FIZIOLOGIJA PO KOMBINACIJAMA

I KOMBINACIJA
1. Trombociti koagulacija krvi

Trombocita ima 400 150 109/L krvi. Okrugli su, nemaju jedro. Citoplazma na periferiji je homogena hijalina i zove se hijalomera, a u centru je granulirana i to je granulomera. Graa trombocita 3 zone: 1. Periferna zona za adheziju trombocita.Ona sadri 3 sloja: - spoljanji sloj - troslojna opna - unutranji sloj Spoljanji sloj je u kontaktu sa plazmom i u sastavu ima sijalinsku kis. za adheziju (lepljenje) trombocita na mestu otenog endotela krvnog suda. U spoljanjem sloju se nalaze faktori koagulacije. Troslojna opna ona u koagulaciji daje lipoidni faktor (trombocitni inilac 3) koji je neophodan za stvaranje tromboplastina koji pretvara protrombin u trombin. Unutranji sloj ine vlakna koja su slina aktinu i miozinu kontraktilna su. Ona zajedno sa mikrotubulima sol-gel zone odravaju oblik trombocita. 2. Sol-gel zona u grenju trombocita. Tu su kontraktilni proteini i mikrotubuli 3. Zona organela za sekretornu ulogu trombocita. Tu su organele, malo mitohondrija u kojima su oksidacioni procesi i sinteza ATR-a. Podela granula: - granule sadre proteine koji uestvuju u hemostazi albumini, fibrinogen, fibronektin - delta granule guste su, tamne, sadre Sa2+ - lambda granule lizozomi Trombocitopoeza trombociti vode poreklo od pluripotentne matine elije. Faktori trombocitopoeze: - Faktor slian eritropoetinu regulie pretvaranje pluripotentne matine elije u megakariocit - Trombopoetin megakarioblast megakariocit tj. regulie stvaranje trombocita. Promegakarioblast megakarioblast promegakariocit zreo megakariocit granule u citoplazmi. Isputa pseudopode i njihovom fregmentacijom nastaju trombociti. Sastav trombocita: nemaju jedro, ne sintetiu proteine, imaju 80 enzima i mitohondrije. Za razliku od eritrocita i leukocita trombociti sintetiu MK. Poto ne sintetiu proteine, proteini u trombocitima vode poreklo iz krvi. U aktivisanim trombocitima se sintetie puno prostaglandina i tromboksana. Hemostaza: - 1 lokalna vazokonstrikcija zida povreenog krvnog suda i stvaranje trombocitnog epa beli koagulum - 2 niz reakcija u toku kojih nastaje trombin enzim koji rastvorljiv fibrin prevodi u nerastvorljiv fibrin koji polimerizacijom gradi niti mreu. Koagulacija zgruavanje krvi je prevoenje krvi iz tenog stanja u elatinoznu masu.

Aktivacija trombocita poinje kontaktom trobocita sa mestom oteenog krvnog suda. Kolagen ispod endotela privlai trombocite koji se lepe za oteeno mesto to je adhezija pa se izmeu sebe priljubljuju to je agregacija.Dolazi do kontrakcije trombocita i pranjenja sadraja granula. Glavni faktor agregacije trombocita je ADP. Hemostaza je proces koji omoguava da se oteenje na k.sudu zatvori i tako sprei isticanje i gubljenje krvi. Mehanizmi hemostaze su: 1. Lokalna vazokonstrikcija se javlja odmah nakon povrede k.suda. K.sud se mora podvezati. Dolazi do kontrakcije k.suda. K.sud iji je zid oteen na veoj povrini jae se kontrahuje od k.suda koji je otro preseen. 2. Stvaranje trombocitnog epa formiraju ga slepljeni i nagomilani trombociti na mestu oteenja endotela. ep je u poetku rastresit, ali je kasnije vrst. Jedinke sa manje trombocita (trombocitopenija) imaju takasta krvarenja pod koom i u organima. 3. Koagulacija zgruavanje krvi 4. Fibrinoliza Prva i druga faza predstavljaju 1 hemostazu Prva, druga i trea predstavljaju 2 hemostazu Koagulacija je biohemijski mehanizam hemostaze.To je skup reakcija kaskadnog tipa u koje su ukljueni sastojci krvne plazme proteinske prorode, Sa2+ i fosfolipidi tkiva i trombocita. Do sada je otkriveno 13 faktora koagulacije: 1. Fibrinogen 2. Protrombin 3. Tkivni tromboplastin 4. Jon Sa2+ 5. Labilni faktor 8. Antihemofilni globulin 10. Stuart Prowerov faktor Koagulacija se deli u 3 faze: 1. Stvaranje protrombinaze traje 5 8 minuta.Uestvuje Sa2+ 2. protrombinaza Protrombin ----------------- trombin uestvuje Sa2+ 3. trombin Fibrinogen ---------- fibrin se polimerizuje i nastaju fibrinski konci i to je ugruak ili koagulum. Sa2+- samo za fibrinsku mreu. 1. Stvaranje protrombinaze aktivatora protrombina je najsloenija i najdua faza. Protrombinazu ine: - aktiviran faktor koagulacije 10 - fosfolipidi iz trombocita i tkiva - faktor koagulacije 5 labilni faktor - Ca2+ Protrombinaza pretvara protrombin u trombin i tako pokree 3 fazu. Mehanizmi za stvaranje protrombinaze: spoljanji u krvi (eksplozivni, do zgruavanja da doe za 15 minuta) se pokree oslobaanjem tkivnog faktora i tkivnih fosfolipida iz oteenog k.suda.Tkivni faktori i fosfolipidi aktiviraju 7 u 7a. 7a, Sa2+ ,tkivni faktor i tkivni fosfolipidi aktiviraju 10 u 10a, a pored toga 7a, tkivni faktor i fosfolipidi aktiviraju 9 u 9a. Aktivni faktor 9a, fosfolipidi, Ca2+, faktor 8 prevode 10

u 10a. Aktivni faktor 10a se spaja sa fosfolipidima iz tromocita, Ca 2+ i faktorom 5 i stvara kompleks koji se zove aktivator protrombina ili protrombinaza. unutranji traje due poinje kontaktom krvi sa kolagenima ispod oteenog endotela na zidu i aktivira se 12 u 12a . 12a aktivira 11 u 11a, a 11a aktivira 9 u 9a, a 9a prevodi 10 u 10a zavren unutranji mehanizam aktivacije. 2. protrombinaza Protrombin ------------------ trombin Protrombin je protein krvne plazme.Sintetie se u jetri uz prisustvo vitamina K. Oboljenja jetre i hipovitaminoze K dovode do pada protrombina u krvi i sklonost krvarenju. 3. trombin Fibrinogen ---------- fibrin Fibrinogen je protein krvne plazme. Sintetie se u jetri. Sastoji se od 2 subjedinice, a svaka od po 3 peptidna lanca: , , koji su meusobno povezani disulfidnim vezama.Trombin sa i peptidnih lanaca na N terminalnim krajevima odvaja po 2 peptida A i V i to je fibrin i za nekoliko sekundi stvore se niti. U poetku su rastresite ali delovanjem 13 faktora i Ca2+ nastaje koagulum. Krvni ugruak je tvorevina koja nastaje posle zavrene koagulacije. Sastoji se od fibrinske mree u koju su upleteni elijski elementi. On se preko fibrinskih niti lepi za rubove otvora na zidu krvnog suda i tako spreava krvarenje. Retrakcija ugruka stezanje ugruka in vitro nakon 1 h i iz njega se istiskuje krvni serum ut.Za retrakciju su neophodni trombociti. Inhibicija koagulacije antitrombin 3 Vreme krvarenja je vreme koje proe od povrede tkiva vetakim putem do prestanka krvarenja iz tog mesta. Traje 4 6 minuta. Antikoagulansi: - prirodni heparin, EDTA, fluorid 1ml heparina/100ml krvi. Heparin inhibie protrombin trombin 2 faza - vetaki Na citrat vee Sa2+ u obliku nedisosovanih soli i Na oksalat vee Sa2+ u obliku nerastvorljivih soli 2. Uloga gljivica infuzorija Efikasnije su od protozoa: - celulolitika aktivnost - fermentuju proste eere - sinteza AK i proteina - detoksikacija sadraja - V i K vitamini - Troe O2 Ifuzorije - Imaju flagelate, cilijate, treplje i rep. Oko 200h su vee od bakterija, ima ih oko1000 000, ali po volumenu zapremini isti su sa bakterijama kojih ima vie ali su manje. Broj infuzorija varira, ako je hrana bogata lako svarljivim UH njihov broj se moe poveati 3h i obrnuto ako su nesvarljivi UH mogu i da nestanu umru od gladi. Imaju znaajnu ulogu u biolokim funkcijama: - prodiru bakterije i njihove proteine pretvaraju u ivotinjske koji su vredniji - hvataju zrna skroba i pretvaraju u glikogen koji je bolje svarljiv i on predstavlja izvor glukoze za domaina poto se stalno kreu tim kretanjem dovode do boljeg usitnjavanja sadraja buraga.

Proteini infuzorija su vie vredniji kada se vare, od proteina bakterija. Krave koje imaju vei % sadraja infuzorija imaju vei sadraj molekulske mase i ree oboljevaju od pododermatita. 3. Tireoidea U ovoj lezdi se vri: sinteza, skladitenje, resorpcija i luenje hormona. Ova endogena lezda podsea na egzokrinu lezdu. Tireoidea lui hormone pod kontrolom TH. Stimulusi za TH su: - pad koncentracije T3 i T4 u krvi - hipotermija Da bi se sintetisali T3 i T4 potreban je jod, a on je u krvi. Poto joda u tireocitu ima 200 puta vie nego u krvnoj plazmi, jod pomou jodidne pumpe AT ulazi u tireocit, zatim izae u koloid i prelazi u molekulski jod. Tireociti proizvode tireoglobulin sastavljen od tirozina, i lue ga u koloid. U koloidu jod deluje na tirozin tireoglobulina i dobijemo MIT (monojod tirozin) i DIT. Kada se spoje MIT i DIT dobija se T3 trijod tironin, a ako se spoje DIT i DIT dobija se T4 tetrajod tironin (tiroksin). Vezivanje joda za tireoglobulin je jodiranje tirozina organifikacija joda u koloidu. MIT i DIT nisu hormoni. Oni se dejodiraju i dobijamo jodid i tirozin oboje e se reutilizovati ponovo e se iskoristiti. T3 i T4 su hormoni izlaze u krv. Mali su pa se zakae za tireoidbajdinglobulin TBG, albumin. U krvi ima vie T4 od T3. T3 je aktivan i bre deluje. T4 je neaktivan, dejodira se u ciljnoj eliji i postane T3. T4 deluje sporije. T4 ne moe da ue u jedro, prvo se pretvori u T3 pa onda deluje. TN lui adenohipofizu. Stimulus za TN je pad [] T3 i T4. TN stimulie: jodidne pumpe, prevoenje jodida u molekulski jod, sintezu tireoglobulina u koloid, razgradnju MIT i DIT, a T3 i T4 upuuje ka krvi, podstie rast tireocita. Kada nema joda ne mogu se sintetisati T 3 i T4 guavost, to je usled hipofunkcije tireoidee. T3 i T4 pojaavaju: oksidacione procese, potronju O2, sintezu ATR i toplote kalorigeni efekat. Kod poveanja T3 i T4 bazalni metabolizam se moe poveati 100 %. Kod mladih i kod ljudi kojima nije hladno podstiu sintezu proteina, a kod starijih i onih kojima je hladno podstiu razlaganje proteina miina slabost. UH: - poveavaju resorpciju glukoze u crevima - podstiu glukoneogenezu i glikogenolizu da bi se dobilo to vie glukoze. Lipidi: - tope masno tkivo gubitak TM - stimuliu aktivnost lipaze smanjuju holesterolemiju Nervni sistem: - mijelinizacija vlakana - sinteza neurotransmitera Ako nema T3 i T4 kod mladih nepravilan razvoj NS i to su kreteni krembili debili moroni idioti ...., a kod odraslih guavost. Kada zavre ulogu inaktiviu se u elijama gde i deluju miii, jetra, bubrezi. Kalcitonin lue ga S elije. On regulie metabolizam Ca2+ (zajedno sa parathormonom). Kalcemija 2 2,7 mmol/l, a kod nosilja 7 mmol/l. Ca2+moe biti slobodan i vezan. Samo slobodan Ca2+ je aktivan u koagulaciji 4, daje zubima vrstinu, u kontrakciji. 99 % Ca2+ je u kostima i zubima. Stimulusi za kalcitonin: hiper Ca, Mg, PO4. Hiper Ca2+ izaziva pospanost udaljava potencijal mirovanja od praga.

Ciljne elije kalcitonina: - kotano tkivo blokira osteolizu da se ne oslobodi Ca2+, stimulie sintezu matriksa da bi se Ca2+ deponovao. - enterociti inhbira resorpciju Ca2+ i PO4 iz hrane - tubulociti inhibira reapsorpciju Ca2+ i fosfata. 4. Limbusni sistem Je deo NS koji kontrolie emocije, ponaanje i razne nagone ivotinja, npr. strah, razjarenost, apetit, e, polni nagon, materinstvo, bioloki asovnik, konsolidaciju kratkotrajnog u dugotrajno pamenje i dr. Obuhvata medijalne povrine modanih hemisfera koje se nazivaju limbusna (granina) ili visceralna kora. Unutranje strukture koje pripadaju limbusnom sistemu : - nukleus amigdale - hipokampus - septalna jedra U odravanju homeostaze organizma, vei deo preuzima limbusni sistem zajedno sa hipotalamusom koji je sa njim usko povezan. Hipotalamus predstavlja efektorni, izvrni organ limbusnog sistema i on putem kontrole aktivnosti mnogih endokrinih lezda i vegetativnog sistema odrva homeostazu, delujui direktno na unutranju sredinu. Regulacijom emocija i motivacionog ponaanja odrava homeostazu, indirektno delujui kroz spoljanju sredinu. Ispitivanje motivacionog ponaanja ivotinje. Ogledna ivotinja sa fiksiranom elektrodom u mozgu stavi se u specijalni kavez sa papuicom. Kad ivotinja pritisne papuicu, ukljui se stimulator iz kojeg se preko kabla struja prenese u elektrodu, tj. ispitivani deo mozga. Efekat moe biti prijatnost i neprijatnost. U prvom sluaju ona e ubrzo poeti sve ee da pritiska papuicu, dok ne doe do potpunog iscrpljenja. Ako se drai struktura koja izaziva neprijatan oseaj, ivotinja e izbegavati nadraivanje. Stimuator se podesi da automatski u odreenim vremenskim razmacima daje seriju nadraaja, a ivotinja moe da iskljuuje stimulator pritiskivanjem papuce. Ona se brzo naui da vrlo esto pritiska papuicu i na taj nain izbegava kaznu, odnosno neprijatan nadraaj. Prvi sluaj samonadraivanja naziva se pozitivno pojaanje ponaanja ili motivacija nagrade, a drugi negativno pojaanje ili motivacija izbegavanja kazne. Obostrana oteenja piriformnog korteksa kod mujaka majmuna i make prouzrokuju izrazitu hiperseksualnost. Ispitivanja funkcija amigdala. Efekti najee zavise od intenziteta nadraaja. Slabiji nadraaj dovede do oseaja prijatnog (efekti nagrade). Nadraaji jaeg intenziteta obino imaju za posledicu agresivno ponaanje (efeti kazne), koje se ispoljava u nakostreenosti, vokalizaciji (siktanje, reenje, lajanje), a ponekad i u uriniranju i defekaciji. Ekscitacija medijalnog dela iskljuuje ispoljavanje besa izazvano draenjem hipotalamusa. Prva struktura amigdala inhibira, a druga nadrauje centre u hiotalamusu. Kod obostrane ablacije (odstranjenja) amigdala, ivotinja postaje pitoma, tako da se sa njom moe slobodno manipulisati: maka koja prethodno nije dozvoljavala da se uzme, sada je mirna i tolerie razliite postupke, a majmun koji je bio voa grupe, preputa dominaciju drugima. Ispitivanja hipokampusa. Pri vrenju lezije hipokampusa, nekoliko nedelja posle tog zahvata, ivotinja ispoljava znake straha, preosetljivost i midrijazu.

Kod make oteenja septuma dovode do uznemirenosti, plaljivosti, a esto i do agresivnog ponaanja. Funkcije limbusnog sistema. Do sada su utvreni sledei medijatori: acetil-holin, serotonin, dopamin, noradrenalin, gama-aminobuterna kiselina. Prema savremenim shvatanjima ovaj deo CNS imao bi sledee vane funkcije: a) obezbeuje odgovarajuu aktivnost unutranjih organa i korelaciju njihovih funkcija u odnosu na promene koje se deavaju u spoljanjoj sredini, a znaajne su za ivotinju. Reakcije se odvijaju zahvaljujui povezanosti vegetativnih centara u hipotalamusu sa somato-senzornim oblastima KVM. Kad maka sretne psa. b) pojedini delovi limbusnog sistema, prvenstveno nukleus amigdale, deluje na ventromedijalna jedra hipotalamusa stimulativno ili inhibitorno, pri emu se ostvaruju brojne reakcije instinktivnog ponaanja i emocija, tj. afektivna stanja ivotinja. Limbusni sistem regulie i seksualni nagon, nagon materinstva, prohtev za hranom, strah, zadovoljstvo, agresivno ponaanje ili smirenost. c) Limbusni sistem ima i ulogu biolokog asovnika to su fizioloke ritmike oscilacije pojedinih funkcija organizma ivotinje i oveka, koje su u vezi sa stalnim periodinim promenama spoljanje sredine, kao npr. dan-no, godinja doba i dr. Naroito su izraene oscilacije u toku 24 asa i one se nazivaju diurnalnim ritmom. Tu spadaju promene: krvnog pritiska, telesne temperature, krvne slike, adrenokortikalne funkcije, ekskrecije Na+ i K+ jona i dr. Zapaeno je da se bioloki asovnik remeti posle lezija u limbusnom sistemu. Razliito ponaanje domaih ivotinja zavisi prvenstveno od vrste ivotinje, pola, uzrasta i sredine u kojoj ive. Npr. borbeno ponaanje mujaka naroito u doba parenja.

II kombinacija
2. Motorika creva Omoguava usitnjavanje sadraja i njegovo meanje, resorpciju jer olakava kontakt himusa sa crevnom sluznicom. Postoje: pokreti meanja i pokreti (peristaltiki) potiskivanja sadraja. Pokreti meanja: - segmentacioni - pendularni pokreti klaenja - pomeranje crevnih resica - pokreti sluznica Segmentacioni prstenaste kontrakcije nastaju istovremenom kontrakcijom stratum cirkulare na razmacima od nekoliko sm. Tako se oforme suenja izmeu kojih su proireni delovi crevnog zida. Ove kontrakcije seku himus i dele ga na manje porcije. Sluznica oformljenih segmenata se istee zbog pritiska sadraja i tako se poveava njena kontaktna povrina sa hranom. Najjai su u duodenumu. Pendularni se javljaju u okviru oformljenih segmenata. Primer: pekir kada uhvatimo za krajeve i cedimo. Sadraj se pomera od jedne do druge granice segmenta, udara o njih i mea se sa sokovima za varenje. Pomeranje crevnih resica: skupljanje, opruanje i kovitlanje. Motoriku resica regulie valikinin. Pokreti creva odigravaju se zahvaljujui kontrakcijama glatke muskulature u zidu creva, koja se

sastoji od spoljanjeg uzdunog i unutranjeg krunog sloja. Pokreti sluznice nastaju kontrakcijom lamine muskularis mukoze. Peristaltii pokreti: potiskuju sadraj kroz tanko crevo aboralno kaudalno. Stimulus za ove pokrete je istezanje. Prvo se oralno od himusa kontrahuje stratum cirkulare, a relaksira se stratum longitudinale. U istegnutom segmentu je obrnuto pa se sadraj utiskuje u susedni segment iji su stratum cirkulare i stratum longitudinale relaksirani receptivna relaksacija. Primer: uhvatimo crevo i pomeramo ruku niz njegov zid. U toku peristaltike himus se mea jer se spiralno okree oko svoje ose. Peristaltika je uvek aboralno. Kada nema varenja spora peristaltika isti creva pomera nesvarene sastojke i tako nedozvoljava preterano razmnoavanje mikrobne populacije u duodenumu i ne dozvoljavaju da bakterije iz ileuma dou u duodenum. Peristaltika postoji u elucu. unim kanalima, crevima i u jednjaku pseudoperistaltika. U poetku crevnog varenja dominantni su pokreti meanja, a kasnije je dominantna peristaltika. 3. Krvotok plua i bubrega Krvotok plua (mali krvotok) Mali krvotok poinje iz DK (A.pulmonalis) nosi vensku krv u sistem kapilara (V.pulmonalis) nosi arterijsku krv u LPK. * Nutritivni krvotok potie od nekoliko bronhijalnih arterija koje snadbevaju plua oksigenisanom krvlju (hranom i O2 snadbevaju plua). Ta krv se posle uliva u plune vene pa u LPK.Ova dodatna koliina krvi FIZIOLOKI ANT je uzrok tome to je sistolni volumen LK vei od sistolnog volumena DK. * Funkcionalni krvotok poinje A.pulmonalis koja pumpa krv u DK.Ovaj krvni sud se grana na 2 grane i svaka grana ulazi u svoje pluno krilo. DK ubacuje krv u A.pulmonalis pod R = 3 KRa.Pritisak u plunim kapilarima je 1 KRa.Taj pritisak onemoguuje svaku mogunost filtracije tenosti iz krvi u meuelijske prostore i alveole.Do te filtracije dolazi usled insuficijencije bikuspidalnih zalistaka i dolazi do plunog edema. Da se tenost nebi filtrirala jako je bitno da bude pritisak 1 KRa, to je negativan filtracioni pritisak, spreava se pojava N2O u pluima, javlja se kada postoji slabost desnog srca. Jako je slaba sposobnost vazokonstrikcije i vazodilatacije na nivou vazomotora kod plunog krvotoka nema dovoljno glatkog miinog tkiva, nikad se ne moe preterano poveati R. Krvotok bubrega Postoji nutritivni i funkcionalni. * Funkcionalni glavna arterija daje aferentnu arteriolu koja daje kapilare (glomerula vri se filtracija mokrae) koji se na kraju ulivaju u venu. Jako visok krvni pritisak na nivou glomerula 10 KRa i javlja se obilna filtracija tenosti iz krvi (180 L/24 h, govee 1200L/24 h). U vas eferens (odvodi krv iz glomerula) vlada visok R = 6 KRa.Taj pritisak opada i u peritubularnim kapilarima iznosi 1,7 KRa i omoguava da se isfiltrovana tenost vrati (99 %) u krv (to je reapsorpcija). Deava se proces filtracije i na nivou komeanja krvnog pritiska, ako se pritisak na nivou arterija (fizioloki je 17 KRa), varira od 6 20 KRa.Ako sistemski pritisak padne u bubregu se nee menjati preterano, ako je pritisak sistemski u rasponu od 6 20 KRa on e moi da funkcionie normalno.Ako je pad R u sistemskoj cirkulaciji dolazi do vazokonstrikcije vasa aferens spreava se smanjuje stepen filtracije. Razlika krvotoka bubrega u poreenju sa krvotokom plua je visok krvni pritisak.

4. Uenje pamenje - Vie nervne delatnosti Uenje je sposobnost modifikovanja postojeih i sticanja novih oblika ponaanja na bazi prethodnog iskustva. Postoje: - neasocijativno uenje nejasna veza izmeu primljenog stimulusa i realizovanog odgovora. Obuhvata: habituaciju negativna memorija navikavanje na stimulus koji je stalno prisutan ali nije bitan senzitizacija pozitivna memorija jedinka se navikava na ponavljanje stimulusa i daje sve jae odgovore pod uticajem nagrade ili kazne - asocijativno dobro su povezani stimulus i odgovor: klasino uslovljavanje povezivanje uslovnog i bezuslovnog stimulusa, pri emu uslovni ne izaziva odgovor (crveno svetlo ne izaziva luenje pljuvake), a bezuslovno izaziva odgovor (hrana izaziva salivaciju) operantno (instrumentalno) veza se uspostavlja izmeu nagrade i kazne (gladan pacov u test komoru). Operantno uslovljavanje je sloeni oblik uslovnog refleksa. Pamenje je depnovanje nauenih informacija ili iskustava na svesni ili nesvesni nivo. Pamenje prema prirodi onoga to se pamti: - deklarativno pamti pojmove koji mogu da se opiu reima ili izraze simbolima br.telefona, adresa. Ona je na svesnom nivou - proceduralna je na svesnom nivou vonja bicikle poznatim putem stoti put u ivotu. Centar je u malom mozgu i bazalnim ganglijama. Prema vremenskim kriterijumima pamenja: 1. senzorno radna memorija traje nekoliko sekundi 2. kratkotrajno pamte se neki brojevi sve dok se o njima misli. Pamte se samo bitni delovi. Centar za kratkotrajno pamenje je u hipotalamusu. Osnova je u elekrinim promenama u neuronskim krugovima: - reverberacija (kruenje impulsa) - facilitacija to je pojava pri kojoj postsinaptiki neuroni, posle serije impulsa, ostaju za jedan relativno dui period u stanju poveane razdraljivosti. Tada naknadno pristigli impuls izaziva jai odgovor od prethodnog. 1. dugotrajno uz ponavljanje moe trajati godinama. ovek se moe setiti dogaaja kad oseti odreen miris. Centar je u talamusu.Osnova je u strukturnim promenama (stvaranje novih sinapsi): - sinaptogeneza za vreme uenja i pamenja mogu da nastupe 3 tipa promena na sinapama 1) poveanje duine i povrine sinaptikih kontakata 2) uveanje broja, tj. razvijanje novih kolaterala u nervnim zavrecima 3) poveanje gustine molekula-receptora u postsinaptikim membranama - makromolelska teorija u toku ponavljanja informacija u odreenom kolu neurona se sintetiu neki specifini proteini sa svojstvom facilitacije njihovih sinapsi. Po njoj se memorija zadrava u mozgu kao samoodravajui sistem biosinteze makromolekula.

III kombinacija
1. Krvna plazma krvni serum Krvna plazma je bezbojna ili uta krvna tenost. Dobija se centrifugovanjem krvi sa heparinom. Krvni serum se razlikuje od plazme : - ne sadri fibrinogen, protrombin (faktore koagulacije) - dobija se centrifugovanjem defibrisane krvi. Defibrisana krv se dobija mukanjem krvi u posudi sa staklenim perlama pri emu se na perle hvataju fibrinski konci koji se odstrane - dobijaju se i spontanom koagulacijom krvi na sobnoj temperaturi pa se izlije izdvojen krvni serum. Krvna plazma i serum su ukasti, a kod ovce, psa i make su bezbojni. Boja zavisi od ishrane, ako se krave hrane zelenom hranom koja je bogata karotinom krvna plazma je tamno uta, a u toku zimske ishrane je svetlo uta. Kod konja je uvek tamno uta. Ako je crvena pojaana je hemoliza pa se oslobaa Nb. Kod utice zbog bilirubina je jako uta boja. Sastav k.plazme i k.seruma: Neorganski sastojci: - voda 90 92 % nalazi se kao slobodna (rastvara) i vezana za albumine - neorganske soli 9 g/l 0,9 %. One su katjoni i anjoni Katjoni k.plazme: - Na+ najvaniji ekstracelularni katjon. U k.plazmi je 140 146 mmol/l. Soli Na+ NaCl, bikarbonati i fosfati. U plazmi NaCl 220 260 mmol/l od NaCl najvie zavisi osmocka [] i osmocki pritisak. NaCl je aktivator amilaze, pljuvake, izvor Cl- jona za HCl eluca. - K+ ima ga vie u eritrocitima u [] 4,4 5,7 mmol/l. Regulie propustljivost elijske membrane i uestvuje u miinoj kontrakciji - Sa2+ moe biti jonski i vezan za albumine. Slobodan-jonski dijalizabilni se moe izdvojiti ultrafiltracijom, a vezani se ne moe izdvojiti jer albumini ne prolaze kroz ultrafiltar nedijalizabilni. U k.plazmi ima vie jonskog Ca2+ (55 %). Kalcijemija [] ukupnog Ca2+ u krvi 2 2,7 mmol/l. Pad Ca2+ moe biti letalan. Uloge Ca2+ : regulator nervno-miine razdraljivosti, smanjuje propustljivost Na+ kanala u membrani i pri padu Ca2+ doe do poveane propustljivosti za Na+ i dolazi do spontanih depolarizacija grevi. Ako se grevi jave kod inspiratornih miia i miia larinksa doie do smrti zbog nakupljanja CO2 u krvi, taj CO2 ne moe da se otstrani preko plua. Ca2+ nezamenljiv u koagulaciji, soli Ca2+ gradivni element kostiju. Graviditet je fizioloko stanje kada organizam gravidne ivotinje predstavlja jedini izvor Ca2+ za mineralizaciju skeleta fetusa. Puno Ca2+ se gubi i u toku laktacije. Zato se esto pred kraj graviditeta i posle partusa javlja hipokalcemija. Tada dolazi do spontanih kontrakcija greva, gubitka svesti i uginua. Terapija: Ca2+ /s ne i/v zaustavlja srce. - Mg2+ ne u koagulaciji. Ako doe do pada Mg2+ tetanije grevi. Kada u biljkama i zemljitu nema Mg jona moe doi do pane tetanije parezis puerperalis. Anjoni k.plazme: Cl, HCO3, PO4, SO4. Organski sastojci: - azotni vie ih ima proteini (po elektroforetskoj pokretljivosti : albumini, globulini i fibrinogen) i azotna jedinjenja koja nisu proteini AK, ureja, kreatinin.

bezazotni glukoza, lipidi, bezazotni proizvodi metabolizma hormoni, vitamini, enzimi Proteini ima ih 60 80 g/l i oni su kvantitativno i kvalitativno najvaniji organski sastojci. Ima oko 200 raznih molekula, a za 60 70 je odreena struktura i funkcija. Razlikuju se po molekulskoj masi, fizikim i hemijskim osobinama. Svi proteini sem Ig se sintetiu u jetri !!! Kod novoroenadi (mesojeda) se u k.plazmi kratko nalaze fetalni proteini. Ali kod teleta, drebeta, praseta i jagnjeta ih nema, jer placenta ne proputa Ig majke u fetus, i dolaze bez Ig na svet fizioloka agamaglobulinemija.Taj nedostatak nadoknade preko kolostruma i sluzokoa creva u prvih 38 h ih resorbuje, ali najbolje prva 2 sata post partum. Uloge proteina : - u regulaciji koloidoosmockog pritiska - puferska uloga - transportna transferin - depo uloga spreavaju da se isfiltruju hormoni kroz glomerul - u metabolizmu proteina - uloga u koagulaciji krvi fibrinogen u fibrin - odbrambena Ig Ureja krajnji produkt katabolizma proteina. Sintetie se u jetri. Slobodno prolazi kroz membrane nervnih elija, povlai za sobom vodu, elije bubre uremina koma pasa. Bezazotni sastojci k.plazme: - glukoza jedini monosaharid u krvi. Svi monosaharidi se u jetri pevode u glukozu. Glikemija je 4 6 mmol/l, a kod preivara 2,3 3,5. Alimentarna glukozurija je prolazno poveanje koncentracije glukoze u krvi posle unoenja obroka bogatog UH pa glikemija pree prag reapsorpcije i javi se u mokrai. - Lipidi proste masti, holesterol, fosfolipidi. Mlade jedinke imaju niu [] holesterola. - bezazotni proizvodi metabolizma [] acetonskih tela se moe poveati kod krava u laktaciji, za vreme miinog rada moe se pojaviti vea koliina mlene kiseline. 2. Fiziologija ezofagealnog eleba Ezofagealni elb (jednjaki ili retikularni) je razvijen kod mladunaca. Od kardije po unutranjem zidu retikuluma (meavca) prua jasno ogranien, sa 2 miina nabora u vidu usana jednjaki ili retikularni leb. leb je izgraen od 2 paralelna miia u vidu usana. Pod odreenim uslovima se usne primiu jedna drugoj i oforme zatvoren krivudav kanal koji direktno vee jednjak sa siritem, tako da sadraj zaobie retikulo rumen. Ovo se deava za vreme sisanja. To je bezuslovan uroen refleks. Centar je u produenoj modini. Jaina i duina trajanja ovog refleksa zavisi od : - fizika svojstva hrane: 1. konzistencija vrsta hrana ne pokree refleks 2. temperatura ako sisanad piju hladno mleko reflek je ne potpun. T mleka mora da bude ista kao T tela da bi ovaj refleks mogao da se desi. 3. nain uzimanja tenosti i veliina gutanja ako su mali gutljaji (sisanje) refleks se javlja, ako su veliki (napoj iz kofe) sadraj ide u burag - hemijske osobine hrane: mleko NaCl soli mleka i HCO3-. Samo mleko izaziva potpuni refleks. Kod preivara ovaj refleks pokreu : NaHCO3 kod goveda NaCl, CuSO4- kod ovaca, eer.

Starost ivotinje starenjem se postepeno gubi, ali se moe vetaki odravati ako dajemo mleko.

3. Vitamin V2 V6 V2 riboflavin : - koenzimska uloga ulazi u sastav koenzima FMN (flavin-mononukleotid) i FAD (flavinadenin-dinukleotid) - sastojak je enzima koji uestvuju u elijskoj respiraciji - oksido redukcioni procesi - za zdravlje koe, noktiju Deficit V2 : - esto kod svinja i ivine - smanjen intezitet metabolikih procesa - konjuktivitis, fotofobija - promena na koi - stomatitis angularis - ivina paraliza nogu V5 pantotenskakiselina - najrasprostranjeniji vitamin u prirodi - esencijalan je za intermedijarni metabolizam UH, masti - sastavna komponenta CoA - za rast, funkciju koe i eritropoezu Deficit V5 : - retko se javlja - pilii : kraste oko kljuna, oiju, prstiju, - koke smanjena nosivost i fertilnost - prasad guiji hod, gruba i suva koa - ljudi oteenje mrenjae, dermatitis V6 pirodoksin : - ini grupu vitamina piridoksina : a. piridoksin provitamin b. pirodoksal biokatalizator c. piridoksamin biokatalizator - uestvuje u brojnim metabolikim procesima : proteini, UH - za sintezu i razgradnju AK - katalizuje fosforilaciju i sintezu glukozo 1 R Deficit V6 - kod ljudi, svinja i pasa - dermatitis - anemija - usporen rast - ljudi : stomatitis 4. Kimena modina (medula spinalis)

Poinje od 1 vratnog prljena i prostire se u kimenom kanalu od poslednjeg lumbalnog prljena, zavravajui se u vidu konjskog repa kauda ekvina. Kimena modina ima 3 funkcije: 1. relejna skretnica senzitivnih informacija za pravac cerebralni korteks odnosno ventralni korenovi prema motornim korenovima kimene modine 2. provodnik ushodnih aferentnih puteva i nishodnih motornih traktova 3. sedite spinalnih refleksa i nekih vegetativnih refleksnih centara. Na poprenom ne obojenom preseku razlikuju se 2 dela: centralni (sivi) u obliku leptira u njemu su lokalizovana tela neurona beli sastavljen od mijelinskih nervnih vlakana (bela masa) koja okruuje sivu masu leptira. Siva masa boja ovog dela potie od prisustva nemijelisanih deova neurona (some, dendriti), interneurona i glija elija. Siva masa je podeljena na 3 dela: - dorzalni rog - intermedijalna zona - ventralni rog Svaka od ovih zona moe da se podeli u jedra (nukleuse): 1. gornje marginalno jedro ovo jedro slui za prenoenje signala bola i T 2. supstanca elatinoza integrie aferentne informacije 3. nukleus proprius 4. Klarkeov nukleus 5. intermediolateralno jedro 6. motorno jedro sadri motorne neurone koji inerviu skeletnu muskulaturu U svakom segmentu sive mase kimene modine nalazi se nekoliko miliona nervnih elija i to : motorni neuroni i interneuroni. Motorni neuroni su grupisani u kolumne ventralnih rogova. U ventralnim rogovima su prisutna 2 tipa motornih neurona: - -motoneuroni iz njih polaze aksoni tipa A - -motoneuroni deo su sistema koji regulie prag osetljivosti vretena na istezanje. Interneuroni su prisutni u svim delovima kimene modine u zantno veem broju od motoneurona. Oni su svim tipovima veza povezani meusobno i sa motneuronima, obezbeujui na taj nain integracijsku funkciju kimene modine. Meusobno povezivanje segmenata L i D strane kimene modine obavijaju aksoni komisuralnih interneurona koji prelaze na suprotnu stranu kroz intrmedijalne zone. U ventralnim rogovima kimene modine pored motoneurona i interneurona nalaze se i specifini inhibicijski interneuroni, nazvani po istraivau Renav elje. Bela masa je sastavljena od mijeliskih aksona grupisanih u traktove i od kratkih aksona, koji spajaju lokalne regione kimene modine. Podeljna je u 3 obostrane kolumne ili funikulsa: - dorzalna kolumna - lateralna kolumna - ventrlna kolumna koja lei medijalno od ventralnih rogova. Aksoni dorzalnog puta dolaze iz spinalne ganglije i odmah se granaju po ulasku, zavravajui se tu u kimenoj modini ili tek u produenoj modini. Putevi dorzalnih kolumna ovim putevima prenose se impulsi iz receptora koe, zadnjih delova tela i ekstremiteta, kao i iz miinih vretena i tetiva (fascikulus gracilis), a fascikulus kuneatus iz

prednjeg ekstremiteta i delova tela. Uloga u prenoenju signala u vie centre, uestvuju kao asociacioni traktovi u funkcionalnom povezivanju pojedinih segmenata kimene modine. Prekid aferentnih puteva ispod mesta prekida anestezija gubitak oseaja. Prekid eferentnih puteva ispod mesta prekida delimian gubitak motorike pareza, a potpun paraliza. Prekid u lumbosakralnom delu (oduzete noge) gubitak voljne kontrole: mikcija, defekacija, polni refleksi. Prekid u cervikalnom delu izmeu S1 i S2 pacijent sigurno umire. Ispod S5 nepokretnost, gubitak oseaja i dijafragmatsko disanje.

IV kombinacija
1. Venski puls Venski puls predstavlja ritmike oscilacije zida vena koje nastaju u toku rada srca. U toku sistole RK pritisak u njima raste i na poetku dijastole K pritisak raste , a nastavlja da raste i tokom izometrijske kontrakcije K. Moe da se palpira ili posmatra golim okom na velikim venama blizu srca V.jugularis. Registruje se aparatom flebograf, a crte je flebogram. a sistola RK s poveanje pritiska u RK za vreme izometrijske kontrakcije komora v poveanje pritiska u RK u toku njihovog punjenja krvlju na poetku dijastole komora. Venski puls je asihron sa arterijskim, pa se esto naziva i negativni venski puls. 2.Disanje kod ptica i riba Ribe su aerobni organizmi koji koriste O2 iz vode. O2 u vodi ima 1 %. to je via T vode sve je manja koncentracija O2. CO2 je rastvorljiviji od O2 i sa N2O gradi ugljenu kiselinu koja sa Na+, Ca2+ gradi soli.Organi za disanje riba su lamelarni i to su krge zatiene su krnim poklopcima. Sastoje se od krnih lukova na kojima su tanki krni listii bogati kapilarima. Ako se riba izvadi iz H2O krni listii se slepljuju i doe do uguenja. Da bi dolo do razmene gasova izmeu krvi i kapilara krga i H2O, H2O mora neprekidno da struji preko listia tako to se kreu krni poklopci. H2O ulazi na usta ribe pa se pokretima krnih poklopaca potiskuje preko listia. Ribe imaju riblji mehur koji je ispunjen gasovima koji slue da bi smanjili specifinu masu tela ribe. Ribe koje ive na dnu mora nemaju riblji mehur. Neke ribe koje ive u mulju (ikov) gutaju vazduh i proputaju ga kroz dig. trakt. Ribe iz mora imaju manji mehur od slatkovodnih zbog vee specifine mase slane vode. Gasovi iz ribljeg mehura odaju se preko krvi ili preko jednjaka. Mehur se gasom puni preko gasne lezde u njegovom zidu. U mehuru je uglavnom O2. Ptice : nemaju nos i nosne otvore, ve vazduh prolazi kroz hoane 2 otvora na kljunu. Imaju 2 larinksa kranijalni i kaudalni. Kranijalni je sprovodni respiratorni put, a kaudalni za vokalizaciju. Nemaju pleuru, alveole i dijafragmu. Pluni parenhim je delimino utisnut izmeu rebara. Razmena gasova je u respiratornim cevicama koje su obavijene kapilarnom mreom. Ptice imaju 9 vazdunih kesa one su sastavni deo plua (u njima je vazduh isti kao atmosferski), one smanjuju specifinu masu tela (ime se omoguava letenje) i poboljavaju protok vazduha kroz plua. Kroz zidove kesa nema razmene gasova. Ptice imaju 3 grupe sekundarnih bronhusa:

 medioventralnu mediodorzalnu lateroventralnu Tercijarni bronhusi ili parabronhusi: intrapulmonalni 1 bronhus paleopulmonalne parabronhije - Razmena gasova se odvija po principima difuzije. - Poto ptice nemaju dijafragmu, irenje grudnog koa i abdomena izazvano je kontrakcijama skeletne muskulature. - Kod ptica su inspirijum i ekspirijum aktivni procesi i za vreme udisaja dolazi do pomeranja sternuma u ventrokranijalnom pravcu dok se rebra pomeraju lateralno.Izdisaj je podpomognut vraanjem rebara i furkule (jadac) u prvobitni poloaj, to je posebno izraeno za vreme leta. - Ako se pticama iskljue vazdune kese iz funkcije, one obino ne uginu, ali nisu sposobne za let i vee fizike napore. - Grupacije neurona od kojih polaze impulsi za respiratorne miie ptice smetene su u rostralnom delu produene modine i u ponsu. - Termoreceptori koji su smeteni u koi, miiima, kimenoj modini i hipotalamusu kada se nadrae toplotom, dovode do plitkog frekventnog disanja koje se naziva dahtanje. Tom prilikom poveava se frekvenca disanja, a respiratorni volumen se smanjuje i dolazi do hiperventilacije plua. Hiperventilacija plua dovodi do alkaloze i hipokapnije na koje su ptice mnogo otpornije nego sisari. 3. Fiziologija jetre Jetra je parenhimatozni organ (ne moe se iveti bez nje). Osnovna graa jetre je renji (lobulus), on je graen od hepatocita koji su postavljeni oko V.centralis. Izmeu hepatocita nalaze se uni kanalii (bilijarni) oni se skupljaju u sve vee i vee une kanale i kao duktus hepatikus (centralni uni kanal) u naputa jetru. Iz une kese (kod ivotinja koje je imaju) duktus hepatikus se spaja sa izvodnim kanalom une kese duktus cistikusom koji vode u iz une kese i formiraju duktus holedokus koji se uliva u duodenum. Jetra ini 2,5 % TM. Ostalih 20 % su lipociti i Kupferove elije tkivni makrofagi. Jetra prima krv preko V.porte (24 % ukupnog minutnog volumena krvi) funkcionalni krvotok donosi resorbovane hranljive materije (dig.trakta eluca, creva, slezine, pankreasa i ti kapilari se ulivaju u sve vee krvne sudove dig.trakta i u V.porte. Ona ulazi u jetru i grana se na kapilare) i iz aorte preko jetrine arterije A.hepatike (6 % ukupnog minutnog volumena krvi) nutritivni krvotok donosi oksigenisanu krv. Vena dovodi sve hranljive materije iz dig. trakta do jetre gde se oni deponuju, prerauju ili ako su toksine materije detoksikuju ih. V.porte poinje iz kapilara i zavrava se kapilarima pa ini portalni krvotok. Kada doe u jetru grana se u manje ogranke koji ulaze izmeu renjia, a oni se granaju u kapilare to su sinusoidni kapilari koji konvergiraju prema centralnoj veni (konvergiraju, idu ka centru). Sinusoidni kapilari su veoma propustljivi pa su hepatociti u direktnom kontaktu sa krvlju. Du kapilara su Kupferove elije koje predstavljaju makrofage retikulo endotelnog sistema i fagocituju krupne estice. Sinusoidni kapilari se ulivaju u V.centralis, ona u V. hepatiku, a ona u V.kavu kaudalis, a ona u levu RK. Samo una kesa i kanali imaju simpatiku i parasimpatiku inervaciju, a ostali deo samo simpatiku. A.hepatika donosi O2 i hranljive materije hepatocitima. uni kanali imaju suprotan smer od arterijskih i venskih, idu od centra ka periferiji.

Uloga jetre Jetra je depo krvi, UH (glikogen), mineralnih materija (gvoe u obliku feritina i bakar), depo je vitamina A, D, B12, proteina koji su sastojci hepatocita i depo je masti. Glukoza se deponuje u vidu glikogena koji gradi koloidne rastvore i ne menja osmotsku koncentraciju koja je ista kao krv. Jetra sintetie u (une boje, kiseline i holesterol) sekretorna i ekskretorna uloga hepatociti proizvode i lue u. u se deponuje i koncentruje u unoj kesi zahvaljujui resorpciji vode, a lue se unoenjem masti hranom. Vana je uloga jetre u metabolizmu svih hranljivih sastojaka. Hematopoeza i hemoliza Kupferove elije fagocituju ostale eritrocite. Zatitna uloga fagocitoza, proizvodi faktore koagulacije i antikoagulanse plazminogen. Termoregulacija pri oksidacionim procesima u hepatocitima nastaje toplotna energija koju raznosi krv po celom telu. Rezervoar krvi. Regulacija izohidrije Endokrina uloga u jetri je prva hidroksilacija holekalciferola i nastaje 25 hidroksiholekalciferol. U jetri se sintetie 15 % eritropoetina. Sintetie se angiotenzinogen (vazokonstriktor). Metabolika. Metabolizam UH UH se resorbuju kao monosaharidi. Jetra ima ulogu u izomerizaciji monosaharida sve ih prevodi u glukozu. Jetra deponuje glikogen, ali i mobilie glukozu iz glikogena (razgradnjom). Glikoneogeneza stvaranje UH iz drugih neugljohidratnih jedinjenja (masti i AK) Metabolizam masti - depo je masti - tu se odvija oksidacija MK. Sintetiu se MK iz UH i AK koje su u mnogim tkivima kao izvor E. Sintetiu se vane masti holesterol, lipoproteini, fosfolipidi. Metabolizam proteina Razgradnja proteina i AK Sintetiu se neesencijalne AK Sintetie se urea Sintetiu se svi proteini krvne plazme (albumini, i globulini), faktori koagulacije (1, 2, 3, 5, 7, 9, 10) sem Ig. Ostale uloge Detoksikacija (u mitohondrijama hepatocita) se obavlja vezivanjem za sumpornu ili glukuronsku kis. acetilovanjem ili metilovanjem. Alkoholi indol, skatol, fenol nastaju truljenjem belanevina u debelom crevu, u jetri se veu za sumpornu kiselinu vezani sulfati koji se izlue mokraom.Svi lekovi kao i metilalkohol se metaboliu u jetri. Pri metabolisanju etanola oslobaa se E, a ima toksine uloge za nervna tkiva. U termoregulaciji u jetri se odvijaju brojni kataboliki procesi, prilikom kojih se oslobaa E, krv koja proe se zagreva i prenosi toplotu telom. Kao hematopoezni organ (stvaranje eritrocita) ali samo u fetalnoj fazi ivota. 4. Auditivni sistem (fiziologija sluha)

Ima ulogu da vri prijem i analizu razliitih zvunih pojava iz spoljanje sredine. Zvuk nastaje oscilacijom, tj. vibracijom nekog vrstog tela. Analizatorski deo uha je u stanju da zvuk razloi na osnovne i sporedne tonove ali i da prima razne nepravilne zvune nadraaje, npr. utanje, kripanje, tresak ili pucanj. Uho se moe podeliti na 3 dela: spoljanje, srednje i unutranje. 1. Spoljanje se sastoji iz 3 dela: una koljka (aurikula), spoljanji sluni kanal i bubna opna (membrana timpani). Una koljka se kod isara veoma razlikuje po veliini, obliku i poloaju na glavi, a ptice je i nemaju. Kod veine domaih ivotinja aurikula je pokretna, ime se poveava njena uloga u skupljanju zvunih talasa iz pravca njihvog izvora. ivotinje kojima je aurikula nepokretna ili sputena na dole znatno slabije uju. Spoljanji sluni kanal prenosi prikupljene zvune talase iz spoljanje sredine do bubne opne. U njemu su dlaice koje spreavaju ulazak praine i insekata. Lojne lezde lue unu mast, cerumen koja ima baktericidno dejstvo. Bubna opna odvaja spoljanji sluni kanal od timpanine upljine srednjeg uha. Sastoji se iz 3 sloja: spoljanji je nastavak koe iz slunog hodnika, srednji je sastavljen iz vezivnotkivnih vlakana, a unutranji od sluzokoe timpanine upljine srednjeg uha. Njena uloga je da vibracije, nastale pritiskom zvunih talasa dospelih iz spoljanje sredine prenosi na slunu koicu eki, odnosno njegovu drku, koja je srasla za unutranju stranu bubne opne. 2. Srednje (kavum timpani) nalazi se u os petrosum slepoone kosti. Prema spoljanjem uhu granii se sa bubnom opnom, a sa unutranjim komunicira preko 2 otvora, sa skalom vestibuli, ovalnim otvorom (foramen ovale) na koji se naslanja uzengija, a sa skalom timpani pua okruglim otvorom (foramen rotundum) koji je zatvoren membranom timpani sekundaria. Srednje uho je povezano i sa nosno-drelnom upljinom preko Eustahijeve tube (kanala), koja ima logu da izjednaava pritisak unutranjeg uha sa atmosferskim pritiskom. U srednjem uhu se nalaze jo 3 koice: eki (maleus) ija drka nalee na bubnu opnu, nakovanj (unkus) s jedne strane uzglobljen sa glavom ekia, a sa drugom spojen sa treom koicom uzengija (stapes). 3. Unutranje prethodni delovi uha su pomoni koji slue da prime i prenesu zvune talase do unutranjeg dela u kojem su smeteni sluni receptori. Nalazi se u petroznom delu slepoone kosti, u tzv. labirintu, koji se sastoji iz 2 dela: kostni i membranski labirint, oba ispunjena tenou. Membranski labirint je sastavljen iz vie kesastih tvorevina (utrikulus i sakulus), kanalia (kanales semicirkulares) i pua (kohlea). Membranske tvorevine: utrikulus, sakulus i polukruni kanalii pripadaju vestibularnom sistemu, tj. ulu ravnotee. Receptorski deo koji pripada auditivnom sistemu nalazi se u puu. Pu podsea na kuicu pua. Kod raznih ivotinja pu ima vie ili manje navoja. Pu se u stvari sastoji iz 3 razliite meusobno spojene cevi i zajedno uvijene u obliku spirale. Na njemu se razlikuju gornji kanal koji je u vezi sa ovalnim otvorom i naziva se skala vestibuli, srednji skala media i donji skala timpani. Skala vestibuli i skala media odvojene su Reisnerovom membranom, dok se izmeu skale timpani i skale medija nalazi bazalna membrana. Na njoj je smeten tzv. Kortijev organ koji se prostire od poetka pa sve do vrha navoja, tj. do helikoterme. Ovaj organ predstavlja receptivni deo auditivnog sistema. Treptaji tenosti potiu od pokretanja baze uzengije koja je fiksirana prstenastim labavim ligamentom za ivice ovalnog otvora. Pritisak uzengije se prenosi na bazalnu membranu, a sa nje na perilimfu skale timpani, to e izazvati izboenje membrane okruglog otvora prema srednjem uhu. Talas se odavde odbija i vraa nazad na bazalnu membranu, zbog ega se ona kree gore dole. U toku prenosa zvuka koji ima znatno veu frekvencu talasi tenosti ne stiu do helikoterme ve se gase na nekom mestu bazalne membrane izazivajui tu vibracije membrane. Bazalna membrana se nastavlja na kostnu ploicu lamini spiralis osea, koja polazi od sredinjeg kostnog dela pua modiolusa. Vlakna su na bazi

deblja i kraa, a prema vrhu tanja i dua. Vlakna na bazi osciliraju brzo visokom frekvencom, a ona pri vrhu sporo, niskim frekvencama. Talasi visoke frekvence prelaze krai put na bazalnoj membrani, tj. do mesta gde se rezonancom gube. Kortijev organ je glavni, tj. receptorski deo unutranjeg uha. Lei na povrini bazalne membrane itavom njenom duinom preko elastinih vlakana (piskovi). Kortijev organ sa svojim receptorskim elijama funkcionie na sledei nain. Zvuk odreene frekvence prenosi oscilacije na bubnu opnu, slune koice i preko uzengije prenosi vibracije na tenost u skalu vestibuli, a sa nje na bazalnu membranu. Deo membrane koji vibrira povlai za sobom i taj deo Kortijevog organa. Stvoreni receptorski potencijal izazvan savijanjem dlaica dovodi do razdraenja nervnog zavretka kohlearnog nerva koji nosi impulse dalje preko talamusa u somatosenzornu zonu korteksa. Oba uha bilateralno predstavljena u senzitivnim zonama korteksa i takoe pokazuju preciznu tonotopinu organizaciju. Primarna sluna polja korteksa primaju aferentna vlakna direktno iz genikulatnog korpusa, a sekundarna asocijaciona polja iz njegove okoline. Lokalizacija zvuka. ivotinje mogu priblino tano da odrede pravac iz kog dolazi zvuk, a esto i mesto na kome se nalazi zvuni izvor. U sluaju kada zvuk dolazi sa strane, zvuni talasi e prvo doi do uha sa te strane na kojoj se nalazi zvuni izvor, i jae e se uti na tom uhu. Kod slabijih zvukova, radi bolje orijentacije o mestu izvora, okree se glava u tom pravcu da bi talasi istovremeno i ravnomerno stigli do oba uha. ivotinje sa pokretnim unim koljkama ne okreu glavu prema izvoru zvuka, nego samo aurikule, i na taj nain se bolje orijentiu o poloaju izvora.

V kombinacija
1.Ventilacija plua Procesi disanja dele se na: 1. ventilacija plua razmena gasova izmeu alveola i spoljanje sredine 2. spoljanje disanje razmena gasova izmeu upljine alveola i kapilara kojeg okruuje 3. unutranje disanje razmena gasova izmeu kapilara i intersticijalne tenosti 4. elijsko disanje potronja O2 u elijama uz nastanak CO2. Ventilacija plua je unoenje sveeg atmosferskog vazduha u plua u onoj meri u kojoj se troi O2.Ventilacija je omoguena aktivnou respiratorne muskulature. Pri mirnom disanju uestvuju glavni respiratorni miii, a pri forsiranom disanju se aktiviraju i pomoni miii.Glavni inspiratorni miii: dijafragma i mm.interkostales eksterni. Glavni ekspiratorni miii: mm.interkostales interni. Inspirijum je aktivan proces (a kod insekata je ekspirijum aktivan i odvija se kontrakcijom ventilacionih traheja, a inspirijum je pasivan jer se traheje ire zahvaljujui elastinim hitinskim strukturama u svom zidu).Inspirijum otpoinje kontrakcijom inspiratornih miia.Rebra se pomeraju dorzolateralno i kranijalno. Periferni miini deo dijafragme se kontrahuje, a srednji deo se zatee i pomera ka abdomenu.Poveava se zapremina grudnog koa i u njemu dolazi do smanjenja pritiska vazduha. Pritisak vazduha u pluima postaje manji od atmosferskog i vazduh zbog toga ulazi u plua.Faktori u plunoj ventilaciji: - elastinost plua u toku inspirijuma elastini vezivni elementi dovode do smanjenja njihove zapremine

intrapleuralni pritisak je uvek negativan manji je od atmosferskog za 0,4 0,6 KPa postoji izmeu listova pleure Negativnost intrapleuralnog pritiska se kod mladih postepeno poveava usled toga to u toku njihovog rasta grudni ko raste bre od plua tako da se upljina izmeu listova poveava, a pritisak se smanjuje.I ntrapleuralni prostor je virtuelna imaginarna upljina jer je ispunjen malom koliinom serozne pleuralne tenosti koja smanjuje trenje izmeu listova pleure pri disanju.Nakon spoljanje povrede grudnog koa i prodora vazduha u intrapleuralni prostor dolazi do slepljivanja alveola i to kolaps pneumotoraks. U toku inspirijuma listovi pleure se razmiu i pritisak se smanjuje raste njegova negativnost.Dolazi do irenja alveola i vazduh ulazi u njih.Ako na plua deluje atmosferski pritisak sa obe strane ona e kolabirati,zbog elastinosti vezivnotkivnih elemenata, koji tee da se skupe.U irenju plunih alveola ulogu ima i pluni surfaktant unutranji premaz alveola. Uloge surfaktanta: 1. spreava izlazak tenosti iz plunih kapilara 2. u inspirijumu poveava povrinski napon i spreava preterano irenje alveola, a u ekspirijumu smanjuje povrinski napon i alveola zadrava svoj lumen. 3. omoguava elastinost alveola 4. baktericid (antibakterijsko dejstvo) Rastegljivost plua zavisi od: - rastegljivosti elastinih vlakana - povrinskog napona u alveolama Mrtav respiratorni prostor je deo plua u kome nema razmene gasova.Anatomski mrtav prostor sainjavaju respiratorni putevi, a funkcionalni mrtav prostor sainjavaju alveole u kojima nema razmene gasova.Mrtav prostor je mali ali se poveava kad je oboljenje plua.Posle udisaja u aveolarni prostor prvo ulazi vazduh iz mrtvog anatomskog prostora pa posle vazduh iz atmosfere. Mrtav prostor je koristan jer se u njemu vazduh zagreva, zasiuje vodenom parom i uklanjaju se estice praine i mikroorganizama. Vitalni kapacitet plua je ona koliina vazduha koja se izdahne iz plua maksimalnim izdisajem nakon maksimalnog udisaja. ine ga odreeni volumeni: 1.Respiratorni volumen koliina vazduha koja se udahne i izdahne pri normalnom disanju, kod oveka je 0, 5 l a kod konja je oko 5 l. 2.Rezervni inspiratorni volumen - koliina vazduha koja se moe udahnuti maksimalnim udisajem posle normalnog udisaja. Kod ljudi je oko 3l, a kod konja oko 12l. 3.Rezervni ekspiratorni volumen koliina vazduha koja se moe izdahnuti maksimalnim izdisajem posle normalnog izdisaja. Kod ljudi je oko 1 l, kod konja 12 l.Vitalni kapacitet ljudi je 4 5l, a konja 30l.Rezidualni kapacitet je ona koliina vazduha to ostaje u pluima posle maksimalnog izdisaja. Kod konja iznosi 12 l, a kod oveka 1,2 1,6 l. Rezidualni kapacitet se sastoji iz kolapsnog volumena ( zapremina vazduha koja se istisne iz plua posle obostranog pneumotoraksa) i minimalnog vazduha (vazduh koji se ne moe istisnuti iz plua i nastaje nakon prvog udisaja novoroeneta, plua sa vazduhom plivaju u vodi to ukazuje na ivo roenu jedinku).Udahnut vazduh se mea sa vazduhom iz anatomskog mrtvog prostora tako da se plua nikada ne ispune potpuno sveim vazduhom. Funkcionalni rezidualni kapacitet je zbir rezervnog ekspiratornog volumena i rezidualnog kapaciteta koliina vazduha koja ostaje u pluima posle normalnog izdisaja. Kod konja 24 l, a oveka 2,3l. Inspiratorni kapacitet je zbir respiratornog volumena i rezervnog inspiratornog volumena. Konj 18 l, a ovek 3,5 l. Totalni kapacitet plua je zbir vitalnog i rezidualnog kapaciteta.

Frekvenca disanja je element trijasa (puls,T i frekvenca disanja). Minutni volumen plua je proizvod respiratornog volumena i frekvence disanja, kod konja iznosi 40L. Pri napornom radu poveava se na raun frekvence, a kod utrniranih ivotinja se prvo povea respiratorni volumen. Tipovi disanja prema tome koji miii uestvuju: - grudni (kostalni) kod konja i pasa - trbuni (abdominalni) kod goveda - meoviti kod oveka Mogu je i prelaz sa jednog tipa disanja na drugi.Ako je povreen grudni deo pa respiratorni pokreti izazivaju bol preie na abdominalno disanje.Gravidna ivotinja koja die abdominalno preie na grudni tip disanja.Abdominalni tip disanja je karakteristian za mirno disanje, a grudni tip za oteano ili naporno disanje. Ekspirijum : inspirijum = 1,2 : 1 ekspirijum je dui. Ventilaciono-perfuzioni kolinik pokazuje koliko vazduha i krvi proe kroz plua u jedinici vremena. Respratorni minutni volumen : srani minutni volumen = 40L : 30L = 1,33 konj Respiratorna membrana sainjavaju je zidovi alveola i zidovi kapilara koji su utisnuti u nju, gasovi kroz nju prolaze difuzijom.Debela je 0,5 m.Slojevi: 1. Surfaktant 2. Tanak sloj tenosti 3. Alveolarni epitel 4. Bazalna membrana alveolarnog epitela 5. Intersticijalni prostor 6. Bazalna membrana kapilara 7. Endotel kapilara Ukupna povrina respiratornog epitela na kojoj se vri razmena gasova u pluima kod oveka iznosi 100 m2. 2. Promet vode Voda je kvantitativno najvaniji sastojak organizma. Od ukupne TM 70 % je voda. Voda i u njoj rastvorene materije. Ona moe biti: - intracelularna (unutar elija) na nju otpada 2/3 80 % - ekstracelularna (van elija) 1/3 vode, a ona se deli 20 % : a. intravaskularna 5 % TM - krv i limfa b. intersticijalna (meuelijska tenost) 15 % TM c. transcelularna u trbunoj i grudnoj duplji, zglobovima, urinu, mleku. Oblici vode u organizmu : - slobodna 10 % - vezana - 90 % - za proteine i soli. Voda se unosi kao voda za pie ili kao sastavni deo hrane. U dig. traktu se voda resorbuje i to kod preivara najvie u predeludcima, biljojeda nepreivara u debelom crevu, a kod ostalih u tankom crevu. Voda u organizmu nastaje u toku oksidacionih procesa, to je metabolika voda i zadovoljava 15 % dnevnih potreba. Kretanje vode u dig.traktu : - kada je osmotski pritisak u enterocitima vei nego u lumenu voda ulazi u enterocite i obrnuto. Potrebe za vodom: Izluivanje vode :

Govee 25 50 L - preko bubrega - mokraom Svinja 3 L - fecesom Konj 30 L - znojenjem Pas 1L - vodenom parom preko plua Koko 0,3 L * Bilans vode odnos izmeu prinosa vode ovek 1 1,5 L i njenog gubitka iz organizma. ovek i domae ivotinje bez hrane mogu nekoliko nedelja, a bez vode samo nekoliko dana. e dobro podnose : ovca, magarac. e : - kad je poveana osmolarnost tenosti hiperosmolarnost - suva usta - hipovolemija krvi Uloge vode : 1. voda je kvantitativno najvaniji sastojak svih tkiva i organa osim masnog i kostnog tkiva. 2. voda je rastvara neorganskih i organskih sastojaka 3. daje tkivima elastinost i gipkost 4. medijum za biohemijske procese u nekima i uestvuje 5. prenosi organska i neorganska jedinjenja 6. termoregulacija isparavanjem organizam gubi toplotu. 1 ml vode znoja oslobodi iz organizma 2,4 KJ energije. Hormoni regulatori metabolizma vode : 1. vazopresin 1o uloga u regulaciji osmularnosti telesnih tenosti. Stimulus za vazopresin antidiuretini hormon je poveana osmotska koncentracija krvi. Vezuje se za protein neurohipofize, pakuje se u vezikule i aksoplazmatskim transportom se te vezikule transportuju do neurohipofize gde se deponuju i po potrebi se izluuje vazopresin u krv. 2. aldosteron mineralokortikosteroid kora nadbubrega. Odrava koncentraciju K+. Podstie reapsorpciju Na+. Lui se kad padne koncentracija Na+ u ekstracelularnoj tenosti, a poraste K+. 3. Fiziologija mlene lezde Mlena lezda se nalazi samo kod sisara. Spada u reproduktivne organe. Imaju je i rudimentirana. To je kona, modifikovana znojna kezda, tubuloalveolarna, apokrina to znai da se pri sekreciji odlubljuje deo membrane epitelne elije. Skup vie mamarnih kompleksa ini vime. Kod konja i preivara vime je u ingvinalnoj regiji, a kod krmae, make i psa na abdomenu. Vime krave ima 4 mamarna kompleksa svaki se zavrava sa papilom sisom. Kobila, ovca i koza imaju 2 sise. Slon u predelu grudi. Na sisi moe biti: - 1 otvor krava, ovca i koza - 2 otvora kobila - vie otvora maka, pas i ena. Graa mlene lezde: - parenhim lezdane epitelne elije - sporama

Parenhim ine acinusi iz jednog sloja lezdanih elija (niske ili visoko prizmatine), a ispod njih su mioepitelne elije, iz acinusa izlaze kanalii tubuli laktiferi koji se izlivaju do mlene cisterne, a iz nje je duktus papilaris. Postoje 2 sfinktera: - na vrhu papile - na poetnom delu gde je cisterna Mlena lezda je dobro inervisana: - somatski nervni sistem (CNS) - vegetativni nervni sistem Dobro je vaskularizovana. Krv u vime dovodi V.subkutanea abdominalis. Za 1L mleka kroz vime proe 300L krvi. Luenje mleka je laktacija. Kod svinja prestane nakon zaluenja. Domestikacijom je postignuto da ovca, koza i krava nastave da lue mleko. Kod krave je laktacija 305 dana, a ovce 120 dana. Maksimum mlenosti je 8 nedelja od teljenja. Mleko je stabilna emulzija masti u pravom rastvoru eera i mineralnih materija i koloidnom rastvoru proteina. Mleko je najkompletnija hrana za mladune ima sve potrebne sastojke osim Fe. Mladunci imaju depoe Fe u jetri, osim prasadi. Zato drugog dana po roenju dobijaju preparate Fe parenteralno da se sprei hipohromna anemija. Organski sastav mleka: - masti 3 5, 5 % - proteini 3,5 % - UH 3 % Neorganski: - voda 90 % - kao krvna plazma Sastojci mleka: - direktno se filtruju iz krvi laktoalbumini, laktoglobulini. - proizvod sinteze u samoj mlenoj lezdi: kazein, masti i UH, Ig, serumalbumini. Masti nema u krvnom serumu. Masne kapljice su u stabilnoj emulziji jer imaju omota haptogenu opnu. Kad se mleko kuva ta opna puca i nastaje kajmak. UH mleka laktoza. Sintetie se iz glukoze iz krvi. Glukoza se u mlenoj lezdi prevodi u galaktozu koja se spaja sa glukozom i nastaje laktoza za jogurt i kisela mleka. Laktoza se stvara od laktobacilusa. UH = 30 60 g/l - Proteini 30 do 60 g/l. Podela proteina: - proteini mlenog seruma surutka 1. laktoglobulin 2. laktoglobulin 3. Ig 4. serum albumini 3 i 4 iz krvne plazme 1 i 2 u mlenoj lezdi Kazein je kvantitativno najvaniji protein mleka. To je fosfoprotein koji se sintetie u mlenoj lezdi od AK. U sastav kazeina ulaze: - kazein - kazein - kazein - kapa kazein labferment

Kazein ----------------- parakazein + Sa2+ sir Mineralne soli potiu iz krvi. U mleku ima 2 puta vie K + nego u krvnoj plazmi. Sadri i Sa, Mg, NaCl. Fe u tragovima. Kolostrum je prvo mleko koga lui mlena lezda neposredno pred partus i prvih nekoliko dana posle partusa. Kod svih ivotinja osim mesojeda placenta ne proputa Ig u krvotok ploda agamaglobulinemija. Kolostrum sadri puno IgG1 200 g/l, a obino mleko 10 g/l. IgG1 potie iz krvi. Kolostrum je slan visoka koncentracija NaCl i bljutav MgO4 deluje kao laksantno sredstvo. Kod domaih ivotinja lezda se razvija pred partus razvija se vezivo. Hormoni: - polni estrogeni stimuliu razvoj veziva, progesteron razvoj parenhima - hormon rasta (TN) somatotropni hormon prednjeg renja hipofize. Za sintezu i luenje mleka: - prolaktin hormon prenjeg renja hipofize - hormon tireoidne lezde (TN) hormon prednjeg renja hipofize tireotropni hormon ADENOHIPOFIZA Mua ejekcija je refleksan in. Papila nema dlaka. Uslovno luenje: U papili su receptori kada se oni podrae (masaom) krava spusti mleko u cisterne. Impulsi odatle idu do hipotalamusa nukleus paraventrikularis pa do neurohipofize oslobodi se oksitocin. Oksitocin putem krvi doe do mlene lezde i deluje na mioepitelne elije u zidu ovih lezda. To traje 5 8 minuta i tada treba izvriti muu. Bezuslovno luenje: kada vidi tele ili kofu spusti mleko. 4. Vizuelni sistem fiziologija vida U njihov sastav pored specifinih receptora ulaze pomoni i zatitni delovi. Preko ovog parnog organa vri se prijem svetlosti uopte, ali i one svtlosti koja se reflektuje sa osvetljenih predmeta u spoljanjem svetu, a pri tome se dobija prdstava o obliku i veliini posmatranog predmeta, o njegovoj boji i udaljenosti, pokretu itd. Graa one jabuice Ona se sastoji iz 3 sloja: beonjae (sklere), sudovnjae (horioide) i mrenjae. Beonjaa je fibrozna bela opna, zahvata oko 3/4 zadnjeg dela oka, a prednji deo je malo ispupen i prozraan. Taj providan deo se naziva ronjaa (kornea). Na zadnjem delu jabuice kroz beonjau izlazi optiki nerv. Ronjaa je prednji deo jabuice, bez krvnih sudova, a hranljive materije i O2 prima iz suza i tenosti prednje one komore. Sudovnjaa je sloj ispod beonjae obilno snadbevena krvnim sudovima. Izmeu vaskularnog i kapilarnog sloja nalazi se pigmentisani crni sloj, tapetum. Mrenjaa je nervni, receptorski deo vizuelnog sistema, a ostali delovi su samo pomoni ili optiki delovi oka. Cilijarno telo (korpus cilijare) je prstenasto tkivo koje je napred spojeno sa duicom (iris), a pozadi sa sudovnjaom. Iris (duica) je miina preaga koja se napred nastavlja na cilijarni mii i sputa u vidu zavese iza ronjae, a ispod onog soiva. U centru duice nalazi se otvor, pupila. U irisu se nalaze 2 glatka miia: muskulus sfinkter pupile (inervisan parasimpatikusom) i muskulus dilatator pupile (inervisan simpatikusom). Iris poseduje 3 sloja: spoljanji i unutranji epitelni sloj i srednji

pigmentisani fibrozni sloj. Od pigmentnog sloja zavisi boja oiju (irisa). Ako u njemu nedostaje pigment, dobija se plava boja oiju. Ono soivo (lens kristaline) je smeteno izmeu duice i staklastog tela. Nije snadbeveno krvnim sudovima, a hranljive materije dobija iz one vodice i staklastog tela. Staklasto telo (korpus vitreum) je providna elatinozna supstanca koja ispunjava onu jabuicu iza soiva i odrava njen turgor (napetost). Ona tenost, vodica nalazi se u prednjoj onoj komori, prostoru izmeu ronjae i duice. Mrenjaa (retina) Retina kao direktan izdanak CNS znatno se razlikuje od telesnih receptorskih struktura koe. Retina vodi poreklo od neuroektoderma, dela ektoderma iz kojeg se razvija mozak. Retina kimenjaka se sastoji iz 5 klasa neurona: receptori, amakrine elije, bipolarne, horizontalne i ganglijske elije. Tela ovih neurona grupisana su u 3 sloja: spoljanji jedarni sloj, unutranji jedarni sloj i trei sloj ganglijskih elija. Receptorske elije ne stvaraju AR nego spori gradirajui hiprepolarizujui potencjal. Strktura epia i tapia sastoje se iz 2 dela: spoljanjeg i unutranjeg segmenta koji su povezani cilijarnim mostom. Membranske ploice kod epia povezane su plazma membranom, to nije sluaj kod tapia. Ploice su kod tapia naslagane kao u nekoj vrei, sastavljenoj od plazma membrane. Unutranji segmenti oba recepora su podjednaki, sadre jedro, brojne mitohondrije. U ploicama spoljanjih segmenata nalazi se fotosenzitivni pigment rodopsin, ugraen u njihove membrane, inei deo njihove strukture. Po prolasku kroz optiki deo oka svtlosni zraci padaju na unutranju povrinu (prema staklastom telu) retine tj. na spoljanje segmente tapia i epia. Ovi fotoreceptori imaju sposobnost da apsorbuju svetlosnu E i pretvore je u elektrini signal. Vidni pigment rodopsin je hromoproteid vezan za ploice spoljanjeg segmenta u relativno velikim koncentracijama oko 40 %. On je fotosenzibilan, prihvata fotone svetlosti i pod dejstvom te E razlae se na 2 komponente: retinal (ili retinen) i opsin. Retinal je karotinski derivat sa prekursorom vitamina A. Nalazi se u 2 izomerna oblika cis i trans. Opsin ili skotopsin u tapiu, a jodopsin u epiu. U mraku se uspostavlja zatvoreni elelektrini krug izmeu spoljanjeg i unutranjeg segmenta kretanja jona Na. Oni izlaze iz unutranjeg segmenta u ekstraelijsku sredinu, a odatle idu u spoljanji segment. U spoljanjem segmenu Na ulaskom smanjuje unutranju negativnost, sniava membranski potencijal, dok u unutranjem segmentu dolazi do hiperpolarizacije izlaskom Na. Usled dejstva svetla, odnosno razlaganja rodopsina i promena nastalih u membrani, oteava se ulaenje Na u receptor, to uzrokuje hiperpolarizaciju. Za razliku od svih receptora, kod tapia i epia ekscitacija dovodi ne do depolarizacije nego hiperpolarizacije. Ekscitacija epia vienje boja. Postoje 3 vrste opsina tj. epia, koji su osetljivi na 3 osnovne boje: plavo, zeleno i crveno. Ako su sva 3 tipa epia istovremeno intenzivno ekscitirana, dobija se utisak bele boje. Konj razlikuje crvenu, zelenu, utu i plavu boju, ali najbolje razlikuje utu i zelenu. OPTIKI SISTEM OKA Svetlosni zraci na putu za retinu prolaze kroz vie optikih sredina, a to su: ronjaa, tenost one komore, ono soivo i staklasto telo. Ovi delovi oka imaju veu optiku gustinu od vazduha kroz koji prolaze zraci, zato njihovim prelaskom iz vazduha u ove optike delove dolazi do prelamanja. Oko spada u sloeni optiki sistem. U razmatranju konstrukcije lika uzima se u obzir samo prednja i zadnja sferna povrina, tj. kornea i ono soivo. Kada prelamanje odgovara duini vidne ose, slika na utoj mrlji bie otra. Kada je otra slika pomerena napred na nekoliko mm ispred ute mrlje to je miopija (kratkovidost). Kada je otar lik

pomeren iza ute mrlje pozadi to je hipermetropija (dalekovidost). Postoje rasipna i sabirna soiva. Staraka dalekovidost (presbiopija). Na utoj mrlji emetropija.

VI kombinacija
1.Puferi krvi Puferi su smee slabih kis. ili baza i njihovih soli koji pri dodavanju kis. ili baze imaju sposobnost da rN rastvora odravaju u odreenim granicama. Puferska irina predstavlja granine vrednosti u kojima pufer deluje. Puferski kapacitet je koliina kis. ili baze koju moe da primi odreena zapremina pufera, a da se pri tome rN ne promeni. Podela pufera krvi: 1. puferi krvne plame (seruma) : a) neorganski ine 5 % ukupnog puferskog kapaciteta pune krvi - bikarbonatni - fosfatni b) organski ine 10 do 15 % ukupnog puferskog kapaciteta pune krvi - proteini krvne plazme 2. puferi eritrocita ine 80 % ukupnog puferskog kapaciteta pune krvi - hemoglobin (Nb) Bikarbonatni pufer glavni pufer. Sastoji se od ugljene kiseline (N2SO3) i Na-bikarbonata u odnosu 1 : 20. Efikasan je, brzo stupa u reakciju kada se pojavi viak kis. ili baze. Sa jaom kis. reaguje Na-bikarbonat i nastaje H2CO3 i so. H2CO3 ide do plua, razlae se na H2O i CO2 koji difuzijom prelazi u alveole i izdahne se putem vazduha. Sa bazom reaguje H2CO3 i nastaje bikarbonat koji se izbaci mokraom. Puferski kapacitet ovog pufera je nizak. Puferska irina je mala jer Na-bikarbonata ima 20 puta vie od H2CO3 , a trebalo bi da bude 1 : 1. Zato je ovaj pufer efikasniji u neutralisanju kis. nego baza. Za vreme varenja hrane u dig.trktu se vie oslobaaju kis. acidoza. Fosfatni pufer se sastoji iz Na+ 1 fosfata reaguje kao kis. i njegove soli Na+ 2 fosfata. Oni ine fosfatni pufer plazme. U eritrocitima fosfatni pufer ine : K+ 1 i K+ 2 fosfat jer je K+ intracelularni katjon. Ovaj pufer se u ekstracelularnoj tenosti nalazi u maloj koliini. Proteini su organski pufer. Proteini su kvantitativno i kvalitativno najvaniji sastojci krvne plazme. Puferska uloga proteina je zasnovana na njihovim amfoternim svojstvima u kiseloj sredini se ponaaju kao baze, a u baznoj sredini kao kiseline. Poto je rH krvi 7,35 7,45 proteini disosuju kao slabe kiseline. Hb je glavni pufer krvi. U krvi ga ima 150 g/l. U pluima spreava alkalozu, a u tkivima acidozu. Dezoksi Hb je slabija kiselina od ugljene, a oksi Hb jaa kis. od ugljene. U pluima oksi Hb istisne K+ iz K+-bikarbonata, a H2CO3 se raspadne na H2O i CO2 pa se CO2 izbaci izdisajem. Hb

vee K+ i spreava alkalozu u pluima. Zahvaljujui Hb rH venske krvi je samo za 0,02 nii od rH arterijske. Alkalna rezerva krvi je koliina alkalija koje reaguju sa (unetim ili novonastalim) kiselinama dospelim u krv. U krvi kvantitativno glavna alkalija je Na+-bikarbonat i kis. reaguju sa Na+bikarbonatom i istisnu H2CO3 CO2 + H2O. CO2 sa Na+ gradi soli. Alkalna rezerva krvi je koliina SO2 koja se istisne iz 100 ml krvi putem jae kis. Ako doe do priliva velike koliine kis. u krv doie do zasienja alkalne rezerve rH se smanji i nastae manifestna acidoza ketoza preivara kada u krv dospeju velike koliine acetonskih tela (aceton, acetoacetat, hidroksibutirat). Terapija ketoze : i/v ubrizgavanje sterilnog Na-bikarbonata.

2. Graa miokarda Srce sisara je etvorokomorna pumpa izgraena od poprenoprugasih miia i neprekidno pumpa krv u sistem krvnih sudova. To je upalj miini organ smeten u grudnoj duplji izmeu oba pluna krila. Nalazi se u perikardu. Kod ivotinja srce je 0,4 0,8 % TM. Kod novoroenadi desna polovina srca je odvojena od leve preko septuma. U fetalnom dobu izmeu DPK i LPK je foramen ovale pa krv ide iz DPK u LPK. Oksigenacija krvi kod fetusa je u placenti, a kod odraslih u pluima. Na izlasku aorte i A.pulmonalis su semilunarni zalisci i oni se uvek potpuno zatvaraju. Miokard ine : - miii RK unutranji sloj poseban za svaku RK spoljanji sloj zajedniki za obe RK - mii K - specijalizovana miina vlakna za stvaranje i sprovoenje impulsa Miokard DK ima 2 sloja, a LK 3 sloja. Miina vlakna DK pruaju se uzduno od septuma prema vrhu srca. U LK se vlakna pruaju isto kao u DK ali tu postoji i srednji sloj pa je zid LK deblji od zida DK. U vlaknima su centralno postavljena jedra. Vlakna se granaju pa se spajaju i pruaju u svim pravcima i tako grade sincicijum. Na vlaknima postoje poprena tamna polja interkalarni diskovi tu se kraj jednog vlakna granii sa drugim. Veza je tipa dezmozoma i poroznih veza transport jona iz jedne elije u drugu bez kontakta sa sastojcima meuelijske tenosti. Delovi iterkalarnog diska : transferzalni deo sadri dezmozome i male porozne veze (25 nm) koji obezbeuju snanu vezu izmeu vlakana tako da kontrakcija jednog vlakna povlai i drugo vlakno. Zbog malih poroznih veza nema prolaska jona iz jednog vlakna u drugo. longitudinalni deo sadri velike porozne veze velika propustljivost za jone. Prostor izmeu 2 membrane je 3 nm. U svakoj membrni postoji po jedan konekson koga grade 6 transmembranskih proteina. Izmeu tih proteina jednog koneksona formiran je kanal koji se vee za kanal koneksona susedne elije i tako prolaze joni, AK, monosaharidi supstance ija je masa manja od 100 Dlt i pri tome ne dolazi do meanja sa ekstracelularnom tenou. 3. Gutanje (degluticio)

Je sloen fizioloki in pri kome se savakan, natopljen bolus pomera kroz drelo i jednjak do eluca.Prema organima kroz koje bolus prolazi gutanje se deli u 3 faze: I faza usna voljna faza II faza drelna refleksna faza III faza jednjaka refleksna faza Usna oralna faza, jedino je ona voljna (gutanje se moe prekinuti ili nastaviti), poinje kada se zavri vakanje i bolus postane podesan za gutanje i pomera bolus iz usta do drela. Pri gutanju baza jezika se oputa, a vrh se kontrahuje i priljubi uz tvrdo nepce, zatim baza snano potiskuje zalogaj sa korena jezika kroz drelno ue (istmus faucium) u drelo. drelna faringealna faza se ne moe voljno ni prekinuti ni zaustaviti ivotinja uvek proguta tabletu postavljenu na koren jezika.Zalogaj se ubacuje u poetni deo jednjaka. U drelu se ukrtaju put hane i vazduha pa epiglotis nalee na otvor grkljana da ne doe do aspiracije hrane u disajne puteve. Tokom ove faze prestaje disanje apnea gutanja. im bolus ue u poetni deo jednjaka otvara se put vazduha, zatvara se gornji jednjaki sfinkter da se bolus ne vrati nazad. Jednjaka ezofagealna faza tokom prolaska kroz drelo zalogaj aktivira receptore u sluznici drela i tako pokree ovu fazu. Jednjak ima 3 funkcionalna dela: gornji sfinkter, telo i donji sfinkter. Miini zid jednjaka ine stratum cirkulare i stratum longitudinale eksternum. Zalogaj se pomera kontrakcijama stratum cirkulare oralno od njega i stratum longitudinale u delu gde je zalogaj. U delu gde je zalogaj kontrahovan je stratum longitudinale, a relaksiran stratum cirkulare. Oralno od zalogaja je kontrahovan stratum cirkulare, a relaksiran stratum longitudinale. Aboralno su oba sloja relaksirana receptivna relaksacija da bi lumen mogao da primi bolus. Miini deo jednjaka kod preivara i pasa je ceo od poprenoprugastih miia. Kod svinja, maaka i konja je donja treina od glatkomiinih vlakana, a ostatak je poprenoprugast. Pokreti su pseudoperistaltiki podseaju na crevnu peristaltiku, samo to su to pokreti poprenoprugastog dela jednjaka. Peristaltiku izvode glatki miii. Najbri su kod pasa i preivara ceo jednjak poprenoprugast. U glatkomiinom delu se prvo javlja primarni peristaltiki talas i ako ne uspe da ugura bolus u eludac, bolus istee zid jednjaka i pokree sekundarni peristaltiki talas. Njih moe biti vie sve dok se sav sadraj jednjaka ne utisne u eludac. Ako se zalogaj zaustavi u poprenoprugastom delu javie se ponovo faringealna faza nov bolus ili pljuvaka moraju da prou kroz drelo i ponovo da aktiviraju receptore jednjake faze u jednjaku. 4. Parasimpatikus Je pojaano aktiviran u psihofizikoj oputenosti. Najvii centar je hipotalamus.Medijator je acetil holin. Efekti su suprotni od simpatikusa : 1. mijoza skupljanje zenice 2. parasimpatka pljuvaka bistra, vodnjikava pljuvaka, u njoj se nalazi salivarna amilaza vazodilatatorna nervna vlakna 3. eferentna vlakna polaze sa ogranienih delova CNS, sa kranio-bulbarnog i sakralnog dela kimene modine. 1. negativno hronotropno dejstvo usporava srani rad (bradikardija) 2. negativno inotropno dejstvo smanjuje snagu srane kontrakcije 3. negativno batnotropno dejstvo smanjuje razdraljivost miokarda 4. negativno dromotropno dejstvo smanjuje provodljivost miokarda Parasimpatikus inervie srani mii preko N.vagusa preko monokarionskih receptora 4. desni ogranci: A vor, DPK

5. levi ogranci: AV vor, Hisov snop i LPK

VII kombinacija
1. Fiziologija leukocita Posle centrifugovanja krvi leukociti se izdvajaju u vidu beliastog sloja koji pokriva sloj eritrocita, loptasti su. Najmanji leukocit je limfocit 8 m, a najvei monocit 25 m.Pod fiziolokim uslovima do poveanja broja leukocita leukocitoza, dolazi posle uzimanja hrane, straha, fizikog rada. Smanjenje broja leukocita je leukopenija kod oteenja kostne sri jonizujuim zraenjem, tekim metalima. Podela leukocita po funkciji: - Fagociti - Imunociti Podela leukocita prema sastavu citoplazme: - Granulociti granule u citoplazmi i prema njihovom afinitetu za boje mogu biti: neutrofilni, eozinofilni i bazofilni. - Agranulociti se dele na limfocite i monocite Odnos pojedinih vrsta leukocita je leukocitarna formula. Kod preivara i ivine limfociti 50 65 %, a kod ostalih su neutrofilni granulociti 50 65 %. Leukocita ima 1000 puta manje nego eritrocita.Govee 6 8 109/L - limfociti 50 65 %, bazofili 1 %, neutrofili 25 35 %. Granulociti se stvaraju u kostnoj sri iz hemicitoblasta. Neophodan je granulopoetin. Zreli granulociti se iz kostne sri ubace u krv i tu ostaju do 10 dana, zatim idu u tkiva pa uginu za 5 dana. Neutrofili kod goveeta 25 35 %. Jedro je renjevito 1 5 renjeva. Mladi neutrofili imaju 1 2 segmenta, a stariji 4 5. Najvie neutrofila ima sa 3 renja. Kada u krvnom razmazu preovlauju mladi neutrofili skreu ulevo poveana produkcija neutrofila zapaljenja, a kada skreu udesno znai da su stariji, ne obnavljaju se kod oteenja kostne sri zraenjem, solima tekih metala. U cirkulaciji neutrofili ostaju 10 sati, zatim preu u tkiva. Priljube se uz endotel kapilar pa se provlae izmeu endotelnih elija kroz pore procesom dijapedeze. Pore su manje od neutrofila. U tkivima se ameboidno kreu i tu dolazi do hemotakse kretanje neutrofila i makrofaga prema materijama koje ih privlae, a to su proizvodi zapaljenja: limfokini (produkti T limfocita) i polipeptidi iz mastocita i bazofila. Uloge neutrofila: - Fagocitoza gutanje bakterija, stranih estica. Jedan neutrofil ubije 10 bakterija pa ugine

Prva linija odbrane organizma od bakterijskih infekcija.Pronalaenje bakterija neutrofilima pomou Ig M i G. Svojstvo da Ig stimuliu fagocitozu je opsonizacija, a ti Ig su opsonini. Gnoj izumreli neutrofili. Eozinofili su duplo vei od eritrocita. Jedro ima 2 renja podsea na bisage.U citoplazmi su crvene granule.Oni su najlepe elije krvi ima ih 1 3 %, a kod alergije i parazitskih invazija 10 %. Eozinofili oslobaaju sadraj iz granula koji ubija parazite i to je eozinofilija. Bazofili: (za IgE) 1% - najrei su. Jedro 2 renja i krupne plave granule.Uestvuju u alergijskim reakcijama. Agranulociti nemaju vidljive granule.To su limfociti i monociti. Monociti makrofagi su najvee elije bele krvne loze. Jasna im je membrana, veliko plavo jedro bubreastog oblika.Oni su fagociti makrofagi i sadre peroksidaze za sintezu peroksida za ubijanje bakterija. Tkivni makrofagi: histociti,mastociti i Kupferove elije. Pokreu humoralni imuni odgovor. Limfociti veliine kao eritrociti.Jedro ispunjava skoro celu citoplazmu.Kod preivara ih ima 50 65 %, a kod ostalih 25 %. 2. Biohemijski procesi u predelucima su zasnovani na dejstvu enzima mikroflore i mikrofaune. Nelezdana sluznica ne proizvodi sok sa enzimima. Pseudoruminanti zamorci i pacovi prevazilaze nedostatak celuloze tako to jedu sopstveni izmet. Mikrofloru ine bakterije i gljivice, a mikrofaunu ine protozoe. Mikroorganizmi : simbioza, antagonizam, koperacija, inkorporacija, bakterije od protozoa. Homeostaza predeludaca: - visoka vlanost - stalnost pH = 6 7 odrava ga pljuvaka pufer. Protozoe propadnu kada pH padne ispod 5,5 ili poraste iznad 8. - Anaerobna sredina - Stalna sredina 37 oS - Neprestana apsorpcija krajnjih proizvoda fermenta - Stalna osmolarnost 300mmol/L - Spora motorika Mikroflora i mikrofauna svojim enzimima pomau varenje tako svarljivih sastojaka biljne hrane, a kada sa sadraja preu iz predeludaca u pravi eludac i creva i same postaju izvor hranljivih materija. Proizvodi mikrobne fermentacije: - korisni nie MK, proteini, vitamini, amonijak - neupotrebljivi metan - tetni nitrati, viak amonijaka Mikrobna fermentacija predeludaca i debelog creva obezbeuje preivarima 75 % ukupnih energetskih i gradivnih materija. Bakterije: 1010 1011 bakterija po gramu sadraja. Ukupno 3 6 kg. Protozoa ima 105 106 ukupno 3 6 kg vee su od bakterija. To su posebne vrste bakterija prilagoene za ivot i razmnoavanje u veoma nepovoljnim uslovima: pH slabo kiseo, anaerobna sredina, visoke T oko 39 S ili malo vie. Bakterije i sadraj se vare u pravom elucu i koriste se njihovi sastojci, a jedan deo produkta bakterija se preko eludaca buraga i krvlju odnosi u jetru. Bakterija na osnovu supstrata:

- celulolitike dominiraju pri ishrani senom - hemicelulolitike - amilolitike dominiraju pri ishrani silaom i koncentratom - proteolitike - razlau proteine - urolitike Na osnovu proizvoda koje oslobaaju bakterije: - amonijak produkujue vrste - metan produkujue vrste Uloge bakterija: - u varenju UH - u varenju masti - u varenju proteina u hrani - sintetiu AK i proteine - proizvode neke vitamine - razlau masi - sintetiu vitamine Bakterijsko razlaganje UH: UH najvei deo organskih sastojaka biljne mase celuloza, hemiceluloza. Rastvorljivi eeri glukoza, saharoza i fruktoza brzo podleu fermentaciji, skrob sporije, a najsporije polisaharidi zida biljnih elija celuloza, hemiceluloza, lignin i pektin. Svi osim lignina mogu da se razloe do monosaharida. Razlaganje celuloze (celulolitike) nije sutinski znaaj mikroflore nego je to oslobaanje sastojaka unutranjosti biljnih elija. Fermentacija je najintenzivnija 4 sata posle obroka. celulaza Celuloza ------------- 2 molekula celobioza glukoza deo se resorbuje, a vei deo koriste bakterije za svoj rast i razvoj. Pritom nastaje pirogroana kiselina. Pirogroana kis. Zbog anaerobnih uslova u buragu prelazi u nie (isparljive) MK koje bakterijama netrebaju : - siretna 60 70 %, 66 (1,5 - 2) - propionska 15 20 %, 20 (0,5 - 1) - buterna 10 15 %, 14 (0,5) Gasovi : - SO2 20 70 % - SN4 27 40 % - N2 7 % hemicelulaza Hemiceluloza ------------------ smea oligosaharida, pentoza i heksoza dalja hidroliza. 90 % niih MK se odmah resorbuje olakanom difuzijom kroz kutanu sluznicu najvie u buragu (imaju manje od 18 S atoma). Najbre se resorbuje siretna, propijonska pa buterna. Resorpcija niih MK je znaajna za odravanje stalne elektohemijske reakcije sadraja predeludaca. Siretna kiselina odlazi preko krvi u jetru i u hepatocitima se pretvara u glukozu glikogen, a vei deo prelazi u acetil-SoA i uestvuje u sintezi MK i zato je lipogena. Propionska u buragu dnevno nastaje 0,5 1 kg. Za laktozu mleka. Glikogena

Bakterijsko razlaganje proteina :u predelucima se razgradi 50 % proteina hrane. Razlau se do kratkih peptida i AK. Baj pas proteini su tee rastvorljivi samo prolaze kroz predeluce i tek se u siritu i tankom crevu razgrauju. Sinteza AK i proteina bakterja : mikroorganizmi koriste amonijak i ketokiseline. Amonijak potie iz proteina hrane, uree, pljuvake. Viak amonijaka odlazi u jetru : - za sintezu AK - ugradnja u ureu preko krvi opet dolazi u lumen buraga. Ovo kretanje uree iz krvi u burag, jetru i u krv pa ponovo u burag regeneracija uree rumenohepatino kruenje azota. Preivarima se obavezno dodaje urea u obrok. Bakterijsko razlaganje masti: bakterije imaju izraenu lipolitiku aktivnost. bakterijska lipaza Trigliceridi ------------------------- glicerol + MK Protozoe ne razlau masti. Glicerol prelazi u propionsku kis. i resorbuje se. MK sa vie od 18 S atoma prelaze u tanko crevo i tu se resorbuju zahvaljujui solima unih kiselina. MK do 18 S idu u jetru. Protozoe 3 6 kg 105 106 po gramu sadraja. Uloge: - sintetiu AK i proteine - cepaju celulozna vlakna - sadraj ine rastresitijim - prevode skrob u glikogen - sintetiu V i K vitamine Protozoe nisu neophodni stanovnici predeludaca. 3. Pupilarni refleks zenica(crni otvor). Refleks se sastoji u suavanju zenice oka pri direktnom osvetljenju. To je u stvari automatskablenda oka za kontrolu koliine ulaenja svetlosti. Pri jaoj svetlosti nastupa suenje zenice mioza, a pri slaboj svetlosti irenje midrijaza. Centar je smeten u subkortikalnom centru ula vida u talamusu tj. u korpora kvadrigemina anterior i korpora genikulata lateralia. Receptori su epii i tapii mrenjae (retine), a impulsi odlaze u centar vlaknima N.optikusa(aferentna nervna vlakna). Eferentna parasimpatikusna vlakna N. okulomotoriusa provode impulse iz cntra u oba m.sfinktera pupile (to je efektor). Vlakna N.optikusa se ukrtaju u hijazmi optikum i to u veem % u koliko su oi vie postavljene divergentno. Zbog toga se pri osvetljenju jednog oka suava zenica ne samo tog oka(direktna reakcija) ve i drugog oka(konsezualna, indirektna reakcija), jer se impulsi prenose na oba jedra N.okulomotoriusa. U delimino zamraenoj prostoriji baterijskom lampom se osvetli oba ili jedno oko. Zapaa se mioza oba oka. Ako se u osvetljenoj prostoriji dlanom jedne ruke zatvori oko, na drugom oku e doi do irenja zenice midrijaza. Midrijaza je irenje zenice u mraku da se povea otrina vida.Dolazi do iskolaenja oiju.Aferentni nerv je N.optikus ,centar je u kimenoj modini,eferentni nerv simapatikusni, efektor je m. dilatator pupile. 4. Neurohipofiza

U nju dospevaju hormoni hipotalamusa oksitocin i vazopresin. Oba imaju po 9 AK. Transport ovih hormona je preko neurofizina, sekretne granule idu aksoplazmackim transportom. Vazopresin antidiuretini hormon (ADH) se sintetie u hipotalamusu. Ispoljava antidiurezu tako to se vee za V2 receptore (to su antidiuretini receptori) u tubulocitu preko sAMR i dovodi do fakultativne reapsorpcije. U visokim dozama ADH stimulie kontrakcije zidova krvnih sudova i glatkih miia u materici i crevima. Tada se vee za V1 (to je vazopresorski receptor) u kapilaru preko Ca2+ i inozitol-3-fosfata. Kod pada arterijskog pritiska baroreceptori utiu na luenje ADH, vie utiu venski nego arterijski baroreceptori. Osomo receptori su u nervusu supraoptikusu i kada su elije ovog nukleusa u hipertoninoj sredini manjak vode lui se ADH. Stimulusi za ADH: - hipertonija poveava osmolarnost krvi - hipovolemija smanjenje tenosti u organizmu - pad krvnog pritiska - bol, trauma anksioznost Ihibicija luenje ADH: - alkohol i kofein Oksitocin sintetie nervus paraventrikularis. Deluje na: - miometrijum materice u toku poroaja stimulie kontrakcije uterusa i ubrzava poroaj. Kada fetus prolazi kroz cerviks njegov pritisak na vaginu stimulie dodatno luenje oksitocina povratna pozitivna sprega. Oksitocin indukuje poroaj. - transport spermatozoida kroz matericu posle parenja stimulie: mioepitelne elije u mlenoj lezdi utie na luenje mleka.

VIII kombinacija
1. Automatizam srca Automatizam je sposobnost srca da se kontrahuje i u uslovima van organizma. Potrebno je obezbediti stalnu perfuziju fiziolokog rastvora Ringerov rastvor i pod takvim uslovima moe da se kontrahuje vie od 1 h. aba : 2 luka aorte, 2 RK, 1 K. Rad srca kontrolie i podstie sistem za stvaranje i sprovoenje impulsa (SSSI): A vor je primarni centar sranog automatizma to je skup specijalizovanih miinih vlakana Purkinjijeva vlakna. Membrana ovih elija se spontano depolarie bez nadraaja i to su bioloki pejs mejkeri. elije A vora imaju MRM (membranski potencijal mirovanja) 55 do 60 mV, a potencijal membrane miinih elija je 80 do 90 mV . MRM Purkinjijevih elija je nizak zato to je u mirovanju elijska membrana propustljiva za Na+. Pod normalnim uslovima srce se podrauje samo impulsima iz ovog centra. A vor je subendokardijalno izmeu V.kave kranijalis i V.kave kaudalis. elije A vora su u kontaktu sa elijama koje grade miokard RK i taj kontakt omoguava da se impuls stvoren u A voru prenese do AV vora. Internodusni putevi su miina vlakna veeg prenika od ostalih vlakana i kroz njih se impulsi od A ka AV voru prenose duplo bre. U DRK su 3, a u LRK 1 internodusni put. AV vor sekundarni centar sranog automatizma. Nalazi se u zidu DRK blizu fibroznog septuma. To su takoe Purkinjijeve elije. Uloge : 1. prevodi impulse sa RK na K

2. usporava provoenje impulsa sa RK na K zato se sistola RK pre zavri nego to pone sistola K 3. preuzima ulogu predvodnika ritma u sluaju prestanka A vora, ali retko Hisov snop MRM razlika izmeu spoljanjeg i unutranjeg dela u stanju mirovanja. MRM svakog miinog vlakna srca u mirovanju je od 60 do 80 mV. Kada je membrana u mirovanju K+ izlazi iz elije iz vee u manju koncentraciju. Anjoni zbog svoje veliine ne mogu da izau, pa ostaju u eliji. Ova razlika gradi MRM. Podraivanjem membrane na mestu delovanja povea se propustljivost za Na depolarizacija. Spajk potencijal je posledica otvaranja brzih kanala za jone Na+. Ulazak Na+ u citosol miine elije je depolarizacija (brza). Repolarizacija (duga) je ulazak Ca2+, a izlazak K+. Zakon sve ili nita: srce se ponaa po ovom zakonu jer na prani nadraaj 55 mV reaguje maksimalnom kontrakcijom. Frank-Starlingov zakon: snaga i veliina kontrakcije miokarda je proporcionalna stepenu punjenosti komora krvlju. Ovim se ne dozvoljava nakupljanje krvi u komorama. Refraktarnost: - apsolutna refraktarnost nepodraljivost miokarda na ekstra nadraaje traje celu sistolu i 1/3 dijastole. - relativna refraktarnost 2/3 i 3/3 dijastole ako se deluje jakim ekstra nadraajima javi se ekstrasistola. Kod srca su tetanije (sloene kontrakcije) nemogue. Skeletni mii je refraktaran samo u toku trajanja AR. 2. Fiziologija pljuvake Pljuvaka je meavina sekreta svih pljuvanih lezda i slui za natapanje hrane tokom mastikacije. Tri para pljuvanih lezda: 1. zaune (gl.parotis) serozne (lue bistar vodenkast sekret u kome se nalaze elektroliti i belanevine, ukljuujui i enzime). 2. podjezine (gl.sublingvales) mukozne (lue sluzav, gust sekret bogat mucinima) 3. poviline (gl.submaksilares) meovite Male lezde: gll. labials, bukales, lingvales, palatine (sluzokoa usana, obraza, jezika i mekog nepca). Sve lezde neprekidno lue pljuvaku. Pljuvane lezde su merokrine njihove elije ne pucaju dok oslobaaju sintetisane sastojke u lumen acinusa. Pljuvani acinusi proizvode primarnu pljuvaku (dodaju joj mucine, enzime lipaza, amilaza, maltaza; i laktoferin). Pljuvaka se menja tokom prolaska kroz kanalie iz nje se pod kontrolom aldosterona reapsorbuju Sa2+, Na+ i Cljoni, a u nju se sekretuju K+, H+, HCO3- i to je 2 pljuvaka ima manje NaCl, a vie KHCO3 od krvne plazme. Ako pljuvaka sporije protie kroz kanalie ima manje Na+ i Cl- jer ima vie vremena za reapsorpciju Ca+ pod uticajem parathormona i kalcitriola. Kada doe do hipokalcemije daje se parathormon podstie reapsorpciju Ca2+ da se to vie Ca2+ vrati, da ne ide u pljuvaku. Luenje pljuvake: je bezuslovno ili uslovno refleksni in. Bezuslovni uroen refleks hemijske drai hrane kiseo ukus izaziva luenje pljuvake. Uslovni refleks psihika sekrecija se lui tokom ivota kada vidimo, osetimo ili mislimo o hrani. Ovaj refleks pojaava luenje pljuvake pre nego to hrana ue u usta pa je lake njeno vakanje i gutanje. Tipovi pljuvake:

1. Serozna parasimpatika ima je puno, vodenasta, niska koncentracija organskih i neorganskih sastojaka. 2. Mukozna simpatika u stresnim situacijama ima je malo, gusta, lepljiva, rastegljiva, bogata mucinima i amilazom. Centar za luenje pljuvake: salivatorni centar u produenoj modini. Koliina pljuvake to je vei sadraj H2O u hranivu manje se lui pljuvaka.Preivari 100 200 L bazne pljuvake. Osobine pljuvake: sluzava, penuava, prozirna, bez ukusa i mirisa. Reakcija je bazna zbog uskog sadraja bikarbonata kod preivara neutralizacija niih MK. Kod karnivora je blago kisela, a u toku varenja bazna. Sastav pljuvake: Neorganski i organski sastojci. Neorganski sastojci - H2O 99 %. Najprisutniji katjoni K, Na, Ca, Mg, a anjoni Cl-, HCO3- i H2PO4 . [] anjona = [] katjona.U tragovima su sulfati, nitrati, amonijak. Pljuvaka ima istu osmolarnost kao krv 300 mmol/l. Organski sastojci: albumini, globulini i glikoproteini iz krvi, apoprotein za resorpciju V12, urea polazno jedinjenje za sintezu AK, malo enzima i puno mucina. Mucini povezuju sastojke hrane u kompaktan zalogaj. Kod preivara su mucini bitni zato to poveavaju viskoznost pljuvake i time omoguavaju stapanje sitnih mehuria gasova u krupnije i spreava nadun. Enzimi pljuvake: amilaza, maltaza, lipaza, DNA ze i RNA ze. Materje sa odbrambenom ulogom: lizozim, leukociti, laktoferin, IgA, M, G. Amilaza ptijalin dijastaza imaju je svinje,ivina i kunii. Deluje prvih pola sata od kada je bolus stigao jer posle amilazu napada pepsin. Amilaza cepa 1 4 glikozidne veze, ali ne raskida terminalne veze pa ne oslobaa monosaharide iz polisaharida. Amilaza cepa amilozu skroba do maltoze i maltotrioze, a amilopektine do izomaltoze i graninih dekstrina. Amilaza razlae 3- 5 % skroba u usnoj duplji. Uloge pljuvake: - natapa hranu - pomae gutanje, inei zalogaj kliskim - detoksikuje tanin - kod pasa i maaka ima posebnu ulogu u termoregulaciji - neutralie nie MK - razlae skrob do maltoze - baktericidna 3. Adenohipofiza Hipofiza je mala ali mona lezda 3g. Nalazi se na bazi mozga udubljenje sfenoidne kosti. Lui hormone koji reguliu rad drugih endokrinih lezda ima centralno mesto u CNS samo pankreas i tireoidea ne zavise od hipofize. Prema poreklu postoje 2 dela: - adenohipofiza prednji reanj nastao od krova usne duplje - neurohipofiza zadnji reanj nastao od ektoderma. Hipofiza je neophodna za ivot. Ako se odstrani: prestanak rasta, atrofija polnih lezda. Adenohipofiza: - pars distalis - pars tuberalis nema endokrinu funkciju - pars intermedia tu se lui melanostimulirajui hormon

Rars distalis stvara 7 hormona: - acidofilne elije: TH i prolaktin - bazofilne elije: TH, LH, FSH, ACTH, lipotropni hormon. TN ima oko 200 AK, 20 000 tona. Podstie rast organizma hipertrofija i hiperplazija somatskih elija. Deluje indirektno preko somatomedina koji nastaju u jetri, bubrezima i miiima. Somatomedini stimuliu deponovanje hondroitin sulfata i kolagena u kotanom tkivu. Najizraenije je delovanje na epifizne ploe. Metabolika dejstva anaboliki hormon: - stimulie sintezu proteina tako to poveava AK u eliji - stimulie sintezu glikogena tako to smanjuje ulazak i troenje glukoze u eliji odrava visoku glikemiju zato su visoki ljudi skloni eeru - poveava mobilizaciju rezervnih masti i usled toga dolazi do poveanja slobodnih MK u cirkulaciji. Nivo TH je isti i kod mladih i kod starih. Stimulusi za luenje TH: - gladovanje - hipoglikemija - stres, napor - spavanje Hiperfunkcija TH dinovski rast kod mladih, a kod starijih akromegalija razvijena donja vilica, jagodice. Hipofunkcija patuljast rast nanozomija pituitaria. ASTH se lui kod smanjene sekrecije (stres, krvarenje, hipertermija) gluko i mineralokortikosteroida. ASTH stimulie nadbubreg na luenje gluko i mineralokortikosteroida. lipotropni hormon smanjuje osetljivost na bol endogeni opijat. 4. Miotatiki refleks Refleks predstavlja automacko reagovanje efektora u odgovoru na specifino draenje odreenih receptora. Refleks je odgovor efektora na nadraaj. Jedinica rafleksa je refleksni luk. Miotatiki refleks ine patelarni refleks i refleks Ahilove tetive. To je refleks na istezanje, znaajan je za odravanja tonusa miia (koriguje miini tonus tokom mirovanja i pokretanja organizma). Miotatiki refleks se aktivira oputanjem miinih vlakana skeletnih miia. - receptor miina vretena - aferentni nerv vlakna tipa I i II - centar kimena modina - eferentni nerv A vlakna - efektor ekstrafuzna miina vlakna porast tonusa zategnutosi miia. Laki udar perkusionim ekiem po Ahilovoj tetivi izaziva trzaj stopala (Ahilov refleks). Antigravitacioni miii uestvuju u odravanju poloaja tela, znaajni pri pokretima (oni se suprotstavljaju zemljinoj tei). Miotatiki refleks je jedini u organizmu koji ima monosinaptiki refleksni luk (jednu sinapsu na nivou centra - jednostavan). Delove ovog luka ine sledei elementi: miino vreteno kao receptor,aferentni put senzitivno nervno vlakno, centar je u kimenoj modini, eferentni put motorno nervno vlakno, efektor je mii u kome se nalazi miino vreteno koje je izmeu miinih vlakana u miiu sa jedne strane u vezi sa sarkolemom mi.el., a sa druge strane sa zajednikom tetivom miia. Miina vlakna u kojima se nalazi

receptor su ekstrafuzna vlakna. Miino vreteno ini vie specifino graenih mi.vlakana koja se nalaze u vezivnotkivnom omotau (intrafuzna vlakna unutar). Lanasta i vreasta 2 tipa vlakna kako su postavljena jedra (u nizu ili u vree). Vlakna unutar miinog vretena periferni samo oni imaju kontraktilne elemente, a u centralnom delu vlakna nalaze se jedra. Centralni deo tih vlakna receptorski deo, od njih polaze anulospiralni zavreci (u vidu spirale) od kojih polaze vlakna tipa A koja brzo prenose impulse do centra i registruju brzinu istezanja miinog vretena. Buketasti zavreci (perifernije od prvih) vlakna A nervna vlakna, a reaguju na vreme istezanja (duinu vremena istezanja). Kontraktilne polarne delove intrafuznih mi.vlakana inerviu A nervna vlakna, tanja motorna vlakna polaze iz kimene modine (pod kontrolom viih bazalne ganglije i vestibularna jedra), sporije prenose impulse od A i A. - vraanje glave natrag vraa se u prvobitni poloaj Patelarni refleks receptor miinog vretena u miiu m.qvadriceps femoris, aferentna i eferentna vlakna N.femoralisa centar je u kimenoj modini i efektor je m.qvadriceps femoris. Perkusionim ekiem prekrste se noge, kucne se po tetivi qvadricepsa (udubljenje) ispod patele (kolene aice) pri emu dolazi do opruanja noge tj. ekstenzije potkolenice. - mi.vreteno u m.gastroknemiusu (list) afer. i efer. put - N.iiadikus centar je kimena modina, efektor je m.gastroknemius, klekne na stolicu, lupi se po Ahilovoj tetivi dolazi do podizanja stopala na gore (ekstenzija).

IX kombinacija
1. Srana revolucija Srana revolucija jedan srani ciklus je vremenski period od momenta pokretanja depolarizacije RK i K, repolarizacije RK i K pa do sledee ponovne depolarizacije RK. Kontrakcija je sistola, relaksacija je dijastola. Srana revolucija obuhvata: sistolu i dijastolu RK i K i pauzu. Traje 0,8 ek. Frekvenca rada srca oveka 75 otkucaja u minuti. Sistola: 2. izometrijska kontrakcija 3. izotonusna kontrakcija istiskivanje krvi ejekcija krvi: - faza brzog istiskivanja krvi - faza sporog istiskivanja krvi Dijastola: 1. protodijastola 2. izovolumetrijska relaksacija K 3. rana faza brzog punjenja K krvlju 4. rana faza sporog punjenja K krvlju 5. kasna faza brzog punjenja krvlju Sistola RK: nastaje kada talas depolarizacije pokrenut impulsom iz A vora zahvati RK. Kontrakcija D i LRK je u isto vreme.Krv se iz RK istiskuje u K u dijastoli nakon otvaranja AV zalistaka. Za vreme sistole krv iz RK se kree kroz AV otvore prema lumenu K. Punjenje i sistola K: K se pune krvnju u dijastoli. U 1/3 je period brzog punjenja. U 2/3 dijastole malo krvi se uliva u K i to je dijastaza. U zadnjoj treini dijastole kontrahuju se RK i krv se istisne u K. Ekstra i redovna sistola nisu iste, visina zavisi od faze dijastole kada je nadraaj doao. to ranije padne nadraaj, amplituda je nia.

Sistolni udarni volumen je koliina krvi koja se u toku jedne sistole istisne iz LK u aortu ili iz DK u A.pulmonalis. Pri tome se istisne 43 % ukupne krvi sistolni volumen. Ostalih 57 % je postsistolni volumen. Mali deo krvi koji ostaje u komorama i pri najaoj sistoli je rezidualni volumen. Sistolni volumen je 0,45 1 ml/kg/M. Minutni volumen je zapremina krvi koju LK istisne u aortu u toku 1 minuta. MV = SV F = 5 L MV minutni volumen SV sistolni volumen F frekvenca F = 60 80 kod goveeta F = 28 44 kod konja F = 80 100 kod pasa Preveliko poveanje F moe da smanji MV. Kod utreniranih ivotinja MV se poveava na raun poveanja SV. 2. Varenje u elucu eludac ventrikulus gaster je kesast upalj organ na kome razlikujemo: telo (korpus), dno (fundus) i pilorus. Telo i dno depo hrane i tu se hrana natapa pljuvakom i eludanim sokom. To je dorzalni deo eluca. Pilorus ini distalni deo tu se hrana brzim pokretima usitnjava i mea. Sluzokoa jednokomornog eluca ima 3 dela: jednjaki (ezofagealni) predstavlja produetak sluzokoe jednjaka (nedostaje kod pasa i oveka), kardijalni sadri kardijalne lezde koje lue sluzavi sekret bogat mucinom, pilorusni sadri pilorusne lezde koje poseduju gastrinske elije (G elije) koje sintetiu hormon gastrin. Na osnovu grae eluca ivotinje mogu biti: - sa jednokomornim elucem monogastrine ivotinje (pas, maka, svinja, konj) - viekomoran burag, mreavac, listavac i sirite poligastrine ivotinje (ovca, koza i goveda) Monogastrine sluzokoa eluca proizvodi HCl, mucin, digestivne enzime i hormone. Plastian tonus je svojstvo eluca (une kese, materice, mokrane beike) da se prilagoavaju stepenu napunjenosti. Zidovi praznog eluca su naborani i slepljeni. Punjenje eluca: se deava tokom gutanja.Prvi progutani zalogaji naleu na zid, oni kasnije ispune unutranjost, a poslednji u centar eluca. Na dnu je vrst sadraj, pa tean, pa gasovit. eludani sok najpre dolazi u kontakt sa prvo progutanom hranom, a hrana u centralnom delu nastavlja da se vari pod uticajem enzima pljuvake. Motorna aktivnost eluca: miini deo iz 3 sloja. Najdeblji i najai miini zid ima pilorus tu dominira stratum cirkulare i od njega je i pilorusni sfinkter pa su kontrakcije najae. Telo i dno se ne kontrahuju jako, ali mogu puno da se istegnu primaju puno hrane. Motorna aktivnost podrazumeva: - peristaltike pokrete - pokrete pranjenja - interdigestivnu motoriku - pokrete praznog eluca Peristaltiki pokreti: aboralno pomeranje himusa. Stimulusi za peristaltiku su: rastezanje zida, iritacija epitela. Peristaltiki talasi se nadovezuju, sledei poinje kada se prethodni zavri. Snaga peristaltikih talasa raste to su blii pilorusu tu je stratum cirkulare najdeblji. 2 peristaltike kontrakcije:

prva slabija gura tean himus u duodenum i kada jedan deo proe pilorusni sfinkter zatvara izlaz ka duodenumu - druga poveava pritisak u pilorusu, gura sadraj ka zatvorenom sfinkteru od njega se odbija (antiperistaltika) i mea se sa sokom. Ovi pokreti se ponavljaju sve dok se hrana ne usitni na estice od 2 mm i tada ulazi u duodenum. Uklanjanje ablacija pilorusnog sfinktera ne utie na pranjenje eluca jer to regulie enterogastrini refleks. Pokreti pranjenja eluca: kada se eludac prazni kontrakcije pilorusa su snane i potiskuju himus u duodenum. eludac se prazni sporo i time se omoguava varenje himusa u duodenumu. Unos tople ili hladne hrane usporava pranjenje jer aktivira vagus koji smanjuje prokrvljenost eluca. Pranjenje poinje kada sadraj moe da proe kroz pilorusni deo i kada mu je pH= 3 4. Regulacija pranjenja: - nervna putem vagusa enterogastrini refleks - humoralna posretstvom tkivnog hormona enterogastrona enterogastronski refleks. Receptore za ovaj refleks u duodenumu aktiviraju sastojci hrane: svojim rN ispod 4 ili hemijskim svojstvima. Stimulacija pranjenja: motilin, glicentin. Inhibicija pranjenja: holecistokinin, enterogastron. Interdigestivna motorika: obuhvata spore kontrakcije pranjenja eluca izmeu obroka. Omoguava izbacivanje u duodenum kotica voa, dlaka, perje ne mogu da se usitne do 2 mm. Podsticaj interdigestine motorike je motilin. Nervna regulacija pokreta eluca: simpatikus inhibira motoriku, a parasimpatikus (vagus) podstie. Sekretorna aktivnost eluca: u sluznici eluca postoje faveole gastrike ua eludanih lezda, koje lue eludani sok. Izgraene su od 3 vrste elija: - ivine parijetalne lue H+, Cl- i (Kastleov unutranji faktor) instrinsic faktor titi B12. - glavne pepsinogene pepsinogen i lab ferment. - sporedne mukozne lue sluz alkalna i titi eludac od kiselog sadraja Konj i svinja u proksimalnom delu eluca imaju sluznicu jednjaka nelezdana kutana sluznica, i podsea na burag preivara. eludani sok: je meavina sekreta eludanih lezda i sekreta epitela. To je bistra do malo zamuena bezbojna izotona tenost specifine mase 1,002 1,006. Kisela je 1,5 2 zbog HCl. Uloge HCl: - aktivira pepsinogen u pepsin - daje kiseo pH za aktivaciju i dejstvo enzima - prevodi proteine hrane u acidalbumine - rastvara soli Cu2+ i Fe3+ soli - Fe3+ Fe2+ - baktericidno dejstvo Neorganski sastojci: voda 97 99 %, HCl, HCO3, PO4, O4, Mg, K, Na, Ca, Fe. HCl je funkcionalno najznaajniji sastojak. Moe biti: - slobodna aktivna - vezana za belanevine hrane Slobodna + vezana = ukupna kiselost eludanog sadraja Hloridi Cl- , HCl potiu iz krvi, a H+ nastaju: CO2 + H2O ---------------------- H2CO3 H+ + HCO3

karboanhidraza enterociti eritrociti tubulociti H+ idu u lumen eluca. HCO3 u krvi i sa Na NaHCO3 gradi deo alkalne rezerve krvi. U vreme luenja HCl postoji blaga alkalizacija krvi alkalna plima. HCl je jaka i zato je u eludanom soku disosovana H+ i Cl-. Organski sastojci: mucini, enzimi (pepsinogen, lipaza, lab ferment, DNA aze, RNA aze) i Kastleov faktor. Mucine proizvode mukozne elije eludanih lezda. Mucini sluz titi sluznicu od mikroorganizama, NCl i enzima. Pepsinogen neaktivan pepsinogen se pod uticajem H+ aktivira u pepsin pri pH 1 2. Nastali pepsin aktivira preostali pepsinogen pepsin, i to je autokatalitiko dejstvo pozitivna povratna sprega. Pepsin hidrolizuje peptidne veze meu AK unutar peptidnih lanaca proteine razlae do visokomolekulskih peptida. Ne deluje na keratine, mucine i protamine. Lab ferment himozin sirilo ubrzava hidrolizu mlenog kazeina, a kod odraslih mleko zgruavaju pepsin i HCl. Lab ferment hidrolizuje kazein parakazein + Ca Ca parakazeinat sir. Lipaze hidrolizuju samo sitne masne kapljice. Kastleov faktor proizvode ivine elije i on titi B12 od razgradnje. Luenje eludanog soka: u produenoj modini - humoralna faza gastrina gastrin lui je pilorus; intestinalna 45 % - nervna refleksna cefalina Razlaganje hranljivih materija u elucu: Proteoliza razlaganje proteina je najintezivnije u pilorusu jer je hrana dobro izmeana, koncentracija enzima je visoka i optimalan je pH. HCl denaturie proteine, pa ih pepsin hidrolizuje do peptona. Amiloliza razlaganje UH kod svinja zbog pljuvane amilaze. HCl zbog slojevitosti slabo prodire u centar eluca i zato ptijalin deluje. Kod svinja se 30 40 % skroba razloi do dekstrina i maltoze. Kod konja se skrob vari pod uticajem enzima hrane i mikroorganizama jer pljuvaka nema ptijalin to je u kardijanom delu eluca lii na burag. Skrob mlena + siretna + buterna kod konja. ove kiseline sa HCl sniavaju pH - baktericidna sredina. Lipoliza razlaganje masti je slabo jer je u elucu malo lipaza. Malo se hidrolizuju samo emulgovane mast. Ako se unese puno lipida doe do regurgitacije duodenalnog sadraja i tu se pojavi pankreasna lipaza koja razlae lipide. Varenje kod mladunaca: u prvim danima zbog mlene ishrane eludani sok je bogat lab fermentom. Nizak sadraj HCl i pepsina omoguavaju da kolostralna antitela ne razloena stignu u duodenum, i tu je resorpcija. Kolostralni tripsin inhibitor spreava proteolizu Ig. Uloge eluca: - sinteza B12 - deponovanje i razmekavanje hrane - zagrevanje temperiranje - denaturacija proteina

- endokrina uloga gastrin, somatostati - unitava mikroorganizme hrane Himus bolusi usitnjeni na estice 2mm koje su natopljene eludanim sokom. Vaenje eluca gasterektomija nije smrtonosna ako ivotinju hranimo kaastim ili tenim obrokom ili joj dajemo gvoe i B12.

3. Tireoidea U ovoj lezdi se vri: sinteza, skladitenje, resorpcija i luenje hormona. Ova endogena lezda podsea na egzokrinu lezdu. Tireoidea lui hormone pod kontrolom TH. Stimulusi za TH su: - pad koncentracije T3 i T4 u krvi - hipotermija Da bi se sintetisali T3 i T4 potreban je jod, a on je u krvi. Poto joda u tireocitu ima 200 puta vie nego u krvnoj plazmi, jod pomou jodidne pumpe AT ulazi u tireocit, zatim izae u koloid i prelazi u molekulski jod. Tireociti proizvode tireoglobulin sastavljen od tirozina, i lue ga u koloid. U koloidu jod deluje na tirozin tireoglobulina i dobijemo MIT (monojod tirozin) i DIT. Kada se spoje MIT i DIT dobija se T3 trijod tironin, a ako se spoje DIT i DIT dobija se T4 tetrajod tironin (tiroksin). Vezivanje joda za tireoglobulin je jodiranje tirozina organifikacija joda u koloidu. MIT i DIT nisu hormoni. Oni se dejodiraju i dobijamo jodid i tirozin oboje e se reutilizovati ponovo e se iskoristiti. T3 i T4 su hormoni izlaze u krv. Mali su pa se zakae za tireoidbajdinglobulin TBG, albumin. U krvi ima vie T4 od T3. T3 je aktivan i bre deluje. T4 je neaktivan, dejodira se u ciljnoj eliji i postane T3. T4 deluje sporije. T4 ne moe da ue u jedro, prvo se pretvori u T3 pa onda deluje. TN lui adenohipofizu. Stimulus za TN je pad [] T3 i T4. TN stimulie: jodidne pumpe, prevoenje jodida u molekulski jod, sintezu tireoglobulina u koloid, razgradnju MIT i DIT, a T3 i T4 upuuje ka krvi, podstie rast tireocita. Kada nema joda ne mogu se sintetisati T 3 i T4 guavost, to je usled hipofunkcije tireoidee. T3 i T4 pojaavaju: oksidacione procese, potronju O2, sintezu ATR i toplote kalorigeni efekat. Kod poveanja T3 i T4 bazalni metabolizam se moe poveati 100 %. Kod mladih i kod ljudi kojima nije hladno podstiu sintezu proteina, a kod starijih i onih kojima je hladno podstiu razlaganje proteina miina slabost. UH: - poveavaju resorpciju glukoze u crevima - podstiu glukoneogenezu i glikogenolizu da bi se dobilo to vie glukoze. Lipidi: - tope masno tkivo gubitak TM - stimuliu aktivnost lipaze smanjuju holesterolemiju Nervni sistem: - mijelinizacija vlakana - sinteza neurotransmitera Ako nema T3 i T4 kod mladih nepravilan razvoj NS i to su kreteni krembili debili moroni idioti ...., a kod odraslih guavost.

Kada zavre ulogu inaktiviu se u elijama gde i deluju miii, jetra, bubrezi. Kalcitonin lue ga S elije. On regulie metabolizam Ca2+ (zajedno sa parathormonom). Kalcemija 2 2,7 mmol/l, a kod nosilja 7 mmol/l. Ca2+moe biti slobodan i vezan. Samo slobodan Ca2+ je aktivan u koagulaciji 4, daje zubima vrstinu, u kontrakciji. 99 % Ca2+ je u kostima i zubima. Stimulusi za kalcitonin: hiper Ca, Mg, PO4. Hiper Ca2+ izaziva pospanost udaljava potencijal mirovanja od praga. Ciljne elije kalcitonina: - kotano tkivo blokira osteolizu da se ne oslobodi Ca2+, stimulie sintezu matriksa da bi se Ca2+ deponovao. - enterociti inhbira resorpciju Ca2+ i PO4 iz hrane - tubulociti inhibira reapsorpciju Ca2+ i fosfata. 4. Bazalne ganglije (BG) U debljim slojevima bele mase hemisfera velikog mozga smetena je grupa jedara koja je nazvana BG. Tu spadaju: - nukleus kaudatus - putamen - globus palidus Sa supstancijom nigrom i nukleusom ruberom su u uskoj funkcionalnoj vezi i zato se ove strukture zajedno nazivaju ekstrapiramidnim sistemom. Nukleus kaudatus i putamen su filogenetski iste strukture i potiu iz telencefalona pa se zajedniki nazivaju neostriatum. Palidum je nazvn paleostriatum, koji se kaudalno nastavlja u supstanciju nigra. BG dobjaju impuse iz KVM, tlamusa i supstancije nigre, a alju impulse na talamus. Posle KVM BG su najvii integrativni centri motorike organizma. Kod lezija veih delova BG ostaju ouvani samo grubi stereotipni pokreti. Difuzno nadraivanje BG dovodi do inhibicije aktivnosti svih miia. Ova inhibicija se odvija prenoenjem signala u motorni korteks i donje delove motornog stabla. Nukleus kaudatus i putamen stimuliu grube voljne pokrete. Draenjem samo nukleus kaudatusa inhibira se miotatiki refleks. Poremeaji ili lezije u BG ljudi ispoljavaju se u vidu hiperkinetikih ili hipokinetikih oboljenja. U pitanju je najee autoimuno oboljenje u kojem antitela protiv dopaminskih receptora oteuju ove puteve. Nukleus ruber je deo ekstrapiramidnog sistema. Integrie impulse ostalih motornih struktura koji iz njega odlaze u kimenu modinu preko rubro-spinalnog trakta. Njegova pojaana aktivnost stimulie i neurone kimene modine, pojaavajui pri tome miinu aktivnost. Supstancija nigra prima nervna vlakna iz nukleus kaudatusa, putamena i gornjih delova retikularne formacije. Ona je inhibitorna struktura ovog sistema i otuda njena lezija kod mladih ivotinja dovodi do izraenog rigiditeta, ukoenosti i nepokretljivosti. Ove pojave su posledica iskljuenja inhibitornog tonusnog uticaja na i motoneurone kimene modine.

X kombinacija
1. Fiziologija eritrocita U elijske elemente krvi spadaju:

- eritrociti crvena krvna zrnca - leukociti bela krvna zrnca - trombociti krvne ploice Ove elije ine 40 45 % krvi, a eritrociti su najbrojniji. Eritrociti su sferne tvorevine bez jedra.Srednji deo je ut, a ivice su crvene. Dijametar eritrocita je 5 8 m. Eritrociti ptica i kamile imaju jedro. Oblik eritrocita nije stalan. Kada prolaze kroz kapilare njihov oblik se menja. Kapilari imaju prenik isti ili malo manji od eritrocita. Vazomotori su arteriole i metaarteriole koje slue za odravanje arterijskog krvnog pritiska. Vazomocija je regulisanje protoka krvi pomou prekapilarnog sfinktera, a to je miina elija.Sfinkter se otvori 5 10 puta u minutu. Eritrociti kod pica ive nekoliko minuta, a kod sisara 120 dana, stalno se raspadaju istroeni eritrociti i stvaraju se novi mladi. Broj eritrocita zavisi od vrste, graviditeta, ishrane, miine aktivnosti, estrusa itd.. Govee, mae, pas, svinja 6 8 1012/L Koza i ovca 13 15 1012/L najvie 3 m laka razmena O2 ivina 3 4 1012/L najmanje ovek 4 5 1012/L Graa eritrocita: Membrana eritrocita: - Proteini 50 % uronjeni u dvosloj - Lipidi 40 % fosfolipidi grade dvosloj - UH 10 % Kod sisara nemaju jedro, osim kod kamile i ivine. Nemaju ni GA, mitohondrije, ribonukleoproteine i centriole. Unutra je Hb i stroma koja ostaje posle izlaska Hb. Na spoljanjem delu membrane eritrocita su glikoproteidi koji sadre sijalinsku kis. od koje potie negativno naelektrisanje zbog ega se eritrociti odbijaju. Oni predstavljaju i antigene krvnih grupa. Membrana nije propustljiva za Hb, proteine krvne plazme. U potpunosti je propustljiva za N2O u oba smera, propustljiva je za glukozu, ureju, H+, hloride. Hemoliza kada se eritrociti stave u dH2O ili u jako hipotonini rastvor, H2O ulazi u eliju, oni gube oblik diska i postaju loptasti. Ako se preterano istegne membrana ona puca i Hb se izliva i to je hemoliza. Krv postaje providna, a nehemolizovana krv je neprovidna. U organizmu se neprekidno odigrava intravitalna hemoliza u kome se istroeni eritrociti raspadaju i nestaju. Kod konja se u toku svake sekunde zameni 37 miliona eritrocita. Do hemolize dolazi kada se zapremina eritrocita povea 15 20 %. Hemoliza se moe izazvati: - Mehanikim sredstvima mukanjem - Fizikim sredstvima zamrzavanje, odmrzavanje - Biolokim sredstvima zmijski i korpionov otrov - Hemijskim sredstvima etar, hloroform, une kis. Osmocka rezistencija (min. 0,6 maks. 0,4, ovek 0,4 0,3) otpornost prema sredstvima koja izazivaju hemolizu.Ispitivanje sa hipotoninim rastvorom NaCl u koncentracijama od 7 do 3 g/l u razlikama za po 0,2 g/l. Minimum rezistencije je ona [] hipotoninog rastvora NaCl u kojoj se hemolizuju najmanje otporni eritrociti (najstariji).Maksimum rezistencije je [] u kojoj se hemolizuju i najotporniji eritrociti najmlai. Totalna rezistencija od maksimuma pa nadalje.irina rezistencije opseg izmeu minimalne i maksimalne rezistencije.Mlai eritrociti su otporniji od starijih. Eritrociti se uvaju na + 4S.

Metabolizam u eritrocitima prisustvo membrane i enzimski procesi svrstavaju eritrocite u elije.Eritrociti su jedinstveni elijski elementi koji posle naputanja kostne sri i ulaska u cirkulaciju ostaju u ivotu bez jedra, ribozoma i mitohondrija.I pored ovih nedostataka eritrociti ive do120 dana.Najotporniji su kada su u obliku bikonkavnog diska, a prelazak u sferni oblik dovodi do istezanja membrane.Odravanje stabilnosti membrane zavisi od stepena aktivnosti metabolizma u eritrocitu. Odsustvo mitohondrija ukazuje da je glavni energetski izvor za sintezu ATR-a anaerobni put (glikoliza) razlaganja glukoze i oksidacija glukoze preko pentozo-fosfatnog ciklusa anaerobnim razlaganjem glukoze ona se razloi do laktata uz sintezu 2ATP-a. 1 ATP je za aktivnost enzima K Na ATP-aze koja upumpava AT K+ u eritrocit, a izbacuje Na+.Drugi ATP je za odravanje Hb u redukovanom stanju. Mali deo glukoze se razlae preko pentozo-fosfatnog ciklusa ija je uloga sinteza NADPH. Proizvod mleno kiselinskog vrenja je 1,3 DPG koji prelazi u 2,3 DPG je pokazatelj stepena upotrebljivosti krvi.On utie na afinitet Hb prema O2 slabi vezivanje O2, zato to se 2,3 DPG veze za lance dezoksi Hb. Eritropoeza:je proces stvaranja eritrocita. Nastaju proliferacijom i diferencijacijom u hematopoeznom tkivu kostne sri, izvan venskih sinusa.Sve elije krvi nastaju iz pluripotentne matine elije hematopoeze diferentovanje opredeljene matine elije specifian stimulator-hormon 1. Megakarioblast 2. Eritroblast 3. Mijeloblast 4. Limfoblast Skup matinih elija za eritropoezu se umnoava pa pod dejstvom eritropoetina poinje sinteza Hb.Najmlaa elija eritrocitne loze je proeritroblast on je 3 puta vei od eritrocita, ima jedro.Od jednog proeritroblasta nastane 16 retikulocita ostaci jedra i sinteza Hb.Stadijumi eritrcita: 2. Proeritroblast 3. Bazofilni eritroblast 4. Polihromatofilni eritroblast 5. Acidofilni eritroblast 6. Retikulocit 7. Eritrocit Faktori koji utiu na sazrevanje i stvaranje eritrocita: - Plastini esencijalne AK, Fe za sintezu Hb - Regulaciono-katalitiki: oligoelementi Cu,Mn,Co, V vitamini, S vitamin. Eritropoeza se odvija tako da se nadoknadi broj elija koje se gube hemolizom.Regulisana je negativnom povratnom spregom. Eritropoezu stimulie smanjen broj eritrocita (hipoksija) i smanjena koncentracija Hb, a koi je policitemija povean broj eritrocita. Bubrezi kao veliki potroai O2 reaguju na hipoksiju oslobaanjem eritropoetina 30 % UH, 34 000 Dlt.On indukuje sintezu Hb i stvaranje eritroblasta. 2. Ekskretorna funkcija bubrega Ekskrecija je primarna uloga bubrega da iz organizma izlui krajnje produkte metabolizma od kojih su neki i tetni za organizam. Prestanak ekskretorne uloge bubrega uvodi organizam u

autointoksikaciju i za 2 7 dana doe do smrti. U humanoj medicini se koristi vetaki bubreg dijaliza krvi. U kapilarima glomerula se odvija ultrafiltracija krvi. Iz krvi se kroz glomerulsku membranu u lumen Bovmanove kapsule filtruje glomerulski filtrat ili primarna mokraa. To je ultrafiltrat krvne plazme. Sadri iste sastojke kao i krvna plazma rastvorene u obliku pravih rastvora, ne sadri elijske elemente krvi, proteina ima 200 puta manje tj. 0,3 g/l. Kod oveka se za 24 h stvori 170 l filtrata, kod veeg psa 90 l, a kod goveeta 1200 l. Koliina proteina koja prolazi kroz glomerulsku membranu kod oveka je 50 g, ali se svi reapsorbuju u proksimalnim tubulima, tako da proteina nema u mokrai. Bubreg iz krvne plazme filtruje sve to se nalazi u obliku pravih rastvora. Konc. NaCl, AK i glukoze je ista u primarnoj mokrai kao i u krvnoj plazmi. U tubulima nefrona 99 % filtrata se ponovo reapsorbuje u krv, a 1 % ide u bubrenu karlicu i to je konana mokraa. Krvni pritisak u kapilarima glomerula je dvostruko vei od pritiska u arterijskom delu kapilara perifrnog krvotoka, a propustljivos glomerulske membane je i do 500h vea od propustljivosti zida kapilara u miiu. Krvni hidrostatski pritisak je u glomerulu duplo vei do pritiska u drugim kapilarima. On usmerava tenost iz krvi kroz glomerulsku membranu u Bovmanovoj kapsuli. Krvnom pritisku se suprotstavlja : koloidoonkotski pritisak proteina krvne plazme i pritisak tenosti u Bovmanovoj kapsuli. Filtracioni pritisak je pritisak kojim se tenost filtruje kroz glomerulsku membranu. Fp = Hp (KOp + ICp) = 3,4 KPa Nr hidrostatski pritisak u kapilarima ISr interkapsularni pritisak KOp koloidoonkotski pritisak Vrednosti krvnog pritiska u kapilarima glomerula neposredno zavise od vrednosti krvnog pritiska u sistemskoj cirkulaciji. Pad krvnog pritiska ispod 9 KRa izaziva smanjenje vrednosti Nr u kapilarima glomerula. Anurija prestanak stvaranja i luenja mokrae. Poliurija poveano izluivanje mokrae, oligurija smanjeno luenje mokrae. U nefronu postoje mehanizmi povratne sprege koji obezbeuju autoregulaciju glomerulske filtracije : - vazodilatacija aferentne arterijole - vazokonstrinkcija eferentne arterijole Tubilska reapsorpcija je vraanje vode i potrebnih materija iz primarne mokree u peritubularnu tenost pa u krv. Konana mokraa ne sadri glukozu, proteine, AK, vitamine. Resorbuju se sastojci potrebni organizmu, a koncentruju se tetni i nepotrebni. Ima slobodne i vezane sulfate, 10 g/l hlorida. Slobodni sulfati 80 90 %, a vezani N2O4 za indol, fenol, skatol (ovi alkoholi nastaju u debelom crevu truljenjem proteina). Vezani sulfati su u tragovima. U konanoj mokrai ureje i sulfata ima 100h vie nego u primarnoj mok. odnosno krvi. Primarna mokraa se prolaskom kroz tubulski deo nefrona kvantitativno i kvalitativno menja sve do formiranja konane mokrae. Prag reapsorbcije je koncentracija neke supstance u krvi ispod koje se ta supstanca u potpunosti reapsorbuje iz primarne mokrae, a viak iznad te vrednosti se ne reapsorbuje ve se izlui mokraom. Sastojci mokrae mogu biti : - sa visokim pragom glukoza 8,5 mmol/l (glukozurija pojava glukoze u mokrai vea od 8,5 mmol/l, Kirovska : 8,33 mmol/l), proteini, AK, Na, K, Ca i neki vitamini potpuno se reapsorbuju. - Sa niskim pragom - ureja, mokrana kiselina i fosfati oni se delimino reapsorbuju

Bez praga kreatinin, sulfati, hipurna kiselina ne reapsorbuju se, ve se koncentruju u mokrai Mehanizmi tubulske reapsorpcije: - prosta difuzija pasivan transport voda, ureja. Cl-, HCO3-. - Olakana difuzija AT glukoza, AK, S, Na, K, Ca. - Pinocitoza proteini AT Iz krvi ---------------- lumen ----------------AT, pasivan i Pinocitoza Reapsorpcija Na+ i Cl- - u proksimalnim i distalnim tubulima i sabirnim kanaliima AT. Na+ se iz tubulocita uz pomo K Na ATR-aze ispumpa u peritubularnu tenost. K Na ATR-aza se nalazi u membrani tubulocita. K Na ATR-aza u fosforilisanom obliku izbaci 3Na+ u peritubularnu tenost, defosforilie se i vraa 2 K+ u tubulocit. Ovaj proces podstiu mineralokortikosteroidi. Reapsorpcija glukoze je povezana za reapsorpciju Na+. U membrani tubulocita je nosa za Na+ i im se vee Na+ na njemu se oslobodi i mesto za glukozu. Reapsorpcija glukoze je nemogua bez vezivanja Na+. Ovo je primer 2o AT. Energiju obezbeuje K Na ATR-aze. Reapsorpcija AK: njihova konc. u filtratu je ista kao u krvnoj plazmi. Imaju visok prag reapsorpcije. Reapsorbuje se 2o AT pre nego to se vee AK mora da se vee Na+ za protein nosa. Nosai mogu biti: - za kisele AK - za bazne AK - za neutralne AK - za prolin i oksiprolin Najvie AK se reapsorbuje u proksimalnim tubulima AT. E obezbeuje Na K pumpa. Reapsorpcija proteina: preoteina u filtratu ima 200h manje nego u krvnoj plazmi. Resorbuje se pinocitozom i normalno ih nema u mokrai. Reapsorpcija N2O: je kvantitativno najzastupljenija i reapsorbuje se osmozom, najvie u proksimalnim tubulima 80 % i to je obligatorna obavezna reapsorpcija. Uz prisustvo vazopresina u distalnim tubulima i sabirnim kanaliima dolazi do fakultativne reapsorpcije. Mokraa: prisustvo proteina je proteinurija i to je patoloki osim u estrusu, napornom radu, pre i posle poroaja. Ako su proteini velike molekulske mase znai da je poveana propustljivost glomerulske membrane glomerulonefritis. A ako su u mokrai mali proteini znai da se normalno filtruju ali se ne reapsorbuju ve se izluuju nefroza oteenje tubulskog dela nefrona. Klirens plazma je broj ml krvne plazme koji se u toku 1 min.potpuno oiste od neke supstance. Su Vu Cx =------------- ml/min Cp Vu koliina izluene mokrae ml/min Su koncentracija u mokrai mg/ml Sr koncentracija u plazmi mg/ml Klirens je pokazatelj ekskrecione sposobnosti bubrega (odstranjivanje neke materije iz krvne plazme - krvi). Klirens plazme za ureu je 90 ml/min. Sastojci mogu imati:

klirens > od inulina (pored filtracije aktivno je lue tubulociti) paraamino hipurna kiselina - klirens jednak nuli reapsorbuju se potpuno (nema u konanoj mokrai) glikoza, AK, proteini, vitamini - klirens > 0 delimino se reapsorbuje, a delom izluuju urejom (urea i kreatinin) - klirens kao inulin ne reapsorbuje se ve se u potpunosti izlui mokraom. Inulin za merenje nivoa glomerulske filtracije. Supstance za to merenje moraju da: (plazma klirens inulina = 127 ml/min) - da imaju malu molekulsku masu - da se lako i bez ogranienja filtruju - da ne prave komplekse sa proteinima krvi - da se ne reapsorbuju u tubulocitima - da se ne metaboliu i ne deponuju u bubregu - da nisu tokaine 3. Vitamin A Vitamini su grupa organskih jedinjenja nephodnih za ivot i rast, a nisu izvor E. Vitamini se unose hranom. Deponuju se u jetri, nadbubregu, masnom tkivu, hipofizi, miiima. Podela : - liposolubilni rastvorljivi u mastima A, D, E, K. - hidrosolobilni u vodi V kompleks i S. Avitaminoza je potpuni nedostatak nekog vitamina. Retka je i izaziva se eksperimentalno. Hipovitaminoza delimian nedostatak jednog ili vie vitamina, poremeaj rasta, razmnoavanja, metaboliki poremeaji, ula vida, koe, miia, nerava. Hipervitaminoze retke su. Opisane su: A, D, K, V6 Hipovitaminoze nastaju zbog: - nedovoljnog unoenja hrane - smanjene resorpcije - poremeene bakterijske sinteze - poveanih potreba intenzivan rast, laktacija, graviditet - antivitamina - nedostatka suneve svetlosti za D vitamin. Vitamin A retinol, antikseroftalmini spreava suenje one jabuice. Unosi se u obliku provitamina karotina. Postoje , , i karotin, a je najefikasniji, to su 2 molekula retinola. Izvori A: uto voe, povre, riblje ulje, mleko i seno ali ako je sueno u hladu jer je A osetljiv na sunevu svetlost. Deponuje se u Kupferovim elijama jetre. Razlau ga UV zraci. Retinal ulazi u sastav vidnog pigmenta rodopsina. Rodopsin se u fotoreceptornim elijama pod uticajem svetlosti razlae na opsin i cis-retinal. U mraku se rodopsin resintetie i tom prilikom se gubi jedna koliina A i zato se on mora unositi hranom. Uloge A : - u oksido redukcionim procesima - u sntezi steroidnih hormona - uvar epitela Deficit A : - usporen rast - nono slepilo

keratinizacija epitela

4. Fiziologija perifernih nerava Nervno tkivo je sastavljeno iz nervnih elija neurona i vezivnog tkiva glija elija.Neuroni su osnovne anatomske i funkcionalne jedinice nervnog sistema, sastoje se iz tela (soma, perikarion) i manjeg ili veeg broja izrataja. Neuroni mogu biti unipolarni (jedan izrataj), bipolarni (2 izrataja) i najei su multipolarni (sa vie izrataja).Kratki razgranati izrataji nazvani su dendriti, a najee jedan dui i neto deblji nazvan je akson.Tela neurona sa dendritima smetena su u CNS i perifernim ganglijama, a dugaki izrataji aksoni skupljeni su u nerve ili ivce.Ona su u veini sluajeva omotana mijelinskim omotaem, proizvodom vanovih elija. Prostori izmeu 2 segmenta mijelinskog omotaa, oni na kojima nedostaje mijelin, nazivaju se Ranvijerova suenja. Nerv je skup nervnih vlakana aksona (razliitih aksona), a prostiru se u istom pravcu.Svako vlakno provodi impulse izolovano potpuno nezavisno od ostalih. Podela nerava po funkciji : - aferentna ushodna od receptora do centra provodi implse.Prenosi informacije koje ne dopiru do svesti visina krvnog pritiska - eferentna nishodna vlakna provode impulse od centra ka efektorima. Podela nerava po histolokoj grai : - mijelisana vlakna poseduju mijelinski omota od vanovih elija PNS, a u SNS-u oligodendrociti. Postoje i Ranvijerova suenja. To su A i B vlakna. - nemijelisana C vlakna.Nemaju mijelinski omota. Pdela po debljini i brzini provoenja biostruja: A, B i C. A se dele : , , i delta. A su najdeblja i najbre provode impuls. Delta su najtanja za bol. B su simpatika i parasimpatika. C su nemijelisana.Prenos AR du nervnog vlakna : nemijelisana vlakna spor je prenos AR i kontinuiran je. Kontinuirano provoenje AR odvija se spontano bez slabljnja, du membrane aksona, zahvaljujui lokalnom kolu jonskih struja.Razdraeno mesto aksoleme je elektronegativno u odnosu na susedna nenadraena mesta koja su elektropozitivna, kao i unutranja strana membrane nadraenog mesta. Kada snienje dostigne taku okidanja prag nadraaja na nenadraenim mestima doie do depolarizacije membrane tj. novonastalih AR, a za to vreme e se razdraeno mesto repolarizovati. Svaki deo vlakna se posebno depolarie i repolarie. mijelisana vlakna AR se provodi skokovito (saltatorno) jer AR preskae vanove elije ide sa jednog Ranvijerovog suenja na drugo.to su nervna vlakna deblja to je odstojanje izmeu Ranvijerovih suenja vee, a manji otpor aksoplazme i aksoleme, to sve zajedno omoguava brzo prostiranje AR, bez dodatne potronje E. Najvei skokovi su kod A vlakana. Prenos AR u organizmu je jednosmeran, a van organizma je dvosmeran. AR celog nerva: jer su u nervu razliita vlakna. Regeneracija nervnih vlakana je ea kod mijelisanih nerava. Poinje 36 h nakon povrede. Nemijelisana vlakna ne regeneriu. Glija elije (gliociti) su oko 9 puta brojnije od neurona u CNS. Imaju nutritivnu ulogu. Neke od elija (vanove) sintetiu mijelin kojim omotavaju nervna vlakna. Gliociti nemaju aksone, a mogu se podeliti u 4 grupe tj. klase: 1. astrociti koji se mogu podeliti na : protoplazmacke i fibrozne 2. oligodendrociti 3. mikroglija

4. ependimne elije Same glija elije ne mogu da stvaraju AR jer one nisu ukljuene direktno u stvaranje impulsa.

XI kominacija
1.Krvne grupe Rh faktor Membrana eritrocita oveka ima 30 antigenih i imunih proteina. Imunogenost je sposobnost Ig da izazove imunoloku reakciju. Antigenost sposobnost da reaguje sa proizvodima imunoloke reakcije. Antigeni su glikoproteini 85 % UH, 15 % proteini. Polisaharidni deo je nosilac antigenih determinanti. Antigeni k.grupa se nalaze i u pljuvaci, spermatozoidima. Na eritrocitu se nalaze A antigen, B antigen ili oba, ili nijedan. Ovi antigeni su aglutinogeni ine eritrocite pogodnim za aglutinaciju. Antitela protiv ovih antigena su aglutinini Ig M i G klase. Novoroenad nemaju aglutinine u krvnoj plazmi, pa se moe rei da se oni sintetiu kao rezultat imunizacije organizma tokom ivota. etiri glavne grupe sistema O A B. Krvna grupa O nema ni A ni B aglutinogene (osobe iji eritrociti nemaju u membrani aglutinogene A i B) ve anti A i anti B aglutinine. To je univerzalni davalac, a prima samo svoju krvnu grupu. Krvna grupa A, antigen A, a antitelo anti B. Daje krvnoj grupi A i AB krvnim grupama. Krvna grupa B, antigen B, a antitelo anti A. Daje krvnoj grupi B i AB krvnim grupama. Krvna grupa AB, antigen AB, a antitelo nema. Daje samo AB krvnoj grupi. To je univerzalni primalac. Kod davanja inkompatibilne krvi krv iji eritrociti sadre razliit antigen od eritrocita primaoca dolazi do hemolize eritrocita (pucanje eritrocita i izlaska Nb u spoljanju sredinu) i aglutinacije,uznemirenost,znojenje,ubrzan rad srca i disanja. Antigeni A i B se nasleuju po Mendelu A h A AA ; O h A A Kod utvrivanja oinstva poznata je krvna grupa majke i deteta i tada se utvruje da neki mukarac nije otac, a ne da jeste. Rh faktor je prvi put otkriven kod jednog majmuna. To je sistem koji sainjava veliki broj antigena od kojih D antigen poseduje najveu antigenost i imunogenost. Rh (+) je kada eritrociti poseduju D antigen. Rh () nemaju D antigen i posle transfuzije Rh (+) stvore se anti D antitela i kod ponovnog primanja Rh (+) nastaje hemoliza (ostaju elije pamenja, ona pamti taj antigen) eritrocita iz Rh (+) krvi davaoca. Zato se ne daje Rh (+) Rh () osobi. Rh () sme da se da Rh (+) osobi. 85 % belaca je Rh (+), a 15 % Rh () . Rh (+) se dominantno nasleuje, ako je jedan roditelj Rh (+) homozigot i dete je Rh (+).Opasnost je ako Rh () majka nosi Rh (+) plod i ako se prekine pupana vrpca i eritrociti ploda dou u krv majke imunizovanje majke. Krvni sudovi fetusa i majke se ne ulivaju. Hemolitika bolest kod mladunadi (drebad). Krvne grupe ivotinja: - kod goveeta postoji 11 sistema krvnih grupa koji su produkti aktivnosti 11 genskih lokusa - kod svinja 13 - konji i psi 8 - ovca 7

Kod domaih ivotinja tipiziranje krvi se koristi u vezi sa problemima dokazivanja roditeljstva potomaka visokovrednih ivotinja. Koristi se u selekciji (postoji korelacija pripadnost krvnoj grupi i proizvodna osobina). 2. Uticaj miinog rada na organizam Kiseoniki dug je lokalna hipoksija tkiva, a njegova veliina je proporcionalna stepenu nakupljanja metabolita (SO2 i mlene kis.) u tkivu. Uzroci hipoksije: - viestruko poveane potrebe za O2 - nemogunost brzog ukljuenja regulatornog mehanizma koji obezbeuje dovoljno O2 i ATP. Miina elija u toku aktivnosti troi 20 puta vie ATP-a nego u mirovnju i potrebe za O2 su poveane. Poremeaj usled hipoksije: - prestanak funcionisanja respiratornog lanca koji je glavni izvor ATP-a. - anaerobna glikoliza je jedini izvor E ali ona kratko traje. Pirogroana kiselina (piruvat) je nerazloena jer je inhibiran Krebsov ciklus usled ega se nagomilava mlena kiselina. Koncentracija mlene kiseline u elijama raste i rH: pada i ta rH vrednost zaustavlja aktivnost enzimskih sistema. Mioglobin ovaj problem samo ublaava. Kiseoniki dug se formira kada se isprazne mioglobinski depoi O2 i anaerobna glikoliza postaje jedini izvor ATP-a. Veliina kiseoniog duga je srazmerna koliini nagomilane mlene kiseline. Jedinke neko vreme nakon napora imaju tahikardiju i vraaju kiseoniki dug. Kiseoniki dug je manji kod jedinki koje se prvo zagrevaju pre napornog rada. Kad mii vri umeren rad, osnovi izvor E je anaerobni put razlaganja glukoze, kod intenzivnog rada poveava se snadbevenost miia krvlju i dolazi do lokalnog razlaganja hranljivih materija, O2 ima iz krvi i mioglobina i osloboena E je dovoljna za rad. Kiseoniki dug nastaje kada jedinka za kratko vreme iz faze mirovanja pree u intenzivan miini rad. U fazi mirovanja O2 i E su u ravnotei, kada iv. potri potrebe za O2 mnogo porastu, ali E koja se stvara ne moe dostii taj nivo odmah i dok se ne obezbedi dovoljan priliv O2 stvara se kiseoniki dug, a E se troi iz depoa, posle naglog prestanka sa radom nastaje vraanje kiseonikog duga vri se resinteza E utroene na poetku miinog rada ( i nakon tranja ivotinja kada stane ubrzano die i bre joj kuca srce). Pri jaem naprezanju poveane su potrebe za hranljivim materijama, O2, ATP-om i vee su potrebe za otklanjanje metabolita SO2. U sluaju naglog prelaska iz stanja mirovanja u intenzivan miini rad nastaje kiseoniki dug. Zagrevanje pred trku se radi da bi se obezbedila dovoljna koliina E, O2 i hranljivih materija za rad miia. 1. mali kiseoniki dug iv. koje su uvebane 2. malo uvebane 3. neuvebane 4. ne moe da se izdri napor (pada se u nesvest) 3. Vitamin D se naziva i kalciferol, antirahitini. Poreklom je iz provitamina D2 i biljaka. Ivor D : umance, riblja jetra. Deluje kao hormon, indukuje sinezu : 1,25-dihidroksiholekalciferol. 7-dehidroholesterol se u koi pod uticajem UV pretvara u holekalciferol i on u jetri i bubrezima dobija 2OH grupe i nastaje

1,25- dihidroksiholekalciferol pospeuje resorpciju Ca2+, R i mineralizaciju kostiju, indukuje sintezu proteinskog nosaa za Ca2+, sintezu Ca2+ ATR-aze (transportuje Ca2+ iz lumena u enterocite), deluje sinergistiki sa tireokalcitoninom. Hipovitaminoza D : - rahitis smanjena resorpcija Ca jona iz creva i oteano je okotavanje. Simptomi : omekavanje kostiju osteomalacija, osteoporoza gubitak strukture kostiju, tetanije grevi. 4. Kornealni refleks(refleks ronjae) prvi providni deo oka. Zatitni refleks oka, onemoguava upadanje bilo kakvih estica u oko, receptori u kornei. Aferentni put (prema centru) N.trigeminus centar je u produenoj modini. Eferentni put(impulsi se prenose eferentnim vlaknima) N.facialis, a efektor ine 2 miia m.levator palpebre(sputa onog kapka) i m.orbikularis okuli(kruni mii oka). - kontrolie se dubina narkoze, anestezija se koristi zato mu je centar u produenoj modini, vitalni centri(rad srca, disanja i regulaciju krvnog pritiska) nesmeju biti zahvaeni u narkozi. Taj refleks se javlja kada se neto kree ka oku (npr.vata).

XII kombinacija
1.Srani tonovi Srani tonovi su zvuni fenomeni koji se mogu registrovati na grudnom kou u predelu srca u toku rada sranog miia. Posledica vibracije miokarda srca, sranih zalistaka i kao posledica turbulentnog kretanja krvi (ujno kretanje) unutar srca. Razlikujemo 4 srana tona: 2 glavna i 2 sporedna. Glavni I i II srani ton se mogu askultovati pomou stetoskopa na povrini ili prislanjanjem uva na grudni ko u predelu srca. Sporedni III i IV srani ton mogu se registrovati pomou fonokardiografa (fonokardiogram - crte). Pri pojaanom miinom radu (trening) moe se uti i III srani ton. Pojaan rad prva 3 srana tona , zajednika pojava galopskih tonova. I (S1) sistolian nastaje u toku kontrakcije miokarda, javlja se na poetku sistola komora, izovolumetrijske faze sistole komora (pritisak u komorama se poveava) dolazi do treperenja zida komornih valvula, turbulentno kretanje krvi u komorama (vibriranje miokarda komora, papilarnih miia i zalistaka), dui je i nii, LAB, 7 12 oscilacija. Fonokardiogram kriva registrovanja sranih tonova. Miino valvularan. U stvaranju ovog tona uestvuje zatvaranje i treperenje (vibracija) AV zalistaka i otvaranje semilunarnih zalistaka to se dogaa na kraju izometrijske i na poetku izotonusne faze kontrakcije komora. II (S2) dijastolian na poetku svake dijastole komora kada se pritisak smanji semilunarni zalisci spreavaju vraanje, krai je od prvog TAB, 5 7 oscilacija. Valvularan. U njegovom stvaranju uestvuju samo semilunarni zalisci, njihovo zatezanje, zatvaranje i vibracija. Kod poveanog krvnog pritiska ovaj ton je jak. III (S3) mezodijalostolian Nastaje kao posledica vibracije zida K u toku punjenja krvlju, na poetku dijastole komora faza brzog punjenja komora krvlju, 3 5 oscilacija. - 70 % krvi iz RK u K pasivno.

IV (S4) prestistolini - za vreme sistole predkomora. Poslednjih 30% krvi u komorama. 1 2 oscilacije. - 30 % krvi iz RK u K aktivno. Mesta na grudnom kou, a to je meurebarni prostor gde se srani tonovi najbolje uju ( 3 i 5 prostor) nazivaju se punkta optima i punkta maxima.To su mesta projekcije sranih zalistaka i otvora sranih upljina. Na grudni ko iktus kordis - oba srana tona.Amesto na grudnom kou gde se najbolje uju tonovi sa aortinih semilunarnih zalistaka II(I),Parterije pulmonalis - II (I) najbolje se uje drugi srani ton,Ttrikuspidalni zalisci (artioventrikularni zalistak DPK, DK) I (II),Bbikuspidalni zalisci (LPK i LK) I (II) srani ton Ljudsko uho registruje 16 20 000 Hz Fizioloki tonovi 25 - 600 Hz um postepeno nastaje i postepeno prestaje Ton naglo nastaje i naglo prestaje. Bolji je u ekspirijumu. 2. Fiziologija mokrane beike Mokrana beika je upalj miini organ sa osobinom plastinog tonusa. Kad je prazna zidovi su slepljeni i nalazi se u karlinoj duplji, a kada je ispunjena onda je u trbunoj duplji. Na suenom delu vratu nastavlja se uretra i tu su 2 sfinktera: - spoljanji poprenoprugasti miii - unutranji glatki Mokrau iz bubrene karlice u beiku sprovodi po jedan ureter iz svakog bubrega. Peristaltikim pokretima zida uretre mokraa se transportuje do beike. Mikcija pranjenje beike je refleksni in. Receptori su u zidu beike i nadrauju se istezanjem zida u toku punjenja beike. Ima osobine plastinog tonusa prilagoava se stepenu punjenosti bez promene tonusa muskulature. Aferentni put vlakna parasimpatikusa. Eferentni put motorna vlakna parasimpatikusa efekat je mikcija: kontrakcija zida mokrane beike, inhibicija tonusa unutranjeg sfinktera, relaksira se spoljanji sfinkter. Efekat mikcije kod mokrenja spoljanji sfinkter je relaksiran, ali se on moe kontrahovati i spreiti isticanje mokrae pod dejstvom viih centara pons i KVM. Cistometrogram crte koji pokazuje promene tonusa zida u odnosu na stepen ispunjenosti. Centar za mikciju je centrum veziko spinale u sakralnom delu kimene modine. Kod oteenja kimene modine iznad centra za mikciju onemoguena je voljna kontrola mokrenja. Oteenje centra gubitak tonusa zida pa je beika kao maksimalno istegnuta kesa, a mokraa se preliva i curi napolje. Tada dolazi do prskanja zida beike mokraa se izliva u trbunu duplju, to vodi intoksikaciji organizma (izaziva peritonitis). Kada se javi kod ivotinja vri se eutanazija. Oteenje ispod centra nema posledice. Na vratu mokrane beike postoji unutranji sfinkter pod kontrolom simpatikusa i parasimpatikusa i spoljanji sfinkter koji je pod kontrolom volje. Oba mogu biti otvorena u toku mikcije. Domestikacijom i dresurom se kod nekih vrsta moe razviti i voljna kontrola mokrenja (pas, maka). 3. Vitamin K se zove i filohinon, antihemoragiki. Postoje : - K1 u lisnatom zelenom povru, detelini - K2 sintetiu bakterije resorbuje se uz pomo unih kiselina - u sintezu 2,7,9 i 10 faktora koagulacije

hipovitaminoza K : Je retka jer ga sintetiu mikroor., ptice ga moraju unositi hranim Antagonisti K : dikumarol, markumar za unitavanje glodara i u terapiji infarkta i tromboza. 4. Kora velikog mozga (KVM) - veliki ili prednji mozak telencefalon - izgraen je iz sive i bele mase - pripadaju mu kora, korpus kalozum i bazalne ganglije KVM delimo na : - senzornu - KVM - motornu - MKVM - limbusnu Sve tri se mogu podeliti na 1, 2, 3(asocijativna kora) - Postoje : Leva hemisfera : kontrolie precizne pokrete optimizam, govor, raunske radnje, pokrete prstiju.Ona je dominantna kod ljudi koji piu desnom rukom.Ona imenuje likove i predmete. Desna hemisfera : pesimizam, pevanje, vizuelna i prostorna shvatanja.Ona raspoznaje likove i predmete. - 1 regije MKVM imaju direktne veze sa specifinim miiima za diskretne pokrete, dok su 1 regije KVM povezane sa receptorima somatskog senzibiliteta i sa ulnim receptorima. 2 regije daju smisao funkcijama 1 regije, odnosno daju smisao specifinim aferentnim i eferentnim signalima, dok 3 (asocijativne) regije primaju i analiziraju signale iz mnogih regiona kore i iz subkortikalnih struktura. KVM je najvii centar do koga dolaze impulsi sa receptora somatskog senzibiliteta, iz ula ukusa, vida, sluha i podaci o svesnom dubokom senzibilitetu ( sa proprioceptora). U KVM je projekcija receptora somatskog senzibiliteta, ula ukusa, vida i sluha i to je senzorni HOMUNKULUS. KVM moe biti : 1 - prima podatke 2 - prima vidne i slune informacije 3 - asocijativna Mapiranjem senzitivnih regiona u korteksu utvreno je da za svaku eliju u korteksu postoji specifino polje na koi koje moe da menja stepen pranjenja te elije, ova polja se nazivaju receptivna polja.Receptivno polje je onaj region na receptornoj povrini tela koji kada se nadrauje, izaziva akscitaciju ili inhibiciju na specifinoj eliji u korteksu sa koje se vri registrovanje. Mapiranje senzitivnih regiona korteksa kunia, make i majmuna.Poloaj i veliina zona su kod razliitih ivotinja razliiti.Delovi lica, usta, jezik nesrazmerno su vei od drugih delova tela, prsti proporcionalno vei od udova. Kod ovaca najzastupljenija senzitivna inervacija gornje usne.Otuda su projekciona polja ovih delova tela dominantna u senzitivnim oblastima korteksa.Aferentni putevi iz usana se ne ukrtaju. Kod konja glavni senzitivni signali stiu iz nozdrva. U prepoznavanju objekta uestvuju zajedno receptori nozdrva i ula vida. Kod preivara usne imaju dominantnu senzitivnu ulogu, ali je i ulo mirisa dobro razvijeno. Nervni putevi sa usana, kao i olfaktivni putevi odlaze u korteks ipsilateralno. Kod svinje trup i

udovi nisu skoro ni predstavljeni u korteksu.Kod nje glavni putevi dolaze iz njuke koja dominira u najveem delu senzitivne regije. Nervna vlakna iz njuke stiu kontralateralno. Kod pasa, maaka i kunia najvee su projekcione zone za dlake antene i za ape, kod svinja za njuku, kod konja za nozdrve, a kod ptica za fotoreceptore. Ablacija (odstranjivanje) 2 polja ne izazivaju kod ivotinja nikakve ozbiljne poremeaje u drugim senzitivnim funkcijama, dok ablacija 1 somato-senzitivnih oblasti ima za posledicu smanjnu mogunost raspoznavanja u odgovarajuim delovima tela. Poremeaj e biti jae izraen ako su bilateralno odstranjena i 1 i 2 senzitivna polja. MKVM projekcije svih pokreta poprenoprugastih miia 1 - motorni HOMUNKULUS je predstavnitvo pokreta poprenoprugastih miia 2 - nalaze se pored 1 Limbusna KVM ponaanje je motivisano emocijama, tj. donoenjem emotivnih odluka o nainu reagovanja na 1 informacije, a limbusna kora je deo motivacionog limbusnog sistema. Najvei deo KVM pripada 3 korteksu (asocijativna KVM) od ije aktivnosti zavise najpreciznije funkcije, kao to su govor, pisanje, razmiljanje.

XIII kombinacija
1. Slezina Slezina je organ trbune duplje, nalazi se sa leve strane eluca. Obavijena je vezivnom kapsulom od koje se pruaju vezivne pregrade koje slezinu dele na renjie. Sastoji se iz: - crvena pulpa sinusoidi (krvni sudovi) - bela pulpa limfni vorovi Uloge slezine: 1. limfopoetini organ i sekundarni organ imuniteta 2. depo krvi u organizmu u toku miinog rada kada je potrebno vie krvi ona izbacuje krv koncentrovaniju i bogatiju eritrocitima 3. u slezini je hemoliza eritrocita 4. hematopoezni organ u fetalnom razvoju 5. depo gvoa u obliku feritina Pored svega navedenog slezina nije neophodna za ivot. Vozaima bi bilo poeljno izvaditi slezinu jer bi u sluau povrede dolo do gubitka veih koliina krvi. Nakon uklanjanja njenu ulogu preuzima jetra, ali su osobe podlone infekcijama. 2. Varenje kod ivine Razlikuje se od varenja kod sisara. Nemaju zube, imaju kljun, jezik je slabo pokretan, nemaju meko nepce zbog toga moraju pri ishrani da podiu glavu da neode u respiratorne puteve. Samo golub ima meko nepce komunikacija usne i nosne duplje. Postoji komunikacija preko tvrdog nepca sa nosnom dupljom. Imaju voljku, lezdani i miini eludac koji su razdvojeni, 2 slepa creva (u okviru debelog creva cekum) i kloaku zavretak. Hranu uzimaju kljunom. Lue pljuvaku slinu kao ostale ivotinje, a ima i amilazu. U ezofagusu su lezde koje lue mucine. Pljuvaka samo olakava klizanje zalogaja tokom gutanja jer je u ustima nepovoljna rN za dejstvo amilaze i lipaze. Sve ptice sem golubova moraju da

podignu glavu tokom gutanja jer nemaju meko nepce, pa im hrana ulazi pod uticajem sile gravitacije. Voljka je proirenje jednjaka (ingluvies) gornji deo do voljke i donji od voljke do eluca. Ptice insektivori nemaju voljku, a kod ptica koje jedu zrnastu hranu je dobro razvijena. U dorzalnom zidu voljke su lezde koje lue sluz bogata mucinima i amilazom. Sluz natapa i razmekava hranu. U voljci dominiraju laktobacilusi. Kod golubova se voljka uveava u sezoni leanja na jajima i u poetnoj fazi odgoja mladunaca. Njen epitel pod uticajem prolaktina lui ptiije mleko za ishranu mladunaca bogato proteinima i mastima. U voljci se nalaze mikroorganizmi koji vre enzimsku razgradnju svih sastojaka hrane, a najvie razlau skrob do maltoze i glukoze, razlae se i celuloza ali malo. Skrob (UH) pod uticajem amilaze do maltoza i glukoza se fermentie dalje do mlena kiselina, nie MK i alkohola. Celuloza se u voljci ne razlae znatnije ona se oznaava kao ptiiji burag zbog bakterijske flore u njoj. U voljci se razloi malo UH, proteina, masti. U voljci nije mogua resorpcija. Bez voljke se moe. Voljka vri uvanje hrane, vlaenje i maceriranje, u koliko je prazan eludac, prvo se puni eludac pa voljka, ptice koje imaju voljku mogu vie da pojedu od onih koje je nemaju. lezdani eludac pars glandularis pravi eludac, lui HCl, pepsinogen i mucine i obezbeuje rN = 0,5 2,5 veoma nizak, kiseliji od soka u miinom delu. Uloga je da se hrana tu natapa digestivnim sekretima (elud. sokom). Kod karnivora se hrana tu vari, a kod herbivora se ne vari jer nije mehaniki spremna, zrnevlje nije samleveno. Kokoke i golubovi imaju relativno mali lezdani eludac. U sluznici su lezde od 2 vrste elija: mucini, HCl i pepsinogen. Miini eludac pars muskularis uloga je da mrvi hranu, natapa je sekretima i transportuje dalje. Ovaj je vei od lezdanog. Omoguava aktivaciju pepsinogena iz lezdanog dela pepsin zapoinje proteolizu. Ima jak miini zid kojim stiska i usitnjava zrnevlje. Tu se razvija R = 13 35 KRa, razbija ljusku oraha. Epitel ima kutikulu presvlaku od oroalih naslaga sekreta i deskvamiranih epitelnih elija. titi miie od velikog pritiska. Kod nekih ptica kutikula ima kutikularne zube mehanika obrada hrane. U miinom elucu su zrna peska i kamenii drobljenje hrane. Kamenii se troe, ptice ih unose. Kamenii: - kvarcni mlevenje zrnevlja - kreni meki ne melju zrnevlje slue kao izvor jona Sa2+ za nosilje (ljuska jajeta). Nedostatak peska i kamenia ivina mora jesti samo koncentrat jer je samleven. Bez miinog dela eluca se moe, ali mora jesti samo koncentrat. Regulacija humoralna (gastrin i holecistokinin) i nervna (vagus). Varenje u crevima Varenje je efikasnije nego kod sisara vea koncentracija enzima. Creva su relativno kratka. Tu se nalaze Liberkinjijeve lezde. Imaju brojne resice, ali su krae i tanje. Na granici tankog i debelog postoje 2 cekuma. Debela creva su kratka i zavravaju se kloakom. Jetra je dobro razvijena, imaju unu kesu koja nedostaje kod goluba i imaju dobro razvijen pankreas. Varenje u tankim crevima Skoro je potpuno isto kao kod sisara. Odvija se pod uticajem 3 proteolitika soka. Sve isto kao kod sisara sadre sokove (eluca, pankreasa i ui enzima). Varenje i resorpcija su efikasniji u odnosu na sisare zbog vie temperature, breg metabolizma. Limfni sistem u crevima je slabo razvijen, pa masti prelaze u krv (resorpcija masti preko krvi) Pokreti creva: segmentacioni, peristaltiki i antiperistaltiki. - rN u digestivnom traktu je je od kiselog do neutralnog. Jedino u jejunumu je prelo neto u baznu.

- crevni enzimi proteolitike enzime, karboksi, aminopeptidaze, lipazu, maltazu, saharazu - Pankreasni sok tripsin, himotripsin, karboksi, aminopeptidaze, lipazu, amilazu - u amilaza, une kiseline Voljka: 4 6 lezdani eludac: 0,5 2,5 Miini eludac: 2,5 3,5 Duodenum: 6 7 Jejunum: 6,5 7,1 Ileum: 6,8 7,5 Varenje u debelim crevima Na granici izmeu ileuma nalazi se i ileocekalni sfinkter. U cekumima se nalaze mikroorganizmi koji razlau celulozu, prvenstveno celobiozu (imaju mikrofloru) U debelim crevima nema digestije ali se resorbuje voda i mineralne materije. Pokreti su antiperistaltiki : 1. omoguavaju punjenje cekuma 2. vraanje mokrae iz kloake u kolon i cekume radi resorbovanja vode, zato feces sadri urin i kaast je Pokreta nema u toku defekacije. Ptice defeciraju 50 puta na dan. Resorpcija Kod ptica najvea je u gornjim partijama ileuma. Soli unih kiselina se resorbuju u donjim partijama ileuma (distalnim). Monosaharidi idu AT, AK putem nosaa, a masti difuzijom idu u krv. 3. Mineralokortikosteroidi Nadbubrena lezda : - inervacija simpatikus - korteks - medula Korteks : - zona glomeruloza mineralokortikosteroidi aldosteron - zona fascikulata glukokortikosteroidi kortizon, kortizol - zona retikularis androgeni dehidroepiandrosteron, androstendion Aldosteron ima slab afinitet za proteine krvne plazme, kontrolie bilans Na+ i K+ u ekstracelularnoj tenosti. Poluivot aldosterona u plazmi je oko 15 minuta. Deluje u distalnim sabirnim kanaliima bubrega.Podstie reapsorpciju Na+ i Cl-, a izbacivanje K+ u mokrau, pljuvaku, znoj. Aldosteron utie na reapsorpciju Na+ i vode iz mokrae, pljuvake, znoja i eludanog soka.U prisustvu aldosterona poveava se stepen reapsorpcije Na+ iz lumena tubula u peritubularnu tenost, a samim tim i stepen izluivanja K+ u suprotnom smeru. U miinim i modanim elijama stimulie ulazak K+ u elije, a izlazak Na+. Aldosteron lako prolazi kroz membranu vee se za receptor u eliji.Stimulusi za aldosteron: - hiperkalemija - sistem renin (lue ga jukstaglomerularne elije bubrega) angiotenzin - hiponatriemija - ASTN iz hipofize najee u uslovima stresa 4.Fiziologija sinapsi

To su meuelijske komunikacije, slue za prenos biostruja.Po nainu prenosa biostruja mogu biti hemijske i elektrine, po lokalizaciji centralne (u CNS) i periferne, a po funkciji ekscitacijske i inhibicijske. HEMIJSKE : - ekscitacijske - inhibicijske Hemijske sinapse su sporije, nalaze se u skeletnoj muskulaturi, ostvaruju se posredstvom neurotransmitera (hemijski medijator sintetie ga i oslobaa presinaptika elija). Ova sinapsa ima : - presinaptiku membranu - sinaptiku pukotinu - postsinaptiku membranu Presinaptika membrana je aksonski produetak neurona. U njoj su voltano zavisni kanali za Na, Ca i K, receptori za neurotransmitere.Delovi ove membrane gde ima najvie jonskih kanala i vezikula sa neurotransmiterom zovu se aktivne zone. Sinaptiki zavreci su delovi elija koji meusobno sinaptiki komuniciraju i zovu se sinaptii vorii BUTONI.U njima su mitohondrije i vezikule.Sadraj vezikula je KVANT. Postsinaptika membrana ima jonske kanale i receptore za neurotransmiter.Kanali za Na jon.Depolarizacija ulazak Na jona. Neurotransmiteri su jedinjenja koja se oslobaaju iz nervnih zavretaka pod uticajem AR i reaguju sa odgovarajuim receptorima. Kratkoivii su. Jedan neuron koristi jednu vrstu neurotransmitera. Ima preko 100 vrsta neurotransmitera, a veliki deo nastaje u somi. Kada se proizvede u somi pakuju se u vezikule i poinje da ih sputa u akson. Soma sintetie neurotransmitere i kada ih transportuje ka dole to je anterogradni transport i vezikula se sputa 40 sm na dan (iz some prema aksonskim zavrecima), a retrogradni transport iz nervnih zavretaka u somu (suprotan anterogradnom), transportuju se delovi membrana ili organela koji su oteeni, razni neutrofilni faktori i to sve jer neuroni ne mogu da se razmnoavaju, pa moraju da se regeneriu produkcijom i zamenom svojih proteina. Retrogradnim transportom se moe transportovati i virus besnila, herpes simpleksa i polio virus. Postoje 2 anterogradna transporta brzi ili akson transport i spori ili aksoplazmacki. Kriterijumi za neurotransmitere : - da je prisutan u nervnom zavretku - da se oslobaa pod uticajem Sa jona - da ispoljava iste efekte in vivo i in vitro uslovima Neurotransmiteri : acetilholin (Ach), dopamin, adrenalin, noradrenalin, serotonin. Ach : Deluje preko 2 vrste receptora holinergiki receptori : 1. nikotinski to su jonski kanali za koje se vezuju 2 molekula ATR i poinju da proputaju Na jone 2. muskarinski deluju posredstvom G proteina, ima ih puno Kateholamini - dopamin (DA) neuromelanin - noradrenalin - inhibitorni neurotransmiteri su GAVA i glicin, a ekcitacijski glutamat i aspartat. Svi ostali neurotransmiteri mogu biti i jedni i drugi, a ova 4 samo ono zata su namenjeni.

Centralne sinapse su veoma brojne u SN. Neuron ima u proseku samo 1000 sinapsi, ako u SN ima 12 109 neurona, onda sinapsi ima 12 1012. One imaju vodeu ulogu u tom strukturno i funkcionalno najsloenijem sistemu u organizmu sisara. Prema dejstvu neurotransmitera dele se na ekscitacijske i inhibicijske.Prema delovima neurona na aksodendritske, aksosomatske, aksoaksonske i dendrodendritske.Ove sinapse su iskljuivo ekscitacijske komunikacija meu neuronima. Periferne neuron i miina (lezdana) elija. ELEKTRINE : su mesta direktnog ulivanja jonskih kanala 2 elije kroz meuelijski matriks. Joni difunduju kroz kanale bez kontakta sa matriksom. Postoje kod srca, visceralnih glatkih miia, u retini, u KVM ... Nisu neophodni neurotransmiteri i nema pukotine ni sinaptikog zadravanja. Reaguju po zakonu sve ili nita.Prenose preteno dvosmerno prevoenje, nemaju neurotransmiter i te sinapse su brze i prenose ekscitaciju. Mogu biti centralne (vestibularna jedra) i periferne. Egzocitoza neurotransmitera AR doe ili kontinuirano ili skakue i depolarizacija zahvati presinaptiku membranu i otvara Sa+ voltane kanale, Sa jon ulazi u buton i pomera vezikule ka presinaptikoj membrani, one se pripajaju i prazne egzocitoza, neurotransmiter porolazi do postsinaptike membrane, iri kanale ligand i otvara ih za Na+ i ona se depolarie.Prenos depolarizacije je uslovljen oslobaanjem neurotransmitera. Moe nastati ekscitacijski postsinaptiki potencijal (ERR) i inhibicijski postsinaptiki potencijal ( IPSP), tako hemijske sinapse delimo na ekscitacijske i inhibicijske. Ekscitacijske sinapse Kada Sa jon ulazi u buton i inicira egzocitozu neurotransmitera recimo acetilholin koji se egzocitozom prebacuje na kanale na postsinaptikoj membrani, otvara ih za Na i dolazi do depolarizacije to je lokalna ili ERR depolarizacija. Zbog svega ovoga postoji sinaptiko zadravanje (0,5 1 m/) jer za sve ovo treba vremena. 1 ERR ne moe postii prag, ali ga moe pribliiti momentu okidanja i on je lokalna hipopolarizacija. Inhibicijske sinapse Ista pria samo to je neurotransmiter inhibitorski, on na postsinaptikoj membrani puta hloridne jone i razvija se lokalna hiperpolarizacija tj. IPSP, uspavljuje susednu eliju. Sumacija ERR i IPSP Jedan neuron ima puno sinapsi, praktino nema dela koji nije njima pokriven, a svaki akson ima preko 1000 grama tako da komunicira sa 100 drugih neurona. Aksonski breuljak, inicijalni segment blie je pragu i oni su zajedno najpodraljiviji deo neurona zato to tu ima najvie jonskih kanala najlake odreaguje. Na neuron deluju ERR-i (vie njih), a istovremeno mogu delovati i IPSP oni se sumiraju i da bi se desio AR moraju dominirati ERR, a AR dalje putuje ka aksonima. Na akson delje puno ERR ali i jako puno IPSP i oni se takoe sumiraju. Dendriti i soma su glavno receptivno mesto neurona, tu se sve sumira.Broj ulaza u neuron moe biti od 800 200 000 drugih neurona, oni svi alju, neki ERR, neki IPSP on ih sumira u inicijalnom segmentu i tu se odluuje ta e poslati na oko 100 neurona sa kojima komunicira preko aksona (kao telefonska centrala). Vremenska sumacija je kada stie istovremeno jedan za drugim mnogo ERR, a neophodno je da doe najmanje 10 sa jedne sinapse. Prostorna sumacija vie ERR dolazi sa razliitih sinapsi. Konvergencija sinapsi neuron prima informacije od drugih neurona. Divergencija sinapsi neuron alje informacije drugim neuronima.

XIV kombincija
1. Fiziologija krvnih sudova Sistemska cirkulacija (veliki krvotok) poinje od LK koja pumpa krv u aortu, ta krv se dalje kree kroz arterije i arteriole do kapilara gde se vri razmena gasova i hranljivih materija izmeu krvi i tkiva, a zatim se krv preko venula i vena vraa prema srcu i uliva u DRK gde se zavrava sistemska cirkulacija. U njoj vlada visoki krvni pritisak ime se obezbeuju dobra snadbevenost svih organa i tkiva krvlju. Idui od arterija ka venama, pritisak progresivno opada, tako da je u DRK oko nule. Pluna cirkulacija (mali krvotok) poinje od DK koja pod malim pritiskom pumpa krv u plunu arteriju koja tu vensku krv odvodi do plua, gde se grana u sistem kapilara koji su u prisnom kontaktu sa alveolama. U kapilarima plunog krvotoka vri se razmena gasova izmeu krvi i alveolarnog vazduha, a zatim se ta oksigenisana krv, preko plunih venula i vena, vraa u LRK, gde se zavrava pluna cirkulacija. Kretanje krvi u zatvorenom sistemu krvnih sudova hemodinamika. Krvni pritisak je sila kojom krv deluje na jedinicu povrine zida krvnog suda. Protok predstavlja koliinu krvi koja proe kroz neko mesto u cirkulaciji u jednom odreenom vremenskom periodu. Otpor je sila koja se protivi toku krvi i zavisi od duine i prenika krvnog suda i od viskoznosti krvi. Krvni sudovi grade cirkulatorni sistem. Prema anatomskim i funkcionalnim osobinama: arterije, arteriole, kapilari, venule i vene. Zid krvnih sudova: - t.intima endotelne elije i vezivo - t.media glatka miina vlakna - t.adventicija vezivo Arterije: aorta (najelastinija) i velike arterije sadre veliku koliinu elastinih vlakana, a malo miinih elija. Arteriole imaju vie miinih elija, a manje elastinih vlakana. Mogu da menjaju svoj lumen. Kapilari su najsitniji krvni sudovi. Venule su malo deblje od kapilara. Vene su najrastegljiviji krvni sudovi. U njima se moe smestiti puno krvi pa su one kapacitativni krvni sudovi. U njima je slabo razvijena t.media. T.intima vena gradi nabore zalisci koji ne dozvoljavaju da se krv vrati nazad, ve usmeravaju krv ka srcu. Vene su antigravitacione. Zalisci ne postoje u venama: mozga, unutranjih organa i u velikim upljim venama. Tok krvi u krvnim sudovima moe biti: laminaran i turbulentan, ali je ei laminaran. Tanak sloj krvi u kontaktu sa zidom krvnog suda se ne kree. Sledei sloj se kree sporo, onaj do njega malo bre i u sredini je najbri. Kada brzina laminarnog toka pree kritinu brzinu kretanja tok postaje turbulentan. Verovatnoa nastanka turbulencije se objanjava Rejnoldsovim brojem (Re). to je vei Re vea je verovatnoa nastanka turbulencije kada je Re = 200 nastaje turbulencija. U fiziolokim uslovima u velikim arterijama Re = 1000. Laminaran tok je neujan, a turbulencija stvara umove. Brzina kretanja krvi na poetku aorte je 150 sm/, u V.jugularis 30sm/, a u kapilarima 0,05sm/. U arteriolama je R = 10 KRa.

2. Motorika predeludaca Omoguava meanje novo prispele hrane sa ve postojeim sadrajem buraga, usitnjavanje hrane, maceriranju i potiskivanje himusa prema siritu. Hrana u buragu 1 - 3 dana. BURAG STRATIFIKACIJA uslojavanje Svaki deo predeludaca sopstveni automatizam kontrahuje se nezavisno od ostalih. Retikulo (mreavac) rumen (burag) ine jedinstvenu celinu povezane kontrakcije. Retikolorumenski ciklusi za 5 minuta 7 12 krave, ovce 7 14. Kontrakcije retikulo rumena zapoinju u mreavcu. Mreavac ima dvofazne kontrakcije : - prva kraa faza mreavac se delimino skupi na polovinu svoje zapremine. Posle kratka dekontrakcija. - druga snana, nagla, mreavac potpuno gubi lumen. Deo tenosti sa finim esticama se potiskuje iz mreavca u listavac kroz relaksiran retikulo omazalni otvor. estice vee od 2 m ne prolaze kroz retikulo omazalni otvor, pa idu ka dorzalnoj buragovoj kesi. Posle druge faze je relaksacija mreavca pa tenost iz buraga prelazi u mreavac. U vreme preivanja dvofazne kontrakcije mreavca su trofazne. Neposredno pre zavretka druge faze kontrakcije mreavca, njegov kontrakcioni talas ide kaudalno, prema buragu. Kada je kotrahovana dorzalna kesa buraga ventralna je relaksirana i obrnuto : - 1o kontrakcijoni A talas usmeren unazad kontrakcija cele dorzalne kese posle dvofazne kontrakcije mreavca. - 2o V talas usmeren unapred kranijalno ne predhodi mu dvofazna kontrakcija mreavca jer je mreavac relaksiran. Listavac : spore kontrakcije, uvre se oko svoje ose. Listovi se kontrahuju nezavisno od tela. Sirite : kao pravi jednokomoran eludac. 3. Mikroelementi Ima ih manje od 100 mg/kg TM : Fe, J, Cu, Se, Zn, Mn, Co, F Fe: - 70 mg/kg TM - 70 % Fe je u Hb, 16 % feritin, a 7 % mioglobin - detoksikuje se u vidu feritina - ulazi u sastav Hb, mioglobina - ulazi u sastav fermenata u oksido-redukciji - ima sposobnost recikliranja U biljnij hrani je Fe2+, a u ivotinjskoj Fe3+ koji pree u Fe2+ i resorbuje se AT. Cu bakar: - u krvi se vee za albumine i ceruloplazmin regulie stepen resorpcije i nagomilavanja Cu u tkivima. Uloge Cu: - u sastavu metaloenzima - aktivira enzime za pigmentaciju dlake i vune - u eritropoezi J2:

Mn: Zn: Selen : -

95 % resorbovanog J ide u tireoideu ulazi u sastav hormona T3 i T4 T4-tetrajod tirozin tiroksin ima ga u svim tkivima i organima u sastav enzima, kotanog tkiva i hrskavice hondroitin sulfat za funkciju polnih organa sastojak karboanhidraze vezan je za endokrini pankreas za proizvodnju insulina za normalnu spermatogenezu ulazi u sastav glutation peroksidaze uklanja N2O2 i produava vek elijama. N2O2 vri peroksidaciju masti, a posebno su osetljive membrane eritrocita, mitohondrija, spermatozoida vitamin E protiv slobodnih radikala

Co kobalt : - ulazi u sastav V12 cijankobaltamin za eritropoezu i protiv perniciozne anemije. 4.Simpatikus

Simpatikus i parasimpatikus su grane vegetativnog nervnog sistema (periferni autonomni nervni sistem). Deluju antagonistiki. Simpatikus ima vezikule sa neurotransmiterom noradrenalin, a parasimpatikus acetil holin. Samo na pljuvane i polne lezde deluju sinergistiki. Parasimpatikus erekcija, a simpatikus ejakulacija. Organi na koje deluje samo simpatikus : 1. krvni sudovi 2. lezde nadbubrega 3. znojne lezde 4. trei oni kapak acetil-holin noradrenalin CNS ----------------------------------- GANGLIJA ---------------------------------------- ORGAN preganglijsko vlakno postganglijsko vlakno Simpatikus kontrolie rad organa zajedno sa parasimpatikusom.Najvii centri simpatikusa su u hipotalamusu. Pojaan tonus simpatikusa je u psihofizikoj uzbuenosti. Efekti su : 1. midrijaza iri zenice 2. simpatika pljuvaka malo lepljiva bogata mucinom vazokonsriktorna nervna vlakna 3. nakostreenost 4. znojenje 5. bledo lice 6. dilatirane bronhije 7. eferentna vlakna su difuzno rasprostranjena 8. brzo produbljeno disanje 1. pozitivno hronotropno dejstvo ubrzava srani rad (tahikardija) 2. pozitivno inotropno dejstvo poveava snagu srane kontrakcije

3. pozitivno batnotropno dejstvo poveava razdraljivost miokarda 4. pozitivno dromotropno dejstvo poveava provodljivost miokarda 9. smanjena digestivna motorika i sekrecija, pojaan tonus sfinktera 10. oputanje zida beike 11. porast glikemije, lipemije i T 12. podsticaj ejakulacije i orgazma 13. podsticaj budnosti 14. tela simpatikusnih preganglijskih neurona smetena su u intermediolateralnim rogovima sive mase torakalnog i lumbalnog dela kimene modine Simpatikus inervie ceo srani mii preko N.akcelerantesa

XV kombinacija
1. Homeostaza Postje 2 sredine u kojima se odvija ivot: - spoljanja - unutranja sredina Svi organizmi svoje aktivnosti vre u spoljanjoj sredini. ivotni fenomeni se vre u rasponu temperature od 50S do + 50S (dakle ima odreen sastav atmosferskog vazduha, pritiska, temperature. Ono to je spoljanja sredina za organizam to je unutranja sredina za eliju. Unutranja sredina je ekstracelularna tenost koja obliva sve elije organizma ( u intersticijalnom prostoru) i ta tenost je preko elijske membrane u kontaktu sa tenou u elijama. Za pavilno odvijanje ivotnih procesa u eliji bitno je postojanje konstantnog sastava unutranje sredine. Promene sastava tetno deluju na ivotne procese, a moe doi i do uginua elije. Homeostaza je postojanje i odravanje konstantnosti stalnosti sastava unutranje sredine. Parametri homeostaze: 1. izotonija stalnost osmocke koncentracije 2. izojonija stalnost koncentracije jona 3. izohidrija stalnost koncentracije jona H+ (rH) 4. glikemija koncentracija glikoze u krvi 5. homeotermija stalnost telesne temperature Izotonija estice se u rastvoru stalno kreu i udaraju u okolne zidove vrei na njih pritisak i to je osmotski pritisak. U hipotalamusu su osmoreceptori koji kontroliu osmolarnost krvi. Kada je ona poveana (znojenje, dijareja, unos soli) osmoreceptori generiu AP koji ide do neurohipofize i iz nje se oslobodi vazopresin (antidiuretini hormon) fakultativna reapsorpcija H2O. Kada je osmolarnost krvi smanjena kod unosa puno H2O ne lui se vazopresin nema fakultativne reapsorpcije i viak H2O se izlui. Terapija kod gubitka tenosti : ne destilovana H2O ve izotonini fizioloki rastvor 0,9 % (1, 25 mol) NaCl. Osmocka [] telesnih tenosti iznosi 0,330 Om. Izojonija za stanje elijske membrane, za stanje srca, miia. Viak Ca2+ u rastvoru koji se povodi kroz izolovano srce dovodi do zaustavljanja rada srca u sistoli, a smanjenje nivoa Ca i Mg2+ u krvi izaziva poveanu nervnomiinu razdraljivost i pojavu tetanija.

Izohidrija rH krvi 7,35 7,45 - ona se odrava zahvaljujui puferima, pluima, koi i bubrezima.Ako se desi da je rH = 7,1 ili 7,8 nastupa smrt. Kada je rH = 7,1 ivotinja pada u komu, a kada je rH = 7,8 dolazi do greva. Regulacija homeostaze: Kontrolu aktivnosti organa i koordinaciju tih aktivnosti vri nervni i endokrini sistem. Povratna sprega (fed-bek) reakcija koja je pokrenuta od nekog stimulusa dovodi do gaenja tog stimulusa. Primer: visoka [] CO2 izaziva hiperventilaciju plua koja gasi stimulus smanjuje SO2 u krvi. - negativna povratna sprega ako se neki parametar promeni negativna povratna sprega e ga vratiti u normalu i tako se odrava homeostaza. Primer: baroreceptori u luku aorte i karotidnom sinusu reguliu krvni pritisak. Kod poveanja krvnog pritiska stimulus impulsi idu do centra u produenu modinu i pritisak pada. - pozitivna povratna sprega uzrok smrti zaarani krug (cirkulus vitiozus) kada stimulus pokrene neku reakciju ona indukuje sve vee poveanje intenziteta stimulusa. Primer: gubitak krvi vaskularni kolaps, pada i pritisak, nastaje hipoksija i hiperkapnija, tahikardija i doie do smrti. Najvanije reakcije pozitivne povratne sprege su : 1. pri poroaju (kada istekne rok graviditeta, dolazi do reakcije miometrije kontrakcije zida materice, lui se oksitocin, dolazi do poroaja) 2. ejakulacija mleka 3. retikularna formacija mozga 2. Podrigivanje ruktus, eruktacio Gasovi su CO2 i metan. H, O i N nalaze se u neznatnoj koliini i to relativno kratko. CO2 nastaje za vreme fermentacije UH i dekarboksilacije AK. Metan nastaje redukcijom CO2 od strane metanogenih bakterija. Gasovi iz buraga se uklanjaju podrigivanjem ili resorpcijom u krv Najvie gasova nastaje 4 sata od obroka. Veina gasova se izbaci podrigivanjem, manji deo se resorbuje u krv i linfu putem kroz zid buraga i iz krvi eliminie preko plua. Podrigivanje je sloen refleksni in kojom se odstranjuju gasovi u buragu elucu. To je zatitni refleks da sprei preterano nakupljanje gasova nadun. Centar za podrigivanje je u produenoj modini. Govee moe da odstrani 300 L /as. Za nastanak podrigivanja neophodan je mehaniki podsticaj sluznice u delu kardije i dorzalne buragove kese tu su mehano receptori. Dolazi do istezanje kardije pod uticajem nagomilanih gasova. Podrigivanje pokree i prisustvo grubih estica hrane. Polovina gasova izlazi u spoljanju sredinu kroz nos ili usta, a druga polovina ide u disajne puteve. Ruktus je poveza sa 2o kontrakcijom buraga bez prethodne kontrakcije mreavca. Teni deo se uklanja iz kardije, a karidija se napuni gasovima koji pokreu refleks ruktusa. Zatim se kontrahuje trbupni zid da bi podigao pritisak u buragu, da se otvori donji sfinkter jednjaka i da se gasovi utisnu u jednjak. Antiperistatika jednjaka pomera gasove i izbacuje tako to uzrokuje otvaranje gornjeg sfinktera. Povraanje - refleksni in 1. faza usisavanja antiperistatika creva, eluca i nevoljan udisaj 2. faza istiskivanja Prema poreklu :

- periferno prenatrpanosti i iritiranost eluca - centralno nadraen je centar Kod konja je teko jak kardijani sfinkter, slaba trbuna presa, koso ue jednjaka u eludac. 3. Endokrini pankreas Pankreas je i egzo i endokrina lezda. Endokrini deo ini 1 2 % ukupnog pankreasa. Endokrini deo to su Langerhansova ostrvca sastavljena od 5 tipova elija: - B insulin - A glukagon - D somatostatin - C pankreatini polipeptid - enterohromafilne Insulin je proteinski hormon. ine ga: - A lanac - B lanac - C peptid povezuje A i B lanac to je disulfidna veza. Insulin se sintetie u B elijama u procesu sinteze proteina u jedru. Prvo se sintetie pre pro insulin on odlazi u gERR i tamo se odvoji N terminani peptid i nastane proinsulin A, B lanci i C peptid. Proinsulin ide GA i formiraju se vezikule u citoplazmi B elija. Pored insulina se oslobode proinsulin i C peptid. Koliina endogenog insulina se utvruje na osnovi C peptida. Luenje insulina je bifazno. Stimulus za luenje je: glukoza hiperglikemija posle obroka i insulin je anaboliki hormon; AK i MK. Oni deluju na B elije, stvori se puno ATP i taj ATP zatvori kanale za K+. Zbog poveanog zadravanja K+ dolazi do depolarizacije membrane i otvore se voltano zavisni kanali Ca2+. Ca2+ ue u B eliju, aktivira proteine koji omogue egzocitozu insulina i to je prva faza (akutna faza). Insulin nema nosae, poluivot nekoliko minuta. Receptori su na membrani. Insulin ne utie na unoenje glukoze u : - nervne elije - hepatocite - tubulocite - eritrocite - enterocite - leukocite Insuli utie na unoenje glukoze u: - miine elije - elije masnog tkiva Insulin stimulie ulazak glukoze u elije i sintezu glikogena. Stimulusi za insulin: gastrin, sekretin, holecistokinin, glukagon, gastrointestinalni peptid. Kod preivara propionska kiselina. Inhibicija insulina: aktivacija simpatikusa, pad K+, somatostatin. eer: tip 1 nedostatak insulina; tip 2 nema receptora za insulin. Glukagon lue A elije. On je kataboliki stimulus. On je glavni za glukoneogenezu samo kod preivara, a kod ostalih je kortizol za glukoneogenezu. Dejstvo glukagona: - stimulie glukogenolizu - stimulie lipolizu

- stimulie glukoneogenezu Somatostatin lue D elije. On inhibira luenje insulina i glukagona. 4. Produena modina (medulla oblongata) Produena modina je nastavak kimene modine (medulla rinalis) prema mozgu. ini dno 4 modane komore. Njena siva masa je organizovana u vidu veeg broja skupine neurona slinih funkcija (nukleusi) rasporeenih na vie mesta, a izmeu njih se nalaze snopovi nervnih vlakana koji predstavljaju ushodne i nishodne puteve (bela masa) poreklom od neurona iz susednih bliih i daljih podruja sive mase. Produena modina predstavlja najosetljiviji deo CNS. Skupine neurona sa istom funkcijom u produenoj modini grade nervne centre. Refleksni centri koji se nalaze u njoj mogu se svrstati u 3 grupe: 2. Centri vitalnih funkcija - centri za disanje (inspiratorni i ekspiratorni) - vazomotorni centar sastoji se iz 2 dela lateralnog i medijalnog podruja. Lateralno podruje prenosi impulse preko simpatikusnih vlakana koji ubrzavaju rad srca (tahikardija) i poveavaju tonus glatke muskulature u zidu krvnih sudova to dovodi do vazokonstricije (skupljanja) i poveanja krvnog pritiska to je PRESORNO podruje. Medijalni i donji deo presornog cenra alju inhibicijske impulse u presorno podruje i smanjuje tonus simpatikusnih vlakana koji idu prema srcu i zidovima krvnih sudova, poveava se tons vagusa, usporava rad srca (bradikardija), vazodilatacija (irenje) i pada krvnog pritiska to je DEPRESORNO podruje. 3. Centri zatitnih refleksa - kaljanje, kijanje, luenje suza, povraanje, kornealni refleks (procenu dubine narkoze, utvrivanje da li je ivotinja u ivotu ili ne), uenje, dahtanje, podrigivanje. 3. Centri digestivnih funkcija - vakanje, luenje pljuvake (salivacija), gutanje, preivanje, sisanje, refleks ezofagealnog leba. Tu je i bulbarni centar za defekaciju ali on povezuje defekaciju sa disanjem, prilgoava rad srca pri defekaciji. U produenoj modini izlaze 9, 10, 11 i 12 kranijalni nervi. Tu su i centri za fonaciju oglaavanje. Kod ljutnje dolazi do ubrzanog rada srca, opte vazokonstrikcije praene bledilom lica i poveanja krvnog pritiska kod ljudi.

XVI kombinacija
1. Fiziologija kapilara Kapilari su najsitniji krvni sudovi i u njima se odvija razmena hranljivih materija izmeu krvi i tkiva. Duina kapilara je 0,5 mm, prenik 5 8 m, a debljina zida 0,3 0,5 m. Sa spoljanje strane zida je pericit koji ima fagocitnu i nutritivnu ulogu. Krv u kapilar ulazi kroz arteriolu, a izlazi venulom. Podela kapilara: - kontinuirani endotelne elije nemaju pore, bazalna lamina je kompletna - fenestrovani sa dijafragmom endotelne elije imaju pore, bazalna lamina je kompletna - fenestrovani bez dijafragme diskontinuirani

sinusoidni diskontinuirani iroke pore kontakt izmeu endotelnih elija nije direktan ve postoje sinusi pore, nalaze se u kotanom tkivu, kroz njih mogu proi cele elije. Svi krvni sudovi osim kapilara u svom zidu imaju miine elije. Promena prenika kapilara, zavisi od koliine krvi u njima, naziva se vazomocija. Kapilarna membrana po propustljivosti je dijalitika to znai da proputa estice pravih rastvora. Materije se najee transportuju difuzijom. Voda prolazi pasivno u oba smera. Sistem krvnih sudova koji gradi jednu osnovnu jedinicu kapilarnig korita naziva se terminalni krvotok ili mikrocirkulacija. Difuzija: - kroz membranu endotelne elije H2O, O2, CO2 (liposolubilni) - kroz pore voda, glukoza (pravi rastvori) Pore su slabo propustljive za proteine, posebno za albumin. Najlake prolazi mioglobin. Pore najlake proputaju: - vodu - NaCl - ureju - glukozu - mioglobin - hemoglobin - albumin Na prolazu kroz membranu utiu: molekulska masa ali i struktura molekula. Za Hb je propustljivost 100 puta vea nego za albumin: Hb = 68 000 Dlt. Alb = 69 000 Dlt. Razmena materija difuzija ima najvie udela u razmeni materija izmeu krvi (tee kroz kapilar) i meuelijske tenosti. Prema meuelijskoj tenosti difunduju O2 i glukoza jer ih ima vie u krvi. Prema krvi difunduju CO2 i mlena kiselina. Voda difunduje u oba pravca koliina vode koja difunduje u jednom pravcu jednaka je koliini vode koja difunduje u drugom pravcu. filtracija voda i pravi rastvori (AK, glukoza). Filtracija zavisi od dve sile: gradijent hidrostatskog pritiska (NR = 4,8) sila koja tera tenost iz kapilara. gradijent osmotskog pritiska (OR = 3,3) usmerava tenost prema lumenu kapilara. FP = 1,5 KRa od arterijskog ka venskom delu pada. Venski kapilar je deo kapilara koji uvlai tenost iz meuelijskih prostora. Poveanje metabolizma poveava protok krvi i broj krvnih sudova. Stvaranje novih krvnih sudova je angiogeneza. 2. Makroelementi se nalaze vie od 100 mg/kg TM, a mikro manje od 100 mg/kg TM. Makroelementi : Na, K, Ca, Mg, Cl, HCO3, sulfati, fosfati. Na+: - glavni ekstracelularni katjon - 142 mmol/L - izaziva depolarizaciju - u sastav NaCl

K :
+

sastav pufera

membranski potencijal mirovanja 99 % K+ je u eliji rast, deoba elije, 1 % K+ je ekstracelularno i ima ga 4 mmol/L, a preko 5 mmol je hiperkaliemija, ispod 3,5 mmol hipokalijemija - velika razlika u koncentraciji K+ izmeu membrana odrava se aktivnou Na K ATR-aza. Cl- - hloridi : - u ekstracelularnoj tenosti 110 mmol/L, u eliji 10 mmol/L - ulazi u sastav NCl - aktivator je enzima koji razlau skrob: amilaze pljuvaka i pankreas HSO3- - bikarbonati - u pljuvaci dig.sokovima, sastav su pepela. Ca2+ -ima ga vie ekstracelularno. U krvi 2,2 2,4 mmol/L. U krvi je u 3 oblika: - jonski-difuzibilni 50 % - veina - vezan za proteine nedifuzibilni 41 % - kao fosfatne i citratne soli 9 % 99 % Ca2+ je u kostima kao hiproksiapatit Ca3(PO4)2 Ca2+ se unosi hranom u obliku nerastvorljivih soli koje HCl prevodi u rastvorljive. Resorbuje se olakanom difuzijom. Uloge Ca2+: - daje vrstinu kostima i zubima - regulie se nervno-miina razdraljivost - aktivator kontrakcije - u koagulaciji 4 faktor - aktivator Ca2+ zavisne ATR-aze enzim - 2o glasnik u eliji Regulacija Ca2+: - parat hormon kod hipokalcemije: stimulie resorpciju Ca iz kostiju, iz bubrega i stimulie sintezu D3 kalcitriola - kalcitriol D3 kod hipokalcemije i hipofosfatemije - kalcitonin Fosfor: - odnos Ca : P = 2 : 1 - fosfatni pufer - u sastav ATP, kreatin-R, DNK, RNK, fosfolipida, fosfoproteina - 86 % P je u kostima, a 14 % intracelularna tenost Regulacija P: parathormon i D vitamin. Mg: - jonski difuzibilni 70 % i vezan 30 % - 62 % Mg u kostima - aktivator enzima, u miinoj kontrakciji Regulacija Mg: - parathormon - aldosteron O42- : - potiu iz AK sa -cistin, cistein, metionin

3. u

detoksikuju metabolite ulaze u sastav hondroitin sulfata u kostima

u je proizvod koga hepatociti neprekidno izluuju u une kapilare. uni kapilari se spajaju u vee une sudove od kojih se na kraju formira jedan izvodni kanal duktus hepatikus. Kod ivotinja koje nemaju unu kesu ovaj kanal se uliva direktno u duodenum, a kod ivotinja koje je imaju, on se spaja sa izvodnim kanalom une kesice duktus cistikus i kao zajedniki izvodni kanal - duktus holedokus dospeva do duodenuma. u je: - sekret jer sadri soli unih kiselina i holesterol koji vare masti. - ekskret jer sadri krajnje produkte metabolizma koji se izbacuju fecesom: une boje, viak holesterola, otrovi, lekovi. Biljojedi zbog kontinuiranog varenja ne koncentruju u. U unoj kesi u je koncentrovana, tamnija rH = 5,3 7. u jetre je tena, svetlija i bazna rH = 8. Sastav ui: neorganski voda, HSO3- - daju baznu reakciju. Organski: soli unih kiselina, une boje, holesterol. une kiseline nastaju od holesterola. Primarne une kis. su holna i kod svinje henodezoksiholna. Vezane su za Na+ u vidu soli unih kis. Hidroksilacijom primarne holne nastaju sekundarne dezoksi i litoholna, koje ulaze u enterohepatino kruenje. Zbog smanjenja luenja soli unih kis. dolazi do poremeaja u varenju masti pa izmet sadri mnogo nesvarenih masti koje mu daju beliastu boju steatorea. Tada dolazi do smanjene resorpcije liposolubilnih A, D, E i K hipovitaminoze. Uloge soli unih kis. : resorbuju se u ileumu - deterdentska - aktiviraju kolipazu i lipazu - omoguavaju laku resorpciju proizvoda lipolize i ostalih liposolubilnih materija - ispoljavaju holeretino dejstvo podstiu proizvodnju ui u hepatocitima i holagogno dejstvo izluivanje ui u duodenum - pojaavaju motoriku tankog creva - odravaju holesterol u rastvorljivom obliku: holesterol : u.kis. = 1 : 13 - baktericidi Holecistokinin (hormon) podstie proizvodnju i izluivanje ui. Holesterol je normalan sastojak ui, ija je [] mnogo nia od [] unih soli. Hlesterol se moe koncentrovati u unoj kesi, pa je njegova [] znatno vea u vezikularnoj ui nego u hepatinoj. Iz raspalih eritrocita oslobaa se Hb koji prelazi u krvnu plazmu, gde biva prihvaen od strane haptoglobina, tako vezan Hb krui u krvi sve dok ga iz krvi ne prihvate elije RES-a, jetre, slezine i kotane sri. Prvo dolazi do denaturacije proteina globina, koji se potom odvaja od hema. une boje: uti bilirubin, zeleni biliverdin ine u ekskretom. U elijama RES-a nastaje biliverdin koji se pod uticajem biliverdin-reduktaze redukuje u bilirubin koji naputa elije RES-a i vezan za albumine krvne plazme odlazi do elija jetre. Bilirubin se nagomilava u krvi i kada dostigne odreenu [] difunduje iz krvi u tkiva, koje se oboje uto utica ili ikterus. Kod pojaane destrukcije eritrocita (hemolitiki ikterus) ili oteenja parenhima jetre (toksini ikterus), u krvi je poveana [] indirektnog (nerastvrljivog) bilirubina, a u sluaju zaepljenja unih kanala (opstrukcioni ikterus), [] direktnog (rastvorljivog) bilirubina. Direktni bilirubin se zog svoje ratvorljivosti moe otkriti u mokrai, za razliku od indirektnog (nerastvorljivog) koga nema u mokrai. Razlaganjem hema hemoglobina nastaje biliverdin bilirubin. Bilirubin se vee za

proteine krvne plazme i ide do hepatocita slobodan, nekonjugovan (toksian), indirektan bilirubin. U hepatocitima se konjuguju sa glukuronskom kis. i nastaje bilirubin diglukuronid netoksan rastvorljiv u vodi vezan, konjugovan, direktan. On ide u u pa u debela creva i odvaja se glukuronska kis. , a bilirubin se redukuje u urobilinogen (daje boju mokrai). Polovina urobilinogena sterkobilinogen daje boju fecesu, a druga polovina u entero-hepatino kruenje i entero-hepato-renalno kruenje. Bez une kesice se moe. unu kesu nemaju konj, jelen, irafa, kamila, slon, pacov, hrak i golub. Regulisanje luenja ui odigrava se pod uticajem nervnih, humoralnih (najznaajniji su soli unih kiselina) i hemijskih faktora. Draenjem vagusa podstie se luenje ui, a draenjem simpatikusa se inhibira. Supstance koje stimuliu kontrakcije une kese i izbacivanje ui iz unih kanala nazivaju se holagoga.

4. Glukokortikosteroidi Lui ih zona fascikulata kortizon, kortizol (lui se kod konja, svinja, ovaca, pasa, maaka i oveka), kortikosteron (kod zeeva, mieva i pacova).Kortizol je glavni proizvod nadbubrega kod novoroene teladi, a kortikosteron se ne moe uoiti do starosti od 10 dana.U samoj jetri glukokortikosteroidi deluju anaboliki, tj. dolazi do pojaane sinteze proteina jetre i plazminih proteinaUtiu na metabolizam UH, masti i proteina, utiu na limfatino tkivo smanjujui broj limfocita i eozinofila u krvi.Koriste se u terapiji ketoza.Kortizon je glavni za glukoneogenezu.Kortizon stimulie glukoneogenezu u digestivnom traktu poveava resorpciju glukoze i mobilie AK iz miia.Dovodi do vazokonstrikcje, stimulie srce, poveava sekreciju eludanog soka i poveava diurezu jer inhibira vazopresin.Oslobaa se pri stresu i hiperaktivnosti.Ovi hormoni deluju : - antialergijski - antiinflamatorno - imunosupresivno - smanjuju propustljivost kapilara i smanjuju se edemi otoci

XVII kombinacija
1. Fiziologija krvi Krv je telesna tenost koja stalno tokom ivota krui, zahvaljujui radu srca protie u zatvorenom sistemu krvnih sudova. Kratko vreme po izlasku iz krvnog suda u dodiru sa stranom povrinom krv se zgruava, iz tenog stanja prelazi u elatinoznu masu. Koagulacija (zgruavanje) je sloen biohemijski proces koji spreava dalje isticanje i gubitak krvi. Krv ini 6 8 % TM, toliko je teka i koa. Sme da se izgubi 1/3 krvi. Dobijanje krvi : dobija se punkcijom veih venskih krvnih sudova koji se nalaze blie povrini tela. - konji i preivari V.jugularis - psi i make V.brahialis na prednjem i V.safena na zadnjem ekstremitetu - velike svinje punkcija brahiocefalinog pleksusa

prasad punkcija srca ili venskog pleksusa u medijalnom onom uglu ispod 3 onog kapka - perad punkcija srca ili velikih krilnih vena - kod oveka male koliine krvi se uzimaju iz vene na unoj koljci ili iz jagodice prsta Krv je teno vezivno tkivo, sastoji se iz 2 dela : - teni krvna plazma - korpuskularni koga ine elijski elementi eritrociti, leukociti i trombociti Ove elije se nalaze u obliku stabilne suspenzije u krvnoj plazmi.Tena i korpuskularna faza se lako mogu razdvojiti in vitro centrifugovanjem krvi u koju je dodat antikoagulans heparin ili citrat koji spreavaju koagulaciju. Hematokritska vrednost : je odnos tene i korpuskularne komponente krvi. Hematokrit je posebna graduisana epruveta sa oznakama 0 100. U nju se unosi krv sa heparinom i nakon centrifugovanja 10 15 minuta na 3000 obrtaja/ odvoji se tean od korpuskularnog dela. Hematokritska vrednost je visina stuba koji se pri tome formira. Formiraju ga eritrociti. Iznad njega je beo-tanak sloj leukociti i trombociti. Hematokritska vrednost je oko 40 % ako se gubi krv ova vrednost se smanjue jer se gube eritrociti. Pri gubitku tenosti (povraanje, znojenje, dijareja) hematokrit se poveava hemokoncentracija broj eritrocita se ne menja. Boja krvi potie od Hb. Arterijska je svetlocrvena jer sadri oksi Hb, a venska je tamnocrvena jer sadri dezoksi Hb nastao od oksi Hb nakon otputanja O2. Specifina teina : zavisi od broja eritrocita, sadraja Hb, od [] belanevina i soli u krvnoj plazmi. Iznosi 1,035 1,060. Pveanje specifine teine kod dehidratacije i policitemije (povean broj eritrocita). Smanjenje specifine teine kod anemije i krvarenja. Sedimentacija eritrocita (taloenje): Posle vaenja krvi i dodavanja antikoagulansa, eritrociti kao najbrojnije elije jedno vreme lebde i ravnomerno su rasporeeni, a zatim se postepeno taloe i izdvajaju iz krvne plazme. Brzina taloenja je merilo za procenu zdravstvenog stanja. Ne ukazuje na odreenu bolest. Kod tuberkuloze i anemije ubrzano taloenje eritrocita. Metoda po Westergrinu : U brizgalicu od 2 ml prvo se unese 0,4 ml 3,8 % Na-citrata radi spreavanja zgruavanja krvi i iz vene se uvue krv do 2 ml i sve se izmea. Pipeta se postavi uspravno i fiksira, a kod preivara i svinja da bi dolo do taloenja epruveta se postavi pod uglom od 45. Podeljci do kojih se spustio stub itaju se posle 1, 2 i 24 h. Brzina sedimentacije zavisi od : - broja eritrocita to je manje eritrocita bra je sedimentacija eritrociti su negativno naelektrisani (eritrociti u membrani sadre glukoproteide sa visokim sadrajem sijalinske kiseline koja im daje negativan naboj) pa su odbojne sile manje, pa se bre taloe. Kod policitemije (povean broj eritrocita u krvi) sedimentacija je sporija. - sadraja Hb u njima - sklonost eritrocita ka nagomilavanju (adhezivnost lepe i aglutinacija) - kvantitativnih odnosa proteina u krvnoj plazmi. Albumini usporavaju, a fibrinogeni i globulini ( Ig ) ubrzavaju sedimentaciju - sastava krvne plazme holesterol, lecitin i temperatura ubrzavaju sedimentaciju Taloenje eritrocita : za 1h 1mm, za 1h 3mm, kod ene je vea brzina jer ima manje eritrocita. Konj 1h 69 mm, 2h 72 mm , kod krava 1h 1 mm, 2h 2 mm. U krvi [] svih organskih i neorganskih sastojaka je 300 mmol/l, a osmocki pritisak krvi 750 KRa. Za odvijanje ivotnih procesa neophodna je izotonija stalnost osmockog pritiska u krvi. U krv dospevaju razne materije, ali se osmocka [] zahvaljujui bubrezima odrava u fiziolokim granicama. Odravaju je i :

- belanevine vezuju N2O za sebe - eritrociti elastine membrane u hipotoniji primaju N2O, a u hipertoniji otputaju N2O. Koloidoosmocki onkotski pritisak je sila kojom proteini (belanevine) krvi veu N2O za sebe, iznosi 3,3 4 KRa. Poto su albumini kvantitativno najzastupljeniji proteini u krvi 80 % ovog pritiska otpada na albumine zato to imaju najvei elektrini naboj i najvie su hidratisani. Kad je [] albumina smanjena, smanjena je vrednost ovog pritiska - N2O izlazi u meuelijske prostore i nastaje edem. rH krvi je slabo bazna rH = 7,35 7,45. Venska krv zbog vee koncentracije CO2 ima za 0,02 nii rH od arterijske. Granine vrednosti rH = 7,1 7,8. Kiselost ili baznost se mora poveati nekoliko desetina puta da bi rH dostigao granine vrednosti. Kada se povea kiselost rH se smanji acidoza gubitak svesti koma. Kod poveane rH alkaloza kontrakcije grevi tetanus. U toku metabolizma u organizmu se stalno oslobaaju kisele i bazne supstance koje tee da promene rH krvi i elije. Kisele supstance : H2CO3 (ugljena kiselina) u toku oksidacionih procesa, mlena kiselina u toku miinog rada. Bazna jedinjenja : amonijumov jon (NH4+) koji je nastao od amonijaka (NH3). Sva ova jedinjenja ulaze u krv. rH krvi se uva zahvaljujui : - puferima krvi - daljoj potpunoj oksidaciji tih jedinjenja - izluivanju preko bubrega, izmeta i znoja - izdisajem plua izbace CO2 Sastav krvi : neorganski i organski sastojci Neorganski sastojci krvi : - H2O kvantitativno je najzastupljenija u krvi. U 1000 ml krvi 800 ml je H2O. Moe biti: + slobodna rastvara i prenosilac materija + vezana za proteine krvne plazme (albumini) - neorganske soli 8-10 g/l. To je koliina pepela koja ostaje posle sagorevanja 1 L krvi. Katjoni : K+ i Na+. Na+ je ekstracelularan, a K+ je intracelularan. NaCl u krvi za odravanje osmotske [] krvi. Organski sastojci krvi: - azotni to su proteini i preostali (nebelanevinasti) azot. [] proteina u krvi je 180 200 g/l, a u krvnoj plazmi 60 80 g/l. U eritrocitima je glavni protein Nb. - bezazotni : - UH jedini oblik je glukoza, koncentracija u krvi je 4 6 mmol/l, a kod preivara 2,3 3,5 mmol/l. Poveanje [] glukoze zbog obroka bogatog UH (hiperglikemija i glukozurija) ili zbog hipofunkcije endokrinog dela pankreasa lui se manje insulina pa glukoza ne moe da ue u elije ve se poveava u krvi. - lipidi MK, fosfolipidi, holesterol. [] se moe poveati 10 puta usled masnog obroka. Resorbovane masti u krvi su u obliku hilomikrona svinje. Serum bogat hilomikronima je lipemian serum. Uloge krvi : elijski elementi ine 40 45 % krvi: - prenosilaka uloga produkti aktivnosti elija se stalno uklanjaju kao nepotrebni organizmu i izlue se preko bubrega, plua, jetre napolje. Krv prenosi O2 od plua do tkiva i CO2 od tkiva do plua, prenosi hranljive materije od organa za varenje do jetre. Krv prihvata i prenosi hormone od mesta sinteze do target tkiva i organa - odravanje homeostaze krv uestvuje zahvaljujui hidrofilnosti proteina, propustljivosti membrane enterocita za H2O u oba smera. Izotonija krv se u kontaktu sa organima za izluivanje oslobaa vika soli i H2O. Izohidrija puferi krvi

- humoralna korelacija u krv dospevaju proizvodi metabolizma, tkivni hormoni i raznose se. - termoregulacija generatori toplote su oksidacioni procesi u elijama najvie u jetri i miiima. Krv prolazi kroz njih, prima toplotu i raznosi je - odbrambena leukociti celularni, Ig humoralni , tite organizam od stranih materija. One se putem krvi raznose do organa za izluivanje gde se izlue. 2. Endokrina uloga bubrega Su svi hormoni sem renina enzim. Eritropoetin je glikoproteinski hormon sa 30 % UH. Kod pasa se sintetie iskljuivo u bubrezima, a kod drugih i ekstrarenalno Kupferove elije jetre. Ciljni organ eritropoetina je kostna sr, u njoj je pluripotentna matina elija od koje nastaju odreene matine elije za eritrocitnu (proeritroblast najmlaa elija), granulocitnu i megakariocitnu lozu. Ta elija za eritrocitnu lozu sadri u membrani receptore za eritropoetin i tako se pokree sinteza Hb. Renin je proteolitiki enzim - prohormon koji lue elije jukstaglomerularnog kompleksa. Jukstaglomerularni aparat je struktura sastavljena od specijalizovanih epitelnih elija distalnog tubula koji dodiruje vas aferens i vas eferens (makula densa). Renin se iz bubrega oslobaa u krv, gde reaguje sa supstratom, a to je belanevina krvne plazme angiotenzinogen. angiotenzinogen + renin angiotenzin 1 (neaktivan) + konvertaza angiotenzina 1 (lue ga endotele elije plunih kapilara) angiotenzin 2. Pretvaranje angiotenzina 1 u angiotenzin 2 vri se u pluima. Angiotenzin 2 bioloki aktivan 10 puta jae vazokonstriktorno dejstvo od noradrenalina. Poluivot mu je nekoliko minuta. Efekti angiotenzina 2 : 1. stimulie oslobaanje kateholamina (hormon sri nadbubrega) 2. poveava snagu kontrakcije miokarda komora 3. deluje na koru nadbubrega i stimulie oslobaanje aldosterona. Sistem renin angiotenzin je glavni regulator sinteze i oslobaanja aldosterona koji je odgovoran za promet Na i K u organizmu 4. deluje na oslobaanje noradrenalina i tako poveava noradrenerginu aktivnost na kardiovaskularni sistem Prostaglandini se najvie proizvode u sri bubrega (lue ih i kora i sr). Deluju lokalno gde su se i sintetisali. Aktivnost ispoljavaju lokalno u organu na mestu sinteze, a odlaskom u krv razgrade se u plunim kapilarima. Poveavaju nivo glomrulske filtracije izazivaju vazodilataciju (irenje) krvnih sudova u meduli bolje snadbevanje sa krvi i O 2. Odlaze u koru tu uestvuju u stimulisanju sinteze eritropoetina, a time podstiu i eritropoezu pa e doi do bolje oksigenacije tkiva medule. Kalikrein kinin sistem uestvuje u odravanju homeostaze krvnog pritiska i bolje vaskularizacije tkiva bubrega. U kori se oslobaa za vaskularizaciju bubega. Bradikinin je produkt aktivacije kalikrein kinin sistema bubrega i on izaziva vazodilataciju krvnih sudova, to doprinosi boljoj vaskularizaciji i blagovremenoj preraspodeli krvi u tkivu bubrega. 1,25 dihidroksiholekalciferol: bubreg je glavno msto sinteze, ciljna tkiva su bubrezi, creva i kosti. Steroidni je hormon. Uestvuje u homeostazi Ca, Mg i fosfata. UV zraci 7 dehidroksiholesterol ---------- D3 holekalciferol. Dospeva u jetru i prelazi u 25 hidroksiholekalciferol, iz nje putem krvi doe do bubrega i pod dejstvom 1 - hidroksilaze se

prevodi u 1,25 dihidroksiholekalciferol to je aktivan oblik vitamina D3. 1,25 dihidroksiholekalciferol podstie reapsorpciju Ca2+ u tubulima i neophodan je za mineralizaciju kostiju. U bubrezima omoguava reapsorpciju Ca i P. U crevima sintezu nosaa za Ca. 3. Vitamin B1 Je hidrosolubilan. Oni su: - male molekulske mase - izuavaju se preko bubrega - nema depoa - sintetiu se u predelucima, odnosno u debelom crevu - koenzimi su - daju se per os To su : V1 tiamin, V2 riboflavin, V3 nacin, V5 pantotenska kiselina, V6 pirodoksin, V8 biotin, V9 folna kiselina, V12 cianokobaltamin, S. B1 ukoge : - u metabolizmu za proizvodnju E - nalazi se kao tiamin pirofosfat - pretvara piruvat u acetat - za funkciju CNS-a u nastanku acetil holina - za funkciju miia dig.trakta, srca, - regulacija prometa vode Deficit B1 : - ljudi beriberi zapaljenje veeg broja nerava. Oblici beriberi : nervni, srani i edemski - pilii polineuritis promene u CNS-u - mesojedi astekova paraliza - u papratima i rastaviu je enzim tiaminaza te i biljojedi mogu ui u hipovitaminozu 4.Simpatikus Simpatikus i parasimpatikus su grane vegetativnog nervnog sistema (periferni autonomni nervni sistem). Deluju antagonistiki. Simpatikus ima vezikule sa neurotransmiterom noradrenalin, a parasimpatikus acetil holin. Samo na pljuvane i polne lezde deluju sinergistiki. Parasimpatikus erekcija, a simpatikus ejakulacija. Organi na koje deluje samo simpatikus : 1. krvni sudovi 2. lezde nadbubrega 3. znojne lezde 4. trei oni kapak acetil-holin noradrenalin CNS ----------------------------------- GANGLIJA ---------------------------------------- ORGAN preganglijsko vlakno postganglijsko vlakno Simpatikus kontrolie rad organa zajedno sa parasimpatikusom.Najvii centri simpatikusa su u hipotalamusu. Pojaan tonus simpatikusa je u psihofizikoj uzbuenosti. Efekti su :

1. midrijaza iri zenice 2. simpatika pljuvaka malo lepljiva bogata mucinom vazokonsriktorna nervna vlakna 3. nakostreenost 4. znojenje 5. bledo lice 6. dilatirane bronhije 7. eferentna vlakna su difuzno rasprostranjena 8. brzo produbljeno disanje 1. pozitivno hronotropno dejstvo ubrzava srani rad (tahikardija) 2. pozitivno inotropno dejstvo poveava snagu srane kontrakcije 3. pozitivno batnotropno dejstvo poveava razdraljivost miokarda 4. pozitivno dromotropno dejstvo poveava provodljivost miokarda 9. smanjena digestivna motorika i sekrecija, pojaan tonus sfinktera 10. oputanje zida beike 11. porast glikemije, lipemije i T 12. podsticaj ejakulacije i orgazma 13. podsticaj budnosti 14. tela simpatikusnih preganglijskih neurona smetena su u intermediolateralnim rogovima sive mase torakalnog i lumbalnog dela kimene modine Simpatikus inervie ceo srani mii preko N.akcelerantesa

XVIII kombinacija
1. Krvni pritisak Krvni pritisak je sila kojom krv deluje na jedinicu povrine zida krvnog suda. Pritisak stvaraju: - srce snagom kontrakcije LK - napetost zidova krvnih sudova Pad krvnog pritiska ispod normalne vrednosti dovodi do zaustavljanja rada srca i kolapsa ako to stanje potraje nekoliko minuta. Porast krvnog pritiska izaziva bradikardiju i prskanje zida krvnih sudova. Ako se se to desi u mozgu apopleksija (log). Najviu vrednost (sistolni pritisak) pritisak dostie pri kraju sistole. Najnia vrednost (dijastola) je na poetku sistole komora, neposredno pred otvaranje semilunarnih zalistaka. Pulsni pritisak je razlika izmeu sistolnog i dijastolnog pritiska (6 KRa). Srednji pritisak dobija se tako to se dijastolnom pritisku doda 1/3 pulsnog pritska. U toku sistole komora pritisak u aorti naglo raste do veliine sistolnog pritiska i tu se zadrava kratko vreme. Pritisak zatim poinje naglo da opada do pojave incizure ili dikrotnog zupca, posle ega pritisak sporije opada do dijastolnog nivoa. Dikrotni zubac se javlja u vreme zatvaranja semilunarnih zalistaka i nastaje zbog promene pritiska i kretanja krvi. Uzlazna linija se naziva anakrot, a silazna linija se naziva katakrot. Sistola krae traje od dijastole. Sfingomanometar je aparat, a sfigmogram je crte. KPa = mmHg x 0,133 mmHg = KPa x 7,5 Krvni pritisak se meri u horizontalnoj ravni srca. Ako se meri ispod nivoa srca (u nozi kada ivotinja stoji) bie vei od pritiska izmerenog u nivou srca. Ako se meri iznad nivoa srca bie nii.

Merenje pritiska: - direktno zahteva povredu krvnog suda i uvlaenje igle u lumen suda. - indirektno a) auskultacija sfingomanometar, stetoskop b) palpacija tri prsta Indirektno aparat se sastoji od gumene manetne, gumene pumpe i ivinog manometra. Manometar je crevom povezan sa manetnom. Kod ljudi manetna se stavlja na levu ili desnu ruku (na desnoj nii pritisak). Kod konja i goveda na prednji ekstremitet A.radialis i na koren repa A.kokcigea, a kod malih ivotinja A.femoralis. Ispod manetne je stetoskop. Mlaz krvi koji prolazi kroz komprimovano mesto udara u zidove arterije i stvara tonove umove i to su Korotkovljevi tonovi. Oscilacije krvnog pritiska: - pulsne promene pritiska u toku sistole i dijastole - respiratorne pneumogram promene pritiska za vreme inspirijuma i ekspirijuma - vazomotorne najsporije su. Nastaju usled promene tonusa vazomotornih centara u produenoj modini Regulacija arterijskog pritiska I sistem brze regulacije (nervni i humoralni) II sistem dugorone regulacije Nervna brza regulacija se ukljui za nekoliko sekundi i to je prva linija odbrane od nenormalnog pritiska. Postoje 3 mehanizma: 2. baroreceptorski mehanizam sa povratnom spregom baroreceptori su u luku aorte i sinusu karotikusu. Nadraaj baroreceptora dovodi do bradikardije i vazodilatacije i pritisak pada. Nedostatak je to se baroreceptori brzo adaptiraju na bilo koju visinu arterijskog pritiska. 3. ishemijska reakcija nervnog sistema u produenoj odini su: vazomotorni i vagusni centar. Ako pritisak padne, smanji se dotok krvi i kiseonika u vazomotorni centar ishemija, neuroni vazomotornog centra e se razdraiti dejstvo simpatikusa i doie do vazokonstrikcije. Ovaj mehanizam je skoro inertan jer se aktivira kada pritisak opadne na nivo koji ugroava ivot. Zato je on poslednji rov odbrane. 4. hemoreceptorski mehanizam kad pritisak padne smanji se protok krvi kroz hemoreceptore. Impuls dolazi do vazomotornog podruja tahikardija i vazokonstrikcija poveanje pritiska. Humoralna brza regulacija poveava frekvencu: - vazokonstrikcija adrenalin, noradrenalin - vazokonstrikcija renin angiotenzin - vazokonstrikcija vazopresinom Oni se ukljuuju za nekoliko minuta. II Sistem dugorone regulacije kontrola pritiska bubregom i volumenom telesne tenosti. Tu je sistem renin angiotenzin aldosteron. Ovi sistemi deluju i kod poveanja pritiska (izluuju viak tenosti Na+ i soli), a i kod smanjenja pritiska (smanjuje se izluivanje mokrae ali se ne smanjuje izluivanje tetnih sastojaka). 2. Fiziologija glatkih miia

Skeletni miii rade pod uticajem volje, dok glatki rade bez uticaja volje (menjaju oblik i veliinu organa). Glatki miii ispoljavaju spore kontrakcije slabije snage ali dueg trajanja i sporog zamaranja. Glatka muskulatura ulazi u sastav zida digestivnog, respiratornog, urogenitalnog trakta, zida krvnih sudova. Osnovna strukturna i funkcionalna jedinica glatkih miia je glatka miina elija. Miina elija glatkog miia je izduena, vretenasto sa jednim centralno postavljenim jedrom. Ove elije su priljubljene jedna uz drugu. Tu se nalaze mitohondrije, Goldijev aparat, ribozomi, granulirani ER i zrnaca glokogena koji prekrivaju plazma membranu i ulaze u sastav endomizijuma. Glatka miina elija ne pokazuje porenu ispruganost. Snopovi miofibrila nisu uzduni ve grade trodimenzionalnu mreu. Nema troponina. Po itavoj duini miozina su glavice. Jedan miozin je okruen sa 12 aktina (a u skeletnom miinom vlaknu 6 aktina). Kontraktilna jedinica su zgusnua sarkoplazme vretenastog oblika, a to su gusta tela. Ova tela su povezana proteinskom mreom. Tipovi glatkih miia: visceralni utrobni u sastav distalnog dela jednjaka svinje, konja i oveka, eludac, creva, urogenitalni trakt. elije su povezane preko neksusa ili dezmozoma. U ovim delovima membrana nalaze se Na+ i Sa2+ jonski kanali koji obezbeuju da se jonske struje (impulsi) iako direktno prenose sa elije na eliju (nije zastupljeno u viejedininim glatkim miima i skeletnoj muskulaturi). AR se prenosi direktno elektrino pa se ne izluuje hemijski medijator. Posduju osobinu spotane aktivnsti. viejedinini elije su odvojene vezivnotkivnim elementima jedna od druge. To su miii preciznih pokreta koji brzo reaguju na prispeli signal miii oka, treeg onog kapka, u zidovima krvnih sudova. Impulse primaju samo preko nervnih zavretaka. Svaka elija je posebna jedinica inervisana jednim nervnim zavretkom. Ne poseduju spontanu aktivnost. Inervacija: aktivnost skeletnih miia pokree nervni sistem. Glatki miii se mogu aktivirati delovanjem pravih hormona, tkivnih hormona i metabolita. Neki od ovih jedinjenja umesto aktivacije mogu izavati inhibiciju kontrakcije razlika glatke od skeltne muskulature. Hormoni: estrogen, progesteron, vazopresin, oksitocin deluju na glatke miie preko receptora u njihovoj membrani. Ako veza hormon-receptor poveava propustljivost membrane za jone Na i Sa doie do kontrakcije i suprotno, ako ta veza zatvara ove jonske kanale doie do inhibicije kontrakcije glatke muskulature. Neuromiie sinapse glatkih miia motorna nervna vlakna vegetativnog nervnog sisema organizuju difuzne sinapse. Ako miina masa ima vie slojeva glatkih miinih elija, transmiter osloboen iz nervnih vlakana ativira ili inhibira samo onaj sloj miinih elija koji je najblii nervnom vlaknu, a razdraenje se dalje u dublje slojeve iri direktnim prenoenjem AR preko kontaktnih elektrinih sinapsi. Kod viejedinine glatke muskulature proirenja na terminalnim nervnim vlaknima motornih neurona lee direktno na membrani svake miine elije. Na ovim mstima se oslobaa medijator pa sve to podsea na perifernu sinapsu miinog vlakna skeletnog miia. MRM glatkih miia je 60 mV, a kod skeletnih 90 mV jer je vea konc. Na+ u glatkomiinoj eliji nego u skeletnomiinoj, jer membrana ima vie kanala za Na i permeabilnija je. Pri padu MR na prani nivo 35 mV nastaje AR sporotalasna aktivnost ovih elija. Tada se otvore kanali za Ca i Na. Oblici AR glatkih mia: spajk klasini iljak po zakonu sve ili nita plato tip u sranom miiu, uretri, materici. iljak nastaje ulaskom Sa2+ i depolarizacija je brza, a plato je ulazak Na+ Kontrakcija (je spora): Kod skeletnih i miokarda Sa2+ je u cisternama vezan za kalsekvestrin. Glatke elije nemaju cisterne ni troponin zato se pri stvaranju AR u membrani otvaraju Sa2+

kanali. Sa2+ koji ulaze u elije veu se za kalmodulin, taj kalmodulin postaje aktivan, aktivira se miozin kinaza koja razlae ATP ADP + H3PO4 + E. Glatki miii (sfinkter) moe biti u stanju gra tetanusa vie sati ili dana bez zamora i uz minimalnu potronju E. Plastian tonus mii se prilagoava na novu duinu uz smanjenje tonusa u odnosu na prvobitnu vrednost eludac, mokrana beika, materica, una kesica. Glatki miii se znatno razlikuju od skeletnih, duina miia u toku kontrakcije, duina u toku istezanja i tonus miia. Tipovi miinih vlakana: - brza vlakna bela jaa im je kontrakcija (brza, jaka). Imaju puno miofibrila brzo se kontrahuju, brzo se zamore. To su fleksori. - spora crvena imaju razvijene krvne sudove i kapilare da bi bio bolji priliv O 2. Kontrakcija je jaka, spora i sporo se zamore. - zamor poveanje pasivne faze. 3. Resorpcija Resorpcija apsorpcija je skup procesa tokom kojih rastvoreni proizvodi varenja prelaze u krv kroz sluznicu dig.organa. Resorpcija zavisi od: 1. Svojstva supstance koja se resorbuje 2. Vremena zadravanja supstance u dig.traktu ako se due zadrava bolja je resorpcija 3. Motorne aktivnosti organa 4. Ukupne resorptivne povrine i pogodnosti enterocita Oblici resorpcije: 1. Prosta difuzija kroz membranu i kanale. Kroz kanale: - pasivno stalno su otvoreni za K+ - aktivno kontrolisano kanali se otvaraju prilikom rastezanja kanala stre kanali za Na+. Moe biti: - ligand zavisna acetilholin otvara kanale za Na+ - voltano zavisni otvaraju se pri odreenoj volta elije. Ako je u pitanju voda prosta difuzija je osmoza. 2. Olakana difuzija iz manje u veu [] uz pomo proteina. Nosa je u membrani. 3. AT iz manje u veu [] uz pomo energije. Proteini su pumpe proteinska pumpa izbacuje N+ . Na K pumpa - 3 Na+ iz elije i 2 K+ u eliju 4. Sekundarni AT 5. Vezikularni transport endo i egzocitoza Fizioloka agamaglobulinemija telad, prasad placenta je nepropustljiva pa su bez Ig. Materije koje imaju molekulsku masu preko 70 000 Dlt prvo odlaze u limfu pa preko duktus toracikusa u krv. Resorpcija: 1. Transcelularna kroz enterocite. Pasivnim transportom se resorbuju liposolubilne materije (A,D, E, K, steroidni hormoni), a za hidrosolubilne su u membrani enterocita potrebni jonski kanali, nosai, pumpe za AT. 2. Paracelularna prolazak materija izmeu enterocita voda Na+, K+. Resorpcija je selektivna resorbuje ono to je organizmu potrebno.

Resorpcija vode: osmozom. Moe ii u oba smera iz lumena u krv resorpcija i iz krvi u lumen sekrecija. Na+ : najvie u jejunumu pasivnim i aktivnim transportom i olakanom difuzijom. Olakana difuzija preko nosaa u enterocitu za Na+ i glukozu, AK sekundarni AT. K+ : prosta difuzija u oba smera sporije od Na+. Ca2+: se u elucu pod uticajem HCl prevodi u CaCl2 pa se Ca2+ u duodenumu resorbuje prostom difuzijom ili AT. Resorbuje se 10 % Ca2+ iz hrane, a ostalo se izbaci fecesom. Fe3+: najvie u duodenumu. Resorbuje se 10 % Fe. U hrani za biljojede je Fe3+ i u tankom crevu se dejstvom C vitamina i cisteina redukuje u Fe2+ i brzo se resorbuje. U hrani za mesojede je kao Fe2+. Fe se vee za apoferitin. UH : pentoze prosta difuzija. Heksoze olakana difuzija, AT. Simport Na i glukoze sekundarni AT. Sinteza i ugradnja ovih nosaa ne zavisi od insulina. AK: olakana difuzija. Di, tri peptidi i proteini: pinocitoza. Kod odraslih proteini ne prolaze kroz sluznicu creva. Prva 2 dana po roenju Ig se resorbuju pinocitozom a najvie 2 h po roenju. Nakon 2 dana prvi enterociti se zamene novim enterocitima sa sve manjom sposobnou za resorpciju Ig koja se posle gubi. Hidrosolubilni vitamini: prosta difuzija osim B12. Resorpcija u predelucima: najvie u buragu (ventralna kesa) i listavcu. to je vea [] MK i to im je manji broj C atoma bre se resorbuju: siretna, propionska, pa buterna olakanom difuzijom. Sluznica resorbuje 2 kg siretne, 1 kg propionske i 0,5 kg buterne kis. dnevno. Resorpcija vode je najintenzivnija u listavcu. Resorbuje se osmozom 100 L vode dnevno. U elucu: je neznatna resorpcija jer hranljive materije nisu dovoljno svarene. U tankom crevu: najintenzivnija resorpcija zbog: 1. najintenzivnija hidroliza 2. sluznica ima veliku resorptivnu povrinu zbog nabora, resica i mikrovila 3. odlina prokrvljenost crevnih resica 4. pokreti zida tankog creva 5. membrana enterocita ima: jonske kanale, nosae, pumpe 6. himus se u tankom crevu zadrava dugo U tankom crevu se resorbuju: - voda - mineralne materije - mono i disaharidi - AK, di i tri peptidi - holesterol - vitamini - glicerol U debelom crevu se resorbuju: voda, glukoza, elektroliti. U njemu nastaju nie MK, AK i resorbuju se. Resorbovane materije idu u jetru. 4. Mali mozak (cerebelum) (MM) Je 10 puta laki od velikog, a u njemu je 50 % svih neurona. MM dobija informacije od ula vida, sluha, ravnotee, iz koe. Zajedno sa ponsom MM pripada mezencefalonu, nalazi se iza velikog

mozga, a iznad medule i ponsa gde ini krov 4 modane komore. Sa modanim stablom je povezan pomou 3 drke odnosno 3 para pedunkula: 1) prednji brahium konjuktivum 2) srednji brahium pontis 3) zadnji brahium restiformis Sastoji se iz 2 hemisfere koje meusobno odvaja vermis crv. Od bronih lobusa strukturno i fukkcionalno su najbolje prouene 3 i to: 1) prednji paleocerebelum 2) srednji neocerebelum 3) zadnji arhicerebelum Kora ini sivu masu, a dublji slojevi belu. Kora malog mozga sadri 3 sloja, a KVM ima 6 slojeva. Spoljanji molekularni sloj ima Purkinjijeve, Goldijeve i korpaste elije. Srednji granulirani sloj sa malim granuliranim neuronima. Unutranji medularni sloj uglavnom sastavljen od aferentnih i eferentnih nervnih vlakana. U njegovoj beloj masi nalaze se 3 para jedara: 1) nukleus interpositus 2) nukleus fastigeus 3) nukleus dentatus Aferentne veze malog mozga. Mali mozak prima ogroman broj informacija iz mnogih delova CNS. Brojne su veze sa vestibularnim aparatom, a naroito veliki broj impulsa stie iz propriceptora i receptora koe. Preko donjeg pedunkula takoe stiu i nervna vlakna iz retikularne formacije modanog stabla. Eferentne veze malog mozga. Nervna vlakna cerebeluma prolaze kroz gornje i donje pedunkule i zavravaju se na razliitim delovima CNS, a posebno na vestibularnim jedrima, na crvenom jedru, talamusu i motornim zonama VM. Purkinjijevi neuroni preko inhibitornih interneurona moduliu bioelektrinu aktivnost jedra MM i na taj nain kontroliu obim informacija koje cerebelum alje u drugu strukturu CNS. Funkcije MM: Osnovna uloga MM je u motorici, kretanju ivotinje, ona se manifestuje u vie oblika: 1. koordinaciji pokreta utie na tok i intenzitet miinih kontrakcija 2. u zapoinjanju i zaustavljanju brzih pokreta zapoinjanje voljnih pokreta zavisi od impulsa koji polaze iz motornih zona KVM, MM preko informacija koje dobija brzim putevima o stanju i poloaju ekstremiteta u svakom trenutku, kontrolie i vodi voljne pokrete. 3. kontroli i odravanju tonusa ekstenzornih miia odrava se miotatikim refleksom. Paleocerebelum uestvje u odravanju tonusa miia podeavanjem odnosa aktivnosti izmeu i neurona u kimenoj modini, tako to stimulie neurone, a inhibira neurone. 4. vrenju ispravke eventualnih greaka voljnih pokreta za obavljanje ove uloge MM prima istovremeno informacije sa 2 strane: iz motorne zone KVM sa jedne i kinetikih receptora iz perifernih delova tela sa druge strane. Ovu ulogu ima neocerebelum. 5. odravanju ravnotee, kontroli stava i poloaja tela odvija se preko arhicerebeluma zajedno sa vestibularnim aparatom koji se nalazi tu, odmah pored njega. Pri naglim promenama poloaja tela, sa receptora iz srednjeg uha (ulo ravnotee) odlaze signali u antagonistike miie, najee ekstenzore, koji spreavaju dalji razvoj promene poloaja tela.

XIX kombinacija
1. Arterijski puls Kad srce izbaci krv u aortu, poetni deo aorte se proiri i pritisak se u tom delu povea, a zatim se to poveanje pritiska prenosi du aorte i arterijskog dela cirkulatornog sistema. Prenoenje ovog pritiska izaziva rastezanje zidova aorte i arterija, to se na nekoj arteriji na periferiji moe opipati kao pulsni talas. Puls predstavlja ritmike oscilacije zida arterijskog krvnog suda koje nastaju u toku rada srca. Brzina prenoenja pulsnog talasa zavisi od elastinosti zida arterija. Idui od veih ka manjim arterijama, pulsni talas postaje sve manji, tako da u kapilarima potpuno nestaje. Kod ljudi puls se palpira na A.metakarpici, A.femoralis... Kod konja i goveeta puls se palpira na A.facialis u predelu incizure vazorum, a kod malih preivara, pasa, maaka na A.femoralis. Puls se moe registrovati i posebnim aparatom koji se zove sfigmograf, a crte je sfigmogram. Na krivi pulsa razlikuje se ulazna grana koja odgovara sistoli leve komore, nizlazna odgovara dijastoli, a na toj nizlaznoj grani se nalazi incizura mali ekstra zubac, nazvan dikrotni zubac. Frekvenca pulsa je broj pulsnih oscilacija u minuti, odgovara frekvenci sranih kontrakcija. Kod mlaih jedinki frekvenca pulsa je vea nego kod starijih. Puls normalne frekvence je pulsus normalis, ubrzani puls se naziva pulsus frekvens i on se javlja kod ubrzanog rada srca ili tahikardije. Usporen puls je pulsus rarus i nastaje kod bradikardije ili usporenog rada srca. Visina pulsa puls moe biti visok pulsus magnus (altus) i nizak pulsus parvus. Visok puls nastaje pri jaoj snazi kontrakcije leve komore, a nizak kod slabijeg punjenja leve komore krvlju. Tvrdoa pulsa. Kod poveane napetosti zidova arterija i visokog krvnog pritiska javlja se tvrd puls pulsus durus, a pri niskom krvnom pritisku mek puls pulsus molis. Ritam pulsa. Svaki normalan puls je ritmian puls pulsus ritmikus i tada se pulsne oscilacije javljaju u jednakim vremenskim intervalima. I kod ekstra sistole kada se one javljaju u jednakim vrenmenskim intervalima, javlja se ritmian puls. Aritmian puls pulsus aritmikus nastaje kod sranih aritmija i kod njega se pulsne oscilacije javljaju bez nekog reda. Brzina odigravanja pulsne oscilacije. Kod oteenja aortnih zalistaka nastaje brz puls pulsus keler. Sporo pojavljivanje ili iezavanje pulsnog talasa sa niskim oscilacijama pulsus tardus. U nekim tekim patolokim stanjima, kao to su hipovolemini i neurogeni ok (kolaps), zbog velike frekvence pulsa i malog sistolnog volumena, puls se teko palpira i to je pulsus filiformis ili konasti puls. Ako je stanje u kardiovaskularnom sistemu veoma teko, puls se nekada ne moe ni opipati pulsus insenzibilis. Izostanak pulsa ne znai da su se kod ivotinje ugasile ivotne funkcije, a prisustvo pulsa je siguran pokazatelj da srce radi. 2. Koncentraciono diluciona sposobnost bubrega Diluciona sposobnost je sposobnost bubrega da kod optereenja organizma H2O lui razreenu mokrau (ne zahteva utroak E). Kocentraciona sposobnost je sposobnost bubrega da kod deficita H2O u organizmu (znojenje, povraanje) lui malu koliinu koncentrovane mokrae (zahteva utroak E). Izluivanje H2O regulie vazopresin. Na poetku Henleove petlje osmolarnost mokrae je 300 mmol/l , a na kraju ushodnog dela i sabirnog kanalia 100 mmol/l. Kada nema vazopresina nema fakultativne resorpcije H2O i lui se puno razreene mokrae taj mehanizam ne zahteva E, brzo se ukljuuje i efikasan je. Tada je zid

Henleove petlje, distalnih i sabirnih kanalia u potpunosti nepropustljiv za H2O. U nedostatku H2O u bubrezima je maksimalna reapsorpcija H2O iz mokrae pod uticajem vazopresina i za ovaj proces treba E. U hipotalamusu se nalaze receptori koji kontroliu osmolaritet i volumen krvi. Kod unoenja vee koliine H2O u organizam, zbog obilne resorpcije u dig. traktu doie do poveanja volumena ekstracelularne tenosti, a smanjenja osmotske koncentracije. Kod sisara osmolarnost u meduli bubrega, na vrhu i zavoju Henleove petlje je 1200 mmol/l. Henleova petlja (jukstamedularnih nefrona) je protivstrujni umnoiva jer se pri jednom prolasku mokrae kroz sr bubrega koncentracije NaCl umnoi nekoliko puta. Vasa rekta (kapilarni krvni sudovi) je protivstrujni izmenjiva (pasivan proces) jer istovremeno sa poveanjem osmocke koncentracije u meduli bubrega dolazi do porasta osmocke koncentracije krvi. Do toga dolazi zbog : - poloaja i izgleda krvnog suda oblik slova U - smera toka krvi ista je sa smerom oticanja tenosti u nizlaznom kraku Henleove petlje Zid nizlaznog kraka Henleove petlje nepropustljiv za soli, a propustljiv za H2O. H2O izlazi u intersticijum u pravcu vee osmocke [] i stoga [] Na+ u tubulskoj tenosti raste. Zid uzlaznog kraka Henleove petlje je nepropustljiv za H2O, a tubulociti tog dela nefrona imaju veliku [] enzima KNa-ATP-aze, to znai da uestvuju u AT Na+ iz lumena tubula u intersticijalnu (peritubularnu) tenost. U nizlaznom delu vasa rekta paralelno postavljenom sa nizlaznim krakom Henleove petlje, rastvorene soli i ureja iz meuelijske tenosti difunduju u krv u pravcu svoje nie [], a H2O naputa krv u pravcu intersticijuma, gde je zahvaljujui procesima koji se odigravaju u Henleovoj petlji, osmocka [] visoka. Obrnut tok izmene soli i H2O se odigrava kroz kapilarni zid uzlaznog kraka vasa rekta. Krv koja naputa medulu bubrega, ima neznatno veu osmotsku [] od krvi koja je ula u v.rekta. Protivstrujna izmena N2O i soli kroz kapilarni zid v.rekta je pasivan proces. Ovim procesom NaCl i ureja recirkuliu u meduli i tu se zadravaju, a H2O se otprema dalje u cirkulaciju. Izmenjiva i umnoiva odravaju visoku osmotsku koncentraciju u meduli bubrega. Kada se u organizmu pojavi potreba za H2O, oslobodie se vazopresin, zidovi distalnih tubula i sabirnih kanalia e postati maksimalno propustljivi za H2O i tada e se H2O reapsorbovati u medulu u pravcu visoke osotske [], a u lumenu tubula e ostati koncentrovana mokraa. 3. Antianemini vitamini Kod svih profesora se kae da su: B12, C i holin (ako pitaju dalje da nabraja kae da su to svi hidrosolubilni vitamini) B9 folna kiselina : - aktivan metaboliki oblik folinska kiselina - za sntezu DNK - za procese rastenja i razvoja - za formiranje eritrocita antianemini vitamin Deficit B9 : - makrocitna hipohromna anemija, - leukopenija i trombocitopenija - promene na koi i nervni poremeaji - ivina ispadanje perija B12 cijanokobaltamin :

je velike molekulske mase u sastavu ima kobalt sintetiu ga iskljuivo mikroorganizmi jedino B12 deponuje u tkivima ivotinja za B12 vee Kastleov faktor titi B12 od pankreasnih proteaza i omoguava resorpciju B12 pinocitozom

Uloge B12 - neophodan u metabolizmu UH, masti, proteina - uestvuje u glukoneogenezi - pretvara propionsku u ilibarnu kiselinu - omoguava sintezu AK serin, metionin, proteina - za sazrevanje enterocita i sintezu hemoglobina - redukuje folnu kis. u folinsku bioloki aktivan oblik Deficit B12 : - ljudi perniciozna anemija 1 1,5 1012 - ivotinje nema anemije - smanjen prirast i otpornost, nosivost i % oplodnje - visoka smrtnost embriona B8 N- biotin : - iroko rasprostranjen - proizvodi ga i crevna flora - u metabolizmu masti, proteina, UH Deficit B8 : - dermatitis, anemija, nervni poremeaji - ivina perozis promene na nogama - prasad guiji hod i gruba koa 4. Talamus Je deo somatskog NS. Talamus podrazumeva 2 jajolike strukture sive mase, koje grade krov i stranice 3 modane komore. Oko talamusa se nalazi kapsula interna koja ga odvaja od bazalnih ganglija. Kroz nju prolaze aferentni i eferentni putevi koji povezuju talamus sa KVM. Jedra talamusa su na osnovu njhovog poloaja svrstana u 3 grupe: epitalamus, dorzalni talamus ( u njemu se nalazi specifini i nespecifini projekcioni sistem) i ventralni talamus. Uloge: 1. Integrativna prima informacije sa receptora 2. Modulatorska pojaava bitne, a umanjuje nebitne informacije ili ih potpuno gasi (jedinka se skoncentrie na ono to je u tom trenutku bitno) 3. Relejna uloga prebacuje podatke senzitivne KVM. Ima ne specifini talamiki projekcioni sistem podie budnost senzitivne KVM. Ima i specifini talamiki projekcioni sistem poveava panju prema odreenim informacijama. Talamus je jedan od centara dugotrajnog pamenja. Osim aferentnih puteva kroz talamus prolaze i u njemu se sintetiki prekidaju motorni putevi ( u motornim ventroanterijornim jedrima) koji povezuju mali mozak i bazalne ganglije sa KVM. Talamiki sindrom kod ljudi nastaje zaepljenjem (tromboza) zadnje cerebralne arterije i to grane koja snadbeva krvlju postero-ventralna jedra talamusa.

XX kombinacija
1.EKG Elektokardiogram je zbir AP sa svih elija miokarda srca. Svi ti AP se zovu bioelektrine struje srca. AP nastaju kao rezultat depolarizacije membrana elija miokarda od strane impulsa iz A vora. Te struje se od srca zahvaljujui elektrolitima u telsnim tenostima i tkivima prenose na povrinu tela gde se uz pomo elektrokardiografa mogu registrovati. Aparat za registrovanje bioelektrinih struja sa sranog miia zove se elektrokardiograf, a kriva koja se pri tom dobija elektrokardiogram. P depolarizacija miokarda PK (kod konja je P zubac podeljen).Kada se zavri depolarizacija posle R talasa ide jedna ravna izoelektrina linija.R talas obuhvata i depolarizaciuju SA vora PQ interval odgovara prolasku impulsa kroz AV vor gde se impuls izvesno vreme zadrava Q zubac depolarizacija miia meukomorne pregrade, odgovara prolasku impulsa kroz Hisov snop R depolarizacija miokarda K S depolarizacija baze leve K (sportski zubac) dosta je izraen kod hipertrofije LK T repolarizacija miokarda K ST interval kada je talas depolarizacije obuhvatio ceo miokard K i tada se K nalaze u fazi sistole RR vreme sprovoenja impulsa od A vora do komora, vremenski razmak od poetka depolarizacije RK do poetka depolarizacije K U repolarizacija papilarnih miia(Purkinjijevog sprovodnog sistema) TR interval vreme trajanja pauze izmeu 2 kontrakcije srca. EKG se vri na milimetarskoj hartiji. Metode za registrovanje EKG a: 1.Bipolarno 2.Monopolarno a) registrovanje pojaanih odvoda sa ekstremiteta b) putem prekordijalnih odvoda (sa grudnog koa) EKG se registruje pomou elektroda. Oko srca se nalaze organi, dobri provodnici struje lako se prenose do povrine tela. Te elektrode su preko kablova vezane za aparat koji pojaava te struje. MONOPOLARNO REGISTROVANJE Jedna aktivna elektroda spojena sa + polom se postavlja na odreeno mesto na telu. Druga indiferentna je povezana sa ekstremitetima i ona registruje nulti potencijal. a) registrovanje pojaanih odvoda sa ekstremiteta D noga je uvek uzemljenje aVR - pojaani odvodi iz D ruke pozitivna elektroda postavljena je na D ruku, a ostala 2 ekstremiteta su povezana sa negativnim polom aparata. Vidimo normalnu sliku sliku u ogledalu. Ovo je stanje D polovnine srca. Kod pasa je naopake. aVL - pojaani odvodi iz L ruke pozitivna elektroda postavljena je na L ruku, ovo je stanje L polovine srca. aVF - pojaani odvod iz L noge pozitivna elektroda postavljena na L nogu (stanje vrha srca) jasna i lepa slika EKG. Ovako se dobija vea voltaa zupca. b) putem prekordijalnih odvoda (sa grudnog koa) u predelu projekcije miokarda srca. Diferentna elektroda se postavlja na zid grudnog koa iznad odreenog dela srca vezana je za pozitivni deo aparata, a ostale elektrode za negativni pol aparata. Postoji 6 standardnih mesta na

koja se postavlja aktivna elektroda koja je spojena sa pozitivnim polom EKG-a. Elektrode su oblika pumpice.Zapisi se oznaavaju od V1 do V6 V1 elektroda iznad DPK i potencijal SA vora V2 elektroda iznad DK i potencijal AV vora V3 elektroda iznad Hisovog snopa, potencijal AV snopa V4 elektroda iznad srca V5 i V6 elektrode iznad LK Kod pasa pas lei na desnom boku sa prednjim i zadnjim ekstremitetima ispruenim, D zadnja noga uzemljenje, a na L nogu u predelu kolenog zgloba, lakatnog zgloba L ruka i D ruka, 5 i 6 elektroda u meurebarnom prostoru sa L strane. Konj ne postavljaju se na ekstremitete zato to su mnogo udaljeni od srca. BIPOLARNO REGISTROVANJE Jedna elektroda je spojena sa +, a druga sa polom instrumenta. Obe elektrode se postavljaju na odreena mesta na ekstremitetima. Postoje 3 odvoda (derivacije). DERIVACIJA I (D1) aparat prepoznaje levu (+) i desnu (-) ruku. DERIVACIJA II (D2) desna ruka (-) , a leva noga (+), najlepa slika EKG a, najvie paralelna (poklapa se sa smerom u kome se nalazi srce) DERIVACIJA III (D3) - leva ruka (-), a leva noga (+), lepa slika EKG a Eithovenov zakon na krajevima elektrinog polja oblika jednakostraninog trougla sa izvorom struje u cenru srce, zbir potencijala = nula. 2. Polni hormoni enski polni hormoni Mogu pripadati grupi steroidnih i proteinskih hormona. Fetalni razvoj enke u toku njega je u kontaktu sa majkom preko posteljice, pod dejstvom hormona materice hormonski gonadotropin (posteljice) deluje na jajnike fetusa i stimulie ih da stvaraju jajne elije. Po roenju jedinka ima oko 200 000 jajnih elija i njihov broj se nee poveati. Do puberteta nema luenja gonadotropina na nivou hipofize pa ni stimulacije jajnika. Nastaje pubertet koji se karakterie pojaanim luenjem gonadotropina, ena ulazi u polni ciklus (stimulacija jajnika) u toku ciklusa se potroi 6 12 folikula pa se u svaki sledei ciklus ulazi sa manjim brojem jajnih elija koje e se potroiti do kraja reproduktivnog procesa. Pubertet Pitanje je koji faktor utie na luenje gonadotropina i LH: to su faktori spoljanje i unutranje sredine koji kao nervni stimulusi deluju na hipotalamus koji deluje na hipofizu. Ali i dalje nije jasno ta predstavlja taj nervni stimulus, mogue je da je to telesna masa. U pubertetu se lue FSH i LH. Polni ciklus Nakon puberteta nastaje kompleks fiziolokih i morfolokih promena enskih polnih organa i nervnog sistema koji se periodino ponavlja u pravilnim razmacima. Kod ene se naziva menstrualni ciklus, a kod domaih ivotinja je estralni ciklus jer nastaje estrus polni ar. Kod krave traje 21 dan (poliestrina ivotinja). Menstrualni ciklus Karakterie se pojaanim luenjem gonadorilizing hormona koji portalnim krvotokom idu do adenohipofize. Karakterie ih pulsativno luenje ija je manja frekvenca, a vea amplituda luenja u drugom delu ciklusa, ovo uslovljava da se u prvoj fazi lui FSH u hipofizi, a pred 14-ti dan

njegova kocentracija je manja, na nivou jajnika dolazi do poetka ovarijalnog ciklusa. Karakteristino je da svaki ciklus kod ena pod uticajem FSH poinje razvoj 6 12 folikula i oni poinju da lue estrogen i otprilike 7-og dana najbolji od ovih folikula poinje da lui inhibin (deluje na razvie folikula) protein hormon koji inhibitorno deluje na FSH i zbog toga praktino propadaju svi ostali folikuli, a ovaj najdominantniji ostaje (7 14 dana), koji uslovljava dalje podizanje [] estrogena, a tada je [] progesterona mala. Estrogen mehanizmom negativne povratne sprege inhibira luenje luteinizirajueg hormona (LH), ali kada dostigne kritinu [] (12 13 dana) mehanizam pozitivne povratne sprege stimulie luenje LH on dovodi do prskanja folikula i oslobaanja jajne elije (omoguuje koji e sigurno za 12 14 sati dovesti do ovulacije). Dolazi do ovulacije, prska folikul, opada [] estrogena i FSH pa dolazi do razvoja utog tela (2 faza) koga odrava via [] LH, a ima vie progesterona koga uto telo lui (to je lutealna faza). Progesteron odrava graviditet. Estrogen Grupa steroidnih hormona u koje spada estradiol, estron, estriol, sintetie se u folikulima, lue ih elije teke interne, ali i elije utog tela. elije teke interne (pod uticajem LH iz holesterola sintetiu androgene, androstendion i testosteron) vee se LH za receptor, aktivira se sistem protein kinaza koji stimulie luenje steroidnih hormona... Najae estrogeno dejstvo ima estradiol priprema enske polne organe za ovulaciju. Jedan deo estrogena odlazi u folikularnu tenost, a jedan deo ide u cirkulaciju koji je vezan za nosae (albumine, globuline). Bioloki efekti: ima efekat na polne organe (promene na jajniku folikularna faza ciklusa razvoj folikula) utie i na matericu (endometrijum) dovodei do proliferacije endometrijuma tj. priprema sluzokou materice za ovulaciju i eventualnu implantaciju embriona. Deluje na jajovod, vaginu, vulvu..., edematozne promene. Sekundarne polne karakeristike: stimulie razvoj mlenih kanalia na mlenoj lezdi, dolazi do enstvenog ponaanja enki. Drugi efekti: anaboliki stimulie na sintezu proteina, na folikulogenezu deponuje masno tkivo, ima efekat aldosterona zadrava vodu, omekava kosti (pred poroaj). Progesteron Lui se u 2 fazi ciklusa od strane utog tela, steroidni je hormon. Sinteza je stimulisana od strane LH. Ima poluivot od nekoliko min. malo due. Lui se u cirkulaciju. Izaziva promene na jajniku lutealna faza ciklusa, kao i na promene na materici sekretorna faza deluje na endometrijum. Bioloki efekti: zatvara cervikalni ep (koristi se kao kontraceptivno sredstvo), izaziva promene na mlenoj lezdi stimulacija razvoja lezdanog parenhima. Nervoza ena. Nema graviditeta U prvih 14 dana je isto kao i da je gravidna. Ako ne doe do graviditeta 26 27 dana [] progesterona dostigne toliku [] da deluje inhibitorno na luenje LH, a [] FSH poinje da raste, a ono to je jo znaajnije uterus koji nema ploda lui RGF2 koji dovodi do luteolize, pada nivoa progesterona, raste [] FSH i ulazi se u novi ciklus. U sluaju kada ima graviditeta, nema luteolize jer uterus sa plodom ne lui RGF2 i [] progesterona ostaje visoka. Kada nema graviditeta smanjuje se luenje LH. U graviditetu se zadri uto telo. U sluaju patolokih stanja, sluzokoa patoloko stanje prepoznaje kao plod i nastaje korpus luteum perzisten i ako nema graviditeta. Po 28 danu kada postoji graviditet, oko embriona nastaje posteljica koja lui hormon koji odravaju trudnou, ti hormoni su:

hormonski gonadotropin (ima efekat LH) odrava uto telo to je prvi hormon posteljice (otkriva se u urinu prvih 15 dana graviditeta) - kod konja se lui ekvini gonadotropin ima efekat FSH (serum drebnih kobila) otkriva se u urinu posle 40 dana - progesteron Estrgen posteljica sintetie samo uz sadejstvo funkcionalnog i ivog ploda. Pretvaranje progesterona u estrogen Kraj graviditeta iz progesterona koji se sintetie u posteljici pod dejstvom kore nadbubrega embriona sintetie estradiol od koga kasnije nastaje estrogen. Da bi se desio poroaj mora da padne [] progesterona, a da se povea [] estrogena koja dovodi do pojaanog luenja RGF2 koji dovodi do luteolize, a i poveava se [] oksitocina, kree otvaranje grlia, metodom povratne sprege, plod e biti izbaen. Na osnovu [] estrogena u krvi majke odredi se vitalnost ploda. RGE2 ima imunosupresivno delovanje u semenim kanaliima (prvi put su otkriveni u spermi, a nazvani su tako jer se smatralo da ih samo lui prostata), spreavaju imunoloki odgovor enke na spermatozoide. Muki polni hormoni Fetalni razvoj mukog pola njegove polne lezde su aktivne jer su izloene dejstvu gonadotropina, pa lue polne hormone koji izazivaju diferentovanje kanala i sputanje semenika u skrotum. U pubertetu dolazi do stimulacije testisa i otpoinjanja procesa spermatogeneze. Na proces spermatogeneze znaajno je prisustvo Sertolijevih elija, a u intersticijumu su Lajdigove elije koje utiu na sintezu testosterona koji se sintetie iz acetata i holesterola. FSH utie na Sertolijeve elije, LH na Lajdigove. Intersticijalni stimuliui hormon ICSH je drugi naziv za LH kod mukaraca. Testosteron Androgeni efekat uticaj na spermatogenezu testosteron se vezuje za receptore na Sertolijevim elijama utiu na spermatogenezu. Potereban je za normalnu funkciju pasemenika, uticaj na sekundarne polne karakteristike. Anaboliki utie na sintezu proteina, zato se vri sterilizacija (kastracija ivotinja), a i poveanje miine mase. Androgeni se daju ivotinjama i radi poboljanja njihovih proizvodnh sposobnosti, oni izazivaju i sporedne efekte poveanje libida i agresivnost itd. Najvea [] testosterona je u 8 h ujutru, a najmanja oko ponoi. Nivo testosterona kod nekih vrsta iv. po roenju pada, da bi pred pubertet dolo do ponovnog rasta (ovca, svinja, ovek). Semenici nerasta lue androsteron. Testosteron kontrolie luenje LH, a inhibira FSH. 3. Uloga bubrega u acidobaznoj ravnotei Bubreg je paran, pasuljastog oblika mali, ali moan organ. Smeteni su retroperitonealno sa obe strane kimenog stuba u predelu 1 i 3 lumbalnog prljena. Bubreg obavija kapsula fibroza (fibrozna opna je inervisana), a preko nje je kapsula adipoza. Povrina bubrega je glatka kod preivara je renjevita. Presek bubrega : korteks (spoljanji sloj kora) i medula (unutranji sloj sr). Ima bubrenu karlicu gde se uliva mokraa. Mesto u bubregu gde ulaze krvni sudovi i nervi naziva se hilus. Uloge bubrega : 1. ekskrecija tetnih produkata metabolizma 2. odravanje volumena i konstantnosti sastava telesnih tenosti 3. regulacija acidobazne ravnotee 4. endokrina uloga

Nefron je osnovna funkcionalna jedinica bubrega. Kod oveka ima 1 2 miliona nefrona. Nefroni se uglavnom nalaze u korteksu. Delovi : 1. Malpigijevo telo glomerul splet arterijskih kapilara Bovmanova kapsula okruuje glomerul 2. sistem kanalia tubula : - proksimalni deo tubula pars konvoluta prima i pars rekta - Henleopva petlja - Distalni deo tubula pars konvoluta sekunda - Sabirni kanalii Bubreg troi 15 % unetog O2 i kroz bubreg proe 15 % minutnog volumena krvi. Tipovi nefrona : - kortikalni blizu povrine kore kratka Henleova petlja - jukstamedularni dublje u korteksu do sri, duge Henleove petlje. ine 20 % nefrona Glomerul je splet arterijskih kapilara nastalih grananjem arterijskog krvnog suda vas aferensa koji dovodi krv u glomerul, kapilari se ponovo sjedinjuju, gradei ponovo arterijski krvni sud vas eferens koji odvodi krv iz glomerula. ini ga 20 40 kapilarnih petlji. Vas eferens se ponovo po izlasku iz glomerula grana na kapilare u predelu tubulskog dela nfrona (peritubularni kapilari). Vas aferens i vas eferens mogu aktivno da menjaju prenik glatka muskulatura inervie ga parasimpatikus time se postie sposobnost regulacije visine krvnog pritiska u glomerulu i protoka krvi. Bovmanova kapsula ima 2 sloja : - parijetalni - visceralni grade ga podociti i on prekriva kapilare. Glomerulska membrna (filtar) razdvaja krv u glomerulu od tenosti filtrata u Bovmanovoj kapsuli. Ona je dialitika puta prave rastvore, preko nje se vri ultrafiltracija krvi. Graena je od : - endotela kapilara fenestrovani kapilari glomerula - bazalne membrane (izgraena je od 3 sloja lamine glukoproteida) kapilara glomerula - Podocita (epitelne elije) visceralni sloj Bovmanove kapsule Iako je vieslojna 500 puta je propustljivija od drugih kapilara. U potpunosti je propustljiva za vodu. Faktori od kojih zavisi propustljivost glomerolske membrane : - molekulska masa proteina ako je vea od albumina 67000 Dlt. ne prolazi - tercijarna struktura - naelektrisanost Tubulski deo nefrona: 1. proksimalni tubuli elije su srednje prizmatine, imaju mnogo mitohondrija, imaju dosta mikrovila koje ine etkastu prevlaku. 2. distalni tubuli, Henleova petlja (nishodni krak) i sabirni kanalii niskoprizmatini epitel, mali broj mitohondrija, mikrovila nii su od tubulocita iz proksimalnog dela. Zajedno sa krvnim sudovima u hilus renalis ulaze i nervna vlakna simpatikusa i parasimatikusa. U bubregu postoje i holinergina vlakna. U odravanju rH (rH krvi je 7,35 7,45) telesnih tenosti uestvuju puferi krvi i organi : jetra, eludac, plua i bubrezi.

Tubulociti izluuju H+ jone u tubule. U proksimalnim tubulima sekrecija H+ je primer 2o AT zavisi od AT Na+, dok se H+ u distalnim tubulima preko protonske pumpe i sabirnim kanaliima aktivno izluuje i nije u vezi sa transportom Na+- zahteva se utroak E. H+ potie iz H2CO3 koja se sintetie iz H2O + CO2 uz karboanihdrazu (eritrociti, enterociti, tubulociti). CO2 produkt katabolizma organskih materija. H2CO3 H+ + HCO3-, H+ ide u tenost (krv) zajedno sa Na+ i HCO3-. - H+ se izluuje u lumen u zamenu za resorbovani Na+ - Na+ i HCO3 odlaze u intersticijum - Anti port isti nosa, Na+ ulazi, a H+ izlazi iz elije - nema sekrecije H+ bez reapsorpcije Na+ Aktivnost protonske pumpe podstie aldosteron, on podstie i reapsorpciju Na+. Mehanizmi za sekreciju H+ u tenost su aktivni sve do rH mokrae ne padne ispod 4,5, ako padne onda aktivnost pumpe prestaje, nema sekrecije H+ i dolazi do acidoze. Da do toga ne doe u urinu postoje 3 puferska sistema koja veu H+ : bikarabonatni najvie neutralie H+ u proksimalnim tubulima. U glomerulskom filtratu se nalazi NaHCO3. U lumenu tubula se stvara H2CO3, a u tubulocitima NaHCO3, koji odlazi u krv. H2CO3 se pod uticajem enzima karboanhidraze razlae na H2O + CO2. CO2 ulazi u tubulocite i preko krvi odlazi do plua i izbhacje se, a jedan deo H2CO3 se konanom mokraom takoe izbacuje u spoljanju sredinu. fosfatni najfunkcionalniji u distalnim tubulima i sabirnim kanaliima. Ovaj pufer gradi Na+ 1 fosfat i njegova so Na+ 2 fosfat. Aktivno secenirani H+ iz tubulocita u mokrau lumena tubula reaguje sa Na+ 2 fosfatom (so koja reaguje bazno) i nastaje Na+ 1 fosfat. amonijani - najfunkcionalniji u distalnim tubulima i sabirnim kanaliima. NH3 nastaje u tubulocitima dezaminacijom AK alanina i glicina on se mora izbaciti sa H+, izlaze difuzijom, sjedinjuju se gradei NH4+ koji reaguje sa Cl i gradi NH4Cl koji ne moe promeniti acidobaznu ravnoteu. Bubrezi uestvuju u regulaciji acidobazne ravnotee izluivanjem H+. Te jone kupe pomenuti puferski sistemi. 4. Olfaktivni sistem (fiziologija mirisa) gustativni sistem (fiziologija ukusa) Fiziologija mirisa Ovaj sistem je veoma razvijen kod nekih ivotinja, a naroito onih koje treba na veim daljinama da osete prisustvo plena (pas, vuk i druge zveri) ili seksualnog partnera. Receptorski deo olfaktivnog sistema smeten je duboko u nosnoj upljini, obuhvatajui sluzokou gornjeg dela nosnog septuma i etmoturbalnu oblast. Sluzokoa je izgraena iz 3 vrste elija: receptorskih, potpornih ili lezdanih elija. Olfaktivne elije su ustvari bipolarne nervne elije koje su se razvile iz CNS. Prema vrhu tela elije nalazi se dendrit u obliku tapia sa kojeg tri 10 12 treplji (dlaica) duine oko nekoliko m, za koje se pretpostavlja da su receptorski elementi. Sa njihovog bazalnog kraja polaze tanka senzitivna nervna vlakna nazvana fila olfaktoria. Izmeu receptorskih elija ugraene su potporne elije. Pored njih na pojedinim mestima membrane postoje i lezdane elije iz kojih su izgraene Bovmanove lezde koje preko izvodnih kanala lue sluz na povrinu sluzokoe. Nadraivanje olfaktivnih elija. Ove receptorske elije spadaju u hemoreceptore na osnovu vrste nadraaja koji na njih deluju, u koje se ubrajaju razliita hemijska jedinjenja, odnosno materije. Da bi mogle da deluju na receptore, uslov je da su isparljive ili u obliku veoma finih estica, a isto tako da su rastvorljive u vodi ili lipidima. Materije vazdunom strujom nastalom udisajem

dospevaju u gornja podruja nosa na olfaktivnu sluzokou. Materije dolaze u ove upnjine sa 2 strane: kroz nozdrve ili iz drela preko hoana. Usled toga miris se ne osea kontinuirano, nego u ciklusima, pratei inspirijum. Supstance dospele u nosnu upljinu rastvaraju se u sluzi koja prekriva sluzokou i tako rastvorene deluju na cilije receptorskih elija. Poveanje jonske permeabilnosti receptorske membrane. U oba sluaja posle navedenh meureakcija nastaje poveana membranska propustljivost koja dovodi do razvoja receptorskog potencijala. Kada u file olfaktoria potencijal dostigne prani nivo, stvara u njima AR, koji se zatim prenosi u glomerul bulbus olfaktoria i dalje u CNS. Receptori za miris ispoljavaju osobinu brze adaptabilnosti. Posle glomerulusa bulbusa olfaktoriusa impulsi dolaze preko mitralnih elija u medijalna mirisna podruja i lateralna mirisna podruja. Prvo podruje obuhvata veliku grupu jedara smetenih u srednjem delu mozga iznad i ispod hipotalamusa. Lateralna mirisna podruja sastoje se iz: perifernog podruja, lateralnog dela supstance perforate i dela amigdaloidnog jedra. Iz navedenih jedara nervni putevi idu u sekundarna mirisna podruja i to u: hipotalamus, septum , talamus, hipokampus, girus subkalozus i jedra modanog stabla. Fiziologija ukusa Razlikovanje korisnih od tetnih sastojaka hrane. Receptori ovog sistema (gustativni receptori) po osobinama pripadaju grupi hemoreceptora, jer reaguju u kontaktu sa hemjskim supstancijama. Kod sisara i ptica receptori su smeteni u usnoj duplji, prvenstveno na jeziku. Receptore predstavljaju cilindrine izduene trepljaste elije grupisane sa potpornim elijama u tzv. gustativne pupoljke ili gustativna telaca. Telaca su smetena u papile kojih ima razliitog oblika: peurkaste (papile fungiformes), konaste (p. filiformes), listaste (p. foliate) i opanane (p. valate). Sa bazalnog dela receptorskih elija polaze senzitivna nervna vlakna i zavisno od mesta gde se one nalaze, odlaze preko vie nerava u vie delove nervnog sistema. Prednje 2/3 jezika inerviu vlakna nervusa horda timpani, grane nervusa facialisa. Zadnju treinu inervie nervus glosofaringeus, a receptore farinksa i larinksa kod ivotinja inervie nervus vagus. Vlakna svih ovih nerava, posle prolaska kroz odgovarajue modane ganglije, zavravaju se u produenoj modini ili ponsu. Domaa perad ne osea slatko i gorko, na slatko je u poetku indiferentna, a zatim pri veim koncentracijama pokazuje averziju. Telad za razliku ode peradi radije piju rastvor saharoze od iste vode, ali su indiferentna prema rastvoru laktoze. I telad i koze vole rastvor glukoze. Kod ljudi postoje 4 osnovna (gorko, slano, slatko i kiselo) i 3 sporedna (alkalno, metalno i ljuto) modaliteta gustativnih oseaja. Da bi dolo do razdraenja gustativnih receptora neophodno je da sastojci hrane budu rastvoreni u pljuvaci i tako u rastvoru prodru u pukotine gustativnih telaaca.

XXI kombinacija
1.Regulacija sranog rada Srce oveka u mirovanju iz LK u aortu u toku 1 minuta ispumpa 5L krvi. Funkcija srca je regulisana: - autoregulacijom srce reaguje na promene veliine dotoka krvi - preko autonomnog NS simpatikus i parasimpatikus Autoregulacija pri aktivnosti pojedinih organa poveava se koliina krvi koja protie kroz te organe na raun smanjenja protoka krvi kroz organe sa manjom aktivnou i to je preraspodela krvi u organimu. Povean priliv krvi u organe koji rade ima za posledicu poveano oticanje venske krvi iz njih i povean priliv venske krvi u srce i ono se jae kontrahuje.

Nervna regulacija centar je u produenoj modini. Tu su i centri za regulisanje tonusa krvnih sudova i krvnog pritiska. To su bulbarni vazomotorni centri. Srani mii inerviu simpatikus i parasimpatikus. Simpatikus inervie ceo srani mii preko N.akcelerantesa. 4 efekta simpatikusa: 1. pozitivno hronotropno dejstvo ubrzava srani rad (tahikardija) 2. pozitivno inotropno dejstvo poveava snagu srane kontrakcije 3. pozitivno batnotropno dejstvo poveava razdraljivost miokarda 4. pozitivno dromotropno dejstvo poveava provodljivost miokarda Parasimpatikus inervie srani mii preko N.vagusa preko monokarionskih receptora - desni ogranci: A vor, DPK - levi ogranci: AV vor, Hisov snop i LPK 4 efekta parasimpatikusa: 1. negativno hronotropno dejstvo usporava srani rad (bradikardija) 2. negativno inotropno dejstvo smanjuje snagu srane kontrakcije 3. negativno batnotropno dejstvo smanjuje razdraljivost miokarda 4. negativno dromotropno dejstvo smanjuje provodljivost miokarda 2. Preivanje (ruminancio) je vraanje jednom progutane hrane u usnu duplju na dodatno vakanje i natapanje jer im vakanje kratko traje. Da bi preivanje nastupilo preivar mora da miruje. Poinje 1 sat nakon obroka. Grub sadraj se vraa u usta nekoliko puta sve dok se ne usitni i ne natopi pljuvakom da padne na dno rumena. Telad poinju da preivaju kad ponu da jedu grubu hranu 2 i 3 nedelje ivota. Receptori koji pokreu preivanje su u kardiji i zidu mreavca. Aktiviraju se : - mehaniki prisustvo grube hrane u predelu kardije - poveanje tonusa zida buraga kao posledca napunjenosti predeludaca - hemijski aktiviraju se sastojcima hrane, lekovima. Preivanje je sloen refleksni in. Faze : - rejekcija regurgitacija vraanje jednom progutanog zalogaja iz buraga u usta. Pod faze : 1. Usisavanje pojaana salivacija da bi se navalaio put. Ulazak hrane u jednjak omoguen je jednim dubokim inspirijumom, koji je povezan sa kontrakcijom kapuure. Inspirijum se odigrava sa zatvorenim glotisom i u veini sluajeva veeg je volumena od normalnog inspirijuma pri disanju uz snanu kontrakciju dijafragme. Grudni deo jednjaka se iri, otvor kardije refleksno otvara i zbog razlike u pritiscima, u jednjaku (negativan), a u predeludcima (pozitivan), poluteni sadraj biva usisan u jednjak celom duinom grudnog dela jednjaka. 2. Istiskivanje je brzo jer je ceo jednjak od popreno prugastih miia. Poinje refleksnim zatvaranjem kardije. Pri transportu hrane u usta znaajnu ulogu ima antiperistaltiki talas iji se centar obrazuje u sredini jednjaka. - remastikacija ponovno vakanje hrane - reinsalivacija ponovno natapanje pljuvakom - redegluticija ponovno gutanje bolusa

Ciklus preivanja obuhvata ove 4 faze i pauzu. Trje 60 sekundi. Periodi preivanja sadre vie ciklusa preivanja. Goveda i ovce provedu dnevno u preivanju 1/3 vremena 7 do 8 h dnevno. Grubost hraniva utie na duinu preivanja. Ovce hranjene senom preivaju 8 9 h dnevno, na obroku isitnjenog sena trava 5 h, a na konentrovanom samo 2,5 h dnevno. Refleks preivanja je pod kontrolom vagusnih nerava sa aferentnim i eferentnim vlaknima. Centar je u produenoj modini. 3. Vitamin E Vitamin E tokoferol, antisterilitetni : Izvori : jaje, mleko, meso, ulje. Ulje je ist vitamin E. Javlja se u 4 oblika : , , , (delta). Najzastupljeni je . Tokoferol oksidie u tokohinon antioksidans spreava oksidaciju nezasienih jedinjenja i spreava nastanak peroksidnih radikala od viih MK u lipidima elijske membrane. On je kofaktor transporta elektrona u respiratornom lancu. Deluje sinergistiki sa selenom. Hipovitaminoza : poremeaj plodnosti, anemija, distrofija miia. 4. Retikularna formacija (RF) Je mreolika struktura izgraena iz mnogo neurona. Tu je preko 100 nukleusa: vestibularni nukleusi, nukleus ruber, nukleus rafe. RF obuhvata medulu, pons, mezencefalon i delove malog mozga. RF je najvii integrativni sistem senzitivnih informacija koje prima iz: spino-retikularnih i spino-talamikih traktova, vestibularnih jedara, malog mozga, bazalnih ganglija, KVM i to iz motornih zona i iz hipotaalmusa. RF i vestibularna jedra su funkcionalno usko povezane, imaju svojstvo spontanog stvaranja imulsa, odnosno samonadraivanja. Njihovu aktivnost priguuju druge inhibicijske strukture prvenstveno bazalne ganglije, a preko njih neki delovi KVM. Otklanjanje inhibtornih sruktura koje deluju na RF i vestibularna jedra, dolazi do njihove pojaane spontane aktivnosti koja preko retikulo-sinalnog trakta simulie neurone kimene modine, a prko njih miina vretena sa ishodom rigiditeta. U normalnim uslovima, kod zdrave ivotinje, RF i vestibularni aparat navedenim dejstvom na ekstenzorne miie dovode do njihovih kontrakcija, pri emu udovi podupiru telo protiv sile tee. Kada ivotinja pone da pada na jednu stranu ekstenzorni miii te strane se kontrahuju, a na suprotnoj strani se relaksiraju. RF dobija podatke o oseaju sa povrine tela: ukus, miris, vid, sluh i sve to ide prema talamusu i senzornoj KVM. Kroz RF prolaze i visceralni recetori (protok krvi u jetri, glikemija) idu u hipotalamus pa u limbusnu koru. RF zna ta se deava u organizmu, na i oko njega. U RF su vitalni cetri, centri budnosti i hipnogeni centri za spavanje.

XXII kombinacija
1.Fiziologija limfocita Limfociti su ovalni imaju veliko plavo jedro koje ispunjava celu unutraljost, a na periferiji je uska citoplazma. Ona sadri enzime za sintezu antitela i limfokina. Limfokini se izlue u spoljanju sredina i tu deluju, a antitela ostaju fiksirana za membranu i predstavljaju receptor za antigen.Postoje: 1. Mali limfociti do 8m najbrojniji, zreli 2. Srednji 8 12 m

3. Veliki preko 12 m Limfociti prolaze direktno kroz endotelnu eliju kapilara. Recirkulacija limfocita je stalno kretanje limfocita iz krvi u limfu i limfne vorove pa ponovo u krv. Vrste limfocita: - B limfociti nosioci humoralnog imuniteta, razbaruena im je membrana zbog molekula antitela na povrini membrane koji tre spolja. - T limfociti nosioci celularnog imuniteta. Membrana im je glatka jer su antitela uronjena u membranu. Svi limfociti potiu od pluripotentne matine elije koja se nalazi u umanetnoj kesi.Onda cirkulacijom ide u timus i kostnu sr kod sisara i Burzu fabrici kod ptica. Tu su 1 organi imuniteta (kostna sr, timus i Burza) jer u njima limfociti sazrevaju. U timusu nastaju T limfociti, a u kostnoj sri i Burzi B limfociti.Limfociti nastali u 1 organima su imunokompetentni zreli su, sa receptorima u mebrani za prepoznavanje antigena. Zreli limfociti napuste 1 organe i cirkulacijom dospeju do 2 organa: limfni vorovi, krajnici, slezina. Limfno tkivo urogenitalnog, digestivnog i respiratornog trakta. Kod limfnog vora korteks naseljavaju B limfociti, a parakorteks T limfociti. T lifociti ine 2/3 ukupnih limfocita.On su timus zavisni.Faze nastanka T limfocita: - Pretimusna faza pluripotentna matina elija se u jetri, a po roenju u kostnoj sri diferentuje u protimocit i on migrira u timus - Timusna faza protimocit dolazi u timus i tu pod dejstvom timozina i timopoetina sazreva u timocit - Posttimusna faza - 1 % T limfocita napusti timus i ode u limfno tkivo i tu se odigra zavrno sazrevanje i tada su sposobni da prepoznaju antigen. Podela T limfocita: 1. Pomoni (Th) helper regulatorna uloga u humoralnom odgovoru 2. Supresorski (Ts) regulatorna uloga u humoralnom odgovoru 3. Citotoksini (Tc) ubijaju elije sa antigenima na povrini 4. Senzibilisani sintetiu limfokine za zapaljensku reakciju. B limfociti ine 1/3 limfocita. Nastaju iz pluripotentne matine elije koja se u 1 organima diferentuje u zreo B limfocit i to je antigen-nezavisna faza, pa se u 2 organima transformie u plazmocit sintetie antitela i to je antigen-zavisna faza. Broj klonova B limfocita oko 100 000 odgovara broju antigena na koje jedinka moe da odgovori stvaranjem antitela. Pre B limfociti nemaju receptore za antigen. Nezreli B limfociti receptori za odreeni antigen Ig M klase. Zreo B limfocit dobija nove molekule receptora za antigene IgD i M). Monomeri IgD i M u membrani B limfocita su receptori za antigen. Za imuni sistem vano je prisustvo MNS antigena u membrani elija. Oni su karakteristika samo elija te jedinke. Njihova brojnost jednaka je brojnosti populacije jedinki jedne ivotinjske vrste. Ima 3 klase tih antigena MNS I (nalaze se u svim elijama sa jedrom, to su pravi transplantacioni geni), MHC II (nalaze se na B limfocitima, aktivisanim T limfocitima, monocitima, makrofagima), MHC III. Antigen prezentujue elije (ARS) makrofagi, B limfociti, folikularne dendritine elije.Ima ih svuda: limfni vorovi, slezina, timus, koa idr. Imaju veliki broj antigena klase MHC II. Fc receptore i receptore za komplement. Vre obradu antigena. Prezentovanje obraenog antigena imunocitima zajedno sa MNS II klasom. Humoralni imuni odgovor: - antigen nezavisna faza u 1 organima imuniteta - antigen zavisna faza u 2 organima imuniteta

- kontakt B limfocita sa antigenom - aktivacija, nastanak limfoblasta, deoba, diferentovanje (plazmociti, elije pamenja) - plazmociti sintetiu antitela - elije pamenja bitne su kod sledeeg kontakta sa antigenom - svrha vakcinacije stvaranje elija pamenja - limfociti sintetiu antitela iste specifinosti kao to su bili receptori na membrani elijski imuni odgovor: - receptori za antigen u membrani T limfocita - imaju receptore za Fc fragment i C3b komponentu komplementa - sazrevanjem stiu receptore u membrani za prepoznavanje odreenog antigena - stiu sposobnost razlikovanja sopstvenih od stranih antigena - tolerancija - 1 % T limfocita odlazi u 2 organe imuniteta (u T zavisne zone) - kontakt T limfocita sa antigenom - proliferacija klona i nastanak elija pamenja, citotoksinih i senzibilisanih limfocita NK (natura kiler cels) elije: - trea populacija limfocita - 10 % od svih limfocita - nemaju receptore za antigen - reaguju nespecifino - imaju citotoksinu aktivnost (prema tumorskim elijama, elija sa virusom) - pruaju uspenu zatitu od antigena celularne prirode Primarni i sekundarni imuni odgovor: - latentni period, faza porasta, maksimalna [] ,opadanje nivoa efektorskih elija - 1 prvi kontakt imunog aparata sa antigenom; dui latentni period, sinteza IgM klase u veoj [] od IgG - 2 (anamnestika reakcija) kod ponovnog unoenja istog antigena; krai latentni period, glavna kategorija Ig koja se sintetie su IgG klase, a manje IgM. 2.Razmena gasova u pluima i tkivima U pluima a.pulmonalis dolazi venska krv siromana O2, a bogata CO2. Najvii PO2 : atmosferski alveolarni venski U pluima se venska krv obogauje O2, a smanjuje se SO2 pa nastaje arterijska krv. O2 : arterijska pa venska CO2 : venska pa arterijska Atmosfera : 78 % N2, 21 % O2;0,03 % CO2 stabilan je vazduni sastav i ne menja se.Zbir parcijalnih pritisaka svih gasova u atmosferi je 100 %. Pri atmosferskom pritisku od 101 KPa RO2 = 21 KPa, RSO2 = 0,03 KPa.U vodi se najbolje rastvara CO2, pa O2, a N2 je inertan. Alveolarni vazduh : O2 = 13 %, CO2 = 5,3 % Izdahnuti vazduh : O2 = 16 %, CO2= 3,3 % Izdahnuti vazduh je po sastavu blii alveolarnom nego atmosferskom, zagrejan je i zasien vodenom parom. U alveole dolazi 1/3 respiratornog volumena, a 2/3 su u mrtvom prostoru.

Ventilacioni kojeficijent je odnos sveeg i upotrebljenog vazduha u pluima i iznosi 1 : 6 pri mirnom disanju kod konja. Transport gasova u krvi : u krvi O2 i CO2 grade labilna jedinjenja, a N2 i inertni gasovi ostaju nevezani. Molekulski O2 se u u eritrocitima vee za Fe2+ hema Fe ostaje dvovalentno i tako nastaje oksigenisan Hb. Jedan molekul Hb moe da vee maksimalno 4O2.to je vie O2 vezano za Hb lake se veu i naredni molekuli. Hb u rastvoru lake vee O2 od Hb u eritrocitima. RO2 = 13,3 KPa potpuna zasienost Hb.to je vei PCO2 tee se vee O2, ali je olakana disocijacija Hb O2 to je u tkivima.Pad PCO2 lake se vee O2 u pluima. Uticaj SO2 na oksigenaciju Hb je Borov efekat. Smanjenje rH tee vezivanje O2 u tkivima zbog nastanka kiselih metabolita ugljena kiselina, mlena kiselina. U pluima kontinuirani kapilari. Poveanje T - tee se vee O2 u tkivima jer je T vea od spoljanje.U pluima je nia T nego u tkivima pa se O2 lake vee. 2,3 DPG difosfoglicerinska kis. se vee za lance globina i smanjuje se vezivanje O2. ivotinje sa intenzivnijim metabolizmom i manjom TM njihov Hb lake otputa O2 u tkivima. Razmena gasova u tkivima : po principu difuzije ali u suprotnom smeru. Na nivou kapilara O 2 brzo prelazi iz : eritrocita u plazmu pa u tkiva, a CO2 : tkiva pazma eritrociti. CO2 nastaje u oksidacionim procesima pa je u tkivima njegov pritisak vei nego u arterijskoj krvi. Viak stvorenog CO2 dovodi do otvaranja prekapilarnih sfinktera i boljeg snadbevanja tkiva krvlju, a time i O2. 3. Poprenoprugasti miii Miino tkivo je graeno od visokospecijalizovanih miinih elija miocita pretvaraju hemijsku E u mehaniki rad. Osnovne odlike miinih elija su: 1. kontraktilnost odvija se zahvaljujui specifinim proteinima 2. razdraljivost osobina svih ivih elija. Kontrolu razdraljivosti vre nervni i endokrini sistem Skupovi miinih elija zajedno sa krvnim sudovima, nervima i vezivom ine miie. Miii ljudi i ivotinja: - poprenoprugasti miine elije na svetlosnom mikroskopu pokazuju poprenu ispruganost. - Glatki miii bez poprene ispruganosti - Skeletni povezani su sa kostima za pokretanje i odravanje tela u fiziolokom poloaju - Visceralni isti su kao skeletni, samo to su u tkivima i organima - Srani gradi miokard Od ukupne TM 40 % - skeletna muskulatura, a glatka i srana 10 %. Hemijski sastav miia: 100 gr miia 77 % vode 23 % suva materija: 1. 90 % proteina 2. 10 % - UH, mineralnih soli

Voda je kvantitativno najzastupljenija u miinom tkivu, nalazi se kao slobodna i vezana. U vodi su rastvorene mineralne soli. Voda daje gipkost miinom tkivu, i sa solima uestvuje u miinoj kontrakciji. UH glavni je glikogen ima ga 0,5 1,5 % u miinom tkivu. Glikogen kao depo glukoze je osnovni energetski izvor za miinu kontrakciju. Kod intenzivnog miinog rada glukoza iz krvi ulazi u miine elije i odmah se ukljuuje u katabolike procese. Ako je mii dobro snadbeven O2 u toku rada se oslobaa mala koliima mlene kiseline. Ako mii nije pripremljen za rad hipoksija tkiva povea kiseoniki dug, nivo mlene kiseline je povean i javlja se bol. Mlena kiselina se poveava i postmortalno to pozitivno utie na zrenje mesa. Masti 3 25% - zavisi od mesta miia i uhranjene ivotinje. Proteini su kvantitativno najvaniji organski sastojak miia. Proteina ima 20 %. Dele se na: - proteini sarkoplazme (albumini, globulini, mioglobin obezbeuju E za miinu kontrakciju) nekontraktilni. ine 30 % proteina - proteini miofibrila 50 % proteini vezivnog tkiva Mioglobin depo O2 i pigment mesa. Proteini miofibrila odgovorni za kontrakciju miine elije. ine 50 % proteina u miiu. To su: miozin 35 %, aktin 15 %, a regulaciono katalitiki proteini su troponin i tropomiozin. Proteini vezivnog tkiva 20 % ukupnih proteina. To su kolagen i elastin povezuju miofibrile u snopove unutar elije. Azotne neproteinske materije ATR, ADP i kreatinfosfat. Strukura skeletnih miia: izgraeni su od velikog broja tankih dugih cilindrinih elija miina vlakna. Miine elije su prenika od 10 100 m, a duge su od 1mm do 1m miii vrata irafe. Dui miii imaju deblje elije, a krai tanje elije. Kod dugih miia miine elije mogu biti nastavljene jedna na drugu. Miine elije u toku ontogeneze nastaju spajanjem veeg broja monojedarnih elija mioblasta jedro je centralno postavljeno. U tako novoformiranoj eliji poinje sinteza miofibrila (to su kontraktilne organele). Jedra su na periferiji. Moe ih biti oko 100, postavljena su na priblino istim rastojanjima. Svaka miina elija ima pojedinano tanak sloj vezivnog tkiva endomizijum. U endomizijumu su krvni, limfni sudovi i periferni nervi. Vei broj vlakana se udruuje u snopove koje okruuje masivnije vezivo perimizijum. Vie snopova fascikula grade 1 mii koji je okruen jo masivnijim vezivom epimizijum. Na epimizijum nalee fibrozna opna. Miina elija vlakno na svetlosnom mikroskopu pokazuje poprenu ispruganost. Miina elija: - sarkolema membrana je graena od 2 sloja: 1. spoljanji (endomizijum) vezivo koje povezuje vlakna u snopove 2. unutranji sloj prava membrana od fosfolipidnog dvosloja selektivno propustljiva, razdraljiva, transportni sistemi su u njoj. - sarkoplazma najvei deo je ispunjen miofibrilima. Ima ih u poprenoprugastim miiima, trombocitima, nervnim zavrecima. Miofibrili: su osnovne kontraktilne i funkcionalne jedinice miine elije. To su konaste tvorevine paralelno postavljene du elije. Svako miino vlakno ima od nekoliko stotina do nekoliko hiljada miofibrila. Miofibril je graen od: - tanki filamenti aktinske niti - I - debeli miozinske niti A U jednom miofibrilu u proseku ima 3000 aktinskih i 1500 miozinskih niti. Sarkomera je osnovna kontraktilna jedinica skeletnog miia. Kada je mii relaksiran duga je 2 3 m, a kada je kontrahovan 1m, a istegnut 4 m.

Jedan miofibril sadri od nekoliko stotina do nekoliko hiljada sarkomera. Sarkoplazmacki retiklum je ERR u sarkoplazmi. Sastoji se: - dugi longitudinalni tubuli - transferzalni kratki tubuli Dugi longitudinalni tubuli predstavljaju sistem razgranatih cevica koji okruuju svaki miofibril. Ovaj sistm se prua paralelno sa miofibrilima i na granici izmeu svetle i tamne pruge tubuli se spajaju i grade proirenja terminalne cisterne. U cisternama je protein kalsekvestrin koji ima veliki afinitet za Ca2+ - vee 40 Ca2+. U cisternama je [] Ca2+ 2000h vea od [] u okolnom citosolu to je vano za miinu kontrakciju. Kratki transferzalni tubuli: T tubuli su uvrnua elijske membrane, poinju od membrane sa jedne strane i proteu se do membrane na drugoj strani. Postavljeni su popreno u odnosu na miofibrile. Na mestu odakle polaze od membrane otvoreni su prema spoljanjoj sredini kroz njih prolazi ekstraelijska tenost. T tubuli su izmeu 2 terminalne cisterne. Trijada je morfoloka tvorvina sastavljena od jednog T tubula i 2 terminalne cisterne. Jedna sarkomera ima 2 trijade. T tubuli slue da se talas depolarizacij koji se iri du membrane prenosi dubko u miino vlakno, i doe do depolarizacije membrane terminalnih cisterni iz kojih se joni Sa oslobaaju i doe do kontrakcije. Tanki filamenti: aktinske niti su graene od: - aktina ine ga 2 lanca polimerizovanog aktina G koji su uvijeni kao heliks spirala. U sastav jednog lanca ulazi 200 g aktina. Na svakoj globuli aktina je po jedan ADP on je aktivno mesto za vezivanje glavica miozina kod kontrakcije. - tropomiozina 2 peptidna lanca uvijena jedan oko drugog. Lanci se nastavljaju jedan na drugi obrazuju dugu nit. Kada mii miruje tropomiozin je na povrini aktivnih mesta na aktinu i tako spreava nastajanje aktomiozinskog kompleksa i miine kontrakcije. - troponina 3 proteina: troponin T, S, I. Svaka subjedinica ima posebnu ulogu u kontrakciji. Troponin S ima veliki afinitet prema jonima Ca2+ - okida procesa miine kontrakcije. Troponin I (aktin) spreava interakciju aktivnih mesta na aktinu sa miozinskim nitima. Troponin T povezuje ceo kompleks sa tropomiozinom. Debeli filamenti: miozinske niti 200 350 molekula miozina. Molekul miozina je heteropolimer od 6 polipeptidnih lanaca (2 teka i 4 laka). Teki lanci: - fibrilarni deo - uvijeni glavica - globularni deo mosti Pravi delovi tekih lanaca su umotani jedan oko drugog u vidu dvostrukog heliksa i to je rep. Vrhovi tekih lanaca su umotani u globulu i to je miozinska glavica. Na vrhu repa miozinskog molekula se nalaze 2 glave miozina koje divergiraju jedna od druge. Na povrini svake miozinske glave se nalaze pribijena po 2 laka lanca. Kratak deo na kraju tekog lanca na kome se nalazi glavica naziva se vrat i on sa glavicom gradi poprean most koji je savitljiv na 2 mesta: - baza vrata (prvi zglob) vrat i glavica se odvajaju od tela miozinskog filamenta - drugi zglob mesto gde je glavica privrena za vrat. Srednji deo miozinskog filamenta je go nema glavica. Na glavici miozina se nalazi nekoliko aktivnih mesta: - jedno mesto ispoljava veliku ATR-aznu aktivnost hidrolizuje ATR i oslobaa hemijsku E potrebnu za miinu kontrakciju - drugo mesto vee molekule ATR- a. - tree mesto preko koga se glavice miozina veu za aktivna mesta na aktinu.

Kada je mii u relaksaciji glavice miozina su poloene uz telo miozinskih filamenata. Kod kontrakcije glavice miozina zahvaljujui bazi vrata se ispruaju prema akivnim mestima na aktinu formirajui popreni most koji se kai za aktivno mesto na aktinu, sve dok poptpuno nestane izotropna zona, a anizotropna se ne menja. Proteini koji imaju regulatornu ulogu ili izgrauju pravilan raspored miofilamenata u miofibrilu: u sarkomeri su: - titin odrava filamente u centralnom poloaju - nebulin odrava pravilan poloaj i raspored aktinskih filamenata unutar sarkomere. - aktinin Van sarkomere za izgradnju citoskeleta: - dezmin povezuje sarkomere susednih miofibrila u istu ravan i tako odrava pravilan raspored miofibrila u eliji. Osobine poprenoprugastih miia: 1. elastinost nakon istezanja se veliina miia vraa na prvobitnu. Istezanje nije proporcionalno snazi optereenja koja vri istezanje. to je mii snadbeveniji oksigenisanom krvlju ima veu elastinost. 2. kontraktilnost na dejstvo nadraaja mii se kontrahuje tj. skrauje duinu 3. razdraljivost osobina svih elija organizma. Mii reaguje na razne nadraaje: mehanike, hemijske, osmotske, elektrine. Podraivanje: - indirektno fizioloko podraivanje elektrinim stimulusima koji dolaze iz motornih centara preko perifernih nerava - direktno mii se izloi delovanju alkaloida kurare inhibira prenoenje impulsa u nervnomiinoj sinapsi ili motornoj ploi. Kod miine distrofije stepen transmisije impulsa je drastino smanjen zbog minimalne koliine acetil-holina u perifernim sinapsama. Transmisija impulsa u perifernoj sinapsi moe biti i drastino poveana to dovodi do gra spazma miia i kada spazam zahvati muskulaturu larinksa onda dolazi do guenja. Supstance koje ispoljavaju ove efeke deluju inhibitorno na holinesterazu i tada dolazi do nakupljanja osloboenog acetil-holina koji onda stalno podrauje miinu membranu. Neke od ovih supstanci spadaju u grupu nervnih bojnih otrova, a antidot njima je atropin. Bolest Miastenija gravis (opaka mlitavost miia), u organizmu postoje antitela protiv receptora za acetilholin nema miine aktivnosti. Botulinusni otrov usporava transmisiju impulsa i dolazi do smanjene aktivnosti miia (danas se koristi i kao lek). Nadraaji mogu biti: - podprani subliminalni vrlo su slabog intenziteta ne izazivaju nikakvu reakciju miia. - prag nadraaja najmanji intenzitet nadraaja koji dovodi do minimalne kontrakcije kontrahuje se samo srednji prst zadnjeg ekstremiteta abe (m. gastroknemius). Poveanjem jaine nadraaja mii reaguje sve do maksimalne kontrakcije. Posle maksimalne kontrakcije poveanje jaine nadraaja je bez efekta. Svako vlakno i motorna jedinica posebno reaguje kao srani mii po zakonu sve ili nita nadaaj pranog intenziteta reaguje maksimalnom kontrakcijom - supraliminalni iznad jaine koja proizvodi maksimalnu kontrakciju. Mii kao celina se ne kontrahuje po zakonu sve ili nita. - maksimalni maksimalna kontrakcija - supramaksimalni

Motorna jedinica je broj miinih vlakana koja su inervisana jednim nervnim vlaknom. svaka motorna jedinica ima razliit potencijal mirovanja zato je kontrakcija po zakonu sve ili nita. MRM potencijal elije kada ona miruje. Da bi se kontrahovala potencijal mora dostii panu vrednost. Motorne jedinice od 60 mV mali nadraaj ih kontrahuje. Ako nadraaj pojaamo ukljuie se i motorne jedinice od 70 mV, a ako jo pojaamo ukljuie se i od 80 mV maksimalna kontrakcija. Miina kontrakcija je sloen proces koga pokreu ali i zaustavljaju bioelektrine i biofizike promene koje se javljaju u miiu. Konrakciju izaziva nervni impuls koji motornim neuronom dolazi do miia. Impuls dovodi do oslobaanja acetilholina neurotransmiter. Acetilholin se vee za receptore u membrani miinog vlakna to dovodi do otvaranja acetilholin zavisnih kanala i naglog ulaska Na+ u miino vlakno i to je depolarizacija i generie se AP. AP se iri du membrane i u unutranjosti miinog vlakna gde na trijadi depolarie membranu terminalnih cisterni i usled toga doe do erupcije Ca2+ iz cisterni u okolinu. Ca2+ brzo izlaze jer im je [] u cisternama nekoliko hiljada puta vea nego u citosolu. Kontrakcija se pokree kada se uspostavi interakcija izmeu osloboenih Ca2+, aktinskih i miozinskih filamnata. Svaka globula aktina ima aktvno mesto za vezivanje poprenih mostia glavica miozinskog filamenta. Kada je mii u fazi oputanja ili kada je u mirovanju, aktivna mesta aktina su pokrivena tropomiozinom. Kada se oslobodi Ca2+ on se vee za Ts troponina veu se 4 Ca2+ i usled toga se tropomiozin svlai sa aktivnih mesta aktina. Debeli miozinski filamenti se aktiviraju tako to Ca2+ aktiviraju ATR-aznu aktivnost glavice poprenih mostia. Sarkomera je osnovna kontraktilna jedinica miofibrila. Klizanje miofilamenata filamenti aktina i miozina ne menjaju duinu u toku kontrakcije i pored toga to se duina sarkomere skrauje i samo miino vlakno se skrauje. Za vreme mirovanja miia, za glave poprenih miia miozina vezan je ATR ali je ATR-azna aktivnost miozina mala. Aktin poveava kapacitet ATR-azne aktivnosti miozina. Zaveslaj je naginjanje glavice i vraanje u prvobitan poloaj. Kada glavica napravi jedan zaveslaj ona se oslobodi od ADP i fosfora koji su bili vezani za nju, a na to mesto se vee nov ATR i on odvaja glavicu od aktina. Jaina kontrakcje zavisi od broja poprenih mostova koji su ukljueni u privlaenje aktinskih filamenata. Najaa kontrakcija je kada su svi popreni mostovi sa obe strane prekriveni aktinskim filamentima. Ne veslaju sve miozinske glavice istovremeno. 1 filament miozina je okruen sa 6 filamenata aktna. Starlingov zakon: to je vee optereenje snaga kontrakcije je vea ali to pravilo vai do odreene granice. 4. Receptori Su delovi NS koji slue za prijem odreenog stimulusa i prevoenje tog stimulsa u jedinstveni oblik E koji moe da se prenosi kroz nervna vlakna receptori su transdjuseri (zakon specifinosti nervne E). to je jai stimulus, frekvenca AR je vea, intenzitet nadraaja se prenosi tako to se intenzitet stimulusa poveava ili opada. Zajednika osobina svih receptora je pretvaranje apsorbovane E u AR, koji e zatim biti preneeni u receptivnu oblast KVM. Modalitet oseaja je suma svih centara somatskog senzibiliteta u KVM. Delovi tela sa puno receptora imaju i velike centre, a sa manjim brojem imaju male centere. Podela receptora po lokalizaciji (da li se nalaze na povrini tela ili u njegovoj unutranjosti): 1. telereceptori primaju informacije za dalje okoline zvuke, mirise

2. eksteroreceptori su na povrini tela, primaju drai iz blie okoline dodir, bol, toplota, hladnoa 3. interoreceptori stre receptori primaju nadraaje iz unutranjosti tela (proprioceptori i svi visceralni receptori). Podela receptora po vrsti drai koju registruju : 1. mehanoreceptori preso, baro, stre. Tu spadaju: Painijevo i Majsnerovo telace, Merkelovi diskovi 2. termoreceptori za hladno ili toplo 3. hemoreceptori obuhvataju receptore ula za PO2, PCO2, [] N+, [] AK u krvi, za glikemiju 4. fonoreceptori za zvuk 5. fotoreceptori za svetlost epii i tapii 6. osmoreceptori za osmotsku koncentraciju 7. nociceptori za bol Podela receptora po grai : 1. nemijelisani nervni zavreci senzornih pseudounipolarnih neurona. Mogu biti : - slobodni neinkapsulirani receptori za bol - uaureni Painjijev korpuskul, Majsnerovo telace 2. mijelisani nervni zavreci kompletne ulne elije fotoreceptori ili olfaktivni receptori Podela receptora po adaptaciji : 1. brzo adaptivni (fazni) ulo mirisa, dodira registruju samo poetak i kraj delovanja drai ali nisu u stanju da registruju intenzitet stimulusa. 2. sporo adaptivni (tonusni) ulo ukusa, baroreceptori u luku aorte i na mestu grananja karotidnih arterija, termoreceptori koe 3. skoro ne adaptivni proprioceptori i nociceptori. Kada bi se proprioceptori adaptirali dolo bi do poremeaja ravnotee pri kretanju. Kada bi se nociceptori za bol adaptirali ne bi bilo dalje informacije organizma o nastanku oteenja i moglo bi doi do smrti. Biofizika receptora : zakon projekcije ako stimuliemo receptor (centar) oseaj se uvek javlja na mestu gde je receptor ili gde je on nekada bio. Fantomski bol je bol dela tela kojeg nema. Nemijelisani nervni zavretci mogu da generiu receptorski AR lokalne jonske struje. Kompletne ulne nemogu same da generiu AR, ve pri draenju oslobode medijator pomou koga nadraaj prenose na sledei neuron. Water Painijevo telace je mahanoreceptor za dodir koji registruje vibracije. Vibracije deformiu aksolemu Water Painijevog telaca i dovode do otvaranja njenih stre zavisnih kanala za Na+. Ulazak Na+ omoguava nastanak receptorskog potencijala. Kada on dostigne pranu vrednost najblieg Ranvijerovog suenja, aktivira njegove voltano zavisne kalnale za Na+, tako da postaje generatorski potencijal jer omoguava razvoj AP. Prvo Ranvjerovo suenje je u telacu, a drugo na mestu izlaska iz telaca. Nadraaj tj. dodir, pritisak deluje na povrinu telaca. Somatski telesni oseaji Oseaji koji potiu iz some. Podrazumeva: 1. mehanoreceptivnost 2. termoreceptivnost 3. nocicepciju

Svesni duboki senzibilitet je svest o poloaju razlitih delova tela u odnosu jedni na druge i na okolinu. Receptori su propioceptori, miina vretena, Goldijevi tetivni receptori, receptori u zglobnim kapsulama. Mehanoreceptivnost mogu biti trojaki: oseaj dodira, pritiska i vibracija, a moe i oseaj poloaja. Nastaje mehanikim promenama u miiima i zglobovima, a ispoljava se u 2 komponente: 1) oseaj statike pozicije udova 2) oseaj kretanja udova (kinestezija) Taktilni oseaji su vezani za receptore koe. Moemo ih svrstati u 2 podgrupe: 1. brzoadaptivni Mejsnrova i Painijeva telaca 2. sporoadaptivni Merkelovi diskovi, Rufinijeva i kona telaca - etkanje ili milovanje ivotinje prouzrokuje stvaranje AR visoke frekvence. Oseaj vibracije reaguju Panijeva telaca na male i brze deformacije tkiva koja deluju na dublje slojeve koe. Oseaj pritiska nastaju deformacijom dubljih tkiva. Termorecepivni nastaju stimulacijom termoreceptora za toplo i hladno koji su smeteni neposredno ispod koe (slobodni senzitivni nervni zavreci). Kod primata brojnost receptora je vei sa brim prenoenjem impulsa. Receptori za toplo reaguju pri povienju temperature koe, a prestaju sa emitovanjem AR u toku smanjenja temperature. Receptori za hladno se nadrauju sniavanjem temperature koe, a inhibiraju povienjem T. Obe vrste receptora pri promeni T u poetku reaguju velikom frekvencom stvaranja AR, a zatim posle nekoliko sekundi ona se smanjuje i odrava dosta dugo konstantan nivo usled adaptacije receptora. Ako nastaju jake temperaturne promene koe ispod 10 S ili preko 45 S umesto termoreceptivnog oseaja nastae oseaj bola, koji je utoliko jai ukoliko su promene T vee. Oseaji poloaja ovi oseaji nastaju draenjem brzo (faznih) i sporo (tonusnih) adaptivnih receptora u zglobnim kapsulama. Nocicepcija ovaj oseaj se razvija u toku dejstva jakih nadraaja sa potencijalnim oteenjem tkiva, otuda se i nazivaju nociceptori (receptori za bol). Postoje 3 glavna tipa: 1.mehanonociceptori 2. termonociceptori 3. meani tip nociceptora Svi imaju veoma visok prag nadraaja, prvi se drae jakim mehanikim nadraajima, otrim predmetima, ubodom igle i slino. Drugi se drai visokim T. Meoviti reaguju na sve vrste nadraaja kada deuju sa visokim intenzitetom. Razlikuju se 2 tipa bola: 1. brzi bol (akutni) 2. spori bol (hronini) ivotinje ispoljavaju bol promenom ponaanja: strahom, optim uznemirenjem, mukanjem, reanjem, lajanjem, grenjem i drugim nainima, zavisno od vrste ivotinja, vrste i intenziteta bola. Vrste bola: bockanje, arenje i mukli bol. Bockanje nastaje pri ubodu igle u kou ili kada se ona presee nekim otrim predmetom. arenje se ispoljava u sluau kada se koa opee. Mukli bol je unutranji, duboki bol sa izazivanjem neprijatnosti razliitog stepena u zavisnosti od zahvaene oblasti tela.

Moe se razlikovati otar spoljanji bol od untranjeg muklog bola. Kod pojedinih vrsta ivotinja (domaih) relativno je est otar visceralni bol, kao to su stanja kolika kod konja. Hiperalgezija stanje pojaane osetljivosti Ishemija tkiva uzrokuje bol nedovoljno snadbevanje tkiva O2.

XXIII kombinacija
1.Fiziologija antitela Antitela su proteini velike molekulske mase i sloene biohemijske grae. Antitela su efektori humoralnog imunog odgovora, a sintetiu ih plazma elije koje nastaju posle aktivacije V limfocita. Antitela mogu da sintetiu i V limfociti pa tada nastaju u membrani kao receptor za antigen. Ig antitela: osnovna jedinica je etvorovalentni heteropolimer sastavljen od 2 duga teka i 2 kratka laka polipeptidna lanca. Laki lanac ima 220 AK, a teak 440 AK. Laki i teki lanci su meusobno povezani jednom disulfidnom vezom . I teki lanci su povezani disulfidnom vezom. Ig mogu prelaziti iz jednog oblika u drugi i to zahvaljujui 10 AK na polovini tekog lanca i to je zglobni region. Slobodan Ig ima oblik slova T, a vezan za antigen U. Deo N terminalnog kraja koji je sastavljen od prvih 110 AK je V region promenljiv je. Na lakim lancima je VL, a na tekim VH. Na V regionu je aktivno mesto Ig PARATOP (antitelo) i on se vee za EPITOP antigena. U obrazovanju paratopa uestvuje 15 AK VL i VH regiona i to je hipervarijabilna regija VRUA TAKA. Laki lanci imaju 3, a teki 4 vrue take. Preostali deo prema S kraju ima konstantan sastav. Tercijarna struktura je globularna struktura petlje se odrava disulfidnom vezom izmeu 2 ostatka cisteina. Domeni Ig su nosioci efektornih funkcija. Paralelno postavljeni homologi regioni na L i H lancima grade DOMENE. Domen V je odgovoran za vezivanje antitela za antigen, poto se na njemu nalazi aktivno mesto ili paratop. Ig su proteini pa se razlau pod dejstvom proteaza i proizvodi su fragmenti Fab i Fc. Fab ima sposobnost antitela (aktivno mesto) i sadri B i C1 domene, a Fc kristalie i sadri C2 i C3 domene, a kod IgM i E i C4 domen. Fc uestvuje u razaranju antigena. Efektorske funkcije Fc: - aktivacija komplementa - stimulacija fagocitoze (opsonizacija) - homocitotropizam sposobnost Ig da se veu za povrinu elijske membrane - sposobnost Ig da prou kroz placentu Grupe antigenih markera: - izotipski su na konstantnim delovima lanca - alotipski na konstantnim delovima N lanca kod nekih klasa Ig - idiotipski Laki lanci mogu biti: kapa i lambda. U jednom Ig moe biti samo 1 tip lakog lanca. Klase Ig na osnovu strukture konstantnog dela N lanca: monomeri IgA, D, G, E (alergijska reakcija) i pentamer IgM. IgG - predstavlja 80 % svih Ig krvi - glavni Ig 2 imunog odgovora - neutraliu toksine i viruse, stimuliu fagocitozu, aktiviu komplement

IgM IgA IgE IgD -

mogu proi kroz placentu (ovek, mesojedi, glodar) mogu proi u kolostrum predstavlja 5 10 % svih Ig krvi glavni Ig 1 imunog odgovora aktivie komplement spadaju antitela krvnih grupa moe da se sintetie i u plazma elijama submukoze creva (sekretorni IgM) ne prolazi kroz placentu i u kolostrum nalaze se kao monomeri, dimeri, trimeri ima ih 10 % od svih Ig krvi stabilizuje se sekretornom komponentom (S) i nastaje IgA egzocitozom se izbacuje IgA na povrinu sluzoke S ga titi od proteolitikih enzima dig.trakta IgA onemoguava priljubljivanje i prodiranje mikroorganizama nerastvorljive komplekse sa mikroorganizminma. nemaju sposobnost aktivacije komplementa nalaze se u kolostrumu

grade

nalazi se u krvnom serumu na Fc fragmentu nalazi se i S4 domen oni su homocitotropna antitela (vezuju se za mastocite, bazofile) oslobaanje medijatora (histamina, serotonina) iz tih elija izaziva alergijsku reakciju povean nivo IgE kod parazitskih invazija fizioloka uloga nepoznata nalaze se kao receptori za antigen na V limfocitima

Valenca je broj epitopa i paratopa. Uslovi za antigen: - da bude stran imunolokom sistemu - veliina da bude vei od 10 000 Dlt - hemijska struktura to sloeniji Reakcije antigena i antitela - 1 je specifina, nevidljiva, traje kratko - 2 reakcija je vidljiva: - precipitacija antigen rastvorljiv obrazovanje taloga - aglutinacija antigen vezan za povrinu elije nastaje aglutinat - citoliza kada antitela vezana za elijsku membranu aktiviraju komplement. 2. Miina kontrakcija Tipovi miine kontrakcije: 1. Moe biti prosta i sloena. Sloena se naziva i tetaus i moe biti nepotpuni i potpuni 2. izometrijska i izotonusna

Prosta miina kontrakcija nastaje kada se na mii deluje samo jednim nadraajem. To moe samo na izolovanom miiu. U organizmu ih nema ali se moe izvoditi eksperimentalno, a crete koji se dobija je mehanogram proste kontrakcije. Period od nekoliko milisekundi gde se nita ne dogaa je latentni period, zatim ima faza kontrakcije i dekontrakcije koja je dua. Izmeu A i B latentna faza miine kontrakcije,izmeu B i C aktivna faza (traje 0,05 sek.) miine kontrakcije faza skraenja, izmeu C i D period dekontrakcije,faza relaksacije miia pasivna faza (traje 0,1 sek.). Latentnni period refraktarni period (pranog i nadpranog) prvi se deava vezikule presimpatike pukotine. Predstavlja vreme od draenja miia - nerva pa do poetka skraenja miinih vlakana. Za to vreme se iri depolarizacija miinom membranom, oslobaa se Sa2+ iz kalsekvestrina, aktivacija tankih i debelih filamenata i poinje njihovo klizanje. U ovo vreme mii je nepodraljiv za drugi nadraaj ma koliko on bio jai od predhodnog zato je latentni period refraktaran. Aktivna faza poinje stvaranjem aktomiozinskog kompleksa kada tanki filamenti poinju da klize du debelih privlaeni zaveslajima glavica debelih filamenata. U to vreme se hemijska E pretvara u rad i toplotu. Pasivna faza poinje prestankom privlanih sila aktomiozinskog kompleksa, vraanjem sarkomera u prvbitno stanje ponovno blokiranje aktivnih mesta aktina. Miii koji vre dugotrajan rad sporije se kontrahuju. Sloena miina kontrakcija se odvija u toku fizikog rada. U mii preko motornih nerava stie serija impulsa razliite frekvence i nastaje sloena tetanusna kontrakcija. Tetanus je zbir brojnih pojedinih kontrakcija. Zavisno od broja impulsa u jedinici vremena kojima se deluje na mii sloena kontrakcija: nepotpun svaki sledei impuls stie u vreme pasivne faze predhodne kontrakcije (zupasti). Dejstvo nadraaja na manje frekvence. Kontrakcije se sumiraju pri zapoetoj relaksaciji pasivna faza potpuni veoma visoka frekvenca nadraaja vri se za vreme aktivne faze pojedinanih kontrakcija. Kod sisara 40 Hz. Nadraaji su esti pa se kontrakcije sumiraju u aktivnoj fazi pojedinih kontrakcija zato su vrhovi krivih za vreme draenja spojeni u jednu pravu liniju. Kod skeletnih miia mogu je tetanus zbog kratkog latentnog perioda pa je zato mii podraljiv i u aktivnoj fazi kontrakcije. Miina kontrakcija moe biti izometrijska i izotonusna. Izometrijska je kontrakcija miia pri istoj duini, ona se javlja u uslovima kada mii obavlja neki rad (kod dizanja nekog predmeta) - ekstenzori. Npr. podizanje predmeta. Sve dok mii ne svlada silu tereta napetost u miiu se poveava, aktinski filamenti neznatno klize du miozinskih ali se krajevi miia ne pribliavaju jedan drugom ne skrauju se. Izotonusna kontrakcija kada se pri istom tonusu pri istoj napetosti miia, mii skrauje vrei rad. Ova kontrakcija se nadovezuje na izometrijsku osim ako je teret tei od snage ceo rad e se zaustaviti na izometrijskoj kontrakciji. 3. Vitamin PP i C RR B3 nijacin protiv pelagrini amid nikotinske kiseline : - komponenta je koenzima NAD (nikotinamid-adenin-dinukleotid), NADP - uestvuje u reakcijama intermedijarnog metabolizma - u procesima anaerobne i aerobne glukoze

deficit B3 : -

oksidacija i sinteza MK sinteza ATP, ADP rast, razvoj, funkciju ko, CNS-a smanjuje nivo holesterola

kod biljojeda nema deficita proizvodi ga crevna flora sintetie se iz triptofana opti nedostatak energije poremeaj rasta, CNS-a promene na koi pilii : stomatitis, dermatitis ljudi : pelagra D trijas dermatitis, demencija i dijareja to je senilnost zbog izumiranja nerava - pas ''bolest crnog jezika'' nekrotine, ulcerozne promene i krvarenje na jeziku Vitamin C L askorbinska kiselina : - rastvara se u vodi, kiselog je ukusa - izluuje se mokraom i mlekom - za sintezu kolagena, za zdravlje kostiju, zuba, krvnih sudova - antioksidans unitava efekat slobodnih radikala - redukuje gvoe u duodenum Deficit C : - ovek i primati obolevaju od deficita skorbut otok i zapaljenje desni, krvarenje iz desni, ispadanje zuba, oteenje kapilara - ne postoji hipervitaminoza - izvori kivi, limun, svee povre

4. Tkivni hormoni Sintetiu se od strane difuznog endokrinog sistema, a to su endokrine elije rasute po organima koji nemaju primarnu endokrinu funkciju. Svaki organ u organizmu ima par elija koje kontroliu njegovu funkciju, ali i nekih drugih organa (u manjoj meri). Najvei deo tkivnih hormona lue se u dig.traktu. Dig.trakt lui gastrin u G elijama pilorusnog dela eluca i utiu na luenje HCl. Zatim lui sekretin u elijama u poetnom delu duodenuma i utie na luenje pankreasnog soka bogatog vodom i elektrolitima (bikarbonati zbog bazne sredine). Zatim holecistokinin koji stimulie luenje pankreasnog soka bogatog enzimima. Zatim vasoaktivni intestinalni peptid (VIP), gastrini inhibitorni protein (GIP) inhibira luenje eludanog soka, somatostatin, motilin, neurotenzin utie na kontrakcije muskulature tkivnog trakta. Ako elija nema receptor moe biti i tone hormona ali oni nee delovati. Bubrezi renin (tunika media i vas aferens), eritropoetin (glikoprotein je) utie na eritropoezu, 1,25 dihidroksiholekalciferol lui se pod uticajem parathormona. Srce ima u sebi elije koje lue atrijalni natriuretini peptid (ANP), lue se u RK i utie na luenje mokrae bogate Na+, pa je stimulus za luenje ANP-a visok pritisak. Eikosanoidi

Lue ih sve elije, predstavljaju derivate arahidronske kiseline (nezasiene MK sa 20 C atoma prenose efekat hemijskog signala na sline elije). Kada jedna elija bude stimulisana stvaraju se aktivne materije koje utiu na elije u okolini. Imaju parakrino i autokrino delovanje. Predstavlja derivat arahidronske kis. koja nastaje odvajanjem od fosfolipida aktiviranjem elija, a od nje nastaju: tromboksani (koagulacija), mukotrijeni i prostaglandini sve ovo su eikosanoidi. Prostaglandini (RG) RGE ima imunosupresivno delovanje u semenim kanaliima (prvi put su otkriveni u spermi, a nazvani su tako jer se smatralo da ih samo lui prostata), spreavaju imunoloki odgovor enke na spermatozoide. RGF2 lue se u posteljici utie na luteolizu razgradnju utog tela, deluje na krvne sudove, izaziva bronhodilataciju. RGI2 prostaciklini se lue u endotelu krvnih sudova i spreavaju agregaciju trombocita, vazodilatacija.

XXIV kombinacija
1. Termoregulacija Prilikom sagorevanja organskih materja oslobaa se : - hemijska E u obliku ATR-a. - Velika koliina toplote - slui za odravanje stalne T tela. Prema telesnoj T ivotinje : - pojkilotermne hladnokrvne vodozemci, gmizavci T im je za nekoliko stepeni via od spoljanje T. T im nije stalna ve zavisi od T spoljanje sredine - homeotermne toplokrvne ptice i sisari T odravaju i pri velikim promenama T spoljanje sredine. - Prezimari hrak, medved. T im je samo nekoliko stepeni manja od spoljanje, za vreme zimskog sna - hibernacija Novoroene ivotinje u prvim danima su nesavreni homeotermi jer im mehanizam za termo regulaciju nije potpuno razvijen. Treba ih zatiti od rashlaivanja i pregrevanja. T se meri termometrom : moe biti podpazuna, rektalna, oralna. Konj, drebe, pas 38o C Govee, tele, svinja, maka 39o C Ovca i koza 39,5o C ovek 37o SC Kokoaka 41o C Faktori koji utiu na T : - uzrast mlade zbog intezivnog metabolizma imaju viu telesnu T - rasa kod plemenitih je via zbog intezivnog metabolizma imaju viu telesnu T - fiziki rad podie T - uzimanje hrane i vode - spoljanja T ako je nia bri je metabolizam - doba dana najvea 14 18 h, najmanja u 5. Nou je nia - godinje doba - estrus, emocije, bolest kod hiperfunkcije tireoideje je via T

Toplota se u organizmu stalno stvara kao sporedni prozvod oksidacionih procesa u elijama. Intenzitet ovih procesa je naroito izraen u elijama jetre i miiima koji rade, pa su to i glavni izvori toplote. Pod normalnim uslovima, kod svakog homeotermnog organizma postoji ravnotea izmeu koliine toplote koja se stvara i one koja se oslobaa u spoljanju sredinu. Ako iz bilo kojih razloga izostane ova ravnotea, doie do pregrejavanja ili rashlaivanja organizma. Toplota koja se oslobaa u organizmu je kljuni inilac odravanja stalne T tela. U faktore koji odreuju koliko e se toplote osloboditi u organizmu ubrajaju se: kontrakcija skeletne muskulature (ukljuujui i drhtanje), funkcionalna aktivnost tireoideje i sri nadbubrega, povean tonus simpatikusa, BM svih elija u telu itd. Reakcije koje uestvuju u regulaciji telesne T homeoterma mogu biti refleksne i polurefleksne. Aktiviranje jedne grupe reakcija poveava odavanje toplote, a smanjuje njeno stvaranje, dok ukljuivanje druge grupe reakcija smanjuje stepen odavanja toplote, a poveava njeno stvaranje. Regulacija telesne T : (0pirnije u knjizi od 346 do 350) Odbrana od rashlaivanja mehanizmi koje aktivira hladnoa : - poveavaju stvaranje toplote - smanjuju gubitak toplote - drhtanje - vazokonstrikcija u koi - glad - stiskanje - povean apetit - jeenje - poveana voljna miina aktivnost - luenje kateholamina. Odbrana od pregrevanja mehanizmi koje aktivira toplota : - poveavaju gubitak toplote - smanjuju stvaranje toplote - vazodilatacija - anoreksija - znojenje - apatija slaba reakcija na spoljanju sredinu - pojaano disanje - dahtanje - zraenje, sprovoenje kondukcija i konvekcija - isparavanje ivotinje koje se dre u hladnim prostorijama, stalno oseaju glad. Razlog je hipoglikemija. Na hladnoi se poveava motorna aktivnost cupkanje u mestu. Kateholamini adrenalin i noradrenalin poveavaju nivo oksidacionih procesa u elijama i oslobaanje toplote to je hemijska termogeneza. Stiskanje i jeenje da se smanji povrina, da se to manje toplote odaje u okolinu sklupavanje. Zakoni fizike za odravanje toplote : - zraenje - kondukcija je prenoenje toplote sa jednog predmeta na drugi, koji su u kontaktu i rezliite su im T - konvekcija kretanje molekula vazduha (tenosti) iz jednog podruija u drugo kada su im T razliite

- isparavanje isparavanjem 1 ml vode znoja iz organizma oslobodi se 2,4 KJ toplote Pas ne moe obilno da se znoji, od pregrevanja se brani ubrzanim disanjem dahtanje (povrno disanje). Zbog dahtanja se ne javljaju nikakve posledice ne dolazi do alkaloze, jer se ne menja sastav alveolarnog vazduha. Centri za termoregulaciju su u hiputalamusu. Hipotalamusni termostat mehanizmi za proizvodnju toplote koji se iskljuuju na T = 37 o (stepen osetljivosti), meutim kod pojave groznice se iskljuuje na T = 40o. Poveanje praga osetljivosti izazivaju pirogene materije. Nastanak groznice : razni proteini u organizmu deluju na elije monocitno-makrofagnog sistema (monociti) koje oslobaaju interleukin 1 endogeni pirogen. On dolazi putem krvi do hipotalamusa i deluje na preoptikiu regiju (tu je centar za produkciju toplote) ukljuuje mehanizme za proizvodnju toplote i mehanizme za spreavanje odavanja toplote to vodi nastanku febre hipertermije. Toplotni udar kada T tela pree 42o C. Svinja se kaljua, maka lie dlaku na stomaku. 2. Fiziologija ishrane Potrebe u energiji ljudi i ivotinje zadovoljavaju unoenjem hrane. Potrebe zavise od : - vrste ivotinje - starosti - telesne mase - uslova dranja - graviditeta - proizvodnih i reproduktivnih karakteristika. Hrana sadri : - hranljive materije UH, masti, proteine izvor E - neophodne sastojke koji nisu izvor E voda, vitamini, mineralne soli. Jedinka mora unositi dovoljno hrane koja e zadovoljiti sve energetske potrebe. U organizmu se ne iskoriava sva E hrane tako da je ista - neto E manja od ukupne E. Bilans ishrane je odnos izmeu koliine unete hrane i koliine metabolikih proizvoda koji se izluuju mokraom, fecesom, znojenjem, izdahnutim vazduhom. Na osnovu bilansa se procenjuje pravilnost ishrane i potreba za hranljivim materijama. Bilans moe biti : - uravnoteen - koliina unete hrane = koliini izluenih sastojaka - pozitivan unosi se vie nego to se izlui gojenje viek se deponuje u vidu masti i glikogena. Kod mladih rast. - Negativan unosi se manje od izluene koliine gladovanje, TM opada, gube se glikogen, masti i proteini. Gladovanje je negativan bilans. Moe biti : - kvalitativno unosi se dovoljna koliina hrane ili vie, ali u toj hrani nema vanih sastojaka UH, proteini, vitamini, minerali. - Kvantitativno : Potpuno jedinka ne unosi hranu Nepotpuno unosi kvalitetnu hranu sa svim sastojcima ali nedovoljno. ovek moe da gladuje 40 dana, ako pije vodu. Govee i konj 10 dana.

Bilans S : ugljenik se nalazi u sastsavu UH, lipida i proteina. Bilans S se odreuje na osnovu njegove koliine u hrani, koliine osloboenog C i CO2 izdisanjem i izluenog C u urinu i fecesu. Moe biti : - pozitivan viak C za sintezu masti. RQ je visok gojenje - negativan manjak C se nadoknauje razlaganjem masti, RQ je nizak, gubi se TM. - Uravnoteen uneti C = izlueni C RQ respiratorni kolinik Bilans N : je odnos izmeu N u hrani i koliine N u ekskretima urin, feces, znoj. Moe biti : - uravnoteen odnos = 1 u normalnim uslovima - pozitivan > 1 graviditet, period rasta, posle gladovanja, oporavak posle preleane bolesti - negativan < 1 - unoenje bioloki manje vrednih proteina, nedovoljne koliine proteina sa hranom, kod poremeaja varenja i resorpcije proteina u digestivnom traktu, proteinurije, hemoglobinurije N samo u proteinima. Unosi se i sa : aminoeerima, AK, purinskim i pirimidinskim bazama. Belanevinski minimum (bazalni metabolizam - BM) je najmanja koliina proteina koja obezbeuje uravnoteen bilans N i zadovoljava osnovne potrebe u proteinima. U toku duge ishrane proteinima ispod BM trajan negativan bilans N: prestanak rasta, anemija, smanjena koncentracija proteina u krvnoj plazmi. BM kod zdravih je 1 g/kg TM, a kod gravidnih 2 g/kg TM. Obrok ishrane : pravilno sastavljen obrok sadri vodu, mineralne materije, UH, masti i proteine. Hranljivi sastojci uloge : - izvor E - plastina uloga obnavljanja sastojaka elija tkiva i organa - regulaciono katalitika ulaze u sastav fermenta, kofermenata, aktivatora fermenata. 3. Biohemijske i biofizike promene u toku mine kontrakcije Miina kontrakcija je sloen proces. Na nivou sinapse nervni imulsi dovode do oslbaanja male koliine acetil-holina koji ima ulogu neurotransmitera. Osloboeni acetil-holin se vezuje za receptore u membrani miinog vlakna u predelu sinaptikog leba to dovodi do otvaranja acetilholin zavisnih kanala i naglog ulaska jona Na u unutranjost miinog vlakna. Ulazak jona Na stvara depolarizaciju membrane i generisanje AR koji se iri u oba smera od sinapse du membrane miinog vlakna. Mehanizam miine kontrakcije se pokree kada se uspostavi interakcija izmeu osloboenih Ca jona, aktnskih i miozinskih filamenata i aktiviraju sile koje postoje izmeu ovih posebno organizovanih proteinskih struktra iz sastava miofibrila. Miofibril su kontraktilne organele, ija je osnovna jedinica sarkmera poloena izmeu 2 membrane. Sastoji se od miofilamenata sa tankim i debelim nitima. Kod kontrakcije miia nema promene duine miofilamenata, skrauje se samo duina sarkomera ( Z membrane prilaze jedna drugoj). Na svakoj globuli na aktinu nalaze se aktivna mesta koja su prekivena tropomiozinom (kada je mii relaksiran). Do miine kontrakcije dolazi (teorije tzv. zupaste letve). Impuls dolazi do periferne ploe, zahvati se pupoljak, oslbaa se acetil-holin, ulazi Na kroz kanale dolazi do depolarizacije i AP ide du miinog vlakna. Kada se impuls kree du membran putem

transferzalnog sistema ide u miina vlakna, izaziva se depolarizacija terminalnih cisterni i Ca2+ ulazi u citoplazmu, on se vezuje za troponin S (Ts) koji je vezan na kraj tropomizina, menja se komformacija i on povlai trpomiozin u brazdu izmeu 2 vrpce fibrilarnog aktina sa aktivnih mesta na aktinu. Glavice miozina se odjednom zakae na aktivna mesta na aktinu i odjednom miozin (maksimalna hidroliza ATP) akumulira se E u prvom zglobnom regionu i dovede do promene komformacije (rotacije u roku od milisekunde), uz pomo ponovo ATR odvaja se glavica i glavica se kai za sledei zubac time se privlae aktinske niti jedna ka drugoj i kod maksimalne kontrakcije se maltene ne preklapaju i nestaje izotropna zona, moe se skraivati sve dok Z membrane ne udare u krajeve miozina (to je maksimalna kontrakcija). Starlingov zakon kod srca kada mii vie optereujemo on se jae kontrahuje do odreene granice. Mii nemoe vriti rad kada se toliko istegne da se izgubi kontakt aktina i miozina. Motorna jedinica je broj miinih vlakana inervisanih jednim nervnim vlaknom. Postoje crveni tonusni i beli fazni miii. Cveni imaju dosta mioglobina i velike motorne jednice, sporo se kontrahuju, ispoljavaju velki radni efekat i sporo se zamaraju. Beli miii (to nije bela muskulatura od domae ivine ne meati) imaju malu motornu jedinicu, brzo se kontrahuju i brzo se zamaraju. Glavni izvor E za kontrakciju miine elije (ija je osnovna sposobnost da hemijsku E pretvaraju u mehaniki rad) je ATP, njegove rezerve u miiu su male sa njima mii moe da se kontrahuje oko 1 sek. deo ove E obezbeuje aktivnst Ca i Na K pumpe neophodne za kontrakciju miia. Drugi izvor E je kreatinfosfat, u okviru njega rezerve ATR su oko 10 puta vee, a kada se i te zalihe E istroe, mii kao organ stvara E aktiviranjem biohemijskih procesa. Kod slabe miine kontrakcije E se podmiruje anaerobnim razlaganjem glukoze uz stvaranje mlene kiseline na poetku rada. Deo mlene kiselne putem krvi odlazi u jetru, a drugi deo se u mitohondrijama dalje katabolie, uz prisustvo O2 osloboenog iz depoa mioglobina. Pri intenzivnoj fizikoj aktivnosti vea je potreba za E od anaerobnog razlaganja glukoze. Usled nagomilavanja metabolita SO2 neophodno je da se brzo uklone iz miia. U tom sluaju se poveava tonus simpatikusa doe do tahikardije, sekrecije adrenalina. Poveava se minutni volumen i arterijska hipertenzija, nastaje ubrzana cirkulacija i povea se razmena materija u kapilarima. Potrebe za O2 su poveane ubrzano i produbljeno disanje. Adrenalin stie do jetre i tamo izaziva razlaganje glikogena i nastaje puno ATR-a. Karboksilacija (pruvat + CO2) nastaje oksalacetat, kljuno jedinjenje za Krebsov ciklus, a ako se dekarboksilie (piruvat CO2) nastaje jedinjenje koje se koristi za proizvodnju masti. Respiratorni lanac (oksidativna fosforilacija) od supstrata oduzme se H (oksidacija jer se prima O2) NAD FAD koenzim Q citohrom b, citohrom s citohrom Q, sintetie se 3 ATP-a ili 2 ATP-a i gradi se H2O + E. Funcionie samo ako ima dovoljno O2, a ako nema dovoljno O2, dehidrogenaza 2H predaje piruvatu i nastaje mlena kis.(znak da se radi o lokalnoj hipoksiji). 4. Uslovni refleksi nisu uroeni, nego nastaju u toku ivota pod odreenim uslovima i zasnivaju se na steenom iskustvu (uvebavanjem). Uslovni refleks je otkrio Pavlov. U njima uestvuju odreena ula (vida, sluha, mirisa) i njihovi centri u KVM. Razdraenje sa ovih ula prevodi se do KVM, gde se uspostavlja privremena funkcionalna veza izmeu centra za luenje pljuvake i centra za odgovarajue ulo, to dovodi do luenja pljuvake i bez prisustva hrane u ustima. Za uspostavljanje pomenute veze izmeu centara neophodno je prethodno istovremeno davanje hrane i stvaranje indiferentnog nadraaja (svetlo, zvuk).Posle toga pljuvaka e se luiti i bez davanja hrane, pri samom dejstvu nespecifinog nadraaja.Ovaj uslovni refleks je privremen i moe se

ugasiti.Tako izluena pljuvaka naziva se psihikom pljuvakom.Uslovno luenje pljuvake nastaje pri samom vienju hrane ili mirisu (kada ugledaju posude iz kojih se hrane ili uju njihov zveket).Utvreni su kod pasa i svinja, a kod goveda i konja u ogranienoj meri.U sluaju kada se KVM odstrani ili presee veza izmeu kore i produene modine, uslovno luenje soka se prekida.Kod psa koji nikad nije jeo meso nee se pokrenuti uslovni refleks pri vienju i mirisanju mesa.Pas koji prvi put uzima meso pri lanom obroku lui eludani sok.Za uslovne reflekse ushodni nervi su vii ulni nervi.Centrom za sekreciju eludanog soka smatra se jedro vagusa u produenoj modini.Pavlov je merio koliinu izluenog eludanog soka na osnovu spoljnih faktora (svetlo) gde je hranio ivotinje koje su ivele u mraku ukljuivi svetlo.eludani sok se luio posle niza tih postupaka i pri samom paljenju svetla bez hranjenja.Pravio je otvore na jednjaku psa i fistulu na elucu da bi izmerio koliinu eludanog soka, tako to je hranio pse, a hrana nije dolazila u eludac i samim tim to je koliina izluenog eludanog soka pod mehanikim dejstvom hrane u ustima.Pravio je posebne odeljke na elucu i na osnovu povrine izraunavao koliinu eludanog soka kada je hrana u elucu. Odnos je 45:45:10, 45% pri vizuelnim efektima, 45% pod mehanikim dejstvom i 10% kada je hrana u elucu tj. pod hemijskim dejstvom. Krave u laktaciji poinju da lue mleko kada uju zveckanje pribora za muu. Pas koji je hranjen itaricama itav ivot, ako mu se pokae meso nee reagovati i nee doi do luenja HCl poto nije upoznat sa tim.Kada stavi u usta i pone da vae doie do luenja HCl. Pse u mraku je tukao kada je palio svetlo, pa su se psi pri paljenju svetla sami povlaili u okove bez primene sile i luio im se adrenalin.

XXV kombinacija
1. Budno stanje spavanje Aktivnost u NS se odvija u 2 pravca: 1. facilitacija (stimulacija) 2. supresija (inhibicija) Facilitacija je aktivnost KVM preko difuznog talamo-kortikalnog projekcionog sistema uzrokuje budnost, a supresija spavanje. Centar budnosti je retikularna formacija (RF). Buenje je prekidanje sna. RF difuzno aktivira KVM. Tonusna aktivnost neurona sive mase KVM uslovljava svesnost tj. budno stanje. Ako se u odreene delove modanog stabla ubrizga acetil-holin ili se elektriki nadrauju, stimulie se budnost, a lezije ovih struktura ili ubrizgavanje atropina u njih dovode do besvesnog stanja kome ili do dubokog spavanja. Elektroencefalografija registrovanje elektrine aktivnosti (biopotencijala) KVM. Aparat je elektroencefalograf, crte elektroencefalogram EEG. U EEG-u razlikuju se 2 tipa talasa i , a javljaju se i teta, a retko delta talasi. Kod oveka registruju se sva 4. talasi u poetnom stadijumu spavanja (sporotalasno spavanje) kod ivotinja. Kod oveka u budnom stanju ali su oi zatvorene i u mirovanju sinhronizovani EEG. Velike doze atropina i sedativa daju sinhronizovani EEG kod ivotinja. talasi pojaane, desinhronizovane aktivnosti KVM. Niske su amplitude, a visoke frekvence to su talasi budnog stanja, iskljuuju talase. Delta talasi najmanje frekvence, najdueg trajanja ukazuju na patoloko stanje. Kod oveka za vreme sna ili u dubokoj narkozi.

Teta talasi sinhronizovani talasi visoke ampiltude, male frekvence. Izraeni su za vreme stvaranja uslovnih refleksa. Spavanje je reverzibilno nesvesno stanje iz koga jedinka moe da se probudi spontano ili nekim stimulusom. To je aktivan proces. Pokreu ga hipnogeni centri (preoptika regija, nukleus kaudatus, talamus, hipotalamus). Razliite kombinacije i intenzitet aktivnosti ekscitacijskih (RF) i inhibicijskih (hipnogene oblasti) centra odreuju faze ponaanja ivotinje, budnost, laki i duboki san. Poveani tonus aktivacijskog sistema izaziva budnost, a njegovo smanjenje dovodi do poveanja tonusa hipnogenih struktura i dolazi do spavanja. Za vreme spavanja smanjena je aktivnost korteksa dovodi do gubitka svesti, prekida kontakta sa okolinom i iskljuenja uslovnih refleksa. Disanje je usporeno i dublje, usporava rad srca, sniava se telesna T i krvni pritisak, slabi funkcija bubrega. Postoje 2 faze spavanja: 4. REM faza paradoksalni san 5. nerem faza sporotalasna faza (pojava talasa) One se naizmenino smenjuju 3 6 puta tokom noi. Prvo je nerem faza i traje 60 90 minuta. Podfaze: 6. uvod u spavanje 7. lak san 8. dubok san 9. najdublji san REM faza brzi pokreti onih jabuica, u ovoj fazi dolazi i do sanjanja. Najdua je kod mladunadi. EEG u toku paradoksalnog sna ima sledee karakteristike: 1. u korteksu dolazi do desinhronizacije EEG-a ( talasi) registruju se talasi niske amplitude, a visoke frekvence. 2. nepravilni visoki talasi registruju se iz RF ponsa i lateralnih kolenastih tela. 3. postoji smanjena aktivnost u elektromiogramu, dolazi do fazinih trzaja miia u predelu lica i ekstremiteta. 4. elektromiogram miia onih jabuica pokazuje brze pokrete oiju. Registruju se nepravilni talasi visoke amplitude. Frekvenca rada srca i pritisak u perifernom krvotoku su smanjeni, to znai da je smanjen i tonus simpatikusa. Prema javljanju i trajanju ciklusa san-budnost, ivotinje moemo da svrstamo u 2 grupe monofazine (ovce, svinje, ptice) i polifazine (veina divljih ivotinja, mladunci domaih sisara, konj oni se esto bude, odrasli preivari malo spavaju). Konji spavaju dosta povrno, vei deo spavanja provedu stojei, ali povremeno mogu leati na trbuhu ili na strani. Mozak troi 20 % vie O2 nego u toku budnosti zato je san desinhronizovan. Hormon spavanja je melotonin (epifiza). Fizioloke promene u toku spavanja: izraeno je smanjenje pokreta i tonusa miia, visceralne funkcije su smanjene bradikardija i laka arterijska hipotenzija, disajni pokreti su sporiji, nivo SO2 u alveolama opada, rN krvi je neto nii, smanjuje se bazalni metabolizam i T tela, oni kapci su sputeni. 2. Fiziologija koe Koa je najvei organ tela (a posle je jetra). Koa ini 6 8 % TM (kao i krv). Prekriva celokupnu povrinu tela. Prekrivena je dlakom, vunom ili perjem. Na prirodnim otvorima telesnih duplji

(usta, nozdrve, anus, polni ogani) koa prelazi u sluzokou. Jedinka moe da izgubi 1/3 krvi, a ako gubi vie dolazi do smrti. Slojevi koe : - epidermis kutis - dermis korium (krzno) - subkutis potkono tkivo Osobine : - boja zavisi od rase i starosti (ljudi : belci, crnci, uta rasa) boju je teko ustanoviti zbog dlanog pokrivaa. Razliiti stepeni priliva krvi u kou ili pojedine njene delove utiu na promenu boje. Moe biti : bleda, crvena i cijanotina. - Debljina je razliita meu jedinkama iste vrste, a razliite rase, kao i izmeu jedinki iste rase, a razliitog pola i uzrasta. Najdeblja je na leima, dorzalnom delu vrata, a najtanja na abdomenu, ingvinalnoj regiji i u predelu ispod prednjih ekstremiteta. Uloge koe : 1. zatitna titi telo od mehanikih nadraaja, od toplotnih i radijacionih oteenja, od tetnog delovanja hemijskih supstanci i mikroorganizama. Zdrava koa ne proputa patogene bakterje. Na koi su kolonije saprofitskih mikroor. koje lue kisele materje koje predstavljaju nepovoljnu sredinu za patogene mikroor. 2. resorpcija kroz epidermis : propustljivost koe poveavaju poviena T, hiperemija, vlaenje. Epidermis predstavlja neprolaznu barijeru za itav niz supstanci, a dermis je manje propustljiv od epidermisa. Kroz kou se resorbuju : voda, elektroliti i fenoli i polni hormoni rastvoreni u mastima. Kroz kou prolaze vitamini D i K, teki metali, skoro svi gasovi i lako isparljve materije, O2, SO2, N, helijum, vodonik sulfid, pare amonijaka itd. Kod oteene koe i raznih konih oboljenja propustljivost koe se znatno poveava. 3. sekrecija i ekskrecija lojne i znojne lezde. Lojne lezde lue sekret koni maz. One su acinusne grae sa izvodnim kanalom koji se zavrava u gornjem delu folikula dlake. Loj se razlikuje kod vrsta ivotinja. Zajedniko za loj : MK i holesterol. U loju su : voskovi, alkoholi, ugljovodonici. Loj daje gipkost koi, titi dlaku od suvinog vlaenja. Znojne lezde lue znoj (ekskret). Znoj je bistra tenost : 99 % vode, 1 % suve materije. Neorganske soli najvie NaCl, a organski sastojci : ureja, kreatinin, mokrana kiselina slina je urinu ali su koncentracije u znoju nie nego u urinu. Znojne lezde nikad ne mogu zameniti bubreg. Najvie se znoji konj. Vidljivo znojenje visoka vlanost, pred kiu. Nevidljivo znojenje : vlanost vazduiha je mala. Luenje znoja je i efikasan mehanizam u borbi organizma od pregrevanja kod homeotermnih ivotinja. 4. disanje kod sisara je preko koe beznaajno. Kod hladnokrvnih ivotinja ija se koa stalno vlai, razmena gasova preko koe se odvija u skoro istom obimu kao preko plua. 5. hemijske sinteze melanociti sintetiu melanin titi kou od UV zraka. Preterana stimulacija melanocita oni se preterano razmnoavaju. U koi se pod dejstvom UV zraka vri i sinteza vitamina D iz provitamina ergosterona. 6. termoregulacija koa je velika povrina, vaskulorzovana. Pri niskim T vazokonstrikcija, ivotinja se sklupava, da se smanji odavanje toplote. Pri visokim T vazodilatacija. Gustina dlake na koi se menja u zavisnosti od godinjeg doba od T spoljne sredine.

7. sedite ulnog aparata masa receptora. ula : za dodir, pritisak, bol, toplo i hladno. Receptora za pritisak, bol i hladno ima 3h vie i brzo se adaptiraju. 8. depo vode i soli koa ima ogromnu povrinu, a u potkonom tkivu se nalaze rastresita vezivna vlakna koja lako bubre i vezuju vodu i soli, pa se u koi mogu nakupiti znatna koliina vode i soli. Nakupljanje tenosti u potkonom tkivu iznad fiziolokih granica naziva se edem. 9. depo krvi (najvie jetra i slezina). I koa prima dosta krvi. Kod potrebe za krv doe do vazokonstrikcije i ona se izbaci u cirkulaciju. Kada mirujemo aktivno je 20 % kapilara. 3. Nervna regulacija disanja Centar za disanje je vitalni centar i nalazi se u produenoj modini i Varolijevom mostu.Nervna regulacija je bra od humoralne.Respiratorni centri su povezani. Respiratorni centri su u produenoj modini i Varolijevom mostu i sastoje se od 4 simetrino rasporeene grupacije neurona ovim poloajem obezbeuju istovremene kontrakcije leve i desne polovine toraksa i dijafragme. Presorni centar je stalno tonusno aktivan. Centri : - inspiratorni dorzalna grupacija neurona on je tonusno aktivan.Stimulie ga apneustiki centar za inspirijum - ekspiratorni ventralna grupacija neurona moe dovesti i do inspirijuma i do ekspirijuma.Ako se ova 2 centra istovremeno nadrae doie do inspirijuma to znai da je inspiratorni dominantan.Ovaj centar se aktivira kada je prenadraen inspiratorni centar hipoksija, periferni receptori. - apneustiki tonusno aktivan u ponsu - pneumotaksini u ponsu regulie frekvencu i dubinu disanja. Uticaj n.vagusa Hering Breuerov refleks inflacioni refleks.U zidovima bronhija, bronhiola i u visceralnoj pleuri su stre receptori koji reaguju na istezanje za vreme inspirijuma.Nadraajem ovih receptora inhibira se inspiratorni centar, a stimulie se ekspiratorni centar. Ovaj refleks titi alveole od prekomernog rastezanja i modulie frekvencu i ritam disajnih pokreta. Humoralna kontrola disanja : - centralni hemoreceptori ne reaguju na promene CO2 - periferni su u luku aorte i karotidnom sinusu i reaguju na promene H+, PCO2 i PO2 u arterijskoj krvi. Intenzivna ventilacija alveola : porast CO2, H+.Smanjenje PO2. Slabljenje ventilacije alveola : smanjenje CO2, H+.Poveanje PO2. Forsirano disanje kada je prenadraen inspiratorni centar. Dahtanje povrno ubrzano disanje koje dovodi do razmene gasova izmeu mrtvog prostora i spoljanje sredine, tako da nema posledica nema alkaloze i hipokapnije. Kaalj (tusis) izbacivanje stranih estica iz vazdunih puteva. Kijanje (sternutacio) izbacivanje sadraja iz nosnih upljina. Eupneja pravilno, mirno disanje Dispneja oteano, naporno disanje Hiperpneja poveanje frekvence i/ili dubine disanja Hipopneja smanjenje frekvence i/ili dubine disanja

Tahipneja ubrzano disanje Bradipneja usporeno disanje Polipneja povrno, brzo disanje dahtanje Apneja prestanak disanja Hipoksija smanjenje PO2 u vazduhu, krvi ili tkivima Hiperkapnija i hipokapnija poveanje ili smanjenje PCO2 Cijanoza plaviasto do ljubiasto prebojavanje sluzokoa ili koe zbog poveane koliine dezoksigenisanog Hb Asfiksija hipoksija zajedno sa hiperkapnijom Atelektaza nemogunost alveola da odre svoj lumen (javlja se kod rudara). 4. Biohemijski procesi u debelom crevu Debelo crevo se sastoji iz 3 dela: slepo (cekum), kolon (mali tenue i veliki krasum) i pravo (rektum). U debelom crevu nema digestivnih sokova ni enzima. Debelo crevo konja je slino buragu mikrobno razlaganje celuloze. U debelom crevu je resorpcija vode i elektrolita. Spoljanji stratum longitudinale (tunika muskularis) kod konja i svinja obrazuje tenije, a izmeu njih su haustre. Nema crevnih resica, ima malo enterocita i mikrovila. Liberkinjijeve lezde lue sluz i bikarbonate. Sluz slepljuje nesvarene sastojke hrane i uobliava ih u izmet i oblae ga. Sluz titi zid creva od mikroorganizama. Mikroorganizmi su: - korisni jer proizvode B vit., K vitamin, razlau celulozu, proizvode esencijalne AK - tetni - koriste vitamine B12,C Uloge debelog creva: - anaerobni procesi vrenje celuloze i skroba, truljenje belanevina, redukcija holesterola, sinteza AK, proteina. - celulaza razlae celulozu i nastaju nie MK i gasovi (90 % se resorbuju) H2, CO2, CH4. Iskoriavanjem niih MK dobija se 75 % ukupne telesne energije. Koliina nastalih niih MK u crevu konja je ista kao i u buragu ali je resorptivna sposobnost sluznice debelog creva manja nego u buragu pa konji loije koriste celulozu nego preivari pa nemaju oseaj sitosti kad jedu celuloznu hranu. - truljenje belanevina i nastaju smrdljiva jedinjenja: alkoholi indol, skatol. Oni odlaze u hepatocite i tamo se detoksikuju sa H2SO4 i glukuronskom kiselinom. Tako nastaju vezani sulfati, prelaze u krv i izlue se mokraom. Oslobaaju se i H2, CO2, CH4. AK se dekarboksiliu do amina. - holesterol se redukuje u koprosterol urobilinogen se redukuje u sterkobilinogen, a sterkobilinogen se oksiduje u sterkobilin braon boja fecesa. - hidroksilacija holne kiseline 2 une kiseline litoholna i dezoksiholna. - sinteza V i K vitamina Izmet feces sdri: - nesvarene materije dlake, vuna, perije - teko svarljive kosti, koa, hrskavice - svarljive materije koje nisu resorbovane - izumrele i deskvamirane epitelne elije - mikroorganizme

Indol, skatol, N2, NH3 daju fecesu neprijatan miris. Feces biljojeda je meki. Mekonijum prvi izmet, nastaje u vreme fetalnog ivota. Sasavljen je od crevne sluzi. Podsticaj za prvu defekaciju je MgSO4 koji se unosi kolostrumom. Izbacivanje mekonijuma je vano jer bi on ometao resorpciju hranljivih materija. Pranjenje debelog creva je sloen refleksni in kojim se izmet izbacuje iz zavrnog dela kolona i rektuma preko anusa u spoljanju sredinu. Nastaje zbog gastrokolinog refleksa stre receptori. Konj i govee prazne debelo crevo u bilo kom poloaju, a psi i make stojei pogrbljene. Centar za pranjenje lumbosakralni deo kimene modine.