Teslino trojstvo

Za to je broj TRI bio tako znacajan za Teslu? Da li je bila u pitanju bezrazlo na op sesija ili hri canska religiozna dogma o Svetom trojstvu, ili pak ne to trece? I por ed Teslinog kucnog hri canskog odgoja on religioznim dogmama nije bio opterecen

Tesla je bio ne samo bice prirode vec i njen miljenik, ali kako to obicno biva, "ca a meda i te ca u uci..." pa je u dru tvenoj zbilji do ivljavajuci efekat homo homini l pus postao i civilizacijski mucenik. Znao je, ili, bolje receno intuitivno oseca o, da tehnika najozbiljnije postavlja pitanje: ta je covek? Zbog toga je njegov d elatni, a ne teorijski, odnos na relaciji prirodacovektehnika bio imanentan njeg ovom spoznajnom bicu. Nije bio klasicni istra ivac i naucnik vec je bio jedinstven i stvaralac pa je zato te ko shvatljiv klasicnim istra ivacim umovima i ljudima koji se na klasican nacin bave naukom, ali je zato mnogo vi e prijemciv obicnom coveku" koji na nivou podsvesnog oseca svu velicinu Tesle. Voda i munje, kao dva komplementarna atipoda, su bili sinergijski spregnuti u Te slinom bicu. Voda, kao prvi filozofski princip starih Grka, i njena snaga na Zem lji, bili su Teslina inspiracija za stvaranje tehnickih uredaja koji ce uvecati l judsku snagu" milionima puta. Voda se kod Tesle pokazala i kao inspiracija mnogi h drugih zamisli, jer kao to molekuli vode putuju recnim i morskim tokovima irom z emaljske kugle ta' ko je Teslino obrtno magnetno polje, jedno od najgenijalnijih izuma savremene civilizacije, poslu ilo da se naprave vozovi na elektricni i magn etni pogon koji prevoze ljude po svim kontinentima. Molekuli vode zarobljeni" lju dskim organizmom ponovo su potekli" zemaljskim prostranstvima. Tesla je zarobljen oj vodi omogucio nova recna korita", dao joj je novi vid planetarnog ivota. Hidrocentrala na Nijagari napravljena je na osnovu 13 patentnih re enja, a od toga 9 je bilo Teslinih. Zahvaljujuci Tesli zapoceta je op tezemaljska utakmica pokret ljivosti vode (koja cini i do 70 odsto ljudskog organizma) i pokretljivosti mole kula vode u rekama i okeanima, jednih voznom putnom mre om, a drugih mre om prirodni h vodenih tokova. Slucajno ili ne, dva imena Tesla i Tales (jedan od najumnijih antickih mislilaca) satkana su od istih slova i slicnih glasova, a zajednicka in spiracija za njihova umna i prakticna delovanja bili su magnetizam i voda, izvor biolo kog ivota, a mo da i sam ivot. Tesla je verovao da su svi zadaci i sva re enja u prirodi, a covek je tu da stvori tehniku koja zadatke prirode pretace u njena operativna re enja. Na relaciji prir odacovektehnika covek je dvostrano ogledalo, s jedne strane ravno i zamagljeno, u kome se ogleda priroda, a sa druge strane krivo i cisto, u kome se ogleda tehn ika. U mnogim stvarima stvarnost je potvrdila Teslu i njegov vizionarski duh, jer je jedan od najvecih projekata savremene civilizacije stvaranje ma ina sa ve tackom int eligencijom. A, zar to nije originalna in enjerska Teslina ideja!? To je jedna od potvrda Teslinog vizionarstva, ali mnogi ce reci da savremeni svet u po necemu d emantuje Teslu. Koji je glavni argument savremenog sveta u demantovanju" Tesle? O dgovor je nedvosmislen, NUKLEARNA ENERGIJA. Mada su znanja o atomu i mogucnostim a kori cenja "energije atoma" u Teslino vreme bili veoma skromni, Tesla je kao bic e prirode "znao" da energija koju krije atom nije re enje za covecanstvo, jer kako je govorio: ako bismo oslobodili energiju atoma ili otkrili neki drugi nacin dob ijanja jeftine i neogranicene snage na bilo kojoj tacki Zemljine kugle, ovo dost ignuce, umesto da bude blagoslov, moglo bi biti katastrofalno za covecanstvo, i izazvati razdor i anarhiju koji bi na kraju zaveli mrski poredak sile". Zato Tes la s pravom ka e .... radi se o putevima kojima je covecanstvo moglo da ide i o oni ma koje je izabralo." Na alost, dana nja civilizacija je, za sada, izabrala put nukl earne energije. Na osnovu onoga to je do danas nuklearna energija dala mo e se reci da ona nije obe cavajuce civilizacijsko re enje. Ono to se naslucuje da mo e da se dogodi jeste TRAGE DIJA, mnogo veca nego kada su prve nuklearne bombe bacene na Hiro imu i Nagasaki. Na a dana nja znanja o prirodi su veoma skromna; ka u, jedva 5 odsto, a jo manja kada j

e u pitanju genetska ifra biolo kog ivota. Ko nam daje za pravo da ne to ignori emo ili da se poigravamo sa necim to ne poznajemo dovoljno. Poredenja radi. slicna je sit uacija i sa na im ignorisanjem promena na ko i koje kasnije dovode do tumora i melan oma. Onaj ko je oboleo od ove opake bolesti je bezbedan sve dotle dok melanom ne probije bazalnu membranu. Hirur kim zahvatom mo e se odstraniti veoma efikasno sa k o e; ali ako se desi da je melanom probio bazalnu membranu i da su kancerogene cel ije u le u krvotok i limfne tokove tada je verovatnoca izlecenja veoma mala. Slicn a situacija je i sa nuklearnom energijom i ljudskim prodorom u energetska stanja materije, a narocito kvarkova. Da li smo sa fisionom i fuzionom nuklearnom ener gijom iznad civilizacijske "bazalne membrane"? Nadajmo se da za sada jesmo, ali sa energijom kvarkova zasigurno nismo. Energija kvarkova je neumitna pretnja pri rodnim vakuumskim "krvnim i linfnim" tokovima koji postoje, a kojih mi nismo ni svesni. Mnogo toga ukazuje da se u nama aktiviraju instinkti na ih davnih predaka, koji su bili obdareni senzorima za ranu detekciju predstojecih dogadaja, a u prvom redu nepogoda i katastrofa. Mo da je ba u tom odvajanju od davnih predaka nastala mutac ija koja je zajedno sa genom za stvarala tvo stvorila i gen za samodestrukciju! Iz gleda da zbog toga dobro" i zlo" u ljudskom rodu idu zajedno. Zato tehnika i njena upotreba najozbiljnije postavljaju pitanje ta je covek. Da li je ljudski rod akt ivni progresivni cinilac prirode koji ne remeti njenu harmoniju, odnosno da ima status mlade a", kao ukrasa na na em telu, ili se u tom mlade u" krije dobrocudni ili zl ocudni tumor prirode"? Hiljade pitanja da li...." mogu da se postave, ali ako znal acki pratimo trag razvoja tehnike i njene upotrebe bicemo mnogo bli e pravom odgov oru na postavljena pitanja. Zasigurno necemo pogre iti ako razvoj tehnike s nuklea rnog razvoja svesno usmerimo za potrebe ocuvanja ljudskog zdravlja. Civilizacijs ki moto na ih buducih aktivnosti treba da bude tehnika bez medicine je slepa, a med icina bez tehnike nemocna". Ako su zdravlje i duhovni mir na i primarni ciljevi ta da mo emo biti sigurni da cemo uspeti da izmutiramo" utisnuti gen samodestrukcije i tako ostanemo, ako ne aktivni cinilac prirode, a ono onda makar njen trajni ukr as. Za to je Tesla bio uveren da je bio u pravu kada se zalagao da ne treba ici pravce m kori cenja energije koja je sadr ana u atomu nego koristiti druge prirodne resurse ? Sa velikim stepenom sigurnosti mo emo reci da je to zato to je osecao bilo prirod e, a to su njeni zakoni, i to ne bilo koji nego ba oni koji su omogucili pojavu b iolo kog ivota i koji omogucavaju nastanak ma ina (tehnike)! Tesla je bio opsednut bilom prirode i njegovim ustrojstvom i zakonitim pulsiranj em na bazi broja tri. O tome sam Tesla govori: "Brojio sam korake na svojim etnja ma, izracunavao zapreminski sadr aj tanjira supe, olje kafe i komada hrane inace ne bih u ivao u jelu. Sve moje ponovljene radnje ili operacije morale su biti deljiv e s tri, a ako bih pogre io, poceo bih od pocetka, cak i ako bi mi za to trebalo n ekoliko sati". Da li je Tesla bio opsenar, i da li je uzaludno tro io vreme brojec i i deleci sve sa brojem tri? Sa aspekta vecine nas, mogli bi o ovome sva ta reci, odmahujuci glavom, i ne bi se mogli slo iti da ovde ima neke logike i da je u gti tanju racionalno pona anje. Medutim, za to je broj TRI bio tako znacajan za Teslu? Da li je bila u pitanju bez razlo na opsesija ili hri canska religiozna dogma o Svetom trojstvu, ili pak ne to tre ce? I pored Teslinog kucnog hri canskog odgoja, on religioznim dogmama nije bio op terecen. Sve ukazuje na to da je on sa "vi om silom" bio u dosluhu preko zakona pr irode, koje mi jo nismo u dovoljnoj meri spoznali, a koji su na nesvakida nji nacin bili utkani i aktivirani u Teslinom bicu. Po mnogim stvarima, pa i saznajnim, T esla je bio izuzetak, a ne pravilo. Da nije tako jedan novi svet na bazi njegovi h izuma ne bi bio roden. Jer, "...jedno samo po sebi bilo bi osudeno da umre. Sv et koji ne mo e da se oplodi i rodi nov, mrtav je svet". Dakle, na uprosecenim nau cnicima stoji svet, ali ga zato izuzetni umovi kao Tesla oploduju. Tesla je zais ta porodio jedan novi svet, pa ga zato mnogi sa razlogom smatraju Prometejem sav remenog doba. Ako bi jednog trenutka, nekim cudom, iz sada njeg sveta odstranili n aprave koje pocivaju na Teslinim izumima to bi izazvalo efekt "vremeplova pro lost i" i u svesti ljudi bilo bi ravno efektu biblijskog potopa. Razumevanje Tesle i njegovog "opsenarstva" posebno izra eno u preokupaciji brojem tri ne bi bilo moguce bez novih uvida u prirodu (Suncev sistem) i coveka (genets

ki kod). U novije vreme je, naime, pokazano da su Suncev sistem i genetski kod d eterminisani zakonom zlatnog preseka. Pitate se: kakav je to zakon? U kolskim ud be nicima ga necete naci, a u savremenoj naucnoj literaturi samo ponegde, ali zadnj ih par godina sve ce ce. Ovaj zakon na najbolji moguci nacin ureduje (harmonizuje) odnos delova i celine jednog ili vi e istorodnih ili raznorodnih sistema, Priroda ga je skrivala od nas, mada su stari Egipcani pravili piramide po ovom zakonu, a stari Grci svoje hramove i druga arhitektonska i umetnicka dela. Kod hramova " visina stubova prema ukupnoj visini hrama ista je kao i visina krova prema visin i stubova". Ovakav odnos kod vizuelnih predmeta i objekata daje najlep i sklad, pa se ovo pravilo uveliko koristi u umetnosti (vajarstvo, proporcije slike, kompoz icija slike i dr.). Zato i dandanas, vrhunski umetnici, pesnici i knji evnici nesv esno, a neki i delimicno svesno ureduju svoja dela po zakonu zlatnog preseka. Za to to sadr aji vrhunskih umetnickih dela izviru iz podsvesnog umetnikovog bica, koj e je "pupcanom vrpcom" vezano za prirodu i njegovu genetiku, to su onda njihova dela, kao preslikani sadr aji njihovog bica, takode sazdana po zakonu zlatnog pres eka. Telo i stanja svesti, odnos materija/duh, kod Tesle su bili u potpunoj sinergiji ustrojenoj po zakonu zlatnog preseka. Taj odnos je toliko fundamentalan da se m o e porediti sa onim to znamo kao Pitagorin trougao. Novi trougao nije proizvoljan, a2 + b2 = c2, vec jedinstven (2 ( (2 ( 3 (veliko fi" 1,61803 na kvadrat plus mal o fi" 0,61803 na kvadrat jednako je tri) i po njemu priroda funkcioni e kao harmoni can sistem. Zato to je Teslino ivotno i stvaralacko bilo bilo ustrojeno po zakonu zlatnog pres eka on je smisao broja tri video i u aktivnostima koje se praktikuju u svakodnev nom ivotu (hodanje, ishrana i dr.). Da nije bio takav osobenjak" kakav je bio, ne bi bio ni pravi stvaralac, a nas bi uskratio za uvid u delotvornost lepote troug la zlatnog preseka. Mo da se delotvornost i lepota zakona zlatnog preseka mogu naj lak e predociti ahovskom igrom, jer je potencija ahovskih figura (na koliko polja fi gura bije") ustrojena po zakonu zlatnog preseka (F = 1.61803..). Izgleda da ni ah ne bi bio ono to jeste, vekovno sredstvo za mentalnu rekreaciju miliona ljudi irom sveta, odnosno mentalno bojno" polje za aktivne ahiste, da potezi nisu povezani n evidljivim nitima zakona zlatnog preseka. Nerazumevanje Tesle u na oj sredini od s trane nekih strucnih i dru tvenih zvanicnika je evidentno, jer ne umemo ni na novc anici od 100 dinara da ispravno napi emo kako glasi jedinica tesla u medunarodnom sistemu jedinica. Pre tri godine odveo sam jednog uglednog americkog profesora u Muzej Nikole Tesle, i sa iznenadenjem smo otkrili da je i tamo isto to i na novc anici. Gost iz SAD se zacudio, jer je izvrstan poznavalac magnetizma, i upitao m e kako je to moguce. Pitali smo vodica u Muzeju, a on je samo slegao ramenima. Z amolili smo da nam pozovu direktorku Muzeja, ali kako tog momenta nije bila tu, kasnije joj je napisan dopis o ovom zapa anju. Ljubazna direktorka Muzeja je odgov orila na dopis uz uva avanje iznete primedbe koju je dao ugledni americki profesor . Dakle, ispravno je da pi e T = W/m2, a ne Wb/m2, jer u medunarodnom sistemu jedi nica tesla je magnetna indukcija homogenog magnetnog polja koje dejstvuje silom od jednog njutna (N) na pravolinijski provodnik du ine jednog metra (m), postavlje n upravno na pravac polja kada je u provodniku struja jacine jednog ampera (A). Slikovito receno, ono to je pisalo u Muzeju i to stoji na novcanici govori nam da je cerka rodila majku", a ne obrnuto. Svakako, obe imaju potenciju radanja ali se redosled zna. Za to Tesla postaje ponovo aktuelan? Svakako da su jubileji kao ovaj, 150 godina o d rodenja, samo povod, a razlozi su dublji; sadr ani su u Teslinoj sveukupnoj stva ralackoj i moralnoj licnosti. (Autor je akademik i profesor Ma inskog fakulteta u Beogradu) NIN 27. 7. 06

Zakon Zlatnog preseka Priroda:

Da je Suncev sistem ureden po zakonu zlatnog preseka (F = 1.61803...) prvi je ot krio 1998. godine na astrofizicar Aleksanlar Tomic iz Beograda. Covek: Da je DNK ureden po zakonu zlatnog preseka (f =0.61803..) prvi je otkrio 1997. g odine na hemicar i biolog Miloje Rakocevic iz Beograda.

Tesline formule i gre ka na novcanici Trougao zlatnog preseka F2+f2 = 3 Hipotenuza: Koren iz 3 = 1.73205.. Kraca strana: f = 0.61803 Du a strana F = 1.61803.. Strukture i procesi koji u sebi sadr e zakon zlatnog preseka su harmonicni, svi os tali su potencijalno ili aktvno destruktivni.