SEMINARSKI RAD IZ FILOZOFIJE

DIOGEN

Dajana Raci IV-3

Sombor,18.12.07

KINICI

Ime Diogen u staroj Grkoj otprilike je znailo od boga dat. Diogen zvani Pas je veoma bitna linost u Grkoj filozozofiji jer se smatra osnivaem kinike kole. kola je i dobila ime po Diogenovom nadimku PASKYNOS, i zastupa povratak prirodi, ustvari najjednostavniji nain ivota.

U istoriji ljudskog ponaanja pojavi se povremeno look odrpanca i svaki put se moe uoiti da se s nemarnou odevanja spaja i precizan izbor ivota. Pomenuu grke kinike, bohemiens svih epoha, francuske egzistencijaliste, beat generation, hippies i, na kraju, dananje punkies. Nezavisno od kulturnih pomodnosti, postoji uvek klasini primer obrazovanog skitnice, clochard, koji radije spava pod mostovima nego to bi prihvatio kompromis s poslovnim svetom. Iako ne elim da stavim sve na isti nivo (i pomeam kinike s punkies), mora se uoiti da u svim tim strujama postoji neophodna potreba za slobodom. I upravo je u tome klju za razumevanje kinike misli. Sloboda za kinike, shvaena kao Vrhovno Dobro Due, moe se dostii jedino preko samodovoljnosti. Pravi kinik nee nikada dozvoliti da bude rob svojih fizikih i emotivnih potreba, ne plai se gladi, hladnoe i samoe, nema seksualne porive, nema elju za novcem, moi, slavom. Ako ga neko smatra ludakom, to je samo zato to je odabrao nain ivota sasvim suprotan onom koji je prihvatila veina. Poto je otkrio da su za egzistenciju bitne jedino vrednosti duha, kinik nemilosrdno kritikuje one tradicionalne. On je ekstremista Sokratovog miljenja: svodi bie iskljuivo na zajedniki ivot sa samim sobom i odbacuje prividnost kao nepodnoljivu suvinost.

Antisten, Diogen, Krates, Metrokle i Hiparhija su najznaajniji predstavnici te kole.

(Slika Diogenovog zivota u buretu)

O DIOGENU

Diogen iz Sinope rodio se 404. godine pre Hrista. Njegov otac Hikesije imao je menjanicu u samom centru grada, pa mu je jednog lepog dana, baratajui neprestano novcem, palo na pamet da falsifikuje pozamanu svotu za linu upotrebu. Filozof Eubulid tvrdi da je to uinio sam Diogen; uglavnom, i otac i sin bili su kanjeni, prvi na doivotnu robiju, drugi na izgnanstvo. Diogen se na procesu branio bacajui svu krivicu na Apolona. Izgleda da mu je Delfijsko proroite kazalo: ,,Vrati se kui i uvedi novine u svojoj zemlji", na ta je on, naavi se u nedoumici, poeo da uvodi novi novac. U svakom sluaju, dodeljena kazna nije ga izgleda mnogo pogodila, ako je tano da je presudu prokomentarisao reima: ,,Ako su me Sinopljani kaznili prugonstvom, ja u njih osuditi na ostajanje u otadbini!". Doavi u Atinu, sreo je Antistena i za manje od pola sata ukljuio se u kiniku kolu. U prvom momentu stari filozof bio je veoma ponosan na svog uenika, ali docnije, kada je shvatio da je ovaj spreman da ga prati i na kraj sveta, poeo je da ga tera tapom; no Diogen, nimalo zaplaen, podmetnuo je glavu i rekao: ,,Samo udari, o Antistene, ali znaj da nee nai tako vrsto drvo kojim bi me oterao!". Diogen iz Sinope je pravi izvor anegdota. O njemu se zna da je iveo u buretu i iao ulicama s upaljenom sveom i usred bela dana govorei: Traim oveka".

(Slika Diogena kako trai coveka)

Njegov susret s Aleksandrom Makedonskim ve je opte poznat. Kralj je prolazio na konju ulicama Korinta kada je video Diogena gde sedi na stepenicama Kraniona uivajui na suncu. ,,Ja sam Aleksandar Veliki, a ko si ti?" ,,Ja sam Diogen Pas." ,,Zatrai ono to eli?" ,,Pomakni se, zaklanja mi sunce." Njegove osnovne potrebe bile su svedene na najneophodnije: ogrta kao odelo i kao krevet, i leti i zimi, anak za jelo i lone za vodu. No kad je jednog dana video nekog deaka da stavlja soivo direktno na hleb, bacio je anak, a kad je primetio da isti deak pije vodu iz ake, bacio je i loni

Da bi lake podneo promene u temperaturi, leti se valjao po vrelom pesku, a zimi po snegu. Izgleda udno, ali danas mi to isto inimo. Kao i svi kinici, bio je pun nepoverenja prema uivanjima. Jedne veeri doviknuo je nekom prijatelju koji je krenuo na gozbu: ,,Vratie se u jo gorem stanju". Ljude nije naroito cenio: jednom su ga videli kako stoji ispred neke statue i postavlja joj pitanja. Na udenje prisutnih, odgovorio je: ,,Navikavam se da pitam uzalud". Platona nije naroito uvaavao. Njegova predavanja smatrao je ,,istim gubljenjem vremena", a Platon mu je uzvraao istom merom nazivajui ga ,,poludelim Sokratom". U jednoj filozofskoj prepirci izmedu njih dvojice povela se diskusija o teoriji Ideja. ,,U ovoj sobi vidim sto i pehar", kazao jc Diogen gledajui oko sebe, ,,ali mi se ne ini da igde vidim 'ideju stola' i 'ideju pehara'." ,,To je normalno", odgovorio je Platon, ,,poto je tvoj um sposoban da opazi samo sto i pehar, a ne i ideje." Diogen nije podnosio to je Platon, iako fllozof, iveo u kui punoj komfora i lepih stvari. Jednog kinog dana uleteo je kao pomahnitao u njegovu spavau sobu i blatnjavim nogama poeo da gazi po tepisima i vezenim pokrivaima; potom je izletao napolje, opet ublatnjavio noge i nastavio da gazi po sobi. Platon ga je mirno posmatrao. ,,Gazim Platonov ponos!" - viknuo je Diogen. ,,S istim ponosom?" - odgovorio je Platon. Diogenu nije nedostajao smisao za humor. Jednog dana dok je prisustvovao uvebavanju nekog posebno nespretnog strelca, seo jc ba pored cilja, govorei: ,,Ovo je jedino mesto gde se oseam sigurnim". Drugom prilikom, zadesivi se u jednoj prelepoj vili ukraenoj skupocenim predmetima, pljunuo je vlasniku u lice, odmah zatim obrisao mu je obraz svojim ogrtaem i izvinuo se govorei da u celoj kui nije naao tako runo mesto gde bi mogao da pljune. U svom dugom ivotu proao je sve i svata: jednom su ga, ve u poodmaklim godinama uhvatili pirati, odveli na Krit i hteli da ga prodaju kao roba. Kada su ga upitali ta zna da radi, odgovorio je: ,,Da komandujem ljudima". I kad je video da ga izvesni Seniad, ukraen zlatom i dragim kamenjem, osmatra s interesovanjem, dodao je: ,,Prodajte me ovom greniku poto vidim, po tome kako je nagizdan, da mu je hitno potreban neki gospodar". Seniad ga jc otkupio i Diogen mu je ostao u kui do kraja ivota kao vaspita njegovih sinova. U devedesetoj godini je samog sebe umorio zadravajui dah. Pria se da je ostavio testament po kome jc naloio da ga ne sahranjuju, ve bace zverima. Meutim, njegovi prijatelji su poeli da se otimaju kome e pripasti ast da ga sahrani i na kraju su odluili da mu se podigne, o dravnom troku, spomenik od mermera u obliku stuba i psa.

Moje miljenje o Diogenu...

Diogen! Kau da svako ima mane, e pa ja bih za Diogena rekla da ih nema. On je dokazao ne samo svojim savremenicima, ve i nama, i nastavie da dokazuje da je materijalno dobro zanemarljivo, da se moemo odrei svojih potreba i nagona i da i dalje moemo biti pametni, ne gubiti na znanju i biti potovani. Bilo bi apsurdno danas iveti kao Diogen, ili se mi pribojavamo takvog ivota... Diogena nadasve istie njegova hrabrost, on se ne oslanja na miljenja drugih, on ivot ivi slobodno i zadovoljno i ostaje veran svojoj filozofiji. Njegov susret sa Aleksandrom Velikim govori o Diogenovom samopouzdanju, drskosti (koja mi se veoma dopada jer zvui otmeno), a iz toga proizilazi i potovanje prema sebi. Drago mi je da sam Diogenov ivot barem malo mogla da dotaknem, a iz tih par rei o njemu moe se mnogo nauiti!

S A D R A J

Kinici...............................................................1. str. O Diogenu........................................................2.,3. str. Moje miljenje o Diogenu................................5. str.

Preuzeto sa pravoslovo-Filozofija.htm