Zbog ega ga onda vi ne sredite?" "To i pokuavam. Ali treba mi vremena. Mozak mu je gotovo neprobojan, potpuno obuzet ispunjavanjem naloga, i teko ga je pomeriti. Moram ga malo bolje prouiti. Nastojte da dobijemo u vremenu." "Nemojte ga prouavati. Jednostavno, unitite ga", odvrati Treviz, tako e apatom. Blis uputi brz pogled prema robotu. Usredsre eno je prouavao oruje, dok drugi, koji je ostao s njim, nije skidao oi sa Doljaka. inilo se, me utim, da ni jedan ni drugi ne mare za apate koje su me usobno razmenjivali Blis i Treviz. "Ne", odgovori Blis. "Ne elim vie nikakvo unitavanje. Na prethodnoj planeti ubili smo jednog i ozledili drugog psa. A i sami znate ta se ovde dogodilo." (Ona ponovo, kradomice, pogleda Robote uvare). "Gea nije spremna da, bez velike nevolje, nekome oduzima ivot ili razum. Potrebno mi je vremena da ovo mirno okonam." Ona se odmaknu od Treviza i netremice se zagleda u robota. "Ovo su oruja", napokon se oglasi robot. "Nisu", doeka ga Treviz. "Jesu", umea se Blis, "ali vie nisu upotrebljiva. Ostali su bez energetskog naboja." "Zaista? A zbog ega vuete sa sobom oruja koja su ostala bez energetskog naboja? Ili, moda, ipak, nisu?" Robot je drao jedno od oruja u stisnutoj aci, pri emu mu se palac naao na pravo mesto. "Da li se ovde aktivira?" "Da", odgovori Blis. "Ukoliko biste sada pritisli palcem oruje bi se aktiviralo, pod uslovom da sadri energetski naboj - to u ovom asu nije sluaj." "Jeste li ba sigurni?" Robot uperi oruje u Treviza. "I dalje tvrdite da se, ukoliko ga aktiviram, nita nee dogoditi?" "Nita se nee dogoditi", potvrdi Blis. Treviz je stajao kao skamenjen, nesposoban da izgovori ijednu re. On jeste proverio atomski pitolj, poto je Bander uklonio energetski naboj iz njega, i zaista je bio prazan; me utim, robot je drao u ruci neuronski bi. A to oruje Treviz nije proveravao.

Ukoliko se u biu nalazila i najmanja koliina energije, bilo bi to sasvim dovoljno da se nadrae nervi bola - i malopre anji zahvat robotove ruke izgledao bi kao prijateljski stisak u pore enju s onim to bi Treviz tek imao priliku da iskusi. Jednom prilikom, dok je jo bio u Svemiroplovakoj akademiji, Treviz je, kao i svi kadeti, bio obavezan da iskusi veoma blagi udar neutronskog bia. Tek toliko da bi shvatio emu je udar bia nalik. Nikada, posle toga, Trevizu ni na pamet nije palo da se u to poblie upuuje. Robot pritisnu palcem, aktivirajui bi, i za trenutak, Treviz se zguri oekujui bolni udarac - i odmah se, lagano, opusti. Ni u biu nije bilo ni truke energije. Robot se zagleda u Treviza, odloivi bi i pitolj u stranu. "Kako su ova oruja ostala bez energije?" upita on. "I ukoliko vam nisu ni od kakve koristi, zbog ega ih vuete sa sobom?" "Navikao sam se na njih", odgovori Treviz, "pa ih nosim sa sobom ak i kada su prazna." "Ne vidim nikakav smisao u tome", odvrati robot. "U svakom sluaju, svi ste uhapeni. Zadraemo vas radi daljeg ispitivanja, i ako Upravljai tako odlue, biete iskljueni... Kako se otvara ovaj brod? Moramo i njega pretraiti." "Nee vam to nita koristiti", upozori ga Treviz. "Ionako neete nita razumeti." "Moda mi neemo, ali Upravljai hoe." "To se odnosi i na njih." "U tom sluaju, vi ete im objasniti." "Nemam ni najmanju nameru da to uinim." "U tom sluaju, biete iskljueni." "Mojim iskljuenjem ostali biste bez ikakvog objanjenja; pored toga, verujem da bih bio iskljuen ak i ako pruim eljeno objanjenje." "Samo nastavite", promrmlja Blis. "Poinjem da otkrivam kako mu mozak funkcionie." Robot nije obraao ni najmanju panju na Blis. (Da li je ve poela da ga obra uje, upita se Treviz u sebi, iskreno se preputajui nadi da je upravo to sluaj.) I dalje usredsre ujui svu svoju panju na Treviza, robot ga upozori: "Ukoliko nam budete stvarali neprilike, moemo vas samo delimino iskljuiti. To e vam, razume se, naneti bol, ali biete prinu eni da nam saoptite ono to elimo da saznamo." Iznenada, Pelorat uzviknu hrapavim glasom: "ekajte, ne smete to uiniti... uvaru, ne smete to uiniti." "Imam krajnje podrobna ovlaenja", odvrati robot mirno, " i smem da to uinim. Razume se, naneu vam bol tek onoliko koliko je potrebno da pribavim traeno objanjenje." "Ne, ne smete. Nipoto ne smete. Ja jesam Doljak, kao i ovo dvoje mojih prijatelja. Ali ovo dete", i Pelorat pokaza glavom na Faloma, koga je i dalje drao u naruju, "ovo dete je Solarijanac. Ono e vam rei ta treba da uinite, i vi ete morati da ga posluate." Falom pogleda Pelorata irom otvorenih oiju, ali mu je pogled, nekako, bio prazan. Blis estoko zavrte glavom, ali Pelorat je pogleda ne odajui nikakav znak da je razumeo.

Robotove oi nakratko se zadrae na Falomu, a onda odvrati: "Dete nije ni od kakve vanosti. Ono ne poseduje transduktorske renjeve." "Transduktorski renjevi jo mu se nisu razvili", pobuni se Pelorat, dahui, "ali dobie ih vremenom. Dete je Solarijanac." "To jeste dete, ali bez potpuno razvijenih transduktorskih renjeva nije pravi Solarijanac. Nisam obavezan da sledim njegove naloge, ili da mu pruim bilo kakvu zatitu." "Ali ovo dete je naslednik Upravljaa Bandera." "Zar? A kako vi to znate?" Pelorat stade da muca, to mu se povremeno deavalo kada je neku stvar uzimao veoma ozbiljno. "Kak... Kakvo bi se drugo dete moglo nalaziti na ovom imanju?" "Otkud znate da ih ovde, moda, nema itavo tuce?" "A da li ste vi videli jo neko?" "Ja sam taj koji ovde postavlja pitanja." U tom trenutku panja robota skrenu sa Pelorata: robot koji je stajao kraj njega lako ga je kucnuo po ramenu. Dva robota koja su odaslata da pretrae Banderovo prebivalite vraala su se trkom, koji je, uprkos svemu, delovao nekako nezgrapno. Tiina potraja sve dok im se roboti ne pribliie, dovikujui neto na solarijanskom jeziku - na ta sva etiri kao da namah izgubie svu pokretljivost. Za trenutak, inilo se kao da venu, gotovo kao da se ispumpavaju. "Pronali su Bandera", zakljui Pelorat, pre no to je Treviz uspeo da mu da znak da uti. Robot se okrenu prema njima i polako, kao da guta slogove, ree: "Upravlja Bander je mrtav. Svojom malopre anjom primedbom jasno ste nam stavili na znanje da vam je to bilo poznato. Kako je to bilo mogue?" "A otkud bih ja to znao?" odvrati Treviz izazovno. "Znali ste da je mrtav. Znali ste, tako e, da se nalazi tamo unutra. Otkud ste to mogli znati, osim ukoliko i sami niste bili tamo - ukoliko niste ba vi okonali njegov ivot?" Robot je sada ve gotovo sasvim pravilno izgovarao rei. Podneo je udarac, i prisebnost mu se stala vraati. "A na koji smo mi to nain mogli da ubijemo Bandera?" upita Treviz. "Zahvaljujui svojim transduktorima mogao nas je u trenutku zbrisati." "Odakle vi znate ta transduktori mogu - ili ne mogu - da uine?" "Pa, sami ste maloas pomenuli transudktorske renjeve." "Tano, samo sam ih pomenuo. Me utim, nisam nita rekao o nihovim svojstvima ili mogunostima kojima raspolau." "Saznanje o tome stekli smo u snu." "To nije nimalo verovatan odgovor." "Nije verovatna ni pretpostavka da smo mi prouzrokovali Banderovu smrt." "U svakom sluaju", umea se Pelorat, "ako je Upravlja Bander mrtav, Upravlja Falom je sada vlasnik ovog imanja. Dakle, evo Upravljaa, i vi morate postupati prema njegovim nalozima."

"Ve sam vam objasnio", odvrati robot, "da dete sa nerazvijenim transduktorskim renjevima nije pravi Solarijanac. Shodno tome, ne moe biti ni naslednik poseda. Neki drugi Naslednik, odgovarajuih godina, uputie se ovamo im dojavimo tunu vest. "A ta e biti s Upravljaem Falomom?" "Ne postoji Upravlja Falom. Postoji samo jedno dete, a mi dece imamo i vie nego to je potrebno. Bie iskljueno." Blis ljutito dobaci: "Samo se usudite. Pa, to je dete!" "Nisam ja taj", odvrati robot, "kome e moda biti poveren taj zadatak; u svakom sluaju, nisam ni taj koji e o tome doneti odluku. Za to je potrebna saglasnost svih Upravljaa. Me utim, u vreme kada postoji viak dece lako mi je da predvidim kakva e odluka biti doneta." "Ne! Kaem - ne!" "Iskljuenje e se obaviti savreno bezbolno... Ali evo dolazi jo jedan brod. Neophodno je da sada si emo u Banderovo bive prebivalite i putem holovizije sazovemo Savet koji e odluiti ta emo sa vama... Dajte mi to dete." Blis zgrabi polunesvesno dete iz Peloratovog naruja. vrsto ga privijajui uz sebe i nastojei da se odri u ravnotei, ona uzviknu: "Da niste ni takli ovo dete!" Jo jednom, robot munjevito isprui ruku i koraknu napred, nastojei da se domogne Faloma. Blis, me utim, brzo odskoi u stranu, zapoevi kretnju ak i pre no to je robot krenuo. Robot nastavi da se kree u prvobitnom smeru, kao da se Blis jo uvek nalazi ispred njega. Kruto se povivi napred, sa nonim prstima kao stoernom takom, on se srui licem prema zemlji. Ostala tri robota ostadoe nepokretna, neodre eno nekud zurei. Blis je mrkala, delimino usled gneva koji ju je obuzeo. "Gotovo da sam uspela da prona em pravi nain da ih zaustavim, ali nisam imala dovoljno vremena. Nisam imala drugog izbora do da odmah napadnem, i sada su sva etiri robota iskljueni... Pourimo na brod pre no to do e nova skupina. Trenutno sam suvie iscrpljena da bih bila u stanju da se suoim sa jo robota." ODLAZAK SA SOLARIJE 56. Odlazak sa Solarije protekao je kao u nekom bunilu. Treviz je na brzinu pokupio svoja neupotrebljiva oruja, otvorio hermetika vrata na brodu, i za tili as, svi su se nali unutra. Tako se dogodilo da Treviz nije ni primetio, pre no to su se ve dobrano udaljili od povrine planete, da je i Falom poao s njima. Pri svemu tome, vrlo je verovatno da ipak ne bi uspeli da se na vreme sklone, samo da su Solarijanci bili osposobljeni za vazdune letove. Solarijanskom brodu, iji je dolazak bio najavljen, trebalo je nezamislivo mnogo vremena da doleti i da se spusti, dok je, s druge strane, kompjuter Daleke zvezde bio u stanju da, za samo nekoliko minuta, gravitacioni brod podigne okomito uvis. Zahvaljujui ustrojstvu broda, gravitacioni potisak i sasmim tim, sila inercije, uopte se nisu oseali; premda su, dakle, jedva podnoljive posledice ubrzanja pri takvom

naglom poletanju bile unapred otklonjene - nije bilo mogunosti da se spree i posledice snanog vazdunog trenja. Temperatura na spoljnoj povrini broda podigla se znatno bre i znatno vie nego to su to pravila svemiroplovstva (ili ak i uputstva koja su se odnosila na sam brod) smatrala uputnim. Dok su se jo peli mogli su videti kako se drugi solarijanski brod sputa; njih jo nekoliko ukaza se na vidiku. Treviz se u sebi upita sa kolikim se brojem robota Blis mogla uspeno poneti; konano, on zakljui da bi, da su jo samo petnaestak minuta ostali na povrini planete, sigurno bili nadvladani. Kada su se, konano, nali u svemiru (odnosno, dovoljno daleko, sa jedva uoljivim pramenovima planetine eksosfere oko njih), Treviz uputi brod prema nonoj strani Solarije. Bio je to pravi vremenski skok unapred, budui da su se sa povrine digli u trenutku prvog sunevog smiraja. Na nonoj strani, Daleka zvezda trebalo je da bude u mogunosti da se znatno bre ohladi, i na taj nain, da pone da se od planete udaljuje osetno sporije, spiralnom putanjom. Pelorat se pojavi iz sobe koju je delio sa Blis i ree: "Dete sada mirno spava. Pokazali smo mu kako treba da koristi toalet; veoma brzo je shvatilo." "To me nimalo ne zau uje. Neto slino mora da je imalo i u Banderovom prebivalitu." "Nisam tamo video nikakav toalet, mada sam ga traio", primeti Pelorat saoseajno. "to se mene tie, nismo se ni za trenutak prerano vratili na brod." "Pa, ni za kog od nas se to ne bi moglo rei... Ali zbog ega smo poveli i dete sa sobom?" Pelorat, kao da se izvinjava, slee ramenima. "Blis nije elela da ga tamo ostavi. Kao da je htela da spase jedan ivot, u zamenu za onaj koji je oduzela. Zna, ne moe da podnese..." "Znam", odgovori Treviz. "Zna, dete je krajnje neobino", nastavi Pelorat. "Nije ni udo, re je o hermafroditu", odvrati Treviz. "Ali ima testise." "Pa, prirodno je da ih ima." "Ali vagina mu je veoma mala." Treviz se namrti. "Odvratno." "Nije ba tako, Golane", usprotivi se Pelorat. "Ono je samo prilago eno datim potrebama. Zadatak mu je da proizvede oplo eno jajace-eliju, koje se potom dalje razvija u laboratijskim uslovima - pod, rekao bih, brinom panjom robota." "A ta se doga a ako njihov robotski sistem zakae? Ukoliko bi se to dogodilo, vie ne bi bili u mogunosti da stvaraju podmladak." "Bilo koji svet naao bi se u nevolji ukoliko bi dolo do raspada njihovog socijalnog ustrojstva." "Ne bih ba morao rei da bih grcao u suzama ukoliko bi se to dogodilo Solarijancima." "Pa", sloi se Pelorat, "priznajem da im svet ba ne izgleda naroito privlano mislim, nama. Ali dragi moj, u pitanju su jedini ljudi i jedino socijalno ustrojstvo koji se

bitno razlikuju od naih predstava o tome. Ali zanemari li ljude i robote, ima svet koji bi, inae..." "Koji bi, inae, mogao da krene putem kojim je Aurora ve zabrazdila", presee ga Treviz. "Janove, kako je Blis?" "Bojim se da je strano iscrpljena. Spava. Sve ovo nije joj nimalo godilo, Golane." "Pa, iskreno reeno, ni ja nisam uivao." Treviz zatvori oi, pomislivi da bi i sam mogao malo da odspava. Zatim odlui da priuti sebi malo predaha, im postane siguran da Solarijanci nisu osposobljeni i za svemirske letove. U svakom sluaju, kompjuter mu do tog trenutka nije ni nagovestio prisutnost neke druge letelice u njihovoj neposrednoj blizini. On sa gorinom pomisli na dve planete Vasionaca koje su do ovog asa posetili - na neprijateljske, divlje pse na jednoj, i na neprijateljske, hermafroditske samotnjake na drugoj - i na injenicu da ni na jednoj od njih nisu naili ni na najmanji nagovetaj o moguem poloaju Zemlje. Sve to je proisteklo iz te dve posete bio je ovaj deak, Falom. On ponovo otvori oi. Pelorat je jo sedeo s druge strane kompjutera, sveanog izraza lica. "Trebalo je da to dete ostavimo na Solariji", ree odjednom Treviz, sa prizvukom vrstog ube enja u glasu. "Jadno dete. Ubili bi ga, tamo dole", odvrati Pelorat. "Svejedno", usprotivi se Treviz. "Njemu je tamo mesto. Ono je, nema zbora, deo te zajednice. Da bude uklonjeno samo zato to je viak sudbina je s kojom je bio ro en." "Ali drago moje mome, prilino je bezoseajno posmatrati tako stvari." "Razumno je tako posmatrati stvari. Mi ne znamo kako se treba starati o njemu, i moda e jo vie trpeti s nama i na kraju ipak umreti. ime se, uopte, ono hrani?" "Pa, pretpostavjam onim ime i mi, stari drue. U stvari, problem moe biti ta emo mi jesti? Imamo li dovoljno zaliha?" "Imamo, ne brini. Bie ak i vie nego to treba, ukljuujui i naeg novog putnika." Pelorat, me utim, kao da nije bio preterano zadovoljan. "Hrana nam postaje pomalo jednolina", ree on. "Moda je trebalo da ponesemo neto sa Komporelena - mada, naravno, nisu imali nita to bi zaista usreilo oveka." "Nismo mogli. Otili smo, kao to se sea, u prilinoj urbi, kao i sa Aurore, i posebno sa Solarije... Ali malo jednolinosti moe se podneti. ovek, moda, gubi dobro raspoloenje, ali ipak, preivljava se, nekako." "Da li bi, ipak, u sluaju potrebe, bilo mogue pribaviti negde svee zalihe?" "Naravno, Janove. U svako doba. Zahvaljujui gravitacionom brodu i hipersvemirskim mainama sva Galaksija nam je na dohvatu ruku. Za samo nekoliko dana moemo stii na bilo koje mesto. Problem je, me utim, u tome to je zbog nas pola Galaksije u stanju uzbune; stoga bih rado izvesno vreme ostao po strani." "Pa, sigurno je tako... uj, ini mi se da Bander nije ispoljio nikakvo zanimanje za na brod?" "Verovatno mu nije doprlo do svesti o emu je re. Pretpostavljam, naime, da su Solarijanci jo davno potpuno digli ruke od svemirskih letova. Njihova prvenstvena elja

bila je da budu ostavljeni na miru; stoga je malo verovatno da bi mogli uivati u bezbednosti svoje povuenosti od ostalog sveta da su, istovremeno, sve vreme tumarali unaokolo, objavljajui svima svoje postojanje." "Pa, Golane, kakav e biti na sledei korak?" "Postoji i trei svet koji treba posetiti" odgovori Treviz. Pelorat zavrte glavom. "Ako je suditi po prva dva, ne oekujem previe ni od treeg." "U ovom trenutku ne oekujem ni ja. Ipak, im se malo naspavam izdau nalog kompjuteru da nam izrauna putanju do tog treeg sveta." 57. Treviz je spavao znatno due nego to je nameravao, ali to jedva da je bilo od neke vanosti. Na brodu, u uobiajenom smislu rei, nije bilo ni dana ni noi, i dvadesetetvoroasovni ivotni ciklus nikada nije bio do kraja potovan. Sate su koristili po vlastitim eljama i potrebama, i to se Treviza i Pelorata, a naroito Blis tie, nije bilo nimalo neobino da odstupaju od prirodnog toka stvari kako u obedovanju, tako i u spavanju. Dok je sa sebe skidao sapunicu (zbog tednje vode bilo je uputnije sapunicu otrti za sebe, nego je spirati) Treviz za trenutak pomisli da bi mogao odspavati jo sat ili dva; ali, okrenuvi se, ugleda pred sobom Faloma, potpuno nagog, ba kao to je i on sam bio. Zbunjen, on naglo koraknu unazad, to naravno, s obzirom na skuenost prostora za linu higijenu, izazva da telom udari u neto tvrdo iza sebe. Treviz opsova. Falom je stajao zablenuvi se u njega, pokazujui prstom prema Trevizovom penisu. Ono to je pri tom govorio bilo je, dakako, sasvim nerazumljivo, ali sve u detetovom ponaanju jasno je ukazivalo da, jednostavno, nije u stanju da poveruje sopstvenim oima. Vlastitog spokojstva radi, Trevizu ne ostade nita drugo do da rukama prekrije penis. "Pozdrav", oslovi ga dete svojim visokim, piskavim glasiem. Treviz se lako tre na detetovu neoekivanu upotrebu galaktikog, ali mu odmah bi jasno da samo ponavlja tu u re. Falom dodade, muno se borei sa reima i izgovarajui svaku ponaosob: "Blis... kae... vi... okupati... me." "Ma nemoj?" odvrati Treviz. Stavivi obe ruke na detinja ramena, on dodade: "Ti... stani... ovde." On pokaza na jedno odre eno mesto na podu i Falom, naravno, smesta pogleda u pravcu Trevizovog prsta. Oigledno, nije razumeo ni jednu jedinu re. "Ne mrdaj odavde", dodade Treviz, i obema rukama uhvati dete, vrsto ga pritiskajui kao da eli da mu objasni da treba da ostane nepokretno. Zatim se na brzinu osui, navue gaice, a potom i pantalone. Zatim izi e i grmnu: "Blis!" Na brodu je, zaista, bilo veoma teko biti od nekog udaljen vie od nekoliko metara, i Blis se, gotovo istog asa, pojavi na vratima svoje sobe. Ona mu se nasmei i upita: "Jeste li me to pozvali, Trevize, ili sam samo ula da povetarac arlija preko bujne trave?" "Ne trudite se da budete duhoviti, Blis. ta je ono tamo?" Treviz pokaza palcem preko svog ramena.

Blis pogleda preko njega i odvrati: "Pa, rekla bih da je u pitanju mali Solarijanac koga smo jue doveli na brod." "Vi ste ga doveli. Zbog ega mislite da ja treba da ga kupam?" "Pomislila sam, samo, da biste to mogli poeleti. Dete je veoma pametno. Brzo ui galaktiki i lako pamti sve to mu objasnim. Prirodno, i ja ga u tome pomalo podstiem." "Prirodno." "Tako je. Nastojim da ga sasvim smirim. Tokom svih ovih neprijatnih zbivanja, dole na planeti, drala sam ga u stanju oamuenosti. Pobrinula sam se, u me uvremenu, da mirno i due odspava ovde na brodu, i sada nastojim da mu bar malo odvratim misli od izgubljenog robota, Dembija, koga je, po svemu sudei, veoma voleo." "I sve e se, pretpostavljam, zavriti tako to e on zavoleti ovo mesto." "Nadam se. Veoma je prilagodljiv jer je jo dete, i ja ga u tome ohrabrujem - u meri u kojoj se usu ujem da utiem na njegov mozak. Ubrzo u poeti da ga uim galaktiki." "Pa, onda, vi ga kupajte. Jesmo li se razumeli?" Blis slee ramenima. "I hou, ako vam je ba toliko stalo, ali elela sam da se sprijatelji sa svima nama. Bilo bi veoma korisno kada bi svako od nas preuzeo na sebe deo roditeljskih obaveza. Sigurna sam da ste i vi spremni da tome date svoj doprinos." "Ne ba u tolikoj meri. A sada, kada ga okupate, gledajte da ga se otarasite. elim da razgovaram s vama." "Kako to mislite - da ga se otarasim?" upita Blis, sa jedva primetnim prizvukom neprijateljstva u glasu. "Nisam, naravno, mislio da ga izbacite kroz prozor. Mislio sam da ga smestite kod sebe u sobu. Neka mirno sedi u nekom uglu. elim da razgovaram s vama." "Biu vam na usluzi", odvrati Blis hladno. Treviz se zagleda za njom, za trenutak potharanjujui svoj gnev, a onda u e u komandnu prostoriju i ukljui ekran. Solarija je sada predstavljala taman krug, sa svetleim polusrpom pri svom levom rubu. Treviz postavi dlanove na komandnu tablu, traei vezu sa kompjuterom; gotovo istog asa, on oseti kako gnev poputa. ovek je trebalo da bude savreno spokojan da bi se uspostavila delatna veza izme u mozga i kompjutera; i konano, zahvaljujui uslovnom refleksu, njime zavlada spokoj. U bilo kom smeru oko broda nije bilo ni najmanjeg nagovetaja tu ih letelica; sve je bilo nemo, do same povrine planete. Solarijanci (ili, verovatnije, njihovi roboti) ili nisu mogli, ili nisu nameravali da ih slede. Ba dobro. To mu je prualo mogunost da, napokon, izi e iza none strane planete. To bi se, uostalom, ionako dogodilo: to se brod bude vie udaljavao od Solarije planetin disk postajae sve manji, i sve e se vie otkrivati, iako znatno udaljeniji, osetno vei disk sunca oko koga je ona kruila. On podesi kompjuter da izvede brod izvan planetarne ravni, budui da je to trebalo da im omogui da, sa znatno vie bezbednosti, postignu vee ubrzanje. Nakon toga, posle nekog vremena, u svakom sluaju bre, trebalo je da za u u podruje gde bi zakrivljenost svemira bila dovoljno mala da bi savreno bezbedno mogli da izvedu hipersvemirski skok.

Sada je, kao to je esto imao obiaj, poeo da prouava oblinje zvezde. Tihe i nepromenljive, sadrale su u sebi neku opinjujuu mo. Beskrajna udaljenost izbrisala je sve njihove greve i svu njihovu mahnitost, pretvorivi ih u siune grudve svetlosti. Neka od tih grudvica mogla je, sasvim lako, biti sunce oko koje se Zemlja obrtala matino Sunce (sa velikim S) pod ijim je zracima bio zaet sav ivot, i zahvaljujui ijoj blagodarnosti se i samo oveanstvo razvilo. Oigledno, ako su svetovi Vasionaca kruili oko zvezda koje su bile blistave i predstavljale ugledne lanove zvezdane porodice, i ako pored svega ipak nisu bile unete u velike galaktike karte pohranjene u memoriju kompjutera - zbog ega, onda, to ne bi mogao biti sluaj i sa samim Suncem? Ali moda su samo sunca Vasionaca bila isputena, zahvaljujui nekom pradavnom mirovnom ugovoru na osnovu koga im je bilo omogueno da se izgube u tami vekova i prostora? Da li bi sunce Zemlje bilo uneto u veliku galaktiku kartu - ali ne i posebno obeleeno, kako bi se razlikovalo od milijardi slinih sunaca - da nije u svom okrilju imalo i planetu gde je ivot mogao nastati i razvijati se? Najzad, irom Galaksije bilo je oko trideset milijardi zvezda nalik na Sunce; ali samo je svaka hiljadita me u njima imala planete na kojima je bio mogu ivot. Takvih je planeta, podesnih za ivot, u podruju od samo nekoliko stotina parseka u odnosu na njihov trenutni poloaj - moglo biti i itavu hiljadu. Znai li to, onda, da je trebalo da skakue od jedne do druge zvezde nalik na Sunce, u traganju za njima? S druge strane opet, moda se matino Sunce nije ni nalazilo u ovom podruju Galaksije. Koliko je jo bilo podruja gde su ljudi bili ube eni da se Sunce nalazi negde u njihovom susedstvu, i koliko je bilo onih koji su vrsto verovali da su upravo oni potomci drevnih Iseljenika...? Bila su mu potrebna obavetenja, ali njih nije bilo niotkud. Veoma je sumnjao da bi ak i najtemeljitija pretraga hiljadugodinjih ruevina na Aurori pruila neko obavetenje u pogledu poloaja Zemlje. A jo je vie sumnjao da bi bilo mogue nagnati Solarijance da mu, dragovoljno, neko takvo obavetenje ustupe. Pored toga - ako su ve sva obavetenja o Zemlji bila uklonjena iz velike biblioteke na Trantoru, i ako nikakvog traga o Zemlji nije bilo ni u sveseanju Gee - inilo se malo verovatnim da bi bilo kakvo obavetenje o Zemlji, koje je nekad moglo i postojati na nekom od izgubljenih svetova Vasionaca, ostalo netaknuto. Najzad, ukoliko bi i pronaao Zemljino sunce, pa i samu Zemlju - makar pukom sreom - nije li se moglo dogoditi da ga neka sila uini nesvesnim tog otkria? Nije li, moda, Zemljina samo-odbrana bila neprobojna? Moda se njena odlunost da ostane sakrivena zaista niim nije mogla pokolebati? Za im je on to, uopte, tragao? Da li je Zemlja postojala? Ili ga je, moda, neki propust u Seldonovom Planu naveo da pomisli (bez pravog razloga) da Zemlja postoji i da e je on pronai? Ve proteklo pet stolea kako je Seldonov Plan bio delatan, vodei ljudski soj (tako bar tvrdi verovanje) ka bezbednoj luci, u okrilje Drugog carstva, veeg, plemenitijeg i slobodnijeg od Prvog - pa ipak je on, Treviz, glasao protiv njega, izjasnivi se za Galaktiku.

Galaktika je trebalo da bude ogroman, ivi organizam, dok bi Drugo galaktiko carstvo, ma koliko veliko po svom obimu i raznovrsju, bilo tek puka zajednica individualnih bia, nitavnih u pore enju sa njim samim. Drugo galaktiko carstvo trebalo je da bude samo jo jedan izraz one vrste udruivanja pojedinanih bia kakvo je oveanstvo nastojalo da uspostavi, i odri, od svojih najranijih dana. Drugo galaktiko carstvo moglo bi biti i najbolje i najvee u svojoj vrsti - pa ipak, bilo bi tek samo jo jedan primer u toj vrsti. A ako je Galaktika, kao izraz sasvim drugaije vrste zajednitva, trebalo da bude bolja od svega to bi Drugo galaktiko carstvo ikada moglo biti - znai da je morao postojati neki propust u Planu, neto to je i sam veliki Hari Seldon prevideo. S druge strane, ukoliko je zaista postojalo neto to je Hari Seldon prevideo - kako je to on, Treviz, mogao da ispravi? On nije bio matematiar; nije znao nita, ba nita, o pojedinostima Plana; ta vie, ne bi umeo ni da se razabere u njemu, ak i kad bi neko uznastojao da mu ga objasni. Poznate su mu bile, zapravo, samo dve osnovne pretpostavke - da Plan barata ogromnim ljudskim masama, i da ljudi ne smeju biti svesni pravca i tokova koji vode do ostvarivanja Plana. Prva pretpostavka bila je sama po sebi jasna, imajui u vidu ogromno stanovnitvo Galaksije; to se, pak, druge tie, ni ona nije predstavljala obmanu, budui da su jedino pripadnici Druge zadubine znali pojedinosti Plana, a oni su se, dakako, pobrinuli da tajnu zadre za sebe. Postojala je i trea pretpostavka - koja se, me utim, morala uzeti zdravo za gotovo; u tolikoj meri zdravo za gotovo da je niko nikad nije ni pomenuo, a moda, ak ni pomislio na nju - pa ipak, mogla je biti i skroz pogrena. Pretpostavka koja je, ukoliko jeste bila pogrena, mogla ugroziti i sam veliki cilj Plana, i doprineti da se Galaktika pretpostavi Carstvu. Ali ako je ta trea pretpostavka bila toliko oigledna, i do te mere uzimana zdravo za gotovo da se niko nije ak ni potrudio da je javno saopti - kako je, u tom sluaju, mogla biti pogrena? I ako je nikad niko nije ni pomenuo, ili ak nije ni pomislio na nju, kako je onda Treviz mogao znati da ona uopte postoji, ili ako je samo nasluivao da postoji, kako je mogao imati i najmanjeg pojma o tome u emu se ona sastoji? Da li je on zaista bio onaj Treviz, ovek bespogovorne intuicije - kako je to Gea od samog poetka tvrdila? Da li je, zaista, bio u stanju da postupi ispravno, ak ni sam ne znajui zbog ega neto ini? Upravo nastoji da poseti svaki od svetova Vasionaca za koji je znao... Da li postupa ispravno? Da li su svetovi Vasionaca sadrali odgovor? Ili bar zametak odgvora? ega je jo bilo na Aurori, osim ruevina i divljih pasa? (I moda drugih divljih stvorova. Pobesnelih bikova? Dinovskih pacova? Zelenookih, podmuklih maaka?) Na Solariji je bilo razumnog ivota - ali ega zapravo, osim robota i ljudi, transduktora energije? Kakve je veze bilo koji od ta dva sveta mogao imati sa Seldonovim Planom osim ukoliko nisu uvali tajnu o poloaju Zemlje? Pa, ako i jesu, kakve je veze mogla Zemlja imati sa Seldonovim Planom? Nije li u pitanju moda bila ista mahnitost? Nije li, moda, suvie dugo i sa previe ozbiljnosti sluao, preputajui im se, matarije o vlastitoj nepogreivosti?

Sveproimajui teret posti enosti srui se odjednom na njega i stade ga pritiskati, jedva mu dozvoljavajui da die. On jo jednom baci pogled put zvezda - dalekih, neosetljivih - i pomisli: Golane Trevize, ti si kralj svih galaktikih budala! 58. Blisin glas tre ga iz razmiljanja. "Pa, Trevize, zbog ega ste eleli da me vidite... Neto nije u redu?" Usta joj se skupie odajui iznenadnu zabrinutost. Treviz podie pogled i na trenutak ne uspe da odagna r avo raspoloenje. Zagledavi se u Blis, on odgovori: "Ne, ne. Sve je u redu. Ja... samo sam se bio izgubio u mislima. Povremeno, tako, preputam se razmiljanju." Pomalo nevoljno, on se seti da je Blis u stanju da mu ita misli. ta je imao kao zalog da ona to nee initi? Samo njenu re. Ipak, inilo se da bez ikakvih zadnjih misli prihvata njegove rei: "Pelorat je sa Falomom, ui ga sklapanju reenica na galaktikom", ree ona. "Dete je, po svemu sudei, spremno da jede to i mi, bez ikakvog izvoljevanja... Ali o emu ste eleli da razgovaramo?" "Pa, po imo negde drugde", predloi Treviz. "Kompjuteru trenutno nisam potreban. Ukoliko nemate nita protiv, po imo u moju sobu. Krevet je nameten, i moete sesti na njega, a ja u u naslonjau. Ili obrnuto, ukoliko vam to vie odgovara." "Svejedno mi je." U nekoliko koraka stigoe do Trevizove sobe. Blis ga je paljivo posmatrala. "ini se da vie niste besni." "Zagledate u moje misli?" "Ni sluajno. Zagledam vam lice." "Ne, nisam vie ljut. Povremeno, istina, na trenutak planem, ali to nije isto... A sada, ne zamerite mi, moram vam postaviti nekoliko pitanja." Blis sede na Trevizov krevet, drei se pomalo ukrueno; na njenom irokom, lepo izvajanom licu lebdeo je izraz sveanog iekivanja, ba kao i u njenim dubokim, sme im oima. Gavranastocrna kosa koja joj je padala na ramena, bila je briljivo doterana, a tanke, vitke ruke mirno su joj poivale na krilu. Oko nje irio se jedva raspoznatljiv miris parfema. Treviz se nasmei. "Udesili ste se kao kakva lutkica. Imam utisak da ste to namerno uinili, mislei da neu biti sposoban da se istresam na jedno mlado i lepo devoje." "Ukoliko smatrate da e vam to initi dobro - moete se istresati koliko god vam je volja. Jedino to ne elim to je da praskate i istresate se na Faloma." "Nemam nikakvu nameru, ni sada ni u budue. U stvari, nemam nikakvu nameru ni da praskam ni da se istresam ni na vas. Zar se nismo dogovorili da emo biti prijatelji?" "Gea nikada nije ni gajila nita drugo prema vama osim prijateljstva, Trevize." "Ne govorim sada o Gei. Poznato mi je da ste deo Gee, i ta vie, da jeste Gea. Pa ipak, jedan deo vas je i individualno bie, bar u izvesnom pogledu. elim, ovog asa, da razgovaram sa tim individualnim biem. elim da razgovaram s nekim ko se zove Blis, ne obazirui se - ili obazirui se to je manje mogue - na Geu. Blis, zar nismo rekli da emo biti prijatelji?" "Jesmo, Trevize."

"Dakle, zbog ega ste onda oklevali da sredite one robote na Solariji, na koje smo naili poto smo napustili Banderovo prebivalite? Ponizili su me, ak i fiziki ozledili, pa ipak nita niste preduzeli. ak i ako se svakog trenutka moglo pojaviti jo robota, i uprkos opasnosti da budete nadvladani - nita niste preduzimali." Blis se ozbiljno zagleda u njega, i odgovori kao da eli da objasni, a ne da opravda svoje ponaanje. "Niste u pravu, Trevize. Nije tano da nisam nita preduzela. Prouavala sam mozgove Robota uvara, nastojei da ustanovim kako da ih zaustavim." "Znam da ste to inili. Tako ste mi bar sami tada rekli. Ja, me utim, ne vidim nikakav smisao u tome. emu ih prouavati, budui da ste bili savreno sposobni da ih unitite to ste, konano, i uinili?" "Smatrate li da je lako unititi neko razumno stvorenje?" Treviz stisnu usne, s oiglednim izrazom prezira. "Ali Blis... Razumno stvorenje? Pa, u pitanju su bili samo roboti!" "Samo roboti!" U glasu joj se pojavi neobina ivost. "Uvek ista pria. Samo. Samo! A zbog ega je onaj Solarijanac, Bander, oklevao da nas ubije? Mi smo samo ljudska bia, bez transduktora. Zbog ega bismo uopte oklevali da Faloma prepustimo njegovoj sudbini? Ta, on je samo Solarijanac, i to neodrasli Solarijanac. Ukoliko biste, sluei se tim 'samo' kao razlogom, nastavili da otpisujete sve i svata, konano nee ostati ba niko ili nita, ije unitenje ne biste bili u stanju da opravdate. Uvek postoji neka kategorija u koju ih moete svrstati." "Ne, Blis", odvrati Treviz, "nemojte jedan savreno ispravan stav vui u krajnost, samo da biste ga nainili smenim. Roboti jesu bili samo roboti. Tu injenicu ne moete osporiti. Oni nisu ljudska bia. Niti razumna stvorenja, u naem smislu rei. Oni su samo maine, koje se slue prividom razuma." "Kako vam je lako da govorite o neemu to, u stvari, ne poznajete", odvrati Blis. "Ja sam Gea. Razume se, ja sam i Blis, ali nisam manje Gea. Ja sam svet koji svaki svoj atom smatra i dragocenim i ispunjenim smislom. Ja/mi/Gea nismo tek tako voljni da razorimo neki organizam, mada uvek jesmo spremni da mu pomognemo da se razvije u neto jo sloenije, pod uslovom da to ni na koji nain ne bude na tetu celine. Razum je ishodite najvieg oblika organizovanosti za koji znamo, i potreba da se neki razum uniti izraz je, uvek, veoma bolne nude. Pri tom, jedva da ima neke vanosti da li je u pitanju biohemijska ili mehanika vrsta razuma. U stvari, Roboti uvari predstavljali su vrstu razuma s kojom se ja/mi/Gea jo nikada nismo sreli. Prouavati ga - prava je divota; unititi ga - nezamislivo je. Osim, dabome, u sluaju krajnje nude." Treviz hladno odvrati: "Na kocki su bila tri, neuporedivo via i vanija razuma: va vlasititi, zatim Pelaratov, ljudskog bia za koje vas vee duboka privrenost ljubavi, i najzad, ukoliko nemate nita protiv to ga uopte pominjem, moj." "etiri! Stalno zaboravljate da prikljuite i Faloma... Pa ipak, nisu bili na kocki, ne stvarno. Takva je bar bila moja procena. Sasluajte me... Zamislite da ste se nali pred nekom slikom, istinskim umetnikim remek-delom, ali ije samo postojanje moe znaiti smrt za vas. Sve to bi bilo potrebno da uradite jeste da uzmete poveu etku i nasumice prevuete njome preko platna; ono bi bilo zauvek izgubljeno, i vi biste bili bezbedni. Pretpostavimo, me utim, da ste umesto toga pomno prouili sliku, i naneli neto boje

ovde, stavili neku takicu onde, uklonili neku pojedinost na nekom treem mestu, i tako dalje; izmenili biste na taj nain platno u dovoljnoj meri tako da vam ono vie ne bi ugroavalo ivot, a ipak bi remek-delo bilo sauvano. Prirodno, vae izmene morale bi se izvesti sa beskrajnom, ak bolnom panjom. Bilo bi vam za to potrebno vremena, naravno; ali ne sumnjam da biste, ako biste vremena imali dovoljno, pokuali da, istovremeno, spasete i platno i svoj ivot." "Moda ste u pravu", prihvati Treviz. "Ali vi ste na kraju, unitili platno a nita niste dobili za uzvrat. Dohvatili ste tu svoju etku i stali ga premazivati, briui sve one divotne nanose boja i unitavajui sve tananosti poteza i nadahnua. A uinili ste to onog trenutka kada je sudbina onog malog hermafrodita bila na kocki, dok pred opasnou koja se nadvila na Pelorata i mene, pa i vas samu, niste ni mrdnuli." "Nama, Doljacima, nije u tom trenutku pretila nikakva neposredna opasnost, dok Falomu, ini mi se, jeste. Morala sam da biram izme u Robota uvara i Faloma, i kako nisam smela gubiti vreme, odabrala sam Faloma." "Da li je, Blis, ba tako bilo? Brzi proraun u odmeravanju jednog uma naspram drugog, i jo bra procena o veoj sloenosti i veoj vrednosti jednog od njih?" "Tako je." "Pretpostavimo, me utim", nastavi Treviz, "da ja sada ustvrdim da je kraj vas stajalo samo jedno obino dete, dete kome je zapretila smrt. I da ste stupili u dejstvo iznenada podstaknuti materinskim nagonom, dok ste se, sve vreme pre toga, kad su na kocki bili ivoti tri odrasla bia, bavili proraunima raznih mogunosti." Blis lako pocrvene. "Moda je, u svemu tome, bilo i neega od toga to ste upravo opisali; ali nema nikakvog razloga da se prema mom postupku odnosite sa porugom. Pored toga, moj postupak predstavljao je i izraz racionalnog ponaanja. "Pitam se da li je ba tako. Da je u vaem postupku zaista bilo neeg racionalnog, prirodno bi bilo da delate na osnovu saznanja da e dete, neminovno, doiveti sudbinu kakvu mu je propisalo njegovo drutvo. Ko zna koliko je hiljada dece do sada bilo preputeno svojoj zlehudoj sudbini, samo da bi se odrala mera naseljenosti koju Solarijanci smatraju najpogodnijom za svoj svet?" "Postoji jo jedan vaan razlog, Trevize. Dete je trebalo da nestane jer je bilo premaleno da postane Naslednik, a razlog tome bila je smrt njegovog roditelja - koju sam ja prouzrokovala." "Tako je... Ali pitanje je bilo: ubiti ili biti ubijen." "To je sporedno. Ja mu jesam ubila roditelja. Nisam mogla, tek tako, ostati po strani i dopustiti da dete sna e smrt zbog onoga to sam ja uinila... Pored toga, zahvaljujui detetu u prilici smo da prouimo um kakav Gea do sada jo nikada nije srela." "Um jednog deteta." "Ali nee to zauvek ostati. Tokom vremena, na njegovom mozgu razvie se dva transudktorska renja. Ti renjevi daju jednom Solarijancu svojstva s kojima se sve ono ime Gea raspolae ne moe meriti. Samo to to sam odravala svetlost u nekoliko svetiljki i pokrenula mehanizam koji otvara vrata, bilo je dovoljno da me svu iscrpi. Bander je, me utim, bio u stanju da energijom snabdeva imanje isto toliko sloeno, a i

vee po prostranstvu, nego to je grad koji smo pohodili na Komporelenu; tavie, bio je to u stanju da ini ak i u snu." "Znai, u detetu vidite vanu kariku u fundamentalnom izuavanju mozga." "Da, u izvesnom pogledu." "To, me utim, nije i moj pogled. Meni se, u stvari, ini da Falomov dolazak na brod znai pretnju po sve nas. I to veoma veliku." "Pretnju - u kom smislu? Uz moju pomo, dete e se savreno prilagoditi. Izuzetno je inteligentno, i ve ispoljava znake naklonosti prema svima nama. Jee ono to i mi jedemo, ii kuda i mi budemo poli, i zahvaljujui njegovom mozgu, ja/mi/Gea, doi emo do neprocenjivo vanih saznanja." "A ta ako bude imao poroda? Kao to znate, nije potrebno da bude u paru s nekim svoje vrste. Sam je sebi dovoljan." "Za porod nee biti sposoban jo mnogo godina. ivotni vek Vasionaca merio se stoleima, a Solarijanci nisu ispoljavali ni najmanju elju da se mnoe. Ograniena reprodukcija verovatno je u samoj osnovi njihovog biolokog i socijalnog ustrojstva. Falom nee imati poroda jo dugo vremena. "Kako to moete znati?" "Ja to ne znam. Samo se sluim logikom." "A ja vam kaem da e se na kraju ispostaviti da Falom predstavlja pretnju za nas." "Vi to ne moete znati. Pored toga, ne razmiljate logino." "Oseam to, Blis, iako bez nekog vreg povoda... Za sada, u najmanju ruku. I ne zaboravite, Blis, vi ste ta, ne ja, koja preko svake mere veruje u moju nepogreivost." Blis se namrti, i licem joj pre e oseaj nelagodnosti. 59. Pelorat zastade na vratima komandne prostorije i, kolebajui se, pogleda unutra. Izgledalo je kao da pokuava da odgonetne da li je Treviz - ili moda nije - bio u poslu do gue. Treviz je postavio dlanove na komandnu plou, kao i uvek kada je pokuavao da postane deo kompjutera; oiju prikovanih za ekran. Pelorat na osnovu toga zakljui da je Treviz obuzet poslom, te ostade da strpljivo eka, nastojei da se ni ne pokrene, niti da, na bilo koji drugi nain, poremeti svog prijatelja. Konano, Treviz podie pogled prema Peloratu. Me utim, kao da ba nije bio sasvim svestan njegovog prisustva. Uvek, kada god je stupao u dvojstvo sa kompjuterom, Trevizove oi dobijale su neki ustakljen i neusredsre en izgled - kao da je gledao, mislio i iveo na neki drugi nain, razliit od neobiajenog. Ipak, on lagano klimnu Peloratu, kao da se njegovo prisustvo, s mukom se probijajui, konano i lenjo otisnulo na njegovoj mrenjai. Posle nekoliko trenutaka podigao je ake sa komandne ploe i nasmeio se; ponovo je to bio stari Treviz. "Bojim se, Golane, da te svaki as ometam", ree Pelorat, s izvinjavajuim prizvukom u glasu.

"Ne, Janove. Ne radim trenutno nita ozbiljno. Samo sam eleo da proverim da li emo uskoro biti spremni za skok. ini mi se da smo mu blizu; pa ipak, odloiu ga za nekoliko asova, tek toliko da nam donese sreu." "Da li srea - ili bilo kakav drugi sluajni inilac - imaju sa tim ikakve veze?" "To sam tek onako rekao", odgovori Treviz smeei se. "Me utim, sluajni inioci mogu katkad odigrati ozbiljnu ulogu - bar u teoriji... Ali ta ti se to vrzma po glavi?" "Mogu li da sednem?" "Dabome. Bie ipak, bolje da po emo u moju sobu. Kako je Blis?" "Sasvim dobro." On se nakalja. "Spava, sada. Mora dosta da spava, shvata i sam." "Dabome da shvatam. Hipersvemirska odvojenost od Gee." "Upravo tako, stari drue." "A Falom?" Treviz se zavali na svoj krevet, prepustivi naslonjau Peloratu. "Zna one spise iz moje zbirke koje mi je tvoj kompjuter lepo pretampao? Ona drevna predanja? Pa, Falom ih sada ita. Dabome, on se tek malo razabira u galaktikom, ali po svemu sudei, dopada mu se sam zvuk rei dok ih izgovara. On je... Sve vreme, kad govorim o njemu, koristim linu zamenicu koja oznaava muki rod. ta misli, stari drue, zbog ega je to tako?" Treviz slee ramenima. "Moda samo zbog toga to si i ti muakarac." "Moda. Zna, neverovatno je inteligentan." "Siguran sam da je tako." Za trenutak, Pelorat oklevae. "Imam utisak da ba nisi naroito sklon Falomu." "Janove, nemam protiv njega nita lino. Nikada nisam imao dece, niti sam im ikad, uopte uzev, bio sklon. Koliko se seam, ti si imao dece." "Samo jednog sina... Seam se, priinjavalo mi je veliko zadovoljstvo da se poigram s njim, dok je jo bio dete. Moda je to razlog to sve vreme, govorei o Falomu, upotrebljavam muki rod. Sve me to vraa unazad za dvadeset i vie godine." "Nemam nita protiv tvoje naklonosti prema Falomu, Janove." "I tebi bi se sigurno dopao, samo kad bi sebi pruio priliku da ga zavoli." "Siguran sam, Janove, da bih, i moda u, zaista, jednog dana i pruiti sebi takvu priliku." Pelorat ponovo zastade, oklevajui. "Svestan sam i toga da mora da si se ve umorio od neprestanih rasprava sa Blis." "U stvari, Janove, ja ni ne mislim da se ba preterano raspravljamo. U stvari, u poslednje vreme ona i ja se sasvim dobro slaemo. ak smo, pre neki dan, imali i jedan zanimljiv razgovor - bez dreke, bez me usobnog optuivanja - o tome zbog ega je oklevala da neto preduzme protiv Robota uvara. Na kraju krajeva, u poslednje vreme nam je nekoliko puta spasla ivot, te joj, ini mi se, ne mogu ponuditi nita manje od prijateljstva. Je li tako?" "Tako je. Shvatam to, ali pod 'raspravljati' nisam mislio 'sva ati se'. Imao sam u vidu tu vau stalnu prepirku o suprostavljanju pojedinane svesti svesti Galaktike." "Ah, to! Pa, verujem da e se ta rasprava izme u nas nastaviti - sa puno obzira na obe strane."

"Da li bi imao neto protiv, Golane, ukoliko bih ti predoio neto to govori u prilog njenom stanovitu?" "Naravno da ne bih. Ipak, da li ti ideju o Galaktici prihvata sam od sebe, ili te jednostavno ini srenim da deli isto miljenje sa Blis?" "Najiskrenije, sam od sebe. Duboko verujem da Galaktika treba da se ostvari. I ti si se, sam, opredelio za to, i postajem sve ube eniji da si ispravno postupio." "Samo zato to sam se tako opredelio? Ali to nije dovoljno. Ma ta Gea tvrdila, mogue je da sam se prevario. Stoga, nemoj dozvoliti Blis da te ubedi, pozivajui se na moje opredeljenje." "Mislim da nisi pogreio. I nije me Blis u to uverila, ve Solarija." "Kako to misli?" "Pa, da ponemo od poetka. Mi smo Izdvojenici, ti i ja." "To je Blisin izraz, Janove. Vie volim da o nama mislim kao o individualistima." "To je semantiko pitanje, stari drue. Zovi ti to kako god hoe, ali uvek ostaje injenica da iz ove koe ne moemo i da smo zatoenici vlastitih misli: mi, pre svega, mislimo na sebe same. Nagon samoodranja je prvi zakon nae prirode, ak i ukoliko bi to ilo na utrb svega ivog." "Ipak, poznati su brojni primeri rtvovanja za druge." "Veoma je mali broj takvih primera. Mnogo su brojniji primeri ljudi koji su, zarad svojih aavih hirova, rtvovali i ono to je drugima bilo najdrae." "Dobro... I kakve to veze ima sa Solarijom?" "Pa, eto, na Solariji smo imali priliku da vidimo ta se sa Izdvojenicima - ili, individualistima, ako ti se taj izraz vie dopada - moe dogoditi. Solarijanci jedva da bi mogli podneti i samu pomisao da me usobno dele itav jedan svet. Da bi postigli punu linu slobodu, vie im se dopada da ive u potpunoj izdvojenosti. Ne gaje nikakvu ljubav ak ni prema svom vlastitom potomstvu; na protiv, ubijaju ih ukoliko ih je, po njihovom miljenju, prevelik broj. Okruuju se robotima-robovima, koje sami snabdevaju energijom, tako da kada oni umru, itavo njihovo imanje, tako e, simbolino, zamire. Golane, ima li kakvog smisla diviti se tome? Moe li to, uopte, porediti sa obzirnou, dobrotom i uzajamnim razumevanjem - onim to krasi Geu? Blis nijednog trenutka nije o ovome razgovarala sa mnom. To su, iskljuivo, moja lina oseanja." "I prilii ti, Janove, da tako osea. Budi uveren da delim tvoja oseanja. I ja smatram da je solarijansko drutvo uasavajue - ali ono nije oduvek bilo takvo. Oni potiu od Zemljana, odnosno, neposredno, od Vasionaca koji su nekada i sami vodili normalan ivot. Solarijanci su, iz ovog ili onog razloga, odabrali put koji ih je odveo u jednu krajnost; ali ne moe suditi o neemu na osnovu krajnosti. Postoji li u itavoj Galaksiji, sa bezbroj miliona naseljenih planeta, ijedan svet za koji pouzdano zna da je izgradio drutvo poput onog na Solariji, ili drutvo koje bi, makar izdaleka, bilo nalik na solarijansko? Da li bi i sama Solarija izgradila takvo drutvo - da nije preplavljena robotima? Meni se ini nezamislivim da bi se neka zajednica individualista - bez robota uopte mogla razviti u neto to predstavlja sam vrhunac uasa."

Peloratovo lice malo otvrdnu. "Nalazi rupe u svemu, Golane - ili u najmanju ruku, imam utisak da ti je dobrodoao i najbeznaajniji razlog kada treba da brani vrstu Galaksije protiv koje si se izjasnio." "Ne traim rupe u svemu. Mora postojati razumno opravdanje za Galaktiku, i kada ga prona em - znau; i povui u se. Ili moda, da se tanije izrazim - ako ga prona em." "Zar i pomilja da bi se moglo dogoditi da ga ne na e?" Treviz slee ramenima. "Kako da ti kaem... Da li zna zbog ega sam rad sa saekam jo nekoliko asova pre nego to nainim skok; ta vie, da sam u opasnosti da ubedim sebe da priekam jo nekoliko dana?" "Rekao si maloas da e biti bezbednije ukoliko jo malo priekamo." "Da, jesam to rekao, ali dovoljno smo bezbedni i ovog asa. Ono od ega zapravo zazirem jeste mogunost da nas ti svetovi Vasionaca, ijim koordinatama raspolaemo, na kraju svi iznevere. Znamo za samo tri, i na dva smo ve bili, oba puta za dlaku izbegavi smrt. Pri svemu tome, sve do ovog trenutka nismo dobili ni najmanji nagovetaj gde bi se Zemlja mogla nalaziti, a kamoli verodostojan podatak da Zemlja uopte postoji. Sada treba da se susretnemo sa treom i poslednjom prilikom... ta e se dogoditi ako nae nade jo jednom budu izneverene?" Pelorat uzdahnu. "Zna da postoje drevne prie - jedna od njih, zapravo, nalazi se me u onima koje sam zadao Falomu kao vebu - u kojima je oveku omogueno da iskae tri elje; ali samo tri. U tim stvarima ini se da je broj tri posebno znaajan, moda i zbog toga to je tri prvi neparan broj i, sledstveno tome, onaj koji presu uje. Zna, kada se dvoje razilaze, trei odluuje... Me utim, ono to je u tim priama bitno jeste da elje nita ne donose onome ko ih izrie. Niko, nikada, ne izrakne neku odistinski vrednu elju. Oduvek sam, stoga, mislio da je u pitanju izraz drevne mudrosti, kojim se htelo da kae da ono to eli mora i zasluiti, a ne..." Pelorat naglo, zbunjeno zauta. "Izvini, stari drue, to ti traim vreme. im se dohvatim svoje najdrae teme poinjem da klepeem..." "Ne, ne, Janove. Uvek me zanimaju tvoje prie. Pokuavam samo da prona em analogiju. Omogueno nam je da izreknemo tri elje - dve smo ve iskoristili, i nita dobro nisu nam donele. Preostala nam je jo samo jedna. Iz nekog razloga, imam utisak da ni ovog puta nee biti nita, i stoga sam nameravao da to je mogue due odloim skok." "I ta namerava da uini ako ni ovog puta ne uspemo? Da se vrati na Geu? Ili, moda, na Terminus?" "Oh, ne", odgovori Treviz apatom, odmahujui glavom. "Potraga se mora nastaviti... Mada, ni sam ne znam kako." MRTVA PLANETA 60. Treviza obuze potitenost. Nijedna od nekoliko pobeda koje su izvojevali otkako su zapoeli traganje nije bila konana; ta vie, inilo se da su jedino, i to privremeno, uspevali da izmaknu potpunom porazu.

ak je odloio i trenutak skoka prema treem od svetova Vasionaca; posledica je bila da se njegov oseaj nelagodnosti preneo i na ostale. I ba kada je doneo odluku da, konano, izda nalog kompjuteru da uvede brod u hipersvemir, ugleda Pelorata kako sveana izraza lica stoji na vratima komandne prostorije. Blis je bila pokraj njega, a pored nje i Falom, drei je vrsto za ruku i zagledavi se u Treviza, poput neke male sovuljage. Treviz podie pogled sa kompjutera i doeka ih, pomalo grubo: "Ba prava porodica!" Ali bilo je oigledno da iz njega govori nemir. Upravo je izdao nalog kompjuteru da izvede skok tako da iz hipersvemira ponovo izi u na odstojanju od traene zvezde znatno veem no to bi to bilo neophodno. Treviz je ubedio samog sebe da to ini iz puke predostronosti, s obzirom na ono to im se dogodilo na prethodna dva sveta Vasionaca - ali ni sam nije u to sasvim poverovao. U dubini due, oseao je, nadao se da e iz hipersvemira izii na dovoljno velikom odstojanju od traene zvezde, kako ne bi bio u stanju da, istog asa, odredi da li oko nje krui - ili ne krui - neka planeta pogodna za ivot. To bi mu donelo jo nekoliko dana i za to vreme mogao bi plutati svemirom, pre no to konano po e da se uveri i moda bude prinu en da se suoi sa konanim porazom. Pod budnim okom 'porodice', on duboko udahnu vazduh, zadra ga za trenutak, i ponovo ispusti, uz laki zviduk, kroz stisnute usne. Nalog izdat kompjuteru bio je sada potpun. ...Zvezdano tkanje to se ukaza pred njima bilo je tiho i nepovezano, a ekran poluprazan: nalazili su se u podruju tek mestimino proaranom zvezdama. I tu, gotovo u sreditu ekrana, stajala je jedna blistava, svetlucava zvezda. Treviz se iroko isceri: najzad, i to je bila neka pobeda. Na kraju krajeva, moglo se dogoditi da koordinate budu tane, i da ovde ne na u nikakvu odgovarajuu zvezdu Gtipa. On baci pogled prema svojim saputnicima i ree: "Evo je. Zvezda broj tri." "Jeste li sigurni?" upita Blis blago. "Gledajte!" ovrati Treviz. "Podesiu kompjuter da isti prizor prikae i na galaktikoj karti, i ukoliko zvezda nestane to e znaiti da nije unesena u kartu; drugim reima, da je ona koju traimo." On izdade kratak nalog kompjuteru, i zvezda namah nestade, bez prethodnog laganog gaenja. inilo se kao da je nikada nije ni bilo; sve ostalo bilo je na svom mestu, i zvezde su nastavljale da sjaje svojom uzvienom ravnodunou. "Imamo je", zakljui Treviz. Pa ipak, on uputi Daleku zvezdu prema njoj upola manjom brzinom od one koju je bez potekoa mogao sebi priutiti. Jo uvek nije bilo jasno da li oko zvezde krui - ili ne krui - neka planeta pogodna za ivot, ali se Trevizu nije nimalo urilo da to ustanovi. ak i posle tri dana ovakvog leta prema zvezdi pitanje e ostati otvoreno - u oba smisla. Ili moda, ipak, ne sasvim otvoreno. Ve se moglo razabrati da oko zvezde krui jedan gasoviti din. Nalazio se veoma daleko od svoje matine zvezde, i na svojoj dnevnoj strani svetlucao je bledom ukastom svetlou; iz poloaja u kome su se trenutno nalazili videli su samo njegov debeli polusrp.

Trevizu se ba nije dopao njegov izgled; nastojao je, me utim, da to prikrije, te stoga ree suvo, kao da ita iz nekog vodia: "Eno, tamo, velikog gasovitog dina. Prilino je upeatljiv. Ima i dva tanka prstena i jo dva pozamana saputnika, koja se ve sada mogu razabrati." "Najvei broj sunevih sistema ima i gasovite dinove, je li tako?" upita Blis. "Tako je, ali ovaj je izuzetno velik. Procenjujui na osnovu udaljenosti njegovih saputnika, kao i perioda njihovog kruenja oko njega, ini se da je ovaj gasoviti din gotovo dve hiljade puta vei od naseljive planete koja, eventualno, postoji u ovom sistemu." "U emu je razlika?" upita Blis. "Gasoviti din ostaje gasoviti din, i nema nikakve vanosti, je li tako, koliko je stvarno velik. Uvek se nalaze na veoma velikoj razdaljini od svog sunca, i zahvaljujui svojoj udaljenosti i svojoj veliini nijedan od njih nije pogodan za ivot. Treba samo da se jo malo vie pribliimo suncu i ustanovimo da li postoji naseljiva planeta." Treviz je trenutak oklevao, a onda odlui da poloi karte na sto. "Stvar je u tome", zapoe on, "to gasoviti dinovi, po pravilu, ispoljavaju tenju da oiste dobar deo postora oko sebe. Materijal koji oni ne ukljue u svoje vlastito zdanje stapa se, sa svoje strane, u zamana nebeska tela, sa kojima posle tvore vlastiti satelitski sistem. Pri svemu tome, ak i na prilinom odstojanju od sebe, oni spreavaju dalje me usobno stapanje me uzvezdanog materijala; posledica toga je da to je neki gasoviti din vei, to je vea i verovatnoa da e biti jedini takav lan neke suneve porodice. Postojae samo gasoviti din i asteroidi." "Hoete li da kaete da ovde neemo naii na planetu pogodnu za ivot?" "to je gasoviti din vei, to su manji izgledi za postojanje naseljive planete - a ovaj je toliko velik da, gotovo, predstavlja zvezdanog patuljka." "Moemo li da ga pogledamo?" upita Pelorat. Sve troje zagledae se u ekran (Falom se nalazio u Blisinoj sobi, zabavljen Peloratovim knjigama). Prizor je bio uvelian do te mere da je polusrp ispunjavao gotovo itav ekran. Presecajui polusrp preko sredita, stajala je jedna tanka tamna linija - senka sistema prstenova koja se, na malom rastojanju od povrine planete, i sama mogla videti kao svetlucavi poluluk koji se protezao prema nonoj strani, gubei se, malo potom, u svemirskoj tmini. Treviz im objasni: "Osa planete nagnuta je za oko trideset pet stepeni u odnosu na ravan obrtanja; prstenovi joj, naravno, lee u ekvatorijalnoj ravni, tako da svetlost sa zvezde, u ovoj taki njene orbite, dopire odozgo, bacajui senku prstenova daleko iznad ekvatora." Pelorat je zadivljeno posmatrao. "Prstenovi su mu tanki." "Ipak, prilino iznad uobiajene mere", ree Treviz. "Prema predanju, prstenovi koji su se nalazili oko gasovitog dina u Zemljinom planetarnom sistemu bili su mnogo vei, svetliji i brojniji od ovih. U stvari, u odnosu na svoje prstenove taj gasoviti din i sam je delovao kao patuljak."

"Nisam nimalo uzbu en", odvrati Treviz. "Kada neka pria, hiljadama godina, ide od usta do usta, mislite li da e ono o emu govori rasti ili se smanjivati?" "Divan je", ree Blis. "Dok posmatrate polusrp ini vam se kao da se sve vreme, pred vaim oima, mekolji i gri." "Zbog atmosferskih bura", objasni joj Treviz. "U naelu, moete ih veoma jasno videti ukoliko odaberete pravu talasnu duinu svetlosti. ekajte, dozvolite mi da pokuam." On postavi dlanove na komandnu plou i zatrai od kompjutera da pro e kroz spektar i prona e odgovarajuu talasnu duinu. Blago osvetljeni polusrp gotovo podivlja od boja, koje su se smenjivale tolikom brzinom da su gotovo izazivale omamljenost kod onih koji su pokuavali da ih prate. Konano, kompjuter se zaustavi na narandastocrvenom delu spektra; u polusrpu se pojavie jasno raspoznatljive spirale, neprestano se odmatajui i ponovo namatajui. "Neverovatno", promrmlja Pelorat. "Predivno", proapta Blis. Sasvim verovatno, pomisli Treviz sa gorinom, i daleko od predivnog. Ni Pelorat ni Blis, zaneseni lepotom prizora, ni za trenutak nisu pomislili da je planeta, kojoj su se toliko divili, ozbiljno smanjivala izglede da se razmrsi zagonetka koju je Treviz nastojao da odgonetne. Ali na kraju krajeva, i zato bi? Oboje su bili veoma zadovoljni injenicom da je Treviz doneo ispravnu odluku, i sada, tokom njegovog traganja za punom izvesnou, pratili su ga bez istinskog emocionalnog podsticaja. Bilo bi, zaista, nepravedno koriti ih zbog toga. "Nona strana dina izgleda tamna", uputi ih on, "ali kad bi nae oi bile osetljive i na deo spektra samo malo ispod uobiajene granice dugotalasnog zraenja, ugledali bismo mutnu, duboku, gotovo ljutito crvenu boju. Planeta zrai infracrvene zrake duboko u svemir u velikim koliinama, budui da je toliko masivna da je gotovo u stanju crvenog usijanja. Planeta je i vie od gasovitog dina; ona je poluzvezda." Poekavi, zatim, nekoliko trenutaka, on dodade: "A sada, istisnimo ga iz naih misli i potraimo naseljivu planetu koja, moda, postoji." "Moda, zaista, postoji", nasmei se Pelorat. "Nemoj se predavati, stari drue." "Ne predajem se", odvrati Treviz, bez istinske ube enosti. "Nastajanje planeta suvie je sloena stvar da bi se mogla postaviti vrsta i neoboriva pravila. Moemo govoriti samo o mogunostima. Imajui u vidu to udovite tamo u svemiru, mogunosti se ozbiljno smanjuju, ali na sreu, ne padaju na nulu." "Zbog ega o tome razmiljate na takav nain?" upita Blis. "Budui da su vas prve dve skupine koordinata dovele do dveju planeta Vasionaca, bilo bi prirodno oekivati da e vas i ova trea skupina, koja vas je ve pribliila odgovarajuoj zvezdi, dovesti i do tree. emu onda govoriti samo o mogunostima?" "Nadam se da ste u pravu", odvrati Treviz kome, me utim, ove rei nisu zvuale nimalo uteno. "A sada, napustiemo planetarnu ravan i uputiti se ka samoj zvezdi." Kompjuter preuze na sebe svu brigu, gotovo istog onog asa kada mu Treviz izdade nalog. On se zavali dublje u naslonjau i pomisli, po ko zna koji put, da se prava nevolja upravljanja gravitacionim brodom, sa ovako monim kompjuterom, sastojala u tome to ovek nikad - nikad - vie ne bi mogao ni poeleti da upravlja nekim drugim tipom broda.

Da li bi, uopte, mogao podneti i samu pomisao na to da ponovo sam obavlja proraune? Da mora da ima u vidu i ubrzanje, i da mora da ga svodi na razumnu meru?... Vrlo je verovatno da bi na to zaboravio i dao 'pun gas', usled ega bi se svi oni koji su se nalazili na brodu nali slupani na nekom od njegovih zidova. Pa, u tom sluaju, potrudie se da zauvek ostane za komandama ovog broda, ili nekog slinog - ukoliko bi bio u stanju da podnese ak i takvu beznaajnu promenu. I upravo stoga to je eleo da svoj mozak dri podalje od pitanja postojanja naseljive planete (da ili ne?), on stade razmiljati o razlozima koji su ga naveli da brod usmeri iznad, a ne ispod planetarne ravni. Osim ukoliko nisu imali neki odre en razlog da krenu ispod, svemiroplovci su uvek birali da krenu iznad planetarne ravni. Zbog ega? Pa, to se toga tie, nije bilo nikakvog razloga da ovek razmilja kojim e smerom krenuti - nagore, ili nadole? U simetriji svemira, to se postavljalo tek kao akademsko pitanje. Pa ipak, pri svemu tome, uvek je bio svestan smera u kome se neka osmatrana planeta obrtala oko svoje ose i kruila oko svoje zvezde. Ukoliko je smer i jednog i drugog bio suprotan kretanju kazaljki na asovniku, u tom je sluaju pravac neije ruke podignute okomito uvis oznaavao sever, dok je u pravcu neijih nogu stajao jug. irom itave Galaksije sever je uvek bio oznaavan kao gore, a jug kao dole. Bila je to, dakako, puka konvencija, koja je izranjala iz neke pradavne, u zaborav utonule prolosti; me utim, bila je gotovo ropski potovana. ak ni pri pogledu na inae poznatu geografsku kartu, ali okrenutu naopake, da jug bude gore, ovek je ne bi prepoznao. Trebalo je vratiti je u njen 'normalni' poloaj, da bi imala ikakvog smisla. I budui da su te dve stvari bile jedno te isto - 'normalni' poloaj znaio je, istovremeno, i 'gore' i 'sever'. Treviz se priseti jedne bitke koju je svojevremeno vodio Bel Rioz, carski general od pre tri veka. On je u odluujuem trenutku poveo svoju flotu ispod planetarne ravni, i tamo zatekao, sasvim nepripremljenu, oputenu, protivniku flotu. Bilo je posle pritubi da je mladi general izveo nepoten manevar - naravno, alili su se oni koji su izgubili. Jedna tako mona i tako beskrajna stara konvencija mora da se zaela na Zemlji - i to, u magnovenju, vrati Trevizov mozak na pitanje planete pogodne za ivot ljudi. Pelorat i Blis i dalje su posmatrali gasovitog dina kako se lagano, veoma lagano obre oko svoje ose, kao da se, beskrajno sporo, premee preko glave unazad. Sunevim zracima obasjani deo povea se, i kako je Treviz i dalje drao spektar na narandastocrvenom, kovitlaci to ih izazivahu bure na povrini planete postadoe jo mahnitiji i jo arobniji. A onda u komandnu prostoriju, tumarajui unaokolo, u e Falom, i Blis smesta odlui da dete mora poi na spavanje - i ona sama, zajedno s njim. Treviz se onda obrati Peloratu, koji je ostao s njim. "Janove, moraemo da se liimo posmatranja gasovitog dina. Moram omoguiti kompjuteru da se sav usredsredi na traganje za gravitacionim signalom prave jaine." "Razume se, stari drue", spremno prihvati Pelorat.

Me utim, stvari nisu bile tako jednostavne. Kompjuter nije trebalo da se upusti u traganje samo za signalom prave jaine, ve za signalom prave jaine i prave udaljenosti. Pa ipak, protei e jo nekoliko dana pre no to bude sasvim siguran. 61. Treviz u e u svoju sobu, ozbiljna, sveana, u stvari natmurena izraza na licu - i vidljivo se tre. Blis ga je tu iekivala, a odmah pokraj nje stajao je i Falom, odeven u tuniku i sa pregaom koji su odavali nesumnjiv, sve miris vakumskog ienja i glaanja. Dete je u toj svojoj odei izgledalo neuporedivo bolje nego u jednoj od onih, kratkih, Blisinih spavaica. "Nisam elela da vam smetam dok ste bili za kompjuterom", obrati mu se Blis, "ali sada posluajte... Hajde, Falome." Falom progovori svojim uobiajenim, piskavim ali melodinim glasom: "Pozdravljam vas, Zatitnie Trevize. Sa izvanrednim zadovoljstvom pra... pratim vas na vaem putu kroz svemir. Srean sam, isto tako, i zbog ljubaznosti koji mi iskazuju moji prijatelji, Blis i Pel." Falom zavri i usta mu se izvie u lep osmejak, i Treviz jo jednom pomisli u sebi: da li u tom detetu vidim deaka ili devojicu ili oboje istovremeno ili ni jedno ni drugo? On klimnu. "Lepo naueno. I gotovo savreno izgovoreno." "Nije naueno, ni sluajno", ree Blis s toplinom u glasu. "Falom je sam, lino, sastavio tih nekoliko reenica, i upitao da li bi mogao da vam se njima obrati. Ni sama nisam znala ta namerava da vam kae; i ja sam ovo prvi put ula." Treviz prinudi sebe da se osmehne. "U tom sluaju, zaista izvanredno." Trevizu ne promae da je i Blis, kada god je to mogla, izbegavala da upotrebi zamenicu kojom bi morala da odredi detinji pol. Blis se okrenu prema Falomu i ree: "Vidi, rekla sam ti da e se Trevizu dopasti... A sada, potrai Pela i uzmi od njega neto za itanje." Falom otra, i Blis se obrati Trevizu: "Zaista je zadivljujue koliko brzo Falom ui galaktiki. Mora biti da Solarijanci imaju poseban dar za jezike. Setite se samo da je i Bander nauio galaktiki, samo hvatajui odlomke iz hipersvemirskih poruka i razgovora. Ti njihovi mozgovi, osim sposobnosti da transdukuju energiju, mora da poseduju i druga izvenredna svojstva." Treviz samo neto progun a. "Nemojte mi rei da vam Falom i dalje nije drag?" upita ga Blis. "Ne mogu rei ni da mi jeste ni da mi nije drag. To dete, jednostavno, izaziva u meni neki nemir. Pre svega, ve je samo po sebi neprijatno optiti sa jednim hermafroditom." "Ma, hajdete, Trevize", odvrati Blis, "nemojte biti smeni. Falom je savreno prirodno stvorenje. Zamislite kako bismo nas dvoje izgledali nekom drutvu sainjenom od hermafrodita - mislim, uopte, mukarci i ene. Svako od njih ini tek polovinu jedne celine, i da bi izrodili potomstvo, moraju prethodno stupati u privremenu i ne ba savrenu vezu." "Imate li neto protiv te veze, Blis?"

"Nemojte se pretvarati da ne razumete. Pokuavam samo da nas sagledam sa hermafroditskog stanovita. Njima to mora izgledati do krajnosti odvratno; nama je to, razume se, sasvim prirodno. Tako i vama Falom deluje odbojno; me utim, u pitanju je samo kratkovida, parohijalna predrasuda." "Iskreno da vam kaem", primeti Treviz, "oveku je neprijatno da ne zna koju linu zamenicu da upotrebi u odnosu na to stvorenje. To vam optereuje i misli i razgovor, i ini da se stalno spotiete o neto." "U pitanju su nesavrenosti naeg jezika", uskliknu Blis, "a ne neki Falomov nedostatak. Nijedan od ljudskih jezika nije bio izgra ivan a da se, pri tom, i hermafroditizam imao na umu. Milo mi je to ste naeli to pitanje, budui da i sama ve neko vreme razmiljam o njemu... Upotrebljvati izraz 'ono', kao to je to Bander sve vreme, uporno inio, ne predstavlja nikakvo reenje. U pitanju je zamenica predodre ena za stvari kod kojih je polno odre enje savreno nevano; s druge strane, ne postoji nikakva zamenica posebno odre ena za neto to je polno aktivno u oba smisla. Imajui to u vidu, ta smeta ako ovek dohvati bilo koju zamenicu koja mu do e pod ruku? Ja, na primer, o Falomu razmiljam kao o devojici. Pre svega, ima visok, piskav glas i pored toga, sposoban je da ima porod, to se po pravilu smatra osnovnim obelejem enskog roda. Pelorat se slae sa mnom; ima li bilo kakvog razloga da vi to ne prihvatite? Dakle, neka bude 'ona' i 'njen'." Treviz slee ramenima. "Vrlo dobro. Zvuae malo neobino kada se kae da ona ima testise, ali ta da se radi." Blis uzdahnu. "Imate nezgodnu naviku da na raun svega pravite viceve, ali budui da znam da ste napeti, dau vam ovog puta popust. U svakom sluaju, molim vas, upotrebljavajte za Falom enski rod." "Slaem se", odvrati Treviz, ali istog asa, ne mogavi da odoli, dodade: "Svaki put, kada vas ugledam zajedno, Falom mi sve vie izgleda kao vaa erkica. Da li je to stoga to zaista eznete za detetom, a niste sigurni da vam ga Janov moe podariti?" Blis irom otvori oi. "On nije tu da bi mi pravio decu! Zar zaista mislite da nameravam da ga upotrebim kao priruno sredstvo da bih imala dete? U svakom sluaju, jo mi nije vreme da imam dete. Ali kada taj trenutak do e, to e morati da bude geansko dete; za taj in, me utim, Pel nije osposobljen." "elite li da kaete da e Janov morati da bude odbaen?" "Ni sluajno. Moda samo privremeni rastanak. A moda e se, ne znam ni sama, dete zaeti vetakim putem." "Pretpostavljam da e vam biti dozvoljeno da imate dete tek kada Gea odlui da jedno dete nedostaje; kada se stvori manjak, nastao usled smrti nekog do tada postojeeg ljudskog delia Gee." "Uglavnom tano, mada nain na koji ste to izrekli zvui pomalo tvrdo. Gea, naime, mora odrati savrenu ravnoteu svih svojih delova i odnosa me u njima." "Ba kao to je sluaj i sa Solarijancima." Blisine usne se stisnue i lice joj dobi bledu boju. "Ni u kom sluaju. Solarijanci stvaraju vie dece nego to im je potrebno, i unitavaju viak. Mi, me utim, stvaramo samo onoliko koliko nam je potrebno, i nikada se ni ne postavlja pitanje unitavanja vika

- ba kao to i vi izumrle elije na svojoj koi zamenjujete novima, u istoj meri, i ne dodajui ni jednu jedinu eliju vika." "Shvatam ta hoete da kaete", odvrati Treviz. "Ipak, nadam se da ste uzeli u obzir i Janovljeva oseanja?" "Mislite, u vezi sa mogunou da imam dete? Ne, o tome nikad nismo razgovarali; ne verujem, ak, da e se to pitanje ikad me u nama postaviti." "Ne, nisam na to mislio... Uinilo mi se, u stvari, da ispoljavate sve vee i vee zanimanje za Falom. Janov bi se mogao osetiti zapostavljenim." "Ne zapostavljam ga, a pored toga, i njega Falom zanima, ba koliko i mene. Ona je, u stvari, jo jedan izraz naeg obostranog uea u neemu to nas jo vie zbliava. Da se moda vi, ne oseate zapostavljenim?" "Ja?" Treviz je bio iskreno iznena en. "Da, vi. Ne mogu, istina, rei da bolje shvatam Izdvojenike nego to oni shvataju Geu, pa ipak, imam utisak da uivate u tome da budete predmet sveopte panje na ovom brodu; mogue je, dakle, da oseate da vas je Falom potisnula." "To je ba aavo!" "Nita vie aavo nego tvrdnja da ja zapostavljam Pela." "Pa, u tom sluaju, proglasimo primirje i obustavimo paljbu. Ja u o Falom misliti kao o devojici, i neu se previe brinuti o tome da li ste, moda, neobzirni prema Janovljevim oseanjima." Blis se nasmei. "Hvala vam. U tom sluaju, sve je u redu." Treviz se okrenu da po e, ali ga Blis ponovo pozva: "Trenutak!" Treviz se ponovo okrenu prema Blis i pomalo umorno upita: "Da?" "Savreno mi je jasno, Trevize, da ste neraspoloeni i potiteni. Ne elim da petljam po vaem umu, ali moda biste i sami eleli da mi kaete ta nije u redu. Jue ste nam saoptili da se u ovom sistemu nalazi jedna odgovarajua planeta, i izgledalo je da vas to ini zadovoljnim... Nadam se da je jo tako. Naime, da se nije ispostavilo da je va prvobitan zakljuak bio pogrean." "Da, postoji odgovarajua planeta u ovom sistemu, i jo je tu", odgovori Treviz. "I odgovarajue je veliine?" Treviz potvrdno klimnu. "Poto je odgovarajua, odgovarajue je i veliine. I ta vie, na odgovarajuem odstojanju od svog sunca." "Pa, u tom sluaju, ta nije u redu?" "Sada smo ve dovoljno blizu da joj moemo ispitati atmosferu. Me utim, ispostavilo se da joj je atmosfera takva da je nije vredno ni pominjati. "Uopte nema atmosfere?" "Ima, ali jedva vredne pomena. Planeta nije pogodna za ivot, a nijedna druga u ovom sistemu ni izbliza ne raspolae uslovima za nastanak i razvoj ivota. U svom treem pokuaju, sve to smo dobili jeste - nula." 62.

Pelorat, ozbiljna izraza na licu, oigledno nije bio voljan da poremeti Trevizovu neraspoloenu povuenost u samog sebe. Stajao je na vratima komandne prostorije, nadajui se, po svemu sudei, da e sam Treviz zapoeti razgovor. Ali to se nije dogodilo. Ako je u iijoj utnji bilo i tvrdoglavosti, bilo je u Trevizovoj. Konano, ne mogavi vie da izdri, Pelorat mu se, premda pomalo bojaljivo, obrati: "ta emo sada?" Treviz podie pogled, zagleda se u Pelorata za trenutak, okrenu se i konano odgovori: "Usmerio sam brod prema planeti." "Ali, budui da nema atmosfere..." "Kompjuter kae da nema. sve do ovog asa, uvek mi je govorio ono to sam eleo da ujem, i ja sam to prihvatao. Sada mi je, me utim, rekao neto to ne elim da ujem, i stoga sam reio da proverim kako zaista stoje stvari. Ukoliko je kompjuteru dosu eno da ikada omane, voleo bih da je upravo sada to uinio." "Misli li stvarno, da je posredi neka greka?" "Ne, ne mislim." "Moe li smisliti bilo kakav razlog koji bi naveo kompjuter da naini greku?" "Ne, ne mogu." "Pa, onda, Golane, to se uopte time zamara?" Konano, Treviz okrete naslonjau da bi se naao licem u lice sa Peloratom. Lice mu se gotovo grilo od oajanja, i on ree: "Zar ti nije jasno, Janove, da ba nita drugo nisam u stanju da smislim? to se poloaja Zemlje tie, na prethodna dva sveta naili smo samo na orke; a sada je, po svemu sudei, orak i ovaj trei. ta sada da preduzmem? Da tumaram od sveta do sveta, da tek tako upadam i pitam: 'Izvinite, molim vas, da li znate gde se nalazi Zemlja?' Zemlja je suvie dobro zametnula svoje tragove, ne ostavivi za sobom ni najmanji nagovetaj. Poinjem ak da mislim da e se postarati da nas onesposobi da takav neki nagovetaj prepoznamo, pod uslovom da postoji i da na njega natrapamo." Pelorat, u znak saglasnosti, klimnu i ree: "I sam o tome razmiljam ve due vremena. Nee imati nita protiv ako malo porazgovaramo o tome? Znam da nisi nimalo sretan, stari drue, i da moda ne eli da razgovaramo. Stoga, ukoliko nisi raspoloen za razgovor i smatra da je bolje da te ostavim nasamo, uiniu tako." "Samo napred, izloi stvar", odvrati Treviz glasom koji je vie liio na gun anje. "ta mi drugo preostaje, nego da sluam?" "To mi ba ne zvui kao poziv na razgovor", primeti Pelora, "ali ko zna, moda e se neto dobro ispiliti iz njega. Ali molim te, reci mi da stanem im bude osetio da ti vie nije do razgovora... Evo, Golane, sve mi se nekako ini da Zemlji nije dovoljno da preduzima samo pasivne i negativne mere da bi prikrila svoje postojanje. Nije joj, naime, dovoljno da samo ukloni sve injenice koje se na nju odnose. Zar se ne bi moglo dogoditi, na primer, da tu i tamo postavi lane podatke o sebi, i da, na taj nain, aktivno prikrije svoje postojanje?" "Kako to misli?" "Pa, eto, na nekoliko razliitih mesta sluali smo o njenoj radioaktivnoj zaga enosti; ta pria, me utim, mogla je biti smiljena da svakog odvrati od pokuaja da ustanovi

poloaj Zemlje. Ukoliko je zaista zaga ena, bio bi joj, jednostavno, nemogu svaki pristup. Sva je verovatnoa da se ne bismo usudili ni da kroimo na nju. ak ni robotitragai, ukoliko bismo ih imali, najverovatnije ne bi preiveli zraenje. Prema tome, emu uopte tragati? A ako, u stvari, nije zaga ena, ostaje i dalje nepristupana, osim ukoliko neko, sluajno, na nju ne nabasa; pa, ak i u tom sluaju, najverovatnije da raspolae i drugim sredstvima da se uspeno prikrije." Trevizu, nekako, po e za rukom da na lice navue osmeh. "Za divno udo, Janove, takva pomisao pala je i meni na pamet. ta vie, pomislio sam da je i onaj nezamislivi, dinovski saputnik jednostavno izmiljen, i namerno podmetnut u predanje tog sveta. to se, pak, tie gasovitog dina i njegovih isto toliko nezamislivih udovinih prstenova, moe biti da je i on je, isto tako, podmetnut. Sve je to, moda, smiljeno sa namerom da se iscrpimo tragajui za neim to, zapravo, ni ne postoji, tako da bismo, ak i ako bismo nabasali na pravi sistem i ugledali i samu Zemlju, jednostavno i jedno i drugo otpisali, samo stoga to ne bismo ugledali ni dinovskog planetinog saputnika, ni gasovitog dina sa viestrukim prstenovima, ni radioaktivnu krestu oko planete... Ali mogu da zamislim i neto gore od toga." Pelorat je delovao krajnje utueno. "ta bi moglo biti gore od toga?" "Vrlo jednostavno... Kao kad se usred noi probudi, poremeenog uma, i pone da u beskrajnim prostorima mate traga za neim to e jo vie produbiti tvoj oaj. ta ako je sposobnost Zemlje da se skriva bez ikakve pukotine? ta ako je u stanju da potpuno zastre nae umove? ta ako mi ak budemo u prilici da pro emo pored same Zemlje, sa njenim dinovskim pratiocem i sa gasovitim dinom okruenim prstenovima u daljini - a da ipak ne budemo u mogunosti da razaznamo ni jedno ni drugo? ta ako nam se to ve dogodilo?" "Ali, ako stvarno veruje u to, zbog ega onda..." "Ne kaem da verujem u to. Govorim samo o aavim primislima. Ali nastaviemo da tragamo." Pelorat za trenutak oklevae, a onda upita: "Ali Golane, koliko emo jo vremena tragati? U nekom trenutku, nema sumnje, moraemo da odustanemo." "Nikada", odvrati Treviz sa estinom u glasu. "Ukoliko bude neophodno da ostatak ivota provedem tumarajui od jednog sveta do drugog, da tek tako upadam i govorim 'Izvinite, gospodine, moete li mi rei gde se nalazi Zemlja?' pa, neka tako bude. U bilo kom trenutku, ukoliko to budete poeleli, mogu tebe i Blis, pa ak i Falom, vratiti na Geu, a potom sam nastaviti potragu." "Ne, ne, Golane. Dobro ti je poznato da te neu napustiti, a nee ni Blis. Ukoliko budemo morali, pa skakutaemo s jedne planete na drugu, zajedno s tobom. Ali emu sve to?" "Zbog toga to moram pronai Zemlju, i zbog toga to u je, konano, i pronai... A sada, molim te, ostavi me samog za trenutak: moram pokuati da dovedem brod u poloaj iz koga u moi da nesmetano prouim osvetljenu stranu planete - a da se, istovremeno, ne pribliim previe njenom suncu." Pelorat uuta, ali ne izi e iz komandne prostorije. Nastavio je da posmatra kako Treviz prouava sliku planete na ekranu, sada ve dopola osvetljenu sunevim zracima.

Peloratu se ona inila bezoblinom; me utim, znao je da je Treviz, povezan sa kompjuterom, posmatra pod sasvim drugaijim okolnostima, osetno uveanu. "Vidim neto kao izmaglicu", proapta Treviz. "U tom sluaju, mora biti i atmosfere", izvali Pelorat. "Ne mora je, neminovno, biti mnogo. Moda je nema dovoljno da omogui odranje ivota - ali, s druge strane, moda je ima dovoljno da se stvori slabaan vetar, toliko da ovaj uzmogne da podigne malo praine. To je poznata karakteristika planeta sa veoma razre enom atmosferom. Mogue je da ak postoje i malene polarne kape. Zna, neto vode na polovima, pretvorene u led. Ovaj svet je odvie topao da bi imao ugljenikov dioksid u vrstom stanju... Morau da se prebacim na radarsko osmatranje. A takvo osmatranje moi u bolje da obavljam na nonoj strani planete." "Stvarno?" "Aha. Trebalo je da to odmah pokuam, ali budui da je planeta gotovo bez vazduha, i samim tim, bez oblaka, pokuaj osmatranja u okviru vidljivog dela spektra inio mi se, jednostavno, prirodnim." Treviz dugo nije progovorio ni re, dok je ekran postajao sve mutniji usled radarskih reflekcija, tako da planeta postade neto nalik na apstraktnu mazariju na kakvu bi, nesumnjivo, bio veoma ponosan neki umetnik iz kleonskog razdoblja. Odjednom Treviz, gotovo oduevljeno, uzviknu: "Pa..." ali odmah zadra dah i ponovo utonu u utanje. Pelorat, ne mogavi da odoli, konano upita: "ta je trebalo da ti znai to ,Pa...'?" Treviz ga brzo pogleda. "Ne uspevam da uoim kratere." "Kratere? Je li to dobar znak?" "To nikako nisam oekivao", odvrati Treviz, iroko se iscerivi. "U stvari, veoma dobar znak. Moda, ak, izvanredno dobar." 63. Falom je stajala nosa priljubljenog uz brodski prozor, kroz koji je mogla videti krajiak svemira kakav se ukazivao golom oku, bez ikakvih kompjuterskih uveanja ili poboljanja. Blis, koja je pokuavala da joj poneto objasni, uzdahnu i obrati se Peloratu tihim glasom: "Ne znam, Pel dragi, koliko uspeva da shvati od svega ovoga. Za nju, prebivalite njenog oca i mali odeljak njegovog imanja predstavljali su, verovatno, itav svet. Ne verujem ak da je ikada nou izila na povrinu, niti da je ikad ugledala zvezde." "Stvarno misli tako?" "Da. Nisam se usu ivala da joj do sada pokaem svemir, sve dok nije ovladala sa dovoljno rei da bi me mogla makar malo razumeti... Ba je srea to si mogao da razgovara sa njom na njenom jeziku." "Nevolja je u tome to ga ne govorim dobro", odvrati Pelorat izvinjavajui se. "Svemir ba nije lako pojmiti, naroito kada te tak tako, iznenada, zavitlaju u njega. Rekla mi je, zna, da ako su te svetle takice zaista dinovski svetovi, poput Solarije - a u stvari, razume se, neuporedivo su vei - u tom sluaju ne mogu tek tako visiti u praznini. Morali bi da padnu - tako je rekla."

"I potpuno je u pravu, s obzirom na domet svog saznanja. Postavlja mi, zna, veoma umesna pitanja, i malo po malo, poinje da razume svet oko sebe. U svakom sluaju, radoznala je i, izgleda, nimalo zaplaena." "Stvar je, Blis, me utim, u tome to sam i ja sam radoznao. Pogledaj samo kako se Golan promenio, im je ustanovio da na svetu ka kome smo se uputili nema kratera. Me utim, nemam ni najmanje pojma kakvu bi razliku to trebalo da predstavlja. A ti?" "Ni ja. Me utim, Treviz se u planetologiji snalazi neuporedivo bolje nego nas dvoje. Moramo prihvatiti da zna ta radi." "Naravno. Ali tako bih voleo da i ja znam." "Pa, u tom sluaju, upitaj ga." Pelorat napravi grimasu. "Uvek strahujem da u mu dosa ivati. Siguran sam da misli da bi trebalo da sve to odavno znam." "Gluposti, Pele", odvrati Blis. "On ni trenutka ne okleva da se kod tebe raspita za bilo ta to se tie mitova i predanja, im pomisli da bi mu to moglo biti od koristi. I budui da si ti uvek voljan da mu odgovori i objasni, zbog ega, onda, on ne bi bio voljan da postupi na isti nain? Pitaj ga. Moda mu to smeta; ali tvoja pitanja omoguie mu da se malo veba u drutvenosti - to e mu, nesumnjivo, koristiti." "Da li bi i ti pola sa mnom?" "Ne, naravno da ne. elim da ostanem sa Falon i da nastavim sa pokuajima da joj poneto od saznanja o svemiru ulijem u glavu. Ima uvek vremena da mi ispria ta je bilo - poto Treviz tebi objasni o emu je zapravo re." 64. Pelorat snebivljivo u e u komandnu prostoriju, ali ga namah oara injenica da je Treviz neto veselo zvidukao, oigledno u veoma dobrom raspoloenju. "Golane", pozva ga on, to je mogao veselijim glasom. Treviz podie pogled. "Oh, Janove! Uvek se tako unja na prstima, kao da misli da kri neki zakon ako me prekida. Zatvori ta vrata i sedi. Sedi! Pogledaj ovo." On pokaza na planetu koja se mogla videti na ekranu i dodade: "Sve to sam uspeo da prona em jesu samo dva ili tri kratera, i to veoma mala." "Ali, Golane, u emu je razlika? Mislim, stvarno?" "Razlika? Naravno da postoji razlika. Kako to, uopte, moe i da pita?" Pelorat bespomono rairi ruke. "To za mene uvek predstavlja zagonetku. U koledu mi je glavni predmet bila istorija. Pored istorije, sluao sam i predavanja iz sociologije i psihologije, kao i iz knjievnosti i jezika, uglavnom najstarijih vremena, i diplomirao specijalizujui se za temu iz mitologije. Nikad se nisam ni oeao o planetologiju, kao uostalom, ni o jednu od egzaktnih nauka." "To, Janove, nije nikakav zloin. I ja bih, vidi, veoma voleo da znam ono to ti zna. Tvoje vladanje drevnim jezicima, kao i tvoje poznavanje mitologije, do sada su nam ve strano mnogo koristili. Zna to i sam... A kada je planetologija u pitanju, pa, onda je na mene red." On nastavi: "Vidi, Janove, planete se, pored ostalog, stvaraju i tako to sakupljaju mala tela s kojima se tokom vremena sudaraju. Poslednja takva tela, koja udaraju u

povrinu planete, ostavljaju za sobom kratere. U osnovi, uvek je tako. Ukoliko je, me utim, planeta dovoljno velika da bi mogla izrasti u gasovitog dina, pa, u tom sluaju, ona je u osnovi u tenom stanju, sa gasovitom atmosferom oko sebe; sudari do kojih dolazi predstavljaju tek ovlani pljusak po njenoj povrini i iza njih ne ostaju nikakvi oiljci. Na manjim, vrstim planetama - svejedno da li ih prekrivaju led ili stene - oiljci u obliku kratera ostaju; i to, ostaju za veita vremena, osim, razume se, ukoliko ne postoji neki agens koji e ih ukloniti. Postoje, u osnovi, tri vrste takvih agenasa. Pre svega, izvestan svet moe imati ledeni prekriva, koji ga celog prekriva, ali se ispod njega nalazi vodeni okean. U tom sluaju, svako telo koje se sa planetom sudari probie ledeni prekriva i zarie se u vodu. Posle nekog vremena pukotina na ledu ponovo se zamrzava i, da tako kaem, planetina rana se zaceljuje. Takva planeta ili njen prirodni saputnik, morali bi biti vrlo hladni, i mi ih po pravilu ne smatramo mestima pogodnim za odravanje ivota. Zatim, izvesna planeta moe biti jo izuzetno aktivna, sa velikim i brojnim vulkanima; u tom sluaju, lava se izliva i padavine pepela i kamenja neprestano zatrpavaju ili poravnavaju kratere nastale sudarima sa drugim nebeskim telima. Ni takve planete ili njene prirodne saputnike ne smatramo naroito pogodnim za odravanje ivota. Najzad, to nas dovodi do planeta pogodnih za odravanje ivota: to je trea vrsta. Na takvim svetovima, istina, mogu postojati ledene polarne kape, ali su njihovi okeani sastavljeni od slobodne vode, u tenom stanju. Mogue je da i na njima postoje vulkani, ali ne u velikom broju i, u svakom sluaju, razbacani su svuda unaokolo. Takvi svetovi nisu u stanju da zacele svoje kraterske rane - niti erupcijama, niti vulkanskim padavinama. Postoji, me utim, ono to se naziva erozijom. Vetrovi i tekue vode postepeno e izravnati kratere; pri tom, ukoliko na planeti postoji ivot, delatnou ivih bia efekti erozije bie jo mnogo vei. Razume li?" Pelorat se za trenutak zamisli, a onda ree: "Ali Golane, ne razumem te sasvim. Ova planeta ka kojoj smo se uputili..." "Sutra emo se spustiti na nju", prekide ga Treviz, ne skrivajui razdraganost. "Na planeti ka kojoj smo se uputili nema okeana." "Samo malene polarne kape od leda." "Nema ni atmosferu." "Veoma slabu: stotinak puta razre eniju od atmosfere Terminusa." "Nema ni znakova ivota." "Nema, koliko sam uspeo da ustanovim." "Pa, u tom sluaju, ta je moglo poravnati njene kratere?" "Okean, atmosfera, ivot", potvrdi Treviz. "Vidi, Janove, da je ova planeta bila bez vazduha i bez vode od samog poetka, otkako je nastala, bilo koji krater koji bi se pojavio na njenoj povrini morao bi i danas postojati; u stvari, bila bi sva u kraterskim oiljcima. Nepostojanje kratera, me utim, potvr uje da u trenutku kada je nastala nije bila bez vazduha ili bez vode; ta vie, mogue je da je i vazduha i vode, i to u prilinim koliinama, mogla imati jo u nedavnoj prolosti. Pored toga, na planeti postoje ogromna udubljenja, sasvim vidljiva i sada, koja su nekada morala predstavljati mora i okeane - da

i ne pominjem, tako e vidljiva, sasuena korita reka. Prema tome, kao to vidi, postojalo je delovanje erozije, i to verovatno sve do najnovijeg doba, poto oigledno, nije bilo dovoljno vremena da se pojave novi krateri." Pelorat je, me utim, i dalje bio sumnjiav. "Ja nisam nikakav planetolog... Pa ipak, ukoliko je neka planeta bila dovoljno velika da, moda i milijardama godina, zadrava gustu atmosferu, ini mi se malo verovatnim da ju je mogla, tek tako, iznenada izgubiti. Jesam li u pravu?" "Ne ba sasvim", odgovori Treviz. "Na ovoj planeti, pre nego to je izgubila svoju atmosferu, nesumnjivo je postojao ivot; moda je bilo ak i ljudi. Moja je pretpostavka da je i na ovom svetu, kao i na svim svetovima irom Galaksije na kojima ive ljudi, dolo do promene ekoloke ravnotee. Problem je, me utim, u tome to nam nije poznato kakvi su uslovi na ovom svetu postojali pre no to su na njega prispela ljudska bia, odnosno, pod kojim je uslovima ivot na ovoj planeti ugaen. Moglo je, na primer, doi do neke nesluene katastrofe koja je unitila svu atmosferu i, razume se, ljudski ivot na planeti. Ili na primer, mogue je da se planeta sve vreme nalazila u nekom neobinom stanju neravnotee, ali da su ljudi, dok su bili ovde, uspevali da je dre pod kontrolom; me utim, im su odavde otili, mogue je da je zapoeo razarajui proces razre ivanja planetarne atmosfere. Moda emo, kad se spustimo, nai odgovor na to pitanje, a moda i neemo. Mada, to i nije od nekog veeg znaaja." "Razumem da nema znaaja ukoliko je ivot na njoj nekada postojao, ukoliko ne postoji danas. Me utim, kakva je razlika ako planeta nikada nije bila pogodna za odravanje ivota, i ako to nije samo danas?" "Ukoliko je tek u nae doba nepogodna za ivot, moda bismo na njoj mogli naii na ruevine zdanja koja su izgradili nekadanji njeni itelji." "Ali ruevina je bilo i na Aurori..." "Tako je, ali Aurora je imala za sobom dvadeset hiljada godina neprestanog delovanja kie i snega, zamrzavanja i otopljavanja, snanih vetrova i promena u temperaturi. Pored toga, na njoj je postojao i ivot - ne zaboravi to. Moda nije bilo ljudskih bia, ali je drugih vrsta ivota bilo u izobilju. I ruevine nestaju, ba kao i krateri. tavie, i bre. I posle dvadeset hiljada godina, jedva da je bilo neeg to nam je moglo biti od koristi... Me utim, na ovoj planeti, vreme je proticalo - moda dvadeset hiljada godina je prolo, a moda i manje - bez vetrova, oluja, ili ivota. Bilo je promena u temperaturi, priznajem, ali to je ujedno sve. Ruevine bi, stoga, trebalo da budu u dobrom stanju." "Ukoliko uopte postoje", promrlja Pelorat sumnjiavo. "Mogue je da na ovoj planeti nikada nije ni bilo nikakvog ivota, ili u najmanju ruku, ljudi, i da je do gubitka atmosfere dolo iz nekog razloga koji sa ljudskim biima nema nikakve veze?" "Ne, ne", odvrati Treviz. "Nemoj ni pokuavati da me pokoleba, jer ti nee uspeti. ak i odavde, uoio sam ostatke neega to je, siguran sam, nekad mogao biti samo neki grad... Prema tome, sutra se sputamo." 65. Pomalo zabrinutim glasom, Blis im saopti: "Falom je ube ena da je vraamo njenom robotu, Dembiju."

"Hm", progun a Treviz, zagledan u povrinu sveta koji je promicao pod njima, dok ih je brod nosio nadole. A onda podie pogled, kao da je s izvesnim zakanjenjem uo Blisine rei. "Pa, taj robot bio je jedini roditelj za koga je znala, je li tako?" "Naravno. Ali ona misli da smo se vratili na Solariju." "Zar ovo dole lii na Solariju?" "Otkud bi ona to mogla znati?" "Recite joj onda da ovo nije Solarija. Evo, dau vam jednu ili dve knjige sa ilustracijama. Pokaite joj uveane slike nekoliko razliitih naseljenih svetova i objasnite joj da postoje milioni poput njih. Imaete dovoljno vremena za to. Ne znam koliko dugo emo Janov i ja morati da tumaramo unaokolo, poto, konano, prona emo pogodno mesto i spustimo se." "Vi i Janov?" "Tako je. Falom ne moe da po e s nama, ak i kad ne bih imao nita protiv - a bio bih najvea budala kada se ne bih protivio. Blis, na ovom svetu bie nam potrebni skafandri. Na njemu nema vazduha. A mi nemamo skafander koji bi pristajao Falom. Prema tome, vi i ona ostajete na brodu." "Zbog ega i ja?" Trevizove usne stisnue se u osmeh bez osmeha. "Priznajem", odgovori on, "da bih se sa vama, tamo napolju, oseao bezbednijim, ali ne moemo ostaviti Falom samu na brodu. Moe, ak i ne elei to, priiniti neku tetu. Janov mora poi sa mnom, budui da bi jedini bio u stanju da odgonetne neki drevni zapis, ukoliko na neto slino nabasamo. A to znai da vi morate ostati sa Falom. Pomislio sam, u stvari, da neete imati nita protiv." Blis kao da je oklevala. "Vidite", nastavi Treviz. "eleli ste Falom na brodu, dok sam ja bio protiv. Bio sam, naime, uveren da emo zbog nje imati samo neprilike. Njeno prisustvo ovde, prema tome, nagoni nas na nova pravila ponaanja kojima se i vi morate prilagoditi. Ona ostaje na brodu, pa ete i vi morati da ostanete s njom. Tako vam je to." Blis uzdahnu. "Pa, izgleda da ste u pravu." "Lepo. Gde je Janov?" "Sa Falom." "Dobro. Idite sada i preuzmite Falom. elim da porazgovaram sa njim." Treviz je jo prouavao povrinu kad Pelorat u e, nakaljavi se, da obznani svoje prisustvo. "Golane, zar neto nije u redu", upita on. "Ne bih ba tako rekao, Janove. Samo sam nesiguran. Ovo je krajnje neobian svet, i ne znam ta se tamo dole dogodilo. Sudei po udubljenjima koja su ostala za njima mora su, iako velika, bila prilino plitka. Koliko sam u stanju da procenim po preostalim tragovima - ovo je bio svet desalinizacije i kanala - ili, moda, u morima nije ni bilo mnogo soli. Budui da na dnu udolina nema veih koliina soli - to bi, zaista, moglo znaiti da mora ovde, nekad, nisu bila naroito slana. S druge strane, mogue je da je, kada su nestala mora, nestala i sva so - to, u svakom sluaju, navodi na pomisao da je to ljudskih ruku delo."

Pomalo oklevajui, Pelorat upita: "Izvini me, Golane, zbog mog neznanja kada su takve stvari u pitanju - ali da li je to uopte vano, s obzirom na ono to tamo dole nameravamo da potraimo?" "Po svoj prilici nije, ali jednostavno ne mogu da obuzdam svoju radoznalost. Kada bih samo znao kako je ova planeta bila prilago ena ljudskim potrebama, i kako je izgledala pre toga, moda bih bio u stanju da shvatim ta se s njom dogodilo poto su je ljudi napustili, ili moda, i pre toga. A ako bismo to znali, mogli bismo se unapred obezbediti od moguih neprijatnih iznena enja." "Kakvih moguih iznena enja? Pa, to je mrtav svet, zar ne?" "Dovoljno mrtav, u najmanju ruku. Sa veoma malo vode; sa tek malo vazduha, nedovoljnog za disanje; najzad, ni Blis nije otkrila nikakav znak mentalne aktivnosti." "Pa u tom sluaju, rekao bih, sve je u redu." "Nepostojanje mentalne aktivnosti ne znai, istovremeno, da nema nikakvog oblika ivota." "Ali ne i oblika ivota koji bi se mogao ispoljiti kao opasan." "Ne znam... ali nije to ono o emu sam eleo da porazgovaram s tobom. Postoje, naime, tamo dole, dva grada koja mi se ine pogodnim za naa istraivanja. ini se da su u prilino dobrom stanju - kao, uostalom, i svi gradovi. Kakva god pustoenja da su mogli izazvati vazduh i okeani - po svemu sudei, ovi gradovi nisu pretrpeli vea razaranja. U svakom sluaju, po svemu sudei, ta su dva grada prilino velika. ini se, me utim, da u veem ima manje praznog prostora. Daleko izvan grada, dakako, postoje svemirske luke, ali nita slino i u samom gradu. U onom manjem ima dovoljno praznog prostora, tako da bi bilo lako spustiti se blizu samog njegovog centra, iako nije u pitanju prava svemirska luka. Mada, na kraju krajeva, ko bi za to i mario?" Pelorat naini grimasu. "eli li, Golane, da ja donesem odluku o tome?" "Ne, ja u doneti odluku. Zanima me samo ta ti misli?" "Ukoliko bi ti ono to ja mislim uopte moglo biti od koristi - evo: vei, rastresit grad, vrlo verovatno je trgovinski ili proizvodni centar. Manji grad, sa dosta slobodnih povrina, naverovatnije predstavlja administrativni centar - a administrativni centar je upravo ono to nam je potrebno. Ima li u tom manjem gradu monumentalnih gra evina?" "ta ima u vidu pod 'monumentalnim gra evinama'?" Pelorat se osmehnu, stisnutih usana. "Jedva da to i sam znam. Shvatanja o tome razliita su od jednog sveta do drugog, i sve vreme se menjaju. Pa ipak, pretpostavljam da su uvek velike, beskorisne i skupe... Poput one gra evine, tamo na Komporelenu." Treviz mu uzvrati smekom. "Teko je to rei kada gleda okomito, sa ove visine; a kada ih gledam postrance, bilo kad nailazimo na njih ili ih ostavljamo za sobom, deluju nekako zbunjujue. Ali zbog ega misli da bi nam vie odgovarao administrativni centar?" "Mnogo je verovatnije da emo u njemu nai na planetarni muzej, biblioteku, arhive, univerzitet, i tako dalje." "Odlino. U tom sluaju, tamo emo i krenuti - u manji grad. I moda emo neto i pronai. Dva puta smo ve omanuli; ali ovog puta moda emo nabasati na neto." "Moda, ako uistinu vai ono: trea srea."

Treviz uzdie obrve. "Gde si to pokupio?" "To je neka stara izreka", odgovori Pelorat. "Naao sam je u jednom starom predanju. Rekao bih da znai - uspeh pri treem pokuaju." "Lepo zvui", sloi se Treviz. "Pa, onda, Janove, neka bude: trea srea." MAHOVINA 66. Treviz je u svemirskom skafandru delovao zaista groteskno. Jedino to se na njemu moglo uoiti bile su futrole za oruja - ne one koje je obino opasivao, ve druge, izrazitije, koje su bile deo zatitne svemirske odee. Treviz paljivo stavi atomski pitolj u desnu, i neuronski bi u levu futrolu. Sada su i pitolj i bi bili do kraja nabijeni energijom; ovog puta, pomisli Treviz namrgodivi se, nita mu ih nee oduzeti. Blis se nasmeja. "Nameravate li to da nosite oruje ak i na svetu bez vazd... Ali nije vano! Ne elim da se upliem u vae stvari!" "Odlino", odvrati Treviz i okrenu se prema Peloratu da mu pomogne da privrsti kacigu, pa isto uini i sa svojom. Pelorat, koji nikada do tada nije obukao svemirsku odeu, pomalo alosno upita: "Golane, da li u stvarno moi da diem u ovom?" "Moe biti potpuno siguran u to", odgovori Treviz. Zagrlivi Falom, koja je stajala pokraj nje, Blis je posmatrala kako dvojica mukaraca obavljaju poslednje pripreme. Mala Solarijanka zurila je u dve ljudske prilike obuene u skafandre sa vidljivom uzbu enou. Podrhtavala je, i Blis je neno i smirujue privinu uz sebe. Hermetika vrata na brodu otvorie se i Treviz i Pelorat stupie u vakuumsku komoru, mahnuvi jo jednom udno nezgrapnim rukama u znak pozdrava. Tek to se vrata za njima zatvorie - otvori se glavni izlaz na brodu i njih dvojica, pomalo nespretno, stupie na tle mrtve planete. Bee tek svanulo. Nebo je, razume se, bilo isto, bledoruiaste boje, ali se sunce jo nije bilo pojavilo. Du onog dela obzorja iza koga je sunce trebalo svakog asa da se pojavi lebdela je blaga izmaglica. "Hladno je ovde", javi se Pelorat. "Stvarno ti je hladno?" upita Treviz iznena eno. Skafanderi su, po pravilu, bili dobro izolovani, i ukoliko bi se uopte tu i tamo, pojavio neki problem, on se u stvari sastojao u osloba anju od vika toplote. "Ne, ne, ali pogledaj..." odgovori Pelorat. Zvuk njegovog glasa dopirao je sasvim jasno do Trevizovih slualica, i on pogleda u pravcu u kome je Pelorat pokazivao prstom. Pri bledoruiastoj svetlosti praskozorja, troni eoni zidovi zgrade prema kojoj su se uputili bili su prekriveni injem. "Pri ovakvoj, razre enoj atmosferi", primeti Treviz, "noi su znatno hladnije nego to bi se oekivalo, a dani osetno topliji. Upravo ovaj as predstavlja najhladniji trenutak dana, i sigurno e proi jo nekoliko asova pre no to postane previe toplo da bismo ostali na suncu."

Kao da je poslednja re koju je Treviz izgovorio predstavljala vrhunac nekog ritualnog napeva - sunev blistavi luk pomoli se iza obzorja. "Ne gledaj u njega", kao uzgred upozori Treviz Pelorata. "Okno na tvojoj kacigi odbija suneve zrake, i ne proputa ultraljubiaste estice; ipak, moe biti opasno." On okrenu le a izlazeem suncu, i njegova duga senka pade na zgradu pred njima. Inje je poelo da nestaje ve pod prvim zracima sunca; posmatrali su ga kako se otapa. Nekoliko trenutaka, prekriven vlagom, zid je izgledao gotovo crn; ali ubrzo i vlage nestade. "Odavde gledano zgrade ne izgledaju ba tako ouvano kao kad ih gleda odozgo", primeti Treviz. "Pune su pukotine i trone su. Pretpostavljam da je to posledica temperaturnih promena, kao i injenice da se vlaga na njima naizmenino zamrzava i sui ve, moda, dvadeset hiljada godina." "Vidim neka slova ispisana na dovratku", ree Pelorat, i odmah dodade: "Me utim, usled tronosti fasade veoma je teko razabrati ta znae." "Ipak, pokuaj." "ini mi se da je u pitanju neka finansijska institucija. ini mi se, ipak, da sam uspeo da razaberem re 'banka'." "ta to znai?" "Ta re oznaava instituciju u kojoj su drali novac - uvajui ga, menjajui ga, dajui ga na zajam, ulaui ga u neto, i tako dalje; razume se, ukoliko je ova zgrada ono to mislim da jeste?" "itava zgrada namenjena samo tome? Bez kompjutera?" "Kompjuteri su, moda, sluili samo kao pomagala." Treviz slee ramenima. Pojedinosti ivota u drevnim vremenima nikada ga nisu posebno uzbu ivale. Oni krenue dalje, bez naroite urbe, provodei sve manje vremena pored svake sledee zgrade. Tiina - mrtvilo - izazivala je sveproimajui oseaj potitenosti. Lagano, milenijumima dugo propadanje, usred koga su se obreli uinilo je da im grad lii na skelet; kao da je sve, osim kostiju, netragom nestalo. Nalazili su se u podruju umerene temperature, pa ipak, Trevizu se uini da sve vie osea toplotu sunca nale ima. Udaljen od Treviza jedva stotinak metara, s njegove desne strane, Pelorat odjednom otro uzviknu: "Hej! Pogledaj ovo!" U Trevizovim uima sve zazvoni. "Janove, ne vii toliko", upozori ga on. "Mogu te sasvim lepo puti i kada apue, ma koliko daleko se nalazio. ta je to?" Smesta priguivi glas, Pelorat odgovori: "Ova zgrada je 'Kua Svetova'. Tako bar, ukoliko sam dobro razumeo, glasi natpis urezan na njoj." Treviz mu se pridrui. Pred njima se nalazilo neko trospratno zdanje; linija njegovog krova bila je isprekidana, sa mestiminim, ogromnim kamenim postoljima, na kojima su, verovatno - odavno sruene i pretvorene u prah - stajale neke izvajane figure. "Jesi li siguran?" upita Treviz. "Pa, da u emo, da proverimo."

Popee se uz pet niskih, irokih stepenika, i za oe u vestibil kod koga se, oigledno, nije tedelo na prostoru. U razre enom vazduhu njihovi koraci, usled metalnih potplata na obui, odavali su vie neku vrstu vibracionog ukanja nego zvuka. "Sad shvatam ta si mislio kada si rekao 'velike, neskorisne i skupe'", progun a Treviz. U oe potom u jednu prostranu i visoku dvoranu; sunce je u nju dopiralo kroz visoke prozore, otro je osvetljavajui na mestima gde su zraci padali, i ostavljajui u nekoj vrsti polutame sve to se nalazilo u senci. U prore enoj atmosferi svetlost se tek pomalo rasipala. U sreditu prostorije nalazila se jedna ljudska figura izra ena, po svemu sudei, od sintetikog kamena; osetno je premaivala ovekovu prirodnu veliinu. Jedna ruka joj bee otpala, dok je druga bila napukla u predelu ramena; Treviz pomisli kako bi i ona lako otpala, da makar samo blago kucne po njoj. On odstupi za korak, kao da bi sam boravak u njenoj blizini mogao predstavljati iskuenje za neki takav vandalski postupak. "Pitam se ko li je ovo mogao biti?" ree Treviz. "Nigde nita ne pie. Pretpostavljam da su oni koji su figuru ovde postavili smatrali da svako treba da zna o kome je re, ali sada..." On zastade, oseajui da zapada u opasnost da previe filosofira, i skrenu panju na drugu stranu. Pelorat se zagledao u neto iznad svoje glave, te i Treviz upravi pogled u istom smeru. Tu, na zidu, bile su ispisane - ne, urezane - neke rei koje Treviz nije bio u stanju da proia. "Zadivljujue", ree Pelorat. "Pismena su stara moda i svih dvadeset hiljada godina, ali zatiena od sunca i vlage, ovde unutra, sasvim su itljiva." "Ne i za mene", promrlja Treviz. "Re je o drevnom pismu, odve kitnjastom ak i za svoje doba. Da vidimo... sedam... jedan... dva..." Njegov glas za trenutak se pretvori u mrmljanje, a onda se opet razbistri. "Tu je nabrojano pedeset imena, a pretpostavlja se da je bilo pedeset svetova Vasionaca, i ovo je 'Kua Svetova'. Pretpostavljam, stoga da su ovo nazivi tih pedeset svetova Vasionaca, najverovatnije po redu nastanka. Aurora je navedena kao prva, a Solarija kao poslednja. Kao to moe da vidi, ima ukupno sedam kolona, sa sedam imena u prvih est kolona i sa osam u poslednjoj. Kao da su prvobitno planirali da ih u svakoj koloni bude po sedam, i da su potom, stavljeni pred svren in, pridodali i Solariju. Moja pretpostavka, stari drue, glasi da je ova lista bila nainjena pre osnivanja ljudske naseobine na Solariji." "A na kojoj se od tih planeta ovog asa nalazimo? Moe li to da ustanovi?" "Moda moe i sam da primeti", odgovori Pelorat, "da je peta po redu u treoj koloni, inae devetnaesta po ukupnom redosledu, oznaena neto krupnijim slovima nego druge. Slova, nekako, deluju prilino samoljubivo, kao da se ponose svojim mestom. Pored toga..." "Kako glasi njeno ime?" "Koliko mogu da razaberem, ime joj je Melpomenija. Me utim, nikada do sada nisam naiao na to ime." "Da li, kojim sluajem, to ime moe oznaavati Zemlju?"

Pelorat estoko odmahnu glavom, ali to, ispod kacige, ostade, naravno, neprimeeno. "Postoji na desetine rei koje su se u drevnim legendama koristile da bi se oznaila Zemlja. Jedna od njih je, kao to ve zna, Gea. Tu su zatim Tera, pa Erad, i tako dalje. Sve su te rei kratke. Ne znam ni za jednu duu re koja se upotrebljavala da se imenuje Zemlja; nije mi, tako e, poznato nita to bi zvualo kao skraenica od naziva Melpomenija." "U tom sluaju, znai, nalazimo se na Melpomeniji, i Melpomenija nije - Zemlja." "Tako je. Ali pored toga - kao to maloas htedoh da kaem - postoji jo neto to, bolje no neto vea slova, naznauje da je ovo Melpomenija; naime, njene su koordinate oznaene sa 0-0-0. A ta bi se drugo moglo i oekivati, kada su u pitanju kooridnate vlastite planete?" "Koordinate?" upita Treviz sumnjiavo. "Na toj listi su, tako e, naznaene i koordinate?" "Uz svaku od planeta stoje i po tri cifre, i ja sam pretpostavio da je re o njihovim koordinata. ta bi drugo, uostalom, te cifre mogle oznaavati?" Treviz nita ne odgovori. On otvori maleni pregradak na delu svog skafandra koji mu je pokrivao butinu i izvue neku kutiju koja je kablom bila vezana za pregradak. Zatim kutiju die u visinu oiju i paljivo je usmeri prema zapisu na zidu, dugo petljajui zbog rukavica narukama i utroivi nekoliko minuta na posao za koji je, inae, bilo dovoljno nekoliko sekundi. "Kamera?" upita Pelorat neumesno. "Uneu kasnije snimke u brodski kompjuter", odvrati Treviz. On naini nekoliko snimaka iz razliitih uglova, a onda ree: "ekaj malo! Moram se malo popeti. Pomozi mi, Janove." Pelorat ukrsti ake, kao da pravi 'lopovske merdevine', ali Treviz odmahnu glavom. "Nee tako moi da izdri moju teinu. Klekni, i podboi se rukama." Pelorat, briljivo, postupi kako mu je reeno, i Treviz, isto tako paljivo, pope mu se na le a i odatle kroi na postolje na kome se nalazila statua. On blago prodrma figuru da proceni koliko je stabilna, a onda stavi stopala na izvijeno koleno statue, sluei se njime kao osloncem da se jo vie podigne i dohvati se ramena sa koga je otpala ruka. Zakaivi se prstima za neku neravninu na njenim prsima, Treviz se ponovo odupre, i posle malo propinjanja, najzad mu po e za rukom da sedne na rame statue. Onima, davno pokojnim, koji su duboko potovali i statuu i osobu koju je ona predstavljala, ovo to je Treviz uinio moralo bi izgledati kao huljenje; inilo se da je i sam Treviz bio u dovoljnoj meri opsednut tom milju da, ako nita drugo, pokua bar da sedne to je paljivije mogao. "Pae i povredie se", doviknu mu Pelorat krajnje zabrinut. "Niti u pasti niti u se povrediti", odvrati mu Treviz, "ali u sigurno ogluveti od tebe." Zatim ponovo izvue kameru i podesi joj objektiv. Nainivi jo nekoliko snimaka, on vrati kameru u pregradak i poe se lagano sputati, sve dok mu noge ponovo ne dodirnue postolje na kome je stajala statua. Potom skoi na pod, ali po svemu sudei, potres koji proizvedoe njegova stopala pri dodiru sa tlom poslui kao zavrni udarac: istog asa, naime, i druga ruka otpade sa statue, nainivi omanju gomilu kra neposredno ispod postolja. To, me utim, gotovo da nije proizvelo nikakav zvuk.

Treviz se skameni, i prvo to mu sevnu kroz glavu bilo je da se negde sakrije pre no to nai e uvar i uhvati ga. Neverovatno je, razmiljao je on kasnije, kako se brzo ovek vraa u dane svog detinjstva u ovakvim situacijama - naime, kada nehotice polomite neto to vam se ini vanim ili skupocenim. To, moda, traje samo neki trenutak, ali se urezuje veoma duboko. Peloratov glas zazvua uplje, kao to i prilii nekome ko je bio svedok, ili ak sauesnik u jednom vandalskom inu; pa ipak, nekako mu po e za rukom da prona e rei utehe: "Nema... Nije vano, Golane, ionako bi uskoro sama otpala." On se priblii kru to je stajao na postolju i bio rasut po podu, i kao da eli da potkrepi rei utehe, podie jedan vei komad; ali gotovo istog asa uzviknu: "Golane, do i ovamo?" Treviz se zagledao u kamen. Na njemu se nalazio pramen neeg peperjastog, jarkozelene boje. Rukom, na kojoj je i dalje bila rukavica, Treviz blago protrlja kamen. Pramen se skinu bez ikakvih potekoa. "Izgleda kao mahovina", zakljui on. "Oblik ivota bez razuma, o kome si govorio?" "Nisam sasvim siguran, bar to se tie razuma. Blis bi, pretpostavljam bila veoma uporna u dokazivanju kako i ovo poseduje svest - ali to se toga tie, ona isto tvrdi i kada je kamen u pitanju." "Misli li", upita Pelorat, "da je mahovina to to nagriza kamen?" "Ne bih bio iznena en kada bih uo da procesu raspadanja prua svoju svesrdnu pomo. Ovaj svet ima puno sunca, i neto malo vode. Polovinu njegove atmosfere ini vodena para. Ostatak ine azot i inertni gasovi. Ugljendioksida ima samo u tragovima, to bi navodilo na zakljuak kako ovde ne postoji biljni svet; me utim, mogue je da se ini da ga je malo samo zato to je sav u stenovitoj kori planete. Prema tome, ukoliko u ovom kamenu ima ugljenika, mogue je da ga ova mahovina izvlai luenjem kakve kiseline, koristei se, potom, ugljen-dioksidom dobijenim na taj nain. Ovo bi ak mogao biti preovla ujui oblik ivota koji je jo preostao na ovoj planeti." "Fantastino", oduevi se Pelorat. "Van svake sumnje", odvrati Treviz, "ali ipak, za nas je to od manje vanosti. Koordinate svetova Vasionaca su nesravnjivo vanije; pa ipak, ono to nas najvie zanima, jesu koordinate Zemlje. Ako se ne nalaze me u ovima, moda emo ih nai drugde u ovoj zgradi - ili nekoj drugoj. Hajdemo, Janove." "Ali, zna..." zausti Pelorat. "Ne sada", nestrpljivo ga prekide Treviz, "razgovaraemo o tome kasnije. Moramo pogledati ta nam ova zgrada jo moe pruiti - ukoliko, uopte, jo neega ima u njoj. Pored toga, postaje sve toplije i toplije." On baci pogled na maleni termometar ugra en na spoljanjoj, nadlaninoj strani njegove leve rukavice. "Hajdemo, Janove." Nastavie, konano, da kaskaju iz jedne sobe u drugu, nastojei da koraaju to su mogli meke - ne stoga da ne bi stvarali buku u uobiajenom smislu, niti stoga to bi u blizini moglo biti nekog ko bi ih uo, ve stoga to bi ih bilo stid ako bi svojim koracima ponovo priinili nekakvu tetu.

U prolazu bi, tu i tamo, utnuli poneku gomilicu praine, koja bi se tek malo uzvitlala i ponovo, zahvaljujui prore enom vazduhu, brzo slegla; stopala su im, potom, ostajala jasno utisnuta u njoj. Povremeno, opet, u nekom mranijem uglu, jedan drugom su utke obraali panju na nove pregrti mahovine koja se, po svemu sudei, nezadrivo irila posvuda unaokolo. inilo se da im ta prisutnost ivota - ma koliko, u stvari, nitavan bio - donosi i pomalo utehe; ipak, bilo je to neto to je obuzdavalo samrtniki, zaguujui oseaj da koraaju po jednom mrtvom svetu, posebno ako se imalo u vidu to da je sve to se unaokolo nalazilo jasno ukazivalo na injenicu da je nekad davno bio iv i napredan. A onda, odjednom, Pelorat ree: "Mislim da ovo mora biti Biblioteka." Treviz se radoznalo obazre oko sebe. Posvuda oko njih nalazile su se police, i sada, kad je poblie pogledao, ono to je ugledao samo krajikom oka i otpisao kao puki ornament uini mu se da, zaista, jesu videoknjige. Krajnje oprezno, on isprui ruku da dohvati neku, ma koju. Delovale su, nekako, suvie debelo i nezgrapno; pogledavi, me utim, malo paljivije, shvati da su sve smetene u posebne kutije. Ne skidajui rukavice on nespretno pokua da otvori jednu od njih; kada je konano uspeo ugleda u kutiji nekoliko rolni filma. I one su bile debele, i izgledale su nekako krte; ali, dabome, ne uini nita da taj svoj utisak proveri. "Neverovatno primitivno", procedi on. "Ne zaboravi da su stare dvadeset hiljada godina", odgovori Pelorat, gotovo se izvinjavajui, kao da se stavlja u odbranu drevnih Melpomenijanaca zbog njihove zaostale tehnologije. Treviz pokaza na jednu rolnu, na kojoj su se mogla, iako jedva, razabrati kitnjasta slova kakva su ovde bila u upotrebi. "Je li to naslov? ta znai?" Pelorat se za trenutak zagleda u film. "Stari, nisam ba sasvim siguran. ini mi se da se jedna od ovih rei odnosi na mikroskopski ivot. Rekao bih da re znai mikroorganizam'. Bojim se da su u pitanju struni izrazi iz mikrobiologije koje nisam u stanju da razumem ni u naem vlastitom jeziku." "Najverovatnije", progun a Treviz mrzvoljno. "I najverovatnije nam nita ne bi znailo ak i kada bismo bili u stanju da je proitamo. Bakterije nas ne zanimaju... Janove, uini mi neto. Baci pogled na neku od ovih knjiga i pokuaj da ustanovi da li postoji neki zanimljiv naslov. Dok ti to bude radio, ja u pogledai neto pomou ovog oitaa." "Je li to stvarno oita?" upita Pelorat, udei se. Bila je to zdepasta, kutijasta naprava, na ijem se vrhu nalazio izvijen ekran; sa strane se nalazio zakrivljen dodatak koji je mogao sluiti kao oslonac za lakat, odnosno, ukoliko su tako neto uopte imali na Melpomeniji, elektroregistrator. "Ukoliko je ovo zaista Biblioteka", odvrati Treviz, "morali su imati i ovakve ili onakve oitae - a ovo ovde, ini mi se, ba kao da je bilo namenjeno toj svrsi." On veoma paljivo ukloni prainu sa ekrana i smesta odahnu, videi da se ekran, od ega god da je nainjen, nije raspao pri njegovom dodiru. Pomerajui, veoma lagano, tokie i polugice, on pokua da mehanizam stavi u pokret. Nita se, me utim, nije zbilo. On pokua sa jo jednim oitaem, pa jo jednim, ali s istim ishodom.

Treviza to nimalo ne iznenadi. ak i ako se naprava, posle dvadeset hiljada godina u prore enoj atmosferi i otporna na vodenu paru, odrala u ispravnom stanju, postavljalo se pitanje izvora energije koja je trebalo da je stavi u pokret. Bez obzira na mere koje su mogle biti preduzete da se ona sauva, energija - ukoliko joj je izvor bio u samoj napravi - posle toliko vremena mora da je ve odavno istekla. Ponovo, jo jedan primer sveproimajueg, neizbenog drugog zakona termodinamike. Pelorat mu pri e s le a. "Golane?" "Da?" "Imam ovde jednu video-knjigu..." "O emu je re u njoj?" "Mislim da predstavlja istoriju svemirskih letova." "Odlino... ali nee nam nita vredeti ako ne budemo mogli da oita stavimo u pokret." On stisnu ruke u pesnice, istinski oja en. "Mogli bismo da odnesemo knjigu na brod." "Ne bih znao kako da je prilagodim naem oitau. Ne bi mu odgovarala, a verujem i da je na nain oitavanja sasvim drugaiji." "Ali, Golane, da li je sve to odista neophodno?" "Naravno da jeste, Janove. A sada, ne prekidaj me. Pokuavam da odluim ta da uradimo. Mogao bih, na primer, da sprovedem energetski vod do ovog oitaa ovde. Moda mu je, da bi se pokrenuo, samo potrebna energija." "Ali odakle e dobaviti energiju?" "Pa..." Treviz izvue iz futrole pitolj i bi, zadri za trenutak pogled na njima, a onda vrati pitolj u futrolu. Potom otvori pregradak na neuronskom biu i proveri nivo njegovog energetskog punjenja. Bilo je na maksimumu. Treviz se prui na pod i obema rukama obuhvati oita (i dalje je bio ube en da je upravo oita u pitanju) i pokua da ga pomeri unapred. Oita se, zaista, malo pomeri, i Treviz se zagleda u ono to se ukaza pred njegovim oima. Jedan od kablova koje je ugledao bez sumnje je obezbe ivao energetski napoj; bio je to upravo onaj koji je dolazio iz zida. Nije, me utim, bio u stanju da ugleda nikakav utika, niti prikljuak (kako da se ovek sna e u nekoj tu oj ili drevnoj kulturi, kada su mu ak i stvari koje uvek uzima zdravo za gotovo sasvim neprepoznatljive)? On najpre blago, a zatim jae, povue kabl. Zatim ga pogleda s jedne, pa s druge strane. Potom pritisnu mesto na zidu gde stajae kabl, pa kabl u blizini mesta gde je ulazio u zid. Najzad, on usmeri panju prema, napola skrivenom, zadnjem delu oitaa, ali ni tu nita ne prona e. Treviz se osloni jednom rukom o pod da bi se pridigao, i uspravivi se, vide da se i kabl odigao zajedno sa njim. Nije imao ni najmanju predstavu o tome ta je, zapravo, uinio da se kabl izvue iz zida. Nije izgledalo da je igde napukao, niti da je prekinut. Deo kabla koji se izvukao iz zida bio je gladak, a ni rupa u zidu na mestu gde je kabl do maloas stajao utaknut nije, inilo se, pretrpela ikakvo oteenje. "Golane, mogu li..." obrati mu se tiho Pelorat.

Treviz ga smesta, zapovednikim pokretom ruke, zaustavi u pola reenice: "Ne sada, Janove. Molim te!" Teviz je, iznenada, postao svestan zelene tvari koja se poela stvrdnjavati u naborima njegove leve rukavice. Mora biti da je, prilikom pretrage zadnjeg dela oitaa, napipao mahovinu i odlomio parence. Ruka mu je na tom delu malo vlaila; ali dok ju je posmatrao sasui se i mahovina iz zelene pre e u mrku boju. On se, zatim, zagleda u kabl, paljivo prouavajui deo koji se izvukao iz zida. Tek sada uoi dva malena proreza u njemu. Oito, dovoljno da u njih udene icu. On se ponovo spusti na pod i otvori energetski pregradak na svom neuronskom biu. Paljivo je depolarizovao jednu od ica i oslobodio je. Zatim, veoma lagano i beskrajno paljivo, udenu icu u prorez na kablu i stade je potiskivati sve dok ne nai e na otpor. Kada je, blago, povue da bi je ponovo izvukao, ica se ni ne pokrenu, kao da se unutra, u kablu, za neto vrsto zakaila. Treviz se jedva obuzda da je ne povue jae, i na silu izvue. Zatim depolarizova i drugu icu i udenu je u drugi prorez. inilo se posve razumnim oekivati da e se kolo zatvoriti i da e u oita potei dovoljno energije. "Janove", obrati se on Peloratu, "bio si u prilici da dri u rukama sve mogue vrste video-knjiga. Pogledaj da li moe tu knjigu da udene u oita." "Da li je stvarno neop...." "Molim te, Janove, ne postavljaj suvina pitanja. Nemamo ba mnogo vremena. Ne bih eleo da nas ovde no zatekne, i da se ova zgrada ohladi do te mere da budemo prinu eni da se vratimo na brod." "Mora biti da se ovako stavlja", ree Janov, "ali..." "Odlino", prihvati Treviz. "Ukoliko knjiga zaista govori o svemirskim letovima, morala bi da pone sa Zemljom, budui da je Zemlja prva poela sa svemirskim letovima. A sada da pogledamo da li ova sprava funkcionie." Donekle bojaljivo Pelorat udenu video-knjigu u oita, a onda stade da razgleda oznake na razliitim tokiima i polugicama, nastojei da ustanovi kako se naprava stavlja u pokret. Dok je ekao, Treviz mu se obrati tihim glasom, delimino i stoga da obuzda vlastitu napetost. "Pretpostavljam da bi i na ovom svetu, tu i tamo, moralo biti robota, i to po svoj prilici, s obzirom na krajnje razre enu atmosferu, u dobrom stanju. Problem je, me utim, u tome to su i oni, bez sumnje, ostali bez truni energije. Moda bi bilo mogue ponovo ih snabeti energijom - ali, ta je s njihovim mozgovima? Polugice i tokii mogli su ostati netaknuti hiljadama godina, ali ta se dogodilo sa mikro-mehanizmom i subatomskim esticama u njihovim mozgovima? Teko da bi ih bilo mogue reaktivirati... Pa, ak i u sluaju da bi bilo mogue - ta bi nam oni mogli rei o Zemlji? ta bi nam..." "Oita je proradio", prekide ga Pelorat. "Pogledaj." U polutami Biblioteke ekran oitaa poe da svetluca. U poetku veoma slabo, ali im Treviz pojaa energesko napajanje iz svog neuronskog bia, ekran se osvetli. Usled razre enog vazduha deo prostorije do koga nisu neposredno dopirali sunevi zraci ostade u polutami, te je izgledalo da ekran jo jae blista. Ekran je sada bio sasvim osvetljen, i tek se, povremeno, po koja tamnija pruga ukazivala na njemu i odmah nestajala.

"Trebalo bi da ga izotrimo", ree Treviz. "Znam", odvrati Pelorat, "ali nisam u stanju da ita vie postignem. Moda je i sam film ozbiljno oteen." Tamne pruge sada su sve bre promicale ekranom, i povremeno se inilo kao da se moe razbrati neto nalik na slova. U jednom trenutku slika se sasvim jasno izotri, ali gotovo istog asa, ponovo se zamuti. "Vrati film i pokuaj da ga zaustavi na tom mestu", ree Treviz. Pelorat, me utim, nije ekao da mu se to kae. Ve bee vratio film, malo previe, te ga ponovo pomeri unapred; uhvativi itko mesto, on ga zaustavi. Treviz se udno nae, pokuavajui da proita ta je na filmu bilo upisano, ali uzdahnuvi, istog asa odustade. "Moe li, Janove, da razabere ta kae?" "Ne ba sasvim", odvrati Pelorat, kiljei u ekran. "Neto u vezi s Aurorom. Toliko sam siguran. Rekao bih da se odnosi na prvu hipersvemirsku ekspediciju... govori, naime, o 'prvom odlivu'." On ponovo pokrenu film, ali se ekran, posle kratkog vremena, ponovo zamuti. Konano, Pelorat saopti: "Golane, sve to sam uspeo da razaberem odnosi se na svetove Vasionica. Zemlja se ni ne spominje." Treviz gorko odvrati: "udilo bi me da se spominje. I na ovom svetu, kao i na Trantoru, uklonjen je svaki spomen na Zemlju. Iskljui oita, Janove." "Ali nije uopte vano..." zausti Pelorat, iskljuivi oita. "Misli, zato to moemo pokuati u nekoj drugoj Biblioteci? Ne verujem da bi imalo ikakvog smisla - sve je izbrisano, svuda. Zna li ti..." Dok je govorio on skrenu pogled prema Peloratu, i istog asa, zablenu se u njega sa meavinom uasa i odbojenosti. "Pele, ta to nije u redu sa tvojom kacigom?" upita on. 67. Pelorat mahinalno podie ruku prema kacigi, opipa je i, stavivi ruku pred oi, zagleda se u nju. "ta je ovo?" upita on, oito zbunjen. A onda, pogledavi Treviza, dodade gotovo piskavim glasom: "Neto udno, Golane, nalazi se i na tvojoj kacigi!" Treviz se mahinalno obazre, traei neko ogledalo. Nije ga bilo; ali, ak i da jeste, ne bi mu nita znailo u polutami. On promrmlja: "Janove, hajdemo na sunce." Napola ga vodei i napola gurajui, Treviz povede Pelorata ka najbliem prozoru kroz koji su dopirali sunevi zraci. Uprkos izolaciji svemirske odee, mogao je sasvim dobro da oseti njegovu toplotu na le ima. "Pogledaj prema suncu, Janove, i zatvori oi", naloi on Peloratu. Istog asa bi mu jasno ta nije u redu sa Pelovom kacigom. Na mestu gde se okno kacige spajalo sa metalizovanim materijalom od koga bee nainjen skafander - sakupila se pozamana koliina mahovine. Svuda oko okna na Peloratovoj kacigi prostirala se svetlozelena materija, i Trevizu namah bi jasno da je isti sluaj i sa njegovom kacigom. On protrlja prstom po mahovini na Peloratovoj kacigi i jedan deo otpade, ostavljajui zelene grumenie na njegovoj rukavici. Me utim, jo dok ju je posmatrao pri sunevoj svetlosti, oni se stegoe i sasuie. On sad malo grublje otra Peloratovu kacigu, i

mahovina se skinu, postepeno poprimajui zagasitomrku boju. Snano trljajui, on sasvim oslobodi Peloratovu kacigu od mahovine. "Janove, uini isto i sa mojom kacigom", ree on. Malo kasnije, on upita. "Jesi li sve skinuo? Dobro. Nema je vie ni na tvojoj... Hajdemo, sada. Rekao bih da ovde vie nemamo nikakvog posla." U pustom, bezvazdunom gradu suneva toplota delovala je krajnje neprijatno. Kamene zgrade blistale su gotovo ih bolno zaslepljujui. Treviz ih, mirkajui, paljivo osmotri i nastavi da koraa plonikom, briljivo vodei rauna da ne izi e iz senke. U jednom trenutku zaustavi se ispred jedne zgrade, i stavi mali prst u jednu od pukotina na njemu. Zatim, promrmljavi: "Mahovina", namerno izi e iz senke i neko vreme drao je prst izloen sunevim zracima. "Ugljen-dioksid je ovde usko grlo", ree on. "Mahovina e rasti gde god moe doi do ugljen-dioksida, posvuda... izvlaei ga ak i iz kamena. Mi smo, zna, izvanredan izvor ugljen-dioksida, moda najbogatiji na itavoj ovoj mrtvoj planeti; pretpostavljam da pomalo istie iz naih kaciga, kod samog okna." "Zato se, znai, tu i sakupljala." "Najverovatnije." Sada im se inilo da treba poprilino da hodaju, natrag do broda; put im je izgledao znatno dui nego kada su ga prevaljivali u praskozorje, jer je suneva ega ba bila neprijatna. Brod je, me utim, kada su napokon stigli do njega, jo uvek stajao u senci; Treviz je oigledno dobro proraunao. Odjednom, Pelorat uzviknu: "Pogledaj!" Treviz pogleda u naznaenom pravcu. Oko glavnog ulaza u brod zelenila sa mahovina. "Ugljen-dioksid? Istie?" upita Pelorat. "Dabome. Ipak, siguran sam, u veoma malim koliinama. Me utim, ini se da je ova mahovina bolji registrator prisutnosti ugljen-dioksida, makar u najbeznaajnijim koliinama, od svega za ta sam do sada uo. Njene spore mora da su posvuda unaokolo, i im nai u makar na samo nekoliko molekula ugljendioksida - cap!" On podesi svoj radio na talasnu duinu broda i pozva: "Blis, da li me ujete" Blisin glas zazvua u obema slualicama. "ujem vas. Da li se vraate? Jeste li bilo ta pronali." "Tu smo", odgovori Treviz, "pored samog broda. "ali ne otvarajte vrata na ulazu. Otvoriemo ih spolja. Ponavljam: ne otvarajte vrata iznutra!" "Zbog ega?" "Blis, uinite samo kako vam kaem, hoete li? Kasnije e biti prilike za razgovor." Treviz izvue pitolj i paljivo ga podesi na minimum, a onda se nesigurno zagleda u njega. Nikada ga jo nije koristio pri minimalnom naboju. Zatim se obazre oko sebe. U blizini nije bilo nieg dovoljno krhkog na emu bi ga mogao isprobati. U potpunom bezna u on se okrenu prema stenovitom breuljku u ijoj je senci Daleka zvezda stajala... Mesto u koje je ispalio hitac nije se zacrvenelo. Ali uinilo mu se da je osetio zraenje. Toplotni zraci? Nije bio sasvim siguran, s obzirom na izolaciona vlakna u svom skafandru.

Oklevajui za trenutak, on pomisli da bi trup broda morao imati istu - ili priblinu otpornost kao i stena u koju je maloas opalio hitac. On usmeri pitolj prema okviru vrata na ulazu i, zadravajui dah, tek malice pritisnu obara. Nekoliko centimetara mahovinaste tvari smesta dobi mrku boju. On izmahnu rukom u blizini tog dela i ak i to blago talasanje razre enog vazduha uini da sasueni mrki ostaci istog asa otpadnu. "Uspeva li?" upita Pelorat zabrinuto. "Da", odvrati Treviz. "Smanjio sam toplotni zrak na minimum." Zatim toplotnim zracima zasu ivice itavih vrata i zelena boja namah se premetnu u mrku. Na vratima su stajali jo samo sasueni ostaci. Treviz kucnu nekoliko puta po vratima da izazove vibracije, kako bi otpali i ti sasueni ostaci, i mrki prah stade se taloiti na tle - toliko tanan da se, u toj razre enoj atmosferi, inilo da lebdi u vazduhu i da ga ak jedva primetni pramenovi gasa, bacaju u kotlac. "Mislim da sada moemo da otvorimo vrata", ree Treviz, i maivi se kontrolnog mehanizma koji mu je, poput kakvog asnika, stajao na nadlanici, podesi radio-talasnu kombinaciju koja je trebalo da aktivira mehanizam za otvaranje vrata iznutra. Vrata se otvorie, ali samo dopola, i on doviknu Peloratu: "Janove, ne dangubi, uvuci se unutra... Ne ekaj na stepenice. Popni se!" Treviz se uvue za njim, i ponovo toplotnom energijom zasu ivicu vrata. Zatim zasu i stepenice, koje su se u me uvremenu spustile, i dade znak da se vrata zatvore. Za sve to vreme, dok se vrata nisu sasvim zatvorila, nije prestajao da ih zasipa toplotnom energijom. "Sada smo u komori, Blis", javi se on. "Ostaemo u njoj jo neko vreme. Nemojte ni dalje nita initi!" "Recite mi bar o emu je re", odvrati Blis. "Jeste li dobro? Kako je Pel?" "Tu sam, Blis", odazva se Pel, "i sve je u najboljem redu. Nema nikakvog razloga za brigu." "Kako eli, Pele, ali se kasnije moramo razjasniti. Nadam se da ti je to jasno." "Imate nau re", odvrati Treviz i stavi u pokret mehanizam u komori. Svetla se upalie. Treviz i Pelorat stadoe licem jedan prema drugom. "Nastojimo da to bolje ispumpamo spoljni vazduh", objasni Treviz. "Saekajmo malo da se i to obavi." "A ta je sa brodskim vazduhom? Hoemo li ga upumpati u komoru?" "Saekaj jo malo, Janove. I ja sam, kao i ti, nestrpljiv da se to pre otarasim skafandera, ali elim da budem siguran da smo se otarasili i poslednje spore koja je ula sa nama - ili moda na nama." Pri ne ba zadovoljavajuem osvetljenju u komori, Treviz ponovo zasu unutranje rubove ulaza, a potom, krajnje briljivo, pod, zidove, i ponovo pod" "Sada si ti na redu, Janove." Pelorat se nevoljno promekolji, i Treviz mu dobaci: "Moda e ti samo biti neto toplije nego inae - nita gore od toga. Ali reci mi ukoliko se bude osetio neprijatno."

On usmeri nevidljive zrake prema oknu na kacigi, posebno paljivo istei njegove rubove, i potom, lagano, deo po deo, i itav skafander. "Podignu ruke, Janove", promrmlja on, i malo kasnije: "Osloni se rukama na moja ramena i podigni nogu - moram oistiti i stopala - tako, a sad drugu... Je li ti prevrue?" "Pa, Golane, ne bih ba mogao rei da me zaliva sve povetarac", odgovori Pelorat. "U redu, a sada isprobaj na meni moju medicinu." "Nikada jo nisam rukovao pitoljem." "Mora, sada. Prihvati ga vrsto, i palcem pritisni to malo ispupenje... pazi, vrsto dri pitolj. Tako... A sada, usmeri ga prema oknu na mojoj kacigi. Pokrei ga sve vreme, Janove, nemoj se previe zadravati na jednom mestu. Hajde, sada, po itavoj kacigi, pa niz vrat i svuda po itavom telu." Treviz nastavi da Peloratu daje uputstva, i kada oseti da mu je itavo telo zagrejano, do te mere da je ve poeo da ima tekoa sa disanjem, on uze pitolj natrag i proveri stanje energetskog naboja. "Otilo je vie od polovine", ree on, i ponovo postupno zasu toplotnom energijom unutranjost komore, redom - vrata, zidove, pod; najzad, kad se pitolj do kraja ispraznio, i sam se podosta zagrejavi, on ga vrati u futrolu. Tek tada Treviz dade znak da se moe ui u brod, i u sebi blagoslovi itavi zvuk vazduha koji je, im se unutranja vrata otvorie, poeo da ispunjava komoru. Njegova sveina i strujanje trebalo je da rashlade skafandre znatno bre no to bi to bio u stanju samo mlaz hladnog vazduha usmeren na njih. Moda mu se to samo priinjavalo - ali Treviz se istog asa oseti ugodnije. Bez obzira nato da li je u pitanju bila samo njegova mata, Treviz sa zadovoljstvom prihvati novi oseaj. "Janove", obrati se on Peloratu, "skini sada taj skafander i ostavi ga ovde u komori." "Nemoj mi zamerati", odvrati Pelorat, "ali pre svega drugog voleo bih da se dobro istuiram." "Ne pre svega drugog", odvrati Treviz. "U stvari, pre svega drugog, i rekao bih, ak i pre no to bude u stanju da isprazni beiku, morae da podnese jedan mali razgovor sa Blis." Blis ih je, razume se, ekala sa izrazom zabrinutosti na licu. Iza nje, izvirujui, stajala je Falom, vrsto se obema rukama drei za Blis. "ta se dogodilo?" otro upita Blis. "ta se to deava?" "Predostronost zbog mogue zaraze", odvrati Treviz suvo, "te u ukljuiti ultraljubiasto zraenje. Uzmite molim vas, tamne naoare. Molim vas, pourite." Ukljuivi ultraljubaaste zrake Treviz skide sa sebe, deo po deo, odeu natopljenu znojem i protrese je, izlaui je zraenju najpre s jedne, pa potom s druge strane. "Puka predostronost", objasni on. "A sada, i ti, Janove... ujte, Blis, morau da sve sa sebe skinem. Ukoliko vam je neprijatno, molim vas, pre ite u drugu sobu." "Niti mi je neprijatno, niti mi smeta", odvrati Blis. "Imam sasma dobru predstavu o tome kako izgledate, i sasvim sam sigurna da me neete iznenaditi niim novim... Ali o kakvoj to zarazi govorite?" Treviz namerno nehajno odgovori: "Re je o neem maleckom to bi, verujem, samo kad bi se za to ukazala prilika, moglo oveanstvu priiniti najveu moguu tetu."

68. Konano je sve bilo obavljeno - ultraljubiasto zraenje obavilo je ostatak posla. Zvanino, sudei prema pisanim i filmovanim uputstvima koja su se nalazila na Dalekoj zvezdi jo otkako se Treviz na Terminusu ukrcao na nju, ultraljubiasti zraci trebalo je da poslue kao predohrana protiv zaraze. Treviz je, me utim, smatrao da je uvek bilo prisutno iskuenje - katkad mu je i sam poputao - da se oni upotrebe da bi se dobila preplanula boja koe; naroito kada su bili u pitanju oni koji su poticali sa svetova gde se preplanula boja koe smatrala izrazom otmenosti. Me utim, bez obzira na svrhu u koju su se koristili, zraci jesu bili efikasno sredstvo predohrane protiv zaraze. Konano, Treviz uzlete sa planete i naini manevar koji je trebalo da ih, ne izlaui ih nikakvim neprijatnostima, dovede u to je mogue veu blizinu Melpomenijinog sunca; tu vie puta obrnu i okrenu brod, nastojei da bude siguran da ga je celog okupao sunevim ultraljubiastim zracima. Posle toga, pokupie dva skafandra iz vazdune komore i pomno ih ispitae, sve dok Treviz nije bio sasvim zadovoljan. "I sve to", konano primeti Blis, "samo zbog mahovine. Rekoste li, Trevize, da je to bilo u pitanju? Mahovima?" "Tako sam ja nazvao", odvrati Treviz, "jer me je podsetila na mahovinu. Ipak, kao to znate, ja nisam botaniar. Sve to mogu da kaem jeste da je jarkozelene boje i da se, najverovatnije, razvija na mestima na kojima ima tek malo svetlosti." "Zbog ega samo na mestima sa tek veoma malo svetlosti?" "Mahovina je osetljiva na ultraljubiasto zraenje i nije u stanju da se razvija, a verovatno ni da opstane, ukoliko se izloi neposrednim sunevim zracima, pa ak moda ni svetlosti kao takvoj. Njene spore nalaze se svuda unaokolo i razvijaju se u zaturenim uglovima - u naprslinama statua, u podnojima zgrada - hranei se rasutim fotonima svetlosti kada god postoji ma kakav trag ugljen-dioksida." "U naoj atmosferi ima ga samo 0,03 postotka", primeti Blis. "I to im je vie nego dovoljno - da i ne pominjem etiri postotka koje sadri vazduh koji izdiemo. ta ako bi se spore razvile u naim nozdrvama? Ili na naoj koi? ta ako bi rastoile i unitile nau hranu? ta ako proizvode neke otrovne tvari, po nas smrtonosne? ak i ako bi, posle naih nastojanja da ih unitimo, preostalo samo nekoliko spora, i to bi bilo dovoljno, ukoliko bismo ih preneli na neki svet, da ga celog zaraze, i da nastave svoj ubilaki pohod i na druge svetove. Moemo li i zamisliti posledice koje bi mogle prouzrokovati?" Blis odmahnu glavom. "injenica da je razliit ne mora, neminovno, znaiti i da je neki oblik ivota i opasan. Ali mi smo uvek spremni da ubijemo." "To iz vas govori Gea", primeti Treviz. "Naravno, ali nadam se da u tome, bez obzira na sve, ima smisla. Mahovina je prilago ena uslovima koji vladaju na ovom svetu. Na primer, razvija se pri malenim, ali izumire pri veim koliinama svetlosti; ili se koristi malim koliinama ugljen-dioksida, ali moda ne bi bila u stanju da ga podnese u veim koliinama. Moda, jednostavno, ne bi bila u stanju da opstane na ijednom drugom svetu osim Melpomenije."

"Da li biste eleli da preuzmem takav rizik?" upita Treviz. Blis slee ramenima. "U redu, nema potrebe da se branite. Shvatam va stav. S obzirom na to da ste Izdvojenik, moda ne moete ni da postupite drugaije nego to ste postupili." Treviz taman zausti da joj odgovori, kad se u razgovor umea Falom svojim visokim, piskavim glasom, govorei neto na svom jeziku. Treviz se obrati Peloratu. "ta kae?" "Falom je pitala..." poe Pelorat. Falom, me utim, kao da je trenutak prekasno shvatila da ono to govori na svom jeziku nije svima razumljivo, te ponovo progovori: "Da li je i Dembi bio tamo dole, gde ste vi bili?" Rei su bile izgovorene sporo, ali razgovetno i Blisino lice sinu. "Zar ne govori galaktiki sasvim dobro? I to posle tako malo vremena." Treviz se tihim glasom obrati Blis: "Ukoliko pokuam, verovatno u jo vie zamesiti stvari... Objasnite joj, Blis, molim vas, da tamo dole nismo sreli nijenog robota." "Ja u joj objasniti", javi se Pelorat. "Do i, Falom." On neno spusti ruku na detinja ramena. "Hajdemo u nau sobu, i tamo u ti pokazati jo jednu knjigu koju dosad nisi videla." "Knjigu? O Dembiju?" "Ne ba sasvim..." I vrata se zatvorie za njima. "Znate", ree Treviz, pomalo nestrpljivo gledajui za njima, "mislim da traimo vreme izigravajui dadilje ovom detetu." "Traimo vreme? Ali u kom pogledu se to sudara sa vaom potragom za Zemljom, Trevize? Da, odmah, sama odgovorim: ni u kakvom. Igrati ulogu dadilje znai, me utim, uspostavljati odnos razumevanja; uklanjati strah, i usa ivati ljubav. Zar to ba nita ne znai?" "Opet Gea govori iz vas." "Tako je", potvrdi Blis. "Ali budimo praktini. Do sada smo posetili tri drevna sveta Vasionaca - i nismo nita postigli." Treviz potvrdno klimnu. "Savreno tano." "U stvari, na svakom od njih suoili smo se sa nekom opasnou, je li tako? Na Aurori, sa onim divljim psima; na Solariji, sa neobinom i opasnom vrstom ljudi; najzad, na Melpomeniji, sa tom preteom mahovinom. Dakle, po svemu sudei, kad god je neki svet preputen sam sebi - bez obzira na to da li na njemu ima ljudi ili nema - on se javlja i u vidu opasnosti po itavu me uzvezdanu zajednicu." "Nema sumnje; moete to smatrati optim pravilom." "Tri potvrde u samo tri sluaja, nema sumnje, ostavljaju utisak." "A kakav utisak, Blis, ostavljaju na vas?" "Odmah u vam odgovoriti, ali molim vas da me sasluate otvorena srca. Ukoliko, dakle, imate milione svetova u Galaksiji koji se - kao to, uostalom, i jeste sluaj me usobno proimaju, i ukoliko na svima njima - kao to, uostalom, i jeste sluaj - ive iskljuivo Izdvojenici, onda je na svakom od njih ovekova prevlast potpuna: on je u stanju da svoju volju nametne svima drugima - ne-ljudskim oblicima ivota, ne-ivim

geolokim tvarima, pa i svojoj sabrai, drugim ljudima. Galaksija, u tom sluaju, predstavlja tek neku veoma primitivnu, nezgrapnu i sutinski nedelatnu Galaktiku. Neku vrstu poetka stvaranja celine. Shvatate li ta elim da kaem?" "Shvatam ta pokuavate da kaete, ali to nipoto ne znai da u se sloiti s vama, poto istresete to to ste naumili." "Samo me vi sasluajte. Sloili se ili ne, to je vaa stvar; ali molim vas, sasluajte me. Jedini nain, uopte, na koji Galaksija moe poeti da funkcionie, to je da se zametne u proto-Galaktiku; i to manje 'proto' a to vie Galaktiku - to bolje. Galaktiko carstvo predstavljalo je pokuaj da se stvori jedna snana proto-Galaktika; i kada je Carstvo propalo i kada su vremena postala gora nego ikad, ponovo se javio snaana podsticaj da se osvei i uvrsti ideja o proto-Galaktici. Zadubinska federacija je izraz toga, kao to je to prethodno bilo i Mazgovljevo carstvo. Najzad, slino je i sa carstvom koje namerava da uspostavi Druga Zadubina. Me utim, ak ni kada ne bi bilo ni konfederacija ni carstava; ak i kada bi se itava Galaksija nala u sveoptem meteu - bio bi to mete me usobno povezanih; svaki svet bio bi u nekom - makar i krajnje neprijateljskom odnosu prema svima drugima. I to bi, samo po sebi, predstavljalo neku vrstu zajednitva, moda ne ni najgore vrste." "Koja bi to, onda, bila najgora vrsta?" "Trevize, znate i sami odgovor na to pitanje. tavie, odgovor ste imali prilike i da vidite. Ako neki svet koji je naseljavala ljudska rasa, doivi potpun slom, i ako izgubi svaku vezu sa drugim ljudskim svetovima, on neminovno postaje - zloudan." "Rak, znai?" "Ba tako. Nije li Solarija upravo to? Ona sama protiv svih svetova. I na njoj samoj, svaki pojedinac protiv svih drugih. Videli ste to i sami. A ako ljudska bia potpuno ieznu, i poslednji trag reda i poretka se gubi. Svi protiv svih, sve protiv svega, to je znamenje ne-razuma - kao to govori sluaj sa podivljalim psima ili sluaj sa mahovinom. Nadam se da i sami uvi ate da je neko drutvo to bolje to se vie pribliava Galaktici. emu se, prema tome, zaustavljati na bilo emu manjem od same Galaktike?" Nekoliko trenutaka, Treviz je utke posmatrao Blis. "Razmiljam o vaim reima. Nije mi, ipak, jasno na emu se zasniva ta pretpostavka - to vie, to bolje? Naime, da je neto malo - dobro; da je to isto, ali vee - odlino; i kada se sve pretvori u to to je kao malo dobro, kao neto vee odlino - ishod: fantastino! Niste li i sami ukazali na mogunost da previe ugljen-dioksida moda moe mahovinu kotati opstanka, dok joj male koliine savreno odgovaraju? Neki ovek visok dva metra nesumnjivo predstavlja poboljanje u odnosu na oveka visokog samo metar; ali da li bi isti sluaj bio sa ovekom visokim tri, u odnosu na oveka visokog samo dva metra? A mi koji bi poprimio razmere slona? Ne bi preiveo. Kao uostalom ni slon koji bi se sveo na razmere mia. Postoji, dakle, prirodna mera, prirodno ustrojstvo, neki vrednosni optimum za sve, bilo da je re o nekom atomu ili o nekoj zvezdi. To naroito vai kada su u pitanju iva bia i ive zajednice. Neu da kaem da je staro Galaktiko carstvo predstavljalo ideal, a isto je tako izvesno da sam u stanju da uoim mnoge od mana Zadubinske federacije; me utim, nisam istovremeno spreman da kaem kako je potpuna Objedinjenost neto

dobro, samo zato to je potpuna Izdvojenost loa. Obe krajnosti mogle bi se pokazati podjednako uasavajuim, i moda je stoga neko starovremsko galaktiko carstvo, ma koliko nesavreno, ipak neto najbolje to moemo da ostvarimo." Blis odmahnu glavom. "Pitam se, Trevize, da li i sami verujete u to to govorite. elite li, u stvari, da kaete da su jedan virus i jedno ljudsko bie podjednako nezadovoljavajui kao iva bia, te traite neto izme u - kao, na primer, movarnu bu ?" "Ne. Nipoto. Ali mogao bih eleti da kaem, na primer, da su jedan virus i jedan nadovek podjednako nezadovoljavajui kao ivotni oblici, i da tragam za neim izme u - na primer, za obinim ljudskim biem... Me utim, nema nikakvog smisla dalje se raspravljati. Do reenja u doi kada budem pronaao Zemlju. Znate, na Melpomeniji smo pronali koordinate i preostalih etrdeset sedam svetova Vasionaca." "I nameravate da im svima redom krenete u pohode?" "Jednom po jednom, ukoliko budem morao." "Izlaui se moda opasnosti na svakom od njih?" "Naravno, ukoliko je to neophodno da bih pronaao Zemlju." Pelorat se pojavio iz sobe u kojoj je ostavio Falom, zaustivi, po svemu sudei, da neto kae, ali odmah odustade, zateen brzom paljbom koju su me usobno izmenjivali Blis i Treviz. Stajao je i netremice posmatrao as jedno as drugo, sluajui ih ta naizmenino dobacuju jedno drugom. "I koliko dugo e to potrajati?" upita Blis. "Koliko god bude potrebno", odgovori Treviz. "Ali ono to nam je potrebno mogli bismo pronai ve na sledeem svetu na koji po emo." "Ili ni na jednom od njih." "To ne moemo znati sve dok potragu ne privedemo kraju." I u tom asu Pelorat konano ugrabi priliku da se umea. "Ali Golane, emu dalje traganje? Mi ve imamo odgovor." Treviz nestrpljivo odmahnu rukom prema Peloratu, a onda zastade, okrenu se i pomalo tupavo upita: "ta?" "Rekoh da imamo odgovor. Pokuao sam najmanje pet puta da ti to kaem jo na Melpomeniji, ali bio si toliko obuzet onim to si radio, da ja..." "Kakav odgovor imamo? O emu to pria?" "O Zemlji. Mislim da znam gde se Zemlja nalazi." SREDITE SVETOVA 69. Treviz je nekoliko dugih trenutaka stajao zagledan u Pelorata s izrazom posvemanjeg nezadovoljstva. A onda ga upita: "Postoji li neto to si ti tamo video a ja nisam, i o emu mi sve dosad nita nisi rekao?" "Ne", odgovori Pelorat blago. "I ti si to video, i kao to rekoh, pokuavao sam nekoliko puta da ti objasnim, ali ti nisi nimalo mario da me saslua." "Pa, dobro, pokuaj jo jednom." "Ne kinjite ga, Trevize", dobaci mu Blis.

"Ne kinjim ga. Traim samo da mi objasni ta je tamo dole video. I, ne izgravajte mu mamicu, Blis." "Molim vas", obrati im se Pelorat, "dopustite meni da neto kaem, umesto to samo reite jedno na drugo... Sea li se, Golane, da smo ve vodili jedan razgovor o najranijim pokuajima da se utvrdi poreklo ljudske vrste? O Jarifovom projektu? Sea se, bio je to pokuaj da se ustanove vremena naseljavanja razliitih planeta, pri pretpostavci da su planete bile nasljavane postupno i ravnomerno u svim pravcima, polazei od matinog sveta? Na taj nain, kada bismo krenuli suprotnim smerom, od kasnije prema ranije naseljenim planetama, konano bismo se, iz ma kog pravca krenuli, pribliili praroditeljskoj planeti." Treviz nestrpljivo potvrdno klimnu glavom. "Seam se, me utim, i toga da projekat nije uspeo, jer vreme naseljevanja planeta nije moglo biti dovoljno pouzdano utvr eno." "Tano, stari drue. Me utim, svetovi sa kojima je Jarif baratao predstavljali su deo drugog iseljenikog talasa ljudske rase. U to vreme, sa hipersvemirskim letovima ve se dobrano odmaklo, i nova naselja mora da su nicala preko noi poput pustinjskih cvetova. Skokovi na velika odstojanja bili su srazmerno jednostavna stvar, i naseljavanje se otud nije neminovno moralo nastavljati zrakasto, podjednako u svim pravcima. To je, bez sumnje, jo vie doprinelo nepouzdanosti podataka o naseljavanju pojedinih svetova. Ali Golane, priseti se na trenutak svetova Vasionaca. Svi oni pripadali su prvom talasu iseljavanja. U to doba, me utim, hipersvemirski letovi nisu bili jo toliko uznapredovali, i skokova na vea odstojanja moda nije ni bilo, osim moda samo izuzetno. Dok su, tokom drugog iseljenikog talasa - moda bez ikakvog reda - naseljeni milioni svetova, dotle je tokom prvog, naseljeno samo pedeset, i to moda izvesnim, dobro utvr enim redom. Pored toga, dok su milioni svetova drugog iseljenikog talasa bili naseljavani tokom razdoblja od ak dvadesetak hiljada godina, pedeset svetova iz prvog talasa naseljeni su tokom razdoblja od samo nekoliko vekova - praktino trenutno, u pore enju sa razdobljem naseljevanja drugog talasa. Tih pedeset svetova, uzeti zajedno, trebalo bi da tvore simetrinu sferu oko matine planete. Mi sada raspolaemo koordinatama pedeset svetova Vasionaca. Seti se, Golane, fotografisao si ih kada si se popeo na onu statuu. Dakle, ma ta ili ma ko bio taj koji se trudi da uniti svaki podatak koji bi se odnosio na Zemlju - ili je te koordinate prevideo, ili jednostavno nije ni pomislio da bi nam one mogle posluiti kao neophodna obavetenja. Prema tome, Golane, sve to bi bilo potrebno da uini jeste da izvri novi proraun tih koordinata, uzimajui u obzir kretanja zvezda tokom poslednjih dvadesetak hiljada godina, i da posle toga potrai sredite tako dobijene sfere. Mislim da e se, konano, nai sasvim blizu Zemljinog sunca, ili u najmanju ruku, na mestu na kome se ono nalazilo pre dvadesetak hiljada godina." Dok je Pelorat izgovarao ovu svoju tiradu Trevizu su se, u sve veoj zabezeknutosti, usta sasvim opustila; poto Pelorat zavri, bilo mu je potrebno nekoliko trenutaka da ih vrati u pre anji, normalan poloaj. Najzad, on uspe da promuca: "Samo jedna stvar: kako se ja nisam toga setio?" "Pokuavao sam da ti to kaem jo dok smo bili tamo dole, na Melpomeniji."

"Siguran sam da jesi, Janove, i izvinjavam ti se to te nisam sasluao. injenica je, me utim, da mi nije palo na pamet..." On zastade, oigledno pometen. Pelorat se prigueno nasmeja. "Da sam mogao imati bilo ta od vanosti da ti saoptim? Pa, pretpostavljam kada su obine stvari u pitanju, da zaista ne bih, ali zna, ovo je bilo neto iz mog podruja. Siguran sam da, uopte uzev, ima savrene razloge da ne uzima preozbiljno ono to ja imam da kaem." "Taman posla", odvrati Treviz. "to se toga tie, Janove, uopte nisi u pravu. Jednostavno, u ovom trenutku oseam se kao budala, i ini mi se da sam i zasluio da se tako oseam. Jo jednom, izvini... A sada, moram do kompjutera." On i Pelorat pre oe u komandnu prostoriju, i Pelorat se kao i uvek sa zadivljenou i nevericom zagleda kako Treviz, spustivi dlanove na komandnu plou, postaje gotovo sjedinjen sa kompjuterom. "Morau, Janove, da po em od nekih pretpostavki", objasni Treviz, gotovo bezizraajnog izraza lica usled obuzetosti kompjuterom. "Morau da po em od pretpostavke da prva cifra oznaava rastojanje mereno u parsecima, a druge dve uglove radijana - prva od njih, da tako kaem, odnosie se na pravac gore-dole, a druga na pravac levo-desno. Morau, tako e, da po em od jo dve pretpostavke - naime, da plus ili minus u sluaju uglova odgovaraju galaktikim standardima, kao i da oznaka 0-0-0 predstavljaju koordinate Melpomenijinog sunca." "Sve to ini mi se veoma umesnim." "Misli? Postoji est razliitih kombinacija u koje se cifre mogu svrstati, etiri razliite kombinacije za znakove, rastojanja mogu biti izraena umesto u parsecima u svetlosnim godinama, a uglovi, umesto u radijanima u stepenima. Povrh toga, ukoliko su rastojanja izraena u svetlosnim godinama, nisam siguran koja se duina godine ima u vidu. Konano, ne znam ni kakav su postupak primenjivali za merenje uglova - najverovatnije, ipak, polazei od melpomenijanskog ekvatora, mada je to, u stvari, samo njezin osnovni meridijan." Pelorat se namrti. "Kada te sluam da tako govori - ponovo stiem utisak da je itava stvar beznadena." "Ne beznadena. I Aurora i Solarija nalaze se na tom spisku, i meni je poznat njihov poloaj u svemiru. Uzeu, dakle, njihove koordinate, kako su navedene na spisku, i pokuati da im ustanovim poloaj. Ukoliko me te koordinate dovedu na pogreno mesto, prilago avau ih sve dok me ne dovedu na pravo mesto. I to e mi, nadam se, pomoi da ustanovim gde sam, u pogledu svojih pretpostavki bio u zabludi, pogotovo u pogledu svojih pretpostavki u pogledu opte primene koordinata. Kada na taj nain ispravim greke u svom polazitu, nadam se da u moi da po em u potragu za sreditem sfere." "Ali s obzirom na sve potencijalno neophodne promene, nee li posle svega, biti poprilino teko odluiti ta da se zapravo uini?" "Molim?" upita Treviz donekle odsutno, sve vie obuzet praenjem kompjutera. Poto mu je Pelorat odmah ponovio svoje pitanje, on odgovori: "Pa, zna, svi su izgledi da e biti mogue uskladiti koordinate sa galaktikim standardima; pri tom, ne bi trebalo da predstavlja neku naroitu tekou ni njihovo uskla ivanja sa nekim nepoznatim osnovnim meridijanom. Postupci za iznalaenje pojedinih taaka u svemiru razvijeni su jo veoma

davno, i veina astronoma smatra da je ak u stanju da sa prilino tanosti predvidi putanje kojima se zvezde kreu. U izvesnim stvarima ljudska bia su nepopravljivo konzervativna, i po pravilu, kada jednom uspostave merne konvencije, i naviknu se na njih, vie ih ne menjaju. Rekao bih da su ak skloni da se prema njima odnose kao prema prirodnim zakonima... Na kraju krajeva, moglo bi se rei - sa dosta opravdanosti; jer ako bi svaki pojedinani svet iznalazio vlastite merne konvencije, i recimo menjao ih svakog stolea, to bi obezvredilo svaki nauni napor i na kraju dovelo do potpunog zastoja." Oigledno je za sve vreme dok je govorio nastavljao da opti sa kompjuterom: izme u pojedinih reenica pravio je due zastoje. A onda, odjednom, promrmlja: "Tiina, sada, Janove." elo mu se nabra, u potpunoj usredsre enosti; pro e, tako, nekoliko minuta i on se, konano, opusti, dublje zavali u naslonjau i duboko udahnu vazduh. "Sve je u redu", ree on tiho. "Pronaao sam Auroru. Nema nikakve sumnje... Vidi?" Pelorat se zagleda u zvezdano polje; u neposrednoj blizini sredita ekrana stajala je jedna blistava zvezda. "Golane, jesi li siguran?" upita on. "Da li sam ja siguran - uopte nije vano", odgovori on. "Kompjuter je siguran. Najzad, bili smo na Aurori; poznate su nam njene karakteristike - njen prenik, njena masa, koliina njenog isijavanja, temperatura, spektralna svojstva, da i ne pominjem raspored oblinjih zvezda. Kompjuter potvr uje da je to Aurora." "Pa, u tom sluaju, po svemu sudei, moramo se osloniti na njegovu re." "Moramo, u svakom sluaj. Dopusti mi da sada podesim ekran, i da izdam nove naloge kompjuteru. Imae dosta posla: treba da proveri pedeset grupa koordinata, i morae da ih obra uje jednu po jednu." Treviz nastavi da podeava ekran. Kompjuter je, po pravilu, vreme-prostor obra ivao u etiri dimenzije, ali za ljudske potrebe, bilo je dovoljno da slika na ekranu bude samo u dve. Ekranom se osu gotovo potpuna tama, zahvativi itavu njegovu povrinu. Treviz sasvim prigui osvetljenje u prostoriji kako bi mogli to bolje da osmotre zvezde koje je trebalo da se svakog asa pojave. "Evo, poinje", proapta Treviz. Trenutak potom, pojavi se jedna zvezda... pa jo jedna... pa jo jedna. Slika na ekranu stade da se iri sa pojavom svake nove zvezde, kao da bi da za svaku na e mesta. inilo se kao da se, u odnosu na ljudsko oko, svemir pomera unazad, kako bi se mogla sagledati itava panorama. Uz irenje slike nagore i nadole, nalevo i nadesno... Konano se svih pedeset svetlih takica pojavilo na ekranu, kao da lebde u trodimenzionalnom svemiru. "Vie bih voleo", primeti Treviz, "da ovo imamo u lepom, sferinom ustrojstvu... Ovo mi izgleda kao skelet kakve snene grudve nainjene u urbi, od odve tvrdog i vlanog snega." "Da li to znai da se sve, ponovo, dovodi u pitanje?" "Stvara nam izvesne potekoe, to je tano; ali bojim se da drugo nismo ni mogli oekivati... Zvezde nisu ravnomerno raspore ene, niti su to, pogotovo, planete pogodne za ivot; stoga, bilo je neminovno da pri uspostavljanju novih svetova do e do neravnomernosti. Kompjuter e, me utim, sve te takice prilagoditi njihovim sadanjim

poloajima, imajui u vidu njihovo verovatno kretanje tokom proteklih dvadeset hiljada godina - moda, s obzirom na srazmernu kratkou vremena, sasvim beznaajno - i potom e ih sve zajedno smestiti u poredak koji bismo mogli nazvati 'idealnom sferom'. Na taj e se nain uspostaviti sferina povrina - drugim reima, mrea prosene udaljenosti svih tih takica uzetih zajedno. Potom emo potraiti sredite te sfere - i Zemlja bi trebalo da bude u njemu ili u njegovoj neposrednoj blizini. Bar se nadam... Nee dugo potrajati." 70. I nije. Treviz koji je ve navikao da od kompjutera oekuje svakojaka uda, i sam se zapanjio koliko mu je malo vremena bilo potrebno. Treviz je kompjuteru dao nalog da se, po konanom uspostavljanju idealnog sredita sfere dobijenom na osnovu mree koordinata, oglasi blagim, ali zvonkim zvukom. Nije bilo nikakvog posebno razloga za to, osim moda zadovoljstva da ga uje, uz saznanje da je potrazi moda doao kraj. Samo je nekoliko minuta bilo potrebno kompjuteru da se oglasi; inilo se kao da je neka nena ruka udarila u milozvuni gong. Zvon stade da narasta tako da su njegove treptaje gotovo mogli i fiziki da osete, a onda poe da zamire. Gotovo istog asa, Blis se pojavi na vratima. "ta je to?" upita ona, irom otvorivi oi. "Uzbuna?" "Ni sluajno", odvrati Treviz. Pelorat urno dodade: "Blis, mogue je da smo ustanovili poloaj Zemlje. Kompjuter nam je to upravo saoptio na ovaj nain." Blis u e u komandnu prostoriju. "Mogli ste me upozoriti." "Izvinite, Blis", prihvati Treviz. "Nisam oekivao da e biti tako glasan." Falom u e u komandnu prostoriju iza Blis i upita: "Blis, kakav je to zvuk?" "Vidim da vas oslovljava po imenu", primeti Treviz. Sedeo je ne pokreui se, oseajui se nekako ispranjenim. Sledei potez trebalo je da bude pronalaenje tog mesta u stvarnoj Galaksiji, usmeravanje prema koordinatama sredita svetova Vasionaca i provera da li tu, zaista, postoji zvezda G-tipa. Jo jednom, on zatee sebe kako okleva da preduzme ono to je oigledno trebalo preduzeti, nesposoban da prinudi sebe da podvrgne konanoj proveri ono to je, za sada, jo predstavljalo tek mogue reenje. "Tako je", odvrati Blis, "oslovljava me po imenu. I Pela i vas. A to da ne? I mi tako postupamo u odnosu na nju." "Nije vano", odvrati Treviz kratko. "Samo brinem zbog tog deteta. Imaemo samo nevolje zbog nje." "Imate li u vidu neto odre eno?" upita Blis. Treviz rairi ruke. "Ne. isto predoseanje." Blis ga s negodovanjem odmeri, a onda se okrenu prema Falom. "Falom, pokuavamo da ustanovimo gde se nalazi Zemlja." "ta je to Zemlja?" "Jedan svet, ali sasvim posebne vrste. Svet sa koga potiu nai preci. Da li si, Falom, negde u knjigama koje ita, naila na re 'preci'?" "Da li to znai..." Ali poslednju re nije izgovorila na galaktikom.

"Blis", umea se Pelorat, "to je stara re za 'pretke'. Naa re 'praroditelj' blia joj je po znaenju." "Vrlo dobro", prihvati Blis, i lice joj iznenada obasja osmeh. "Dakle, Falom, Zemlja je svet odakle su doli nai praroditelji. I tvoji i moji, i Pelovi i Trevizovi." "Tvoji, Blis - i moji." Falom kao da je bila u nedoumici. "I jedni i drugi?" "Postojali su samo jedni", odgovori Blis. "Svi smo mi imali iste praroditelje." "Sve mi se ini", umea se Treviz, "da ovo dete veoma dobro zna da se razlikuje od nas." Blis se obrati Trevizu tihim glasom: "Ne pominjite to. Moramo je uveriti da je poput nas. Mislim, sutinski." "Pa, rekao bih, hermafroditizam jeste sutinska stvar." "Ja govorim o njenom mozgu." "Pa, ni transudktorski renjevi ne ine ba malu razliku." "Oh, Trevize, ne jogunite se. Ona je pametno, ljudsko stvorenje, bez obzira na neke pojednosti." Blis se ponovo okrenu prema Falom, nastavivi da govori glasno i razgovetno. "Razmisli malo o tome, Falom, i vidi ta ti to znai. I ti i ja imali smo iste praroditelje. Svi ljudi, na svim svetovima - na mnogo, mnogo svetova - imali su iste praroditelje, i ti praroditelji prvobitno su iveli na planeti ije je ime Zemlja. To drugim reima znai da smo svi mi rod... je li tako? A sada, po i u nau sobu i razmisli o tome." Dobacivi zamiljen pogled prema Trevizu, Falom se okrete i potra, ispraena Blisinim nenim udarcem u stranjicu. Blis se okrenu prema Trevizu i ree: "Molim vas, Trevize, obeajte mi da u njenom prisustvu neete govoriti nita to bi je moglo navesti na pomisao da se razlikuje od nas." "Obeavam", odvrati Treviz. "Nemam ni najmanju nameru da je upliem ili da remetim proces njenog vaspitavanja, ali znate, ona jeste razliita od nas." "U izvesnom smislu, jeste. Kao to se ja razlikujem od vas, kao i Pel to se razlikuje." "Ne budite naivni, Blis. U sluaju Falom razlike su vee." "Malo vee. Slinosti su neuporedivo znaajnije. I ona i njen narod, sigurna sam, bie jednog dana, tako e, deo Galaktike, i to veoma vaan deo." "U redu. Neemo se raspravljati." On se okrenu prema kompjuteru, i dalje vidljivo oklevajui. "Bojim se da u u me uvremenu morati da proverim da li se, u stvarnom svemiru, traena zvezda nalazi na mestu na kome pretpostavljamo da se nalazi." "Je li vas strah?" "Pa", odvrati Treviz slegnuvi ramenima, nadajui se da e taj njegov gest delovati aljivo, "ta ako na pretpostavljenom mestu ne ugledamo njednu odgovarajuu zvezdu?" "Pa, u tom sluaju, znaie da je tamo nema", odvrati Blis. "Pitam se ima li, uopte, nekog smisla vriti proveru ve sada. Neemo moi jo nekoliko dana da nainimo skok." "I tih nekoliko dana proveete muei se pitanjem ta ete tamo zatei? Ustanovite to odmah. Odlaganje nee nita izmeniti." Stisnutih usana, Treviz je sedeo nekoliko trenutaka, a onda odgovori: "U pravu ste. Pa dobro, onda - evo nas."

On se okrenu prema kompjuteru, stavi dlanove na oznaena mesta na komandnoj ploi, i ekran se gotovo istog asa zamrai. "Ostaviu vas nasamo", dobaci mu Blis "Znam da bi vam moje prisustvo samo smetalo." I ona se udalji, mahnuvi mu rukom u znak pozdrava. "Stvar je u tome", promrmlja on, "to u najpre proveriti galaktiku kartu u kompjuteru; ak i ako je Zemljino sunce na pretpostavljenom mestu, ne bi trebalo da se pokae na karti. Ali onda emo..." Glas mu zamre, usled zapanjenosti koja ga sveg proe: na ekranu je, naime, zablistalo mnotvo zvezda. Tvorile su bledu i nerazgovetnu koprenu, i tek bi se, tu i tamo, izdvojile neke svetlije pravilno razasute irom itavog ekrana. Ali u sreditu ekrana stajala je jedna zvezda, blistavija od svih drugih. "Imamo je", uzviknu pobedniki Pelorat. "Imamo je, stari drue. Pogledaj samo kako blista." "Bilo koja zvezda koja bi se nala na preseku koordinata blistala bi", odvrati Treviz, oigledno nastojei da suzbije svaki oseaj trijumfa koji bi se kasnije mogao ispostaviti kao neosnovan. "Najzad, prizor nam se ukazuje sa odstojanja od jednog parseka od poloaja te zvezde. Me utim, sasvim je izvesno da ta zvezda nije crveni patuljak, ili crveni din, ili usijan plavobeli srednjak. Saekajmo, kompjuter obra uje njene podatke." Tiina potraja nekoliko sekundi, a onda Treviz saopti: "Spektralni red - G-2." Ponovo tiina, a onda: "Prenik - milion i etiri stotine hiljada kilometara; masa - jedan, plus dva stota, puta vea od mase Terminusovog sunca; temperatura na povrini - est hiljada apsoluta; rotacija - spora, ispod trideset dana; bez neuobiajenih aktivnosti i bez uoljivih nepravilnosti." Pelorat upita: "Nije li re o tipinoj vrsti zvezde oko koje bi trebalo da krue planete pogodne za ivot?" "Upravo tako", potvrdi Treviz klimnuvi pri tom glavom - gest jedva uoljiv u polutami prostorije. "I sledstveno tome, ba onakva kakvo smo zamiljali da bi trebalo da bude Zemljino sunce. Ukoliko se tu, zaista, ivot zaeo, Zemljino sunce trebalo je da poslui kao standard prema kome bi se sve druge zvezde ravnale." "Prema tome, trebalo bi da postoje razumni izgledi da oko nje krui bar jedna planeta pogodna za ivot?" "Nema nikakve potrebe da naga amo", odvrati Treviz, i sam obuzet nedoumicom. "U galaktikoj karti navodi se da oko zvezde krui planeta na kojoj ive ljudska bia - mada pored stoji jedan znak pitanja." Pelorat se oduevi. "Golane, pa to je upravo ono to je trebalo da oekujemo. Imamo planetu sa ljudskim biima, ali pokuaj da se ta injenica prikrije ini podatke o njoj donekle nesigurnim te, na taj nain, ine i kompjuter kolebljivim." "Ne - upravo je to ono to me kopka", odvrati Treviz. "To je upravo ono to nije trebalo da oekujemo. Trebalo je, naime, da oekujemo neuporedivo vie od toga. Imajui u vidu briljivost sa kojom su svuda uklonjeni podaci koji se odnose na Zemlju, ni tvorci ove karte nije trebalo da znaju da ivot postoji u tom sunevom sistemu - a o ljudima da i ne govorimo. U stvari, tvorci ove karte nije trebalo da znaju ni da postoji

Zemljino sunce. Svetovi Vasionaca, na primer, nisu uneseni u kartu. Zbog ega bi Zemljino sunce predstavljalo izuzetak?" "Pa, u svakom sluaju, tu je. Kakvog smisla ima sporiti tu injenicu? Kakvo jo obavetenje ima o toj zvezdi?" "Imam njeno ime." "Ah! Kako se zove?" "Alfa." Za trenutak zavlada tiina, a onda Pelorat uzviknu: "To je, stari drue. Konani dokaz. Pomisli ta njeno ime znai." "Zar uopte neto znai?" upita Treviz. "Meni je to, naprosto, samo jedno ime, mada zaista pomalo neobino. Ne zvui mi kao da je iz galaktikog jezika." "I nije. Ime joj potie iz pradrevnog zemaljskog jezika, istog onog iz koga poreklo vue i ime Blisine planete, Gea." "Pa, onda, ta znai Alfa?" "Alfa je bilo prvo slovo azbuke tog pradrevnog jezika. Ujedno, to je jedna od najpomnije proverenih injenica u vezi sa tim jezikom. U ta drevna vremena re 'alfa' upotrebljavala se da oznai neto to dolazi ispred svega, prvo. Nazvati neko sunce 'Alfa' znai, jednostavno, da je ono prvo me u svim suncima. Prema tome, ne bi li prvo sunce trebalo da bude upravo ono oko koga krui prva planeta ljudske rase, na kojoj se ona zaela - Zemlja?" "Jesi li siguran u to?" "Savreno siguran", odgovori Pelorat. "Postoji li bilo ta u tim ranim predanjima - na kraju krajeva, ti si prouavalac mitova - to bi ukazivalo na neka posebna svojstva Zemljinog sunca?" "Ne, a kakva bi posebna svojstva, uopte, trebalo da ima? Ono, prema definiciji, treba da ustrojava standard, i ini mi se da su karakteristike koje ti je dao kompjuter po svemu standardne. Je li tako?" "Janove, da li je Zemljino sunce jedna jedina zvezda?" "Razume se!" odgovori Pelorat. "Koliko mi je poznato, svi naseljeni svetovi krue oko jedne jedine zvezde." "Do ovog trenutka - i ja bih delio to miljenje", odvrati Treviz. "Nevolja je, me utim, u tome to zvezda koju vidimo u sreditu ekrana nije sama; u pitanju je binarna zvezda. Svetlija od dve zvezde koje ine binarni spoj jeste po svemu standardna, i podaci koje nam je pruio kompjuter odnose se na nju. Me utim, oko te zvezde, u periodu od oko osamdeset godina, krui druga zvezda, sa masom koja, otprilike, iznosi etiri petine mase svetlije zvezde. Golim okom ne moemo ih odavde videti kao dve odvojene zvezde, ali uz odgovarajue uveanje, siguran sam da bismo mogli." "Jesi li, Golane, siguran u to?" upita Pelorat, iskreno zateen. "To je ono to mi kompjuter saoptava. Prema tome, ako je sada pred nama binarna zvezda, pred sobom nemamo Zemljino sunce. Drukije ne moe biti." 71. Treviz prekide kontakt sa kompjuterom, i prostorija se istog asa osvetli.

Bio je to, po svemu sudei, signal za Blis da se vrati zajedno sa Falom koja je tupkala iza nje. "Pa, kakav je ishod?" upita ona. Treviz odgovori ravni glasom. "Poneto razoaravajui. Na mestu na kome sam oekivao da u nai Zemljino sunce - naao sam binarnu zvezdu. Zemljino sunce ini samo jedna zvezda, te, prema tome, ona koju smo izdvojili nije ona prava." "I ta sad, Golane?" upita Pelorat. Treviz slee ramenima. "Istini za volju, nisam ni oekivao da e nam poi za rukom da izdvojimo Zemljino sunce. ak ni Vasionci nisu naseljavali svetove na takav nain mislim, tvorei savrenu sferu. Aurora, najstariji od svetova Vasionaca, moda je i sama odailjala iseljenike, pa je i to moglo poremetiti ravnomernost sfere. Najzad, mogue je da se ni Zemljino sunce nije kretalo istom prosenom brzinom kao svetovi Vasionaca." "Drugim reima, Zemlja se moe nalaziti bilo gde?" upita Pelorat. "Je li to ono to eli da kae?" "Nije... Ne, ba 'bilo gde'. Zna, sve navedene mogunosti greaka, ipak ne mogu mnogo izmeniti stvari. Zemljino sunce mora biti negde u blizini datih koordinata. Zvezda koju smo ugledali tano na mestu na koje su nam koordinate ukazivale mora da se nalazi negde u susedstvu Zemljinog sunca. Zapanjujue je, samo, to dva neposredna suseda toliko lie jedan na drugog - osim to je jedan od njih binarna zvezda; ali ini se da nema druge." "Ali u tom sluaju, zar ne, na karti bi se moralo nalaziti i Zemljino sunce? Mislim, u blizini Alfe?" "Ne... Naime, gotovo sam siguran da se Zemljino sunce uopte ne nalazi na galaktikoj karti. Kada smo ono, na karti, ugledali Alfu, moje poverenje bilo je ozbiljno uzdrmano. Jer bez obzira na to koliko Alfa mogla liiti na Zemljino sunce - ve sama injenica da se nalazila na karti navela me je da posumnjam da je re o onoj pravoj." "Pa, u tom sluaju", umea se Blis, "zbog ega ne biste s istim koordinatama pokuali i u stvarnom svemiru? Na taj nain, ukoliko se u blizini sredita zatekne ijedna dovoljno blistava zveda - zvezda koja inae nije unesena u galaktiku kartu - i ukoliko je, osim to nije binarna, po svojim karakteristikama veoma nalik na Alfu, zar ne bi bilo mogue da je, u tom sluaju, re o Zemljinom suncu?" Treviz uzdahnu. "Ukoliko bi to bio sluaj, bio bih spreman da dam polovinu svega to imam - ma koliko to iznosilo - da je planeta koja krui oko takve zvezde, zaista, Zemlja koju traimo... Pa ipak, oklevam da to proverim." "Zbog ega? Plaite se neuspeha?" Treviz potvrdno klimnu. "Ipak", ree on, "dajte mi koji trenutak da do em do daha, pa u moda biti u stanju da sebe prinudim da to uinim." I dok je troje odraslih me usobno izmenjivalo poglede, Falom se priblii komandnoj ploi i radoznalo se zagleda u mesta predvi ena za postavljanje dlanova radi uspostavljanja kontakta sa kompjuterom. Pomalo oklevajui, ona isprui ruku da dodirne obeleno mesto, ali je Treviz sprei ispruivi vlastitu, otro je upozorivi: "Falom, ne sme to dirati." Mala Solarijanka smesta se zbunjeno povue u bezbedno Blisino okrilje.

"Golane, moramo se s tim suoiti", ree Pelorat. "ta ako nita ne prona emo u stvarnom svemiru?" "Pa, u tom sluaju biemo prinu eni da se vratimo prvobitnom planu", odgovori Treviz, "i da redom posetimo svih etrdeset sedam svetova Vasionaca." "A ako ni na njima nita ne prona emo?" Treviz nelagodno odmahnu glavom, kao da eli da tu misao odagna od sebe. Zatim, spustivi glavu i zagledavi se u svoja kolena, naglo ree: "Pa, onda, morau da smislim neto drugo." "Ali ta ako praroditeljski svet uopte ne postoji?" Na taj visok, piskav glas, Treviz naglo podie glavu. "Ko je to rekao?" upita on. Pitanje je, razume se, bilo besmisleno. Istog trenutka, im ga minu prvi oseaj neverice, postade mu jasno ko je postavio pitanja. "Ja", odgovori Falom. Treviz je pogleda, lako se namrtivi. "U stanju si da prati na razgovor?" "Tragate za svetom praroditelja", odgovori ona, "ali jo niste uspeli da ga prona ete. Moda zbog toga to neki takav svet ni ne postoji." "Bilo kakav takav svet", primeti Blis blago. "Ne, Falom", odgovori Treviz ozbiljno. "Preduzeto je mnogo toga da se postojanje takvog sveta prikrije. A nastojati toliko uporno da se neto prikrije, moe samo znaiti da postoji neto to treba sakriti. Da li shvata ta hou da kaem?" "Shvatam", odgovori Falom. "Ne dozvoljavate mi da stavim ruke na plou. To to mi to ne dozvoljavate, moe samo znaiti da bi bilo zanimljivo to uiniti." "Mmm, da, Falom, ali ne za tebe... Blis, vi ovde odgajate udovite koje e nas sve unititi. Ni sluajno je nemojte putati ovamo, osim ukoliko i ja nisam ovde. Pa ak i tada, molim vas, dvaput razmislite." Ova malena me uigra, me utim, kao da ga je ponovo uinila odlunim. "Oigledno", rele on, "najbolje bi bilo da prilegnem na posao. Ukoliko samo budem sedeo, kolebajui se ta da uradim, ovaj mali monstrum preduzee u svoje ruke upravljanje brodom." Prostorija ponovo utonu u polutamu, i Blis mu se obrati tihim glasom: "Obeali ste mi, Trevize. Nemojte je, u njenom prisustvu, nazivati ni udovitem ni monstrumom." "Pa, u tom sluaju, drite je na oku i nauite je malo pristojnom ponaanju. Recite joj da deca moraju biti tiha i neprimetna." Blis se namrti. "Va odnos prema deci, Trevize, naprosto je zapanjujui." "Mogue je, ali sada nije trenutak da o tome raspravljamo." A potom dodade glasom u kome su se jasno mogli razabrati i zadovoljstvo i olakanje: "Evo Alfe, ponovo, u stvarnom svemiru... A tu je, levo i malo povie nje, jo jedna sjajna zvezda, koje nema na galaktikoj karti u kompjuteru. To je Zemljino sunce. Sve to imam stavljam na to." 72. "Pa, u tom sluaju", ree Blis, "budui da ne nameravamo da prisvojimo ni deli vaeg bogatstva ukoliko izgubite, zbog ega ne bismo sredili stvar na najneposredniji mogui nain? Po imo u pohode toj zvezdi im budete spremni za skok."

Treviz zavrte glavom. "Ne. Ovog puta nisu u pitanju ni neodlunost ni strah. Ovog puta u pitanju je oprez. Tri puta smo do sada boravili na nepoznatim svetovima, i sva tri puta smo se suoili sa neim neoekivano opasnim. ta vie, sva tri puta smo te svetove morali da napustimo u prilinoj urbi. Ovog puta, stvar je od izuzetne, kljune vanosti, i ja nemam nameru da ponovo odigram svoje karte bez ikakvih prethodnih saznanja odnosno, elim da ih odigram bar sa onoliko prethodnih saznanja koliko sam u stanju da unapred prikupim. U ovom asu, sve sa ime raspolaemo jesu neodre ene prie o radioaktivnosti - i to, naravno, nije dovoljno. udnim sticajem okolnosti, koje niko nije bio u stanju da predvidi, na samo jedan parsek udaljenosti od Zemlje postoji jedna planeta na kojoj ima ljudi..." "Da li zaista moemo biti sigurni da oko Alfe krui planeta sa ljudima koji na njoj ive?" umea se Pelorat. "Rekao si da je iza tog podatka kompjuter stavio znak pitanja." "ak i ako je tako", odvrati Treviz, "vredi pokuati. Zbog ega je ne bismo izbliza osmotrili? Ukoliko na njoj zaista ima ljudi, pokuajmo da ustanovimo ta oni znaju o Zemlji. Na kraju krajeva, Zemlja za njih nije neko daleko mesto iz predanja; za njih je to svet iz komiluka, jasno vidljiv na njihovom nebu." "To nije nimalo r ava ideja", primeti Blis zamiljeno. "Ukoliko je Alfina planeta odista naseljena, i ukoliko njeni itelji nisu ba sasvim tipini Izdvojenici, ini mi se da bi nas mogli prijateljski doekati; moda bismo ak za promenu mogli od njih dobiti i neto malo pristojne hrane." "I moda sresti kakvu prijatnu osobu", dodade Treviz. "Nemoje ni na to zaboraviti. Dakle, Janove, slae li se da krenemo?" "Ti donosi odluke, stari drue", odgovori Pelorat. "Kuda god da odlui da krene idem s tobom." Falom odjednom upita: "Da li emo tamo nai Dembija?" Blis odgovori urno, nastojei da preduhitri Trevizov odgovor: "Potraiemo ga, Falom." A onda se i Treviz oglasi. "Znai, dogovorili smo se. A sad - pravac Alfa." 73. "Dve velike zvezde", ree Falom, pokazujui na ekran. "Tako je", prihvati Treviz. "Dve velike zvezde... Blis drite je na oku. Ne elim da mi se ni u ta petlja." "Zadivljena je prizorom", ree Blis. "Da, znam da jeste", odvrati Treviz, "ali ja nisam zadivljen njenom zadivljenou... Mada, iskreno da vam kaem, i ja sam kao i ona zadivljen to na ekranu, jednu kraj druge, istovremeno vidim dve tako sjajne zvezde." Dve zvezde bile su sada dovoljno sjajne, da je i kod jedne i kod druge bilo mogue nazreti njihov pun kruni oblik. Ekran automatski ukljui filtere, kako bi smanjio intenzitet zraenja i priguio blistavu svetlost dveju zvezda - u protivnom, moglo bi doi do oteenja mrenjae kod posmatraa. Neposredna posledica toga bila je da se sada moglo videti tek samo nekoliko zvezda; me u njima, dve su se isticale svojom ponositom uzvienou.

"Problem je u tome", ree Treviz, "to jo nikad dosad nisam bio u ovolikoj blizini nekog binarnog sistema." "Nikad?" upita Pelorat, iskreno zapanjen. "Ali kako je to mogue?" Treviz se nasmei. "Muvao sam se unaokolo, Janove, ali ipak nisam ba takav galaktiki vuk kakvim me, oigledno, smatra." "Nikada, Golane, nisam bio u svemiru pre no to sam tebe sreo, ali uvek sam mislio da ako neko ve ima prilike da krene u svemir..." "Da je bio u svakom kutku Galaksije. Znam. To je prirodno. Problem sa ljudima koji itav svoj vek provode vezani za povrinu planete u tome je to, ma koliko im razum govorio neto drugo, njihova mata nije u stanju da do kraja pojmi svu veliinu Galaksije. Zna, Janove, moe itav ivot provesti u tumaranju svemirom, a ipak da nikad ne dospe, ak ni u blizinu, najveeg dela Galaksije. Pored toga, malo ko ba posebno traga za binarnim zvezdama." "Kako to?" upita Blis, namrgodivi se. "Mi na Gei, u pore enju sa Izdvojenicima to araju Galaksijom, veoma malo znamo o austronomiji, pa ipak, imam utisak da binarni sistemi nisu ba tako retki." "I nisu", odvrati Treviz. "U stvari, postoji osetno vei broj binarnih nego pojedinanih zvezda. Pri svemu tome, stvaranje sistema dvojnih zvezda remeti prirodne procese stvaranja planeta. Binarne zvezde raspolau sa manje planetnog materijala nego pojedinane zvezde. Planete koje se oko njih stvaraju esto imaju srazmerno nestabilne orbite i veoma su retko pogodne za nastanak i odravanje ivota. Rani istraivai su, pretpostavljam, izbliza prouili veliki broj binarnih sistema, ali su tragajui za planetama pogodnim za ivot, posle nekog vremena usmerili panju iskljuivo prema pojedinanim zvezdama. I razume se, poto u jednom trenutku sva Galaksija bude gusto naseljena, gotovo sva putovanja preduzimaju se u svrhu trgovine i odravanja veza, te se i obavljaju gotovo iskljuivo izme u planeta to krue oko pojedinanih zvezda. U razdobljima vojnih aktivnosti, pretpostavljam da se, ponekad, uspostavljaju baze na malim, inae nenaseljenim svetovima koji krue oko dvojnih zvezda, pod uslovom da im je poloaj strateki povoljan; me utim, sa usavravanjem hipersvemirskih letova, takve baze vie nisu neophodne." Pelorat bojaljivo primeti: "Zapanjujue je koliko malo toga znam." Treviz se tek malice osmehnu: "Nije to, Janove, nita znaajno. Dok sam bio na Akademiji bio sam prinu en da sluam bezbroj predavanja o prevazi enim vojnim taktikama kojima vie nikome ni na pamet nije padalo da se poslui; pa ipak, nastavljali su da nam ih tumae iz iste inercije. U glavi mi se zadralo tek poneto od svega toga... Ali priseti se samo ta sve ti zna o mitologiji, folkoru i drevnim jezicima, o emu ja pojma nemam; o stvarima u koje ste upueni samo ti, i jo moda tek nekolicina." "Da", umea se Blis, "ali ove dve zvezde ipak ine binarni spoj, i jedna od njih ima ak i planetu na kojoj ive ljudi." "Nadajmo se da je tako, Blis", odvrati Treviz. "Svako pravilo ima izuzetak. A u ovom sluaju postoji ak i zvanini znak pitanja, to itavu stvar ini jo zagonetnijom... Ne, Falom, ove ruke nisu igrake... Blis, ili joj stavite lisice ili je izvedite odavde."

"Nee priiniti nikakvu tetu", odvrati Blis zatitiki, ali ipak privue malu Solarijanku blie sebi. "Ukoliko ste toliko zainteresovani za tu planetu, zbog ega ve nismo na njoj?" "Pre svega", odgovori Treviz, "ja sam ipak samo ljudsko bie, i elim da jo malo, izbliza, posmatram ovaj binarni spoj. Pored toga, ipak sam samo ljudsko bie, i elim da to je mogue vie budem oprezan. Kao to sam vam ve rekao, otkako smo otili sa Gee dogodile su nam se stvari koje me samo podstiu da budem to oprezniji." "Golane, koja je od ovih dveju zvezda Alfa?" upita Pelorat. "Ne brini se, Janove, neemo se izgubiti. Kompjuter tano zna koja je od njih Alfa, te shodno tome, i mi to znamo. Jedna od njih je toplija i ua, zato to je vea. Ona druga, na desnoj strani, jasno je raspoznatljive narandaste boje. Ba kao, ako se sea, i Aurorino sunce. Vidi li?" "Da, sada vidim, poto si mi skrenuo panju." "Vrlo dobro. To je manja zvezda... Kako glasi drugo slovo one drevne azbuke o kojoj si govorio?" Pelorat se za trenutak zamisli, pa odgovori: "Beta." "Pa, eto, ona narandasta je u tom sluaju Beta, a ona bledouta je Alfa - i prema Alfi ovog trenutka kreemo." NOVA ZEMLJA 74. "etiri planete", promrmlja Treviz. "Sve su male, uz pratnju asteroida. Nigde gasovitog dina." "Da li te je to razoaralo?" upita Pelorat. "Pa, ne sasvim. To se moglo oekivati. Dvojne zvezde koje krue jedna oko druge ne mogu imati planete koje bi kruile samo oko jedne od njih. Planete, po pravilu, krue oko gravitacionog sredita obeju zvezda, ali je veoma malo verovatno da bi bile pogodne za ivot. Suvie su daleko. S druge strane, ukoliko su binarne zvezde u razumnoj meri udaljene jedna od druge, mogue je da oko svake od njih krue planete u stabilnim orbitama, pod uslovom da su im dovoljno blizu. Prema podacima koje nam prua memorija kompjutera, prosena udaljenost izme u ove dve zvezde iznosi oko tri i po milijarde kilometara, i ak i u periastronu, kada su najblie jedna drugoj, jo ih razdvaja oko milijardu i sedam stotina kilometara. Neka planeta, u orbiti manjoj od dve stotine miliona kilometara u odnosu na bilo koju od dveju zvezda, bila bi u prilino stabilnom poloaju; u veoj orbiti od te, me utim, ne moe se odrati nijedna planeta. To znai da nema uslova za gasovitog dina, budui da bi se on morao nalaziti znatno dalje od zvezde, ali ta to mari? Na gasovitim dinovima ionako nema uslova za ivot." "Neka od one etiri planete mogla bi biti naseljena." "U stvari, samo druga dolazi u obzir. Izme u ostalog, samo je ona dovoljno velika da bi mogla imati atmosferu."

Sada su se velikom brzinom pribliavali drugoj planeti, i tokom dva dana slika se osetno uveala; u poetku, dostojanstveno i odmereno, a onda kako ni dalje nije bilo nikakvog znaka da neki brod kree da ih presretne, sa sve veom i gotovo zastraujuom brzinom. Daleka zvezda sada se postepeno kretala du orbite na visini od, otprilike, hiljadu kilometara iznad prekrivaa od oblaka iznad planete, kad Treviz smrknuto saopti: "Sada shvatam zbog ega je u memoriji kompjutera iza podatka da je planeta naseljena, stavljen upitnik. Ne postoji, naime, nikakav jasan znak bilo kakvog zraenja; nema nikakvih radio-talasa, kao ni raspoznatljivih svetala na nonoj strani planete." "Rekao bih da je prekriva od oblaka prilino debeo", primeti Pelorat. "To ne bi trebalo da zaustavi radio-talase." Posmatrali su planetu kako se lagano obre pod njima - bila je to prava simfonija kovitlajuih belih oblaka, kroz ije se mestimine pukotine ukazivala plavkasta povrina, nagovetavajui postojanje okeana. "Pokriva od oblaka poprilino je gust za jednu naseljenu planetu", primeti Treviz. "Tamo dole mora da je dosta sumorno... Ono, me utim, to me iznena uje", dodade on, poto su ponovo zali za tamnu stranu planete, "jeste injenica da nam se nije javila nikakva ulazna stanica." "Misli, kao to je bio sluaj kada smo se pribliili Komporelenu?" upita Pelorat. "Kao to bi bio sluaj sa svakim naseljenim svetom. Zaustavili bi nas radi uobiajene provere dokumenata, tovara, duine boravka, i tako dalje." "Moda iz nekog razloga nismo uhvatili njihovu poruku", ree Blis. "Na bilo kojoj talasnoj duini da su se javili, na bi kompjuter, bezuslovno, uhvatio njihovu poruku. S druge strane, u vie navrata odaslali smo vlastite signale, ali nismo dobili nikakav odgovor. Zalaenje ispod prekrivaa od oblaka, bez prethodnog kontakta sa osobljem ulazne stanice, predstavlja, u najmanju ruku, povredu dobrih obiaja; ali nemamo drugog izbora." Daleka zvezda uspori, podesivi istovremeno rad antigravitacionog mehanizma kako bi zadrala eljenu visinu. Ubrzo se ponovo na e iznad osvetljene povrine planete, i jo vie uspori. U saradnji sa kompjuterom, Trevizu po e za rukom da prona e odgovarajuu pukotinu u oblacima, i brod zaroni kroz nju. Pod njima se prostirao okean, mrekajui se usled blagog povetarca. Leteli su tek nekoliko kilometara iznad njegove povrine, blago proarane penuavim krestama. Ostavivi za sobom pukotinu kroz koju se probijalo sunce, oni ponovo za oe pod prekriva od oblaka. Vodena povrina ispod njih namah dobi svetlosivkastu boju, a i temperatura vidljivo opade. Zurei u ekran, Falom neto ree na svom, suglasnicima bogatom jeziku, a onda se prebaci na galaktiki. Glas joj je podrhtavao. "ta je to tamo dole?" "To je okean", odgovori joj Blis, smirujuim glasom. "Okean je mesto gde se nalaze velike koliine vode." "A zbog ega ta voda nije isparila?" Blis pogleda Treviza, koji odgovori: "Suvie je vode, da bi mogla tek tako ispariti."

Falom odvrati, napola grcajui: "Ne dopada mi se ta voda. Hajdemo odavde." I ona piskavo kriknu, videvi kako Daleka zvezda zalazi u jedan olujni oblak, usled ega prizor poprimi mlenu boju i osu se tankim brazdama kinih kapi. Osvetljenje u komandnoj prostoriji prigui se, i brod stade blago da podrhtava. Treviz iznena eno die pogled i viknu: "Blis, Vaa Falom ve je dovoljno velika da moe da koristi svoje transduktore. Pokuava da iskoristi elektrinu energiju da poremeti brodske komande. Spreite je!" Blis prigrli Falom i vrsto je privinu uz sebe. "Sve je u redu, Falom, sve je u redu. Ne treba niega da se plai. To je samo jo jedan svet, nita vie. Ima jo mnogo takvih." Falom se donekle opusti, ali je i dalje drhtala. Blis se obrati Trevizu. "Dete jo nikada nije videlo okean, kao ni koliko mi je poznato, maglu ili kiu. Ne moete li biti malo ljubazniji prema njemu?" "Ne, ukoliko mi bude petljala po brodu. U tom sluaju, predstavlja opasnost za sve nas. Odvedite je u svoju sobu i smirite je." Blis kruto klimnu. "Poi u s tobom, Blis", ree Pelorat. "Ne, ne, Pele", odvrati ona. "Ostani ovde. Ja u smiriti Falom, a ti smiri Treviza." I Blis se okrete i izi e iz sobe. "Nema potrebe da me smiruje", progun a Treviz obraajui se Peloratu. "ao mi je ako sam bio prek, ali ne moemo dopustiti jednom detetu da se igra komandama." "Naravno da ne moemo dopustiti", odvrati Pelorat, "ali i Blis je bila zateena. Ona je, dakako, u stanju da obuzda Falom, koja se, mora se rei, izvanredno dobro ponaa, imajui u vidu injenicu da je odvojena od svoje kue i svog, ovaj robota, i htela-ne htela, prinu ena da ivi ivotom koji jo ne shvata." "Jasno mi je. Samo, ne zaboravi, nisam ja bio taj koji je hteo da ona po e s nama. Bila je to Blisina ideja." "Tako je, ali da ga nismo poveli, dete bi tamo ubili." "Pa, dobro, izviniu se Blis kasnije. I tom detetu." Ali Treviz je i dalje bio namrten, i Pelorat mu se obrati blagim glasom. "Golane, stari drue, ima li jo neto to te uznemirava?" "Okean", odvrati Treviz. Davno su ve ostavili oluju iza sebe, ali iznad glava im je i dalje visio gust prekriva od oblaka. "Ima ga suvie, to je sve." Pelorat ga tupo pogleda, i Treviz ree gotovo prasnuvi: "Nige kopna. Jo nismo videli kopno. Atmosfera je savreno normalna, kiseonika i azota ima u odgovarajuoj srazmeri, to znai da je planeta morala biti dovedena u red; pored toga, morao bi postojati biljni svet, kako bi se stvarale dovoljne koliine kiseonika. Pod prirodnim okolnostima, takve atmosfere ne javljaju se same od sebe - osim, moda, na Zemlji, gde je u takvom obliku nastala iz ko zna kakvih razloga. S druge strane, na svetovima na kojima se vre atmosferske i druge promene uvek ima, u razumnoj meri kopnenih povrina, ak do jedne treine, i nikad manje od jedne petine. Prema tome, kako je bilo mogue vriti promene na nekoj planeti, a da na njoj nema kopnenih delova?"

"Moda je", odgovori Pelorat, "budui da ini deo binarnog sistema, ova planeta po svemu netipina. Moda na njoj nisu ni vrene nikakve promene; moda je atmosfera na njoj nastala na nain koji nikada ne prevladava na planetarnim sistemima jedne jedine zvezde. Moda se ivot ovde razvio potpuno samostalno, kao nekad na Zemlji, ali samo u moru." "ak i kada bi to bio sluaj", primeti Treviz, "to nam ne bi nita donelo. Ne postoji nijedan oblik ivota u moru koji bi bio u stanju da razvije tehnologiju. Sve tehnologije zasnovane su na vatri, a u moru je tako neto nemogue. A planeta sa ivotnim oblicima koji nemaju tehnologiju - nije ono za im mi tragamo." "Shvatam to, ali ja samo razmatram date mogunosti. Na kraju krajeva, koliko nam je poznato tehnologija se razvila samo u jednom sluaju - na Zemlji. to se svih drugih svetova tie - Iseljenici su je dovukli sa sobom. Ne moe rei 'sve' tehnologije, budui da postoji samo jedan primer koji se moe prouavati." "Kretanje kroz morsku vodu pretpostavlja odgovarajui aerodinamini oblik. iva bia u moru ne mogu biti nepravilnog oblika, a pogotovo ne mogu imati dodatna pomagala poput ruku." "Ali lignje imaju pipke." "Prihvatam da je mogue da naga amo do u beskraj", odvrati Treviz. "Ali ukoliko ima u vidu razumna bia nalik na lignje, koja su se potpuno samostalno razvila negde u Galaksiji, i ukoliko smatra da su svoju tehnologiju utemeljila na neem drugom, a ne na vatri - pa, onda po meni ide suvie daleko u svojim pretpostavkama." "Po tebi", blago primeti Pelorat. Treviz se odjednom nasmeja. "Vrlo dobro, Janove. Vidim da nastoji da se sa mnom nadmee u logici, kako bi mi uzvratio zbog toga to sam bio grub prema Blis; moram ti priznati da si sasvim dobar u tome. Pa, evo, obeavam ti da emo, ukoliko ne prona emo kopno, najpomnije pretraiti okean, kako bismo ustanovili postoje li te tvoje civilizovane lignje." Istog asa, brod ponovo za e za tamnu stranu planete, i ekran se iznova zamrai. Pelorat se tre. "Pitam se da li je ovo bezbedno?" "Bezbedno - ta, Janove?" "Pa, ova jurnjava kroz pomrinu. Mogue je da skrenemo, i zabijemo se u okean; to bi bio na trenutni kraj." "Savreno nemogue, Janove. Zaista! Kompjuter nas sve vreme odrava na liniji gravitacione sile. Drugim reima, sve vreme budno motri na jainu gravitacione sile i nastoji da je odri ravnomernom; to, opet, znai da nas sve vreme dri na istoj visini iznad morske povrine." "I koliko to iznosi?" "Oko pet kilometara." "To mi, Golane, ba ne zvui uteno. Zar, na primer, ne bi bilo mogue da nai emo na kopno i da se razmrskamo o kakvu planinu koju ni ne vidimo?" "Mi je ne vidimo, ali bi je video brodski radar; u takvom sluaju kompjuter bi smesta stupio u dejstvo i proveo brod oko ili iznad planine." "A ta ako nai emo na ravno kopno? U mraku bismo ga sigurno promaili."

"Ne bismo, Janove. U odrazu na radaru morska povrina ne prikazuje se na isti nain kao kopnena. Vodena je povrina, u osnovi, glatka; kopnena je povrina, me utim, gruba i neravna. Iz tog razloga, odraz kopnene povrine izgleda neuporedivo haotiniji nego odraz morske povrine. Kompjuter je bespogovorno u stanju da uoi razliku, i smesta bi me obavestio ukoliko se kopno pojavi na vidiku. ak i kada je dan, i kada bi se planeta kupala u sunevoj svetlosti - kompjuter bi pre mene uoio pojavu kopna." Posle toga utonue u utanje, i posle nekoliko asova brod se ponovo na e na svetlosti dana. Pod njima se, ponovo, prostirao prazan okean, jednolino se talasajui i povremeno im se gubei iz vida, pri prolasku kroz neku od brojnih oluja. Tokom prolaska kroz jednu od takvih oluja, vihor skrenu Daleku zvezdu sa njene putanje. Kompjuter ne preduze nita, kako se ne bi - prema Trevizovom objanjenju - nepotrebno traila energija, i kako bi se na najmanju meru sveli izgledi za fiziko oteenje. im vihor pro e, kompjuter bez potekoa vrati brod na prvobitnu putanju. "Po svemu sudei, proli smo rubom orkana", ree Treviz. "uj, stari drue", primeti Pelorat, "mi se sve vreme kreemo s istoka na zapad - ili sa zapada na istok, svejedno. U svakom sluaju, sve vreme nadleemo ekvator." "Bilo bi to aavo, zar ne?" odvrati Treviz. "Ne, Janove, mi sledimo veliku krunu putanju u smeru severozapad-jugoistok. To nas vodi i kroz obe umerene zone; me utim, svaki put kada zapoinjemo novi krug, budui da se planeta ispod nas okree oko svoje ose, naa se putanja pomalo pomera prema zapadu. U stvari, mi metodino brazdamo planetu. U ovom asu, budui da jo nismo naili ni na kakvo kopno, izgledi da ugledamo neki vei kontinent su manji nego jedan prema deset; tako e, prema kompjuteru izgledi da prona emo neko vee ostrvo manji su od jedan prema etiri. Pored toga, sa svakim novim krugom izgledi nam se jo vie smanjuju." "Zna li ta bih ja pokuao?" upita Pelorat, poto ih je ponovo obujmila tama strane planete. "Ja bih se povukao na neko prikladno mesto, daleko od planete, i radarom paljivo pretraio onu njenu hemisferu koja bi bila licem izloena prema nama. Oblaci nam, je li tako, ne bi predstavljali nikakvu smetnju?" "A potom", nadoveza se Treviz, "da se uputimo prema njenoj drugoj strani, i postupimo na isti nain. Ili jednostavno da ostanemo da stojimo na mestu i saekamo da naini pun krug oko svoje ose... Sada je, Janove, suvie kasno za to. Ko bi, uopte, oekivao da ga, pri dolasku u blizinu neke naseljene planete, nee zaustaviti na nekoj ulaznoj stanici, i odrediti mu putanju za silazak - ili mu uskratiti dozvolu za sputanje? Pa, ak i ako neko za e pod oblake a da ga prethodno ne zaustave na ulaznoj stanici - ko bi mogao i pomisliti da nee biti u stanju da gotovo istog asa ugleda kopno? Naseljene planete su - kopno!" "Ipak, sigurno nisu u celosti sainjene od kopna", usprotivi se Pelorat. "Ama, ne govorim o tome", odvrati Treviz, glasom odjednom proetim izlivom oduevljenja. "Govorim ti da smo, konano, nabasali na kopno! Mir!" Gotovo istog asa, sa uzdranou koja, me utim, ni sluajno nije bila u stanju da prikrije njegovo uzbu enje, Treviz poloi oba dlana na komandnu plou i posta deo kompjutera. Posle nekog vremena, on saopti: "U pitanju je neko ostrvo dugo oko dve stotine pedeset i iroko oko ezdeset pet kilometara - manje ili vie. Sve u svemu,

otprilike petnaest hiljada kvadratnih metara povrine. Ne preterano, ali dovoljno veliko. U svakom sluaju, vie od puke takice na geografskoj karti. Trenutak..." Osvetljenje u komandnoj prostoriji ponovo se prigui, a potom sasvim nestade. "ta emo sada?" upita Pelorat apatom, kao da je tama neto krhko to se moglo otetiti pri samo malo jaem zvuku. "Saekaemo da nam se oi priviknu na mrak", odvrati Treviz. "Brod ovog asa lebdi nad ostrvom. Samo posmatraj. Vidi li togod?" "Ne... Moda samo malene svetle take. Ali nisam siguran." "I ja ih vidim. A sada, upraviu prema njima brodski teleskop." Zaista, bila su to svetla. Neravnomerno raspore ena, ali sasvim jasno uoljiva. "Ostrvo je naseljeno", zakljui Treviz. "Moda je ono jedini naseljeni deo ove planete." "ta emo sada?" "ekaemo dok ne svane. Kako do svanua preostaje jo nekoliko asova, imaemo priliku da malo otpoinemo." "Da li bi bilo mogue da pokuaju da nas napadnu?" "ime? Nisam otkrio nikakvo zraenje, osim zraenja vidljivog dela spektra, plus infracrvenog dela. Ostrvo je naseljeno, i nema nikakve sumnje da su njegovi itelji inteligentna bia. Imaju tehnologiju, ali oigledno, tehnologiju preelektronskog doba; stoga, ne verujem da nam ovde gore ita preti. Ukoliko, ipak, greim, ima dovoljno vremena da me kompjuter upozori na opasnost." "A kada svane?" "Razume se, sputamo se." 75. Spustili su se u trenutku kada su se prvi zraci jutarnjeg sunca probili kroz jednu poderotinu u oblacima, otkrivi deo ostrva - preovla ivala je sveezelena boja, a prema unutranjosti se isticala linija niskih, stepenastih breuljaka, to su se protezali prema rumenom obzorju. Pri sputanju blie tlu, mogli su da uoe usamljene estare sa drveem, i povremeno, vonjake; me utim, najveim delom mogle su se videti lepo odravane farme. Odmah ispod njih, na jugoistonoj obali ostrva, nalazila se srebrnasta plaa, od irokih travnjaka odvojena isprekidanom linijom stenja. Povremeno bi im za oko zapala poneka usamljena kua; me utim, niega nije bilo to bi makar izdaleka podsealo na vee ljudsko naselje. Konano, ugledae i nejasnu mreu puteva i povremeno kraj njih, ratrkana ljudska stanita; uskoro potom, u daljini, u sveem jutarnjem zraku, primetie i neko vazduno vozilo. Jedino su po nainju na koji je manevrisalo bili u stanju da ga odrede kao vazduno vozilo, a ne kao neku veu pticu. Bio je to, nesumnjivo, prvi znak razumnog ivota u pokretu koji su uoili na planeti. "Moda je u pitanju automatizovana letilica", ree Treviz, "pod uslovom da su to u stanju da ostvare bez razvijenije elektronike." "Sasvim je mogue", sloi se Blis. "Da se neki ljudski stvor nalazi za njenim komandama, ini mi se da nema nikakve sumnje da bi se uputio prema nama. Mora biti

da predstavljamo udesan prizor - letelica koja klizi nadole ne koei, bez traga ognja iz raketnih motora." "Bio bi to neobian prizor za svaku planetu", primeti Treviz zamiljeno. "Sumnjam da ima mnogo svetova iji su itelji bili u prilici da posmatraju silazak antigravitacione letelice... Plaa bi predstavljala veoma pogodno mesto za sletanje; ali ako dole ima vetrova, ne bih ba voleo da nam voda preplavi brod. Ipak, spustiu se na onu travnatu povrinu, s druge strane onog stenja." "Najzad", primeti Pelorat, "gravitacioni brod pri sputanju nee naneti nikakvu tetu; moemo biti mirni i ako je re o privatnom posedu." Spustili su se meko, na etiri iroka postolja koja su izbacili jo tokom poslednje faze leta. Pod teinom broda, etiri postolja na koja nalegoe nainie blaga udubljenja na tlu. "Bojim se da emo ipak ostaviti tragove", primeti Pelorat. "U najmanju ruku", oglasi se Blis, i u njenom glasu bilo je neega to je zvualo kao neodobravanje, "klima je oigledno neujednaena... Rekla bih, ak, da je napolju dosta toplo." Neka, po svemu sudei enska prilika, stajala je napolju na travi, posmatrajui silazak broda, ali ne odajui ni strah ni iznena enje. Na eninom licu oitavala se samo duboka zainteresovanost. Na sebi je imala veoma malo odee, to je potvr ivalo Blisinu procenu u pogledu klime. Sandale su joj, po svemu sudei, bile od platna, a oko bedara nosila je pregau raskono cvetnog dezena. Nita joj nije pokrivalo noge; tako e, nita nije imala iznad struka. Kosa joj je bila crna, duga i veoma sjajna, i sputala se gotovo do samog struka. Put joj je bila tamnosme a, a oi u obliku dva uska proreza. Treviz paljivo pretrai pogledom okolinu; me utim, na vidiku nije bilo nijednog drugog ljudskog stvora. On slee ramenima i zakljui: "Pa, tek je rano jutro, i ovdanji stanovnici mora da su jo u kuama; moda jo i spavaju. Pri svemu tome, nemam ba utisak da je ovaj kraj gusto naseljen." Potom, obrativi se Blis i Pelorat, ree: "Izii u napolje, i pokuati da porazgovaram s onom enom, pod uslovom da uspemo da se sporazumemo. Vi ete..." "Mislim", prekide ga Blis odlunim glasom, "da bismo i mi mogli da izi emo. Ona ena ne izgleda pretei, a u svakom sluaju, elela bih da malo protegnem noge i nadiem se sveeg vazduha; moda, ak, i da pribavim neto ovdanje hrane. elim, tako e, i da Falom ponovo oseti vrsto tle pod nogama; najzad, verujem da bi i Pel eleo da onu enu osmotri izbliza." "Ko? Ja?" upita Pelorat, blago porumenevi. "Nipoto, Blis; ali s druge strane, ja sam zvanini lingvista nae male skupine." Treviz slee ramenima. "U redu, po imo svi. Ipak, premda obnaena ne deluje pretee, nameravam da ponesem oruje sa sobom." "Sumnjam", podbode ga Blis, "da ete doi u priliku da ga isprobate na onoj mladoj eni." Treviz se isceri. "Zgodna je, a?"

Treviz prvi izi e iz broda, zatim Blis, ispruivi jednu ruku da obgrli oko ramena Falom, koja paljivo si e niz stepenice. Konano, za njima izidje i Pelorat. Tamnokosa mlada ena i dalje ih je posmatrala sa zanimanjem. Nije uinila ni najmanji nagovetaj da se povue. "Pa, da pokuamo", promrmlja Treviz. Drei ruke podalje od oruja, Treviz izgovori: "Moj pozdrav." Mlada ena poeka trenutak-dva, kao da razmatra Trevizove rei, a onda odgovori: "Moj pozdrav tebi, i moj pozdrav tvojim pratiocima." Pelorat zadovoljno uskliknu: "Divota! Govori klasinim galaktikim, i to sa ispravnim naglaskom." "I ja je razumem", dobaci mu Treviz, protresavi jednom rukom da bi dao do znanja da mu razumjevanje, ipak, nije savreno. "Nadam se da i ona mene razume." On se ponovo obrati mladoj eni, smeei se, kao da bi da potvrdi da su mu namere prijateljske. "Dolazimo s druge strane svemira. Dolazimo sa jednog drugog sveta." "Ba lepo", odgovori mlada ena svojim zvonkim sopranom. "Tvoj brod dolazi iz Carstva?" "Moj brod potie sa jedne daleke plante, a zove se Daleka zvezda." Mlada ena baci pogled na slova koja behu ispisana na brodu. "To je, znai, ono to kazuju. Ako jeste tako, i ako prvo slovo jeste D, onda, znai, ispisano je naopako." Taman je Treviz hteo da se usprotivi, kad Pelorat, i dalje blistajui od zadovoljstva, uzviknu: "U pravu je. Slovo D izokrenulo se pre, otprilike, dve hiljade godina. Kakva izvanredna prilika za prouavanje klasinog galaktikog, i to kao ivog jezika!" Treviz je paljivo promatrao mladu enu. Nije imala vie od sto pedeset centimetara, i grudi su joj, premda lepo izvajane, bile male. Pa ipak, bile su to grudi zrele ene. Bradavice na dojkama bile su krupne i tamne, mada je to moglo biti i usled boje njene koe. Treviz joj se obrati: "Zovem se Golan Treviz; moj prijatelj je Janov Pelorat; enino ime je Blis, a ovo dete je Falom." "Da li je, znai, na toj dalekoj planeti gde ivot provodite, obiaj da mukarci dva imena imaju? Ja sam Hiroko, ker Hiroko." "A ime vaeg oca?" odjednom se umea Pelorat. Na to pitanje Hiroko odgovori ravnodunim sleganjem ramenima. "Ime njegovo, ree mi mater, jeste Smul, ali ni od kakve to nije vanosti. Nikada ga ne upoznadoh." "A gde su drugi?" upita Treviz. "ini se da ste jedini vi ovde, da nas pozdravite." "Mnogi mukarci su u lovu na ribe; mnoge ene u poljima. Ova dva poslednja dana praznovah, i stoga imadoh sreu da ugledam ovu udesnu stvar. Ali na narod je veoma radoznao, a va brod se mogao izdaleka ugledati, kako se sputa. I drugi iz naeg roda ubrzo e stii." "Ima li mnogo ljudi na ovom ostrvu?" "Ima mnogo vie nego dvadeset, i jo pet hiljada", odgovori Hiroko s vidljivim ponosom. "A ima li i drugih ostrva?" "Drugih ostrva, najpotovaniji gospodine?" Oigledno je bilo da ju je pitanje zbunilo.

Treviz prihvati njeno pitanje kao konaan odgovor. Ovo je oigledno bilo jedino mesto na itavoj planeti naseljeno ljudima. "Kako glasi ime vaeg sveta?" upita on. "Ime je Alfa, gospodine dobri. Uili su nas da mu je dolino ime Alfa Kentaura, ukoliko ti to neki smisao otkriva, ali mi ga zovemo samo Alfa, i, pogledaj, zar nije to svet plemenita lika?" "Kakav svet?" upita Treviz, tupo se zagledavi u Pelorata. "eli da kae - lep svet", objasni mu Pelorat. "U pravu je", sloi se Treviz, "bar to se tie ovog mesta, i u ovom trenutku." On pogleda uvis, put prozranog, plavog jutarnjeg neba, sa samo ponekim pramenom oblaka. "Danas je lep, sunan dan, Hiroko, ali sumnjam da na Alfi imate mnogo takvih." Hiroko se ukruti. "Onoliko koliko poelimo, gospodine. Oblaci mogu doi kad kiu poelimo, ali za veinu dana, nae je miljenje, najlepe je kad imamo sjajno nebo iznad nas. Sumnje nema, sjajno nebo i blag vetar najbolje je poeleti za one dane kada su ribarski unovi na sinjem moru." "Znai, Hiroko, da va narod moe da upravlja vremenom po elji?" "Kad ne bismo mogli, Golane Trevize, gospodine, od kie se nikad ne bismo osuili." "Ali kako vam to polazi za rukom?" "Ja nisam obuena za to, najpotovaniji gospodine, i ne znam ti rei." "A kako glasi ime ovog ostrva, na kojem vi i va narod ivite?" upita Treviz, uhvativi sebe kako i sam poinje da se izraava koristei kitnjaste sklopove klasinog galaktikog (pitajui se, usput, da li vremena slae kako treba). "Ime mu znai", odgovori Hiroko, "nebesko ostrvo sred beskraja morske vode. I kaemo jo: Nova Zemlja." Istog asa Treviz i Pelorat zgledae se, podjednako iznena eni i uzbu eni. 76. Nije, me utim, bilo vremena da se razgovor sa Hiroko nastavi. I drugi itelji ostrva ve su poeli da pristiu. Na desetine njih. Mora da su to oni, pomisli Treviz, koji nisu bili ni na moru ni na poljima; oni koji su se zatekli u blizini. Mahom su pristizali peice, mada su se mogla nazreti i dva vozila - prilino stara i dosta nezgrapna. Oevidno, ovo je bila zajednica na dosta niskom tehnolokom stupnju; pa ipak, bili su stanju da preure uju klimu prema vlastitoj volji. Dobro je poznata injenica da tehnologija nije, neminovno, neto jedinstveno; da manjak u napretku u jednom smislu nije, neminovno, onemoguavao znatan napredak u drugim pravcima. Me utim, sasavim je sigurno da je ovaj primer neujednaenog razvoja predstavljao neto neuobiajeno. Od onih koji su se u me uvremenu okupili i posmatrali brod, najmanje polovinu su inili stariji mukarci i ene; bilo je tu i troje ili etvoro dece. Me u ostalima, preovladavale su ene. Niko od njih nije ispoljavao ni najmanji znak nesigurnosti ili straha. Treviz se tihim glasom obrati Blis. "Da li pomalo petljate po njima? Izgledaju mi nekako - spokojni."

"Ni ne pokuavam", odvrati Blis. "Nikada ne petljam po umovima, osim ako na to nisam prisiljena. Sada se samo brinem o Falom." Za sve one koji su imali prilike da se susretnu sa radoznalcima, uobiajenim na svakom svetu irom Galaksije, pridolice su predstavljale tek malenu skupinu; za Falom, kojoj je trebalo vremena da se navikne na troje odraslih na Dalekoj zvezdi, oni su predstavljali ogromnu gomilu. Dete je disalo ubrzano i nekako plitko, napola zatvorivi oi. Gotovo se inilo kao da se nalazi u stanju oka. Blis ju je blago i ritmino tapala po ramenu, isputajui istovremeno smirujue zvuke. Treviz je bio siguran da je sve to pratila i tananom obradom detinjeg modanog tkiva. Falom odjednom duboko udahnu vazduh, gotovo se zagrcnuvi, i strese se, kao da joj je telom prola jeza. Zatim podie glavu i zagleda se u prisutne pogledom koji je bio gotovo uravnotean; asak potom, zagnjuri lice me u Blisine grudi. Blis je ostavi da miruje u tom poloaju, dok je i dalje, obgrlivi dete oko ramena, nastavljala da je povremeno stiska, kao da nastoji da je, stalno iznova, uverava u svoju zatitniku prisutnost. Pelorat je, po svemu sudei, i dalje bio obuzet oseanjem zadivljenosti, dok mu je pogled etao od jednog Alfanca do drugog. "Golane" ree on najzad, "vidi li koliko se me usobno razlikuju?" Treviz je to ve i sam zapazio. Put im je bila razliitih, zagasitih nijansi, kao i kosa osim jedne ene plamenori e kose, plavih oiju i tela proaranog pegama. najmanje tri, po svemu sudei odrasle osobe, bile su niska stasa kao i Hiroko, dok su jedna ili dve nadvisivale i samog Treviza. Izvestan broj prisutnih, oba pola, imao je oi kao i Hiroko, i Treviz se priseti da je sluao - nikada sam nije bio tamo - da su takve oi bile karakteristine za stanovnike prenakrcanih trgovakih svetova u sektoru Fili. Niko od Alfanaca nije imao nita iznad pojasa, i inilo se da sve ene imaju male grudi. Koliko je bio u stanju da vidi, bar kada su ene bile u pitanju, to gotovo da je bila jedina telesna karakteristika po kojoj su me usobno bile sline. "Gospo ice Hiroko", iznenada se oglasi Blis, "moje dete nije se jo naviklo na putovanja svemirom, i ovog asa je suoeno sa mnogo vie novih stvari no to je u stanju da bez potekoa prihvati. Da li biste mu dozvolili da sedne, i da li bi bilo mogue da mu ponudite malo jela i pia?" Hiroko se u nedoumici zagleda u Blis, i Pelorat joj priskoi u pomo, ponovivi sve to je Blis rekla, ali probranim, kitnjastim frazama karakteristinim za nain izraavanja u srednjem razdoblju Carstva. Hiroko u magnovenju prinese ruku ustima, i ljupko se spusti na kolena. "Beskrajno vas molim za oprotaj, najpotovanija gospo", ree ona. "Sasvim sam smela s uma potrebe detinje, kao i tvoje. Velika neobinost ovog doga aja svu me je pomela. Da li bi ti - da li biste svi vi - voljni bili da, kao namernici i gosti, svratite u trepezariju na jutarnji obrok? I moemo li vam se pridruiti, da odigramo ulogu domaina?" "Veoma ste ljubazni", odvrati Blis. Govorila je sporo i rei izgovarala paljivo, nadajui se da e im tako omoguiti da je dobro razumeju. "Ali moda bi ipak bilo bolje

ukoliko nam samo vi budete domaica, detinjeg spokojstva radi, budui da nije navikla da se nalazi u drutvu mnotva ljudi." Hiroko ustade. "Bie kako si izvolela rei, gospo." Ona ih, lako i ljupko hodajui, povede preko travnjaka. Ostali Alfanci pri oe im jo blie; inilo se da ih posebno zanima odea doljaka. Treviz skide svoj letnji kaputi, i ponudi ga mukarcu koji je koraao pored njega i prstom upitno pokazivao na ovaj deo Trevizove odee. "Evo", ree Treviz, "pogledaj ga, ali mi ga vrati." A onda se obrati Horoko. "Postarajte se, molim vas, gospo ice Hiroko, da ga dobijem natrag." "Nemojte sumnjati ni za tren, najpotovaniji gospodine, bie vam povraen." Svoje rei ona proprati ozbiljim klimanjem glave. Treviz joj se nasmei i krenu dalje. Ionako se bez kaputia oseao ugodnije na blagom, sveem povetarcu. Za sada, nije mu polo za rukom da otkrije ikakav znak da neko od ljudi oko njega nosi oruje; ne manje zanimljivo mu je bilo to niko, kako se inilo, nije ispoljavao ni uznemirenost ni strah zbog injenice da ga je on nosio. ak kao da ih oruje uopte nije zanimalo. Mogue je, dakako, da je razlog tome bio to jo nikad nisu ugledali nita poput Trevizovog oruja; sudei po onome to je Treviz do ovog asa uspeo da vidi, Alfa je sasvim lako mogla biti svet koji nije poznavao nasilje. Jedna od ena, pourivi napred da bi pretekla Blis, okrenu se u jednom trenutku i zagledavi se pomno u njenu bluzu, upita: "Ima li ti grudi, najpotovanija gospo?" I kao da ne bee u stanju da se obuzda i saeka odgovor, isprui ruku i lako dotae Blisina prsa. Blis joj se nasmei i odgovori: "Kao to bee u stanju da i sama ustanovi - imam. Moda mi nisu tako divotno izvajane, kao tvoje; ali nisam to uzela kao razlog da ih krijem. Na mom svetu, zna, obiaj nije da ene otkrivaju grudi." Tek malice okrenuvi glavu, ona se apatom obrati Peloratu, koji je koraao pokraj nje: "Kako ti se dopada moj klasini galaktiki?" "Odlino se snalazi, draga", odvrati Pelorat. Trpezariju je inila povea prostorija, sa dugim stolovima za koje su, sa svake strane, bile privrene dugake klupe. Bilo je oevidno da Alfanci obeduju kao u nekoj vrsti komune. Treviz oseti kako ga pee savest. Blisina molba da budu ostavljeni nasamo uinila je da itavu trpezariju zauzmu samo njih petoro, prinudivi Alfance da ostanu napolju. Izvestan broj, ipak, zauze poloaj na pristojnoj udaljenosti od prozora - koji su predstavljali tek rupe u zidu bez stakla - po svoj prilici da bi mogli posmatrati strance dok jedu. I protiv svoje volje, Treviz pomisli ta bi bilo kada bi padala kia. Razume se, kia je padala samo kada je za njom bilo potrebe, blaga i laka, i ak je ni vetri ne bi uznemirio dok ne napada dovoljno. Pri svemu tome, pomisli Treviz dalje, kia je padala samo u oznaeno vreme, i Alfanci su uvek bili spremni da je doekaju.

Prozor prema kome je bio okrenut gledao je daleko prema moru, i tamo daleko na obzorju, Trevizu se uini da vidi mehurove oblaka nalik na one koji su gotovo svuda prekrivali nebo, osim ovde, u ovom malom Raju. Bilo je, oigledno, i nekih prednosti u kontrolisanoj klimi. Konano, posluila ih je neka mlada devojka, koja je sve vreme hodala na prstima. Nije im bilo postavljeno pitanje ta ele; jednostavno, posluili su ih. Pred svakim se nala mala aa mleka, neto vea ispunjena sokom od gro a, i najzad, jedna jo vea, puna svee vode. Obed se sastojao od omleta od dva povea jajeta, pored koga se nalazilo nekoliko kriki belog sira. Pred svakim se, tako e, nalazio jo jedan vei tanjir sa prenom ribom i peenim krompiriima posluenim na sveim, zelenim listovima salate. Blis je preneraeno posmatrala svu tu koliinu hrane pred sobom, oevidno u nedoumici odakle da pone. Falom, me utim, nisu morile takve brige. Ona najpre edno ispi sok od gro a koji joj je oito prijao, a zatim se baci na ribu i kompirie. Bila je spremna da se, u tu svrhu, poslui prstima, ali je Blis zadra i dodade joj jednu kaiku koja je na suprotnom kraju bila zailjena, tako da se mogla koristiti kao viljuka. Pelorat smekom dade izraza svom zadovoljstvu, i istog asa lati se omleta. Treviz, rekavi najpre: "A sada da se podsetimo ukusa pravih jaja", pohita da sledi prijateljev primer. Hiroko, zaboravivi na svoj doruak, oarano posmatrajui s kolikim su se apetitom njeni gosti bacili na jelo (ak je i Blis poela da jede s oiglednim uivanjem), konano ih upita: "Je li ukusno?" "Odlino je", odvrati Treviz pomalo priguenim glasom. "Ovo ostrvo, po svemu sudei, ima hrane u izobilju... Ili ste nas obilnije posluili, iz puke utivosti?" Hiroko ga je sluala netremice ga posmatrajui; inilo se da je uspela da se razabere u Trevizovim reima, jer odmah odgovori: "Ne, ne, najpotovaniji gospodine. Naa zemlja je preobilna, a nae more jo i vie od zemlje. Nae patke daju nam jaja, a nae koze i mleko i sir. A izobilni su i plodovi nae zemlje. Preko svega toga, nae more ima bezbroj ribljih vrsta, u neizmernim koliinama. itavo Carstvo moglo bi da guta hranu za naim stolom, i da ne potroi ribe iz naeg mora." Treviz se nasmei u sebi. Oigledno, mlada Alfanka nije imala ni najmanju predstavu o stvarnoj ogromnosti Galaksije. "Hiroko", obrati joj se on, "rekoste maloas da ovo svoje ostrvo nazivate Novom Zemljom. Znate li, moda, gde bi se mogla nalaziti Stara Zemlja?" Ona ga zbunjeno pogleda. "Stara Zemlja, kae? Beskrajno molim za oprotaj, najpotovaniji gospodine. Ne razabiram znaenje tvojih rei." "Pre nego to je nastala Nova Zemlja", objasni joj Treviz, "va narod mora da je iveo negde drugde. To 'drugde', to 'negde drugde' odakle ste doli, zna li gde se nalazi?" "O tome mi dua ne zna nita, najpotovaniji gospodine", odgovori ona, jo vie zbunjena. "Ova zemlja bee moja itavog mog veka, i moje matere i matere moje matere pre toga; i ne sumnjam nimalo, matere matere moje matere, i njene matere. O nekoj drugoj zemlji, dua mi ne zna nita." "Ali", nastavi Treviz, nastojei da u svoje rei unese to vie topline, "vi ovu zemlju nazivate Novom Zemljom. Zbog ega je tako zovete?"

"Zato to, najpotovaniji gospodine", odvrati ona sa isto toliko topline, "to bee ime koje joj je dato, i kojim e je svi nazivati sve dok um enin ne naloi suprotno." "Ali ovo je Nova Zemlja, i sledstveno tome, dolazi posle. Mora, dakle, postojati i Stara Zemlja, koja joj je prethodila, i po kojoj je i Nova Zemlja dobila ime. Svakog jutra, evo, svie novi dan, to znai da je pre toga morao postojati stari dan. Zar ne uvi ate da mora biti tako?" "Ne, najpotovaniji gospodine. Ja samo znam kako se ova zemlja zove. Dua mi ne zna ni za ta drugo, i ne mogu da pratim tvoje rei koje mi veoma zvue kao ono to ovde nazivamo 'cepanjem dlake naetvoro'. Bez ikakve uvrede, najpotovaniji gospodine." I Treviz odmahnu glavom priznavi da je pobe en. 77. Treviz se nae prema Peloratu i apatom mu se obrati: "Kuda god da po emo, ta god da uinimo - ostajemo bez ikakvih obavetenja." "Budui da znamo gde se Zemlja nalazi, zar je to vano?" odvrati Pelorat jedva pokreui usne. "eleo bih da saznam neto o njoj." "Vidi i sam da je vrlo mlada - teko da bi se mogla smatrati skladitem podataka." Treviz se za trenutak zamisli, a onda klimnu u znak potvrde. "U pravu si, Janove." Okrenuvi se, potom, prema Hiroko, on je upita: "Gospo ice Hiroko, jo nas niste pitali zbog ega smo doli ovamo, na va svet?" Hiroko obori oi i odgovori: "To, najpotovaniji gospodine, sve dok vas obed ne okrepi, ne bi bilo utivo sa moje strane." "Ali kako smo zavrili s obedom, ili smo, bar, pri kraju, i kako smo istovremeno malo predahnuli, rei u vam zbog ega smo ovde. Moj prijatelj, dr Pelorat, naunik je na naem svetu, veoma uman ovek. On je mitolog. Da li vam je poznato ta to znai?" "Ne, najpotovaniji gospodine, nije mi poznato." "On prouava drevne prie, u obliku u kome jo ive na razliitim svetovima. Te drevne prie zovu se mitovi i predanja, i dr Pelorat se za njih veoma zanima. Da li ovde, na Novoj Zemlji, postoje ljudi koji poznaju drevne prie ovog sveta?" Hirokino elo proarae bore, dok se upinjala da razmisli o Trevizovom pitanju. "To nisu stvari kojima sam ja vina", odgovori ona napokon. "Me utim, imamo ovde jednu starinu koji je zaljubljen u razgovore o predavnim vremenima. Kako je on do tih stvari doao ja vam ne bih umela rei; ali moje mi misli kazuju da je on svoja znanja uzeo iz vazduha, ili ih je uo od drugih koji nisu mirovali na jednom mestu. Moda naa starina ima neto to bi tvoj pratilac voleo da uje; ali ja ipak ne elim da vas pogreno upuujem. Moja mi pamet kazuje", i ona se obazre levo i desno, kao da ne eli da je neko uje, "da je taj ovek samo staro torokalo, mada su mnogi ovde voljni da sluaju njegov zbor." Treviz klimnu glavom. "Takvo torokalo je upravo ono to nam treba. Da li bi bilo mogue da mog prijatelja odvedete do tog starca, i..." "Ime kojim sebe zove je Monoli."

"Dakle, do Manolija. Mislite li da bi bio spreman da porazgovara sa mojim prijateljem?" "On? Spreman da porazgovara?" odvrati Hiroko prezrivo. "Mora, radije, pitati da li je spreman da ikad prestane sa svojim zborom. On je samo ovek, i prema tome, ukoliko bi mu dozvola bila data, govorio bi danima i noima, bez prestanka. Bez ikakve uvrede, najpotovaniji gospodine." "Bez ikakve uvrede, Hiroko. Da li vam ne bi smetalo da sada odvedete mog prijatelja do Monolija?" "To moe svako uiniti, bilo kada. Starina je uvek kod kue, i prosto ezne za svaki sveim uvetom." "A moda bi", upita Treviz, "neka starija ena bila voljna da do e i posedi sa gospo om Blis. Ona mora da se stara o ovom detetu i nije u mogunosti da se mnogo kree unaokolo. inilo bi joj zadovoljstvo da ima drutvo, jer ene su, kao to i sami znate, uvek spremne za..." "Torokanje", prekide ga Hiroko, sa veselim prizvukom u glasu. "Da, mukarci to uvek govore, mada su oni, kao to sam primetila, mnogo vei brbljivci. Priekajte samo da se vrate iz ribarenja, i videete kako se jedan s drugim nadmeu u priama o svojim ulovima. Niko im, dabome, nita nee rei, niti dati imalo vere onome to zbore, ali ipak, to ih nee nimalo omesti. Ali evo, i ja toroem... Pozvau jednu prijateljicu moje majke, koju sada mogu da vidim kroz prozor, i zamoliu je da ostane sa gospo om Blis i detetom, ali pre toga ona e odvesti tvog prijatelja, najpotovanijeg doktora, do staroste Monolije. Ukoliko tvoj prijatelj bude toliko udno sluao koliko e Monoli udno govoriti, verujem da ih nita, dok su ivi, nee rastaviti... A sada, dozvoljavate li mi da se za trenutak udaljim?" Poto ih Hiroko napusti, Treviz se okrete prema Peloratu i ree: "uj, izvuci od matorog to god vie bude mogao, a i vi, Blis, nastojte da to vie saznate od one ene. Sve to se tie Zemlje dobrodolo nam je." "A vi?" upita Blis. "ta vi nameravate?" "Ja u ostati sa Hiroko, i nastojati da prona em jo neki izvor obavetenja." Blis se nasmeja. "Pa naravno. Pel e biti sa tim starcem, a ja sa onom starom enom. Vi ete, me utim, primorati sebe da ostanete sa ovom privlanom, poluobnaenom devojkom. ini se da je to sasvim razumna podela zaduenja." "Kako stvari stoje, to jeste razumna podela zaduenja." "Pretpostavljam, ipak, da tu razumnu podelu zaduenja ne smatrate pomalo iznu enom?" "Ne, ne smatram. A i zbog ega bih?" "Tako je. Zbog ega biste?" Hiroko se vrati, i ponovo sede kraj njih. "Sve je sre eno. Najpotovanijeg dr Pelorata odvee do Monolija; i najpotovanija gospo a Blis, zajedno sa detetom, dobie drutvo. Da li bi mi, onda, najpotovaniji gospodine Trevize, podario svoju ljubaznost i omoguio da nastavim razgovor s tobom, ukoliko eli i o toj Staroj Zemlji o kojoj sve vreme..." "Toroem?" prekide je Treviz.

"Ne", odvrati Hiroko, nasmejavi se. "Ali lepo si se poalio sa mnom. U toj stvari, sve do ovog asa, nisam ispoljila nita drugo osim neutivosti. Peem se da to popravim." Treviz se okrenu prema Peloratu. "Peem se?" "Gorim", objasni Pelorat uvi avno. "Gospo ice Hiroko", ree Treviz, "nisam uoio nikakvu neutivost s vae strane. Ali ukoliko e to doprineti da vam se raspoloenje popravi, veoma u rado razgovarati sa vama." "Ljubazne rei. Zahvaljujem ti", odvrati Hiroko i ustade. I Treviz se podie. "Blis", napomenu on, "uinite sve da Janov bude bezbedan." "Prepustite to meni. to se, pak, vas tie, vi imate svoje..." Ona klimnu glavom prema Trevizovom oruju. "Sumnjam da e mi ovde biti potrebno", odvrati Treviz sa nelagodnou. On po e za Hiroko, i oboje izi oe iz trepezarije. Sunce je dobrano odskoilo, i napolju je bilo jo toplije. U vazduhu se, kao i uvek, mogao razabrati karakteristian miris tu e planete. Treviz se priseti da je na Komporelenu bio jedva raspoznatljiv, da je na Aurori pomalo odisao na ustajalost, a da je na Solariji bio upravo oaravajui (na Melpomeniji bili su u svemirskoj odei, i sve to su mogli osetiti bio je miris njihovih vlastitih tela). U svakom sluaju, posle nekoliko asova miris se vie nije oseao, budui da su nosni nervi postali ve njime sasvim zasieni. Ovde, na Alfi, miris je imao prijatnu aromu svee trave to buja pod dobroiniteljskom toplotom sunca, i Treviz se oseti pomalo nelagodno, svestan da e uskoro, i ovde, miris postati neraspoznatljiv. Pribliavali su se nekom omanjem zdanju nainjenom, po svemu sudei, od bledoruiaste buke. "Ovo je", ree Hiroko, "moj dom. Nekada je pripadao mla oj sestri moje matere." Ona u e u kuu, davi Trevizu znak da po e za njom. Vrata su bila otvorena, ili bolje reeno - kao to Treviz primeti prolazei kroz njih - nikakvih vrata nije ni bilo. "ta radite kada pone kia?" upita Treviz. "Pripremimo se. Dva dana, od ovog asa, kia e pasti, i padae tri sata u cik zore, kada je najsveije i kada je najpogodnije da se zemlja obdari vodom. Nita drugo tada nee biti potrebno, osim da samo ovaj zastor, istovremeno i neproziran i nepromoiv, navuem preko vrata." I ona navue zastor. inilo se da je nainjen od neke vrste nepoderivog platna. "Neka ostane ovako", dodade ona. "Svima e biti znano da sam u kui, ali da nisam na raspolaganju; bilo zbog toga to spavam, bilo zbog toga to me vani poslovi ine zauzetom." "Ipak, taj zastor nije ba neka velika prepreka." "Kako da nije? Zar ne vidi da je ulaz pokriven?" "Ali bilo ko bi mogao zastor pomai u stranu." "Ne obazirui se na elje stanara?" upita Hiroko preneraeno. "Zar se takve stvari ine na tvom svetu? To samo varvarima prilii." Treviz se isceri. "Samo sam pitao."

Ona ga povede u drugu od dve sobe, i ponudi ga da sedne u jednu udobnu naslonjau, to on i uini. Bilo je neeg pomalo neprijatnog u tom sobiku: moda stoga to je bio malen i gotovo prazan. itava kua, uostalom, kao da je bila sagra ena samo s jednim ciljem: da se ovek za trenutak povue u samou i predahne. Prozori su tako e bili maleni, i postavljeni vie prema tavanici, ali su du zidova, briljivo raspore ene, stajale uglaane trake nalik na ogledala, rasipajui svetlost po celoj prostoriji. Na podu je bilo vie proreza, kroz koje je strujao prijatan, sve vazduh. Budui da nije primetio nikakav nagovetaj vetakog osvetljenja, Treviz se upita nisu li Alfanci bili prinu eni da odlaze na poinak sa zalaskom, i da ustaju sa izlaskom sunca. Upravo se spremao da se o tome raspita kod Hiroko, kada ga mlada ena preduhitri pitanjem: "Da li je gospo a Blis tvoja saputnica?" Treviz, oprezno, odgovori pitanjem: "Da li time mislite - da smo par u seksualnom smislu?" Hiroko porumene. "Molim te, neka te vode obziri i neka nam razgovor bude pristojan... Da, mislila sam na uivanje nasamo." "Ne, ona je saputnica mog uenog prijatelja." "Ali ti si mla i, i plemenitija lika." "Pa, hvala vam na lepom miljenju - ali moram rei da ga Blis ne deli. Mnogo vie nego ja, njoj se dopada dr Pelorat." "Iznena uje me to, veoma. I nije spreman da je deli?" "Nisam ga to nikada pitao, ali sam siguran da nije. Me utim, ni ja to od njega ne bih traio." Hiroko s razumevanjem klimnu. "Shvatam. U pitanju je njena zadnjica." "Njena zadnjica?" "Zna. Ovo." I ona se pljesnu po svojim bokovima. "Ah, to! Shvatam, sada. Tako je, Blis zaista ima raskona bedra." On naini vijugav pokret obema rukama, nagovetavajui skladne enske oblike, i namignu. Hiroko se nasmeja. "Naravno, pri svemu tome, najvei broj mukaraca uiva, upravo, u takvim raskonim bedrima", dodade on. "Teko mi je da u to poverujem. Takva potreba - potreba za mnogo vie onoga to je isto tako prijatno u umerenim koliinama - nalik mi je na neku vrstu prodrljivosti. Da li bih ti se jo vie dopadala kada bi mi dojke bile velike i kada bi se praakale, i bradavice bile okrenute nadole? Videla sam, uistinu, i takve, ali ne i mukarce koji bi im hrlili u susret. Jadne ene, tako unakaene, zaista moraju da skrivaju svoju udovinost - kao to to i gospo a Blis ini." "Prevelike grudi ni mene naroito ne privlae, ali siguran sam da Blis svoje grudi ne pokriva zbog njihovog nesavrenstva." "Ti, znai, nema nita protiv mojih telesnih oblika?" "Bio bih zaista lud kada bih imao. Veoma si lepa." Treviz, konano, prihvati da se mladoj eni obrati na ti. "A kakav uitak moe sebi priutiti, na tom tvom brodu, dok plovi; od jednog sveta do drugog - jer koliko shvatam, gospo a Blis ti ga uskrauje?"

"Nikakav, Hiroko. I tu se nita ne moe. Povremeno, zaista, mislim na uitke, i to u meni izaziva nelagodu; me utim, mi koji putujemo svemirom dobro znamo da postoje trenuci koje moramo preiveti i bez uitaka. Ali zato ih nadokna ujemo u drugim prilikama." "Kada si ve spomenuo nelagodu - ta ini da je od sebe otkloni?" "U stvari, upravo se ovog asa oseam veoma nelagodno; bolje reeno, otkako si zapoela razgovor o tome. Pri svemu tome, rekao bih da ba ne bi bilo odve utivo ukoliko bih pokuao da ti objasnim na koji bi nain moja nelagoda mogla biti otklonjena." "A da li bi, po tvojim mislima, bilo neutivo ukoliko bih ja to uinila?" "To u celosti zavisi od prirode onoga to bi predloila." "Ja predlaem da ti i ja delimo uitak." "Da li si me, Hiroko, ovamo dovela samo zato da bismo mogli deliti uitak?" Hiroko odvrati, zadovoljno se osmehujui. "Jesam. To je bila moja dunost domaice, ali isto tako, i moja vrua elja." "Pa, u tom sluaju, priznajem da je to i moja elja. Veoma bih eleo da delim sa tobom. Hiroko. Prosto... peem se pri pomisli na uitak!" MUZIKO VEE 78. Ruak je bio posluen u istoj prostoriji u kojoj su i dorukovali. Ovog puta trpezarija je bila puna Alfanaca, i me u njima su, doekani dobrodolicom, sedeli Treviz i Pelorat. Blis i Falom jeli su odvojeno, manje ili vie nasamo, u jednom pokrajnom sobiku. Pred njima je bilo nekoliko vrsta riba, zajedno sa orbom u kojoj su se nalazili rezanci, po svemu sudei, od kuvane jaretine. Vekne hleba stajale su na stolu, dopola iseene u krike; pokraj njih dem i buter. Tu je bila i neka porozna salata velikih listova, ali je upadljiv bio nedostatak bilo kakve poslastice; voni sokovi etali su unaokolo u naizgled neiscrpnim vrevima. Posle onako obilnog doruka i Treviz i Pelorat bili su prinu eni da uzmu tek po koji zalogaj, ali svi drugi, kako se inilo, jeli su s uivanjem. "Kako im samo uspeva da se ne ugoje?" upita se Pelorat tihim glasom. Treviz slee ramenima. "Najverovatnije, zahvaljujui fizikim radovima." Bila je to, po svemu sudei, drutvena zajednica u kojoj se nije prevelika panja obraala ambijentu u kojem se jelo. Za stolom je vladao pravi mete - vikalo se, smejalo, i udaralo po stolu debelim, oigledno nesalomivim peharima. ene su bile isto toliko bune kao i mukarci, mada su im glasovi bili kretaviji. Pelorat se trzao, ali Treviz, koji sada (privremeno, bar) nije oseao nita od one nelagode o kojoj je govorio Hiroko, istovremeno je delovao i oputeno i veoma raspoloeno. "U stvari", zapoe on, "ivot ovde ima i svoje dobre strane. ini se da itelji ostrva uivaju u ivotu i da ih ne more nikakve brige. Klimu su prilagodili svojim potrebama, a i hrane imaju u izobilju. Za njih je ovo 'zlatno doba', koje se, jednostavno, protee u beskraj."

Gotovo je morao da vie da bi ga Pelorat mogao uti, i ovaj, tako e viui, odvrati: "Tako je buno ovde." "Navikli su na to." "Ne shvatam kako uspevaju da razumeju jedni druge, u itavom ovom meteu." Dvojica prijatelja jedva da su uspevala da se razaberu u razgovoru koji se vodio za stolom. Tu inski izgovor, arhaina gramatika i redosled rei i alfanskom jeziku - sve je to inilo da se, pri povienom razgovoru, ama ba nita nije moglo razumeti. Za Treviza i Pelorata bilo je to kao da su oslukivali zvuke to su dopirali iz nekog zoolokog vrta obuzetog panikom. Tek posle obeda pridruie se Blis u jednom omanjem stanitu, za koje Treviz odmah ustanovi da se tek u ponekoj pojedinosti razlikovalo od Hirokine kue; zdanje im je dodeljeno da im poslui kao privremeno prebivalite. Falom se nalazila u drugoj sobi, prema Blisinom tvr enju beskrajno zadovoljna to je mogla biti sama, spremajui se da malo odspava. Pelorat pogleda vrata-otvor u zidu i primeti, oigledno u nedoumici: "Ovde kao da veoma malo dre do potrebe za samoom. Kako da slobodno razgovaramo?" "Budi siguran", objasni mu Treviz, "da onog asa kada navuemo zastor na vrata niko vie nee ni pokuati da nas uznemiri. Sva sila ovdanje drutvene konvencije ini zastor, praktino, nepovredivim." Pelorat uputi brz pogled prema visokim, otvorenim prozorima. "Mogu nas prislukivati." "Nema potrebe da viemo, a ni Alfanci nee prislukivati. ak i kada su nas, stojei napolju, posmatrali za vreme doruka, nastojali su da ostanu na pristojnoj udaljenosti." Blis se nasmei. "Toliko ste mnogo nauili o afanskim obiajima, za ono malo vremena to ste proveli nasamo sa onom ljupkom, malom Hiroko, i tako ste odjednom postali puni poverenja u njihovu obzirnost. ta se to dogodilo?" "Ukoliko ste", odvrati Treviz, "uoili da se u mojim modanim vijugama neto promenilo, i to nabolje, i ukoliko ste u stanju da dokonate razlog tome, jedino to od vas mogu da zatraim jeste da mi mozak ostavite na miru." "Savreno vam je dobro poznato da Gea, ni pod kakvim okolnostima - osim ako vam je ivot ugroen - nee ni dotai va um, a poznato vam je i zbog ega. Pa ipak, ja nisam, u mentalnom smislu, slepa: mogu da osetim ta se doga a i na kilometar odavde. Je li to va uobiajeni, neodoljivi poriv, koji u vama bude svemirska putovanja, moj erotomanski prijatelju?" "Erotomanski? Ma nemojte, Blis. Samo dva puta, tokom itavog putovanja. Samo dva puta!" "Ali bili smo samo na dva mesta na kojima ste bili u prilici da se sretnete sa primercima enskog roda. Dva puta - u samo dve prilike. A i na jednom i na drugom posle samo nekoliko asova boravka." "Savreno vam je jasno da na Komporelenu nisam imao izbora." "to se toga tie, u pravu ste. Veoma se dobro seam kako je izgledala." Blis prsnu u nezadriv smeh. A onda dodade: "Ipak, teko mi je da poverujem da ste nemono pali u Hirokin vrst zagrljaj, ili da se vae telo povilo pred njenom neodoljivom voljom."

"Razume se da to nije bio sluaj. Uinio sam to od svoje volje. Pa ipak, moram rei da se to dogodilo na njen predlog." Sa blagim prizvukom zavisti u glasu, Pelorat upita: "Golane, da li ti se to uvek deava?" "Kako bi drukije i moglo biti, Pele?" prihvati Blis. "ene mu uvek, bespomono, padaju u naruje." "Voleo bih da je tako", odvrati Treviz, "ali nije. I zadovoljan sam to nije - jer, u ivotu ima i drugih stvari kojima bih eleo da se bavim. Bez obzira na sve to, u ovom sluaju sam, zaista, bio neodoljiv. Na kraju krajeva, bili smo prvi ljudi s nekog drugog sveta koje je Hiroko ugledala - u stvari, moda je to sluaj i sa svim iteljima Alfe. Na osnovu onoga to je tu i tamo rekla - znate, usputna opaanja - zakljuio sam da je ak zapravo gajila uzbudljivu predstavu o meni; naime, da bih se mogao razlikovati od Alfanaca, bilo u pogledu anatomije, bilo u pogledu ljubavne tehnike. Jadanica. Bojim se da se razoarala." "Ah!" primeti Blis. "A vi?" "Nisam", odvrati Treviz. "Me utim, boravio sam na veem broju svetova i imao svakojaka iskustva, i ono to sam ustanovio jeste da su ljudi uvek ljudi, i da je seks uvek seks - gde god da se uputite. Ukoliko, uopte, postoje neke razlike, one su po pravilu i beznaajne i neprijatne. Na kakve sve miomirise nisam svojevremeno nailazio! Seam se neke mlade ene kojoj, jednostavno, nije ilo ukoliko se nije ula neka gromoglasna muzika, i to muzika koja se sastojala od beznadeno kretavih tonova. I tako, kada bi pustila tu muziku, meni vie nije ilo. Uveravam vas, pravo je uivanje ukoliko sve tee na - miran, starovremenski nain." "Kada smo ve kod muzike", priseti se Blis, "posle veere pozvani smo na jedno muziko vee. Po svemu sudei, vrlo sveana priredba: nama u ast. Koliko sam uspela da shvatim, Alfanci su izgleda veoma ponosni na svoju muziku." "To to su na nju ponosni", iskrevelji se Treviz, "nipoto ne mora znaiti da e im muzika biti milozvuna za nae ui." "Bolje bi bilo da me sasluate", prekori ga Blis. "Koliko sam uspela da shvatim, njihov ponos proistie iz injenice da su u stanju da znalaki sviraju na starim instrumentima. Veoma starim instrumentima. Mogue je da do emo u priliku da i na ovaj nain prikupimo neka obavetenja o Zemlji." Treviz podie obrve. "Zanimljiva pomisao. Ali to me je podsetilo na mogunost da ste oboje, i vi Blis, i ti Pelorate, ve doli do nekih obavetenja. Janove, da li si se sreo s onim Monolijem, o kojem nam je Hiroko govorila?" "Jesam, kako da ne", odgovori Pelorat. "Proveo sam s njim tri sata, i mogu vam rei da Hiroko nije nimalo preterivala. Bio je to, s njegove strane, u pravom smislu rei monolog, i kada sam mu napomenuo da moram da po em na ruak okaio se o mene i nije hteo da me pusti sve dok mu nisam obeao da u, kada god uzmognem, svraati do njega, da mi jo tota ispria." "A da li ti je rekao ita zanimljivo?" "Pa, znate, i on je - kao i svi drugi - sve vreme tvrdio da je Zemlja do te mere zaga ena radioaktivnou, da niko iv ne moe na njoj opstati; kae, ak, da su preci

Alfanaca bili poslednji koji su je napustili, i da bi i oni, da to nisu uinili, izumrli kao i drugi... I, Trevize, bio je toliko nedvomislen u tom svom tvr enju, da jednostavno nisam mogao da mu ne poverujem. Sada sam ube en da Zemlja jeste mrtav svet, i da e se ispostaviti da je itava vaa potraga ipak bila beskorisna." 79. Treviz se dublje zavali u naslonjau, zagledavi se u Pelorata, koji je sedeo na uskom poljskom krevetu. Blis, ustavi sa svog mesta, sedela je pokraj Pelorata, gledala je as jednog, as drugog. Konano, Treviz prozbori: "Prepusti meni, Janove, da procenim da li nam je potraga bila beskorisna ili ne. Reci mi, radije, ta ti je taj govorljivi stari ispriao - ukratko, razume se." "Dok je Monoli govorio, pravio sam beleke", zapoe Pelorat. "To je doprinelo da bolje odigram ulogu naunika, ali u stvari, nema nikakve potrebe da se na njih oslanjam. Govor mu je bio izrazito nepovezan; bilo ta da je rekao, podsetilo bi ga na jo neto. Budui da sam itav svoj ivot proveo u nastojanjima da prikupljena obavetenja sredim i poveem u neto bitno i znaajno, u mojoj je drugoj prorodi da iznalazim puteve da saimam duge i nepovezane govore, i..." "...U neto isto tako dugo i nepovezano?" prekide ga Treviz. "Dragi Janove, molim te, pre i na stvar." Pomalo nelagodno, Pelorat proisti grlo. "Naravno, naravno, stari drue. Nastojau da sve poveem, prema pravom redosledu, u jasnu priu. Zemlja je, dakle, bila prapostojbina sveg oveanstva, kao i miliona biljnih i ivotinjskih vrsta. Tako je ostalo tokom bezbrojnih vekova, dok, konano, ljudima nije polo za rukom da osvoje i hipersvemirske letove. U to vreme nekako uspostavljeni su i prvi svetovi Vasionaca. Najpre su prekinuli veze sa Zemljom, zatim razvili svoju vlastitu kulturu, i konano poeleli da prezru i tlae svoju matinu planetu. Ipak, posle nekoliko stolea takve vladavine, Zemlja je uspela da ponovo zadobije svoju slobodu, mada mi Monoli, nije objasnio kako joj je to polo za rukom; a ja se nisam usudio da mu postavljam pitanja, ak i da sam imao priliku da ga prekinem - a nisam - jer bi to tok njegovih priseanja moglo odvesti u ko zna kom pravcu. Monoli jeste pomenuo nekog kult-junaka, izvesnog Eliju Bejlija, ali ono to je pri tom naveo toliko je karakteristino za obiaj pripisivanja junakih dela itavih narataja jednoj jedinoj linosti, da je imalo malo smisla pokuavati da..." Blis ga prekide: "Pele, dragi, to nam je poznato." Ponovo, Pelorat zastade usred svojih objanjenja, i za trenutak se zamisli. "Dabome. Izvinjavam se. Dakle, Zemlja je nakon toga zapoela sa slanjem novog iseljenikog talasa, uspostavljajui mnotvo novih svetova na sasvim drugoj osnovi. Ova nova skupina Iseljenika pokaza se mnogo energinijom od Vasionaca; najpre ih nadmaie, potom porazie, i konano, prognae, da bi posle svega sami uspostavili Galaktiko carstvo. Tokom ratova koji su bili vo eni izme u Doljaka i Vasionaca - ne, ne ratova; Monoli je, zapravo, sve vreme upotrebljavao izraz 'sukob', naroito ga naglaavajui Zemlja je postala zaga ena radioaktivnou."

"Ali, Janove, pa to je smeno!" primeti Treviz, ak s prizvukom ljutnje u glasu. "Kako neki svet moe postati radioaktivno zaga en? Svaki svet je, od prvog trenutka svog nastanka, pomalo radioaktivan, do ove ili one mere, i vremenom, ta radioaktivnost opada. Ne moe se postati radioaktivan." Pelorat slee ramenima. "Ja vam samo prenosim ono to mi je Monoli ispriao. A i on je, samo, meni prepriavao ono to je uo od nekog drugog, koji je to i sam od nekoga uo - i tako dalje. To su narodna predanja, koja se prenose s kolena na koleno, sa ko zna koliko isputanja i umetanja pri svakom prepriavanju." "Shvatam to", prihvati Treviz, "ali zar ne postoje neke knjige, dokumenti, drevni zapisi, bilo ta u emu je pria sauvana u svom prvobitnom obliku koji bi nam omoguio da se oslonimo na neto vre nego to su to davnanje prie?" "Ugrabio sam priliku da mu postavim to pitanje, ali odgovor je bio odrean. Odgovorio je, nekako neodre eno, da su u drevna vremena postojale knjige koje su o tome govorile, ali da su ve odavno izgubljene; ipak, dodao je da se upravo ono o emu mi govori nalazilo zabeleeno u tim knjigama." "Da, s tim to nam sad sve prenosi u iskrivljenom obliku. Uvek ista pria. Na bilo kom svetu da se na emo, sudaramo se sa injenicom da su zapisi o Zemlji, na ovaj ili na onaj nain, iezli... Ali dobro. ta ti ree, kako je dolo do radioaktivnog zaga enja Zemlje?" "Nita mi nije rekao; u svakom sluaju, nije se uputao u pojedinosti. Jedina pojedinost na koju je, zapravo, ukazao, bila je ta da su Vasionci za to bili odgovorni: s druge strane, s obzirom na ono to sam uspeo da saznam, Zemljani su Vasionce smatrali zlodusima, i krivili ih za sve svoje nevolje. Radioaktivnost..." Neki zvonki glas, odjednom, prekide Pelorata. "Blis, da li sam ja Vasionka?" Falom je stajala kraj tesnog dovratka koji je spajao - ili razdvajao - dve prostorije; kosa joj je bila razbaruena, a spavaica (namenjena znatno raskonijim Blisinim oblicima) joj je skliznula s jednog ramena, otkrivajui jednu jo nerazvijenu dojku. "Brinemo da nas ne prislukuju spolja, a potpuno zaboravljamo da ima nekog ko bi to mogao initi iznutra", primeti Blis. "Ali Falom, zbog ega si to rekla?" Blis ustade i po e prema devojici. "Ja nemam ono to oni imaju", odvrati Falom, pokazujui na dvojicu mukaraca, "a nemam ni ono to ti ima, Blis. Razliita sam. Da li je to zato to sam Vasionka?" "Jesi, Falom", odvrati Blis uteiteljski, "ali siune razlike uopte nisu vane. Hajde, vrati se u krevet." Falom se smesta potini, kao i uvek kada bi Blis poelela da je podvrgne svojoj volji. Ipak, ona se okrenu i upita: "Da li sam ja zloduh? ta je to zloduh?" Blis se, preko ramena, obrati Trevizu i Peloratu. "Saekajte me za trenutak. Odmah se vraam." Pet minuta docnije, ponovo se na e me u njima. Odmahivala je glavom. "Spavae sve dok je ja ne probudim. Pretpostavljam da je trebalo da to i ranije uinim, ali svako petljanje po mozgu mora proistei iz zaista neophodne potrebe." Kao da se pravda, ona dodade: "Ne mogu joj dopustiti da previe razmilja o razlikama izme u svojih i naih genitalija." "Ipak", primeti Pelorat, "jednog dana morae da sazna da je hermarfodit."

"Jednog dana", odvrati Blis, "ali ne sada. Nastavi sa svojom priom, Pele." "Da", prihvati Treviz, "pre nego to nas opet neto ne prekine." "Pa, eto, Zemlja je postala radioaktivna, ili je bar radioaktivnou bila zaga ena njena kora. U svakom sluaju, na Zemlji je iveo veoma veliki broj ljudi, mahom u ogromnim gradovima koji su najveim delom bili smeteni ispod zemlje..." "To sigurno nije tano", prekide ga Treviz. "Mora biti da je u pitanju lokalni rodoljub koji slavi 'zlatno doba' svoje planete, dok su, u stvari, pojedinosti jednostavno preuzete od Trantora i predstavljaju pozajmljenu sliku njegovog 'zlatnog doba', u vreme kada je bio carska prestonica sistema svetova koji je obuhvatao itavu Galaksiju." Pelorat zastade, pa ree: "Zaista, Golane, ne bi trebalo da me poduava u mojoj vlastitoj struci. Nama, mitolozima, dobro je poznato da mitovi i predanja uvek sadre pozajmice, moralne pouke, odraze ciklinih kretanja u prirodi, kao i stotine drugih elemenata koji stvari prikazuju u iskrivljenom obliku; na posao se upravo i sastoji u tome da ih odstranimo i izvuemo ono to bi moglo biti zrnce istine. U stvari, ovakav postupak morao bi se primeniti i na najvei broj trezvenih istorija, budui da niko ne opisuje istu i jedinovlasnu istinu - ukoliko takva stvar, uopte, negde postoji. Za sada, manje ili vie, prepriavam vam ono to je Monoli rekao meni, mada moda i sam, tu i tamo, iskrivljujem njegovu priu, iako to, naravno, nipoto ne bih eleo." "Dobro, dobro, Janove", ree Treviz, "samo nastavi. Molim te, bez uvrede." "Nisam se, uopte, uvredio. Dakle, ti se ogromni gradovi - pod pretpostavkom da su uopte postojali - stadoe kruniti i smanjivati sve bre to je radioaktivno zraenje postajalo sve jae, sve dok se stanovnitvo ne pretvori u bedne ostatke onoga to je nekad bilo, mahom se usredsre ujui oko podruja koja su bila srazmerno manje ozraena. Stanovnitvo je postalo malobrojno zahvaljujui, s jedne strane, izrazito strogoj kontroli ra anja, i s druge, injenici da su svi koji navre ezdeset godina podvrgavani eutanaziji." "Uasno", primeti Blis, iskreno zga ena. "Van svake sumnje", prihvati Pelorat, "ali sudei prema Monolivijim priama, upravo se to zbilo; sklon sam da poverujem da je, u tom svom delu, pria sasvim istinita, budui da Zemljane ne predstavlja u nimalo lepoj svetlosti, odnosno, budui da je malo verovatno da bi, sami od sebe, smislili neku slinu, ogavnu la. Zemljane, koje su najpre prezirali i tlaili Vasionci, sada je preziralo i tlailo Carstvo - mada, to se ovog poslednjeg tie, moda pred sobom imamo sluaj preterivanja iz samosaaljenja, a tom oseanju se uvek lako pribegava. Postoji sluaj..." "Da, da, Janove, drugi put. Molim te nastavi sa priom o Zemlji." "Molim vas, izvinite oboje. Dakle, u jednom trenutku dobroiniteljstva, Carstvo je dalo pristanak da se sa Zemljine povrine ukloni radioaktivnou zaga eni sloj, i da se umesto njega na Zemlju prebace hiljade i hiljade tovara zdrave zemlje. Nije, razume se, uopte potrebno pominjati koliko je to bio teak zadatak koji je uskoro zamorio Carstvo, naroito u onom razdoblju (ukoliko su moje pretpostavke tane) koji se podudarao sa padom Kandara V, posle ega je Carstvo moralo da pone da se brine o vanijim stvarima nego to je bila Zemlja.

Radioaktivno zaga enje postalo je u me uvremenu jo vee, broj stanovnika je sve vie opadao i Carstvo je konano, u jo jednom nastupu dobroinstva, ponudilo da preostalo stanovnitvo prebaci na jedan novi svet koji e samo njima pripadati - drugim reima, na ovo ostrvo. Po svemu sudei, u nekom ranijem razdoblju neka ekspedicija je ovde postavila temelje za ivot, tako da kada su napravljeni planovi za prebacivanje ostataka Zemljana ovamo, u atmosferi ove planete ve je bilo dovoljno kiseonika, a u okeanu hrane u izobilju. S druge strane, nijedan od svetova Galaktikog carstva nije udeo za ovom planetom, zahvaljujui uro enoj odbojnosti prema svetovima koji pripadaju sistemima dvojnih zvezda. Pretpostavljam da je toliko mali broj prihvatljivih planeta u takvim sistemima, da se ak i prihvatljive me u njima odbacuju pod pretpostavkom da ni sa njima neto nije u redu. Takav nain razmiljanja, uostalom, dobro je poznat. Na primer, postoji jedan krajnje dobro prouen sluaj..." "Kasnije emo, Janove, te krajnje dobro prouene sluajeve", prekide ga Treviz. "Da vidimo ta je dalje bilo sa tom seobom na Alfu." "Oni to su ostali", nastavi Pelorat, pomalo ubrzano, "trebalo je da stvore pogodno mesto za ivot. Na okeanu koji prekriva celu planetu, prona eno je konano najplie mesto; tako su napravili na kraju ovo ostrvo. Zasejali su razliite biljke ije je korenje trebalo da pomogne zaista ogroman poduhvat; u poetku je postojala namera da se na slian nain obrazuju itavi kontinenti, ali kada je ovo ostrvo konano stvoreno, dobroiniteljski poriv Carstva ve je minuo. Preostalo stanovnitvo Zemlje preseljeno je ovamo. Carska flotila prebacila je ljude i maine i vie se nikada nije pojavila. Obrevi se na Novoj Zemlji, Zemljani su poeli da ive u najveoj moguoj izdvojenosti." "Najveoj moguoj?" upita Treviz. "Je li ti to Monoli rekao da niko iz itave galaksije pre nas nije kroio na ovu planetu?" "Pa, gotovo najveoj moguoj", ispravi se Pelorat. "pretpostavljam da ovde nema ta da se trai, ak i ukoliko ostavimo po strani praznovernu nenaklonost prema binarnim sistemima. Ponovo, posle duih prekida, naiao bi po neki brod, kao to je bilo i u naem sluaju, ali bi otiao i niko se vie ne bi pojavio. I to je sve." "Da li si ga pitao gde se nalazi Zemlja?" upita Treviz. "Razume se da sam ga pitao. Ne zna." "Kako je mogue da toliko zna o istoriji Zemlje, a da ne zna gde se ona nalazi?" "Golane, sasvim sam ga odre eno pitao da li bi zvezda koja se nalazi samo jedan parsek, ili otprilike toliko, udaljena od Alfe, mogla biti sunce oko koga se obre Zemlja. Nije, razume se, znao ta je to parsek, ali kada sam mu objasnio da je to, gledano u astronomskim razmerama, prilino kratka razdaljina, odgovorio je da, bilo ona kratka ili dugaka, on ne zna gde se Zemlja nalazi niti poznaje ikoga ko bi to mogao znati; jo je dodao da je prema njegovom miljenju pogreno nastojati da se ona prona e. Trebalo bi je, rekao je, ostaviti na miru, na njenom beskonanom i bezvrednom putu kroz svemir." "Slae li se s njim?" upitata Treviz. Pelorat emerno odmahnu glavom. "U stvari, ne. Ali ukoliko je stepen radioaktivnog zaga enja nastavio da se poveava tadanjom brzinom, morala je postati sasvim

nepogodna za ivot po obavljenoj seobi; kako on ree, mora da sada izgara u radioaktivnom plamenu, tako da joj se niko ne moe ni pribliiti." "Gluposti", otresito sreza Treviz. "Nemogue je da neka planeta postane radioaktivna; ali ak i da je to bio sluaj, njena radioaktivnost se nije mogla nikako poveavati, ve samo smanjivati." "Ali Monoli je bio tako siguran u ono to je govorio. Toliki ljudi, sa raznih svetova, s kojima smo o tome razgovarali, savreno su saglasni u tome da je Zemlja zaga ena radioaktivnou. Nema nikakve sumnje - beskorisno je poi tamo." 80. Treviz duboko udahnu vazduh, a onda ree trudei se da to bolje vlada svojim glasom: "Gluposti, Janove. To jednostavno nije istina." "Zna ta, stari drue", odvrati Pelorat, "ne bi smeo da veruje u neto samo zato to eli u to da veruje." "Moje elje nemaju s tim nikakve veze. Idui od jednog sveta do drugog, sve vreme nailazimo na injenicu da je sve to se odnosi na Zemlju - uklonjeno. Zbog ega bi to bilo tako ako nema ta da se krije, ako je Zemlja mrtav, radioaktivnou zaga en svet kome se niko ni ne usu uje da se priblii?" "Ne znam, Golane." "Ipak, zna. Kada smo se pribliavali Melpomeniji, rekao si da bi pria o radioaktivnosti mogla predstavljati samo drugu stranu novia. Uniti sve zapise, kako bi uklonio precizna obavetenja; ubaci u priu radioaktivnost, kako bi obavetenja uinio nepouzdanim. I jedno i drugo imalo bi kao posledicu obeshrabrenost da se makar i zapone potraga za Zemljom - a to je upravo ono emu ne smemo podlei." "U stvari", umea se Blis, "vi, po svemu sudei, smatrate da je ona oblinja zvezda Zemljino sunce. emu onda nastavljati raspravu o pitanju radioaktivnosti? Zar je to uopte vano? Zbog ega jednostavno ne odemo do te oblinje zvezde, i ustanovimo da li je zaista re o Zemlji; i ako jeste, pogledamo na ta ona lii?" "Zbog toga to", odgovori Treviz, "oni na Zemlji, na svoj nain, moraju posedovati izuzetne moi; stoga bih voleo da se Zemlji pribliavam sa to je mogue vie prethodnih saznanja o tom svetu i o njegovim stanovnicima. Kako stvari u ovom trenutku stoje, budui da sam i dalje u potpunom neznanju u pogledu Zemlje, smatram i dalje da je opasna. S tim u vezi: ak mi se vrzma po glavi da vas ostavim ovde na Alfi, a sam nastavim do Zemlje. Dovoljno je i samo jedan ivot izlagati rizicima." "Ne dolazi u obzir, Golane", odvrati Pelorat ozbiljno. "Blis i dete mogu da ostanu ovde i ekaju, ali ja moram poi s tobom. Poeo sam da tragam za Zemljom u vreme kada ti nisi ni bio ro en, i ne smem ostati po strani sada kad je cilj na dohvatu ruku - ma kakva bila opasnost koja bi nam mogla zapretiti." "Blis i dete nee ostati ovde", javi se Blis. "Ja sam Gea, a Gea nam moe pruiti zatitu ak i protiv Zemlje." "Nadam se da ste u pravu", odvrati Treviz sumorno. "Me utim, Gea nije bila u stanju da sprei uklanjanje svih najdavnijih seanja na ulogu Zemlje u njenom stvaranju."

"To je bilo uinjeno u davno doba, kada Gea jo nije bila potpuno ustrojena, dok se jo nije sasvim razvila. Stvari danas stoje sasvim drugaije." "Nadam se da je tako... Ili ste, moda, jutros doli do kakvih obavetenja o Zemlji, koje nam jo niste saoptili. Traio sam da porazgovarate s nekom starijom enom, koja bi vam se ovde stavila na uslugu." "Upravo to sam i uinila." "I ta ste ustanovili?" upita Treviz. "Nita, to se tie Zemlje. U tom pogledu, njen um je sasvim prazan." "Hmm." "Me utim, ustanovila sam da su spretni biotehnolozi." "Ha?" "Na ovom malenom ostrvu odgajili su i podvrgli proveri bezbroj genetskih ustrojstava biljnog i ivotinjskog sveta, i uspostavili odgovarajuu ekoloku ravnoteu, stabilnu i samodovoljnu uprkos tome to su sve zapoeli sa samo nekoliko raspoloivih vrsta. U znaajnoj su meri poboljali ivotne oblike koje su nali u okeanu kada su ovamo prispeli pre nekoliko hiljada godina; uinili su ih hranljivijim, i neuporedivo ukusnijim. Zahvaljujui, upravo, svojoj biotehnologiji, uspeli su da od ovog sveta naine rog izobilja. Povrh toga, imaju i planove to se tie njih samih." "Kakvu vrstu planova?" "Savreno im je dobro poznato", odgovori Blis, "da pod sadanjim okolnostima, budui da su ogranieni na ovo parence kopna, ne mogu razumno oekivati da brojano narastu; stoga, sanjare o tome da se preobrate u amfibijska bia." "Da se preobrate u - ta?" "U amfibijska bia. Imaju nameru da pokuaju da, pored plua, razviju i krge. Sanjare o tome da se osposobe da vrlo velika vremenska razdoblja provode pod vodom; o tome da prona u jo plitkih podruja, i da tu, na dnu okeana, izgrade nova prebivalita. Dok mi je o tome govorila, ona ena je sva blistala; me utim, morala je da prizna da je veoma malo, gotovo nita, u tom pogledu ura eno, premda se Alfanci tim snovima zanose ve nekoliko vekova." "Oigledno", zamisli se Treviz, "na dva su nam podruja izmakli: u biotehnologiji, kao i u klimatskoj kontroli. Pitam se kakvim tehnikama raspolau." "Morali bismo da se obratimo njihovim strunjacima", ree Blis, "ali s druge strane, mogue je da oni ne bi eleli da o tome govore." "Nije to naa prva briga ovde", prihvati Treviz, "me utim, Zadubini bi nesumnjivo dosta znailo da primi neka znanja od ovog minijaturnog sveta." "Ali kako stvari za sada stoje, klimatska kontrola sasvim je uspena i na Terminusu", primeti Pelorat. "Klimatska kontrola uspena je na mnogim svetovima", odvrati Treviz, "ali uvek je u pitanju svet kao celina. Ovde, me utim, Alfancima polazi za rukom da klimatsku kontrolu ostvaruju na jednom deliu planete, i u tom smislu, verovatno raspolau tehnikama koje su nama savreno nepoznate... Jo neto, Blis?" "Okupljanja i proslave. Ovi ljudi, po svemu sudei, koriste svaku priliku za slavlja, im uzmognu da se odvoje od ribarenja ili poslova u poljima. Veeras posle obeda

imaemo muziko vee - to sam vam ve rekla - a sutra, tokom dana, odrae se jo jedno slavlje na obali. Koliko sam uspela da shvatim, du itavog ostrva - u stvari, itavom duinom oko njega - okupe se svi oni koji budu mogli da napuste svoje poljske radove, kako bi uivali u vodi i slavili sunce, budui da e posle toga, dan ili dva, padati kia. Zatim, sledeeg dana, treba da se vrate ribarski amci, probijajui se kroz kiu; predvee, me utim, bie odrana sveanost hrane, tokom koje e se kuati ulov." Pelorat stade da gun a. "Obroci su, ovde, ionako preobilni. Na ta bi trebalo da lii ta parada dranja?" "Koliko sam shvatila, naglasak nee biti na koliinama, ve na raznovrsnosti. U svakom sluaju, svo etvoro pozvani smo da im se pridruimo na tim proslavama. Oekuju nas, posebno, na muzikom soareu veeras." "I svirae se na starim instrumentima?" upita Treviz. "Aha." "ta ih, u stvari, ini tako starim? Primitivni kompjuteri?" "Ne, ne. U tome i jeste stvar. Uopte nisu u pitanju elektronski, ve mehaniki instrumenti. Opisali su mi ih: strue se po icama, duva u cevi, i lupa po koi ili metalu." "Nadam se da ne izmiljate", odvrati Treviz, zapanjen. "Ne, nimalo. Koliko sam uspela da razaberem, i vaa mala Hiroko duvae u neku od tih cevi - zaboravila sam joj ime - i pripremite se da to izdrite." "to se mene tie", za trenutak se umea Pelorat, "zaista bih voleo da odem na taj soare. Znam veoma malo o staroj muzici, i veoma bih voleo da je ujem" "Ona nije 'moja mala Hiroko'", napomenu Treviz hladno. "Ali ta mislite, da li su to instrumenti kakve su nekad koristili na Zemlji?" "Po svemu sudei", odgovori Blis. "U svakom sluaju, kako ta ena ree, instrumenti su nainjeni mnogo pre no to su preci dananjih Alfanaca prispeli ovamo." "U tom sluaju", zakljui Treviz, "moda bi imalo svrhe sasluati sve to kripanje, piskanje i tretanje, s ozbirom na poruku koju bi ono moglo sadrati o Zemlji." 81. Za divno udo, izme u svih njih najvie je Falom bila oduevljena pri pomisli na predstojee muziko vee. Blis i ona su se okupale u malenom kupatilu koje se nalazilo u posebnoj zgradici, u blizini njihovih odaja. U sobiku se nalazila jedna kada, sa tekuom vrelom i mrzlom (umesto, toplom i hladnom) vodom, jedan lavor i jedna polica. Sve je to delovalo i isto i privlano, i pod kasnim popodnevnim suncem, koje je sobiak bojilo u rumeno, u kupatilu je bilo i ugodno i prisno. Kao i u ranijim prilikama, Falom je i ovog puta bila obuzeta Blisinim grudima, i ova se samo ogranii na to da joj saopti (sada, kada je Falom razumela galaktiki) da je tako sa svim enama na njenom svetu. Na to je, dakako, sledilo Falomino neizbeno 'A zato?' na ta je Blis, poto je malo razmislila i nije nala nikakav smislen odgovor, pribegla sveobuhvatnom 'Zato.' Poto su se okupale Blis pomoe Falom da stavi na sebe odeu koju su dobile od Alfanki - prvenstveno suknju, koja se poput pregae omotavala oko tela. inilo se sasvim prirodnim ostaviti Falom obnaenu od struka navie. to se nje same tie, dok je oblaila

alfansku suknju (bila joj je neto tesna u bedrima), Blis odlui da navue i svoju bluzu. inilo joj se glupim da oponaa druge ene i da slobodno izloi svoje grudi, iako je to u ovdanjoj zajednici bilo sasvim odomaeno; bez obzira na to to joj grudi nisu bile prevelike i to su bile toliko lepo izvajane kao i bilo ije ovde - ona ostade pri svojoj odluci. Zatim dvojica mukaraca zauzee kupatilo, i Treviz, kao i obino kada su mukarci u pitanju, ne prestade da gun a zbog koliine vremena koje su ene na sebe utroile. Blis se okrenu prema Falom da proveri da li e suknja dobro stajati na njenim jo nerazvijenim bedrima i bokovima, i ree: "Ba je to lepa suknja, Falom. Da li ti se dopada?" Falom se nekoliko trenutaka zagleda u ogledalo, i odvrati: "Da, dopada mi se. Ipak, da mi ne bude hladno bez iega gore?" I ona pogleda svoje obnaene grudi. "Ne verujem, Falom. Na ovom svetu prilino je toplo." "Ti si, ipak, obukla bluzu." "Jesam. Ali takav je obiaj na mom svetu. A sad, Falom, moram da ti kaem: tokom veere i posle, biemo u drutvu velikog broja ovdanjih ljudi. Misli li da si u stanju da to podnese?" Falom se snudi, i Blis pohita da doda: "Sedeu sa tvoje desne strane, i obgrliu te oko ramena. Pel e sedeti s tvoje suprotne strane, a Treviz preko puta tebe. Neemo dozvoliti nikome da ti se obrati, a ni ti nee morati ni sa kim da razgovara." "Pokuau, Blis." Falomin glas bee dostigao najveu moguu visinu. "Posle veere", nastavi Blis, "nekoliko Alfanaca svirae za nas svoju muziku, na nain na koji se nekada kod njih sviralo. Da li ti, uopte, zna ta je to muzika?" Blis, najbolje to je mogla, pokua da oponaa zvuk elektronskih instrumenata. Falomino lice preplavi oseaj razdraganosti. "Misli..." Sledeu re izgovori na svom jeziku, i istog asa poe da peva. Blis rairi oi. Bila je to prelepa pesmica, iako pomalo neobuzdana i bogata estokim oseanjima. "Tako je. To je muzika", potvrdi ona. Falom joj uzbu eno objasni: "Dembi je sve vreme svirao muziku", (ona oklevae za trenutak, ali ipak izgovori re na galaktikom). "Svirao je muziku na..." I ponovo izgovori neto na svom jeziku." Blis sumnjiavo ponovi izgovorenu re: "Fiful?" Falom se nasmeja. "Ma, ne fiful, ve..." Sada, kad su obe rei stajale jedna kraj druge, Blisi nije bilo teko da uoi razliku, ali istog asa odustade od namere da ponovi drugi izraz. Ona se, samo, zadovolji da upita: "Na ta lii taj instrument?" Falomin oskudni galaktiki renik nije joj dostajao da ga u potpunosti opie, a ono to pokua da objasni rukama nije ostavilo na Blis nikakav utisak. "Objasnio mi je i kako se upotrebljava..." objasni Falom ponosno. "Koristila sam svoje prste ba kao i Dembi, ali mi je on objasnio da uskoro neu morati." "Pa to je divno, draga", prihvati Blis. "Videemo, posle veere, da li su i Alfanci toliko dobri, koliko je to bio Dembi."

Falomine oi zablistae i prijatne misli o onome to je trebalo da usledi pomogoe joj da podnese raskonu veeru, uprkos gomili i smehu i buci svuda oko nje. Samo jednom, kada je neko sluajno prosuo neko jelo - to izazva buru usklika u njihovoj neposrednoj blizini - Falom poe da se trese; ali Blis je istog asa privue k sebi, u svoje zatitniko okrilje. "Pitam se", doapnu ona Peloratu, "da li bismo mogli nekako da udesimo da obedujemo nasamo. Inae, moraemo da veoma brzo napustimo ovaj svet. Dovoljno je to moram da trpam u sebe sav ovaj ivotinjski protein kojim se hrane Izdvojenici; me utim, moram to da inim na miru." "U pitanju je samo veoma dobro raspoloenje ovih ljudi", odvrati Pelorat, koji bi bio spreman da, u razumnim granicama, podnese bilo ta to mu se inilo da se uklapa u obrasce primitivnih ponaanja i verovanja. ...I veera uskoro bi privedena kraju, i prisutnim skupom pro e objava da e za koji trenutak zapoeti muziko vee. 82. Prostorija u kojoj je trebalo da se odri muziko vee bila je velika koliko i trpezarija, i bilo je tu preklopnih stolica (prilino neudobnih, pomisli Treviz) za oko stotinu pedeset ljudi. Kao poasni gosti, posetioci su smeteni u prvi red, i mnogi Alfanci su im se obratili, utivo i sa pohvalama se izrazivi o njihovoj odei. Oba mukarca bila su obnaena iznad pojasa, i Treviz je, kad god bi se setio, zatezao trbune miie i povremeno s neskrivenim samozadavoljstvom bacao pogled na svoje tamnomaljive grudi. Pelorat, me utim, obuzet razgledanjem svega oko sebe, bio je savreno ravnoduan u odnosu na svoju vlastitu pojavu. Blisina bluza privue neskrivene poglede pune iznena enja, ali niko nita naglas ne ree. Treviz zapazi da je prostorija bila tek napola ispunjena, i da su ogromnu veinu prisutnih inile ene - moda i zbog toga to je najvei broj mukaraca bio u ribarenju, na otvorenom moru. Pelorat gurnu blago Treviza i apatom mu ree: "Imaju elektrino osvetljenje." Treviz baci pogled prema okomitim cevima to su stajale na zidovima, kao i na one to su visile sa tavanice. Sve su isputale blagu svetlost. "Fluorescentno svetlo", ree on. "Prilino primitivno." "Da, ali ipak obavlja posao. Tih cevi ima i u naim sobama, kao i u kupatilu. Mislio sam da su u pitanju samo dekorativni ukrasi. Ukoliko bih uspeo da ustanovim kako se njima barata, ne bismo morali da sedimo u mraku." Pomalo razdraljivo, Blis primeti: "Mogli su ba i da nas upute." "Moda su mislili da znamo; moda ni ne pomiljaju da postoji neko ko ne zna", ree Pelorat. etiri ene pojavie se iza zastora, i posedae na stolice to su stajale ispred prvog reda gledalaca. Svaka od njih drala je u ruci neki instrument od lakovanog drveta; instrumenti su bili u osnovi me usobno slini, ali ih nije bilo lako opisati. Razlikovali su se, pre svega, u veliini; jedan je bio malen, druga dva neto vea, a etvrti, u pore enju s njima prilino velik. Sve ene su, tako e, u drugoj ruci drale neku palicu.

Kada se pojavie gledalite umereno zazvida, na ta se sve etiri ene naklonie. Svaka od njih imala je preko grudi povezan komad belog providnog platna, kao da su elele da izbegnu neposredni dodir instrumenata i svojih obnaenih prsa. Protumaivi zviduke kao izraz odobravanja, ili kao nagovetaj uivanja koje je trebalo da usledi, Treviz im se, nastojei da bude utiv, i sam pridrui. Na to i Falom ispusti zvuk koji bee znatno vie od obinog zviduka; sva se panja namah usmeri na njih, i Blis oseti potrebu da je vrsto stisne, budui da je devojica u zvidanju pronala izvor velike zabave. Bez ikakve prethodne pripreme tri ene podigoe svoje instrumente i stavie ih pod bradu, dok etvrti, onaj najvei, ostade izme u nogu etvrte ene, oslanjen o pod. Duge palice koje su sve etiri drale u desnoj ruci kliznue preko ica instrumenata, dok prstima leve ruke, na gornjem kraju ica, stadoe po njima brzo da prebiraju. Ovo je, pomisli Treviz, ono 'kripanje' koje im je bilo nagoveteno; me utim, zvuk koji su proizvodile nipoto nije bio nalik na kripu. Iz svakog instrumenta potee nean i melodian sled tonova; svaki instrument je isputao zvuke posebne boje, i svi zajedno zvuali su veoma ugodno. Nedostajala im je tanana sloenost elektronske muzike ('prave muzike', po Trevizovom miljenju); u njihovom spoju preovladavala je lako raspoznatljiva istovetnost. Uprkos tome, kako je vreme prolazilo i kako mu se ui stadoe navikavati na ovaj neobian sistem zvukova, Treviz u sve veoj meri poe da razabira njihovu finou. Bilo je naporno pratiti ih, i pomalo odsutno, on se priseti bunosti i matematikog ustrojstva i istoe 'prave muzike'; me utim, istovremeno, uini mu se da bi, kada bi dovoljno dugo sluao zvuke koje su proizvodile ove drevne naprave, u njima mogao i uivati. Posle otprilike etrdeset pet minuta muziciranja, pojavi se Hiroko. Ona namah spazi Treviza u prvom redu slualaca; sa cvetom u kosi, izgledala je veoma lepo; grudi nije niim prekrila budui da, po svemu sudei, njen instrument nije trebalo da do e ni u kakav dodir sa njenim telom. Njen instrument prestavljao je tamnu, drvenu cev, dugaku otprilike ezdeset, i debelu dva centimetra. Ona prinese cev usnama i dunu u otvor to se nalazio blizu jednog njenog kraja; zau se tanan, umilan zvuk, ija se visina menjala dok je ona prevlaila prstima du metalnih dirki raspore enih itavom duinom cevi. Na prvi zvuk instrumenta Falom stee Blisinu ruku i uzviknu: "Blis, to je..." Re koju je izgovorila zvuala je Blis kao "fiful." Blis pokretom glave zapovedi Falom da uuti, ali devojica ponovi, ovog puta tiim glasom: "Ali to je taj instrument!" Neki me u prisutnima poee se osvrtati u njihovom pravcu, i Blis vrsto pritisnu Falomina usta i privue je blie sebi i energino, zapovedniki, apnu joj na uvo: "Tiina!" Nakon toga Falom nastavi da utke prati Hirokino sviranje, ali su joj se prsti sve vreme grili, kao da i sami proizvode zvuke na tom neobinom instrumentu. Poslednji izvo a na koncertu bio je neki stariji ovek koji je svirao na nekom instrumentu sa cevima koje je drao zabaene iza ramena. Pritiskao ga je i ponovo

otputao, dok su mu prsti klizili preko niza belih i crnih dirki na jednoj od cevi, povremeno pritiskajui, istovremeno, po nekoliko me u njima. Trevizu se zvuci ovog instrumenta uinie iscrpljujuim, pomalo varvarskim i neprijatnim, dozvavi mu u seanje lave divljih pasa s Aurore - ne stoga to su ga ti zvuci podseali na lave, ve stoga to su slina oseanja pobu ivali u njemu. Blis je izgledala kao da e svakog trenutka pokriti ui akama, a i na Peloratovom licu bio je mrgodan izraz. inilo se da jedino Falom uiva, jer je sve vreme tiho trupkala nogom; primetivi to, Treviz tek tada, na vlastito iznena enje, shvati da je muziku izvo aa pratio ritam koji se savreno slagao sa tupkanjem Falominih noica. Koncert napokon bi priveden kraju i istog asa odjeknu prava bura zviduka, u kojoj se uzbu eni Falomin glasi sasvim jasno mogao razabrati. Prisutni u gledalitu okupe se ubrzo u manje grupice, zapodevajui bune i zagluujue razgovore kakvima su, po svemu sudei, Alfanci bili skloni u svim javnim prilikama. Neki od izvo aa doli su u predvorje ispred koncertne prostorije, i upustili se u razgovore sa pojedincima iz publike koji su prili da im estitaju. Falom se otrgnu od Blis i otra do Hiroko. "Hiroko", uzviknu ona, borei se za dah, "daj mi da pogledam..." "ta da pogleda, draga?" upita Hiroko. "To na emu si svirala." "Ah, to", nasmeja se Hiroko. "To je flauta, draga moja." "Mogu li da je pogledam?" "Naravno, draga." Hiroko otvori kutiju i izvue instrument. Sastojao se iz tri dela, ali ga ona brzo sloi i prui Falom, podmetnuvi joj usnik pod usne rekavi: "Evo, duni svoj dah na ovo mesto." "Znam, znam", odvrati Falom udno, i mai se flaute. Istog asa, me utim, Hiroko povue instrument i podie ga iznad glave. "Duni, dete, ali nemoj dodirivati." Falom je izgledala razoarano. "Mogu li, onda, da je pogledam? Neu je dodirivati." "Naravno, draga moja." Ona ponovo isprui flautu i Falom se paljivo zagleda u instrument. Trenutak potom, fluoroscentno osvetljenje u prostoriji blago se i gotovo neosetno prugui, i tanan, pomalo nesiguran i podrhtavajui ton, iznenada se oglasi iz flaute. Hiroko, duboko iznena ena, gotovo da ispusti instrument, ali Falom uzviknu: "Uspela sam! Uspela sam! Dembi mi je rekao da u jednog dana biti u stanju da to uinim." "Jesi li to ti proizvela zvuk?" upita Hiroko. "Jesam, ja sam. Jesam." "Ali, dete, kako ti je to polo za rukom?" Zarumenjena usled zbunjenosti, Blis se umea: "Izvinite, Hiroko. Odmah u je ukloniti." "Nemojte", odvrati Hiroko. "elela bih da ponovo pokua." Nekoliko prisutnih Alfanaca pribliie im se, vo eni radoznalou. Falom se namrti, kao da e svu raspoloivu snagu uneti u svoj pokuaj. Fluorescentna svetla jo se vie priguie nego maloas, i trenutak potom, iz flaute ponovo odjeknu zvuk, ali ovog puta,

jasan i postojan. Jo nekoliko tonova se probi, im metalne dirke na instrumentu stadoe da se same od sebe pokreu. "Malo se razlikuju od..." ree Falom, pomalo bez daha, kao da je vazduh koji je pokrenuo instrument poticao iz njenih plua - kao da se flauta nije oglasila istom voljom njenog uma. Pelorat dobaci Trevizu: "Mora biti da energiju uzima iz elektrinog napona, koji hrani elektrino osvetljenje." "Pokuaj jo jednom", zatrai Hiroko, drhtavim glasom. Falom zatvori oi. Zvuk je sada bio jo pitomiji, oigledno, pod vrom kontrolom. Flauta je sada svirala sama od sebe, pokretana, umesto prstima, energijom izvana, transdukovanom putem jo nesazrelih renjeva Falominog mozga. Isprava nesre eni tonovi postepeno se uobliie u muziku frazu i svi koji su jo bili prisutni u prostoriji pristupie Falom i Hiroko, netremice posmatrajui kako Hiroko, palcem i kaiprstom pridrava jedan kraj instrumenta, poturivi njegov drugi kraj ispred Falominog lica, dok je devojica, i dalje zatvorenih oiju, ne dodirujui je, upravljala flautinim dirkama. "Komad koji sam maloas odsvirala", proapta Hiroko. "Zapamtila sam ga", odvrati Falom, blago klimnuvi, nastojei da i dalje ostane usredsre ena na instrument. "Nisi ispustila nijednu notu", primeti Hiroko, kad Falom konano zavri. "Ali, Hiroko, ne treba tako! Nisi to dobro odsvirala!" Blis se umea. "Falom! Nije nimalo lepo od tebe da tako govori! Mora se..." "Molim vas", prekide je Hiroko, gotovo zapovedniki, "nemojte se meati. Zbog ega, dete, tvoje misli kau da sam pogreila?" "Zbog toga to bih ja to drugaije svirala." "Pa, pokai mi." Iz flaute ponovo potekoe zvuci, ali ovog puta znatno sloeniji, jer je mo koja je pokretala dirke inila to mnogo bre, u gotovo vrtoglavom sledu, i sa vidljivo tananijim ustrojstvom nego maloas. Muzika je sada bila neuporedivo razu enija, znatno oseajnija i dirljivija. Hiroko je stajala sva ukoena, i itava prostorija kao da se naprosto skamenila. ak i poto je, konano, Falom zavrila, dugo se vremena ne zau ni najmanji um. A onda Hiroko, duboko udahnuvi vazduh, upita: "Malena moja, da li si ikada ranije bila u prilici da to svira?" "Nisam", odgovori Falom, "ranije sam mogla samo da to inim pomou prstiju, ali ne i da sviram ovako." A onda dodade bez imalo samohvalisanja: "Niko to nije u stanju." "A da li ume da odsvira neto drugo?" "Mogu da izmislim neto svoje." "Hoe li rei - da improvizuje?" Falom se namrti, budui da joj ta re nije bila poznata, i pogleda prema Blis. Blis potvrdno klimnu, i Falom odgovori: "Da." "Najlepe te molim, onda, uini to", zatrai Hiroko. Nekoliko trenutaka Falom ka da se izgubi u mislima, a onda zapoe lagano, jednostavnim sledom tonova, kao kod kakve uspavanke. Fluroscentna svetla su, naizmenino, gubila i dobijala na sjaju, u skladu sa smanjenim ili poveanim dotokom

energije; nije se, me utim, inilo da to iko primeuje, verovatno videi u tome posledicu a ne uzrok nastajanja muzike, kao da je neki posluni elektrini duh postupao po nalozima elektrinih talasa. Ustrojstvo tonova ponovi se jo jednom, ovog puta glasnije; zatim postade sloenije, rasu se u niz varijacija i, ni za asak ne odstupajui od osnovne sheme, uskomea se i uzvihori do te mere da sluaocima, gotovo, zastade dah. Konano, tonovi se stadoe sputati jo bre no to su se uspeli, kao da se silovito obruavaju, i sluaoci se spustie na tle, jo uvek sa oseanjem da lebde, negde u nepreglednim visinama. Zagluna buka ispuni vazduh, i ak i Treviz, koji je bio naviknut na posve drugaiju vrstu muzike, alosno pomisli kako nikada vie nee uti nita slino. Kada se agor, konano, stia, Hiroko isprui flautu. "Uzmi je, Falom, ona ne moe pripadati nikome drugom do tebi!" Falom se mai rukom da je uzme, ali je Blis zaustavi i ree: "Ne moemo je primiti, Hiroko. To je suvie dragocen instrument." "Imam jo jedan, Blis. Ne tako dobar, ali pravedno je tako. Ovaj instrument treba da slui onom ko ga je najdostojniji. Jo nikada ne uh da ovako neko svira, i greh bi bio da zadrim za sebe instrument iz koga ne mogu da izvuem sve to je on u stanju da prui. Mada bih veoma volela kada bih umela da na njemu sviram, ne dotiui ga rukama." Falom prihvati flautu i, sa izrazom najdublje sree u oima, vrsto je privinu uz grudi. 83. Obe prostorije u njihovom prebivalitu bile su osvetljene fluorescentnom svetlou, a bila je osvetljena i pokrajna zgrada, ona sa kupatilom. Svetlost je bila priguena, i ne ba pogodna za itanje; ali bar nisu morali da sede u tmini. Ipak, godilo im je da borave napolju. Nebo je bilo posuto zvezdama, to je uvek palilo matu onih koji su ro eni na Terminusu; na njihovoj rodnoj planeti nebo je bilo gotovo bez zvezda, i samo se bledi krak galaktike spirale mogao tek nejasno nazreti. Strahujui da bi mogli zalutati, ili se povrediti negde u mraku, Hiroko ih je dopratila do njihovog privremenog prebivalita. Sve vreme, dok su se vraali, drala je Falom za ruku, a i posle, poto je upalila svetla u njihovoj kuici, ostade s njima napolju, nijednog trenutka ne isputajui devojicu. Blis joj se ponovo obrati, shvatajui da mlada ena i dalje vodi estoku bitku, izloena dvojakim, me usobno suprotstavljenim oseanjima. "Zaista, Hiroko, ne moemo uzeti tu flautu od tebe." "Ne, ona mora pripasti Falom." Uprkos tome, bura je i dalje vitlala u njoj. Treviz nije skidao pogled sa zvezdanog neba. Okruivala ih je gotovo potpuna tmina, koju jedva da su naruavali pramenovi svetlosti to su dopirali iznutra, iz njihovih soba; jo manje su je naruavale blede takice svetlosti to su dopirale iz drugih, poprilino udaljenih kua. "Hiroko", pozva on mladu enu, "da li vidi onu veoma sjajnu zvezdu? Kako je ovde zovete?" Hiroko nemarno pogleda u oznaenom pravcu i odgovori, po svemu sudei bez nekog veeg zanimanja: "To je Sadrug."

"Zbog ega je tako nazivate?" "Zbog toga to oko naeg sunca naini pun krug svakih osamdeset standardnih godina. U ovo doba godine, javlja se uvek kao veernja zvezda. Ali, tako e, tvoje se oi mogu za njom obazreti i preko dana, dok lebdi iznad obzorja." Vrlo dobro, pomisli Treviz. Nije ba da nita ne zna o astronomiji. A onda je ponovo upita: "A da li ti je poznato da Alfa ima jo jednog sadruga, malenog i ne tako blistavog, koji se nalazi mnogo, mnogo dalje od ove blistave zvezde. Nije ga mogue videti bez teleskopa." (Ni on sam je nije video, nije mu bilo stalo do toga da traga za njom; podaci o njoj, me utim, bili su uneti u memoriju brodskog kompjutera.) I ovog puta savreno ravnoduno, ona odgovori: "Uili smo o tome u koli." "A kako stoji stvar s onom tamo? Vidi li onih est zvezda, spojenih me usobno izlomljenom linijom?" "Da. To je Kasiopeja." "Stvarno?" upita Treviz, oigledno pometen. "A koju od njih nazivate Kasiopejom?" "Sve njih zajedno. Sve koje povezuje izlomljena linija. Sve su one Kasiopeja." "A zbog ega ih tako nazivate?" "Saznanje o tome mi nedostaje. Ja nita ne znam o astronomiji, najpotovaniji Trevize." "A vidi li onu najniu zvezdu u toj grupi, onu koja blista jae od drugih? ta je to?" "Zvezda. Ime joj ne znam." "Ali, izuzimajui dve zvezde-sadruga, ona je od svih drugih zvezda najblia Alfi. Udaljena je odavde samo jedan parsek." "Prihvatam tvoje rei", odvrati Hiroko. "Ali, meni nije znano." "Da li je to, moda, zvezda oko koje se Zemlja okree?" Hiroko pogleda prema zvezdi sa blagim zanimanjem. "Meni nije znano. Nikada jo ne uh da je neko o tome zborio." "Ali ta ti misli, da li bi to bilo mogue?" "Kako bih mogla rei? Meni nita nije znano o tome gde bi Zemlja mogla biti... A sada - moram te ostaviti. Sutra, rano izjutra, pre neg' zapone proslava na obali, moram odraditi svoj posao u poljima. Ugledau vas sve tamo, ponovo, odmah posle ruka. Da? Da?" "Razume se, Hiroko." Ona ih potom ostavi, gotovo otravi u mraku. Treviz neko vreme gledae za njom, a onda se pridrui ostalima, u prigueno osvetljenoj kolibi. "ta mislite, Blis" upita on, "da li nas je lagala u pogledu Zemlje?" Blis odmahnu glavom. "Ne verujem. Me utim, nalazi se u stanju ogromne napetosti; postala sam toga svesna tek posle koncerta. Bila je napeta i pre no to ste je poeli propitivati o zvezdama." "Moda zbog toga to se rastala od flaute?" "Moda. Nisam sigurna." Blis se okrenu prema Falom. "A sada, Falom, elim da ode u nau sobu. Kada bude spremna za spavanje, oti i u kupatilo, upotrebi nokiri, a potom operi ruke, lice i zube." "elela bih, Blis, da malo sviram na flautu."

"Dobro, ali samo malo, i veoma tiho. Jesi li me razumela, Falom? I, mora smesta prestati, im ti budem rekla." "Da, Blis." Troje odraslih, napokon, ostadoe nasamo; Blis je sedela u naslonjai, a dvojica mukaraca na krevetiu. "Ima li kakvog razloga da se i dalje zadravamo na ovoj planeti?" upita Blis. Treviz slee ramenima. "Nismo jo razmotrili pitanje Zemlje u vezi sa tim drevnim instrumentima; moda bi se tu moglo togod iakati. Moda bi se, tako e, isplatilo da saekamo da se mukarci vrate iz ribarenja. Moda oni znaju neto to ne znaju oni to povazdan sede kod kua." "Mislim da je to veoma malo verovatno", ree Blis. "Jeste li sigurni da vas ovde ne zadravaju Hirokine tamne oi?" Pomalo nestrpljivo, Treviz odvrati: "Ne razumem vas, Blis. Kakve veze ima sa vama ono to ja radim? Zbog ega sve vreme uzimate pravo da se u odnosu na mene postavljate kao moralni presuditelj?" "Mene se va moral nimalo ne tie, sve dok to ne poga a i nau ekspediciju. Vi elite da prona ete Zemlju, kako biste, konano, odluili da li ste u pravu ako Galaktiku pretpostavite svetovima Izdvojenika. I ja to elim. Tvrdite da je neophodno da posetite Zemlju kako biste, konano, mogli da donesete odluku, i istovremeno, po svemu sudei, ube eni ste da Zemlja krui oko one blistave zvezde. Pa, onda, da po emo. Priznajem da bi bilo korisno da, pre nego to po emo, do emo do nekih obavetenja o Zemlji, ali ini mi se savreno jasnim da ih ovde neemo nai. Ne elim da se ovde zadravamo samo zato to vi uivate u Hiroko." "Moda emo i krenuti", odgovori Treviz. "Dozvolite mi da malo o tome razmislim. Uveravam vas, me utim, da Hiroko nee igrati nikakvu ulogu u donoenju moje odluke." "Smatram da bi trebalo da odemo do Zemlje", umea se Pelorat, "u najmanju ruku da ustanovimo da li je zaga ena ili nije. Zaista, ne vidim razlog da se ovde jo zadravamo." "Jesi li siguran, Janove, da te na takav zakljuak ne podstiu Blisine tamne oi?" upita Treviz, pomalo podrugljivo ali, istog asa, on dodade: "Ne, izvini, Janove, povlaim re. Bilo je to detinjasto s moje strane. Pa ipak, ovo je, nezavisno od Hiroko, zaista krajnje prijatan svet, i moram rei da bih, pod nekim drugim okolnostima, bio u ozbiljnom iskuenju da trajno na njemu ostanem... Nemate li utisak, Blis, da Alfa dovodi ozbiljno u pitanje vae teorije o Izdvojenicima?" "U kom pogledu?" upita Blis. "Sve vreme tvrdite da svaki zaista izdvojeni svet vremenom neminovno postaje neprijateljski nastrojen, i opasan." "ak i Komporelen", odvrati Blis ravnim glasom, "koji je poprilino van glavnih tokova galaktikog zbivanja - mada je, bar u teoriji, Pridruena sila Zadubinske federacije." "Ali, ne i Alfa. Ovaj svet je, jo potpunije, od svega odseen, pa ipak, moete li se poaliti na ovdanje gostoljublje i prijateljstvo s kojim se susreemo? Hrane nas, oblae, daju nam smetaj, prire uju proslave nama u ast, i ak nas pozivaju da jo ostanemo. ta mu se, uopte, moe prigovoriti?"

"Nita, po svemu sudei. Hiroko vam je, ak, podarila i svoje telo." Treviz ljutito odvrati: "Blis, ta vam tu smeta? Nije mi, 'podarila' svoje telo; 'podarili' smo ga jedno drugom. Oboje smo to eleli, i oboma nam je to donelo zadovoljstvo. Teko, s druge strane, da biste mogli tvrditi da vi ne 'podarujete' svoje telo prema svom vlastitom naho enju?" "Blis, molim te", umea se Pelorat, "Golan je savreno u pravu. Nema nikakvog razloga da se meamo u njegova privatna zadovoljstva." "Nemamo", nepopustljivo ree Blis, "osim ukoliko se ona ne tiu svih nas." "Ne tiu se nikoga osim mene", odvrati Treviz. "Krenuemo ubrzo, uveravam vas. Odlaganje mi je potrebno da pribavim jo neka obavetenja, i nee dugo potrajati." "Pa ipak", primeti Blis, "ne verujem Izdvojenicima ak ni kada darove nose." Treviz odmahnu rukama. "Prava stvar: donese zakljuak, a onda pokuava da mu prilagodi injenice. Ako to nije..." "Samo se usudite da to izgovorite", prekide ga Blis pretei. "Ja nisam ena. Ja sam Gea. I Geu, a ne mene, more brige." "Ali, nema nikakvog razloga..." U tom asu, zau se lako grebuckanje na vratima. Treviz se skameni. "ta je sad to?" upita on apatom. Blis lako slee ramenima. "Otvorite vrata i pogledajte. Sami rekoste da je ovo prijatan svet, i da nam ovde ne preti nikakva opasnost." Treviz je ipak i dalje oklevao, sve dok se s druge strane vrata ne oglasi neki barunasti glas. "Molim vas. To sam ja!" Bio je to Hirokin glas. Treviz se u jednom skoku na e kraj vrata. Hiroko gotovo ulete unutra. Obrazi su joj bili vlani. "Zatvorite vrata", gotovo promuca ona. "ta ovo treba da znai?" upita Blis. Hiroko epa Treviza za ruku. "Ne mogoh ostati po strani. Pokuah, ali nisam mogla. Odlazi, hitro, i svi vi. I dete povedite brzo. Uzmite brod i beite s Alfe... dok jo tmina vlada" "Ali zbog ega?" upita Treviz. "Jer, smrt ti grozi, i svima vama." 84. Tokom nekoliko dugih trenutaka troje Doljaka skamenjeno su zurili u Hiroko. Konano, Treviz progovori: "eli li da kae da tvoji sunarodnici nameravaju da nas ubiju?" Hiroko odgovori, dok su joj suze tekle niz obraze: "Ve si na stazi smrti, najpotovaniji Trevize. A i ostali s tobom... Pre mnogo vremena, nai najmudriji pronali su da je jedan virus, netetan po nas, vesnik smrti za sve Doljake. Mi smo na njega otporni." Izbezumljena, ona protrese Trevizovu ruku. "Ti si zaraen." "Ali kako?" "Dok smo delili uitak. To je jedan od naina." "Ali ja se oseam savreno dobro", odvrati Treviz.

"Virus jo nije poeo da dela, ali poee im nai mukarci stignu iz ribolova. Nai zakoni kau da svi moraju doneti odluku o tome - ak i mukarci. Oni e, sigurno, dati re potvrde, i mi vas, stoga, drimo ovde do tog sudnjeg vam asa - dva jutra od sada. Odlazite odmah, dok jo tama caruje i dok jo niko nita ne sumnja." "Zbog ega to va narod ini?" otro je upita Blis. "Nae bezbednosti radi. Nas je malen broj i izobilni smo. Ne elimo uljeze - Doljake. Jer, ako samo jedan prispe i otkrije naa dobra, za njim e stii i drugi; i stoga, kad neki brod prispe, moramo biti tvrdi da odavde ne uzmogne otii." "Ali ak i ako je tako", upita Treviz, "zbog ega nas, sada, upozorava?" "Ne ispituj za razlog... Oh, moram ti rei, jer ujem je iznova. Evo, pouj je..." Iz susedne sobe stadoe da dopiru zvuci - Falom je svirala neto neno, i beskrajno dirljivo. "Ne mogu podneti da ta muzika umre", objasni Hiroko, "jer i to dete ve koraa stazom smrti." "Jesi li joj samo zbog toga poklonila flautu?" upita Treviz strogo. "Zbog toga to si znala da e je dobiti natrag, kad Falom umre?" Hiroko ga uasnuto pogleda. "Ne, to nije bilo u mom umu. Ali najzad razumedoh da to ne sme biti uinjeno. Odlazite zajedno s detetom, i ponesite sa sobom flautu, da je nikada vie ne uzmognem videti. U svemiru biete iznova sigurni, i virus koji sada boravi u tvom telu, umree posle nekog vremena jer ga niko nee pokrenuti. Za uzvrat, traim od vas da nikad, nikome ne prozborite ni re o ovom svetu, da niko, nikad, ne sazna za njega." "Neemo ni re prozboriti o njemu", obea Treviz. Hiroko podie pogled. Tihim glasom ona ga upita: "Mogu li da te poljubim jo jednom, na ovom ispraaju?" "Ne", odvrati Treviz. "zaraen sam ve jednom, i to mi je vie nego dovoljno." A onda, manje grubo, on dodade: "Ne plai. Tvoj e te narod pitati zbog ega plae, i nee biti u stanju da im navede neki dobar razlog... Opratam ti to to si mi uinila, imajui u vidu ta sada ini da nas spase." Hiroko se uspravi, paljivo obrisa obraze nadlanicom, i duboko uzdahnuvi, odgovori: "Hvala ti i na tome." Trenutak potom, nestade. "Pogasiemo svetla", ree Treviz, "i malo poekati, a onda emo krenuti... Blis, recite Falom da prestane da svira. Ali, naravno, neka ne zaboravi da ponese flautu... Potom emo krenuti prema brodu, ukoliko budemo u stanju da u mraku prona emo put do njega." "Ne brinite, nai u ga", ree Blis. "Moja odea je na brodu, i ma koliko se slabano oseala, tamo je i Gea. Gea nee imati potekoa da prona e Geu." I ona pohita u drugu sobu, da pripremi Falom. "ta misli", upita Pelorat, "da li su pokuali da nam otete brod, kako bi nas spreili na odemo odavde?" "Nemaju naina da to uine", odvrati Treviz namrteno. I kada se Blis ponovo pojavi, vodei Falom, Treviz utrnu svetla.

Sedeli su potom dugo vremena u tami; inilo im se da je potrajalo pola noi, ali u stvari, potrajalo je tek pola asa. A onda Treviz, lagano i beumno, otvori vrata. Nebo kao da su poinjali da prekrivaju oblaci, ali zvezde su i dalje sijale. Visoko na nebu sada je stajala Kasiopeja, a podno nje, jedna blistava zvezda koja je lako mogla biti Zemljino sunce. Vazduh je bio bez ikakvog pokreta, i niotkud ne dopirae nikakav zvuk. Treviz paljivo iskorai napolje, i dade drugima znak da ga slede. Jedna mu ruka, gotovo nesvesno, pade na neuronski bi. Bio je siguran da nee biti primoran da ga upotrebi, ali... Blis stupi na elo, drei za ruku Pelorata, koji opet, dodade ruku Trevizu. Drugom rukom Blis je drala Falom, koja je vrsto stezala na grudima flautu. Meko stupajui po tlu u gotovo neprozirnoj tmini, Blis povede svoje prijatelje prema mestu na kome je, premda veoma slabano, preko svoje odee, oseala prisutnost Gee. Prema Dalekoj zvezdi. RADIOAKTIVNOST? 85. Daleka zvezda uzlete u tiini, lagano se probijajui kroz atmosferu, ostavljajui za sobom ostrvo utonulo u tminu. Nekoliko slabanih takica svetlosti sve je vie bledelo, dok sasvim ne iezoe. Kako se atmosfera, sa visinom, stade prore ivati, tako i brod poe da razvija sve veu brzinu i takice svetlosti na nebeskom svodu iznad njih postajale su sve brojnije, i istovremeno, sve sjajnije. Konano, Alfa im se ukaza tek kao svetli polusrp, i to polusrp najveim delom umotan u oblake. "Pretpostavljam da su podosta zaostali u svemirskoj tehnologiji", oglasi se Pelorat, "i da nee moi da krenu za nama." "Jedva da bih mogao rei da me to veseli", odvrati Treviz, mrka lica i oja ena glasa. "Kao to znate - zaraen sam." "Ali, 'usnulim' virusom", primeti Blis. "Ipak, moda ga mogu 'probuditi'. Imaju neki postupak... Kakav im, zaista, moe biti taj postupak?" Blis slee ramenima. "Hiroko ree da virus, ukoliko se na njega ne bi uticalo, usled neprilago enosti telu mora, na kraju, uginuti - kao to e i sa vaim biti sluaj." "Ba tako?" upita Treviz ljutito. "A otkud ona to zna? I uopte, to se toga tie, kako bih ja mogao znati nije li ta njena tvrdnja tek puka la, koja bi trebalo da joj umiri savest? Pored toga, ko zna, moda je mogue da postupak - ma kakav on bio - kojim se virus 'budi', bude ponovljen tokom nekog sasvim prirodnog procesa? posredstvom neke hemikalije, usled nekog zraenja, zahvaljujui... ko zna emu? Moe se dogoditi da iznenada obolim, a, u tom sluaju, i vama je kraj. Ili recimo, da se virus 'probudi' kad stignemo na neki naseljeni svet: dolo bi do pandemije, budui da bi oboleli, beei u strahu, preneli virus i na druge svetove." On pogleda prema Blis. "Postoji li neto to vi u pogledu toga moete da uinite?"

Blis lagano odmahnu glavom. "Ne, bar ne lako. Postoje paraziti i na Gei mikroorganizmi, crvi - koji, me utim, ine dobroudni deo njene ekoloke ravnotee. Oni ive i daju svoj doprinos svesvesti planete, ali nikad ne premauju zadati broj. Oni ive, ne priinjavajui nikakvu vidljivu tetu. Problem sa tim virusom, Trevize, jeste u tome to on nije deo Gee." "Rekoste, maloas, 'bar ne lako'", ree Treviz, namrtivi se. "Imajui u vidu sadanje okolnosti, da li biste bili voljni da ga, uprkos tekoama, pokuate da odstranite? Moete li pokuati da ustanovite gde se nalazi u mom telu i da ga unitite? Ili, ukoliko to niste u stanju, da li biste bili u stanju da moj organizam uinite otpornijim na njega?" "Shvatate li, Trevize, ta traite od mene? Meni nije poznata elijska struktura vaeg tela, i ne bi mi bilo nimalo lako da raspoznam ta je u nekoj od vaih elija virus, a ta vai prirodni geni. Jo bi tee bilo uoiti razliku izme u virusa koje nosite u sebi, ali na koje se vae telo naviklo, i virusa kojim vas je Hiroko zarazila. Mogu, naravno, da pokuam, ali za to je potrebno vremena - a i ishod bi mogao biti potpuno neizvestan." "Imate vremena koliko god elite", odgovori Treviz. "Pokuajte." "Razume se, pokuau", sloi se Blis. "Blis, ukoliko nam je Hiroko rekla istinu", umea se Pelorat, "moda bi mogla pokuati da prona e virus koji je ve poeo da gubi svoja opasna svojstva, a onda da pokua da ubrza proces njegove imobilizacije." "Da, Pelorate, to bih mogla da pokuam", sloi se Blis. "To ti je dobra ideja." "Nee li vas to, moda, iscrpsti?" upita Treviz. "Kao to i sami znate, ubijajui virus moraete da unitite jedan dragocen oblik ivota." "Podsmevate se, Trevize", odvrati Blis hladno, "ali, podsmevali se ili ne, ukazujete na jednu istinsku tekou. Pri svemu tome, teko da bih mogla dati prednost jednom virusu, a ne vama. Ne strahujte, ukoliko budem to u stanju - unitiu ga. Na kraju krajeva, ak i ukoliko ne bih prednost dala vama", ona stisnu usne, kao da priguuje osmeh, "tu su jo, dakako, Pelorat i Falom, koji su, tako e, izloeni opasnosti; ako nita drugo, moete se, bar, pouzdati u moja oseanja prema njima, ako ve ne u ona koja gajim prema vama. Najzad, moda bi bilo korisno da se podsetite da sam ja, tako e, ugroena." "Nemam nimalo vere u vau odanost sebi samoj", promrmlja Treviz. "Bili biste savreno spremni da, imajui u vidu neki uzvien razlog, rtvujete samu sebe. Ipak, oslanjam se na vaa oseanja prema Peloratu." Malo potom, on dodade: "Ne ujem Falominu flautu. Je li sve u redu s njom?" "Jeste", odgovori Blis. "Spava. Spava savreno prirodnim snom, s kojim ja nemam ama ba nita. I predloila bih vam da i mi otpoinemo, poto sve pripremite za skok prema zvezdi koju smatrate Zemljinim suncem. San mi je veoma potreban, a po svemu sudei i vama, Trevize." "Da, ukoliko mi po e za rukom da zaspim... Znate, Blis, bili ste u pravu." "U pogledu ega, Trevize?" "U pogledu Izdvojenika. Nova Zemlja nije raj, ma koliko se inilo da bi to mogla biti. Njihovo gostoljublje - svi oni poetni izrazi prijateljstva - predstavljalo je samo nain da nas zavaraju, da se opustimo, kako bi nekog od nas mogli zaraziti. Sve ono gostoljublje posle toga, sve odrane ili predvi ene proslave, imale su samo jednu svrhu: da nas zadre

dok se mukarci ne vrate iz ribarenja, kako bi konano stavili virus u dejstvo. Svoju zamisao bi, nema sumnje, savreno ostvarili, da nije bilo Falom i njene muzike. Sasvim je mogue da ste i u pogledu toga u pravu." "Mislite, u pogledu Falom?" "Da. Ja nisam bio za to da je povedemo, i nijednog trenutka nisam bio sretan to je s nama na brodu. Zahvaljujui vama, Blis, ona je pola s nama, i upravo nas je ona, i ne znajui to, spasla. Pa ipak..." "Pa ipak - ta?" "Pa ipak, Falomino prisustvo ovde i dalje u meni izaziva nelagodu. Mada, ni sam ne znam zbog ega." "Ukoliko e vam to ita znaiti, Trevize, moram vam rei da ni sama nisam sigurna da sve treba pripisati Falom u zaslugu. Hiroko se jeste posluila Falominom muzikom kao izgovorom da uini to to e, nesumnjivo, drugi Alfanci smatrati inom izdaje. Moda je Hiroko i sama verovala da nas spasava iz tog razloga; me utim, bilo je jo neega jaeg u njenom umu, neeg neodre enog, to nisam uspela sama da razaberem, neeg to ni ona sama, stidei se, nije dopustila da prodre u njenu svest. Imam utisak da se bila veoma zagrejala za vas, i da nije bila spremna da vas prepusti smrti, bez obzira na Falom i njenu muziku." "Zaista to mislite?" upita Treviz i osmehnu se, prvi put otkako su napustili Alfu. "Zaista to mislim. Vi ste, nesumnjivo, veoma vini u postupanju sa enama. Ubedili ste ministarsku Lizalor da nam dopusti da zadrimo brod i da nam dozvoli da odemo sa Komporelena; tako e, svojim uticajem na Hiroko doprineli ste da nam spase ivote. Zasluge, dakle, treba pripisati onome ko ih zaista zasluuje." Trevizov osmeh postade jo iri. "Pa, dobro, ako vi tako kaete... A sada - pravac Zemlja." I on, gotovo razdragano, stupi u komandnu sobu. Ostavi nasamo sa Blis, Pelorat ree: "Smirila si ga, najzad, zar ne, draga?" "Ne, Pelorate, nisam ni takla njegov um." "Pa ipak, postigla si to, krajnje besramno podilazei njegovoj mukoj tatini." "Bio je to, naravno, posredan put", odvrati Blis smeei se. "ak i tako, hvala ti, najdraa." 86. Posle obavljenog skoka, zvezda koja je verovatno predstavljala Zemljino sunce bila je udaljena jo jedva jednu desetinu parseka. Bila je, sada, daleko najsvetlije telo na nebu, pa ipak, jo samo zvezda. Da bi ublaio njenu blistavost Treviz je podmetnuo filtere, i sada ju je posmatrao natmurena izraza lica. "ini se da nema nikakve sumnje", ree on, "da je re o blizancu Alfe, zvezde oko koje krui Nova Zemlja. Pa ipak, Alfa je ubeleena u kompjutersku kartu, a ova zvezda nije. Ne znamo joj ime, nemamo nikakve podatke o njoj, niti ikakva obavetenja u pogledu njenog planetarnog sistema - ukoliko ga uopte ima."

"Pa, ne bi li to trebalo i da oekujemo, ukoliko Zemlja krui oko nje?" upita Pelorat. "Takav potpun nedostatak svakog podatka nesumnjivo bi se slagao sa injenicom da je, po svemu sudei, odasvud uklonjeno sve to se odnosi na Zemlju?" "Da, ali isto bi tako moglo biti da je re o jo jednom svetu Vasionaca koji se, iz nekog razloga nije naao na spisku na zidu one zgrade na Melpomeniji. Najzad, ne moemo biti sasvim sigurni da je taj spisak potpun. Ili, s druge strane, mogue je da je ova zvezda bez planetarnog sistema, i sledstveno tome, moda je nisu smatrali vrednom unoenju u kompjutersku kartu, budui da je ona, pre svega, namenjena korienju u vojne i trgovinske svrhe... Janove, postoji li, moda, neko predanje koje govori o tome da je Zemljino sunce udaljeno tek jedan parsek, ili otprilike toliko, od neke druge zvezde blizanca ?" Pelorat odmahnu glavom. "ao mi je, Golane, ali nikad nisam naiao na neko takvo predanje. Moda, ipak, postoji. Zna, seanje mi ba nije savreno. Proveriu u svojim spisima." "Pusti, nije vano. Ima li Zemljino sunce neko ime?" "Koriste se razliita imena. Pretpostavljam da mu se ime razlikuje od jezika do jezika." "Stalno zaboravljam da se na Zemlji nekad govorilo mnogo jezika." "Mora da je tako bilo. Brojna predanja jedino na taj nain dobijaju neki smisao." "Pa, ta onda da radimo?" mrzovoljno upita Treviz. "Sa ove razdaljine ne moemo ustanoviti da li postoji planetarni sistem i jedino to nam, po svemu sudei, preostaje, jeste da joj pri emo blie. Voleo bih da budemo obazrivi, ali kao to zna, postoji i neto to se naziva neumerenom i nepotrebnom obazrivou; povrh svega, ne primeujem nikakav znak mogue opasnosti. Pretpostavljam, naime, da ukoliko neko raspolae sa toliko moi da u itavoj Galaksiji zatre svaki podatak koji bi se odnosio na Zemlju, taj neko, isto tako, mora raspolagati i sa dovoljno moi da nas, ak i pri ovolikoj udaljenosti, sprei da otkrijemo njen poloaj - razume se, ukoliko mu je to cilj. Me utim, za sada se jo nita nije dogodilo. Nije, zar ne, nimalo razumno sedeti ovde doveka, samo zbog puke mogunosti da se, ukoliko bismo krenuli dalje, neto moe dogoditi." "ini se da kompjuter nije otkrio nita to bi se moglo protumaiti kao stvarna opasnost", ree Blis. "Kada sam rekao da ne primeujem nikakav znak opasnosti", objasni Treviz, "imao sam u vidu ono to nam kompjuter kae. Ja sam, razume se, golim okom nisam u stanju nita da uoim. Ne bih to, uostalom, ni oekivao." "U tom sluaju, pretpostavljam, elite od nas podrku u odluci koju smatrate rizinom. U redu, neka tako bude. Ja sam uz vas. Nismo, valjda, doli dovde da bismo se sada, bez pravog razloga, okrenuli i vratili onamo odakle smo i zapoeli svoje traganje?" "Nismo, naravno", sloi se Treviz. "A ti, Pelorate, ta ti misli?" "I ja sam voljan da krenemo dalje", odgovori Pelorat, "makar samo iz puke radoznalosti. Bilo bi naprosto nepodnoljivo sada odustati, ne proverivi ak ni da li smo pronali Zemlju." "Pa, u tom sluaju", zakljui Treviz, "ini mi se da smo svi saglasni." "Ne svi", upade Pelorat. "Tu je i Falom."

Treviz ga zau eno pogleda. "eli li ti to da kae da bi trebalo da pitamo i to dete? Ali od kakve bi nam vrednosti moglo biti Falomino miljenje, ak i pod pretpostavkom da ga, uopte, ima? Pored toga, sve to, verovatno, ona eli, jeste da se vrati na svoj svet." "Moete li je kriviti zbog toga?" upita Blis krotko. I tog asa, pri pomenu Falom, Treviz postade svestan injenice da uje flautu, na kojoj je devojica neto izvodila u gromkom ritmu mara. "Posluajte je", ree on. "Gde li je samo nauila da svira u ritmu mara?" "Moda joj je to Dembi nekad svirao." Treviz odmahnu glavom. "Sumnjam. U ritmu plesa, ili uspavanke - to da... Ah, Falom sve vreme izaziva u meni oseaj nelagodnosti. Previe brzo ui." "Ja joj pomaem", odvrati Blis, "nemojte to zaboraviti. Pored toga, veoma je inteligentna, i vreme koje je dosad provela s nama bilo je za nju izuzetno podsticajno. Mnotvo novih stvari preplavilo je njen um. Upoznala je svemir, boravila na drugim svetovima, upoznala nove ljude... sve to po prvi put." Ritam mara koji je Falom izvodila postade jo neobuzdaniji, u jo veoj meri varvarski. Treviz uzdahnu i ree: "Pa, dobro, ovde je s nama, i ini se da stvara muziku koja bodri, koja prosto mami da se krene u avanturu. Uzeu to kao njen glas u prilog odluke da krenemo napred. Ipak, budimo i dalje obazrivi, i proverimo planetarni sistem ove zvezde." "Ukoliko uopte postoji", primeti Blis. Na Trevizovom licu javi se neto nalik na osmeh. "Planetarni sistem postoji. Spreman sam da se opkladim... Sumu odaberite sami." 87. "Izgubili ste", zakljui konano Treviz. "Koliko ste sumu poloili?" "Nita nisam poloila. Nikada se ne kockam", odgovori Blis. "Pa, nije ni vano. Ionako ne bih uzeo taj novac." Nalazili su se, otprilike, oko deset milijardi kilometara od sunca. I dalje je izgledalo kao zvezda, ali je bilo oko etiri hiljade puta manje svetlo nego to bi bilo posmatrano sa povrine neke planete pogodne za nastanak i odravanje ivota. "Ovog asa, zahvaljujui uveanju, u stanju smo da vidimo dve planete", objavi Treviz. "Sudei na osnovu njihovih prenika, kao i na osnovu spektra svetlosti koju reflektuju, nema nikakve sumnje da je re o gasovitim dinovima." Brod se nalazio podosta izvan planetarne ravni, i Blis i Pelorat, zagledavi se u ekran preko Trevizovog ramena, ugledae dva tanuna polusrpa zelenkaste boje. Onaj krai bio je i neto deblji: dan na toj planeti ve je bio dobrano odmakao. "Janove!" oglasi se Treviz. "Koliko se seam, Zemljino sunce trebalo bi da u svom sistemu ima, ak, etiri gasovita dina. Je li tako?" "Sudei po predanjima, tako je", potvrdi Pelorat. "Onaj najblii suncu trebalo bi da je najvei, a sledei od njega, gledano od sunca, trebalo bi da ima prstenove. Je li tako?"

"Velike, upadljive prstenove, Golane. Ipak, stari drue, morao bi imati u vidu da u predanjima, dok se tokom vremena prenose s jednog narataja do drugog, dolazi do preterivanja. ak i ukoliko ovde ne nai emo na planetu sa krajnje izuzetnim sistemom prstenova to ipak ne bi trebalo da uzmemo kao nepobitan dokaz da pred sobom nemamo Zemljino sunce." "Bez obzira na to, ova dva dina, koja ovog asa gledamo, moda su dva spoljna, koja oko sunca krue po udaljenijim putanjama; druga dva, blia suncu, moda se nalaze s njegove druge strane, odve daleko da bismo ih mogli uoiti na pozadini zvezdanog neba. Moraemo da se jo vie pribliimo, a moda i da za emo s druge strane sunca." "Moemo li, s obzirom na masu zvezde u ijoj emo se blizini nai?" "Uz razumnu predostronost, kompjuter e biti u stanju da to obavi. Me utim, ukoliko proceni da bi opasnost bila suvie velika, odbie da nas pokrene; u tom sluaju, krenuemo sporije - korak po korak." Treviz dovede svoj mozak u vezu s kompjuterom, i zvezdano nebo na ekranu odmah se izmeni. Zvezda zablista jo jae, i trenutak potom skliznu niz rub ekrana - dok je kompjuter, sledei nalog, ispitivao nebo u traganju za jo nekim gasovitim dinom... Uspeh je bio iznad svih oekivanja. Sve troje posmatraa ukrutie se i netremice se zagledae u ekran, dok je Trevizov um, gotovo obamro od zadivljenosti, nasumce pipkao po kompjuteru, pokuavajui da mu izda nalog da pristupi uveanju. "Neverovatno", promuca Blis, gotovo se zgranuvi. 88. Jedan gasoviti din stajao im je pred oima, pod uglom koji je inio da mu najvei deo bude izloen suncu. Oko njega, svijao se irok i blistav prsten, veoma nagnut, kao da eli da itavom svojom povrinom upije to vie sunevih zraka. Prsten je blistao jo vie nego li i sama planeta, i du njega, treinom puta prema planeti, stajala je uska, razvodna linija. Treviz postavi zahtev za najpunijim uveanjem, i prsten se istog asa raspade na niz uskih i koncentrinih prstenia, koji su se presijavali pod sunevim zracima. Sada se mogao videti samo jedan deo prstena, dok je sama planeta zala za rub ekrana. U njegovom uglu, na suprotnom kraju od mesta na kome se nalazio Treviz, neto zablista i, trenutak potom, ispostavilo se da je u pitanju jo jedna planeta sa prstenovima, mada pri osetno manjem uveanju. "Je li ovako neto uobiajeno?" upita Blis, i dalje duboko zadivljena. "Nije", odgovori Treviz. "Gotovo svaki gasoviti din ima prstenove, sainjene od svemirskih otpadaka, ali su oni, po pravilu, uski i bledi. Jednom sam prilikom video nekog dina iji su prstenovi bili sasvim uski, ali istovremeno, i izuzetno sjajni. Ali jo nikada nisam video neto slino ovome; ak nisam uo ni da neko o tome pria." "Nema nikakve sumnje", ree Pelorat, "da je ovo din sa prstenovima iz predanja. Ukoliko je zaista jedin..." "Jeste jedinstven", odvrati Treviz, "koliko je to meni - a i kompjuteru - poznato"

"Onda, u tom sluaju, ovo mora biti planetarni sistem kome pripada i Zemlja. Nema nikakve sumnje: takvu planetu niko ne bi bio u stanju da izmisli. Da bi bio u stanju da je opie - ovek najpre mora da je vidi." "Pripravan sam, sada", ree Treviz, "da poverujem u sve to tvrde ta tvoja predanja. Ovo je esta planeta u sistemu, a Zemlja bi trebalo da bude trea?" "Tako je, Golane." "U tom sluaju, moram vam rei da se nalazimo na udaljenosti manjoj od milijardu i po kilometara od Zemlje - i jo nas niko nije zaustavio. Gea nas je zaustavila, kada smo joj se pribliili." "Kada smo vas zaustavili, bili ste blie Gei nego to smo mi sada Zemlji", ree Blis. "Aha", potvrdi Treviz, "ali budui da je, prema mom miljenju, Zemlja monija od Gee, uzimam ovo kao posebno dobar znak. To to nas nije zaustavila, moda znai da Zemlja nema nita protiv naeg dolaska." "Ili moda Zemlja ne postoji", ree Blis. "Jeste li ovog puta voljni da se kladite?" upita Treviz smrknuto. "Ono to Blis eli da kae", umea se Pelorat, "jeste da je Zemlja, moda, kao to uostalom svi tvrde, zaga ena radioaktivnou, i da nas niko ne zaustavlja iz jednog jedinog razloga: ne postoji niko ko bi nas zaustavio. Drugim reima, nikakav ivot vie ne postoji na Zemlji." "Ne", estoko se usprotivi Treviz. "U sve sam spreman da poverujem, ali u to nisam. Pribliiemo se Zemlji, i sami se uveriti. I imam oseaj da nam se niko nee ispreiti." 89. Gasovite dinove ve su dobrano ostavili za sobom. Jedan asteroidski pojas prostirao se sa unutranje strane gasovitog dina koji je bio najblii suncu (bio je, zaista, i najvei, ba kao to su predanja govorila). S unutranje strane asteroidskog pojasa nalazile su se etiri planete. Treviz ih stade briljivo prouavati. "Trea je najvea. Po veliini odgovara, kao i po svojoj udaljenosti od sunca. Mogla bi biti pogodna za ivot." Peloratu se uini da je uoio neku vrstu nesigurnosti u Trevizovim reima. "ta je bilo? Ima li atmosferu? " upita on. "Oh, da", odgovori Treviz. "Sve imaju atmosferu: druga, trea i etvrta. Ba kao u dejim priama: kod druge je atmosfera odve gusta, kod etvrte odve retka, ali je, zato, kod tree savrena." "Misli li, onda da bi to mogla biti Zemlja?" "Mislim li? odvrati Treviz, gotovo izbezumljeno. "Ne moram nita da mislim. To jeste Zemlja. Oko nje krui dinovski prirodni pratilac o kome si mi govorio." "Zaista?" Peloratovim licem razli se osmeh, kakav Treviz jo nikada nije na njemu video. "Zaista! Evo, pogledaj pod najpunijim uveanjem." Pelorat ugleda dva polusrpa, od kojih je jedan bio osetno vei i svetliji od drugog. "Onaj manji je prirodni pratilac planete?" upita on.

"Da. Dosta je udaljeniji od svoje planete nego to bi se to moglo oekivati, ali nema nikakve sumnje da krui oko nje. Obim mu je, otprilike, kao obim kakve manje planete; u stvari, manji je nego ijedna od etiri unutranje planete to krue oko sunca. Uprkos tome, prilino je velik za jednog planetnog pratioca. U preniku ima najmanje dve hiljade kilometara, to ga, po obimu, ini ravnim pratiocima gasovitih dinova." "ta, nije vei?" Pelorat je izgledao razoaran. "Znai, nije re o onom ogromnom prirodnom saputniku Zemlje?" "Oh, da. Prirodni saputnik nekog gasovitog dina, prenika dve ili tri hiljade kilometara, jedna je stvar; ali isti takav drubenik neke omanje, vrstopovrinaste i naseljene planete, sasvim je druga. Ovo telo ima prenik koji iznosi, otprilike, etvrtinu prenika matine planete. Kad si jo uo da, kada je neka naseljena planeta u pitanju, postoji tolika mera izjednaenosti izme u nje i njenog saputnika?" "O tim stvarima jedva da neto znam", odgovori Pelorat bojaljivo. "Pa, Janove, u tom sluaju osloni se na moju re. Pojava je po svemu jedinstvena: u stvari, pred sobom imamo, praktino, dvojnu planetu, dok oko najveeg broja svetova krue pratioci koji jedva da su neto vie od obinih kamiaka... Janove, ukoliko uzme u obzir onog gasovitog dina sa prekrasnim prstenovima, i ovu planetu sa ogromnim prirodnim pratiocem - o kojima su ti, mnogo pre no to si ih ugledao, i uprkos krajnje maloj verovatnoi da uopte postoje, govorila tvoja predanja - pa, kada se sve sabere, svet koji upravo ovog asa imamo pred oima mora da je Zemlja. Sve, ama ba sve, govori u prilog tome. Pronali smo je, Janove; pronali smo je!" 90. Bio je to ve drugi dan njihovog straarenja u blizini Zemlje, i Blis, dovravajui veeru, nezadovoljno zevnu i ree: "Imam utisak da smo najvie vremena - vie nego na bilo ta drugo - utroli na oprezno pribliavanje i oprezno udaljavanje od razliitih planeta. Imam utisak da smo, doslovno, itave nedelje utroili na to." "Delimino je razlog tome", odvrati Treviz, "to je veoma opasno izvoditi skokove u neposrednoj blizini zvezda. Me utim, u ovom sluaju napredujemo posebno sporo, jer ne elim da suvie brzo uletimo u kakvu opasnost." "Mislila sam da ste rekli da imate oseaj da nam se nita nee ispreiti." "Tako je, ali, ipak, ne elim da sve poloim samo na jednu kartu." Treviz se zagleda u sadrinu kaike, pre no to je stavi u usta, a onda dodade: "Znate, ba mi nedostaju ribe koje smo jeli na Alfi. Samo smo tri puta obedovali tamo." "Da, ba teta", sloi se Pelorat. "Pa", primeti Blis, "do sada smo boravili na pet svetova, i svaki od njih napustili smo sa toliko urbe da nismo imali vremena niti da popunimo nae zalihe, niti da ih uinimo raznovrsnijim. ak i kada je na nekima od njih bilo hrane, koju smo mogli poneti sa sobom, kao na Komporelenu i Alfi, ili mogue je..." Ona ne dovri reenicu; brzo podigavi pogled, Falom to uini umesto nje: "Na Solariji? zar niste mogli tamo da se snabdete hranom? Na Solariji ima hrane u izobilju, koliko i na Alfi. A i bolja je." "Poznato nam je to, Falom", odvrati Blis. "Ali, eto, nije bilo vremena."

Falom se ozbiljno zagleda u nju. "Da li u ikad ponovo videti Dembija, Blis? Reci mi istinu." "Moda", odgovori Blis, "ukoliko ponovo odemo na Solariju." "A da li emo ikada otii tamo?" Blis je oklevala. "Ne bih mogla da ti kaem." "A sada idemo na Zemlju, je li tako? Je li to ona planeta sa koje smo, kako si mi rekla, svi potekli?" "Sa koje su potekli nai praroditelji", ispravi je Blis. "Sada umem da upotrebim re 'preci'", uzjoguni se Falom. "Da, sada idemo na Zemlju." "Zbog ega?" Blis nehajno odvrati: "Ne misli li da bi svako mogao poeleti da vidi svet svojih predaka?" "Rekla bih da je u pitanju i neto vie od toga. Svi izgledate tako zabrinuti." "Nikada jo tamo nismo bili. I ne znamo ta nas tamo, moda, oekuje." "Ipak, mislim da je u pitanju neto vie od toga." Blis se nasmei. "Zavrila si veeru, Falom, draga, i to ne po e u nau sobu i odsvira nam neku serenadu? Svira sve lepe i lepe. Hajde, hajde", pouri je ona, lupnuvi je blago po stranjici, i Falom se okrenu i po e, bacivi prethodno zamijen pogled prema Trevizu. Treviz je gledao za njom s neskrivenom nenaklonou. "Ume li ta stvarica da ita misli?" "Trevize, ne nazivajte je ' stvaricom'", otro ga ukori Blis, "Moe li da ita misli? Vi biste to morali znati." "Ne, ne moe. Niti to Gea moe. Niti to mogu pripadnici Druge Zadubine. itati misli, u smislu da se prati neiji razgovor, ili da se stekne predstava o tome ta je u neijoj glavi, danas jo nije mogue, niti e biti u predvidljivoj budunosti. Mi smo u stanju da razaberemo, da protumaimo, i do izvesne mere da prilagodimo neija oseanja, ali to u svakom sluaju nije isto." "Kako znate da ona nije u stanju da ini to to, navodno, nije mogue uiniti?" "Zato to bi, kako maloas rekoste, trebalo to da znam." "Moda je ovladala vaim umom, te toga niste svesni." Blis usmeri pogled navie, zakolutavi oima. "Trevize, budite razumni. ak i kada bi raspolagala neuobiajenim moima, ne bi to bila u stanju da na meni izvede, jer ja nisam Blis, ve Gea. Stalno to zaboravljate. Znate li, samo, kakva je mentalna mo itave jedne zdruene planete? Da li zaista verujete da bi neki Izdvojenik, ma koliko nadaren bio, bio u stanju da nadvlada takvu mo?" "Ne znate ba sve, Blis, i ne budite odve samouvereni", odvrati Treviz mrzovoljno. "Ta stv... Ona nije ba tako dugo s nama. Za tako malo vremena ja bih, najverovatnije, nauio tek osnove nekog jezika, a ona ve savreno teno govori galaktiki, koristei, gotovo, pun renik. Da, znam da joj vi pomaete, ali ipak, voleo bih kada biste prestali." "Tano je, rekla sam vam da joj pomaem, ali isto tako, rekla sam vam i da je neverovatno inteligentna. Do te mere inteligentna, da bih elela da postane deo Gee.

Ukoliko bismo bili u stanju da je privuemo, i to dok je jo dovoljno mlada, moda bismo mogli da o Solarijancima saznamo sve to nam je potrebno da bismo, konano, apsorbovali itav njihov svet. Moglo bi nam to biti od vrlo velike koristi." "Zar vam nije jasno da su Solarijanci patoloka vrsta Izdvojenika, ak i prema mojim merilima?" "Kao deo Gee, nee to vie biti." "Blis, mislim da niste u pravu. Mislim da je ta mala Solarijanka opasna, i da bi trebalo da je se to pre otarasimo." "A kako? Da je, jednostavno, izbacimo kroz prozor? Da je ubijemo, iseckamo na parie, i prikljuimo zalihama hrane?" "Oh, Blis", prostenja Pelorat. "To to ste upravo rekli ogavno je", ree Treviz, "i savreno bezrazlono." On za trenutak oslunu. uo se zvuk flaute, ravan i jednolian, a razgovor koji su vodili bio je napola priguen. "Kada sve ovo privedemo kraju trebalo bi da je vratimo na Solariju, pobrinemo se da ta planeta zauvek ostane odseena od ostatka Galaksije. Ako mene pitate, imam oseaj da bi je trebalo unititi. Ne verujem joj i plaim je se." Blis se za trenutak zamisli, a onda odgovori: "Trevize, dobro mi je poznato da imate osobinu da donosite ispravne sudove, ali isto tako mi je poznato da od samog poetka ispoljavate nenaklonost prema Falom. Pitam se nije razlog tome to ste na Solariji doiveli ponienje, koje je u vama pobudilo estoku mrnju kako prema samoj planeti, tako i prema njenim stanovnicima? Budui da mi nije dozvoljeno da petljam po vaem umu, nisam u mogunosti da to sa sigurnou ustanovim. Ali molim vas, nemojte zaboraviti da bismo sada, da nismo poveli Falom sa sobom, jo bili na Alfi - mrtvi, i, najverovatnije, pokopani." "Blis, to mi je poznato, pa ipak..." "Njenoj se inteligenciji treba diviti, a ne zavideti joj na njoj." "Ne zavidim joj. Ja je se plaim" "Njene inteligencije?" Treviz zamiljeno obliza usne. "Ne, ne inteligencije." "Pa, ega, onda?" "Ne znam. Blis, kada bih znao zbog ega se plaim, moda bih prestao da se plaim. U pitanju je neto to, jednostavno, ne razumem." Glas mu postade priguen, kao da se obraa samom sebi. "ini se da je itava Galaksija preplavljena stvarima koje nisam u stanju da razumem. Zbog ega sam odabrao Geu? Zbog ega moram da prona em Zemlju? Da li je posredi neka zagubljena pretpostavka na kojoj se temlji psihoistorija? Ukoliko jeste, u emu se sastoji? I povrh svega, zbog ega Falom pobu uje u meni oseaj nelagodnosti?" "Na alost", primeti Blis, "nisam u stanju da odgovorim na vaa pitanja." Ona ustade i izi e iz sobe. Pelorat se zagleda za njim, a onda se obrati Trevizu. "Golane, stvari ipak, nadam se, nisu tako mrane kao to izgledaju. Sve smo blie i blie Zemlji, i jednom kada se tamo na emo, sve e se zagonetke razreiti. U ovom trenutku, me utim, ini se da jo niko ne pokuava da nam se isprei na naem putu ka Zemlji."

Trevizove oi zasvetlucae, i on ree Peloratu tihim glasom: "U stvari, eleo bih kada bi nam se neto ispreilo." Pelorat ga zabezeknuto pogleda. "Stvarno? A zbog ega?" "Iskreno, pozdravio bih svaki znak ivota tamo dole." Pelorat irom razrogai oi. "Jesi li, na kraju krajeva, ustanovio da je Zemlja zaga ena radioaktivnou?" "Ne, ba. Ali je topla. Toplija nego to bih oekivao." "Je li to r av znak?" "Ne mora biti. Mogla bi, ak, biti prilino topla, a da to ipak ne znai da ivot na njoj nije mogu. Prekriva od oblaka dosta je debeo, i nema nimalo sumnje da je sainjen od vodene pare; ti oblaci, zajedno sa preobilnom vodom iz okeana, moda su u stanju da potpomognu da se ivot odri, uprkos temperaturi koju smo proraunali na osnovu kratkotalasnog zraenja. Pa ipak, jo nisam siguran. Jednostavno, ukoliko..." "Da, Golane?" "Pa, ukoliko Zemlja jeste zaga ena radioaktivnou, to bi sasvim dobro objasnilo injenicu da je toplija nego to bi se moglo oekivati." "Me utim, to ne znai da bi i obrnuto moralo biti tano. Mislim to da injenica da je toplija nego to bi se oekivalo neminovno mora znaiti i da je zaga ena." "Ne. Ne, uopte ne mora." Trevizu po e za rukom da se na silu nasmei. "Ipak, Janove, nemoj time previe lupati glavu. Kroz dan ili dva biu u stanju da ti neto vie kaem - i tada emo znati zasigurno." 91. Falom je sedela na leaju duboko zamiljena, i kad Blis u e u sobu ona za trenutak podie oi, i odmah potom spusti glavu. Blis joj se blago obrati: "Falom, ta nije u redu?" "Blis, zbog ega me Treviz toliko ne podnosi?" upita devojica. "Zbog ega misli da te ne podnosi?" "Uvek me gleda tako nervozno... Je li to prava re?" "Moglo bi se i tako rei." "Uvek, kada god sam u njegovoj blizini, gleda me nervozno. Lice mu se uvek pomalo gri." "Falom, Treviz ima puno briga." "Zbog toga to traga za Zemljom?" "Da." Falom se za trenutak zamisli, a onda ree: "Naroito je nervozan kada ja pokreem stvari oko sebe, ne dodirujui ih." Blisino lice poprimi strog izraz. "Ali, Falom, zar ti nisam rekla da to ne ini naroito kada je Treviz u blizini?" "Pa, eto, jue, ba u ovoj sobi, nisam ni primetila kako stoji na vratima i posmatra me. Pokuavala sam da uzdignem jednu od Pelovih knjiga i da je postavim da stoji na jednom oku. Niko zbog toga nije imao nikakve tete."

"Ipak, Falom, to Treviza ini nervoznim, i ne elim da ini takve stvari, bio on prisutan ili ne." "Da li ga nervoznim ini to to on nije u stanju to da uradi?" "Moda." "A da li ti to moe da uini?" Blis lagano odmahnu glavom. "Ne mogu." "Ipak, to te ne ini nervoznom. Ni Pela." "Ljudi se razlikuju me usobno." "Znam", odvrati Falom, s iznenadnim prizvukom tvrdoe u glasu, to Blis iznenadi i navede je da se namrti. "ta to zna, Falom?" "Ja sam razliita." "Pa naravno. Upravo sam to i rekla. Ljudi se razlikuju me usobno." "Moje telo je drugaije. I ja mogu da naterujem stvari da se pokreu." "To je tano." Falom nastavi, sa prizvukom neeg buntovnikog u glasu: "Ja moram da naterujem stvari da se kreu. Treviz ne bi smeo da se zbog toga ljuti na mene, a ni ti ne bi trebalo da me u tome spreava." "Ali, zbog ega mora to da ini?" "Moram to da inim. Da vebujem... Je li to prava re?" "Ne, ba. Kae se 'da vebam'." "Tako je. Dembi mi je govorio da moram da vebam svoje... svoje..." "Transudktorske renjeve?" "Da. I da ih uinim monim. Tako da, kada odrastem, budem u stanju da upravljam svim robotima. ak i samim Dembijem." "Falom, ukoliko ti to nisi inila - ko je upravljao svim robotima?" "Bander", odvrati Falom potpuno ravnoduno. "Jesi li poznavala Bandera?" "Naravno. Ugledavala sam Bandera mnogo puta. Trebalo je da postanem sledei vlasnik Banderovog imanja, i to bi onda bilo Falomino imanje. Tako mi je Dembi rekao." "Misli, Bander je dolazio da te..." Falom zapanjeno otvori usta, a onda odvrati grcavim glasom: "Banderu nikada ne bi palo na pamet da me..." Devojica gotovo izgubi dah i lako uzdrhta, a onda objasni: "Ugledavala sam Banderovu sliku." Pomalo oklevajui, Blis je upita: "Kako se Bander odnosio prema tebi?" Falom uputi Blis pomalo zau en pogled. "Bander bi me pitao da li mi je neto potrebno, da li je sa mnom sve kako treba. Ali Dembi je uvek bio pokraj mene, tako da mi nita nije bilo potrebno." Ona pognu glavu i zagleda se u pod. Potom, stavivi ruke na oi, ree: "Ali onda se Dembi iskljuio. Mislim da je to bilo stoga to se i Bander... iskljuio." "Zbog ega to kae?" upita Blis.

"Razmiljala sam o tome. Bander je upravljao svim robotima, i ako se Dembi iskljuio, i ako su se svi drugi roboti iskljuili, mogu je samo jedan razlog: da se i Bander iskljuio. Nije li tako?" Blis nita ne odgovori. "Ali", nastavi Falom, "kada me budete vratili na Solarij, ja u ponovo ukljuiti Dembija, kao i sve druge robote, i opet u biti sretna." "Zar nisi, Falom, sretna ovde, sa nama ?" upita Blis. "Makar samo malo? I makar samo ponekad?" Falom podie svoje suzama obliveno lice prema Blis, i odmahujui drhtavo glavom, odgovori: "Hou svog Dembija." Obuzeta dubokom naklonou prema detetu, Blis isprui ruke i vrsto stee Falom u naruje. "Oh, Falom, tako bih elela da ti i Dembi budete ponovo zajedno", uzviknu ona, i tek tada, iznenada, shvati da i sama grca u suzama. 92. Pelorat u e u sobu i zatee ih u tom stanju. Za trenutak, on se ukoi i upita: "ta se to deava?" Blis se odmae od deteta i mai se malenog pareta tkanine kako bi obrisala oi. Onda bezglasno odmahnu glavom, i Pelorat, sada ozbiljno zabrinut, ponovo upita: "Ama, ta se to deava?" "Falom", obrati se Blis devojici, "hajde, odmori se malo. Smisliu ve neto, kako bi se bolje oseala. Ali ne zaboravi - volim te nita manje nego to te je Dembi voleo." Ona dohvati Pelorata za ruku i gotovo ga dovue do obedovaonice, govorei: "Nita se ne deava, Pele... Nita." "U pitanju je Falom, je li tako? I dalje joj nedostaje Dembi." "Strano joj nedostaje. I mi joj ni na koji nain ne moemo pomoi. Mogu samo da joj kaem da je volim - to je, uostalom, puna istina. A kako da ne volim tako inteligentno i tako neno stvorenje... Izvanredno je inteligentna. Treviz ak misli - previe inteligentna. Vi ala je, zna, svojevremeno Bandera - ili bolje reeno njegovu holografsku sliku. Ipak, u osnovi je ravnoduna prema njegovoj uspomeni: o njemu govori hladno, bez ikakvih posebnih oseanja - a mogu i da shvatim zbog ega. Povezivala ih je samo injenica da je Bander bio vlasnik onog imanja, i da je posle njega Falom trebalo da ga nasledi. Nikakav drugi odnos nije postojao." "Da li Falom shvata da joj je Bander bio otac?" "Ne otac - majka. Ako smo saglasni u pogledu toga da je Falom ensko, onda ni Bander nije mogao biti nita drugo." "Uzmi kako hoe, Blis, draga. Da li je Falom svesna da joj je Bander bio roditelj?" "Nisam sigurna da bi, uopte, bila u stanju da shvati ta znai roditeljski odnos. Moda i shvata, ali to ne obznanjuje. injenica je, me utim, da je dokonala da je Bander mrtav; shvatila je, naime, da Dembijevo 'iskljuenje' proishodi iz obustave dotoka energije, i budui da mu je energija pristizala preko Bandera... Sve me to uasava." "A zbog ega, Blis?" upita Pelorat zamiljeno. "Na kraju krajeva, jedno je s drugim u loginoj vezi."

"Jo jedna logina veza moe se otkriti u odnosu na Banderovu smrt. Na Solariji, sa njenim dugovekim i samotnim Vasionicima, smrt mora biti retka i teko zamisliva pojava. Doivljaj prirodne smrti mora da je ogranien na samo nekolicinu tamo, i najverovatnije ni ne postoji kao takav za neko solarijansko dete Falominih godina. Ukoliko Falom nastavi da razmilja o Banderovoj smrti, poee i da se pita zbog ega je Bander mrtav - i injenica da je do toga dolo upravo u trenutku kada smo se mi, stranci, nali na toj planeti odvee je do oevidnog zakljuka - uzrok i posledica." "To jest, da smo mi ubili Bandera." "Pele, nismo mi ubili Bandera. Ja sam ga ubila." "To njoj nikada nee pasti na um." "Ali ja u morati da joj to kaem. Kako stvari sada stoje, uzbu ena je zbog Treviza, a sasvim je jasno da je on vo a nae male druine. Za nju e to znaiti, zdravo-za-gotovo, da je Treviz vinovnik Banderove smrti; misli li, zaista, da bih ja mogla dozvoliti da Treviz bude okrivljen zbog neega to nije poinio?" "Ali, ipak, od kakve je sve to vanosti, Blis? Dete ionako ne osea nita prema svom oc... ovaj, majci. Sva njena oseanja vezana su za njenog robota, Dembija." "Ali smrt majke prouzrokovala je i smrt njenog robota. Gotovo da, u jednom trenutku, nisam pred njom uzela na sebe odgovornost za to. Bila sam u vrlo velikom iskuenju." "Zbog ega?" "Zbog toga, da bih joj sve mogla objasniti na svoj nain. Da bih je uteila. Da bih je spreila da do tog saznanja sama do e, razmiljajui o tome na nain koji bi joj uskratio svaku mogunost da za ono to se dogodilo prona e opravdanje." "Ali opravdanje postoji. To se dogodilo u samoodbrani. Da nisi postupila onako kako si postupila - u sledeem trenutku svi bismo bili mrtvi." "To sam i elela da joj kaem, ali nisam bila u stanju. Plaila sam se da mi nee poverovati." Pelorat odmahnu glavom, a onda, uzdahnuvi, upita: "Pomilja li, ponekad, da bi zaista bilo bolje da je nismo poveli sa sobom? Sve ovo ini te toliko nesretnom." "Ne", odvrati Blis ljutito, "ne govori tako. Bila bih beskrajno nesrenija kada bih morala, kao ovo sada, da sedim ovde i priseam se kako nismo nita uinili da spreimo da jedno nevino dete bude nemilosrdno iskasapljeno zbog neega to je bilo nae delo." "Ali takvi adeti vladaju na Falominom svetu." "Pele, nemoj dopustiti da tobom ovlada Trevizov nain razmiljanja. Izdvojenicima, nekako, polazi za rukom da prihvate takve stvari i o tome vie ne razmiljaju. Me utim, Gea tei da spase, a ne da uniti neki ivot - odnosno da, sedei po strani, dopusti da jedan ivot bude izgubljen. Kao to svi dobro znamo, svaki se ivot u nekom trenutku mora okonati, kako bi se neki drugi ivot mogao razviti; ali to okonanje nikada ne sme biti konano, nikada bez neke svrhe. Mada se nije mogla izbei, ve je i sama Banderova smrt neto to je samo po sebi teko podneti; Falomina smrt prela bi, jednostavno, sve granice." "Pa", ree Pel, "pretpostavljam da si u pravu... Ipak, nisam te potraio zbog Falom. U stvari, re je o Trevizu." "ta je s njim?"

"Blis, brinem zbog njega. Eno ga gde sedi i eka da dobije neku pouzdaniju informaciju o Zemlji, ali ja nisam siguran da e moi da izdri taj pritisak." "Ne strahujem za njega. Ima on vrst i stabilan um." "Ipak, svi imamo svoje granice. uj, planeta Zemlja toplija je no to je on to oekivao; sam mi je to rekao. Rekao bih da ak pomilja da je pretopla da bi na njoj mogao opstati ivot, mada, s druge strane, imam utisak da se veoma trudi da i samog sebe ubedi da nije tako." "Moda je u pravu. Moda planeta nije pretopla da bi na njoj mogao opstati ivot." "Pored toga, spreman je da prizna da ta toplota moda proistie iz injenice da joj je povrina zaga ena radiaktivnou; s druge strane, ini mi se, nastoji da i tu pomisao odbaci... Kroz dan ili dva dovoljno emo se pribliiti Zemlji, tako da sumnjama vie nee biti mesta. Ali ta ako je Zemlja zaista zaga ena?" "Pa, u tom sluaju, morae da tu injenicu prihvati - kao injenicu. "Ali... ne znam kako da se izrazim - naime, kako da se izrazim u mentalnom smislu. ta ako njegov um..." Blis poeka nekoliko trenutaka, a onda, pomalo podsmeljivo, upita: "Aktivira detonator?" "Da. Aktivira detonator. Ne bi li trebalo da uini neto da mu, u ovom trenutku, da novu snagu? Da ga - da tako kaem - malo smiri i dri pod kontrolom?" "Ne, Pele. Ne verujem da bi do toga moglo doi, a pored toga, tu je i vrst Gein stav da se po njegovom umu ne sme petljati." "Ali u tome i jeste stvar. On poseduje tu neobinu osobinu da 'bude u pravu' - kako god vi to ve nazivali. ok koji bi mogla proizvesti injenica da se sva njegova nastojanja pretvaraju u prah, i to u trenutku kada se inilo da uspeno okonava svoje traganje, moda nee unititi njegov um, ali bi mogao unititi tu njegovu sposobnost da 'bude u pravu'. Gea i sama smatra da je u pitanju neto krajnje izuzetno. Nije li upravo ta njegova sposobnost izloena najveoj opasnosti da nestane?" Blis osta nekoliko trenutaka zamiljena, a onda slee ramenima. "Pa, moda u morati da ga malo drim na oku." 93. Tokom sledeih trideset est asova Treviz jedva da je bio svestan da se Blis, a u manjoj meri i Pelorat, takorei ne odmiu od njega. Ipak, ta injenica nije predstavljala nita neuobiajeno, s obzirom na oskudni prostor na brodu; pored toga, druge su mu se misli vrzmale po glavi. Ovog asa, sedei za kompjuterom, odjednom ostade sasvim svestan injenice da oboje stoje na vratima komandne prostorije. On podie oi i zagleda se u njih bez ikakvog izraza. "Dakle?" upita on veoma tihim glasom. Peloratov glas zvuao je neobino. "Kako si, Golane?" "Upitaj to Blis", odgovori on. "Ve asovima ne skida oi s mene. Imam utisak da mi dara po mozgu... Nije li tako, Blis?"

"Nije. Niste u pravu, Golane", odvrati Blis ne uzbu ujui se. "Me utim, ukoliko vam je moja pomo potrebna, tu sam... Da li vam je potrebna moja pomo?" "Ne, zbog ega? Bolje me ostavite nasamo. Oboje." "Da li bi nam, molim te, rekao ta se doga a?" "Pogodi!" "Da li je Zemlja...?" "Jeste. Ono to su nam svi sve vreme govorili savreno je tano." Treviz pokaza rukom prema ekranu na kome se mogla videti nona strana Zemlje koja je pomraivala sunce. Stajala je kao vrst, taman krug, naspram zvezdanog neba, dok su joj rubovi bili opervaeni isprekidanim narandastim odsjajima. "Je li taj narandasti odsjaj znak radioaktivnosti?" upita Pelorat. "Nije. To je odraz suneve svetlosti u Zemljinoj atmosferi. Da u atmosferi nema toliko oblaka taj narandasti odsjaj javljao bi se u obliku istog, neisprekidanog prstena. Radioaktivnost nismo u stanju da vidimo. Atmosfera apsorbuje razliita zraenja, ukljuujui i gama zrake. Me utim, ona proizvodi i takozvana sekundarna zraenja, srazmerno znatno slabija, ali je kompjuter, ipak, u stanju da ih otkrije. Ta su zraenja golom oku i dalje nevidljiva, ali kompjuter je u stanju da za svaku esticu ili talas zraenja naini odgovarajui foton u okviru vidljivog dela spektra, te da nam, na taj nain, Zemlju predstavi u bojama koje, istina, nisu stvarne, ali koje jasno prikazuju vrste i intenzitet zraenja na njoj. Pogledajte." Istog asa tamni disk Zemlje zasvetluca priguenom, prljavoplavom bojom. "Kakav je intenzitet zraenja na njoj?" upita Blis tihim glasom. "Dovoljan da bude jasno da ljudi tamo dole ne mogu opstati?" "Ne samo ljudi", odvrati Treviz. "Nikakav ivot tamo dole ne bi mogao opstati. Planeta je nepodesna za bilo kakav oblik ivota; nema vie niega - i poslednja bakterija, i poslednji virus, davno su nestali." "Da li bismo mogli da je ispitamo na licu mesta?" upita Pelorat. "Mislim, u svemirskoj odei." "Moda, tokom nekoliko asova - pre no to se i sami nepovratno ne ozraimo." "Pa, onda, Golane, ta da radimo?" "ta da radimo?" Treviz se zagleda u Pelorata onim svojim pogledom u kome nije bilo nikakvog prepoznatljivog izraza. "Da li eli da uje ta bih ja, stvarno, eleo da uinim? eleo bih da odvedem tebe i Blis - i ono dete - natrag na Geu i da vas tamo zauvek ostavim. A potom, eleo bih da se vratim na Terminus i predam im brod. A potom, voleo bih da podnesem ostavku na poloaj venika - to bi, bez sumnje, gradonaelnicu zaista usreilo. A potom, voleo bih da vodim ivot penzionera, prepustivi da stvari u Galaksiji teku svojim tokom. Ne bi me zanimali ni Seldonov Plan, ni Zadubina, ni Druga Zadubina, ni Gea. Neka Galaksija sama odabere svoj put. Za moga ivota ne bi se nita izmenilo - a zbog ega bih i najmanju crkavicu dao za ono to e se dogoditi posle?" "Ipak, Golane, siguran sam da ne misli to to sada govori", urno primeti Pelorat. Treviz ga je nekoliko dugih trenutaka netremice posmatrao, a onda duboko udahnu vazduh. "Ne, ne mislim. Ali, oh, kako bih samo eleo da zaista mogu da uinim sve ono to sam maloas nabrojao!"

"Ostavimo to sada. ta zaista namerava da uini?" "Nameravam da jo neko vreme zadrim brod u orbiti oko Zemlje. Da malo predahnem, da se povratim od svega ovoga, i da razmislim ta emo dalje. Osim.. ta..." "Da?" Treviz kao da jedva prevali preko usana: "Osim... ta, uopte, jo moe da se uini? ta je to za im jo vredi tragati? I ta je to, uopte, to bi bilo vredno traganja?" OBLINJI SVET 94. Tokom etiri naredna dana Pelorat i Blis vi ali su Treviza samo za vreme obeda. Ostatak vremena provodio je ili u komandnoj prostoriji ili u svojoj sobi. Tokom obeda nije progovarao ni rei. Usne su mu sve vreme bile stisnute, i jeo je vrlo malo. Tokom etvrtog obeda, me utim, Peloratu se uini da je iz Trevizovog dranja iezlo neto od njegove neuobiajene ozbiljnosti. Pelorat se dvaput nakalja, kao da namerava da neto kae, ali odustade. Konano, Treviz podie pogled i obrati mu se: "Pa?" "Jesi li, ovaj, neto smislio, Golane?" "Zbog ega to pita?" "Izgleda mi neto malo manje sumorno." "Ne oseam se manje sumorno, ali jesam razmiljao. I to veoma mnogo." "Moemo li da ujemo o emu?" upita Pelorat. Treviz uputi brz pogled u Blisinom pravcu. Drala je pogled vrsto prikovan za svoj tanjir, paljivo nastojei da ne izrekne nijednu re, kao da je bila sigurna da e, u ovom osetljivom trenutku, Pelorat vie postii u svom nastojanju da Treviza navede na razgovor. "Blis, da li i vas zanima?" upita je Treviz. Ona za trenutak podie oi. "Da. Veoma." Falom raspoloeno kucnu nogom o sto i upita: "Jesmo li pronali Zemlju?" Blis stisnu devojicu za rame, ali Treviz ne obrati nikakvu panju na njenu upadicu. "Moramo zapoeti sa osnovnom injenicom", ree Treviz. "Sve informacije koje se odnose na Zemlju uklonjene su sa niza svetova. To nas je, obavezno, moralo dovesti pred neizbean zakljuak: na Zemlji je neto sakriveno. Pored toga, putem osmatranja, doli smo do zakljuka da je Zemlja zaga ena radioaktivnou u najveem, smrtonosnom stepenu; na taj nain, sve na njoj je dvostruko skriveno. Nismo u stanju da se na nju spustimo a sa ovog odstojanja, u blizini spoljnog ruba njene magnetosfere i bez ikakve elje da joj se jo vie pribliimo, nismo u stanju nita da otkrijemo." "Jeste li sasvim sigurni u to?" upita Blis blago. "Proveo sam dovoljno vremena za kompjuterom pomno, iz svih uglova, prouivi Zemlju, i mogu rei da jesam. Da, siguran sam. Me utim, to je moda vanije, oseam da na njoj nema niega. Zbog ega su, onda, sva obavetenja koja se odnose na Zemlju bila sa toliko pomnosti odasvud uklonjena? Oevidno, to god da je bilo tamo sakriveno,

sada je sakriveno daleko potpunije no to bi to iko mogao i zamisliti; nema, po svemu sudei, nikakve potrebe da ljudi dalje pozlauju taj zlatni grumen." "Mogue je", primeti Pelorat, "da je zaista neto bilo sakriveno na Zemlji, ali u vreme kada njena radioaktivnost jo nije bila smrtonosna, i kada joj je jo bio mogu pristup. itelji Zemlje moda su tada strahovali da bi neko nepozvan mogao naii i nai to to su oni skrivali - ma ta to moglo biti. Moda je tada Zemlja pokuala da ukloni sve informacije koje su se na nju odnosile. Ono sa im se sada suoavamo moda su samo preostaci jednog burnog i nesigurnog doba." "Ne, ne verujem da je to sluaj", odgovori Treviz. "Do uklanjanja podataka iz Carske biblioteke na Trantoru, ini mi se da je dolo tek nedavno." On se naglo okrenu prema Blis. "Jesam li u pravu?" Blis odgovori ravnim glasom: "Ja/mi/Gea doli smo do takvog zakljuka pri susretu sa uznemirenim umom Govornika Gendibala, sa Druge Zadubine, u trenutku trostruke konfrontacije izme u vas, njega i gradonaelnice Brano." "Prema tome", zakljui Treviz, "to god da je tada moralo biti skriveno, jer je postojala mogunost da bude otkriveno, mora biti da je jo skriveno, budui da i dalje postoji mogunost da bude otkriveno uprkos injenici da je Zemlja zga ena radioaktivnou." "Ali, kako je to mogue?" upita Pelorat uznemireno. "Razmotri sledeu mogunost", ponudi Treviz. "ta ako se ono to se nalazilo na Zemlji vie na njoj ne nalazi - ta ako je sa nje uklonjeno u asu kada je opasnost od radioaktivnosti porasla do nepodnoljivosti? Jer, uprkos tome to se tajna vie ne nalazi na Zemlji, mogue je da bismo bili u stanju da, pronaavi konano Zemlju, dokuimo na koje je novo mesto smetena ta tajna koja se nekad na njoj nalazila. Ukoliko bi to bio sluaj, i dalje bi postojali svi razlozi da se dri u tajnosti poloaj same Zemlje." Falom se ponovo oglasi: "A onda biste me, kako mi je Blis rekla, ukoliko ne prona emo Zemlju, vratili Dembiju." Treviz se okrenu prema Falom i zagleda se u nju - dok se Blis, tihim glasom, obrati devojici: "Rekla sam ti, Falom, moda. Kasnije emo o tome razgovarati. A sada, po i u svoju sobu i uzmi neto da ita, ili sviraj na flauti, ili ini ta ti je volja. Hajde, hajde." Durljivo se namrtivi, Falom izi e. "Ali, Golane, neto mi nije jasno", upita Pelorat. "Ipak, ovde smo. Pronali smo Zemlju. Moemo li sada na neki nain dokuiti gde je to, ako nije na Zemlji." Potraja nekoliko trenutaka dok Treviz ne suzbi loe raspoloenje prouzrokovano Falominom upadicom, a onda nastavi: "A zbog ega ne bismo mogli? Zamisli da zaga enost Zemljine kore postaje sve vea. Broj njenih itelja sve vie bi se smanjivao, ili usled izumiranja ili usled prinudnog naputanja planete; i sama tajna, ma u emu se mogla sastojati, bila bi, tako e, izlagana sve veoj opasnosti. Koga bi jo bilo da je titi? Konano, morala bi biti prebaena na neki drugi svet, jer bi u protivnom - ma o emu da je re - izgubila svu vrednost i za samu Zemlju. Pretpostavljam da bi se dugo oklevalo da se to uini, i da bi se, kada bi se to konano uinilo - uinilo, manje ili vie, u poslednjem trenutku. A sada, Janove, sea li se onog starca sa Nove Zemlje koji ti je neumorno punio ui svojim razglabanjem o istoriji Zemlje?"

"Monolija?" "Da, njega. Nije li ti on rekao, govorei o osnivanju Nove Zemlje, da su poslednji ostaci nekadanjeg zemaljskog stanovnitva preseljeni na tu planetu?" "eli li to da kae, stari drue", upita Pelorat, "da se ono za im sada tragamo nalazi na Novoj Zemlji? Da su tajnu na Novu Zemlju preneli Zemljani koji su poslednji napustili Zemlju?" "Zar ne bi moglo biti tako?" odgovori Treviz. "Nova Zemlja jedva da je ostatku Galaksije bolje znana nego sama Zemlja; pored toga, sadanji itelji Nove Zemlje kao da ni o emu drugom ne razmiljaju do li da se otarase svih moguih uljeza." "Ali bili smo tamo", umea se Blis, "i nita nismo pronali." "Nismo ni tragali ni za im drugim osim za poloajem Zemlje." Pomalo zbunjen, Pelorat primeti: "Ali mi tragamo za neim to je, verovatno, proizvod najvie tehnologije; za neim, ili nekim, ko je bio u stanju da ukloni sve informacije ispred samog nosa Druge Zadubine, kao i - Blis, oprosti - ispred nosa same Gee. Narod koji sada ivi na Novoj Zemlji moda je u stanju da kontrolie klimu nad svojim ostrvom, i moda raspolae izvesnim, izuzetnim znanjima iz biotehnologije, ali verujem da ete se saglasiti s tim, ini mi se da je njihova tehnologija, sve u svemu, na prilino niskom stupnju." "Slaem se sa Pelom", klimnu Blis. "Donosimo sudove na osnovu ogranienog saznanja", primeti Treviz. "Nikada, na primer, nismo ugledali mukarce koji su se nalazi u ribarenju. Od ostrva, videli smo samo onaj deo na koji smo se spustili. Me utim, ko zna na ta smo mogli naii da smo ga podrobnije ispitali? Najzad, nismo otkrili da imaju fluoroscentno osvetljenje sve dok se njime nisu posluili, i ukoliko je to trebalo da stvori privid da im je tehnologija na niskom stupnju - kaem, privid..." "Da?" "Moda je to bila koprena kojom je trebalo da se prikrije prava istina." "Nemogue," usprotivi se Blis. "Nemogue? Ali niste li mi ba vi rekli, jo tamo na Gei, da je pretean deo stanovnitva na Trantoru svesno i namerno dran na niskom stupnju tehnologije, kako bi se to bolje prikrila malena skupina pripadnika Druge zadubine. Ima li ikakvog razloga da isti postupak ne bude primenjen i na Novoj Zemlji?" "elite li to, onda, da kaete da bi trebalo da se vratimo na Novu Zemlju i ponovo se izloimo zarazi - ovog puta bez izgleda na spas? Seksualni snoaj je, bez sumnje, posebno ugodan nain da se ovek zarazi - ali sasvim je verovatno da nije jedini." Treviz slee ramenima. "Ni ja ba ne udim da se vratim na Novu Zemlju, ali moda emo morati." "Morati?" "Morati! Mada, postoji i druga mogunost." "A kakva?" "Nova Zemlja krui oko zvezde koju tamonji itelji nazivaju Alfa Kentaura. Ali Alfa Kentaura je samo deo jednog dvojnog sistema zvezda. Ukoliko zvezdu Nove Zemlje nazovemo Alfa Kentaura A, u tom bi sluaju njenog ne tako svetlog saputnika mogli

nazvati Alfa Kentaura B. Ne postoji li mogunost da i Alfa Kentaura B ima planetu, podesnu za ivot, koja oko nje krui?" "Nedovoljno je svetla, rekla bih", primeti Blis, odmahujui glavom. "U pore enju sa Alfom Kentaura A, svetlost joj je tri etvrtine puta slabija." "To ne mora nita da znai. Ukoliko bi se planeta nalazila dovoljno blizu zvezde, stvar bi bila u redu." Pelorat upita: "A ta kompjuter kae? Ima li planeta oko B-zvezde?" "Proverio sam", odgovori Treviz natmureno se nasmeivi. "Postoji pet planeta, umerene veliine. Nema gasovitih dinova." "A da li je neka od njih podesna za ivot?" "Kompjuter ne govori nita o tome; jedino to kae to je da postoje, koliko ih je i kakve su veliine." "Oh", uzdahnu Pelorat, oigledno razoaran. "Nema nikakvog razloga da bude razoaran", opomenu ga Treviz. "Podaci ni za jedan od svetova Vasionaca nisu bili uneseni u kompjuter. A i podaci kojima smo raspolagali za Alfu Kentaura A bili su gotovo nitavni. Te su stvari hotimino skrivene, i injenica da gotovo nikakvog podatka nema o Alfi Kentaura B moe ak predstavljati dobar znak." "U tom sluaju", primeti Blis gotovo poslovnim tonom, "ono to nameravate jeste da krenete na Alfu Kentaura B, i ukoliko se ispostavi da je posredi orak, da se vratite Alfi Kentaura A." "Tako je. Ali ovog puta, kada se na emo na Novoj Zemlji, biemo pripravni. Pre nego to sletimo paljivo emo ispitati itavo ostrvo, i Blis, oekujemo od vas da upotrebite svoje mentalne moi da postavite tit..." U istom tom asu Daleka zvezda lako uzdrhta, kao da je itav brod uhvatila tucavica, i Treviz dreknu, napola gnevno, napola zbunjeno: "Ko je za komandama?!" Ali pre no to je pitanje i postavio, znao je veoma dobro kako glasi odgovor. 95. Falom je potpuno zanesena sedela za kompjuterskim pultom. Njene malene, dugoprste ake, bile su sasvim rairene, kako bi to bolje pristale uz bledosvetlucave obrise dlanova na komandnoj ploi. inilo se kao da su joj ake utonule u plou, mada je bilo oigledno da je ova nainjena od tvrdog i skliskog materijala. Bezbroj puta je ve videla kako Treviz postavlja ake na isti nain, i inilo joj se da pri tom nita drugo nije ni radio, mada joj je bilo jasno da je na taj nain upravljao brodom. U pojedinim prilikama vi ala je Treviza kako zatvara oi; sada i ona zatvori svoje. Posle nekoliko trenutaka gotovo da zau neto to bee nalik na slabaan, veoma udaljen glas - veoma udaljen, ali, istovremeno, kao da odjekuje u njenoj vlastitoj glavi, kroz (toga je tek nejasno bila svesna) njene transuktorske renjeve. Ovi joj se uinie vanijim nego ruke, i ona se upre da razabere rei. Nalozi, odjekivalo je, gotovo moleivo. Kakvi su tvoji nalozi? Falom nita ne odgovori. Nikada jo nije videla da se Treviz glasom obraa kompjuteru - ali je ipak svim svojim srcem znala do ega joj je bilo najvie stao. elela je

da po e natrag na Solariju, da je ponovo obujmi uteiteljska beskrajnost Banderovog prebivalita, da opet vidi Dembija... Dembija... udila je da se tamo vrati, i dok je u seanje dozivala svet koji je volela, zamisli da ga vidi na ekranu kao to je bila u prilici da vidi na njemu brojne svetove koje nije volela. Ona otvori oi i zagleda se u ekran, elei da na njemu ugleda neki drugi svet a ne ovu mrsku Zemlju, a onda stade zuriti u ono to joj se ukaza, zamiljajui da pred sobom ima Solariju. Bila joj je mrska ta praznina Galaksije, u koju su je uvukli protiv njene volje. Suze joj potekoe, i brod lako uzdrhta. Ona oseti taj drhtaj, pa se i sama zaljulja, kao u znak odgovora. A onda zau bune korake napolju u hodniku, i kada ponovo otvori oi Trevizovo iskrivljeno, gnevno lice ispunjavalo joj je vidno polje, zaklanjajui joj ekran na kome se nalazilo sve to je, u stvari, elela. Treviz je neto vikao, ali ona ne obrati panju. On je bio taj koji ju je, ubivi Bandera, odvukao sa Solarije, i on je bio taj koji ju je, mislei samo na Zemlju, spreavao da se tamo vrati; vie nije bila spremna da ga slua. Bila je odluna u svojoj nameri da odvede brod na Solariju, i povuen silinom njene odlunosti, brod ponovo uzdrhta. 96. Blis vrsto zgrabi Treviza za ruku. "Nemojte! Nemojte!" Ona ga snano uhvati, povlaei ga unazad, dok je Pelorat, zbunjen i skamenjen, stajao iza njih. "Skloni ruke s kompjutera!" vikao je Treviz. A onda dobaci Blis: "Blis, sklanjate mi se s puta! Ne elim da vas povredim! " Blis odvrati, gotovo nemonim glasom: "Ne dotiite dete! Inae u morati da vas spreim - bez obzira na sva uputstva!" Trevizove oi besno se upravie prema Blis, i on dreknu: "Onda, vi je sklonite odavde! Smesta!" "Falom", obrati se ona detetu, "skloni ruke odatle." "Neu!" uzviknu Falom. "Hou da se brod vrati na Solariju. Hou da se vrati tamo. Tamo!" Ona glavom pokaza prema ekranu, ne elei da ni za trenutak odvoji ruke od kompjutera. Ali Blis stavi ruke na detinje rame, i im je one dodirnue, dete poe da se trese. Blisin glas postade blai. "A sada, Falom, naloi kompjuteru da sve vrati kako je bilo i po i sa mnom. Hajde, do i." Ona potapa dete, koje briznu u nezadriv pla. Falom ukloni ake sa komandne ploe i Blis, dohvativi je ispod mike, podie dete sa stolice. Zatim je okrenu prema sebi i vrsto privinu na grudi, putajui je da se isplae i smiri. A onda se okrenu prema Trevizu koji je sav ukoen stajao na vratima. "Sklonite se u stranu, Trevize, i nemojte, u prolazu, dotai ni dete ni mene." Treviz se smesta pomeri, pravei im prolaz. Blis zastade za trenutak, a onda se tihim glasom obrati Trevizu. "Morala sam za trenutak da u em u njen um. Ukoliko sam priinila ikakvu tetu, neu vam to lako zaboraviti."

Treviz zausti da odgovori kako ni piljiva boba ne daje za Falomin um; da je zapravo sva njegova briga posveena kompjuteru. Ipak, pred usredsre enim pogledom Gee (bee mu jasno da nije u pitanju bila samo o Blis, i da nije ona, sama, mogla u njemu pobuditi onaj oseaj hladnog uasa koji se u trenu u njemu pojavio), on outa. Ostao je, tako, utei i bez ikakvog pokreta, jo dugo poto su Blis i Falom napustili prostoriju. Ostao je, zapravo, u tom poloaju sve dok mu se Pelorat ne obrati blagim glasom: "Golane, jesi li dobro? Nije te povredila, zar ne?" Treviz snano protrese glavom, kao da eli da odagna od sebe oseaj paralisanosti koji ga je svog obuzeo. "Sa mnom je sve u redu. Pravo pitanje, me utim, jeste: da li je on u redu." On sede za pult kompjutera, i potavi dlavnove na mesta na kojima su do maloas poivale Falomine ake. "Pa?" zabrinuto upita Pelorat. Treviz slee ramenima. "ini se da je sve u redu. Mogue je, ipak, da docnije ustanovim da neto nije u redu, ali ovog asa, ini se da je sve u redu." A onda ljutito dodade: "Kompjuter, u osnovi, ne bi trebalo da se odazove na dodir iijih ruku osim mojih, ali u sluaju tog hermafroditskog monstruma, nisu samo ruke u pitanju. Siguran sam, njeni transduktorski renjevi..." "Ali zbog ega je brod poeo da podrhtava? To nije uobiajeno za njega, zar ne?" "Nije. Ovo je gravitacioni brod, i ne bi trebalo da se javljaju inercioni efekti. Ali taj mali monstrum..." On zastade, ponovo zahvaen besom. "Da?" "Pretpostavljam da se obratila kompjuteru sa dva me usobno suprotstavljena zahteva, i da je u svaki od njih unela toliko snage volje da kompjuteru nije preostalo nita drugo do da pokua da, istovremeno, oba zadovolji. U pokuaju da uini nemogue, kompjuter mora da je istog asa izgubio kontrolu nad mehanizmom za uklanjanje inercionih efekata na brodu. Bar mislim da se upravo to dogodilo." I gotovo istog asa, iz nekog razloga, izgled lica mu se ublai. "Najzad, moda je i dobro to se to dogodilo, jer kako mi se sada ini, sve moje prie o Alfi Kentaura A i B nisu nita drugo do obino baljezganje. Sada konano znam na koje je mesto Zemlja pohranila svoju veliku tajnu." 97. Pelorat se zagleda u njega, napravi se da je preuo njegove poslednje rei, i vrati se na prvobitnu zagonetku. "Na koji je to nain Falom uputila kompjuteru dva me usobno suprotstavljena zahteva?" "Pa, eto, rekla je da eli da se brod vrati natrag na Solariju." "Tako je. Razume se, ona to zaista eli." "Ali ta je mislila pod Solarijom? Ona nije u stanju da je prepozna, posmatrajui je iz svemira. U stvari, iz svemira je nikad nije ni videla. Spavala je, ako se sea, kada smo u urbi naputali planetu. I uprkos svemu to je nala u tvojoj biblioteci, i uprkos svemu to joj je Blis mogla napriati, sumnjam da je zaista u stanju da pojmi istinu o Galaksiji kao neemu sainjenom od stotina milijardi zvezda i miliona nastanjenih planeta. Odgajena u utrobi zemlje i bez ijednog bliskog stvora, sve to je u stanju da pojmi jeste da postoje i

drugi svetovi - ali koliko? Dva? Tri? etiri? to se nje same tie, svaki svet koji bi ugledala mogla bi biti Solarija, i s obzirom na snagu njenih elja, svaki svet za nju i jeste Solarija. Budui da je, po svoj prilici, Blis pokuala da je utei nagovetavajui joj da emo je, ukoliko prona emo Zemlju, vratiti na Solariju, sasvim je mogue da je, nekako, dola do predstave o tome da Solarija mora leati negde sasvim blizu Zemlje." "Ali odakle ti sve to? Na osnovu ega izvodi takve zakljuke, Golane?" "Na osnovu onoga, Janove, to je sama Falom rekla kada smo upali ovamo. Vikala je da eli da se vrati na Solariju, dodajui: "Tamo! Tamo!" i pokazujui na ekran. A ta se u tom trenutku na ekranu nalazilo? Zemljin saputnik! Nije ga bilo na ekranu kada sam, odlazei na veeru, prekinuo rad na kompjuteru; na ekranu se tada nalazila Zemlja. Me utim, Falom mora da je u svoj um, u trenutku kada je zatraila da bude vraena na Solariju, prizvala sliku Zemljinog dinovskog pratioca, i kompjuter, odgovarajui na njen podsticaj, mora da je na ekran dovukao sliku tog ogromnog satelita. Veruj mi, Janove, savreno dobro znam kako kompjuter funkcionie; ko bi ga mogao bolje poznavati od mene?" Pelorat baci pogled na debeli, blistavi polusrp koji je i dalje stajao na ekranu i zamiljeno odgovori: "Nazvali su ga 'Mesecom' na barem jednom od zemaljskih jezika; 'Lunom' na nekom drugom. Najverovatnije da je, pored ovih, imao jo mnogo imena... Zamisli samo, stari drue, tu zbrku koju na jednom svetu mora da izazivaju brojni jezici nesporazume, zastranjivanja, nezgode..." "Mesec, kae?" upita Treviz. "Pa, zvui dosta jednostavno... Zamisli samo, mogue je da je dete, instinktivno, pokuavalo da svojim transudktorima pokrene brod, koristei se pri tom njegovom vlastitom energijom kao izvorom, i doprinosei da se, trenutno, stvori inerciona zbrka... Ali, Janove, sve to sada nije vano. Ono to je vano jeste da se, kao posledica svega to se dogodilo, na ekranu naao Mesec - dopada mi se to ime - i to uvean, i da je jo tu. Gledam ga i - razmiljam." "Razmilja - o emu, Golane?" "O njegovoj veliini, Janove. ini mi se da zanemarujemo satelite. Veoma su mali, ukoliko uopte postoje, ali je ovaj ovde neto sasvim drugo. On je itav svet. Prenik mu je oko tri i po hiljade kilometara." "itav svet? Ali kako ga moe nazivati svetom? Nepodesan je za ivot. ak je i taj prenik od tri i po hiljade kilometara ipak odve mali. Uopte nema atmosferu. To sam ak i ja u stanju da kaem, posmatrajui ga s ove razdaljine. Nema ni oblaka. Rubovi su mu izrazito otro zakrivljeni, a isti je sluaj i sa unutranjim ivicama diska, bilo s dnevne, bilo s none strane." Treviz potvrdno klimnu. "Janove, sve vie postaje pravi svemirski vuk. U pravu si. Nema ni trunke vazduha. Ni vode. Me utim, iz toga jedino proizilazi da je Mesec nepodesan za ivot - na svojoj nezatienoj povrini. A kako stoje stvari ispod nje?" "Ispod povrine?" upita Pelorat sumnjiavo. "Da. Ispod povrine. Zato da ne? Sam si mi rekao da su se, jednom, i sami zemaljski gradovi nalazili ispod povrine. Poznato nam je da se i dobar deo Trantora nalazio ispod povrine. Sea se, najvei deo komporelenskog glavnog grada bio je pod zemljom. I

Solarijanci su svoja prebivalita, gotovo u celosti, smetali pod zemlju. Kao to vidi, dosta uobiajeno." "Ali, Golane, u svim tim pobrojanim sluajevima ljudi su iveli na planeti podesnoj za ivot. I na samoj povrini, na njima, moglo se opstati, s obzirom da je bilo i vazduha i vode. Ali da li je mogue iveti pod zemljom na planeti ija je povrina, inae, nepogodna za ivot?" "Janove, razmisli malo! Gde mi to ivimo upravo ovog asa? Daleka zvezda nije nita drugo do siuan svet na ijoj se povrini ne bi moglo opstati. Napolju nema ni vazduha ni vode. Pa ipak, ovde unutra, savreno nam je ugodno. Galaksija je prepuna svemirskih stanica i svemirskih naseobina ije je raznovrsje gotovo beskonano. Da i ne pominjemo svemirske brodove - i ivot je, kada su svi oni u pitanju, mogu samo u njihovoj unutranjosti. Zamisli Mesec kao jedan dinovski svemirski brod." "Sa posadom unutra?" "Da. Moda ak sa milionima ljudi: sa biljnim i ivotinjskim vrstama, i sa razvijenom tehnologijom... Hajde, Janove, razmisli: ne ini li ti se da u tome ima smisla? Ukoliko je Zemlja, tokom svojih poslednjih dana, bila u stanju da jednu skupinu Iseljenika poalje na neku planetu koja krui oko Alfe Kentaura, i ukoliko joj je, moda uz pomo Carstva, promenila - prilago ujui je svojim potrebama - ekoloku ravnoteu, obogativi okean novim oblicima ivota i stvorivi komad kopna gde ga ranije uopte nije bilo - nije li, isto tako, postojala mogunost da jednu skupinu svojih itelja Zemlja poalje i na Mesec, stvorivi im uslove za opstanak ispod povrine?" Iako oklevajui, Pelorat se sloi. "Verovatno si u pravu." "To bi ak moralo biti uinjeno. Ukoliko ve Zemlja ima neto to krije, zbog ega to slati na parseke daleko, kada je to mogue, isto toliko dobro, sakriti i na jednom svetu koji je stotinu milioniti deo puta manje udaljen nego Alfa Kentaura. Pored toga, posmatrano sa psiholokog stanovita, Mesec bi predstavljao neuporedivo pogodnije mesto za skrivanje. Kada se razmilja o ivotu i opstanku - nikome ni ne padaju na pamet sateliti. Iskreno reeno, nisu ni meni. ak i ako mi je Mesec bio pod samim nosom, misli su mi bludele daleko, ak do Alfe Kentaura. I da nije bilo Falom.." Usne mu se stisnue, i on odmahnu glavom. "Bojim se da u morati da joj odam priznanje zbog toga. Uostalom, ako ja ne budem, Blis sigurno hoe." "Ali, stari moj", upita Pelorat, "ukoliko se neto, zaista, krije pod Meseevom povrinom - kako emo mi doi do toga? Mora da postoje milioni kvadratnih kilometara povrine..." "Grubo procenjeno - etrdeset miliona." "I rebalo bi da mi sve to pretraimo - tragajui za im? Za nekom rupom kroz koju se silazi u utrobu tog sveta? Za nekim hermetikim zatvorenim oknom?" "Kada tako postavi stvari", sloi se Treviz, "zaista se ini da je zadatak jedva izvodljiv; ali u ovom sluaju mi ne traimo nikakav fiziki predmet ve znake ivota, i to razumnog ivota. A to se toga tie, imamo Blis, a njen talenat u otkrivanju znakova inteligencije nesumnjiv je, je li tako?" 98.

Blis se zagleda u Treviza optuujuim pogledom. "Najzad sam uspela da je uspavam. Nikad mi nije bilo tako teko; gotovo da je podivljala. Na svu sreu ini mi se da ipak nisam prouzrokovala nikakvo oteenje na njenom mozgu." "Znate", odvrati Treviz hladno, "trebalo bi da ve neto preduzmete i otklonite njene misli od Dembija, budui da nemam ni najmanju nameru da se ikad vratim na Solariju." "Tek tako, da joj otklonim misli od Dembija? A ta vi, Trevize, uopte znate o tim stvarima? Nikada niste zali ni u iji um, nemate ni najble u predstavu o tome koliko su sloeni i tanani. Kada biste makar neto znali o tome, ne biste tek tako govorili o 'otklanjanju misli', ba kao da je re o uzimanju kaiice ili dve meda iz neke tegle." "Pa, pokuajte da bar ne misli o njemu toliko." "Moda bih to mogla, ali bi mi bilo potrebno najmanje mesec dana brljivog rasplitanja njene veze sa Dembijem." "ta mislite pod 'rasplitanjem'?" "Ne mogu vam to objasniti, jer ne biste nita razumeli." "Pa, ta u tom sluaju nameravate da uinite sa detetom?" "Ne znam to jo ni sama; ali pitanje Falom bie najpomnije razmotreno." "U tom sluaju", ree Treviz, "dozvolite mi da vas upoznam s naim sledeim korakom." "ta tu novo ima da se kae? Vraamo se na Novu Zemlju, i tu ete jo jednom pokuati sa slatkom Hiroko - pod uslovom da vam obea da vas ovog puta nee zaraziti." Na Trevizovom licu ne pojavi se nikakav izraz, i on samo ree: "Niste u pravu. U stvari, promenio sam miljenje. Idem na Mesec - tako se, prema Janovu, zove Zemljin prirodni saputnik." "Na taj satelit? Zbog toga to nam je najblii, pod samim nosom? Na takvu mogunost nisam ni pomislila." "Ni ja. Niti iko drugi. Nigde u Galaksiji ne postoji prirodni saputnik neke planete koji bi, iole, bio vredan pomena. Me utim, ovaj ovde, s obzirom na svoju veliinu, zaista je jedinstven. to je jo vanije, injenica da niko ne zna gde se Zemlja nalazi, i za sam Mesec predstavlja odlino pokrie. Niko, ko nije u stanju da prona e Zemlju, nije u stanju da prona e ni Mesec." "Da li je podesan za ivot?" "Nije na povrini, ali budui da ni u najmanjoj meri nije zaga en radioaktivnou, verovatno je da nije sasvim nepodesan. Moda na njemu ivot postoji - u stvari, moda, ak buja - ispod povrine. I razume se, vi ete biti u stanju, kada mu se sasvim pribliimo, da ustanovite da li je ba tako." Blis slee ramenima. "Pokuau... Ali zbog ega ste tako iznenada poeli da razmiljate o tom satelitu?" "Zbog neega to je Falom uinila dok je bila za komandama", odgovori Treviz tihim glasom. Blis ne ree nita nekoliko trenutaka, kao da je oekivala da uje jo neto, a onda ponovo slee ramenima. "Ma o emu da je re, pretpostavljam da do toga ne biste doli da ste do kraja sledili svoj prvobitni impuls i ubili je." "Blis, uopte nisam imao nameru da je ubijem."

Blis odmahnu rukom. "U redu. Neka bude tako. Jesmo li ve krenuli prema Mesecu?" "Jesmo. Me utim, iz predostronosti ne kreemo se odve brzo; ipak, ukoliko sve bude ilo kako valja, u njegovoj emo se blizini nai kroz tridesetak asova." 99. Mesec je delovao kao pusta zemlja. Treviz je radoznalo posmatrao njegovu dnevnu, blistavo osvetljenu stranu, koja je lagano promicala pod njima. Bio je to jednolian prizor sainjen od kraterskih prstenova i planinskih oblasti; pod zaslepljujuom svetlou sunca, senke su bile otre i sasvim crne. Povremeno bi se na tlu ukazale jedva raspoznatljive promene u boji, a tu i tamo nailazili bi na ravni zamane veline, mada su i one bile izbrazdane sitnim kraterima. Dok su se pribliavali Meseevoj nonoj strani senke poee da se izduuju, da bi se uskoro stopile u bezoblinu crninu. Jo kratko, dole pod njima, vrhovi planina nastavie da svetlucaju pod zracima sunca, kao kakve debele zvezde, ali ih svojih sjajem daleko nadmaujui. Onda i oni iezoe i sada su pod sobom imali samo bledu svetlost Zemlje, koja im se, sjajei tako s neba, prikazivala kao beloplava sfera, ispunjena neto vie od polovine svog obima. Brod konano pretee i samu Zemlju, koja se izgubila iza obzorja; ispod njih sada je bila suva, bezoblina tama, a iznad tek bledi sjaj bezbrojnih zvezda prizor koji se Trevizu, odraslom pod bezzvezdanim nebom Terminusa, uvek inio poput pravog uda. A onda se nove, blistave zvezde pojavie ispred njih, najpre jedna ili dve a potom i druge, irei se i debljajui i konano se stapajui u jedno. Istog asa preletee preko terminatora i na oe se na Meseevoj osvetljenoj strani. Sunce se die u gotovo paklenom sjaju, i brodski ekran smesta se pomeri u stranu, dok je kompjuter navlaio filtere da bi priguio svetlost to je odbleskivala sa tla ispod njih. Treviz se sasvim dobro mogao uveriti da bi besmisleno bilo ak se i nadati da e biti mogue golim okom pronai ulaz (ukoliko je postojao) u naseljenu unutranjost tog nesumnjivo pozamanog sveta. On se okrenu da pogleda Blis koja je sedela pokraj njega. Blis nije gledala u ekran; u stvari, drala je oi zatvorene. inilo se kao da ni ne sedi u naslonjai; imao se utisak kao da se stropotala u nju, bez ivota. Pitajui se da li moda spava, Treviz joj se tiho obrati: "Da li ste uspeli da neto otkrijete?" Blis lagano odmahnu glavom. "Nisam", odvrati ona apatom, "Osetila sam maloas neto, tek kao daak. Bilo bi dobro da se vratimo na to mesto. Znate li gde je ono?" "Kompjuter zna." Bilo je to nalik na nianjenje u cilj: malo levo, malo desno, i konano, traeno mesto bilo je tu. Nalazilo se jo duboko na nonoj strani, i osim to ga je Zemlja, nisko sa obzorja obasjavala, dajui prostorima izme u senki avetinjski, pepeljasti sjaj, nita se nije moglo uoiti, uprkos tome to su, radi boljeg pogleda, utrnuli svetla i u komandnoj prostoriji. Pelorat im se pridrui, za trenutak neoduno zastavi na vratima. "Jeste li togod pronali?" upita on aptavim, hrapavim glasom.

Treviz mu mahnu rukom da uuti. Posmatrao je Blis. Znao je da e biti potrebno da pro u dani pre no to suneva svetlost ponovo obasja to mesto, ali je isto tako znao da za ono to Blis nastoji da otkrije nikakva svetlost ne bi bila ni od kakve pomoi. "Tu smo", ree ona konano. "Jeste li sigurni?" "Potpuno." "Je li ovo jedino mesto?" "Jedino koje sam uspela da otkrijem. Jesmo li ispitali sve delove Meseeve povrine?" "Uglavnom. Ispitali smo njegov najvei deo." "Pa, u tom sluaju, na tom ispitanom delu ovo je jedino mesto. Sada ga, evo, snanije oseam; kao da su i oni otkrili nas, ali nemam oseaj nikakve opasnosti. U stvari, ono to do mene dopire pre mi izgleda kao dobrodolica." "Jeste li sigurni u to?" "Tako mi deluje ono to do mene dopire." "Da nije moda obmana posredi?" upita Pelorat. "Obmanu bih smesta uoila, budi siguran u to", odgovori Blis pomalo s visine. Treviz progun a neto u sebi na raun preterane samouverenosti, a onda upita: "Nadam se da je ono to ste otkrili znak razumnog ivota." "Da, otkrila sam znak snane inteligencije. Pa ipak..." Neki neobian ton zatreperi u njenom glasu. "Pa ipak?" "Pssst. Ne remetite me. Pustite me da se usredsredim." Poslednje rei jedva da je izgovorila, gotovo ne miui usnama. Nekoliko trenutaka potom, ona im, i sama ne malo iznena ena, saopti: "Nije u pitanju ljudsko bie." "Nije ljudsko bie?" ponovi Treviz, iskreno se zaprepastivi. "Imamo li, ponovo, posla sa robotima? Kao na Solariji?" "Ne", Blis se smeila. "Nije re ni o robotima." "Pa, mora biti ili jedno ili drugo." "Nije ni jedno ni drugo." Ona se ak prigueno nasmeja. "Nije ljudsko bie, ali nije nalik ni na jednog robota koje smo do sada imali prilike da vidimo." "Ba bih voleo da to vidim", uzviknu Pelorat, ustro klimajui glavom i oiju irom otvorenih u iekivanju nekog ogromnog zadovoljstva. "Mora da je uzbudljivo. I sasvim novo." "Sasvim novo", promrmlja Treviz, kao da mu se konano razbistri pred oima... kao da kakva munja najdubljeg saznanja odjednom osvetli unutranjost njegove lobanje. 100. Zaronie duboko prema Meseevoj povrini, gotovo u stanju likovanja. Falom im se ponovo pridruila, i zaboravivi brzo kao to to deca po pravilu ine, sada je gotovo poskakivala od neizdrive radosti, kao da se zaista vraa na Solariju. to se Treviza tie, duboko u sebi oseao je kako mu zdrav razum govori da je nesumnjivo udno da Zemlja - ili to god da je od nje postojalo na Mesecu - posle svih mera preduzetih da se svi drugi dre po strani, sada, odjednom, ini sve da ba njih sebi

privue. Moe li, u oba sluaja, razlog da bude isti? Nije li to bio klasian sluaj doktrine: "Ukoliko ve ne moe da ih izbegne, namami ih i uniti!?" I nee li, u oba sluaja, Zemljina tajna ostati neodgonetnuta? Ali takve misli ubrzo izbledee, ustupivi mesto pravoj poplavi radosti koja se sve vie i vie produbljivala to su se vie pribliavali povrini Meseca. Me utim, postojalo je i neto iznad i preko toga - i njemu ponovo po e za rukom da se zakai za taj trenutak prosveenja koji je njime ovladao neposredno pre no to su zapoeli svoj mirni, ronilaki put ka povrini Zemljinog saputnika. inilo mu se da nema nikakve sumnje gde se brod ovog trenutka uputio. Nalazili su se iznad vrhova nekih stepenastih breuljaka, i Treviz, sedei i dalje za kompjuterom, ne oseti nikakvu potrebu da bilo ta preduzme. Sticao se utisak da obojicu, i njega i kompjuter, neto vodi i sve to oseti bee ogromno, neiskazivo olakanje to je odgovornost skinuta s njegovih ramena. Sada su ve klizili gotovo vodoravno sa tlom, prema nekoj steni koja im se, sa svojim preteim vrhom, ispreivala na putu; prepreka koja se slabano presijavala pri svetlosti Zemlje i pod reflektorima Daleke zvezde. Gotovo neminovan predstojei sudar kao da nimalo ne uznemiri Treviza; i on bez imalo iznena enosti shvati da se deo stene to je leao neposredno pred njima uklanja u stranu, i da se neki hodnik, sav obasjan vetakim osvetljenjem pojavljuje pred njima. Brod uspori gotovo do bauljanja, po svemu sudei od svoje volje, i stade se zavlaiti u otvor... sve vie... klizei lagano... Otvor se za njima zatvori, a drugi pred njima otvori. Brod pro e kroz novi otvor, i na e se u jednoj prostoriji dinovskih razmera - kao da je neko izdubio itavu jednu planinu. Brod se napokon zaustavi, i svi urno pohitae prema izlaznim vratima. Nikome ni na pamet ne pade, ak ni samom Trevizu, da li izvan broda ima vazduha za disanje odnosno, atmosfere uopte. Me utim, vazduha je bilo; bee prijatan za udisanje i ugodan. Oni se zagledae jedno u drugo, sa izrazom radosti na licima kao kod ljudi koji su se posle dugog izbivanja vratili kui; tek nekoliko asaka potom postadoe svesni oveka koji je utivo stajao, oekujui ih da mu se priblie. Bio je visok, i imao ozbiljan izraz na licu. Kosa mu je bila bronzaste boje, i kratko potiana. Jagodice iroke, oi veoma svetle, i bio je odeven na nain koji se mogao sresti u istorijskim knjigama. Mada je delovao snano i energino, u njegovom stavu, pri svemu tome, nasluivao se neki umor - nita neposredno raspoznatljivo, ali bez sumnje neto to se moglo osetiti samo onim tajanstvenim, bezimenim ulom koje samo nagovetava ali nita ne otkriva. Falom se pribra prva. Glasno, gotovo itavo vrisnuvi, ona polete prema neznancu, mlatarajui rukama i viui: "Dembi! Dembi!" ostavi gotovo bez daha. Trala je prema oveku i kada mu se dovoljno pribliila, on se sae i podie je visoko u vazduh. Ona mu vrsto obavi ruke oko vrata, jecajui i sve vreme mucajui: "Dembi! Dembi!" Drugi mu pristupie neuporedivo mirnije i Treviz mu se obrati, polako i raspoznatljivo izgovarajui rei (Da li je ovaj ovek znao galaktiki?): "Izvinite, gospodine. Ovo dete je

izgubilo svog staratelja, i ve ga dugo oajniki i uzaludno trai. Kako vas je mogla zameniti, mislei da ste vi on, uopte nam nije jasno, pogotovo to je njen staratelj robot, mehaniko..." ovek po prvi put progovori. Glas mu je bio nekako usredsre en, bez zvonkosti, i mada se dao razabrati arhaian ton, govorio je galaktiki sa savrenom lakoom. "Pozdravljam vas s oseanjem najveeg prijateljstva", ree on... i bilo je bespogovorno jasno da zaista osea to to govori, mada mu izraz lica ostade i dalje krajnje ozbiljan. "A to se deteta tie", dodade on, "ono, po svemu sudei, ima znatno vei dar zapanja nego to mislite. Jer, ja jesam robot. Zovem se Denil Olivo." SVRETAK POTRAGE 101. Treviz zatee sebe u stanju potpune neverice. Tek se bio povratio od neobinog oseanja ponesenosti, koje ga je svog obuzelo neposredno pre i posle sputanja na povrinu Meseca - ponesenosti, pomisli on sada, koju je u njemu izazvao ovaj samozvani robot koji u ovom asu stajae pred njima. Treviz je jo stajao zagledan u njega, i mada mu je um sada bio savreno zdrav i nedirnut, i dalje je bio obuzet zapanjenou. Razgovarao je s njim, obuzet zapanjenou; jedva da je bio u stanju da shvati ta je govorio, zauzet traganjem za neim u izgledu tog tobonjeg oveka, u njegovom ponaanju, u nainu njegovog govora, to bi ga odalo kao robota. Nije nikakvo udo, pomisli Treviz, da je Blis otkrila neto to nije bilo ni ljudsko bie ni robot, ali to je bilo, kako Pelorat ree, neto 'sasvim novo'. Ba dobro, razume se, jer je to Trevizove misli upravilo u jednom drugom i plodonosnijem smeru - ali ak i to je sada bilo potisnuto negde u pozadini njegovog uma. Blis i Falom su ve nekuda odlutale, da razgledaju mesto na kome su se, tako iznenada, nale. Bio je to Blisin predlog, ali se Trevizu uinilo da je do njega dolo posle munjevite izmene pogleda izme u Blis i Denila. Falom je isprava odbijala, elei da ostane u blizini stvorenja koga nije prestajala da naziva Dembijem, ali nekoliko strogih Denilovih rei i pretei uzdignut kaiprst bili su dovoljni da je navedu da se smesta pokori. Treviz i Pelorat ostadoe sa Denilom. "Nijedna ni druga, gospodo, nisu gra anke zadubine", ree robot, kao da je to trebalo da sve objasni. "Jedna je Gea, a druga je Vasionka." Treviz je sve vreme utao, dok ih Denil ne dovede do jednostavno oblikovanih naslonjaa, smetenih ispod jednog drveta. Na Denilov poziv oni sedoe, a kada i robot, savreno ljudskim pokretom i sam sede, Treviz mu se obrati: "Da li ste vi zaista robot?" "Zaista sam robot, gospodine", odgovori Denil. Peloratovo lice kao da zablista od ushienja, i on upita: "U drevnim predanjima pominje se neki robot ije je ime, tako e, bilo Denil. Da li ste vi dobili ime Denil njemu u ast?" "Ja sam taj robot", odgovori Denil, "i to nije predanje."

"Oh, ne", primeti Pelorat. "Da ste vi taj robot, morali biste biti stari ve hiljadama godinama." "Dvadeset hiljada godina", odgovori Denil tiho. Sav pometen, Pelorat pogleda prema Trevizu, koji sa svoje strane, ree otrim glasom: "Ukoliko ste zaista robot, nare ujem vam da govorite istinu." "Nema razloga, gospodine, da mi se nare uje da govorim istinu. Ja moram da govorim istinu. U tom sluaju, gospodine, suoeni ste sa tri mogunosti. Ili sam ovek koji vas obmanjuje; ili sam robot koji je programiran da veruje da je, zaista, star dvadeset hiljada godina, iako to, u stvari, nije; ili sam zaista star dvadeset hiljada godina. Morate sami odluiti koju ete od ovih triju mogunosti prihvatiti." "Stvar se, tokom daljeg razgovora, moe sama od sebe razreiti", odvrati Treviz suvim glasom. "to se toga tie, teko je poverovati da je ovo ovde unutranjost Meseca. Niti osvetljenje..." On pri tom usmeri pogled nagore, jer je osvetljenje, zaista, veoma nalikovalo na meku, difuzmu sunevu svetlost, iako sunca nije bilo nigde na nebu, odnosno, to se toga tie, nikakvo nebo nije se moglo videti... "niti gravitacija ne ine mi se pravim. Na povrini ovog sveta gravitacija bi trebalo da iznosi neto manje od 0.2 g." "Normalna gravitacija, gospodine, na povrini bi, u stvari trebalo da iznosi 0.16 g. Me utim, neto je vea, zahvaljujui istim onim silama koje i kod vas, na vaem brodu, stvaraju utisak normalne gravitacije, ak i kada se nalazite u uslovima slobodnog pada, ili pri ubrzanju. Druge potrebe u energiji, ukljuujui i energiju potrebnu za osvetljenje, zadovoljavaju se, tako e, posredstvom gravitacione sile, mada, isto tako, kada je god to mogue, koristimo i sunevu energiju. Potrebe za sirovinama zadovoljavamo onim ime sam Mesec raspolae - osim kada su u pitanju laki elementi: vodonik, ugljenik i azot, koji ovde ne postoje. Njih, me utim, pribavljamo povremenim zarobljavanjem kakve komete; jedna, tokom stolea, sasvim je dovoljna da zadovolji nae potrebe." "Po svemu sudei, neu pogreiti ako kaem da vam Zemlja, kao izvor sirovina, ne moe nimalo posluiti?" "Na alost, gospodine, potpuno ste u pravu. Nai pozitronski mozgovi isto su toliko osetljivi na radioaktivno zraenje koliko i ljudski, proteinski." "Sve vreme upotrebljavate mnoinu, i ovo to pred sobom vidimo je prostrano, lepo i sre eno - barem, tako izgleda spolja. Znai, postoje na Mesecu i druga bia. Ljudi? Roboti?" "Tako je, gospodine. Ovde na Mesecu imamo potpun ekoloki sistem, i prostrana i sloena udubljenja u kojima on opstaje. Me utim, sva razumna bia su iskljuivo roboti, manje ili vie nalik na mene. Ipak, neete videti nijednog od njih. to se ovog prebivalita tie, ono je namenjeno iskljuivo mojim potrebama, i u potpunosti je izgra eno prema prebivalitu u kome sam iveo pre dvadeset hiljada godina." "I svih tih godina se, naravno, dobro seate, do najmanjih pojedinosti?" "Savreno ste u pravu, gospodine. Bio sam nainjen, i jedno vreme tamo i iveo - sada tek vidim koliko beznaajno malo - na jednom od svetova Vasionaca, na Aurori." "Onom na kome su..." Treviz naglo zastade. "Tako je gospodine. Onom na kome su psi." "Znai, poznato vam je?"

"Jeste, gospodine." "Ali, kako se onda dogodilo da se na ete ovde, ukoliko ste najpre iveli na Aurori?" "Bilo je to, gospodine, u samom poetku naseljevanja Galaksije. Doao sam ovamo da bih spreio da Zemlja postane radioaktivno zaga ena. Sa mnom je bio jo jedan robot, iskar, koji je bio u stanju da osea i prilago uje ljudske umove." "Ba kao Blis?" "Da, gospodine. U izvesnom smislu, nismo uspeli, i iskarove ivotne funkcije prestale su sa radom. Pre toga, me utim, poto mu je za rukom da na mene prenese svoj dar, naloivi mi da ga uvam za dobro Galaksije, i naroito, za dobro Zemlje." "Zbog ega ba naroito Zemlje?" "Delom zbog jednog oveka ije je ime bilo Elija Bejli, i koji je i sam bio Zemljanin." Pelorat oduevljeno uzviknu: "To je onaj kult-heroj, Golane, koga sam ti nedavno pominjao!" "Kult-heroj, gospodine?" "Ono to dr Pelorat misli time da kae", odgovori Treviz, jeste da je re o osobi kojoj se mnogo ta pripisuje, dok je, u stvari, u pitanju neko ko u sebi objedinjuje dela mnogih drugih ljudi, ili neko ko je, jednostavno, izmiljen." Denil se za trenutak zamisli, a onda ree, sasvim tihim glasom: "Nije ba tako, gospodo. Elija Bejli je stvarno postojao, i to kao pojedinac. Nije mi poznato ta vaa predanja govore o njemu, ali u ono doba, da njega nije bilo, Galaksija moda nikada ne bi bila naseljena. Njemu u ast, uinio sam sve to je bilo u mojoj moi da spasem Zemlju, u trenutku kada je radioaktivnost poela da je sve vie razara. Moja sabraa-roboti razmileli su se po itavoj Galaksiji, nastojei da izvre uticaj na nekog ovde, na nekog tamo. U jednom sam trenutku ak uspeo da isposlujem da se pone sa obnovom Zemljinog tla. Kasnije, opet, znatno kasnije, uspeo sam da isposlujem da se zapone sa ekolokim prilago avanjem jednog sveta koji krui oko Alfe Kentaura A. Me utim, ni u jednom od ta dva sluaja nisam izistinski uspeo. Nikada mi, u onoj meri u kojoj je to moda bilo potrebno, nije polo za rukom da obradim neki ljudski um, budui da je uvek postojala opasnost da bih ga, inei to, mogao nepopravljivo otetiti. Kao to vidite, bio sam vezan - i jo sam vezan - Zakonima robotike." "Da?" Nije bilo neophodno da Denil raspolae mentalnim moima pa da u toj jednoslonoj rei otkrije prizvuk nesigurnosti. "Prvi zakon robotike, gospodine, glasi: 'Robot ne sme ni na koji nain povrediti ljudsko bie, niti omoguiti, time to e se drati po strani, da ljudsko bie bude povre eno'. Drugi zakon robotike kae: 'Robot mora izvriti svaki nalog koji mu da neko ljudsko bie, pod uslovom da se takav nalog ne kosi sa Prvim zakonom'. I Trei zakon kae: 'Robot uvek mora nastojati da mu ivot ne bude ugroen, pod uslovom da se to ne kosi sa Prvim i Drugim zakonom'... Razume se, izloio sam vam Zakone robotike prevedene na obian govor. U stvarnosti, oni ine vrlo sloenu matematiku shemu na kojoj poivaju nai pozitronski mozgovi." "Smatrate li da je teko sve vreme se pokoravati tim Zakonima?"

"Moram im se pokoravati, gospodine, bez obzira na sve. Vidite, Prvi zakon robotike predstavlja gotovo apsolut koji me ak spreava da koristim svoje mentalne moi. Razume se, kada se dela na nivou galaksije, malo je verovatno da e bilo koji sled doga aja u potpunosti biti bez tete po ikoga. Uvek e neki ljudi - moda ak mnogi ljudi - morati da trpe, i stoga, sve to jedan robot moe da uini, to je da preduzme sve da trpi to manji broj ljudi. Pa ipak, sloenost brojnih mogunosti uvek je takva da vam treba vremena da se odluite; ak i tada, me utim, nikada niste sigurni." "Shvatam", sloi se Treviz. "Tokom posvemanje galaktike istorije", nastavi Denil, "nastojao sam da ublaim, ili otklonim, najgore oblike razdora i razaranja, do kojih je, uvek iznova, dolazilo u Galaksiji. Moda bih u tome i uspeo, povremeno i do izvesne mere, ali ako vam je znana istorija Galaksije, bie vam jasno da nisam uspevao esto, ili u veoj meri." "Toliko mi je poznato", prihvati Treviz, emerno se nasmeivi. "Ba pre nego to se iskaru pribliio kraj, smislili smo jo jedan zakon robotike koji je ak trebalo da bude iznad Prvog zakona. Nazvali smo ga Nultim zakonom, budui da nismo umeli da mu prona emo nikakvo drugo, smisleno ime. Dakle, Nulti zakon kae: 'Robot ne sme ni na koji nain da ugrozi oveanstvo, niti da, ostajui po strani, dopusti da oveanstvo bude ugroeno'. To je, istovremeno, znailo da mu se Prvi zakon morao prilagoditi, i da je trebalo da glasi: 'Robot ne sme ni na koji nain povrediti ljudsko bie, niti omoguiti, time to e se drati po strani, da ljudsko bie bude povre eno - osim ukoliko se to ne kosi sa Nultim zakonom'. Na slian nain, prilago avanju bi trebalo da budu podvrnuti i Drugi i Trei zakon robotike." Treviz se namrti. "Na koji nain dolazite do zakljuka ta hoe, a ta nee, ugroziti oveanstvo kao celinu?" "U tome i jeste stvar, gospodine", odvrati Denil. "Teorijski, Nulti zakon bio je odgovor na sve nae dileme. U stvarnosti, me utim, nikada nismo bili u stanju da donesemo neku odluku i stanemo iza nje. Ljudsko bie je neto to zaista postoji. O povredi jednog pojedinanog bia moe se donositi procena i izricati sud. oveanstvo je, me utim, apstrakcija. Kako se, onda, odnositi prema jednoj apstrakciji?" "Zaista ne znam", prihvati Treviz. "Trenutak", umea se Pelorat. "Mogue je itavo oveanstvo preobratiti u jedan jedinstven organizam. U Geu." "Upravo to sam i pokuao, gospodine. Ja sam postavio temelje Gee, smatrajui da e, ukoliko se oveanstvo preobrati u jedan jedinstven organizam, predstavljati neto stvarno, i da e biti mogue prema njemu se tako i odnositi. Ipak, nije bilo tako lako, kao to sam se nadao, stvoriti jedan super-organizam. Pre svega, to nije bilo mogue uiniti sve dotle dok sami ljudi taj super-organizam ne ponu vrednovati vie nego svoju individualnost, i morao sam da izna em stanje svesti koje bi to omoguavalo. Me utim, bilo je to mnogo pre nego to sam se setio Zakona robotike." "Ah, tako, znai. Geanci su, ipak roboti. Podozrevao sam to od samog poetka." "to se toga tie, gospodine, pogreno ste podozrevali. Geanci su ljudska bia, ali u njihove je mozgove vrsto usa eno neto nalik na Zakone robotike. Oni moraju da potuju ivot, stvarno da ga potuju... Me utim, poto je i to bilo obavljeno, jasno se

ispoljio jedan nedostatak. Jedan super-organizam sastavljen iskljuivo od ljudskih bia ne poseduje dovoljnu stabilnost. Nije ga ak mogue ni utemeljiti. Stoga su mu morale biti pridodate najpre ivotinje... pa biljke... i konano neorganski svet. Najmanji superorganizam, koji je izistinski stabilan, predstavlja itav jedan svet, i to dovoljno velik i dovoljno sloen da bi raspolagao savrenom ekolokom ravnoteom. Bilo je potrebno da pro e poprilino vremena da bi se to shvatilo, i tek je tokom ovog poslednjeg veka Gea, konano, sebe u potpunosti uspostavila, postavi na taj nain, spremna da uini prvi korak ka Galaktici; me utim, ak i tako, to e potrajati. Moda, ipak, ne toliko vremena koliko je bilo utroeno na do sada pre eni put, budui da su nam sada poznata pravila." "A ja sam vam bio potreban da bih, u vae ime, doneo odluku. Je li tako, Denile?" "Tako je, gospodine. Zakoni robotike ne dozvoljavaju ni meni ni Gei da donesemo odluku kojom bi se mogla dovesti u pitanje dobrobit oveanstva. U me uvremenu, pre otprilike pet vekova, kada mi se jo inilo da nikako neu uspeti da prevazi em sve tekoe to su stajale na putu utemljenja Gee, uinio sam sledeu najbolju moguu stvar i doprineo razvoju nauke koja je potom postala poznata pod nazivom psihoistorija." "Mogao sam to i sam pretpostaviti", promrmlja Treviz. "Znate, Denile, poinjem da verujem da ste zaista stari dvadeset hiljada godina." "Hvala vam, gospodine." "Trenutak, samo", umea se Pelorat. "ini mi se da tek sada shvatam. Jeste li i vi, Denile, deo Gee? Na taj nain ste, je li tako, saznali za pse na Aurori? Preko Blis?" "U izvesnom smislu, gospodine, u pravu ste", odgovori Denil. "Ja jesam povezan sa Geom, mada nisam deo nje." Treviz podie obrve. "To me podseti na Komporelen, svet koji smo posetili neposredno poto smo otili sa Gee. Komporelen, vidite, tvrdi da ne ini deo Zadubinske federacije, ve da joj je samo pridruen." Denil lagano, potvrdno klimnu glavom. "Rekao bih da je pore enje prihvatljivo, gospodine. Kao Gein pridruenik, u svakom trenutku mogu postati svestan ega je i sama Gea svesna - posredstvom, na primer, one ene, Blis. Gea, me utim, nije u stanju da postane svesna svega ega sam ja svestan, tako da obezbe ujem sebi slobodu delanja. Ta mi je sloboda neophodna sve dok se Galaktika sasvim ne uvrsti." Treviz se nekoliko trenutaka netremice zagleda u robota, a onda upita: "A da li ste tu svoju svest o svemu to se doga a koristili, posredstvom Blis, da utiete na zbivanja to smo ih doivljavali tokom naeg putovanja kako biste ih prilagodili vlastitim potrebama?" Denil uzdahnu - bilo je toliko ljudskog u tom uzdahu! "Nisam bio u stanju da mnogo uinim, gospodine. Zakoni robotike primorali su me da se drim po strani... Pa ipak, olakao sam teret koji je Blis nosila u svom umu, preuzimajui manji deo odgovornosti na sebe, kako bi mogla da se sa divljim psima na Aurori i sa Vasioncem na Solariji ponese sa vie delotvornosti i sa manje rizika po sebe. Tako e, posredstvom Blis, uticao sam na onu enu sa Komporelena, kao i na onu drugu, sa Nove Zemlje, da prema vama ispolje vie naklonosti, kako biste mogli da nastavite svoju potragu." Treviz se, napola tuno, osmehnu: "Trebalo je da znam da to nije bila moja zasluga."

Denil prihvati Trevizove rei bez prizvuka alostivog samoomalovaavanja. "Niste u pravu, gospodine", ree on. "Najveim delom to jeste bila vaa zasluga. I jedna i druga ena, od samog poetka, odnosile su se prema vama sa puno naklonosti. Jedino to sam uradio bilo je da ih tek malice podstaknem u onome to je ve bilo u njima - u meri u kojoj mi je to bilo mogue, s obzirom na strogost Zakona robotike. Ba usled te strogosti - kao i zbog jo nekih razloga - mogao sam da vas dovedem ovamo tek uz veoma velike tekoe, pa i tako samo posredno. U nekoliko navrata nalazio sam se u velikoj opasnosti da vas sasvim izgubim." "I sada, tu sam", zakljui Treviz. "ta je to to elite od mene? Da potvrdim svoju odluku u korist Galaktike?" Denilovo lice, sve vreme bez ikakvog izraza, odjednom preplavi neto nalik na oajanje. "Ne, gospodine. Sama odluka vie nije dovoljna. Doveo sam vas ovamo, inei sve to mogu u stanju u kome se nalazim, iz jednog sudbonosnijeg razloga. Znate, ja umirem." 102. Moda je razlog tome bio gotovo poslovan nain na koji je to Denil izgovorio; a moda, pak, injenica da za nekog ko je preiveo dvadeset hiljada godina smrt nije izgledala kao tragedija, pogotovo ako treba da do nje do e kroz neto manje od hiljadu godina; u svakom sluaju, u Trevizu se ne javi ni traak saoseanja. "Umirete? Ali moe li neka maina da umre?" "Mogu, gospodine, prestati da postojim. Nazovite to kako god elite. Prestar sam. Nijedno od stvorenja sa darom miljenja ili oseanja koja su jo ivela u doba kada sam ja prvi put stekao svest, danas vie nije u ivotu - bilo da bee organskog, bilo robotskog porekla. ak ni ja sam ve odavno vie nisam onaj koji sam nekad bio." "Kao to mislite?" "Ne postoji, gospodine, nijedan fiziki deo mog tela koji nije morao biti zamenjen - ne samo jednom, ve mnogo puta. ak je i moj pozitronski mozak bio zamenjivan - pet puta. Pri tom, sadrina mog prethodnog mozga bila je unoena u novi, sve do poslednjeg pozitrona. I svaki put je novi um bio sloeniji i moniji od starog, tako da je bilo dovoljno mesta za nova seanja, kao i uslova za bre donoenje odluka i delanje. Me utim..." "Me utim?" "to je neki mozak razvijeniji i sloeniji to je, istovremeno, i manje stabilan; tavie, znatno bre propada. Moj sadanji um je stotinu hiljada puta tananiji nego prvi koji mi bee darovan, i moda ak deset miliona puta moniji: me utim, dok je moj prvi mozak potrajao vie od deset hiljada godina, sadanji je tek jedva est stotina godina star i ve ispoljava nedvomislene znake starosti. Sa svim seanjima iz prethodnih dvadeset hiljada godina, pomno pribeleenim, i uz savermeni mehanizam podseanja koji bilo koji od zabeleenih podataka moe smesta staviti na uvid - mozak postaje preoptereen. Dolazi do njegovog ubrzanog gubljenja sposobosti za donoenje odluka; tavie, i do jo breg gubljenja sposobnosti da se proveravaju i podvrgavaju izvesnim potrebama umovi na hipersvemirskim rastojanjima. Povrh svega, nisam vie u stanju da sebi pripremim i esti mozak. Dalja njegova minijaturizacija naila bi na prepreku u vidu neizbenog naela

nepouzdanosti kada prestaje da bude sasvim sigurno da se do eljenog podatka u svakom trenutku moe doi, a njegovo dalje uslonjavanje neizbeno bi proizvelo gotovo trenutni njegov raspad." Pelorat je izgledao duboko uznemiren. "Ali, Denile, ini mi se da je sasvim oigledno da Gea svoj put moe da nastavi i bez vas. Budui, naime, da je Treviz ve doneo odluku i izjasnio se za Galaktiku..." "Taj proces, gospodine, na alost, odneo je isuvie mnogo vremena", odgovori Denil, ni dalje ne odajui ni najmanji trag nekakvog uzbu enja. "Morao sam da ekam da se Gea sasvim uvrsti, pre svega usled nepredvidljivih tekoa koje su u me uvremenu iskrsle. U trenutku kada je, konano, prona ena prava linost koja je bila u stanju da donese kljunu odluku - re je, dakako, o gospodinu Trevizu - bilo je odve kasno. Nemojte, ipak, misliti da nisam preduzeo nikakve mere da jo malo produim svoj ivotni vek. Malo po malo, smanjio sam obim svojih aktivnosti, kako bih sauvao to vie delatne moi u sluaju hitne potrebe. Kada se vie nisam mogao osloniti na aktivne mere u pogledu potpunog izdvajanja sistema Zemlja/Mesec, morao sam pribei pasivnim. Tokom odre enog broja godina sve ovekolike robote, koji su nekada radili sa mnom, pozvao sam kui, jednog po jednog. Njihov poslednji zadatak bio je da iz svih planetarnih arhiva uklone svaki pomen na Zemlju. A bez mene i moje robotske sabrae u punom dejstvu, Gei bi nedostajalo sutinsko, bitno sredstvo da nastavi sa svojim putem prema Galaktici, te bi joj, stoga, za postizanje tog cilja bilo potrebno neodredljivo mnogo vremena." "I vi ste sve to znali", upita Treviz, "u trenutku kada sam donosio svoju odluku?" "Mnogo, mnogo pre toga, gospodine", odgovori Denil. "Me utim, Gea, razume se, nije nita znala." "Ali u tom sluaju", ljutito upita Treviz, "kakva je, uopte, bila svrha itave ove zavrzlame? Kakvo nam je dobro ona donela? Jo otkako sam doneo odluku poeo sam da preturam po Galaksiji, tragajui za Zemljom i za onim to sam verovao da predstavlja njenu 'tajnu' - ne znajui da ste ta tajna vi - jedino stoga da bih iza te odluke mogao zaista stati. Pa, evo, potvr ujem je. Sada mi je sasvim jasno da je Galaktika od sutinske vanosti - a po svemu sudei, sav trud je bio uzaludan. Zbog ega, jednostavno, niste Galaktiku prepustili njoj samoj - kao i mene, meni samom?" "Zbog toga, gospodine", odgovori Denil, "to sam nastojao da prona em neko reenje, i to me je podravala nada da u ga, na kraju, ipak nai. I ini mi se, zaista, da sam ga naao. Umesto da svoj sadanji mozak zamenjujem novim, tako e pozitronskim - to, na kraju, ne bi ni na ta izilo - mogao bih ga, zauzvrat, kombinovati sa ljudskim. Ljudski mozak ne samo to nije podloan trima zakonima robotike, i ne samo to bi mi otvorio dodatne mogunosti, ve bi mi doneo i sasvim novu vrstu svojstava i sposobnosti. I to je pravi razlog zbog koga sam vas doveo ovamo." Treviz se zapanjeno zagleda u njega. "Hoete da kaete da nameravate da jedan ljudski mozak potpuno stopite sa svojim? Da ponitite individualnost jednog ljudskog uma i stvorite neto poput dvomodane Gee?" "Tako je, gospodine. To me, dakako, nee uiniti besmrtnim, ali e mi, nadam se, omoguiti da poivim dovoljno dugo da bih, konano, uspostavio Galaktiku."

"I samo zbog toga ste mene doveli ovamo? elite da moja nepodlonost trima zakonima robotike i moja sposobnost za pravilno procenjivanje stvari postanu deo vas, ak i po cenu gibitka moje individualnosti... Ne! " "Maloas i sami rekoste", odvrati Denil, "da je nastanak Galaktike od sutinske vanosti za dobrodit oveanstva..." "ak i ako to jeste sluaj, dugo bi potrajalo da se to dogodi, i ja bih itav svoj ivot proveo kao puki Izdvojenik. S druge strane, ukoliko bi do uspostavljanja Galaktike dolo kroz veoma kratko vreme, ishod bi bio zatiranje individualnosti na galaktikoj ravni, i ja bi trebalo da postanem deo jedne nezamislivo vee celine. Ja, me utim, sasvim sigurno, nikada ne bih prihvatio da izgubim svoju individualnost a da je, istovremeno, ostatak Galaksije sauva." "U tom sluaju", odgovori Denil, "onako je kako sam i mislio da e biti. Naa dva mozga ne bi se mogla sasvim stopiti, a pored toga, ini se da e bolje posluiti svrsi ukoliko zadrite za sebe, bez ikakve podlonosti iemu, svoju sposobnost donoenja pravilnih procena." "Kada ste to promenili miljenje? Rekoste maloas da ste me doveli ovamo radi stapanja naa dva mozga." "Tako je, i to mi je polo za rukom samo zahvaljujui punom korienju mojih sve manjih moi. Pa ipak, kada sam rekao: 'I to je pravi razlog zbog koga sam vas doveo ovamo', to je imalo drugaiji smisao. Ne zaboravite, naime, da u standardnom galaktikom ista re oznaava i 'vi' i 'ti', i mnoinu i jedninu. U svakom odgovoru imao sam sve vas u vidu." Pelorat se ukruti u svojoj naslonjai. "Zaista? Recite mi, onda, Denile, da li e taj ljudski mozak, koji treba da se stopi sa vaim, podeliti sa vama i sva vaa seanja - svih dvadeset hiljada godina, sve tamo, unazad, do najstarijih vremena?" "Razume se, gospodine." Pelorat duboko udahnu vazduh. "To bi predstavljalo vrhunac jednog ivotnog traganja, i rado bih svoju individualnost trampio za to. Molim vas, dodelite meni tu privilegiju da svoj mozak stopim sa vaim." "A Blis? ta je sa Blis?" blago ga upita Treviz. Pelorat jedva da je oklevao trenutak ili dva. "Blis e to shvatiti", odgovori on. "U svakom sluaju - bar posle izvesnog vremena - bilo bi joj bolje bez mene." Ali Denil odmahnu glavom. "Dr Pelorate, vaa je ponuda vie nego velikoduna, ali ja je ne mogu prihvatiti. Va mozak je ve star, i ne bi bio u stanju da, ak i stopljen s mojim, opstane vie od dvadeset ili trideset godina. Potrebno mi je neto drugo... Pogledajte!" On pokaza prstom i dodade: "Pozvau je ovamo." Blis se upravo vraala, oigledno sretna, pomalo poskakujui u hodu. Pelorat se, sav potresen, die iz naslonjae. "Blis! Oh, ne!" "Ne uzbu ujte se, dr Pelorate", stade ga smirivati Denil. "Ne mogu da upotrebim Blis. To bi znailo moje stapanje sa Geom a ja moram, kao to sam vam ve objasnio, ostati odvojen od nje." "Ali u tom sluaju", upita Pelorat, "ko..."

Ali ga Treviz, zagledan u mravu priliku koja je trkarala iza Blis, odjednom prekide: "Janove, robot je, sve vreme, hteo samo Falom." 103. Blis najzad stie do njih, nasmeena, oevidno sva ozarena. "Nismo mogli da na emo kraj ovom imanju", ree ona, "ali po svemu me podsea na Solariju. Falom je, dabome, uverena da ovo jeste Solarija. Upitala sam je ne uvi a li da je Denil, bar to se pojave tie, razliit od Dembija - na kraju krajeva, Dembi je bio od metala - ali je Falom odgovorila: 'Ne, ne stvarno'. Zaista mi nije jasno ta je mislila pod tim 'Ne stvarno'." Ona pogleda prema Falom koja je sada, na nevelikom odstojanju od njih, svirala na flauti, dok joj je ozbiljni Denil pokretima glave davao takt. Zvuk flaute dopre do njih tanan, jasan i umilan. "Da li ste primetili da je ponela flautu sa sobom kada smo izlazili iz broda?" upita Blis. "Sve mi se ini da neemo biti u stanju da je jo dugo drimo podalje od Denila." Njene rei bile su propraene potpunom utnjom, i Blis se smesta uznemiri, pogleda Pelorata i Treviza. "U emu je stvar?" Treviz joj blagim pokretom ruke pokaza prema Peloratu. inilo se da je pokret trebalo da znai da je na Peloratu da prui objanjenje. Pelorat se malo nakalja, a onda ree: "U stvari, Blis, sve mi se ini da e Falom zauvek ostati ovde kod Denila." "Zaista?" Blis se namrti i naini pokret kao da e da ustane i krene prema Denilu, ali je Pelorat vrsto uhvati za ruku. "Blis, draga, nisi to u stanju. On je ak i sada moniji od itave Gee, i Falom mora ostati s njim ukoliko elite da se Galaktika uopte rodi. Dozvoli da ti objasnim... a ti, Golane, molim te, ispravi me ukoliko u neemu budem pogreio." Blis saslua Peloratov izvetaj, i izraz njenog lica, prekri neto nalik na oajanje. Nastojei da se pozove na njen zdrav razum, Treviz joj se obrati: "Blis, i sami vidite kako stvari stoje. Dete je Vasionka, a samog Denila smislili su i napravili ba Vasionci. Mala je odrasla uz jednog robota, i nije znala ni za ta drugo osim za jedno imanje, pusto koliko i ovo gde smo sada. Dete raspolae transduktivnim moima, koje su Denilu itekako potrebne, i ivee jo tri ili etiri stolea - to moe biti sasvim dovoljno za stvaranje Galaktike." Crvenih obraza i vlanih oiju, Blis odvrati: "Pretpostavljam da je robot, dovlaei nas postepeno ovamo, vodio na brod tako da u prolazu dotaknemo i Solariju, kako bismo pokuali i doveli mu to dete." Treviz slee ramenima. "Moda je samo iskoristio priliku koja mu se ukazala. Sumnjam da u ovom trenutku raspolae tolikim moima da bi, pri hipersvemirskim rastojanjima, bio u stanju da nama upravlja kao obinim lutkama." "Ne, bilo je to namerno. Uinio je da se u meni probude snana oseanja naklonosti prema detetu, koja mi nikako nisu mogla dopustiti da je ostavim tamo, gde bi je snala smrt; i ne samo to me je naveo da je povedem sa sobom, ve me je, sve vreme, navodio da se pomno brinem o njoj - da je ak titim i od vas, budui da ste od samog poetka zazirali od njenog prisustva na brodu i da je niste podnosili."

"Zamiljam, ipak", primeti Treviz, "da je sve to to ste rekli lako moglo proistei i iz vae podlonosti geanskoj etici, koju je Denil, moda, tek malo podstakao. Smirite se, Blis, ne moemo nita uiniti. Pretpostavimo da uspete da odvedete Falom odavde. Gde biste je to mogli odvesti gde bi bila srena - bar koliko je srena ovde? Da li biste je odvukli natrag na Solariju, gde bi je, van svake sumnje, nemilosrdno umorili; na neki preneseljen svet gde bi se, bez sumnje, razbolela i umrla; na Geu, gde bi joj srce prepuklo od enje za voljenim Dembijem; na neko beskonano dugo putovanje svemirom, tokom koga bi za svaki svet na koji bismo naili mislila da je Solarija. Povrh svega, da li biste na neki drugi nain mogli da izi ete u susret Denilovim potrebama, kako bi se, konano, Galaktika mogla uspostaviti." Blis proprati njegove rei tunim utanjem. Pomalo bojaljivo, Pelorat isprui ruku da je dotakne: "Blis", obrati joj se on, "dobrovoljno sam se bio javio da svoj mozak stopim sa Denilovim. Nije mogao da prihvati, rekavi mi da je razlog tome to sam odve stvar. Voleo bih da je ipak prihvatio, ukoliko bi to bio nain da sauva Falom za sebe." Blis prihvati njegovu ruku i poljubi je. "Hvala ti, Pele, ali ta cena bila bi previsoka, ak i kada je Falom u pitanju." Zatim duboko udahnu vazduh i pokua da se nasmei. "Moda e, kada se vratimo na Geu, biti mogue da se u njenom sveorganizmu na e i malo prostora za moje dete i ja u Falomino ime ukljuiti u njegovo ime." I istog asa Denil koji kao da bee savreno svestan da su stvari konano postavljene na svoje mesto, krene prema njima, dok je Falom skakutala pored njega. Odjednom, devojica potra i prva stie do njih, obraajui se Blis: "Hvala ti, Blis, to si me ponovo dovela kui i Dembiju, i to si se brinula o meni dok sam bila na brodu. Uvek u te se seati." A onda se zaleti Blis u naruje, i obe ostadoe tako, vrsto zagrlivi jedna drugu. "Nadam se da e uvek biti sretna", govorila je Blis. "Ni ja tebe, draga Falom, nikada neu zaboraviti." Posle malo oklevanja, ona dopusti da se Falom izvue iz njenog zagrljaja. Devojica se okrenu prema Peloratu, i obrati mu se: "Hvala i tebi, Pele, to si mi dopustio da itam tvoje knjige." A potom, ne izgovorivi vie nijednu re, i posle kratkog oklevanja, mrava, detinja ruka po e prema Trevizu. Treviz prihvati njenu aku, zadra je za trenutak u svojoj i ponovo je pusti. "Sreno, Falom", promrmlja on. "Hvala vam svima", oglasi se Denil, "gospodo i gospo o, zbog svega to ste uinili, svako na svoj nain. Slobodni ste da po ete, jer je vaa potraga konano okonana. A to se mog zadatka tie, i on e ubrzo biti okonan, siguran sam, sada, sa punim uspehom." "ekajte malo", obrati se Blis Denilu, "jo nismo sasvim gotovi. Jo nam, naime, nije poznato da li Treviz i dalje misli da pravu budunost za oveanstvo predstavlja Galaktika, kao suprotnost beskrajnoj mnoini Izdvojenika." "Gospo o", odgovori Denil, "pre samo nekoliko trenutaka savreno se jasno u tom smislu izrazio. Njegova odluka glasi u prilog Galaktike." Blis stisnu usne. "Volela bih da to ujem iz njegovih usta... Dakle, Trevize, za ta ste?"

"A za ta biste vi eleli da budem?" odvrati Treviz mirno. "Znate, Blis, ukoliko se izjasnim protiv Galaktike, mogli biste dobiti Falom natrag." "Ja sam Gea", odgovori Blis, "i moram znati kako ste odluili, i zbog ega - istine same radi i ni zbog ega drugog." "Recite joj, gospodine", ohrabri ga Denil. "Kao to je Gea i sama svesna, va um je netaknut." I Treviz odgovori: "Odluujem u korist Galaktike. Nikakve sumnje vie nema u mom umu u pogledu njene svrhovitosti." 104. Blis ostade nepokretna neko vreme, koliko da se, umerenim tempom, izbroji do pedeset, kao da je upravo toliko bilo potrebno da vest dopre do svih delova Gee, a onda upita: "Razlog?" "Sasluajte me", ree Treviz. "Od samog poetka bilo mi je jasno da pred oveanstvom stoji izbor izme u dveju moguih budunosti - stvaranja Galaktike, ili uspostavljanja, u skladu sa Seldonovim Planom, Drugog galaktikog carstva. Bilo mi je, isto tako, jasno da se ove dve mogue budunosti me usobno iskljuuju. Galaktika bi se, naime, mogla ostvariti tek ukoliko bi se, iz bilo kog razloga, u Seldonovom Planu javio neki fundamentalni nedostatak. Na alost, o Seldonovom Planu nisam nita znao, izuzev za postojanje dveju pretpostavki na kojima on bee utemljen; kao prvo, da mora postojati dovoljno velika skupina ljudi da bi se oveanstvo moglo statistiki posmatrati - kao skupina pojedinaca, koji, nasumice, vre uticaj jedni na druge, i kao drugo, da oveanstvu ne sme biti poznato kakav treba da bude ishod psihoistorijskih zakljuaka pre no to to sami doga aji pokau. Budui, me utim, da sam se ve bio izjasnio u prilog Galaktike, imao sam utisak da negde u podsvesti nasluujem o kakvim je nedostacima u Seldonovom Planu zapravo re; pored toga, bilo mi je jasno da ti nedostaci mora da se kriju u samim osnovnim pretpostavkama Seldonovog Plana, jer je to, zapravo, bilo jedino to sam o njemu uopte znao. Pa ipak, nikako nisam bio u stanju da shvatim ta sa tim pretpostavkama nije bilo u redu. Pomislio sam, dakle, da moram pronai Zemlju, smatrajui da je malo verovatno da bi se tajna, bez nekog ozbiljnog razloga, tako pomno skrivala. I stoga, mislio sam, bilo je veoma vano da ustanovim koji je to razlog. Nisam mogao stvarno oekivati da u, kad jednom prona em Zemlju, pronai i reenje, ali gonjen oajanjem, nisam bio u stanju da smislim nita bolje... A moda me je, tako e, gonila oajnika Denilova potreba za tim detetom sa Solarije. U svakom sluaju, konano smo dospeli do Zemlje, pa potom i do Meseca, gde je Blis osetila prisutnost Denilovog uma, koji je, opet, sa svoje strane, poao njoj u susret. Denilov um opisala je kao 'ni ljudski, ni robotski'. Naknadnim uvidom, ispostavilo se da je zapaanje bilo savreno tano. Denilov um je razvijeniji nego um ijednog robota koji je ikada bio nainjen, i za njega, zaista, jedva da bi se moglo rei da je robotski. S druge strane, jedva da bi se, isto tako, moglo rei da je ljudski. Pelorat je pokuao da ga opie

kao neto 'sasvim novo', i to je doprinelo da se neto 'sasvim novo' javi i kod mene jedna sasvim nova misao. Ba kao to su, pre dosta vremena, Denil i njegovi prijatelji doli do etvrtog zakona robotike, koji je, po svemu, bio fundamentalniji nego prethodna tri, tako sam i ja, u magnovenju, spoznao i treu, sutinsku, pretpostavku psihoistorije, koja je, po fundamentalnosti, u svemu premaivala prethodne dve; trea pretpostavka bila je do te mere oevidna da se niko nikada nije potrudio ni da se osvrne za njom. A evo u emu se sastoji. Dve prve, optepoznate pretpostavke, odnose se na ljudska bia, i zasnovane su na samopodrazumevajuem aksionu da ljudska bia ine jedinu inteligentnu vrstu u itavoj Galaksiji, i da su, shodno tome, jedini organizmi ije je ponaanje od znaaja za razvoj drutva i istorije. To je, dakle, ta neizreena pretpostavka: da u Galaksiji postoji samo jedna inteligentna vrsta, i da je posredi upravo Homo sapiens. Me utim, ukoliko bi postojalo neto 'sasvim novo', ukoliko bi postojale druge inteligentne vrste beskrajno razliite ve po samoj svojoj prirodi, u tom sluaju psihoistorijska matematika ne bi bila u stanju da precizno odredi njihovo ponaanje i Seldonov Plan vie ne bi imao nikakvog smisla. Shvatate li?" Treviz ponovo stade da podrhtava u svojoj prevelikoj elji da do kraja bude shvaen. "Shvatate li?" ponovi on. "Da, shvatam", odgovori Pelorat. "Ali, stari drue, kao avolov advokat..." "Da? Samo nastavi." "Ljudska bia jesu jedina inteligentna vrsta u Galaksiji." "Roboti?" upita Blis. "Gea?" Pelorat se za trenutak zamisli, a onda, pomalo oklevajui, zapoe: "Nakon ieznua Vasionaca, roboti vie nisu igrali nikakvu znaajniju ulogu u ljudskoj istoriji. Sve do nedavno, ni uloga Gee nije ba bila istaknuta. Roboti su delo ljudskih bia, a Gea je delo robota; shodno tome, budui da su i roboti i Gea vezani trima zakonima robotike, sve do sada nisu imali drugog izbora do da ustuknu pred ljudskom voljom. Uprkos svemu to je Denil postigao tokom dvadeset hiljada godina, i uprkos dugom razvitku Gee, jedna jedina re Golana Treviza, ljudskog stvora, bila bi dovoljna da uini kraj i Denilovim naporima i daljim tenjama Gee. Sledstveno tome, znai, oveanstvo je jedina inteligentna vrsta od znaaja u itavoj Galaksiji, i shodno tome, psihoistorija zadrava svu svoju vrednost." "Jedina inteligentna vrsta od znaaja u itavoj Galaksiji", ponovi lagano Treviz. "Potpuno se slaem s tim. Pa ipak, toliko mnogo i toliko esto govorimo o Galaksiji, da sve vreme isputamo iz vida da to nije dovoljno. Naa galaksija ne ini itavu Vaseljenu. Postoje i druge galaksije." Pelorat i Blis se promekoljie obuzeti nelagodnou. Denil ga je sluao s dobrodunom ozbiljnou, blago gladei rukom Falominu kosu. "Sluajte dalje", nastavi Treviz. "U neposrednoj blizini nae galaksije nalazi se Magelanov oblak, gde jo nijedan ljudski brod nije zaao. Iza njega su druge galaksije, i ne preterano daleko odatle, prua se dinovska galaksija poznata pod imenom Andromeda, osetno vea od nae. I jo dalje odatle, galaksije se re aju na milijarde. Naa vlastita galaksija porodila je samo jednu vrstu inteligentnih bia, dovoljno spremnu da razvije visokotehnoloko drutvo - ali ta je sa drugima? Moda naa

galaksija uopte nije pravi uzorak? Moda u nekim drugim galaksijama - a moda i u svim drugim - postoje brojne inteligentne vrste koje se me usobno nadmeu, borei se jedna protiv druge - i sve, podjednako, izvan svakog domaaja naeg razumevanja? Moda su zabavljene vlastitim me usobnim borbama, ali ta ako, u nekoj od galaksija, neka vrsta ostvari prevlast nad drugima, a potom, imajui dovoljno vremena da razmotri kakav e joj biti sledei korak, krene na druge galaksije? Posmatrano u hipersvemirskim razmerama, galaksije predstavljaju tek takice - i tako je irom Vaseljene. Mi jo nismo otili ni do jedne tu e galaksije, niti je, koliko znamo, neka inteligentna vrsta iz neke druge galaksije dola me u nas; me utim, jednog dana i tome moe doi kraj. I ukoliko ti osvajai stignu ovamo, gotovo je izvesno da e pronai nain da ljude okrenu jedne protiv drugih. Do sada smo se tukli samo me u sobom, i svikli smo se sa takvim krvavim arkama. Neki tu inski osvaja, koji bi nas zatekao podeljene i suprotstavljene jedne drugima, lako e uspostaviti prevlast nad svima nama, zagospodariti nama i moda, unititi nas sve zajedno. Jedina prava odbrana protiv toga je stvaranje Galaktike, koju ne bi bilo mogue okrenuti protiv nje same, i koja bi bila u stanju da se uljezima suprotstavi sa daleko vie moi." "Slika koju ste nam doarali zaista je zastraujua", primeti Blis. "Pitanje je, stoga hoemo li imati dovoljno vremena da izgradimo Galaktiku?" Treviz pogleda nagore, kao da pokuava da probije debeli sloj Meseevog tla koji ga je odvajao od povrine i od svemira; kao da nastoji da osmotri te beskrajno daleke galaksije, kako se kreu kroz nezamislive, nepregledne daljine svemira. "Koliko nam je poznato", odgovori on, "tokom itave ljudske istorije nijedna tu a inteligencija nije posegnula za nama. Bilo bi potrebno da tako ostane jo samo nekoliko vekova, moda samo malo vie od desethiljaditog dela vremena tokom koga naa civilizacija postoji, i mi emo biti bezbedni. Na kraju krajeva", dodade on, odjednom osetivi kako ga proe neki nemir, koji se istog asa potrudi da otkloni, "nije to isto kao kada bi se neprijatelj ve nalazio na naim vratima, i me u nama." I on ne spusti pogled, kako se ne bi susreo sa bludeim pogledom Falom hermafroditskog, transduktivnog, drugaijeg stvorenja - koji je, neodgonetljiv, poivao na njemu.