POSLOVNA ETIKA I KOMUNICIRANJE

Profesor: Prof. dr Milan I. Miljevi Asistent: Vladimir Dami, MSc

E-mail: mmiljevic@singidunum.ac.rs

Moral i moralni ivot

Pojam, elementi i teorijsko odreenje morala Znaenja rei moral:
Vrednosno neutralno, Vrednosno odreeno.

Moral je oblik:
vladanja, ljudske prakse, delatnog, praktinog odnoenja oveka:
prema samom sebi, prema drugim ljudima, prema svetu organizacija i organizaciji sveta - kosmosu

Moral i moralni ivot

Razlika izmeu morala i vrednosnog procenjivanja je u: drugih oblika prakse i
pogledu objekta moralne prakse i objekta moralne ocene, odnosno moralnog suda, i obliku predikata ili atributa u kome se moralni sud izraava.

Prema genetikim definicijama postoje sledee teorije o poreklu morala:

Idealistike, odnosno konstruktivistike; Naturalistike (humanitarne); Socijalno-istorijske koncepcije sa sledeim varijantama:
teorije antroposociogeneze, dijalektiko-meterijalistike teorije, i teorije zasnovane na principu istorizma u razvoju morala.

Moral i moralni ivot

Poslovni moral se izraava u atributima dobro i zlo, a njegovi oblici ispoljavanja su moralne kategorije:
sud postupak karakter savest obaveza ili dunost kriterij ili pravilo vrednost ili hijerarhija vrednosti ispravno i nesipravno, treba i ne treba.

Moral i moralni ivot

Osnovni oblici ispoljavanja morala su:
Subjektivni predstavlja oseaj obaveznosti, odnosno dunosti, i Objektivni predstavlja:
Moralna norma Atributi dobro i zlo Kategorije treba i ne treba Kategorije ispra vno i neispravno.

Moral i moralni ivot

Funkcije morala su:
Vaspitna Vrednosno-orijentaciona Komunikativna Saznajna Regulativna Humanitarna.

Moral i moralni ivot

Duhovne i praktine strane poslovnog morala iskazuju se kao:
Moralno saznaje formira se u procesu vaspitanja i samovaspitanja i ispoljava se u ponaanju oveka, njegovoj moralnoj kulturi i javlja se kao:
Nain regulisanja ivota drutva Nain socijalnog kontinuiteta Duhovna strana morala Celokupno iskustvo ljudi

Moralna praksa sastoji se od:

Moralnih postupaka Moralnih odnosa Moralnih inova.

Moral i moralni ivot

Moralna regulativa sastoji se u tome to moral, a posebno poslovni moral, uporeuje realno ponaanje, saznanje, delanje i preivljavanje ljudi sa idealima, duhovnim i moralnim orijentirima kako bi trebalo da bude. One moralne norme koje individua usvoji postaju neodvojivi deo njegovog unutranjeg sveta njegove linosti, njega kao bia prakse. Moralna regulativa ukljuuje:
procenjivanje ljudski postupci se odobravaju ili neodobravaju, i imperativnost moralna pravila se izlau, a ponekad i nameu kao obrasci ponaanja.

Moral i moralni ivot

Poslovno moralno saznanje u sebi sadri:
navike automatsko pridravanje moralnih normi; refleksiju razmiljanje; intuiciju intuitivna reenja u tekim situacijama; moralna proivljavanja i preivljavanja.

Moral i moralni ivot

Poslovna moralna regulativa oslanja se na drutveno mnenje ocenjivajui ovekovo poanaenje i delanje drutvo ostvaruje funkciju savesti. Moralnoj regulativi podvrgavaju se sve sfere drutva, organizacija i oveka bez izuzetka sve sfere u kojima postoje uzajamni odnosi subjekata

Moral i moralni ivot

Velika veina filosofa-moralista zastupa tezu da je moralni ivot iskljuivo vezan za individualnu svest, uz osobu, uz unutranji ovekov ivot, uz savest. Druga grupa mislilaca (sociologa) nikad nije sumnjala u tesnu povezanost izmeu moralnog ivota i drutvenog ivota. tako su doli do:
altruistikog morala Smit, Comte, solidaristi i Sorokin; utilitaristikog morala Bentam i Mil; morala oseanja - Vestermark; morala u kome su sintetizirani racionalizam, evolucionizam i pragmatizam Hobhaus, Mid, Djui, M. Ginsberg; morala koji ono to je obavezno i ono to je poeljno pomiruje u njihovoj zajednikoj zavisnosti o idealima to ih je stvorilo drutvo sublimirano u Duhu Dirkem.

Svi oni gree jer pretpostavljaju da postoji samo jedna stvarna vrsta morala.

Moral i moralni ivot

Moralni ivot je svojstven svim grupama - svim manifestacijama drutvenosti. Mogu da ga podravaju svi drutveni okviri. Moral nema posebnih organa koji su pozvani da kontroliu njegovu praksu moe da bude i kolektivna (organizaciona) i individualna. Poto poslovna etika ne moe da polazi samo od posebnih kolektivnih jedinica (organizacija) kao nosilaca moralnosti, njoj je neophodno potrebno da definie moralne injenice kako bi ih mogla razlikovati od ostalih tvorevina organizacije i civilizacije. To ini or Gurvi.

Moral i moralni ivot

Moralne injenice su, kae Gurvi, kolektivni i individualni stavovi shvaeni kao vidovi drutvene stvarnosti, ukoliko su nadahnuti iskustvom borbe protiv svih prepreka to se suprostavljaju ljudskom naporu kao manifestaciji koja je priznata kao dostoja nepristrasnog odobravanja. Iz ovako definisanih moralnih injenica proizlazi da je moralni ne sainjavaju samo stavovi nadahnuti borbom protiv prepreka to se suprostavljaju ljudskim naporima, stavovi koji se oituju kao pozitivna manifestacija, priznata kao dostojna nepristrasnog odobravanja; u moralnom ivotu je sadran i rivalitet izmeu razliitih vrsta morala, to jest razliitih moralnih stavova. Isto tako i unutar svake vrste (a ponekad i izvan nje) dolazi do sukoba izmeu razliitih oblika morala. Promenjljivi hijerarhijski poredak vrsta i oblika morala dovodi do uspostavljanja sistema stvarnog morala ili sistema faktikih moralnih stavova, a ti sistemi dogovaraju tipovima globalnih i parcijalnih struktura.

Moral i moralni ivot

Pod vrstama stvarnog moralnog ivota treba razumevati kolektivne moralne stavove (i sve to oni sadravaju implicitno ili eksplicitno) svrstane s obzirom na celokupnost njihove usmerenosti prema odreenom moralnom autoritetu koji zahteva napore dostojne nepristrasnog odobravanja. Tako se razlikuje sledeih osam vrsta stvarnog moralnog ivota:
Tradicionalni moral Finalistiki, a posebno utilitaristiki moral Moral vrlina Moral naknadno donetih sudova Imperativni moral Moral idealnih simbolikih predstava Moral aspiracije Moral delovanja i stvaralatva.

Moral i moralni ivot

Pod vrstama stvarnog moralnog ivota treba razumevati kolektivne moralne stavove (i sve to oni sadravaju implicitno ili eksplicitno) svrstane s obzirom na celokupnost njihove usmerenosti prema odreenom moralnom autoritetu koji zahteva napore dostojne nepristrasnog odobravanja. Tako se razlikuje sledeih osam vrsta stvarnog moralnog ivota:
Tradicionalni moral Finalistiki, a posebno utilitaristiki moral Moral vrlina Moral naknadno donetih sudova Imperativni moral Moral idealnih simbolikih predstava Moral aspiracije Moral delovanja i stvaralatva.

Moral i moralni ivot

U poslovnom moralu, kao i unutar svake vrste moralnog ivota, valja razlikovati sledeih est parova oblika stvarnog morala, jer se u tim razliitim naglaenostima ispoljavaju naroito intenzivni preobraaji:
Mistini moral i racionalni moral (verski moral i svetovni moral samo su njihove drugostepene manifestacije); Intuitivni moral i refleksivni moral; Strogo normirani moral i moral prirodnih obdarenosti; Moral koji proiruje svoje podruje i moral koji ga suava; Moral koji se strogo potuje i labavi moral, i kolektivni moral i individualni moral.