ČETIRI SVEĆE

ČETIRI SU SVEĆE
POLAGANO GORELE.
Bila je tišina i
mogao se čuti
njihov
razgovor.
Prva je sveća rekla:

“JA SAM MIR.

NAŽALOST, LJUDI ME NE
USPEVAJU SAČUVATI,
MISLIM DA ĆU SE
UGASITI.”

I odmah se ugasila.
Druga je sveća rekla:

“ JA SAM VERA.
NAŽALOST, MNOGI LJUDI
IMAJU POVRŠNU VERU I JA
IH NE ZANIMAM. NEMA
SMISLA DA I DALJE
GORIM.”

Tek što je to izgovorila,

puhnuo je lagani povetarac i
ugasio ju.
Treća je sveća žalosno progovorila:

“ JA SAM LJUBAV.
NEMAM VIŠE SNAGE. LJUDI
ZABORAVLJAJU NA MENE, I
TO KOLIKO SAM IM
POTREBNA. ONI NE LJUBE
NI SVOJE NAJBLIŽE.”

I bez oklevanja se ugasila.

ODJEDNOM JE UŠLO JEDNO
MALO DETE I UGLEDALO TRI
UGAŠENE SVEĆE.

“ŠTO JE TO? “
upitalo je dete.

“VI STE TREBALE

SVETLETI DO KRAJA.”
I rekavši to, počelo je
plakati.
Uto je progovorila četvrta
sveća:

“NE BOJ SE, DOK JA

GORIM, MOĆI ĆEMO
UPALITI UGAŠENE
SVEĆE.

JA SAM
NADA.”
 Detetu su zablistale oči od radosti
dok je s upaljenom svećom vraćalo
setlo ugašenim svećama...
 NEKA
NIKAD NE
PONESTANE
NADE U
SRCIMA
NAŠIM!
Neka svako od nas
bude sredstvo u
rukama - Deteta -
(deteta) da bismo
podržali nadu, veru,
mir i ljubav u
vlastitom srcu i u
srcima naših
bližnjih!