VI PREDAVANJE

BROJNI NIZOVI
Neka je dat skup S. Ako se u ovom skupu moze uvesti relacija totalnog uredjenja,
tada se elementi skupa mogu urediti u lanac u odnosu na realciju poretka. Na
primer, u skupu prirodnih brojeva N vazi
1 < 2 < 3 < < n < n + 1 <
pa se na osnovu toga zna se mesto svakog elementa u skupu. Postavlja se pitanje
da li je i za druge skupove moguce da se elementi skupa urede u niz.
Razlika izmedju skupa i niza njegovih elemenata je u tome sto je u nizu denisan
poredak, odnosno zna se koji je element prvi, drugi, treci, . . . , dok u skupu poredak
nije denisan. Na taj nacin uspostavlja se veza, odnosno preslikavanje izmedju
skupa prirodnih brojeva i elemenata skupa S. Ovo je posebno vazno ako se radi o
skupu sa beskonacno mnogo elemenata. Za neke skupove moguce je urediti njegove
elemente u niz a postoje skupovi kod kojih to nije moguce. Takav je skup realnih
brojeva R.
Denicija. Preslikavanje f : N R zove se brojni niz. Vrednost preslikavanja
za n N, tj. f(n) zove se opsti clan niza i oznacava se f(n) = a
n
.
a
n
se zove opsti clan niza a prirodni broj n je njegov indeks.
Niz ciji je opsti clan a
n
, oznacava se krace sa {a
n
}
nN
ili {a
n
}.
Primeri nizova su skup prirodnih brojeva (a
n
= n), skup parnih (a
n
= 2n) ili
neparnih brojeva (a
n
= 2n1), niz prostih prirodnih brojeva, niz decimalnih cifara
broja , i dr.
Primer: Kako glasi prvih nekoliko clanova niza: a
n
= 1/n, b
n
= (1)
n
n,
c
n
=
n

n.
Niz se moze zadati i pomocu rekurentne formule. Svaki sledeci clan niza
izracunava se pomocu jednog ili vise prethodnih clanova. Na primer, rekurentnom
formulom
a
0
= 0, a
1
= 1, a
n+2
= a
n
+ a
n+1
, n = 1, 2, 3, . . .
odredjen je niz ciji su clanovi: 0, 1, 1, 2, 3, 5, 8, 13, . . . . Ovaj niz zove se Fibonacijev
niz.
Denicija. Niz {a
n
} zove se ogranicen odozgo (odozdo) ako postoji broj M R
takav da n N vazi
a
n
< M (M < a
n
).
Broj M zove se gornja (donja) granica niza {a
n
} .
Primer: {(1)
n
}, {1/n} ograniceni
{n}, {(1)
n
n} neograniceni.
1
2
Denicija. Niz {a
n
} je ogranicen ako i samo ako postoji broj A R takav da je
|a
n
| < A, n N.
TA

CKA NAGOMILAVANJA I GRANI

CNA VREDNOST NIZA

Denicija. Realan broj a zove se tacka nagomilavanja niza {a
n
} ako za bilo koji
realan broj > 0 postoji beskonacno mnogo clanova niza koji pripadaju intervalu
(a , a + ).
Interval (a , a + ) zove se -okolina tacke a.
Denicija. Za niz {a
n
} kaze se da konvergira ka broju a R ako za svaki
pozitivan broj postoji prirodan broj n
0
N tako da
(n N) (n > n
0
|a
n
a| < ).
Pisemo lim
n
a
n
= a ili: a
n
a kada n .
Broj a zove se limes (granica) niza {a
n
} .
Prethodnu deniciju zapisujemo pomocu logickih simbola:
lim
n
a
n
= a ( > 0)(n
0
N)(n N)(n > n
0
|a
n
a| < )
Takodje vazi ekvivalencija sledecih relacija:
|a
n
a| < < a
n
a <
a < a
n
< a +
a
n
(a , a + )
Denicija. Realan broj a je granicna vrednost niza {a
n
} ako u svakoj -okolini
tacke a nalaze skoro svi clanovi niza (beskonacno mnogo clanova niza je u -okolini
a van nje ih ima konacno mnogo).
Denicija. Ako brojni niz ima granicu, tada za njega kazemo da je konvergen-
tan.
Primer: Pokazati da vaze granicne vrednosti:
a) lim
n
1
n
= 0; b) lim
n
1
n!
= 0.
Dokaz: a) Kako je a = 0, prema deniciji potrebno je pokazati:
( > 0)(n
0
N)(n N)(n > n
0

1
n
< )
Neka je > 0. Uslov
1
n
< n >
1
n
. Uzmimo da je n
0
= [1/] + 1. Tada za
n > n
0
vazi:
1
n
< a = 0.
b) Kako je
1
n!

1
n
za svako n N, i kako je na osnovu a) lim
n
1
n
= 0, sledi
0 lim
n
1
n!
0 lim
n
1
n!
= 0.
3
Teorema. Brojni niz moze imati samo jednu granicnu vrednost.
Dokaz. Pretpostavimo da niz {a
n
} ima dve granicne vrednosti: a i b, tj.
lim
n
a
n
= a lim
n
a
n
= b a = b.
Neka su , > 0 takvi da vazi (a , a + ) (b , b + ) = . U intervalu
(a , a + ) ima beskonacno mnogo clanova niza {a
n
} a van njega samo konacno
mnogo. Sledi da u intervalu (b , b + ) moze biti samo konacno mnogo clanova
niza {a
n
} sto protivreci pretpostavci da je b granica. Sledi da mora postojati samo
jedna granica.
Teorema. Konvergentan niz je ogranicen.
Dokaz. Neka je niz konvergentan i neka postoji a = lim
n
a
n
( >
0)(n
0
N)(n N)(n > n
0
|a
n
a| < ).
Kako je |a
n
a| |a
n
| |a| sledi
( > 0)(n
0
N)(n N)(n > n
0
|a
n
| |a| < )
|a
n
| < |a| + ) (n N)a
n
(M, M)
gde je
M = max{|a
1
|, . . . , |a
n
0
|, |a| + }.
Granicna vrednost niza je ujedno i njegova tacka nagomilavanja ali
obratno ne vazi.
Primer: Niz a
n
= (1)
n
ima dve tacke nagomilavanja pa nije konvergentan.
Def. Niz koji nije konvergentan zove se divergentan.
Ako niz ima vise tacaka nagomilavanja, tada najvecu od njih zovemo limes
superior i pisemo: limsup
n
a
n
. Analogno tome, najmanju tacku nagomilavanja
zovemo limes inferior: liminf
n
a
n
.
Def. Niz {b
n
} je podniz niza {a
n
} ako je b
n
= a
i
n
(n = 1, 2, . . . ), gde je i
1
<
i
2
< < i
n
< . . . rastuci niz prirodnih brojeva.
Primer: Niz {n} ima podniz {2n}.
Niz {3, 1, 7, 5, 9 . . . } nije podniz niza {1, 3, 5, 7, 9, . . . }.
Teorema (Bolcano-Vajerstrasa). Iz svakog ogranicenog niza moze se izdvojiti
konvergentan podniz.
Primer: Niz {(1)
n
} ima podnizove {1}, {1}
Ako je niz {a
n
} konvergentan, tada je i svaki njegov podniz konver-
gentan i ima istu granicu kao i niz {a
n
} .
Posebnu ulogu medju konvergentnim nizovima imaju nizovi koji konvergiraju ka
nuli. To su nula-nizovi. Na primer, niz {1/n}.
Beskonacne granicne vrednosti
Nizovi koji nisu ograniceni ne mogu biti konvergentni. Na primer, nizovi a
n
=
n
2
, b
n
= n + sin n, c
n
= (1)
n
n nisu ograniceni.
4
Denicija. Niz ima granicnu vrednost + ako su skoro svi clanovi niza veci od
datog broja M > 0, tj. vazi
(M > 0)(n
0
N)(n n
0
) a
n
M.
Pisemo lim
n
a
n
= +.
Slicno se denise granicna vrednost lim
n
a
n
= .
Za divergentne nizove koji imaju granicnu vrednost kazemo da su odredjeno
divergentni ili da divergiraju ka beskonacnosti.
Veza izmedju nula-niza i niza koji konvergira ka beskonacnosti: Ako je lima
n
=
tada je lim
1
a
n
= 0.
Svaki realni niz spada u jednu od sledece tri kategorije:
1) Konvergentan: konvergira ka nekom realnom broju a;
2) Odredjeno divergentan: konvergira ka + ili ;
3) Neodredjeno divergentan: nema ni konacnu ni beskonacnu granicu.
Primer: Za koje vrednosti q R je konvergentan geometrijski niz {q
n
}?
Monotoni nizovi: Niz {a
n
} zove se:
1) monotono rastuci ako (n N) a
n
< a
n+1
;
2) monotono opadajuci ako (n N) a
n
> a
n+1
;
3) monotono neopadajuci ako (n N) a
n
a
n+1
;
4) monotono nerastuci ako (n N) a
n
a
n+1
.
Moze se pokazati da svaki monoton niz ima konacnu ili beskonacnu granicu.
KRITERIJUMI KONVERGENCIJE NIZOVA
Teorema. Monoton i ogranicen niz je konvergentan.
Dokaz. Neka je {a
n
} monotono neopadajuci i ogranicen odozgo, tj.
(n N)a
n
a
n+1
(M R)(n N)a
n
< M.
Niz koji je ogranicen ima supremum: sup{a
n
} = a a
n
< a(n N). Kako je a
najmanja gornja granica, sledi
( > 0)n
0
N : a < a
n
0
.
Na osnovu monotonosti niza {a
n
} sledi:
( > 0)(n
0
N)(n > n
0
a < a
n
0
< a
n
).
Odatle sledi a
n
(a , a + ) (n > n
0
). Sledi da je niz {a
n
} konvergentan i
ima granicu lima
n
= a.
Primer: Ispitati konvergenciju niza a
n
=
2n
n + 1
.
Resenje: 1) a
n
=
2n
n + 1
<
2(n + 1)
n + 1
= 2 ogranicen
5
2)
a
n
a
n+1
=
2n
n + 1
2(n + 1)
(n + 1) + 1
=
2n(n + 2)
2(n + 1)
2
< 1 monotono rastuci
Na osnovu 1) i 2) i prethodne teoreme sledi da je niz konvergentan.
Primer: Naci granicnu vrednost niza a
n
=
_
1
1
2
2
__
1
1
3
2
_

_
1
1
n
2
_
,
za n 2.
Resenje: Kako je
a
n
=
n

k=2
_
1
1
k
2
_
=
n

k=2
k
2
1
k
2
=
n

k=2
(k 1)(k + 1)
k
2
=
n

k=2
k 1
k
k + 1
k
=
1
2

3
2

2
3

4
3

3
4

5
4

n 2
n 1

n
n 1

n 1
n

n + 1
n
=
n + 1
2n
,
na osnovu prethodnog primera sledi da je lim
n
a
n
= 1/2.
Denicija. Niz realnih brojeva {a
n
} zove se Kosijev ako > 0 postoji broj
n
0
N tako da k, m N i k, m > n
0
vazi |a
k
a
m
| < .
Teorema (Kosijev opsti kriterijum konvergencije). Brojni niz je konvergen-
tan ako i samo ako je Kosijev.
Dokaz. : Neka je {a
n
} konvergentan i lim
n
a
n
= a. Sledi > 0 postoji
broj n
0
N tako da k, m N i k, m > n
0
vazi |a
k
a| < /2 i |a
m
a| < /2.
|a
k
a
m
| = |(a
k
a) (a
m
a)| |a
k
a| +|a
m
a| < . Niz je Kosijev.
: Neka je niz {a
n
} Kosijev. Dokazimo da je ogranicen. Neka je za > 0, n
0

N tako da vazi |a
m
a
n
| < (m, n > n
0
). Tada za ksirano m > n
0
svi clanovi niza
{a
n
} (n > n
0
) nalaze se u -okolini tacke a
m
. Povecavajuci , mozemo obuhvatiti
sve clanove niza u okolinu tacke a
m
(jer ih je bilo konacno mnogo van) Niz je
ogranicen.
Kako je {a
n
} ogranicen, sledi na osnovu T. Bolcano-Vajerstrasa da se moze
izdvojiti konvegentan podniz {a
n
k
} i neka je lim
n
k

a
n
k
= a.
Tada za > 0, n
0
N, |a
m
a
n
| < /2 za m, n > n
0
. Neka je k N takvo da
je n
k
> n
0
i |a
n
k
a| < /2. Za n > n
0
, vazi
|a
n
a| |a
n
a
n
k
| +|a
n
k
a| < .
Osnovna svojstva konvergentnih nizova
Teorema (o uporedjivanju nizova). Neka je
lim
n
a
n
= lim
n
b
n
= a < + i a
n
x
n
b
n
.
Tada je niz {x
n
} konvergentan i vazi lim
n
x
n
= a.
6
Primer: Pokazati da vazi granicna vrednost lim
n
n

a = 1 (a 1).
Dokaz: Uvedimo oznaku b
n
=
n

a 1. Odavde dobijamo da je (1 + b
n
)
n
=
a. Kako je po pretpostavci a 1, sledi da je b
n
0. Na osnovu Bernulijeve
nejednakosti imamo
1 + nb
n
< (1 + b
n
)
n
= a 0 b
n

a 1
n
.
Kako izraz (a1)/n tezi nuli kada n , sledi granicna vrednost lim
n
b
n
= 0,
sto dokazuje tvrdjenje.
Teorema. Ako je
lim
n
a
n
= a i lim
n
b
n
= b
tada vazi implikacija: (n N)(a
n
b
n
a b).
Teorema. Neka su {a
n
} i {b
n
} konvergentni nizovi za koje vazi lim
n
a
n
= a i
lim
n
b
n
= b. Tada je:
1) lim
n
a
n
= a ( R)
2) lim
n
(a
n
b
n
) = a b
3) lim
n
(a
n
b
n
) = a b
4) lim
n
a
n
b
n
=
a
b
(b = 0)
5) lim
n
|a
n
| = |a|
Ove teoreme cesto se koristi za utvrdjivanje konvergencije nizova.
Denicija broja e
Broj e je jedan od cetiri najznacajnija realna broja u matematici, pored brojeva
0, 1 i .
Broj e = 2.71828... je transcendentan broj
1
, kao i broj . On predstavlja osnovu
prirodnog logaritma ln. Izbor broja e nije stvar konvencije (kao sto je broj 10
kao baza decimalnog sistema), vec se prirodno pojavljuje u matematici i njenim
primenama.
Broj e denise se kao granicna vrednost:
e = lim
n
_
1 +
1
n
_
n
Ova granicna vrednost postoji jer je niz denisan opstim clanom
a
n
=
_
1 +
1
n
_
n
monotono rastuci i ogranicen sa gornje strane.
1
Transcendentni brojevi su realni brojevi koji se ne mogu dobiti kao resenja algebarskih
jednacina sa racionalnim koecijentima.
7
Dokaz: Niz je monotono rastuci:
a
n+1
a
n
=
_
1 +
1
n+1
_
n+1
_
1 +
1
n
_
n
=
n + 2
n + 1
_
1
1
(n + 1)
2
_
n
Na osnovu Bernulijeve nejednakosti (1 + h)
n
1 + nh za h > 1, n N, sledi da
za n 2 vazi:
_
1
1
(n + 1)
2
_
n
> 1
n
(n + 1)
2
Na osnovu toga je
a
n+1
a
n
>
n + 2
n + 1
_
1
n
(n + 1)
2
_
=
n
3
+ 3n
2
+ 3n + 2
n
3
+ 3n
2
+ 3n + 1
> 1
pa a
n
< a
n+1
, za svako n 2.
Niz je ogranicen: Na osnovu binomne formule (a +b)
n
=

n
k=0
_
n
k
_
a
nk
b
k
, sledi
_
1 +
1
n
_
n
=
n

k=0
_
n
k
_
1
n
k
= 1 + 1 +
n(n 1)
2!n
2
+
n(n 1)(n 2)
3!n
3
+ +
n(n 1) (n n + 1)
n!n
n
Kako je za k 2
n(n 1) (n k + 1)
k!n
k
=
1
k!

n
n

n 1
n

n k + 1
n
<
1
k!
=
1
1 2 3 k
<
1
1 2 2 2
=
1
2
k1
Na osnovu ovoga se dobija
a
n
< 1 +1 +
1
2
+
1
2
2
+ +
1
2
n1
= 1 +
1 (1/2)
n
1 1/2
= 1 +2(1 (1/2)
n
) < 1 +2 = 3.
ZADACI
1. a) Denicija brojnog niza. Tacka nagomilavanja niza i granicna vrednost niza.
b) Za sledece nizove odrediti tacke nagomilavanja i granicne vrednosti ukoliko
postoje:
{(1)
n
n}, {(1)
n
}, {1/n}.
2. a) Dokazati tvrdjenje da je monoton i ogranicen niz konvergentan.
b) Ispitati konvergenciju niza {a
n
}, gde je a
n
= 2n/(n + 1).
c) Dokazati da je lim
n

a = 1 (a > 0).
3. Naci granicne vrednosti nizova:
a) lim
n
(

n + 3

n)
b) lim
n
_
1
1
3n
_
n
c) lim
n
1 +

2 +
3

3 + +
n

n
n