Laura nesh: otkud sad poslovna etika. Sta je poslovna etika? P.e.

proucava primenu licnih normi na aktivnosti I ciljve komercijalnih preduzeca. To nije poseban moralni standard, vec studija o tome kako poslovni kontekst postavlja svoje jedinstvene probleme pred moralnu licnost koja deluje kao predstavnik tog sistema. Aristotel je definisao vrlinu kao stvar navike ili neucene sposobnosti izbora, poslovna etika odrazava te navike I izbore koje cine direktori kada su u pitanju njihove aktivnosti I aktivnosti ostalih clanova organizacije, koje su uoblicene I u skladu sa sistemom moralnih vrednosti pojedinca, ali taj sistem je cesto izlozen promeni priroriteta ili osteljivosti, kada dejstvuje u institucionalnom okruzenju ostrih ekonomskih prinuda I mogucnosti za sticanje moci. Poslovna etika moze se podeliti u 3 osnovne oblasti odlucivanja: izbori u okviru zakonskij propisa, izbori u okviru ekonomskih I socijalnih pitanja izvan granica zakona, izbori koji podrazumevaju davanje prednosti sopstvenom interesu. Vrednovanje poslovne etike jeste nacin da se potvrdi kako I u oblasti poslovanja zaista postoje izbori koji u sebi sadrze moralni element. Zaradjivanje novca uvek je u pomalo neprijatnoj vezi sa licnim osecajem za moralnost. Cesto izgleda da su etika I poslovanje potpuno kontradiktorni I cak I oni koji se drze shvatanja da je integritet u poslovanju dostizan ideal nisu voljni da prepuste istrazivanje etickih dilema licnoj savesti nekog direktora. U zadnjih 10 godina poslovanje u americi probbilo je kineski zid izmedju rasprave o problemima u rukovodjenju I licne moralnosti. Danas se tema poslovne etike prosirila na sve oblasti unutar jedne korporacije I u medije. Kodeksi ponasanja su sve vise pravilo a sve manje izuzetak. Razlozi za poboljsanje polozaja etike u poslovnom okruzenju se ti sto su direktori sagledali troskove koji su posledice skandala, I povecao se obim literature koja se bavi problemom troskova nastalih zbog narusenog ugleda korporacije. Ali I dalje mnogi direktori smatraju je moralnost iskljucvo pitanje licnog karaktera. Izazovi danasnjeg trzista I ozbiljni eticki propusti zahtevaju sofisticiraniji pristup etickim dilemama. Koren reci integritet znaci drzati se zajedno, a u poslovanju to danas zahteva ogromnu integrativnu snagu, I dovodjenje licnog morala I rukovodecih interesa na istu ravan. Neosporana ljudska pogresivost I prastara iskusenja koja namecu novac I moc, spojeni pokazuju neophodnost za promisljenim istrazivanjem moralnih izazova kojima su izlozeni menadzeri. Ogroman je jaz izmedju dobro promisljene politike na najvisem nivou I nesredjenog okruzenja gde vladaju ljudski problemi. Dobar vodja ne sme da krene od pretpostavke da ako zaposli dobrog coveka, on ce blagosiljati njegovu firmu svojim prisustvom I izvesti je na pravi put. Istinsko odrzavanja I postizanje poslovnog integriteta je teze. Drektor nije moralno autonomno bice vec treba da bude moralni lider, odgovoran za svoje I ponasanje drugih ljudi u organizaciji. Problem takve odgovornosti u najmanju ruku zahteva istrazivanje I zauzimanje stava o etickim aspektima korporacijskih aktivnosti. Tokom vremena se menjaju udarne teme kojima se bavi poslovna etika. 50: dogovaranje cena I dehumanizacija radne snage, 60: rat u vijetnamu, 70: primanje mita, 80:pitanja potrosaca I kulturnih razlika u stranim zemljama.. a poslednje dve decenije : problemi institucionalne odgovorinosti I mehanizama., a dans fokus je pomeren na moralnu sposobnost pojedinca.

Sporazimna etika: Pruza uskladjen spoj motiva asnovanih na profitu I vrednosti drugih orijentacija koje pomazu stvaranje poverenja I saradnje medju ljudime. Eho je drustvenih ugovora koji su postojali u novoj engleskoj. Poseduje 3 sustinska aspekta: primarni cilj je stvaranje vrednosti u njenim brojnim oblicima; profit I druge socijalne nagrade vidi vise kao rezultat drugih ciljeva nego kao najvazniji cilj; problemima poslovanja pristupa vise u smislu odnosa nego opipljivih proizvoda. Nadgradjujuci ovaj okvir sp.et.naglasava pruzanje usluga drugima korsteci neke neracionalne impulse, kao sto je briga koja osigurava posvecenost ljudi organizaciji cak I kada nemaju direktnu korist od toga. Tako ova et se razlikuje od tradicionalnih pristupa ne samo po promeni fokusa, vec I po tome sto moralno ponasanje postaje aktivni deo rukovodjenja. Predstavlja radikalno odstupanje od teorija tipa pojedi ili budi pojeden. Osnova sporazumnog razmisljanja je uverenje da svaki pojedinac vredan postovanja I da se njegova vrednost ne meri iskljucivo troskom ili zaradom koju pravi. Sp et je potvrda humanizma, I tako predstavlja izjavu o uzajamnom znacaju pojedinaca I drustva koje su posveceni. Stavlja energiju sustinske vrednosti pojedinca iznad mehanizma sistema organizacije I finansijske strategije. Potreba za vecom individualizacijom u takmicarskom okruzenju kakvo je danas nije novost, I npr 50ihi 60ih bila ja rpisutna da bi korporacije ucvrstile uspeh svoje hijerarhijske birokratije, sada je tu jer se tvrdi da se mora posvetiti paznje individualizmu zbog njegovog kraha. Prema tome individualizam dodje jedna konstantna ljudska potreba nezavisna od ekonomije. Sve ovo do sada sto je sporazumna etika nije samo lista zelja vec zapravo je moguca I postoji u najvecm organizacijama, I poseduje ekonomske I moralne potvrde npr u legendarnom rastu godisnje zarade I kvalitetu proizvoda kompanije herman miler. Dobro poslovno rasudjivanje, znaci da menadzer moze preneti svoje moralne vrednosti Iz sfere dobrih namera I stvarno ih primeniti u postizanju ekonomskog uspeha. Ova perspektiva se sustinska za sprecavanje zastarevanja moralnih ciljeva kapitalizma koji se ogledaju u socijalnom dobru pojedinca. Pretpostavka o dobroj nameri preobrazena u ozakonjeni sporazum sa klijentima zaposlenima I javnoscu, je urgentni cilj u americkom poslovnom okruzenju, I od toga zavisi da li ce kapitalizam opstati. Poslovna etika kao pokret: Etika je oduvek deo biznisa. Pre 60ih godina 20og veka sigurno je bilo govora o etici u biznisu u vidu prava radnika na pravicnu zaradu, dolicne uslove zaposlenja itd ali u SAD sezdesete su donele pokretanje drustvenih pitanja u biznisu. U isto vreme dogodio se rat u vijetnamu, porast problema zagadjenja sredine, nuklearnog I toksicnog otpada I pojavljuje se konsumerizas, uz sve vecu snagu potrosackog pokreta I biznis se nalazi na udaru usled nedostatka drustvene svesti I stetnosti za drustvenu zajednicu. Poslovne skole odgovorile su na problem uvodjenjem kurseva za drustvena pitanja, gde se diskutovalo o optuzbama protiv biznisa, na sta je poslovni svet prvo reagovao defanzivno, a potom poceo ipak da sprovodi promene nuzne da odbije te napade. 70ih dolazi do uspona pokreta za etiku biznisa. Firme pocinju da sazivaju konferencije sponzorisane od strane grupa kao sto su nacionalna trgovinska komora, univerziteti itd.

Termin poslovna etika nastao je po ugledi na termin medicinska etika. Tecajevi u ovoj oblasti su se osnivali, pisani su udzbenici, osnivana profi drustva I casopisi, ustanovljen je predmet na koledzima I univerzitetima. Mediji su skrenuli paznju na predmet pa pojedinacne kompanije preduzimaju probne korake u uvodjenju korporacijskih etickih kodeksa. Do 80ih aktivnost u ovom smeru ojacala je dovoljno da bi se nazivala pokretom. Do kraja decenije broj kompanija sa liste fortune 500, postao je znacajan a ukljucuje se I vlada. 91 americki kongres ozakonio je savezne kaznene smernice za kompanije koje prekrse veci broj razlicitih zakona. Znacajna medju odredbama je da se kompanijama smanji globa ako imaju dokaze da su preduzele korake u razvijanju efikasnog programa za sprecavanje povreda zakona, ali desavalo se I da su neke kompanije iskoristile ovo da premase slovo zakona I ustanove takvu eticku klimu da zaposlenima nece pasti na pamet da prekrse zakon, sto za posledicu ima pojavu korporacijskih etickih referenata. Pokret za poslovnu etiku je socijalna pojava koja ima akademski poslovni drzavni I drustveni vid, ali s etickog stanovista ostaje dvosmislen I nije bez kriticara. Pokret je ucinio da postane moguce I ispostovano pokretati pitanja etike u biznisu javno, I o njima raspravljati ozbiljno I u poslovnom svetu I van, sto je samo po sebi znacajan dobitak.