IZRADA PROCEDURA RADA (PLAN RADA) SISTEMA OBEZBEENJA LICA, IMOVINE I POSLOVANJA

6.1 Pojam i znaaj plana obezbeenja i zatite

Plan rada sistema obezbeenja lica, imovine i poslovanja se odnosi na funkionisanje SOLIP. Ovakav plan rada predstavlja skup unapred odreenih , utvrenih , uspostaljenih i dokumentovanih metoda, aktivnosti i naina rada sa kojima su zaposleni upoznati. Njegov cilj je pravilno funkcionisanje procesa rada i izvravanje zadataka zaposlenih na svim nivoima od strane sistema obezbeenja lica, imovine i poslovanja. Razradi procedura rada potrebno je posvetiti posebno mesto, jer od njih kasnije zavisi upotreba opreme i angaovanja ljudstva, odnosno, funkcionisanje sistema obezbeenja lica, imovine i poslovanja. Da bi se obezbedila ova funkcionalnost, nuno je detaljno i precizno razraditi plan rada, koji e krajnjem korisniku pruiti jasna upustva i obaveze vezane za posao koji obavlja u okviru sistema obezbeenja lica, imovine i poslovanja. Iz oiglednih razloga, ova izrada plana rada je veoma delikatna, ona praktino odreuje osnovne nosioce SOLiP i ne bi smela da ukljuuje improvizacije i svakako nedozvoljava greke.

6.2 Nuni uslovi za izradu plana obezbeenja i zatite

Da bi SOLiP funkcionisao i obavljao u potpunosti sve predpostavljene zadatke neophodno je da se institucionalizuje njegov rad, donoenjem odgovarajuih internih akata u skladu sa vaeim zakonskim propisima, omogui formiranje adekvatnih organizacionih oblika i ispune kadrovski i materijalni preduslovi, obuke i treninzi. Svoju osnovu u radu SOLiP ima u pravnim aktima drave i preduzea: Zakon o boravku i kretanju stranaca Osnovni krivini zakon Krivini zakon Republike Srbije Zakon o zatiti od poara
- 1/7 -

Slobodan Prekovic, sloba.prekovic@gmail.com

Zakon o eksplozivnim materijama, zapaljivim tenostima i gasovima Zakon o oruju i municiji Zakon o javnom redu i miru Zakon o okupljanjima graana Zakon o prekrajima Zakon o trajku Pravilnik o bliim uslovima obavljanja, nainu sprovoenja i programu obuke za rukovanje vatrenim orujem Statut preduzea Pravilnik o SOLiP Pravilnik o radu slube fiziko tehnikog obezbeenja Procedurama rada slube fiziko tehnikog obezbeenja Naredbe Radni nalozi

Pravilnik o radu slube obezbeenja bi trebao da sadri sledee elemente: Opte odredbe Uslove za obavljanje poslova obezbeenja (opti koji su zakonom definisani i posebni koje definie vlasnik kapitala) Nain organizovanja i delokrug rada Prava, dunosti i ovlaenja zaposlenih u slubi obezbeenja Nain obavljanja poslova i rasdnih zadataka Odgovornost radnika slube obezbeenja Odnos i saradnja radnika slube obezbeenja sa eksternim subjektima Nabavku i upotrebu sredstava prinude i vatrenog oruja Prelazne i zavrne odredbe

Izrada procedura rada zajedno sa specifikacijom radnih mesta potrebno je da bude pozitivan odgovor na unapred odreene operativne potrebe sistema obezbeenja lica, imovine i poslovanja, a koje su nastale na osnovu unapred definisanih vrednosti preduzea, analizi stepena ugroenosti, identifikaciji oblika ugroavanja i utvrivanja verovatnoe ostvarivanja takvih pretnji i prihvatljivosti nivoa rizika.
Slobodan Prekovic, sloba.prekovic@gmail.com - 2/7 -

Da bi se napravio ispravan plan rada, potrebno je razmotriti vie faktora koji ga uslovljavaju: - Utvrivanje potrebnog broja kontrolnih taaka (mesta) - Definisati broj taki gde je neophodno prisustvo ljudi i mesta gde se oni mogu zameniti adekvatnim tehnikim sredstvima. - Utvrditi zahteve za obukom i posebnim zahtevima ( u odnosu na specifinosti ako ih ima, posebne preduslove i sposobnosti koje treba da ispune zaposleni i oprema) - Utvrditi radno vreme kontrolnih taaka - Radnici koji e raditi (njihov broj, podobnost, line kvalitete, potrebno znanje i vetine, pol, starost, psiho fizike osobine, ...) - Organizaciju rada smene, raspored rada, rezerve, rukovodioci smena, ...) - Godinji odmori, bolovanja i drugi razlozi izostanka sa posla - Minimizacija prekovremenog rada - Izbei spajanje slobodnih dana i prekomerno optereenje zaposlenih - Sredstva koja e koristiti ( sredstva line zatite, lino naoruanje, sredstva veze, prevozna sredstva, uniforme, identifikacije, ...) - Dokumentacija koja e se voditi - Ureenje samog radnog mesta

6.3 Opte mere obezbeenja i zatite

Procedure rada mogu biti uslovno podeljene prema subjektima obezbeenja, u odnosu na vreme i svrhu upotrebe. Da bi ispunile svoju optu namenu, moraju da budu precizne, jasne, primenljive, aurne i maksimalno detaljne. U opte mere obezbeenja i zatite ulaze procedure koje koriste subjekti zatite u irem i uem smislu i koje se svakodnevno sprovode. Bezbedonosne procedure rada koje su sastavni deo procedura procesa rada svih zaposlenih kao subjekata obezbeenja u irem smislu i koje se svakodnevno primenjuju bi trebale da obuhvate: - Procedure prevencija

Slobodan Prekovic, sloba.prekovic@gmail.com

- 3/7 -

o Nasilja na radnom mestu o Unutranjih kraa krae zaposlenih o Kriminala dizajniranjem radnog prostora i okoline objekata - Procedure programa kontrole inventara sredstava i robe - Procedure uvanja poslovne tajne - Procedure pravilnog unitavanja radnih materijala i dokumentacije - Procedure pravilnog odravanja higijene prostorija gde se nalaze vana dokumenta, novac i druge vrednosti, od strane radnika koji su angaovani na ovim poslovima - Procedure provere novih poslovnih partnera proveru boniteta (potencijalnih poslovnih saradnik, klijenata, kupaca i dobavljaa) - Procedure kadrovske politike sa aspekta zatite lica, imovine i poslovanja - Procedure rada kadrovske slube po prestanku rada zaposlenih - Procedure zapoljavanja novih radnika sa aspekta zatite lica, imovine i poslovanja - Procedure kontrole bezbednosti objekata prilikom njegovog naputanja (provera zakljuanosti vrata, prozora, sefova, ukljuivanja/iskljuivanja nonog svetla, ukljuivanja alarma, ...) - Opta pravila poslovne kulture sa segmentima zatite Procedure u uem smislu koje se svakodnevno koriste predstavljaju metode i nain rada zaposleih koji su direktno angaovani na poslovima obezbeenja lica, imovine i poslovanja. Razrauju se pojedinano, po poslovima, ili mestima gde se ti poslovi sprovode i odraavae samu organizaciju subjekata obezbeenja u uem smislu i njihove osnovne delatnosti. Osnovne procedure kontrole bi trebale da obuhvate tri procedure sa pripadajuim evidencijama koje je potrebno dokumentovati: Procedura pristupa, koja se odnosi na kontrolu kretanja i prolaska lica i vozila kroz sve kontrolne take. Procedura kontrole robe imovine, koja se odnosi na kontrolu kretanja roba imovine u i van obezbeene zone, odnosno objekata preduzea. Procedura kontrole ponaanja lica, koja se odnosi na uoavanje i spreavanje nedozvoljenog ponaanja i neovlaenog prisvajanja imovine od strane zaposlenih i posetilaca.

Slobodan Prekovic, sloba.prekovic@gmail.com

- 4/7 -

Procedura patroliranja ima za cilj osmatranje i sakupljanje podataka i informacija obilaskom prostora koji se obezbeuje. O ouoenim dogaajima i aktivnostima koji su od znaaja za SOLiP se podnosi izvetaj kroz pripadajuu dokumentaciju. Ovde je potrebno naglastiti da ova procedura mora da sadri smernicu po kojoj u sluaju hitnog operatinvnog reagovanja od strane patrole, patrola je duna da pre reagovanja prvo izvesti o dogaaju, pa tek onda da pristupi intervenisanju propisanom procedurom. Procedure pratnje se odnose na pratnje posetilaca koji odlaze u posebno tiene objekte, kada su u pitanju velike sume novca, dragocenosti ili poverljivi dokumenti, kao i veoma vane linosti. U ostalim sluajevima za pratnju posetilaca ili klijenata treba izbegavati angaovanje radnika SOLiP. Procedure pregleda prostorija, objekata i kruga predzea, kao jedne od osnovnih funkcija SOLiP treba da obezbede snimanje i kontrolu : Proveru mehanikih komponenti sistema ( da li su svi otvori, vrata, prozori, zatvoreni i obezbeeni, ...) Provere elektrinih sistema obezbeenja Provere posebno tienih prostora Provere iskljuenosti odreenih ureaja (poar, poplava)

Pored navedenih, opte procedure rada subjekata u uem smislu bi bile i procedura transporta novca i dragocenosti i druge. Primetno je da gore navedene opte procedure rada u SOLiP imaju zajedniku crtu koja se ogleda u proaktivnom smislu svake od ovih procedura.

6.4 Ostali elementi plana obezbeenja i zatite

Plan rada treba da predvidi i specifine procedure koje se sprovode reaktivno u sluaju da neposedno dolazi ili je dolo do nastupanja tetnog netipinog dogaaja koji ugroava tiene vrednosti. Takve procedure koje bi vaile za subjekte SOLiP u irem smislu bi bile: Mere pripravnosti i upravljanja u sluaju netipinih tetnih situacija (elementarnih nepogoda, masovnih nesrea, trajkova, demonstracija)
- 5/7 -

Slobodan Prekovic, sloba.prekovic@gmail.com

Mere u sluaju teroristikog napada na preduzee Mere u sluaju talakih situacija Mere u sluaju otkrivanja minsko eksplozivnih sredstava u objektu Procedure rada zaposlenih i evakuacije objekata u sluaju dojave o postavljanju minsko eksplozivnih sredstava Odnos sa medijima u sluaju naruavanja funkcionisanja SOLiP preduzea

Primeri za specifine procedure rada subjekata SOLiP u uem smislu bi bile: Procedure rada u sluaju poara Procedura obezbeenja lica mesta u sluaju krivinog dela Procedure rada u sluaju talakih situacija Procedure rada u sluaju evakuacija Procedure rada u sluaju dojave o postavljanju minsko eksplozivnih sredstava

6.5 Nain sprovoenja propisanih mera planom obezbeenja i zatite

Propisane mere obezbeenja i zatite su proistekle iz procena i njihovim realizovanjem se ostvaruje funkcionalnost SOLiP preduzea. Da bi obezbedilo ostvarivanje mera potrebno je unapred definisati organizaciju i plan rada unutranje kontrole, istraga, ime se obezbeuje praenje sprovoenja mera obezbeenja, alarmiranje u sluaju nesprovoenja i identifikovanje nosilaca nesporovoenih mera obezbeenja i zatite. Sankcionisanje nosilaca se predvia u Pravilniku o radu Slube obezbeenja. Nain za kontrolu sprovoenja propisanih mera su i periodini izvetaji (dnevni, nedeljni, meseni, godinji) o radu, koji se dostavljaju nadreenima, efovi smena menaderu bezbednosti, a ovaj generalnom direktoru.

6.6 Donoenje i usvajanje plana obezbeenja i zatite

Donoenje i usvajanje plana obezbeenja i zatite nastaje iz procene bezbedonosnih potreba preduzea, na osnovu utvrenih injenica, odnosno na osnovu utvrene procene bezbednosne situacije u svakom segmentu poslovanja preduzea,a za koje je odgovoran menaer bezbednosti. Aktivnosti obuhvaene ovim planom treba da budu sveprisutne, odnosno da proimaju sve radne

Slobodan Prekovic, sloba.prekovic@gmail.com

- 6/7 -

aktivnosti, da budu integralni deo radnih aktivnosti u preduzeu, a nikako usko grlo. Tim Planom se definiu ciljevi i zadaci SOLiP, odgovorna lica i plan finasiranja. Organ upravljanja u preduzeu, vlasnik kapitala , dalje treba da usvoje plan OliP. Kako plan moe da obuhvati i aktivnosti koje se predlau a koje nee iznositi sama sluba obezbeenja, potrebno je da organ upravljanja, vlasnik kapitala, delegira nosioca takvih aktivnosti.

6.7 Izmene i dopune plana obezbeenja i zatite

S obzirom da plan rada prestavlja odgovor na uzronoposledian odnos izmeu vrednosti, pretnji prema tim istim vrednostim, verovatnoe ostvarivanja pretnji i posledica koje mogu nastupiti, plan rada se mora menjati i prilagoavati novonastalim promenama ili vrednosti ili ugroavanja. Praenje se postie permanentinim monitoringom parametara koji su uslovi kreiranje plana SOLIP. Pre bilo kakve modifikacija postojeep plana u odnosu na novonastale promene u navedenim parametrima, potrebno je predhodno utvrditi funkcionalnost posojeeg plana i razmotiti da li postojei plan moe da odgovori na novonastale zahteve pred SOLIP. U sluaju da doe do bili kakve promene na terenu, neophodno ih je u to kraem vremenu analizirati i ugraditi u procedure rada. Kao odgovor na novonastalu situaciju odgovorno lice moe doneti formu podzakonskog akta, naredbu. Naredba se uvek odnosi na konkretne radnje i obaveze koje koje treba da sprovedu radnjici slube obezbeenja i ina po svojoj prirodi iziskuje dodatno aktiviranje zaposlenih. Naredba se izdaje u pisanoj formi i sadri konkretne zadatke, odreuje odgovorne nosioce zadataka, odreuje materijalna sredstva koja e se koristiti i vreme trajanja. Po pravilu naredba prestaje dsa vai po zavretku dogaaja.

Slobodan Prekovic, sloba.prekovic@gmail.com

- 7/7 -