AKVIZICIONO-UPRAVLJAKI SISTEMI

Pod pojmom automatizacije i upravljanja procesima se esto podrazumevaju, pored lokalne automatike
kojom se obezbeuje automatski rad odreenih ureaja,

akviziciono-upravljaki sistemi za automatsko prikupljanje relevantnih podataka vezanih za funkcionisanje tehnolokih procesa, obradu prikupljenih podataka i upravljanje na osnovu njih. esto se automatizovanim sistemima nazivaju i isto akvizicioni sistemi koji poseduju samo sposobnost automatskog prikupljanja, odnosno prikupljanje i obrade podataka

Evolucija korienja raunara u AUS

direktno raunarsko upravljanje (DDC Direct Digital Control) distribuirani upravljaki sistemi (DCS - Distributed Control System) upravljaki sistemi u polju (FCS - Field Control System)

Direktno raunarsko upravljanje (DDC Direct Digital Control)

sve prednosti digitalne obrade informacija (mogunost izvoenja komplikovanih algoritama upravljanja, arhiviranje i lak pregled podataka, fleksibilnost upravljakih algoritama, itd.). javio se problem da upravljanje sa nekoliko stotina takvih petlji, uz korienje samo jednog raunara, dovodi do niske pouzdanosti rada sistema. u ovakvim sistemima jedan par ica se koristio za povezivanje ureaja u polju sa I/O (ulazno/izlaznom) karticom upravljakog raunara to je znaajno podizalo cenu instalacije.

Distribuirani upravljaki sistemi (DCS - Distributed Control System)

Uvoenje digitalnih akviziciono-upravljakih jedinica koje su postavljene na nivou procesa (procesne jedinice) i koje mogu meusobno, kao i s hijerarhijski viim nivoima upravljanja, da komuniciraju digitalno. Procesne jedinice ine PLC (engl. Programmable Logic Controller-PLC) ureaji i udaljene telemetrijske jedinice (engl. Remote Telemetry Unit RTU) na kojima se izvrava najvei deo aplikativne upravljake podrke. Svaka procesna jedinica je zaduena za akviziciju podataka sa vie senzora i upravljanje sa vie upravljakih petlji, pri emu je vezu sa instrumentacijom (transmiteri, pozicioneri, ...) najee ostvarena ino, analognim strujnim signalom. Hijerarhijski vii nivo upravljanja u principu vri vizualizaciju procesa kojim se upravlja i nunu komunikaciju sa ljudskom posadom (pokretanje i zaustavljanje rada, promena reima rada, podeavanje raznih parametara i sl)

Upravljaki sistemi u polju (FCS - Field Control System)

Druga generacija distribuiranih upravljakih sistema Podrazumeva primenu raunara (CPU-jedinice) u samim instrumentima (senzorima, transmiterima, aktuatorima, i sl.) Upravljaka logika sputena na najnii mogui nivo, a komunikacija digitalnim protokolom ostvarena u itavom sistemu. Za razliku od prve generacije DCS, gde je otkaz jedne kartice na PLC-u mogao da dovede do ispada iz funkcije nekoliko upravljakih petlji, kod FCS otkaz ureaja dovodi do otkaza samo jedne upravljake petlje. Korienje pametnih (engl. smart) aktuatora i transmitera
DCS FCS

transmiter

Struktura povezivanja akviziciono-upravljakog sistema sa fizikim procesom

Merenja (A/D) Senzori Izvrni elementi

Fiziki proces

Prilagodni blok procesni U/I

AUS

Upravljanje (D/A)

Procesni ulazi
Nivo kontinualnog elektrinog signala (strujnog ili naponskog) na analognim ulazima AUSa u svakom trenutku je proporcionalan trenutnoj vrednosti merene fizike veliine. Tipini opsezi ulaznih elektrinih signala su: 4-20 mA, 5V, 0-10 V, 0-100 mV i sl. Na ovaj nain se mere pritisak, temperatura, masa i sl. Digitalizacija analognih ulaznih signala vri se korienjem A/D konvertora. U praksi je oigledna tendencija da se digitalizacija elektrinog signala vri ve u sklopu samog pretvaraa, korienjem tzv. "smart" transmitera. Za brojake ulaze je karakteristino da uestanost elektrinih impulsa koji se prihvataju predstavlja meru trenutne vrednosti fizike veliine. Impulsni pretvarai se najee koriste za merenja protoka tenosti ili gasova, merenje brzine rotacije (tahogenerator), ugla zakretanja i sl. Frekvencija generisanih impulsa u praksi je najee manja od 1 KHz, a njihov naponski nivo ne vei od 24 V jednosmerne struje. Poto se u okviru AUS-a impulsni signali prihvataju posredstvom digitalnih brojakih kola, ovi procesni ulazi se nazivaju brojakim ulazima. Digitalni ulazi predstavljaju fizike veliine koje su, ve po svojoj prirodi, diskretne. Najee se preko njih prati stanje izvrnih elemenata u postrojenju, kao to su ventili (otvoren/zatvoren) ili sklopke (ukljuena/iskljuena). Izvor ovakvih signala su i razni graninici (puno/prazno, max/min, itd.), sigurnosni prekidai poput presostata (nadpritisak/normalno), i sl. Ulazni elektrini signal je naponski (24Vdc ili 220Vac).

Procesni izlazi
Posredstvom digitalnih izlaza ostvaruje se upravljanje tipa ukljui/iskljui ili otvori/zatvori, za ureaje kao to su sklopke, kontaktori, aktuatori ventila i sl. Digitalni izlazi se najee opisuju radnim naponom i maksimalnom strujom koju mogu da propuste (24Vdc/1A, 220Vac/3A, i sl.). Analognim (kontinualnim) pobudnim signalom zadaje se radna taka izvrnog elementa (pozicija regulacionog ventila, referentna vrednost eksternog PID regulatora i sl). Analogni procesni izlaz opisuje se elektrinim opsegom izlaznog signala (0-20 mA, 0-5 V, itd.). Generisanje analognog izlaznog signala vri se korienjem D/A konvertora. Poput analognih transmitera, sve je vei broj tzv."smart" izvrnih elemenata koji se, zahvaljujui ugraenom mikropro-cesorskom bloku, serijski povezuju sa akviziciono-upravljakim sistemom. Ovakvi ureaji esto preuzimaju izvrenje sloenijeg lokalnog upravljanja (npr. PID regulacija), ime znaajno pojednostavljuju izvoenje AUS-a, uz istovremeno podizanje ukupne raspoloivosti upravljakog sistema.

AKVIZICIONO-UPRAVLJAKI SISTEMI

Sistemi zasnovani na SCADA sistemima (engl. Supervisory control and data acquisition system) Industrijski akviziciono upravljaki sistemi. obe klase akviziciono pravljakih sistema su izuzetno srodne i granica izmeu njih nije sasvim oigledna, pogotovo je nejasna u delu njihove sistemske programske podrke.

Korisniki interfejs

Glavna upravljaka stanica

Tipina arhitektura sistema zasnovanih na SCADA-i

Prenosno-komunikaciona mrea (relativno mala brzina prenosa; najee otvoreni sistem upravljanja)

Akviziciono-upravljaki ureaji u polju (RTU, PLC, ...)

(relativno velika brzina prenosa; najee zatvoreni sistem upravljanja)

Oprema u polju (senzori, prekidai, ventili, ...)

Delimini P&ID dijagram SCADA sistema za nadzor i upravljanje radom sistema pumpa-rezervoar

Glavna upravljaka stanica

Regulacija nivoa

Regulacija protoka

AUS za praenje i upravljanje radom buotine sa dubinskom pumpom

Upravljaki PC

Vodei PLC

Radio modem

Radio modem
Merenja

Lokalni PLC

Upravljanje pumpom

Telemetrijski SCADA sistema za akviziciju i upravljanja transportnim sistemom gasa u Vojvodini

Mrea udaljenih telemetrijskih stanica

2 x Modem

Ka Dispeerskim centrima istog ili vieg hijerarhiskog nivoa

Terminali

Dispeerska radna stanica

Akviziciono-upravljaka stanica

udaljene telemetrijske stanicama (engl. Remote Telemetry Unit - RTU) - mikroprocesorska stanica ija je primarna uloga skupljanje merenih signala sa senzora i generisanje pobude izvrnih elemenata, odnosno konverzija procesnih veliina u digitalni oblik i obrnuto.

Industrijski akviziciono upravljaki sistemi

upravljanje prostorno ogranienim industrijskim postrojenjima, odnosno kontrola tehnolokih operacija u okviru proizvodnih procesa manja dislokacija pojedinih elemenata sistema, pouzdanije odvijanje komunikacije, i visok stepenom automatizacije upravljakih aktivnosti Upravljaki algoritam koji se ugrauje u industrijske AUS sisteme je esto vrlo sloen, vremenski strogo uslovljen, i obuhvata automatizovano (programsko) voenje itavog proizvodnog procesa