BOGDAN BOGDANOVI GLIB I KRV Beograd 2001. Sadraj: Latinka Perovi - Dnevni i noni ovek: Bogdan Bogdanovi 1.

Izmeu "srbijanstva" i kosmopolitizma 2. Disident na etiri oka 3. Bogdanov arobni krug 4. Uzaman im packe i zvezdice 5. Jezike zamke staljinizma. Pismo Centralnom komitetu SK Srbije 6. Staljinistiki postmodernizam 7. Bogdan Bogdanovi 8. avolu treba odrezati rep 9. Ja sam malo drugaiji Srbin 10. Dnevni i noni ovjek 11. Da sam etnik ne bih verovao Drakoviu 12. ivot okruen laima 13. Tri frtalja jednog kralja 14. Prokletstvo nedovrenih istorija 15. Hrabrost je kriknuti- ne 16. Imamo privid slobode 17. Kosmiki simboli Bogdana Bogdanovia 18. Odisej u carstvu Hada 19. eeljeve "zlatne kaike" 20. Zlokobna sreka 21. Podsticaji uspaljene mate 22. Izgnanik u Beogradu - Biografija - Bibliografija - Dela

Dnevni i noni ovek: Bogdan Bogdanovi Da sam outao, iveo bih danas mirno i sramno. Ali, outati se nije moglo. ifra je bila suvie jasna. Bogdan Bogdanovi (1992) U godinama razaranja Jugoslavije ni od koga iz Srbije kao od Bogdana Bogdanovia nije toliko traeno da govori o drami koja se odigravala, i da svedoi u ime one Srbije "koja odbija fatalizme, i rata i mrnje, i bezizlaza" (M. Gali, 1992)1. I Bogdan Bogdanovi je odgovarao na pozive koji su mu stizali sa najrazlinijih strana... Upitan neko da objasni svoje delo u vreme uskih specijalizacija: crta i arhitekta, teoretiar arhitekture grada, pisac i filozof, graditelj metaforinih graevina i alegorijskih ambijenata Bogdan Bogdanovi je odgovorio: "Pisao sam da bih umeo da gradim, gradio sam da bih umeo da piem". U pokuaju da se odredi mesto Bogdana Bogdanovia u istoriji srpske arhitekture, samo, dakle, u jednom od oblika njegovog polimorfnog stvaralatva, reeno je ono, to karakterie itavo to stvaralatvo: "To je vie uticaj linosti nego uticaj objekata, vie primer kako treba misliti nego kako terba graditi" (Z. Manevi, 1986). Stvaralac, tvorac slojevitog dela, po definiciji, nije ovek iz jednog komada. Bogdan Bogdanovi ne ostavlja da se to podrazumeva ve sam priznaje: "Svesno sam odabrao neku vrstu izofrenije, uvek sam se delio na dve linosti, na javnu linost koja radi, a imao sam i neku linu 'kapelicu' u koju sam se zavlaio i preturao stvari, koje sa spoljnim svetom nisu imale mnogo veze. O tome sam ranije studentima govorio delite se na dnevnog i nonog oveka. Dnevni ovek mora da radi za porodicu, mora da se bavi politikom, a noni ovek je kad je on sam, kad sam sebi pripada. Glavno bogatstvo linosti potie iz ove none sfere..." U poslednjem prolaenju junoslovenskih naroda kroz glib i krv, u godinama razaranja Jugoslavije ne samo kao realne dravne zajednice ve, pre svega, kao projekta koji je - sazdan na razliitosti interesa i bogatstvu tradicija, na sudaru ideja, mati i slobodi eksperimentisanja - jedini imao budunost, Bogdan Bogdanovi je drugima, a moda i samom sebi, otkrio da je noni ovek u njemu moderni, tanije postmoderni, srpski intelektualac sa kosmopolitskom osnovom.
1 U ovom predgovoru citirani su i intervjui Bogdana Bogdanovia koji nisu uvrteni u knjigu. Prireiva je to uvek oznaio.

Odrastao u domu u kome su "arili i palili cela meuratna i poratna srpska i hrvatska moderna, nadrealisti i posebno Krlea" Bogdan Bogdanovi je, mislei u svojoj kapelici, piui i gradei, neplanirano, voen instinktom stvaraoca, neprestano iao ka esencijalnom. U jednom presudnom trenutku istorije, esencijalno se kristaisalo i silovito izbilo. Dogodilo se to, naizgled, preko onog drugog oveka u Bogdanu Bogdanoviu, preko dnevnog, politikog oveka. Sam Bogdan Bogdanovi je sebe smatrao "izletnikom u politiku"2. Za druge, on je u politici bio "pravi amater" i kao takav "inio brojne greke koje mu savremenici nikako nisu mogli da oproste i koje e tek iz neke vremenske perspektive verovatno sasvim izbledeti pred onim u emu je on stvarno bio majstor, pred njegovom neobinom vetinom u oblikovanju pejsaa, u vajanju i postavljanju skulptura ili arhitektonskih oblika u slobodnom prostoru" (Z. Manevi, 1986). Ali, u kakvom su odnosu dnevni i noni ovek? Bogdan Bogdanovi je ruio stereotipe i ostajao izvan kliea u politikom i akademskom ivotu3 jednako kao i u graditeljstvu i pisanju. Noni ovek objanjava onog dnevnog. Oni su jedna linost: stvaralaka i zato uvek i svuda nepredvidiva. Teko je opisati polimorfno i slojevito delo Bogdana Bogdanovia. Za to nije dovoljan ni najvei pojedinani napor. "Da bismo", kako bi on sam rekao, "rasuivali i o sebi i o drugima, potrebno je mnogo vie linog rada, duha..." Rizino je, pogotovo, predviati sudbinu, koja implicira i ocenu, dela Bogdana Bogdanovia. Vreme je demantovalo ve dat "bespogovorno potvrdan" odgovor na pitanje da li e delo nadiveti svoga harizmatinog tvorca. "Pri tome se", precizirano je, "ne misli na njegovo politiko delo, dugo i verno sluenje komunizmu, sve dok se iz oseanja line povreenosti nije, u kasnim godinama ivota, preobratio u komunistikog disidenta. Isto tako se ne misli ni na njegovo knjievno delo, koje je po rodu najblie naunoj fantastici. Misli se na memorijale, za koje zaista nije imao predlonika, i koji se posle Bogdanovia vie ne mogu stvarati na formuli koju je on svojim delima iscrpio. Oni koji u budunosti budu zaeleli da se bave memorijalima, bilo skulptorskog ili arhitektonskog porekla, morae da izmisle neto drugo, neku drugu formulu" (Z. Manevi, 1986). Dogodilo se, meutim, da tvorac nadivi svoje najznaajnije delo. U razornim godinama nestali su neki njegovi najlepi memorijali. Unitio ih je rat.

Bogdan Bogdanovi je bio uesnik antifaistikog rata, pripadnik komunistikog pokreta, gradonaelnik Beograda, lan Centralnog komiteta Saveza komunista Srbije do njegove Osme sednice (1987), na kojoj je Slobodan Miloevi, dugo pripremanom zaverom, ustolien za nacionalnog vou. 3 Bogdan Bogdanovi je napustio Srpsku akademiju nauka i umetnosti (1981). Univerzitetski profesor, dekan Arhitektonskog fakulteta, on je u selu Mali Popovi osnovao arhitektonsku kolu, kojoj je, posle penzije, nameravao da se sasvim posveti. U razornim godinama, kako on naziva godine rata u Jugoslaviji, kola mu je oduzeta i opustoena. Poseeno je ak i est stoletnih lipa oko nje.

Okolnosti su prisilile Bogdana Bogdanovia da prestane da gradi. Sada je samo pisao. Za poslednjih trinaest godina (1988-2001) objavio je trinaest knjiga. U Beogradu samo jednu, u izdanju Beogradskog kruga (Grad i smrt, 1994). Sve ostale u Zagrebu, Sarajevu, Klagenfurtu, Salcburgu, Beu, Minhenu, Splitu. U svojim knjigama najvie se bavio gradom. Za njega, graditelja, unitavanje grada imalo je simbolian smisao. Mrnju prema gradu video je kao skrivenu metaforu rata u Jugoslaviji. Po tome se ovaj rat izdvajao meu ratovima i bio originalan: "U dugoj istoriji oveka, od davnih davnina, gradove su osvajai osvajali, pa ih pljakali, ponekad ih ak i palili, ali nije poznato da je iko igde ruio gradove unapred, iz principa" (M. Gali, 1992). Ruenje gradova, zatiranje tragova stoletnih spomenika kulture, ubijanje graana "iz principa", Bogdan Bogdanovi je svrstavao "u neku vrstu morbidne epske (ili Pol-Potovske?) ratnike mahnitosti". Ali, njegov graditeljski instinkt govorio mu je da se "kroz ovo ludilo probija i neka vrsta osvetnike mrnje branskih teroristikih vitezova prema gradu i gradskoj civilizaciji". U ruenju Vukovara, Mostara, Sarajeva Bogdan Bogdanovi je video nagovetaj jedne univerzalne opasnosti, i upozoravao: "Evropa moe imati samo jedno odbrambeno sredstvo: ne podlei pol-potovskoj mahnitosti, ve, naprotiv, svim silama materijalnim i duhovnim ustati u odbranu grada i civilizacije" (Isto). Bogdan Bogdanovi napisao je na stotine naunih radova i eseja. Ali, sve su njegove knjige igra znanja i fantazije. Njihovo svrstavanje u naunu fantastiku, odnosno u knjievnu fantastiku, taj redak anr u knjievnosti na srpskom jeziku, samo odreuje njihovo osobeno mesto u toj knjievnosti. U tom anru svakako, ali i izvan njega, neke od njegovih knjiga, kao Krug na etiri oka i Ukleti neimar, vrhunski su dometi. Veliki graditelj i pisac postao je, meutim, najpoznatiji po svojim, uslovno reeno, politikim stanovitima. Sve to je Bogdan Bogdanovi radio izazivalo je potres i podele. Ali nita tako kao njegova, samo na prvi pogled neoekivano, precizna analiza uzroka i posledica razaranja Jugoslavije. Ona je najvie uinila da Bogdan Bogdanovi, jo jednom podeli ljude: za jedne postane svetionik u srpskoj tmini; za druge "nekvalitetni Srbin" i izdajnik srpstva. Ako njegova analiza vrena, tako rei, iz dana u dan u poslednjoj deceniji i po i pripada istoriji politike u Srbiji, onda je Bogdan Bogdanovi pokazao da je za politiko miljenje potrebno ogromno znanje, skepsa i mata u isto vreme. U svakom sluaju, posle Bogdana Bogdanovia, nije mogue ostati samo na povrinskim slojevima jugoslovenskog pandemonijuma kraja XX veka. U njegovim dubljim slojevima on je dolazio do jedne strukture, do jednog politikog i kulturnog obrasca, kao konstante koja je odredila neposrednu prolost srpskog naroda i odluujue uticala na sudbinu jugoslovenskog projekta. Koliko neobino snaan angaman Bogdana Bogdanovia u razornim godinama doprinosi objanjenju pojave njegovog slojevitog dela u naoj kulturi? Da li je stvaralac, dodavi svom delu itav jedan

novi korpus, postao razumljiviji? Ili ostaje "jo zadugo teko razmrsiva zagonetka nae kulture koja, verovatno, jo nije dospela do onog stanja kada se u sloenim i izuzetnim delima pojedinaca traga za slojevitim delovima velikog sveta u kome ivimo"? Dubina i dramatinost istorijske krize u kojoj se naao srpski narod na kraju XX veka liava paradoksalnosti injenicu da je upravo reakcija Bogdana Bogdanovia na krizu dala klju za razumevanje njegovog polimorfnog dela, ali pre svega njega kao modernog srpskog intelektualca, zamislivog ne samo u modernom svetu nego i u tom svetu svuda priznatog i prihvaenog. Za sve vreme rata u Jugoslaviji, za koji nije nalazio analogiju u modernom svetu, pa se zato i kolebao oko formulacije koja bi tano izrazila karakter rata (staraki, klovnovski, papagajski, deparoki, kriminalni, krvava burleska, neviena destrukcija, kolektivna samoobmana, predkauzalni, primitivni, arhaini rat sve odjednom) Bogdan Bogdanovi je, u sutini, govorio samo o jednom, o onom esencijalnom. Vodio je razgovor sa sobom, sa svojima i sa drugima o sredinim, jedva identifikovanim, pitanjima moderne srpske istorije. Traio je oslonac u srpskoj istoriji. U Dositeju Obradoviu, Lazi Kostiu, Radoju Domanoviu, Slobodanu Jovanovuu, Isidori Sekuli, srpskim nadrealistima, Vasku Popi, Danilu Kiu, Radomiru Konstantinoviu... Deifrovao je i demistifikovao kulturni, odnosno politiki obrazac koji je u Srbiji dominirao vie od jednog veka. Bogdan Bogdanovi je rekonstruisao taj obrazac, prepoznao ga u raznim etapama istorije Srbije, otkrivao pod raznim politikim i ideolokim oznakama. Razbijanje Jugoslavije video je kao njegovo ostvarenje, ali i kao poetak njegovog kraja, i slutio da e taj kraj biti praen kolektivnom demencijom i autodestrukcijom. Samim tim to je identifikovao dominantni kulturni i politiki obrazac, uspostavio distancu prema njemu i kritiki ga promiljao, Bogdan Bogdanovi je pruao dokaz ne samo o mogunosti drugaijeg politikog i kulturnog obrasca ve i o njegovom postojanju u Srbiji. Sistematski potiskivan, metodino marginalizovan i konstantno poraavan, ovaj obrazac je predstavljao krhku alternativu dominantnom obrascu. Snagu alternativnom obrascu davale su promene kroz koje je prolazio svet, a posebno pribliavanje kraja komunistike utopije. Zato je samoizolacija, postizana idejama o zaveri i okultizmom, viena kao nain odbrane od promena. Mentalni otpor alternativi pripreman je dugo i svestrano: kroz ideologiju jednakosti; kroz partijsku dogmu o jedinstvu; kroz crkvenu propoved o superiornosti pravoslavlja, odnosno Istoka u odnosu na Zapad; kroz vojnu doktrinu o Srbinu kao ratniku; kroz knjievnost, istoriografiju... Ta sveobuhvatnost proizlazila je iz totalitarnog karaktera politikog i kulturnog modela na kome se temeljila. Bez alternative, bez odstupnice, ta priprema se morala zavriti primenom oruane sile. U Srbiji je bilo protivnika rata. ak su se i meu nacionalistima mogli nai ljudi koji su upozoravali na potrebu ekonomisanja snagom. Nije, dakle, samo antiratni stav izdvojio i osamio Bogdana Bogdanovia. Uinilo je to njegovo razumevanje dubljih uzroka rata,

koji su za savremenike uvek neprovidni: "Koreni rata su u blokadi svesti, zloupotrebi mentaliteta svoga naroda i da se ne varamo koreni rata su u linostima". Zatim, upozoravanje na posledice rata jo dok je on bio u punom jeku: "Najtei poraz iz svega ovoga e izvui srpski narod, a taj e poraz biti moralni, duboko psiholoki". Pa onda, slutnja da e i mir biti jedva malo manje zastraujui od rata "samo nastavak rapsodije tla i krvi... krvi ak i na asfaltu"; mir u kome e rasti "jedan model mraka... jedan model nelaike, klerikalne Srbije... juri teokratije na sekularnost srpske kulture". Najzad, zebnja da nespremnost na odmeravanje duhovne krivice "moe kroz generaciju dve da dovede do novog Miloevia". Traei odgovor na pitanja: "Zato je bilo potrebno da se srpski narod okrene protiv reformi, da se odupre modernom redefinisanju Jugoslavije", zato je Srbija "stalno u zakanjenju i okrenuta prevazienim modelima" Bogdan Bogdanovi je demistifikovao jedan politiki i kulturni model i raskrinkao "civilizaciju lai" koja je na tom modelu izgraena. Usred drame, vie se intuitivno osealo, da bi tek danas, iz ne tako udaljene perspektive, postalo jasno da je taj demistifikatorski rad bio glavni razlog zbog koga su se oni koji su, pre svega, hteli da razumeju ta se dogaa i pokuaju da u sveoptoj pometnji i ratnom haosu napipaju izlaz, u Srbiji najvie obraali Bogdanu Bogdanoviu4. Iz istog razloga su i duhovni oci pometnje i planeri rata, zajedno sa svojom idejnom decom kojoj su dali neogranienu slobodu za iracionalnu akciju, u njegovoj analizi videli istu subverziju, a u njegovoj linosti najopasnijeg neprijatelja srpske, odnosno svoje stvari. Bogdan Bogdanovi to nikada nije mogao da poistoveti. On jednostavno nije znao "kako se stie pravo da se kae, moj narod". Ali je prozreo da pretenzije na to pravo raa inferiornost poluinteligencije, i da se pomou tog prava odreeni politiki i kulturni model moe odravati sve do vlastitog izroivanja. Intelektualni i moralni angaman Bogdana Bogdanovia u razorenim godinama proistie iz njegovog razumevanja za brojne dobronamerne sagovornike, ali i iz dobrog poznavanja mnogobrojnih protivnika. Za prve, i zajedno sa njima, on nije prestajao da u lavini dogaaja otkriva nit koja te dogaaje povezuje, da neumoljivom analizom ide do samog ishodita niti i da o svemu naglas misli, sa
4 Za sve intervjue koje je Bogdan Bogdanovi dao u poslednjih dvadesetak godina listovima u Srbiji, bivoj Jugoslaviji i u svetu bilo bi potrebno vie knjiga. Ova knjiga predstavlja izbor iz njegovih intervjua listovima u Srbiji i bivoj Jugoslaviji, od 1983. do 1993. godine. Izostavljeni su intervjui stranim listovima, jer oni predstavljaju celinu za sebe. Prireiva se za pomenutu deceniju odluio iz dva razloga. Prvo, iz vlastite odanosti hronolokom principu. Ako neko jednom odlui da prikupi i objavi sve intervjue Bogdana Bogdanovia, to bi predstavljalo veliki poduhvat, nee morati da zapoinje ve e zapoeto moi da nastavi. Drugo, i mnogo vanije, u ovoj deceniji sazreva kriza komunizma i jugoslovenske drave, formulie se velikosrpski nacionalni program, promoviu se njegovi izvrioci unutar Komunistike partije Srbije, i zapoinje rat koji dovodi do razaranja Jugoslavije.

urbom u kojoj se osea strah da i sam ve kasni. O drugima je rekao: "Za njih je smrtna opasnost ovek koji misli", i priznao im da "tu nisu daleko od istine". U jednom svom eseju (Zapis o naknadno otkrivenoj "ideji ideje" Slobodita), Bogdan Bogdanovi kae da je svoje studente hteo da naui, ili bar da podstakne da ue, "kako se mukotrpno, ali sigurno, moe neto i nevieno unapred 'videti', duhovnim, unutarnjim okom". Tim okom je i on uspeo da predvidi dogaaje posle Osme sednice Centralnog komiteta Saveza komunista Srbije. Tenju Osme sednice "za monolitnim zvukom", koji je naiao na jedinstven odjek u srpskoj, u srbijanskoj sredini, Bogdan Bogdanovi je video kao poetak kraja Jugoslavije. U zemlji "vieznaja i polisemije", kakva je bila Jugoslavija, monolitnost, napisao je Bogdanovi ve 1987. godine, "nee nimalo doprineti boljem razumevanju unutar Jugoslavije, ve e se odmah pokazati kao opasni faktor daljeg udaljavanja, sve veeg nerazumevanja". U evropskom svetu koji je "modelovan od nebrojenih kodova i vieznaja", monolitnost e zatvarati Srbiju "u svet morbidnih fikcija" i "udaljiti od same stvarnosti". U opresivnom jeziku Osme sednice, Bogdan Bogdanovi je nalazio potvrdu da je drama jezika uvek i ontoloka drama, i predviao: "Opresija jezika okrenue se i prema svakom pojedincu, preobratie se u autoopresiju". Vreme je postepeno davalo za pravo Bogdanu Bogdanoviu: rat sa narodima Jugoslavije, rat sa Evropom i Amerikom; unutarnje propadanje Srbije, ije e razmere uiniti belodanim tek njen nepriznati poraz. Logori, jame, silovanja, materijalna razaranja. I sveprisutna la. Suvie strana satisfakcija, da bi se bilo vie spokojan i manje usamljen. Razaranje Jugoslavije i njegove trajne posledice po srpski narod mogu se analizirati i to se ve ini u stotinama knjiga, iz raznih uglova, sa mnogih stanovita i na razliitim nivoima. Analiza Bogdana Bogdanovia je jedinstvena iz dva razloga. Ona nije naknadna ve ex tempore. Njegov pristup je sloen. Iz ugla stvaraoca polimorfnog dela, on Jugoslaviju vidi "kao bogatu stilsku polimorfiju" (B. Krivokapi, 1974), a jugoslovenstvo shvata kao "viestrukost tradicija", koja bi mogla biti "i izuzetna kulturna energija". Sa stanovita srpskog intelektualca sa kosmopolitskom osnovom za koga je nacionalizam, po definiciji, bio "svet minimalnih ideja, minimalnih koncepata, istroenih parola, preobraenih dogmi... privilegija siromanih i malih sredina, skuenosti duha". Na dubinskom nivou na kome se i kristalie ono esencijalno. Bez unapred postavljenog cilja, u sreditu analize Bogdana Bogdanovia naao se politiki i kulturni obrazac koji je u Srbiji dominirao vie od jednog veka. On ga naziva radikalskim, narodnjakim. Menjala se samo sutina ovog obrasca, metod je ostajao isti. Na ovom obrascu stvarala se poluinteligencija, koja je, opet, ovaj obrazac odravala. Kao njegove glavne karakteristike oznaio je: sklonost ka pojednostavljivanju; neprijateljski odnos prema svemu posebnom i pojedinanom; strah od Evrope; okrenutost Rusiji,

koja se nikad nije poznavala "bolest endemina i apsolutno neizleiva" (Laza Kosti, O knjievnosti. Memoari, II, 1992). Posebno, nerazlikovanje istorije i predanja. Umesto preciznog jezika saznanja i kritikog miljenja retorika koja deluje "na duu mase" i pretae se u politiki program. Na toj osnovi nacionalizam i postaje sadraj narodnjakog politikog i kulturnog obrasca. Jer "Neobjektivno i neznalako baratanje istorijom podstie paraistoriju, graenje fantomskih slika o bivoj veliini i nametnutim neuspesima, upuuje na traganje za istorijskim nepravdama i svetskim zaverama". Ako se i ponadao da sa mladima, kojima je bio posveen, sa asom anatomije Danila Kia, koja ga je podseala na knjigu njegove mladosti, na Krlein Dijalektiki antibarbarus, poinje da daje znake ivota jedan drugi kulturni obrazac, Osma sednica ga je uverila da je jednovekovna dominacija narodnjakog politikog i kulturnog modela, vezala Srbiju u mrtvi vor. Komunizam se pokazao kao drugi sadraj tog istog modela. Monolitna partija, koja je vie liila na ideoloki red, da bi neometano ila ka ostvarenju utopije, te "planirane mate", a zatim da bi se odrala na vlasti, iskljuivala je mogunost politike i kulturne polisemije. Zato je i stvarala svoju inteligenciju, koja je imala misiju, ali i mo. Narodna, za razliku od nenarodne ili elitistike, ova se inteligencija samodefinisala kao marksistika. Ali, ona je marksizam primila tako kako ga se i odrekla: bez distance, kao puku oznaku, koja je netragom nestala. Marksisti, odnosno marksoidi, kako ih preciznije naziva Bogdan Bogdanovi, obno su postali nacionalisti. Posmatrani pojedinano, oni deluju paradoksalno, i za mnoge predstavljaju, jo uvek, neodgonetivu zagonetku. Za Bogdana Bogdanovia bilo je jasno da je re samo o novom sadraju jednog istog politikog i kulturnog modela. Nacionalizam, koji su komunisti osuivali ali ga nikad nisu analizirali, postao je "poslednja rezerva boljevizma", a "antikomunisti samo boljevici okrenuti naglavce". Da bi slikovito predstavio taj privid promene, Bogdan Bogdanovi se posluio metaforom Vaska Pope: izvrnuta rukavica uvek ostaje ista rukavica. Na karakteristike tog obrasca ukazivano je i pre Bogdana Bogdanovia. Srpski dravnik Milan Piroanac pisao je: "Sve skoro mere, koje je drava preduzimala, nosile su na sebi peat brige da li su dovoljno popularne. Kad se sve to skupa uzme u raun, postaje nam svima jasno, za to je srpska drava do danas u sutini zadrala tip primitivne, moderno nepotpuno organisane drave" (Meunarodni poloaj Srbije, 1892). Isidora Sekuli je uoavala da i oni koji "veruju" i oni koji "ne veruju" ine to na isti nain. Slobodan Jovanovi je negirao postojanje kulturnog obrasca u Srba. Ali je njegov "veliki mali ovek", poluinteligent, demagog u politici, mediokritet u kulturi. Odgovornost srpske inteligencije za rat u Jugoslaviji danas je opte mesto. Ali, to je jo jedno uproavanje koje Bogdan Bogdanovi naruava dvostruko. Svojim delom koje je univerzalno a ipak je nastalo u Srbiji. I svojom analizom koja je na tragu jedne druge srpske

tradicije. Krhke, potiskivane i poraavana, ali neprekinute sve do poslednje decenije XX veka. Razaranje Jugoslavije, precizirao je Bogdan Bogdanovi, delo je poluinteligencije, koja je i proizvod i proizvoa radikalskog politikog i kulturnog modela. Ona se grevito drala tog modela: po inerciji, zbog siromatva, iz inferiornosti, ali i iz interesa. Smatrajui sebe solju nacije, odnosno klase, ona je oblikovala svest i formirala institucije, odreivala potrebe i utvrivala kriterije u skladu sa svojom ulogom, odnosno prema svojoj meri. U svetu koji se brzo menjao dominantni politiki i kulturni obrazac postajao je sve anahroniji. Sa odbijanjem rekonstrukcije jugoslovenske drave i drutva, on je ogoljen. U njegovim vrstim okvirima nepropustivim za uporeivanje i distancu, za kritiko miljenje, skepsu i ironiju, eksperiment i matu, izvrena je samo zamena sadraja: dolo je do simbioze nacionalizma i boljevizma. Na prestanak hladnog rata odgovoreno je ratom za ispravljanje istorije. Na kraj komunistike utopije odbacivanjem, jo jednom, zapadnoevropskog puta i okretanjem njenim ve iscrpljenim izvorima u Rusiji. Kad je naen "pravi ovek" za novi sadraj, Srbija je ve bila na stranputici. Takav ishod dugo je pripreman. U svom pismu Centralnom komitetu Saveza komunista Srbije posle Osme sednice, koje je objavljeno u njegovoj knjizi, iji naslov nije sluajno neprevodiv: Mrtvouzice nisu nae samo leksiki nego i pojmovno Bogdan Bogdanovi je, sa oseanjem oveka koji zauvek postaje slobodan, napravio bilans politikog i kulturnog modela koji je u Srbiji dominirao vie od jednog veka. "Srbija je", zakljuio je Bogdan Bogdanovi na poetku sunovrata 1987. godine, "umorna od nepotrebne snage podivljalih rei koje je zavaaju samu sa sobom i svetom u kojem ivi. Srbija je umorna od svoje zavade sa Evropom koju nipodatava i prezire, umorna je od svoje neobjanjive austrofobije... devedeset devet godina posle svega... umorna je od svoje istone opcije, od svoga narodnjatva, od svoga slavjanofilstva, od svoje mini-mesijanske oslobodilake opsesije, umorna je od svojih svenarodnih i svenaprednih prometeja, od svog veitog politikog pravoverja, od svoje politike i svake druge ortodoksije"... Ovaj umor, uz istrajavanje poluinteligencije na politikom i kulturnom modelu koji ju je do umora i doveo, uinio je da je Srbija, na kraju XX veka, postala "podlona zaluivanju" i krenula putem samorazaranja. Bogdan Bogdanovi je u razornim godinama deifrovao ovaj poces. Upravo zbog toga su ga jedni i smatrali odgovornim za Ovo Ovde. Drugi su u njegovoj analizi nazirali traak nade da iz Ovoga Ovde, ipak, postoji izlaz. Elitist, Bogdan Bogdanovi, to se vie trudio da prigui patnju zbog stranputice na koju je gurnut narod kome pripada, to je manje uspevao da savlada oaj i bes. Skeptik, Bogdan Bogdanovi veruje, ipak, u otrenjujuu mo istine. Svestan je da sluenje istini ima visoku cenu: "Jedna od osobina tog naeg primitivnog mentaliteta jeste i porazno uskraivanje prava na linost, neprihvatanje linosti, naroito ako je drugaija, druga, drugoslovna... Ako niste 'na ovek'

niste ovek uopte. Najzad ne voli se ni usamljeni pojedinac"... Onaj nepredvidivi noni ovek. Septembra 2001. Latinka Perovi

10

1. Izmeu "srbijanstva" i kosmopolitizma uje se, prepriava, dolazi u okrnjenim odlomcima: gradonaelnik Beograda, Bogdan Bogdanovi, govorio to i to, govorio otvoreno i ustro na Gradskom komitetu, pa posle, u pauzi u holu, pa pre neki dan u krugu prijatelja... Teme: Beograd i nacionalizam, tradicija i istorijska istina, o agresiji subkulture, pa - ta je to sa mladima... Iako iz "druge i tree" ruke ipak iz svega ne iezava prizvuk originala - jedna doza povreenosti nekoga ko je toliko dugo eleo da bude ubeen u duh i nacionalnu toleranciju koja tee ili koja e potei ba iz njegovog Beograda... Jednostavno, sve nam se to ini primamljivim, naravno za novine, za ovaj trenutak. Zaista, zato to Bogdan ne bi rekao javno, za NIN? "Hou, zato da neu!" Pa, da ponemo: NIN - ovek ste iz kulturne sfere. Zato i pored funkcije koju vrite, pa ak pomalo toj funkciji i uprkos - pokuajte, ako elite, da kaete itaocima NIN-a ta mislite o nacionalizmu i o poslednjim uestalim razgovorima o nacionalizmu? Bogdanovi - Nai razgovori o mnogo emu, pa i o nacionalizmu, najee su razgovaranja i prigovaranja a za pravi razgovor o ozbiljnim stvarima potrebno je neto vie od leporeivosti, usmenog predanja. - U vaem "Gradoslovaru"(1) pie na jednom mestu: "Kafana je oduvek kod nas bila i agora, i buleterion, i Akademija, pa i Kalipso (ostrvo nimfa), ili Efira (ostrvo i grad tavnih senki)... "Ostajete li pri tome? - Kafana je bez sumnje, najpogodnije mesto za razgovaranja i prigovaranja, za prodaju i preprodaju ideja... ideja sasvim uslovno reeno. I stvarno - od buleteriona do Akademije (Platonove, naravno) nama je u Beogradu kafana oduvek nadometavala poneto od onoga to u svojoj kulturnoj istoriji nikada nismo imali. A to se Efire tie tog ostrva tavnih senki, neka svako sliku rastumai sebi kako eli... Najzad, rekao sam, i to ini mi se ba u istoj toj odrednici "Gradoslovara" koju pominjete, da su ponekad i nazivi kafana upuivali na to ta se u njima zbiva, pov od "Slone brae" do "Tri eira". Naime, u kafanama sve se do jutra bistrila politika (pre svega nacionalna politika), pa se, tako, sasvim razumljivo, deavalo da zagrejani uesnici zaborave koje ko i ta je ta, i ko ta brani i radi ega, i u ime ega brani. I na kraju se lako moglo desiti da se pomeaju i zaborave eiri. A u starom Beogradu eiri su esto bili oznaka partijske pripadnosti. - Vratimo se na poetak razgovora. Pomenuli ste kulturnu isoriju i uogu usenih predanja u njoj. Nacionalizam i kultura - ta kaete na to? - ta da kaem? ta da ne kaem! Pored usmenog predanja da bismo uopte mogli rasuivati i o sebi i o drugima, potrebno je mnogo

11

linog rada, duha... Kao duhovno inferioran fenomen (tanije reeno kao najava nieg duhovnog modela), nacionalizam, po pravilu, ne pomae sopstvenoj naciji i njenoj kulturi. On suava registar pojmova i kategorija. Uvodi i namee mnote tabu kategorije u knjievnosti, u umetnosti, u filozofiji. Nacionalizam suava emocionalni doseg ovekovog oseanja prema stvarnim vrednostima sopstvene nacionalne kulture i oduzima mu mogunost da ih objektivno meri. Istorija oduvek pokazuje da su svi nacionalizmi bili kulturno restriktivni, da su bili ometajui faktor kulturnog progresa. - Ako dobro shvatam neke vae ranije izjave, vi nacionalizam oznaujete kao faktor samoizolacije? - Poodavno mi se ve razjasnilo da je nacionalistika zagrienost zao duh srpske kulture, da nas ograuje od drugih, da nas vodi u opaku izolaciju i u stalno suavanje polja nae sopstvene duhovnosti. Razmiljajui o ovom nesrenom fatumu naeg nacionalnog bia, a akajui pomalo i po nenapisanoj istoriji naih naravi (jedna vrsta istorije koja bi, ako bismo je bili svesni, mogla prilino da nas rastrezni), mogao sam zakljuiti da postoji neka vrsta srbijanskog kulturnog izolacionizma, neka vrsta supercentristike, uslovno reeno moda i "umadijske ideologije" za koju ne treba traiti daleke izvore. Nai emo ih, razume se, na Oplencu... - Ideja mi je, priznajem, na neki nain nova? - Pa da je bolje razjasnim, podsetiu vas na jednu vie aljivu no tunu predratnu epizodu. Jedan danas sasvim zaboravljeni pisac, Stojan ivadinovi, autor onovremeno vrlo tiranih istorijskih monografija i romana, uskraivao je pravo na srpstvo jednom knjievnom kritiaru zato to se ovaj usprotivio njegovoj tvrdnji kako je Pai ist umadinac, a Pai je, kao to znamo roen u zajearskom Vraogrncu od oca pekara iz Makedonije (Srbina ili Makedonca - svejedno), pa je mogao biti sve drugo to je bio izmeu ostalog, i veliki srpski dravnik, ali umadinac nije mogao biti... udan je taj mentalitet epicentrizma koji se oseao ve pomalo i u okvirima pretkumanovske Srbije da li bi posle, izmeu dva rata, postao vladajua dinastika ideologija. - Pomenuli ste pretkumanovsku Srbiju. Smatrate li da je ona dovoljno razjanjena kao duhovni, pa ak, ako hoete, i kao moralni fenomen? - Mentalitet ue Srbije (pretkumanovske) uneo je neto od svoje fizike i duhovne skuenosti i u meuratna vremena i to u odnosu na ostale delove srpstva (u koje se, u to vreme, samoubrajala Crna Gora), a jo vie, jo iskljuivije, u odnosu na druge jugoslovenske narode. Ponekad mi se ini da su za to krivi teki duhovni i duevni uslovi male Srbije u kojoj se ivelo, kako Skerli kae, upravo onako stravino kao to su se u rimsko vreme, morali oseati hriani i zveri strpani u istu vreu, svezani i bacani u reku. O tom duhu teskobe i animoznosti mislim da i Cviji govori imajui u vidu doseljenike iz raznih krajeva u Loznicu i okolinu, gde su ih starosedeoci na no doekivali. Duh prebrajanja i iskljuivanja, tanije, osuda toga duha, moe se tu i tamo osetiti i u drugim onovremenim knjievnim delima.

12

Podseam na Uskokovieve romane, a naroito na roman "Doljaci", koji nas obavetava da je demon suavanja i restrikcije duh nekog fiktivnog "najueg jezgra", ak i Uiane katkad iskljuivao iz tog nazovinacionalnog epicentra za koji se stvarno nikada tano nije znalo gde bi mogao biti. - Bojim se da je odredba "epicentar" moda malo suvie apstgraktna za prvo razumevanje? - Primeri koje sam naveo zastraujue ukazuju na neku prokletu stanovitost procesa psiholokog zatvaranja. Zbog toga drim da ona uvena uporina parola nae tzv. kulturne opozicije, parola da "hoe da nas svedu na Beogradski paaluk", predstavlja podsvesnu metatezu, agavistiko obrtanje motiva, pa ak i morbidnu regresiju (u psihoanalitikom smislu). Parolu "hoe da nas svedu na Beogradski paaluk" treba u stvari itati obrnuto: "Mi hoemo da se svedemo na duhovne horizonte Beogradskog paaluka"... jer emo, razume se, tu biti najsigurniji uz svoje male vrednosti i tek emo tu u svojoj maloj avliji biti vei no to stvarno jesmo. - Re "srbijanstvo" je nedavno ponovo uvedena zahvaljujui i jednoj beogradskoj izlobi avangarde dvadesetih godina. Ne bi bilo, moda, naodmet da ujemo ta mislite o toj izlobi - o izlobi zenitizma u Narodnom muzeju? - Da li znate pesmicu ika-Jove koja se zove: "Na junak"? Evo pokuau da se prisetim njenih zavrnih stihova: "Na avanu stoji Na sve strane varda Ko ga ita odgovara: Ja sam avan-garda!" Kompleks avangarde je na davnanji kompleks. Bez sumnje, jer ika Jovina pesmica prethodi pomenutoj izlobi tano za sto jednu godinu. Ko ne veruje neka proverava. A to se avana tie, opredmeena slika bi bar u Micievom sluaju mogla da se primeni kao ljubak denotativ... Fenomen pomenute izlobe bi zato mogao biti sasvim mirno preputen tokovima istorije ideja, ukoliko se u Micievom sluaju uopte moe govoriti o bilo kakvim idejama. Meutim, izloba zenitizma i bez volje prireivaa izbacila je u prvi plan zastraujue ogranienu tezu "srbijanstva"... - ini mi se da ste prilino uzdrljivi. Kao da biste rado rekli kako i politika subkultura moe imati svoju avangardu, zar ne? - Kad me ve podstiete, hajde ba da do kraja kaem tano to mislim. Za moje pojmove kulturni nacionalizam je po definiciji subkultura, pa zato smatram da su nacionalistiki izlivi, ak i kad su mnogo prefinjeniji od Micievih, u sutini uvek negde ispod prave kulture. To smatram prosto zato to je svaka subkultura po definiciji "kultura" ueg socijalnog sloja, tendenciozna vrsta kulture, agresivna vrsta kultura. Pri tom re kultura upotrebljavam samo uslovno, dakle, u etnolokom (odnosno antropolokom) smislu rei... Subkulture su prema dananjem stanju stvari mali restriktivni sistemi, sistemi kulturnog zavaranja, pa samim tim i "kulturnog" odumiranja.

13

- Razume se, odmah e se postaviti pitanje da li su nam takvi restriktivni sistemi potrebni... - Doista, u uslovima opte pometenosti, svako iole trezven upitae se ta e nam i emu nam imaju sluiti u okvirima srpske kulture i ovi subkulturni modeli (jedan ili vie njih) ? Pitanje je takve prirode da za njega ne treba ni nuditi odgovor, jer je sam po sebi suvie jasan. Za sada mnoge pojave kojima smo okrueni ponovo, i na alost, nepobitno, potvruju tezu da nacionalizam degradira sopstvenu kulturu. Jer, ako su neto skriveniji procesi subkulturacije otpoeli sa dekorativno-patriotskim romanima nekog... nekog, recimo, dananjeg Stojana ivadinovia - onda, poto proces neizbeno vue nanie, onda smo u ovom trenutku ve uveliko dospeli do Drakovia, (2) pa emo, ako se ovako nastavi, imati itavu skribomansku bibliografiju sklepanu u slavu srpske nacije. A ta e srpska nacija i srpska kultura od toga dobiti - i to je pitanje na koje odgovor nije ni potreban. - Priseam se jednog vaeg ranijeg intervjua gde ste upravo kao graditelj spomenika govorili o vrednosti tradicije. Moete li se i sada vratiti na svoja ranija izlaganja, jednostavno - da bismo i pojam tradicije ukljuili u na razgovor? - Tradicija? Tradicionalizam? Prava vrednost i dubina tradicije i zloupotreba tradicije?... To je jedan od onih emocionalnih vorova koji zahtevaju mnogo obzirnosti i veliku meru mudrosti da se paljivo razree, a da se upletene vrpce ne pokidaju... Pitanje je, sem toga, apstraktno, pa ini mi se da zahteva i malo zaobilazniju obradu. - Preputam vam onda da problem objasnite na nain na koji biste ga, recimo, objasnili svojim studentima. - Postoji jedan vrlo tanan odnos izmeu tradicije i tzv. istorijske istine. ini mi se da dva bitna elementa grade istorijsku istinu: dogaaj i prenosni smisao dogaaja. Dakle, materijalni fakt i metaforika fakta, itav sistem simbola koji prate fakt i faktografiju. Simbolizacija nad istorijskom faktografijom sama po sebi je legitiman proces (iako se vrlo esto moe opako izvitoperiti)... legitiman je upravo zato to se drukije i ne moemo postaviti prema istorijskim injenicama. Drugim reima, kako vreme prolazi i odmie, injenice, ako su ispravno utvrene, ostaju, razume se, ono to su. Ali zahvaljujui onome to nazivamo tradicijom - istorijska istina raste (ukoliko raste). Ona postaje sve vie opteljudska (ukoliko se stvarno humanizuje), dobija u svojoj univerzalnoj moralnoj vrednosti... Biva tako, uslovno reeno, ukoliko ne biva sasvim suprotno, ili ukoliko se naopakom simbolizacijom istorijska istina ne umanjuje i sitniavo zatvara, tradicionalnistiki fiksira. Stvara je i notorna istina da ogranienost ovinizma moe da kompromituje i najlepe i najplemenitije istorijske injenice. - Drugim reima, profesore, tradicija je u nama, a od toga kakvi smo zavisi njena vrednost - za druge isto onako kao i za nas same... - Jasno je, ini mi se, da pominjanje rei "tradicija" (dodajemo jo i atribut prava plemenita tradicija) upravo iskljuuje pojam tradicionalizma. Tradicionalizam zaustavlja tradiciju, a tradicija je iva

14

stvar koja tei, dakle, od generacije do generacije, da se razvija i generalizuje. Ako tradiciji ne bismo omoguili da se kroz stvaralake igre ljudske misli stalno filozofski iri u svim pravcima i prema drugim ljudima tj. prema drugim tradicijama (klasian primer kako su se u istoriji politeistikih religija postepeno ostvarivali univeralni - mi bismo danas rekli internacionalni - dakle, veliki ljudski mitovi) stvarno, ako tradiciji ne bismo omoguili da ivi, i ako bismo je tradicionalizmom kanonizovali (a to je zao mehanizam svakog kulturnog nacionalizma), onda ne samo to bismo sparuili tradicije, ve bismo doveli i do ukidanja, do potpunog zaborava poetnih istorijskih istina. Nacionalistiki tradicionalizam u krajnjoj konsekvenci ukida istorijske istine i okruuje se morbidnim istorijskim laima. - Pledirate, dakle, za duh vaih, irokogrudih kulturnih modela, za duh kulturne koegzistencije? - Problem viestgrukosti tradicija u Jugoslaviji posebno je sloen. Na nekim podrujima on je aularmantno akutan. U drugim odrujima manje upadljiv, ali tvrdim da nema delia Jugoslavije gde on ne postoji. Najzad, problem viestrukosti tradicija postoji u duhu jugoslovenstva, u samom poimaju jugoslovenstva koje je nezamislivo bez poznavanja, pa ak, ako se hoe, i bez iskrene ljubavi za naporednost svih naih tradicija. - ini mi se da pomalo poinjete da govorite i o nekim svojim linim iskustvima? - Razume se da smo doli i do nekih mojih linih iskustava, i ako ba hoete - do linih provera! Radei irom Jugoslavije, drugujui sa ljudima sa kojima sam saraivao, upoznavao sam jednu za drugom mnoge nae sredine i njihove male istorije, najee preklopljene istorije, i uvek sam drao da bi upravo ta viestrukost tradicija mogla biti izuzetna kulturna energija za jednu buduu jugoslovensku kulturu. Jer od takve kategorije, pretpostavljam niko od nas nije intimno odustao. - Zato tako izriito smatrate da je viestrukost tradicija izuzetno bogatstvo?Ideja mi je bliska ali je nikada jo do sada nisam uo tako odseno izreenu. - Prosto zato to nas itava istorija ljudske kulture ui da tradicije jedna drugu bogate i da nema nezavisne tradicije. Naveu samo jedan primer: na srpski spomenik krajputa nedvosmisleno je izveden iz turskog niana; turski odnosno islamsko-arapski grobni beleg izveden je neto posrednije iz jevrejskog detila... junaci su se, dakle, junaki tamanili, ali na planu univerzalnog jezika simbola odavali su sebi potu na istovetan, bezmalo bratski nain... Jo jednom hou da naglasim da autohtonih tradicija nema, prema tome, trebalo bi razvijati ne samo ljubav prema sopstvenoj tradiciji, ve prema tradicijama uopte. Razvijati upravo tako da bi se od malih nogu imalo sluha za viestruka pretapanja i za mogunosti praenja opteljudskih ideja koje se u velikoj slikovnici ljudskih tradicija dragoceno kriju.

15

- Lep nauk bez sumnje, naroito ono o ljutim, zavaenim junacima i o slinosti simbola na belezima njihove smrti? - Na alost, mi taj nauk jo nismo nauili. I, ako emo pravo nismo nikoga tom velelepnom nauku ni privodili kako treba. Nismo, jer tradicije koliko mogu jedna drugu bogatiti, isto toliko mogu i jedna drugu potirati. A, tamo gde poinje viestruko neprijateljstvo paranoidno ukrtenih tradicija, dolazilo je, kao to znamo, bar na naem terenu, i do ukrtenih noeva. - A sada da malo ujemo kako na itav problem gledate i sa stanovita vae sadanje funkcije? - Rekao sam ve da su u mnogim podrujima Jugoslavije stare, davnanje tradicije, esto zbrkane, da na istom mestu mogu biti preklopljene, pa ak i protivpostavljene. U mnogo blaem vidu, u reflektovanom vidu problem koegzistencije tradicija postavlja se i u Beogradu, bez obzira na predominantnu ulogu naih sopstvenih srpskih tradicija - ukoliko smo stvarno razjasnili ta one jesu i kako ih treba negovati. Volim da se uljuljkujem pomilju da bi upravo taj duh tolerancije prema svakovrsnim tradicijama morao potei iz Beograda. Treba sve umeti razumeti; treba umeti uvaiti i ono to je emocionalna memorija nekog drugog, nekog tu, pored nas. Najzad, smatram da i sebe same i one druge oko nas treba umeti prihvatiti sa blagom dozom ovekoljubivog humora. Jer, sve te mnogobrojne tradicije (junake tradicije) naeg podneblja, simultane tradicije - sklapaju se u zajedniku sliku ljudske drame u redosled slika velikih iskuenja, teke istorijske bede koja je uglavnom bila zajednika za sve nae jugoslovenske, pa i balkanske sredine. Energija tradicije u celini nosi u sebi mnogo misaone i etnike snage, nosi silne podsticaje za budunost... Pa zato se Beograd ne bi tom energijom plemenito posluio?! Ali, taista energija istovremeno nosi i opaku razornu snagu koja se raa uvek onda kada se mi (svi zajedno, ne samo neki neodreeni srpski mi) odreknemo vienja celine i kad krenemo u ona runa nadmetanja - ija je tradicija moralnija (prokleti taj dinarski Etxoc), koja je kulturnija, naprednija ili dravotvornija, ili rasnija, ili ak, bioloki vitalnija. - Sekvence u Beogradu u vaoj najnovijoj knjizi odiu nekim, ako mogu tako da kaem, beogradskim kosmopolitskim patriotizmom, a moda i lokalpatriotizmom? - Beograd, bez obzira na predominantnu ulogu srpske kulturne tradicije, niti moe biti niti treba da bude tradicionalno monologitan. Na tu nas jednostavnu mudrost upuuje i njegova vrlo duga istorija. Jedan svakodnevni lapsus navodi nas na to da govorimo o vievekovnoj herojskoj, ratnikoj tradiciji Beograda. Lapsus sam po sebi nije nesimpatian i ak sadri u sebi ono pomenuto neophodno zrnce humora. Mnogima koji se o njega sapliu nije ni palo na um da se zapitaju ko se tu sve s kim oko Beograda borio i ta znae sve u ukupnoj sumi - sve te gomile, sva ta brda herojstva? No, prihvatajui svesrdno semantiku greicu, svi i nehotino prihvatamo naelo koegzistencije vrlo razliitih ratnikih tradicija na jednom mestu... Uostalom, primer Beograda je utoliko specifian to su se u njemu

16

smenjivale silne civilizacije i kulture, a mi Beograd smatramo jedinstvenim istorijskim entitetom i s punim pravom, mada podsvesno, u Beograane ubrajamo sve one koji su pre nas u njemu iveli. I, upravo, eto tu je taj unutranji podsvesni kosmopolitizam koji pominjete i koji i dan-danas, sreom, u svima nama postoji. Jer, ako je istina ak i samo polovina od onoga to tvrdi Evlija elebija da se u turskom Beogradu govorilo vie od dvanaest jezika - onda bi nas to upuivalo na kosmopolitizam ak kao i nekakvu davnanju beogradsku tradiciju. I, ako je tu vrlo specifinu poziciju prema sopstvenoj istoriji danas predominantna srpska kulturna sredina sposobna da prihvati, onda Beograd i srpska kultura sami sebi daju najveu pohvalu i otvaraju sebi put prema mnogim drugim gradovima Jugoslavije i sveta, gde e biti sasluani i shvaeni. - Nedavno ste za jedan iri krug prijatelja i dobronamernih slualaca izjavili da nacionalizam nije fenomen velikog grada, ali da, na alost, prodire u velike gradove na nevidljive ar-kapije. Da li ste voljni da to podrobnije objasnite? - Lino sam ubeen da nacionalizam nije fenomen velikog grada. I najkrai pregled dananjih evropskih nacionalizama - irski, baskijski... pa zato ne i srpski, hrvatski ili albanski - svi do jednog proistiu iz skuenih i siromanih okvira vangradskih sredina i odravaju njihova emocionalna stanja. Predstavljaju, zatim, agresivnu formu da se prevaziu teskobe duha i sredine. U dubokoj dubini nacionalizama uvek je neka vrlo neodreena tenja za neim neodreeno boljim, tanije reeno, nepoznato boljim, za nekim drugim nepoznatim ivotom koji moe biti i ivot u gradovima ukoliko se velikim gradovima spretno i sreno zavlada, ali, zavlada se, razume se, prema nekim sopstvenim skuenim "zaviajnim" matricama... U daljoj konsekvenci, sistematske i pomalo dosadne zloupotrebe nacionalne kulture u gradskim okvirima uvek nose u sebi neto to se stavlja gotovo odbrambeno, gotovo apotropajski nasuprog imanentnom kosmopolitizmu velikih gradova. I upravo tu, na toj liniji dolazi do vrlo delikatnih razgranienja, odnosno do sudaranja mladih i nacionalizma. - Dodirnuli smo, evo, jednu od najosetljivijih i najvanijih tema: mladi i nacionalizam. ta o tome mislite? Primeri, na alost, nisu ni tako retki ni bezopasni? - O mladima govorim iskljuivo iz perspektive velikog grada. Tu ih vidim i tu ih poznajem. Osim toga, smatram da mlado gradsko stanovnitvo koje, ako se ne varam, dobija i brojanu prevagu, poinje sve vie da otkriva jedan svoj sopstveni, umnogome zajedniki, gradski mentalitet (a to vai za itavu Jugoslaviju)... I upravo zato tvrdim da, poto su ve uveliko formirani prema gradskom, pa ak i velikogradskom vienju sveta, a ne prema nekom zaviajnom i parohijalnom, mladi, po definiciji, nisu predodreeni da prihvate poziv jedne kulturno nie i izrazito vangradske ideologije. ajkae i ubare na gradskim ulicama isto onoliko duboko seu u duu mladih koliko i pre neku godinu duge kose i brade, ili, baltike mornarske kape ili kape francuskih dragona iz vremena Napoleona III koje su doskora

17

bile u modi - pa se prema tome pod srenim okolnostima i te nae nesrene ajkae i ubare mogu uklopiti u opti omladinski maskenbal. - Zato kaete - pod srenim okolnostima? - Uostalom, kao i radnici, i omladina se kod nas dugo, ak zauujue dugo opirala nacionalizmu; ona je u sebi nosila sopsrtvene projekcije jednog nejasnog idealistikog, ali kao to sam rekao, pre svega gradkog jugoslovenskog zajedniotva. No, kao to znam, danas mnogota ne znamo! I zato upravo moramo biti vrlo oprezni. Na alost, ja ne iskljuujem izvestan p riklon mladih nacionalistikoj regresiji. Ako se pojava pokae kao tana, njene uzroke bismo morali dograbiti sa prave strane, jer svaka regresija pa i regresija mladosti potie iz oseanja nemoi, iz oseanja da su "sva vrata zatvorena"... A vrata se otvaraju znamo kako: Valja nam savladati zastoje u razvoju socijalistikog samoupravljanja i, razume se, zapoljavati, zapoljavati (to u gradu, sada ne bez muke i inimo). Dodao bih jo neto. Valja nam hitno sprovesti i stambenu reformu. - Nije li vreme za neku poentu? - Ponekad mi se ini da bi ta poenta mogla biti zauujue prosta. ak i po cenu da solidarno spustimo opti standard svima nama, morali bismo veoj, brojnijoj, mlaoj polovini nacije (nacije svejedno koje: srpske, hrvatske, albanske... jugoslovenske) omoguiti da stanuje i da radi onako kako priroda zapoveda i da na vreme stvara porodice, da raa decu, i da ulazi u ivot bez strepnji i dubokih linih potresa. Napomene: 1. "Gradoslovar", Beograd, "Vuk Karadi", 1982. 2. Vuk Drakovi Intervju: Stevan Stani NIN, Beograd, 27. mart 1983.

18

2. Disident na etiri oka

U poslednje vreme kod ns su se pojavile mnoge problematine knjige o blioj istorijskoj prolosti. Krug na etiri oka(1) Bogdana Bogdanovia (koja je dobila ovogodinju "Nolitovu nagradu") mnogo je subverzivnija knjiga o naoj dalekoj civilizacijskoj prolosti, ije e se razorno dejstvo tek, naknadno, otkrivati. To je izrazito disidentska, na prvi pogled samo graditeljska rasprava dva moderna otpadnika neopitagorejca koji raspravljaju, na jeretian nain, o utopijama od Atlantide, Danteovog Pakla, Kampanelinog Grada sunca, pa sve do Pakao - grada koji mnogo slii - Beogradu. Protomajstorova subverzija ne klizi horizontalno po istoriji ve je duboko - vertikalna. Razgovor sa Bogdanom poinjemo od podnaslova knjige: "Demonijaka rasprava okultnom poreklu pitagorejskih utopija"... NIN - Stie se utisak da je Krug na etiri oka jedan moderan "platonski", spis-dijalog Kako vi anrovski odreujete svoj rukopis? Bogdanovi - Za esnaest godina pisanja, prepisivanja i doterivanja, knjiga je promenila mnogo naslova i podnaslova. Uslovno reeno - to je rasprava. Dvoumio sam se da li da je oznaim kao "raskriv-raspravu". Demonijaka je, pre svega, po mehanizmu prenoenja ideja. Da je dijalog - i jeste i nije. Da je platonski - vie nije no to jeste. Re je o etvoroglasju, o glasovima koji se tajanstvenim putem ukrtaju, a katkad i debatuju. - Koliko se seam, Kiov Simon udotvorac je nosio "gnostiku" minuu nalik zatitnom amblemu vae knjige tj. naslovnoj vinjeti. Zato ste se ba odluili za zmiju koja ujeda svoj rep? - Ofitsko zmijite preseeno na "etiri polovine" treba da podseti na osnovu antinomiju knjige. Na jednoj strani su udljive gnostiarske izreke, opomene i putopisna uputstva Prijateljice Velike Bolesnice a na drugoj je strani zamren kodeks dogmatskog pitagorejskog "pravouglija"... itd. - Razgoor vode, kroz celu knjigu, dva pitagorejska savremena otpadnika. Koje su njihove disidentske pozicije? - Prema prvim reakcijama, vidim da su poneki od italaca malo nervozni. Trae objanjenje ko je ko u ovoj raskriv-raspravi. Dakle, da razjasnim. Rekao sam, moja prijateljica je udljiva gnostiarska mudrica. to se moje malenkosti tie, ono sam to sam vazda bio pomalo intelektualac, pomalo kolebljivac, pomalo sumnjiavi, lako sapletljivi saputnik nekih neodredivih modernih pitagorejaca. A to se dva dina, biva pitagorejca tie, to su primerci sasvim drukije duhovne konstitucije (prema Cvijiu, vrlo karakteran "dinarski tip" protee se sve do Ukrajine, sve do Pitagore Pitagorovia). U svojoj

19

pravovernoj fazi bili su vrsti, monolitni pitagorejci. Ali, ti najvri obino postaju i najvatreniji otpadnici. (Dissidium, dissidentia oznake su preuzete iz istorije crkava i sekti. No, budimo bez predrasuda. Otpadnici mogu biti i vrlo zanimljive, ivopisne linosti. Hou rei - ako je decenija iza nas bila prevashodno decenija dosadnjikave disidentske literature moda e decenija to je pred nama omoguiti bivim disidentima da kao neiji benigni knjievni junaci zanimljivije progovore o sebi. Videemo... - Pononi pitagorejski disidenti iz Kruga... prosto su opsednuti, GSP autobusima kao nekim mitskim biima. Kakav je zapravo njihov odnos prema ovim limenim demonima? - Pa, recimo, odnos pobunjene, iznaopaene religioznosti, negativne religioznosti... Iz izvesnih tehnikih razloga, neduni beogradski autobusi podseaju ih na patetino kruenje Zemlje i Antizemlje oko veite, nevidljive Hestije. Drugim reima, nisu jo prevazili matrice pitagorejskog sujeverja. Disidenti nisu nikada indiferentni prema svojim bivim negativnim predznakom ostaju, najee, okultno vezani za stare... simbole vere! - Da li je Platonova Atlantida pozitivna ili negativna utopija? Ili je re o antiutopiji? Moda bi nam etimologija rei "utopija" mogla pomoi u odgovoru na ovo pitanje. - Utopije su Nigdije, uhronije su Nikadije. U svakom sluaju su i Nedoin-gradovi koje mudrost narodske oznake predostrono dri podalje od stvarnosti. Od etimologije je, verujem, zanimljivija etiologija: gde je poreklo? I da li je Platon stvarno zaetnik utopijske strasti, pa samim tim i glavni krivac za mnogo ta ludo u ovom dananjem ludom svetu? Krivac verovatno jeste, ali ne prvi i jedini. Utopijske fantazme su postojale, bar u usmenom predanju, i pre Platona. Aristofanovo izrugivanje Gradu Ptica, gradu ni na nebu ni na zemlji, gradu koji je upravo imao biti podignut u obliku kruga na etiri oka, zacelo je starije od pojave Drave... Ali, gde je onda geneza grkih utopijskih slika? U tajnim kultovima, u orfejskoj teologiji, u pitagorejskim matematiko-drutvenim spekulacijama? I odakle slike pristiu? Uticaji sa Istoka? Uticaji iz italskih prostora? Da sam umeo na ta pitanja valjano i izriito odgovoriti, verovatno ne bih pisao "demonijaku raspravu", ve bih knjizi dao neki drugi oblik. - Nije li re o atavizmima ili, tanije, o graditeljskim arhetinovima? - Verovatno je re o atavizmima. Problem se za mene otvorio jo davno, u vreme mojih Urbanistikih mitologema (1966). (2) Tada sam pomno prouavao arheoloke materijale i situacione planove i tragao sa magijskim smislom najranijih protourbanih i prvih urbanih planimetrijskih figura. Nije bilo teko uoiti da se opsesivno izdvajaju dve idealne "geometrijske senke" kojima su se prastari graditelji, gradei sasvim neidealno i trapavo svoje naseobine, ipak uporno dakle i idealno, divili. Krug kao starija objava "magijske elje" i zatim derivacije pravnog ugla i poneki neveti kvadrat. Re je, koliko o praktinim, tehnikim matricama, toliko i o dejstvujuim, dakle, okultnim funkcijama geometrijskih slika. I tu se negde, i te kako, skrivaju i vrlo nejasni koreni svih potonjih utopija. Ne mogu niim da

20

dokaem da je utopijska fantazija i do danas sauvala neku efektivnu vezu sa svojim atavistikim poreklom, ali i dan-dananji utopijski zanosi, noeni jo uvek mehanikom magijskih elja, imaju nesumnjivu okultnu snagu. To, drim, ne treba ni dokazivati. - Da li Platonovu Atlantidu smatrate anticipacijom dananjeg megalopolisa? - Prema klasifikaciji ser Patrika Gedesa, onoj kojom se jo uvek, u nedostatku bolje, u naoj struci koristimo, za Atlantidu bi se pre reklo da je bila zamiljena kao ogroman metropolis, imperijalni grad vrsto sabijen u svoj kruni obim. Nije bila, nije mogla biti, i ne treba je zamiljati kao neko difuzno megalopolitensko podruje u dananjem smislu. - Jeste li ikad pokuali da izraunate koliko bi stanovnika Atlantida mogla imati? Mislim na sam grad, na prestonicu ostrva. - Ako uzmemo u obzir neke dananje (u mnogo emu jo pretehnike) velike gradove treeg sveta, pa ako onda tano definisanu povrinu atlantidskog gradskog kruga prekrijemo tkivom slinim nekoj dananjoj "kazbi", i ako jedan deo stanovnitva rasporedimo u unke, du mnogobrojnih kanala, isterali bismo brat-bratu 5 do 7 miliona stanovnika. Grci koji su i sami mogli izvesti slinu raunicu, morali su biti uasnuti. Grad deset puta vei od Vavilona, dvadeset puta vei od Agbatane, koja je, opet, kau bila bar dva-tri puta vea od Periklove Atine. Bez sumnje, trebalo je dobro utuviti da su i grad iz Drave i replika iz Timeja/Kritije bili tvorevine socijalno, moralnopolitiki, pa ak i vojniki zdravije i jae od desetinama puta premonije Atlantide. Ali, poto i knjievna fantazija obavezuje na neka pravila ponaanja, a da naravouenije ne bi ispalo smeno Platon je u zgodnom trenutku - prepustio zajednikoj katalizmi i Atlantidu i mitsku Atinu, i jo je dobro uzdrmao celokupnu ravnoteu sveta. - Koja je pouka, ako je ima, iz propasti Atlantide? - to se legende o Atlantidi tie, pouka je vieznana i svako moe da je shvati kako hoe. Prava, sitniava didaktika dola je na samom kraju Platonovog ivota, koliko da se tek kako-tako zatvori tetradiki fiek. Platon je ponudio jo jedan model, ne vie idealan, ve optimalan, ali ta njegova staraka gradograditeljska verzija do danas jo nikoga nije oduevia. Drugim reima, hteo Platon to ili ne - hteli to mi ili ne - Atlantida je, ipak, ostala najubedljiviji i najuzbudljiviji model utopijske serije... Atlantida - utopija sagraena da antipodno potvrdi svu vrednost druge utopije, nadrasla je u neku sasvim treu nadutopijsku konstrukciju. - U Krugu na etiri oka pominjete Posejdona ne samo kao boga mora ve i boga ekoloke mudrosti koji je za Platonova vremena udljivo prognan u helenski Sibir iza Heraklovih stubova? Da li je to progonstvo plaeno nekom ekolokom cenom? - Posejdonove kompetencije su se progresivno menjale, ali nagore. Prabalkanski udovini demon, zatim teriomorfno, konjoliko boansko udovite, pa bog topotnik, pa do destruktivnog boga podzemnih grmljavina i zemljotresa...

21

- ... i bog ravnotee zemlje i vode? Nazvali ste ga ak bogom tehnoloke mudrosti - zato? - Nisam ga ja tako nazvao, ve ona dva moja dina pitagorejska disidenta... Uopte, njihovi komentari mojih izlaganja o Posejdonovom graditeljskom remek-delu, prepuni su jeda i gorine. Pria o Atlantidi ih razluuje, izmeu ostalog, i zato to je eminentno pitagorejska u svom preteranom "planetarnom" kosizmu i, jo pride, u svoj onoj Platonovoj matematikoj akribiji, kojom je model potanko razjanjen... No, ako ipak priznam, to je neizbeno, da sam ja, a ne oni nazvao Posejdona bogom ekoloke ravnotee i mudrosti (bez obzira na njegovu hirovitu narav), onda moram dodati da sam upravo mislio i na naglaenu ravnoteu zemlje i vode, bar u onom delu grada koji je Posejdon sam svojim rukama izgradio. Kod Platona se ta ravnotea iskazuje i igrama brojeva, a ja verujem da se neto od nje nasluuje i iz moje crtake rekonstrukcije... Ali, kao toto esto biva, nedostojni potomci su posle uveliko povredili naelo ekoloke ravnotee. - Nisu li sve utopije, poev jo od Platonove Atlantide pa do naeg Novog Beograda (moda je i to jedna napola ostvarena utopija) antiekoloke? - U zaleu Atlantide-grada, posle prognanog Posejdona, izgraen je monstruozan hidroloki sistem navodnjavanja, odnosno drenae, koji je pokrivao ravnicu povrine dananje Maarske. Slivne kose planinskih venaca bile su bar dvostruko vee. itavu tu neuvenu tehniku majstoriju Platon je vezao za more jednim jedinim izlivnim "sifonom", i to ba na onoj taki gde je spoljni krug grada dodirivao morsku obalu. Preterano kiovito prolee, kao to je ovo sadanje nae, bilo bi dovoljno da pokrene vodenu stihiju koja bi snagom nuklearne eksplozije raznela Atlantidu-grad. Ne znam, stvarno ne znam, da li je u pitanju, ak i kod Platona, tradicionalna grka nespretnost u stvarima hidrotehnike. Ili je Platon namerno izgradio tehniku alegoriju o premonoj, nadutopijskoj civilizaciji sagraenoj na opako labilnim miljevitim temeljima... Naravouenije je opet ispalo nejasno, ali uprkos tome, mnogi su utopisti docnije gradili svoje utopije u inat prirodi. Grad, utopijski grad, imao je biti ne samo "grad jai od oveka", ve i grad jai od prirode. Uostalom, klasina antinomija homos physis po pravilu je uvek razreavana na tetu prirode - one, u oveku, i one oko njega. - Zar ne postoje utopije koje nam (u rusoovskom smislu rei) nude povratak prirodi? - Utopija je danas re-kalauz. Njom se danas bez tekoa otvaraju (bolje rei obijaju) svakovrsne intelektualne i moralne brate. Pa ipak, valja se prisetiti da su i re i pojam nastali u ambijentima renesansnog platonizma. I upravo u takvim ambijentima utopije su vetaki svetovi, ozbiljni, vaspitni, terapeutski. Svaka utopija imala je, u naelu, jedno svoje namrgoeno "politiko ostrvo" i na njemu svoj sopstveni grad pravde i jdnakosti. Ne znam da li u biti jasan, ali pokuau da se izrazim arhitektonskim jezikom. Utopije su klasicistike troverine, nezamislive u kienom stilu rokokoa. Ostrva rokokoa bile su Kitere, a ne Utopije. A zaselak Marije Antoanete u

22

Versaju, u kojem se ona preodevala u mlekaricu da bi gostima servirala sir s vrhnjem, to nije bila nikakva utopija, bar ne pitagorejska, odnosno dananja, ali na pitagorejski nain. - A sada, opet, oprostite mi za naknadnu radoznalost. Jedno isto tehniko pitanje. Da li je onaj atlantidski "sifon" izazvao bezmalo smak sveta? - Priznajemk, opet, da ne znam. Meutim, ini mi se da se u okvirima antiko- tehnikog genija nije moglo zamisliti ita stranije od vodene poasti. Nita to bi se iole pribliilo, poreenja radi, dananjoj moguoj nuklearnoj katastrofi. Ako je "sifon" stvarno eksplodirao, onda se to moe shvatiti samo kao eksplozija nagomilane energije nerazumno izdvojene iz celine prirode. Prema tome, slinost sa dananjim crnim perspektivama nije ba sasvim proizvoljna. - Da li je tano da ste svojevremeno, na podsticaj Branka Peia, (3) nabacujui prve skice za spomenik revoluciji na Ratnom ostrvu, pokuali da premodelirate ovu prirodnu retkost i danapravite spomenik zemlji i vodi, po neemu slian smanjenom planu Posejdonove Atlandite? Od toga ste kasnije odustali. Zato? - Odustao sam, jer sam, bez obzira na primamljivost slike, vrlo brzo uvideo neadekvatnost simbolike poruke. Napomene: 1. Krug na etiri oka, Beograd, "Nolit" 1986. 2. Urbanistike mitologeme, Beograd, "Vuk Karadi", 1966. 3. Gradonaelnik Beograda, Intervju: Dragan Jovanovi NIN, Beograd 3. maj 1987.

23

3. Bogdanovi arobni krug

Od ritualnih igara do crtea, zapisa i stvaralake Bogdanovieve poetike protekle su decenije, kao i vijekovi meu filozofskim periodima koji mu slue kao poziv na putovanje, igru uvijek na granici sna i jave, izmeu tradicije i savremenika. Ima situacija u modernoj nauci kad je neophodno prebaciti se u svet "Alisine zemlje uda", kae nam Bogdan Bogdanovi, umjetnik, arhitekta, iz ije radionice odlaze po razliitim mjestima u zemlji i svijetu djela sa neuobiajenom poetikom, bliska razliitim vremenima i majstorima razliitih podneblja. Od partizanskih spomenika, orijentalnih, klasinih modela, nekropola, "meu kojima su i "Slobodite i Jasenovac, od kamenih gromadado cfrtea i knjiga, redovni profesor na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu, Bogdanovi nas vraa svijetu neimarske rijei, graditeljima i vremenu koje traje i ponovo nam dokazuje vrijednost i neuhvatljivost stvaralakog rada, predanog i bliskog svakom vremenu. Nedeljni glas - Vaa nova knjiga "Krug na etiri oka", za koju stedobili "Nolitovu nagradu", plod je viegodinjeg spisateljskog rada, ali i graditeljskog iskustva. Koliko se ona, po vaoj ocjeni, razlikuje od ostalih vaih knjiga, dosadanjih studija, eseja i smatrate li, poired ve prepoznatljivih stilskih osobenosti, da ima vie humora ili realnosti od ostalihP? Bogdanovi - Moja nova knjiga... Ne, ne bih se usudio da je poredim sa drugim mojim knjigama, to nije moj posao. Ipak skrenuu panju da izmeu skoranjeg Kruga i davne "Zaludne misterije", (1) postoji dosta vrsta unutranja veza. Smeni pitagorejci su jedni isti, samo jednom vieni spreda, sa talijansko-renesansne strane, drugi put vieni nekako s lea, u jednoj nama mnogo blioj varijanti. - Vae spisateljsko iskustvo proisteklo je iz traganja za humanim vrijednostima graditeljskog rada i potrebama savremenog ovjeka, ali se u svojoj prozi vraate drevnim civilizacijama i linostima iz gradirteljske, filozofske i knjievne oblasti. Da li ste svjesno raunali na neobinost forme i smatrate li sebe i danas modernim umjetnikom? - Pisao sam da bih umeo da gradim, gradio sam da bih umeo da piem (i da bih imao o emu da piem). Praktino sam romansirao svoje graditeljstvo samim tim to sam odabrao da se bavim jednom dotle zapostavljenom oblau arhitekture: odabrao sam staroderevan nain rada, manuelan, uglavnom zasnovan na klesarskim vetinama. - Pohaali ste crtaku kolu Petra Dobrovia, a vae knjige obino su praene dijagramima, crteima, dok po ocjenama drugih teite u stvaralakom radu dinamici, poetici i ritualnoj igrariji. Da li je crte, koji

24

vas danas zanima, nastajao slino kao i knjiga, kao razrjeenje nekih problema? - Predamnom je dvanaest kofera crtea i skica. Ponekad mi se ini da je bolje u njih ne zavirivati. Zato? Pa, sami ste nagovestili: crte je i zapis, zapis je rukopis, rukopis je esto i palimpsest, ponekad se i dva - tri ivotna sloja navuku preko istog komadia hartijre. Tako se nagomilavaju decenije rada i spratovi smisla. Ponoviu: moda je stvarno bolje da ne zaviruje u te zabataljene, podzemne spratove. - Koliko su tekstovi iz vae radionice, ali i crtei sa nove izlobe u Sarajevu, plod ve odavno zapoetog putovanja kroz vrijeme i traganje za identitetom graditelja, neimarstva? - Privodei kraju rukopis "Kruga" odluio sam da elementarne skice, kojima sam se ispomagao, pretvorim u prave ilustracije, no tekst je ve bio gotov i nije se moglo nita bitnije dodati... tekstu. Obratno, "izloba nenapisane knjige", crtaki je sinopsis za knjigu koja ne samo da nije jo napisana, nego moda nikad nee ni biti napisana. Ali, ako i ne bude napisana, ostae nacrtana. Da, ba tako; nacrtana knjiga o ukletom graenju sveta, o graenju sveta "na veresiju". I ta bi se knjiga mogla nazvati, recimo Mardukova varala, ukoliko prihvatimo da poetne formule sveta u kome ivimo ne dugujemo ni grkim bogovima, ni jevrejsko-hriansko-islamskom bogu, ve daleko starijem Marduku, malo trapavo i lakomislenom mesopotamskom bogu - magu - graditelju. Ili se, moda, ta knjiga mogla nazvati Kibeline konice, ukoliko nesavrenost sveta pripiemo nesporazumima, i sukobima, i ratovima izmeu davnanjih levih, enskih (Kibelinih) gradova, - i desnih, muevnih (Mardukovih)... Verujte mi, sve je to u dobroj meri itljivo sa crtea, i sad samo treba nai vremena, uzeti pisau mainu, posaditi se pred velike kartone i tipkati i tapkati, razume se, bar desetak godina. Dodajem da na crteima nije zapisano ako je Mardukova polovina sveta odnela prevagu, ali to je samo po sebi evidentno (Marduk - vlast, politika - bato, tehnologija, tehniari i tehnokrati... jo od Prometeja i vatre, pa sve do ernobilja i opet do vatre)... - Da li danas jo uvijek smatrate da je vrijeme naunika bez mate i umjetnika bez logike prolo, i kakvu za vas imaju vrijednost traktati u kojima se, pored razliitih anrova, mijeaju i ravnopravno egzistiraju nekadanji ili novi disidenti i astrologija, alhemija, filozofija? - Mislim jo uvek isto to, samo napola. Logika mate sme biti i logika - nad-logika, i nad-nad logika, i logika-nad-nad, i metalogika Edgara Alana Poa, Hofmana, amisa, Brentana... i Luisa Karoja, svakako, a meu crtaima, jednog samo da pomenem, sada vrlo modernog Eera. Gde sam se, meutim, pokolebao? Poinjem ozbiljno da zazirem od mate naunika, jer je, za razliku od umetnike mate, veoma efikasna, a u tome se kriju premnoge pretnje. - Kao profesor na Arhitektonskom fakultetu, koji je svojim dijelom dao izuzetan doprinos, da li biste rekli neto vie o specifinostima nauke i zanata, kojima ste posvetili cijeli radi vijek?

25

- Upravo sam odrao svoje poslednje, oprotajno predavanje. Tema Arhitektonska teorija - nauka ili gnoza. Izjasnio sam se za "gnozu", za slobodnu, linu gnozu u svemu pa i u stvarima graditeljstva. Izjasnio sam se protiv "bukvalnog znanja" i prokleo sam sve pouke i sve pouitelje. Glasao sam za vieznaje stvari kojima smo okrueni, za polisemiju. Glasao sam, dakle za jedno novo, neuobiajeno, drugo i drukije itanje sveta (i gradova, i civilizacija), od iskona do danas... - Da li ste zadovoljni svojim graditeljskim radom nekropolama, spomenicima, i moda biste ih izdvojili, zbog stilske i vremenske raznolikosti? -Ako se neko tako odluno izjasni za drugo itanje sveta, kao to sam ja uinio, onda je neizbjeno da na vae pitanje odgovori sasvim jednostavno: ne, nisam zadovoljan svojim ivotom (iako sam se u ivotu lepo naigrao); ne, nisam zadovoljan vremenom u kome sam svoj ivot proiveo (iako sam, sreno mimoiao njegove najbestijalnije uase, a lako sam ih mogao nemimoii); ne, nisam zadovoljan ni svojim graevinama (iako su mi pomogle da dobar deo ivota odlebdim izmeu zemlje i neba); ne, nisam zadovoljan ni svojim knjigama, ni svojim crteima, ni vojim dijagramima... Jedino bih mogao biti zadovoljan to sam, na kraju, ipak bez lai, iscrtao svoj ornamentum mundi. Ako taj nacifrani zaludgraditeljski crte nije ispao lepi no to je, krivica je vie Mardukova no moja. Napomena: 1. Zaludna mistrija, Beograd, "Nolit", 1963.

Intervju: Jagoda Prnja Nedeljni glas, Banjaluka, 4. i 5. juli 1987.

26

4. Uzaman im packe i zvezdice

Arhitekta, graditelj, pisac, izletnik meu politiare. Nije teko prepoznati da je re o Bogdanu Bogdanoviu, arhitekti ne samo jugoslovenskog glasa i znaaja, autoru 20 grandioznih spomenika revoluciji, piscu neobinih knjiga... Odnedavno, penzioneru. Ali nita manje zauzetom nego do sad, nita manje intervjuisanom nego kad je bio gradonaelnik Beograda, nita manje neuhvatljivom izmeu Malog Popovia i... Intervju - Pria se profesore, da ste za godinu dana, u kolskoj godini koja je nedavno zavrena, studentima "podelili" tri stotine "desetki". Da li je to istina i ko je koga nagradio: vi studente jer odlazite u penziju ili studenti vas izuzetnim znanjem? Bogdanovi - Znate li ta mi prvo pada na pamet dok otpoinjemo razgovor? Razmiljam kako da vas oslovim: gospoice ili drugarice? U nedoumici sam (poodavno) postoji li danas bilo kakav nain da se, naroito pri obraanju eni, nesumnjivo iskae potovanje. Ono "drugarice" ima svoj dragi smisao samo u uspomenama iz prvih poratnih godina: danas, u tom ve uveliko anahronom obraanju, ima tako mnogo hipokrizije, zar ne? - Kako ste oslovljavali majstgore na gradilitu? - Uvek sam im se obraao sa "vi" i smatrao sam ih gospodom. Najee, stvarno su i bili prava gospoda. Jedno neoprezno, snishodljivo, a u stvari nadmeno "drue" moglo je da zamuti zauvek odnose meu nama, pa ak da poremeti i kvalitet posla! E pa, lepo, gospoice Kuburovi, tano je da sam podelio tih tri stotine desetki, ali je tano da sam slino inio i ranijih godina, samo nije bilo primeeno. Ali, sve ima svoje razloge. Na predavanjima mnogo improvizujem, nikad nisam odrao dva istovetna predavanja ak i kad je tema bila potpuno ista. Pri tom, uvek sam se trudio da"mislim" i prstima i kredom. Dakle, crtao sam, crtao i brisao, crtao i brisao na velikoj kolskoj tabli. Jeste li ikad videli kako se neko mui i zlopati mislei? Moji studenti su esto imali prilike da gledaju ba tu i takvu predstavu. Razumeete moju elju da mi se poneto i sauva od tih efemernih tragova ideja u nastajanju. Traio sam od studenata da svojeruno, kako znaju i umeju, reprodukuju te moje crtee, ili da ih fotografiu, ne bi li mi ih, posle, kao protivuslugu za moje muke, stavili na raspolaganje. Nisu svi uspevali uvek da uhvate sve, nisu svi uvek ni dolazili, ali kad se sabere, iz njihovih grafikih beleaka i ponekog zapisanog "lagvorta" mogao sam da rekonstruiem tok izlaganja u celinu izloenih ideja. I za taj posao, ne ba jednostavan, delio sam

27

desetke itavu deceniju, ili deceniju i po unatrag. Stvar je, meutim, izbila na videlo tek prole godine i nastala je neka vrsta kolektivne uvreenosti. ak sam pisao i izjanjenje, prvo a nadam se i poslednje, u ivotu. Napisao sam ga sa zadovoljstvom. Lojalno sam priznao da moj sistem ne moe vaiti za druge predmete, pa ni za druge nastavnike. Ima i sasvim ozbiljnih predmeta iz kojih se ne mogu deliti desetke, tek tako, i odoka. Ima predmeta koji trae rigoroznu disciplinu, a u 19. stoleu neke su velike tehnike kole bile organizovane ak i na kadetskoj osnovi. Pitomci nadaleko uvene i surove pariske Politike kole nosili su uniforme i sabljice, a oznake su dobijali u skladu sa poloenim ispitima i ispunjenim klauzulama... Ali, eto, ta da inim kad ima predmeta koji su po sebi zanimljivi (ponekad ih predaju i zanimljivi profesori), pa nije neophodno deliti packe ili zvezdice. Ima predmeta koji se bave idejama, a ideje mogu da povuku u svoje vrtloge one koji su im dorasli. A oni koji po sili stvari ostaju izvan vrtloga ideja, uzaman im packe i zvezdice. I upravo ti kojima su moja izlaganja stvarno neto znaila, cunjali su po bibliotekama, pisali su eseje i raspravice, razraivali moje ideje, ili su ih pobijali ili se sporili. A oni ostali, morali su se zadovoljiti inkriminisanom optenarodnom desetkom koja je toliko uzbudila uvare kolskog poretka. Bil, o je, razume se, studenata koji su slegali ramenima, uglavnom zadovoljni, i nisu ba mnogo razbirali od te moje pedagogije. Ali bilo je i onih koji su umeli sami sa sobom da raiste i da uvide kako ima stvari u koje ne treba da se petljaju. Mislim da je i takvo uvianje uspeh koji zasluuje prelaznu ocenu. Najzad, bilo je i takvih koji su naknadno shvatili da je prazna optenarodna desetka pomalo i uvredljiva, pa su tek posle (obino kad se zaljube u devojice pametnije od sebe) trali u biblioteke, dolazili na konsultacije i pisali sastave i izmiljali i crtali neke voje ideo-dijagrame, iako su, formalno, ispit ve bili ostavili za sobom. Takvim sam se, obino, bavio sa posebnom panjom. - Da li je to bio va nain odabira talentovanih? - Umeti izdvojiti talentovane od netalentovanih, pa onda i jednima i drugima diskretno pokazati na emu su, to je umetnost nad umetnou. U impersonalnu selekciju ja ne verujem, verujem samo u prave selektore, njihovu intuiciju. Koliko sam sam vredeo, sudie se jednoga dana i prema mojim studentima koje sam odabirao i kojima sam se posebno bavio - u koli, izvan kole, kao i u onoj neformalnoj (alternativnoj, ako hoete) koli u selu Popoviu, onoj to smo je od milote zvali "Mistrija pod orahom ili Seoska kola za filozofiju arhitekture". Eto, to je pria o optenarodnim desetkama i o izvesnim posebnostima ezoterine nastave. - Zavrno predavanje koje ste odrali pred prepunim amfiteatrom Arhitektonskog fakulteta bilo je dogaaj za sebe, kau svi koji su ga sluali. To je, meutim, trebalo i videti: predavanje smotano u papirnu rolnu dugau 6-7 metara, pa jo zakaeno drvenim tipaljkama. Koja je poruka tog vaeg zavrnog predavanja na temu "Arhitektonska teorija nauka ili gnoza"?

28

- Odluio sam da jednom u ivotu, u trenutku opratanja, napiem i proitam svoje zavrno predavanje. U toj nameri nisam sasvim uspeo. Ve od prvih rei oidlepio sam se od napisanog teksta, a rolna se, kontrole radi, polako odvijala, polako ali sigurno je klizila, silazila je, padala s puta, plazila je prema prvim redovima slualaca i sluateljki. Predavanje je trajalo neprekidno dva i po sata, a auditorijum je bio strpljiv i pun panje. Bio sam stvarno srean i ponosan. Preda mnom su se nalazili, nazirao sam ih u svetlostima reflektora, mnogi moji dragi desetkai, jedne ili druge ili tree gilde, svejedno. Neki ve i kao magistri, ak i kao doktori. Ponavici, mnogi su beleili i crteima pratili moje srtanje na tabli, to inae nije bilo neophodno, jer je celo izlaganje televizija integralno snimila. A sad, ostaje jo neto nerazjanjeno. Pitate me: koja je i kakva poruka? Zar mislite da je lako neku poruku ispisanu na svitku od pet, est, sedam metara duine prevesti, prebaciti, saeti u nekolko rei? Uostalom, neu da se prenemaem. Nije ni bilo neke naroite poruke. Nije je ni moglo biti jer se sav smisao mojih rei okretao protiv pouka i pouitelja, protiv agresivnog, jednoznanog, odsenog, bukvalnog znanja. A u stvarima duha (arhitektonska teorija, ipak, spada u stvari duha), sve je, naprotiv, u oblacima konotiranih slika i linih odraza, sve je smiljeno samo ukoliko je vieznano, u punom sazvuju neugroene polisemije. Prema tome, jedina bi poruka mogla biti - ne, brao, nema poruke i ne oekujte je. Pfrepustimo dakle poruke porunicima duha. I upravo zato, ako prihvatimo vieznaje stvari, i otarasimo se agresivnih poruitelja koji, ponekad, mogu biti mnogo opasniji od bezazlenih porunika duha, tek tada stiemo prava na jedno novo, drukije, drugo, drugoslovno itanje sveta (dakle, i arhitekture i gradova i civilizacija). To, neko drugo i drukije, sasvim drugaije razumevanje sveta moja je davnanja opsesija, koja me prati jo od Zaludne mistrije, a kulminira, ini mi se, u Krugu na etiri oka. - U intervju banjalukom Glasu, podelili ste svet, u trenutku raanja civilizacije, na svet Kibelinih, nesuenih, i Mardukovih, dosuenih, gradova. U opoziciji dva principa enskog i mukog, i u premoi mukog, kao da vidite uzroke tolikim nevoljama dananjice. Pri tom ste, izriito, stavili znak jednakosti izmeu Mardukove polovine sveta i svega to je "vlast, politika, ideologija, ideologije, sve pod konac, svi pod konac, tehnika... tehnika-bato!... tehnologija, tehniari i tehnokrati... jo od Prometeja i vatre, pa sve do ernobilja i opet do vatre". Je li to neki nagovetaj "antiprometejstva" u vaim preokupacijama? - Nema tajne: nisam raspoloen da se divim ni Prometeju ni Prometejima, nisam spreman da uzvikujem - Prometeji svih zemalja, ujedinite se! To je i nepotrebno, jer oni su se i te kako ujedinili. No poimo nekim redom. Prometej (Titan po poreklu, dakle konstitucionalno, pre eshilovske konvezije, "intelekt bez duha") staromodna je odrednica veitog progresa i nezadrivog rogresizma koji se, ipak, zavrava nekom vrstom progresivne paralize. Prvi simptom te paralize je ernobilj.

29

Ne volim prometejska opredeljenja jer je Prometej, bar u naim prilikama, bio vrlo napredan, gotovo agitpropovski heroj, valjda zato to ga je Marks lino promovisao i preveo iz klasine u modernu mitologiju. Ali, Marks je to uinio sasvim uzgred, poto je kao i svaki klasiar (po osnovnom obrazovanju) prolog veka, bio sklon euhemeristikoj didaktici... Ljuti me, sem toga, to prometejska fantazma jo igra neku ulogu u nekoj naoj dananjoj kukavnoj filozofiji nae (valjda budue) civilizacije. Ovo "na, naa, nae" shvatiti kao ue geografsku odrednicu, recimo od Beograda do Smedereva i natrag. - Studenti su vas voleli, svakako da ste voleli i vi njih. Koliko ste bili iskreni prema njima i da li ste im rekli sve to je trebalo da im kaete? Tanije, kako ste ih pripremali za poziv arhitekte u vreme kad je samo u Beogradu, prema nekim procenama, oko est stotina nezaposlenih arhitekata? - Trudio sam se da pred studentima budem iskren sam sa sobom, jer je to nain da budem iskren i sa njima. ivimo u svetu lai, od najbrutalnijih do visokoodnegovanih. Dragoceni su nam trenuci istine, ma ija da je i ma kakva da je. A ta njihova istina - mislim na svoje studente - porazna je i zastraujua. ta ih eka i emu da se nadaju? I gde je tu onda progres? I ta na to kau moderni Prometeji, baroni vatre i slepe titanske snage? Gledao sam zimus, prilikom otvaranja Plenikove izlobe, ljubljanske studente arhitekture. Bili su zadivljeni, zapanjeni, zblanuti. Da li je mogue da je jedan jedini ovek iscrtao i podigao toliko sjajnih graevina - koliko nee podii cela njihova kolska generacija? Lako je odgovoriti na pitanje da li su danas oveanstvu potrebne sjajne, plemenite, prelepe graevine, mudro usaglaene sa ve uveliko izgubljenim lepotama prirode. Potrebne su, jakako. Koliko bi sramnih betonskih brloga modernog sveta valjalo jednostavno apprengovati mirnodopskim minama, i baciti u vzduh, razneti u prah i pepeo, i zameniti ih graevinama dostojnim duhovnih moi neostvarenih graditelja! Poznajem svoje studente, znam za stotine natproseno obdarenih arhitekata koji nikada svoju obdarenost nee produiti kroz vreme. Poto takve nisam smeo podsticati nadanjima u koja ni sam ne verujem, uio sam ih mudrostima... utenim mudrostima... zaludgraditeljske gnoze. - Radni vek ste zavrili kao profesor fakulteta. Arhitekta ste ali i pisac "Zaludne mistrije", "Kruga na etiri oka", najnovija vam je knjiga"Eeji".(1) Kako to da ste uspevali da se bavite i graditeljstvom i spisateljstvom paralelno? - Uili su me od rane mladosti da zapisujem, ispisujem, analiziram. Uili su me da mislim pismeno, i da pismeno doterujem svoje misli. Uili su me, naravno, i da cenim takav nain miljenja. Nisam imao ambicija da budem pisac, niti ih sada imam: ja sam pre svega graditelj koji misli pismeno, i o tome ume poneto i da zapie... Poeo sam da objavljujem dosta davno, u svojim "zaludgraditeljskim" godinama, kada, sticajem prilika, nisam ni projektovao ni gradio, i

30

kada sam zauzvrat, neumorno, strasno, gotovo morbidno, gradio kule u vazduhu i iscrtavao gradove ni na nebu ni na zemlji. Upravo u takvim okolnostima nastala je Zaludna mistrija, to, uostalom, dovoljno jasno kazuje i sam njen naslov, on je eksplicitan. Ali, ispalo je da ni kule u vazduhu, ni zaludgraditeljski romansirani traktati nisu uzaludan i sasvim beskoristan graditeljski posao. Ko paljivo proita Mistriju, otpoetu jo u vreme kada nisam znao da u biti neimar velikih memorijalnih zdanja, pronai e da se u tekstu te knjige skrivaju unapred opisane mnoge moje potonje graditeljske ideje. Posle, kroz naporan rad na gradilitima, otvorio se za mene neslueni registar oblika, znamenja, graditeljskih metafora i alegorija, otpoele su serije duhovnih doivljaja koji su prosto mamili da budu zapisani i knjievno razraeni, i posledino, prebaeni u svet knjievne graditeljske fantastike. Zato tako esto ponavljam: pisao sam da bih umeo da gradim, gradio sam da bih umeo da piem. Dobar deo moje graditeljske filozofije izgradio se u bibliotekama i nad knjigama koje nikakve veze sa arhitekturom nemaju. Dobar deo knjievnih ideja sazrevao je na gradilitima, u fizikim i izvanfizikim ambijentima zanata. To je tim razumljivije jer su moja gradilita, za pojmove modernih arhitekata, bila krajnje neuobiajena. Bila su starinska, gotovo srednjovekovna, organizovana prema zakonima tajfi i starih graditeljskih druina i oslonjena na stare vetine klesanja i stereotomije, s iscrtavanjem detalja i variranjen projekata na licu mesta. Takav nain radaje ve uveliko bio neka vrsta romansirane arhitekture i bogatio se mojim sistematskim izletima u antropologiju, arheologiju, istoriju religije i komparativnu simbologiju. U jednom razdo blju u skladu sa predavanjima na fakultetu ove su se discipline ukrtale i s neizbenim urbanolokim istraivanjima. Hou da kaem, sreno sam (ja bar tako verujem) ostao nepodeljen, a to, ponekad, predstavlja pravu muku za sve koji piu bilo samo o mojim knjigama, bilo samo o mojim graevinama. - ini mi se - propustili ste da kaete koju re o "Eejima". - Vrlo bih rado govorio i o toj knjizi jedinoj koja izlazi iz moje graditeljske zaludgraditeljske orbite, ali ta knjiga nije samo moja, ona i ma dva ravnopravna autora. Saekajmo Radu Ivekovi da se vrati iz Indije, pa ako elite, razgovoru nikad kraja. Duhovita je ta moja sauesnica, i veliki je znalac, i pretpostavljam da emo zajedno imati vie da kaemo, no svako ponaosob. - Ipak, recite bar ta znai taj zagonetni, i, oprostite, pomalo rogobatni naslov! - Svaka je onomatopeja pomalo rogobatna... Recimo da je glasovni entitet izveden iz zova buljine u mrkloj noi. Uostalom, moe se i drugaije izvesti stvar naistac. Eeji su, jednostavno epistolarni eseji. Dakle, knjiga je izvan poznatih rodova. Postoje epistolarni romani, ali ne znam postoje li eseji u etiri ruke, eseji nastali dopisivanjem... i tako dalje, i tako dalje. - Eseji, ali o emu?

31

- Tja, pa valjda o nama dvoma, o samim autorima. Ipak, ponoviu - nisam ovlaen da dajem jednostrane izjave o toj, meni veoma drgoj, i meni samom vrlo itljivoj knjizi. Saekajmo... - Studente ste uili stvaralakim igrama, i na fakultetu i u ateljeu u Malom Popoviu. U meuvremenu ste napravili velike spomenike irom Jugoslavije. Kako taj veliki graditeljski posao shvatiti kao igru? - Metodologija igre, sa vim predvidivim i nepredvidivim licencijama, zametnija je, zamornija je (iako je zanimljivija, zabavnija) od strogo naune metodologije. Kau braa Srbi da se igram! E Srbljini, Srbljaci, Srbljani, Srblji moji znate li koliko je jada i rada potrebno da se smisli, da se iscrta, da se unapred u svim moguim i nemoguim varijantama proui, da se organizuje, sprovede evalvira jedna pronalazaka igra? U selu Popoviu, igre koje su za cilj imale izmiljanje hipotetinih gradova i civilizacija i odigravanje njihovih hipotetinih (verovatnih) sudbina, pripremane su mesecima. Otprilike, za sat igre tri do etiri dana priprema. Ne raunajui jo i ono to otpada na opte, i apstgraktno, prouavanje epistemologije igre... Re je, kao to pomenuh, o vrlo ozbiljnim igrama i o hipotetinim sudbinskim projekcijama. - Napravili ste 20 velikih spomenika revoluciji, a ni jedan od njih ne lii na one druge. Da li ste to namerno uinili ili se tako dogodilo da ste buduim generacijama ostavili ifrovane oruke? Jer, jednom ste kazali da su vai spomenici, ma koliko bili razliiti, samo razliita slova iste azbuke, razliite rei od kojih je sastavljena jedna reenica. Za budue generacije? ta mislite, koliko e trajati spomenici koje ste napravili? - Trajae ako zadobiju neki nov duhovni legitimitet. A taj novi legitimitet treba pripremiti novim i smelim egzegezama. Ako toga ne bude, ostae samo gola faktografska sutina i spomenici e se svesti na indiferentne podsetnike. U svakom sluaju, sigurno je da ti spomenici nee generacijama budunosti govoriti isto to i nama govore, ali vano je da ne zaute. Pomenuli ste slova iste azbuke, pomenuli ste reenicu. Koliko je naina da se proita jedna zagonetna reenica ispisana nad rtvama, patnjama, genocidom? Ali, i nad ubeenjima i egzaltacijama jedne (dnas ve davnanje) revolucije. Vrlo je mnogo naina: polisemija vai i ovde, a vai i plurilogika - kao to bi rekla moja sauesnica iz Eeja, Rada Ivekovi. Izvesne analogije sa funerarnim obelejima davnih, izgubljenih civilizacija su neizbene. - Radili ste, a radite i sada, mnogo. Ali, ima i drugih koji rade mnogo pa, ipak, nisu isto to i Bogdan Bogdanovi. U emu je tajna: da li ste roeni u neki srean as ili ste, moda, umeli da izaberete, ili uzmete ono to vam najvie odgovara? Da li ste zadovoljni onim to ste do sada uradili? - Jo mi odzvanjaju rei u sluhu, dopiru iz dalekih prostora detinjstva, stroge, odsene rei: igraj se ili radi (tj. ui), nemoj da baza! Kada, i dan dananji, uhvatim sebe da niti radim, niti se igram, kad sebe uhvatim da "bazam", ma i u magnovenju, postajem vrlo uznemiren. Oseam se krivim. To je sve to bih umeo da ponudim u odgovor na ovo vae pitanje.

32

Napomena: 1. Eseji (sa Radom Ivekovi), Beograd, "Prosveta", 1986. Intervju: Mirjana Kuburovi Intervju, Beograd, 14. avgust 1987.

33

5. Pismo Centralnom komitetu SK Srbije (1) Jezik je misao, misao je in

Upravo u vreme odravanja poslednje plenarne sednice CK SKS imao sam ast da budem uvrten u etrdeset prvih redovnih lanova tek osnovane Meunarodne akademije arhitekture (IAA), kojom sam se prilikom i potrudio da svojoj sabrai po zanatu izoim kvintesenciju vojih graditeljskih i teorijskih iskustava, pa sam za temu svoje pristupne besede odabrao razradu jednog danas sasvim zaboravljenog Volterovog eseja pod vrlo modernim naslovom - Pustolovine pamenja. Nisam ni sanjao, meutim, da e taj moderni naslov biti moderniji no to sam mislio, i da u se uskoro jo jednom pozivati na njegov smisao. Evo, ja to upravo sada inim, sastavljajui neku novu vrstu besede koju neu izgovoriti, ve u je uputiti Predsednitvu CK SKS s molbom da je umnoi i prosledi svim lanovima foruma kome i sam pripadam. Razlozi koji me na taj in navode, upravo su razlozi pamenja, pamenja unatrag, dakle, mog pamenja, ali isto toliko, a moda jo i vie, razlozi budueg pamenja, dakle, buduih pretraga u ime Mnemosine i njene neporonosti - popisanim materijalima dananjice... A upravo su ti dosadanji materijali koji se odnose na plenum i dogaaje oko njega, vrlo nesigurni. Ispalo je tako da se u njima, neoprezno i na vie mesta, a bez navoenja imena, zapisuje prezime Bogdanovi, ili se pominju Bogdani (opet bez prezimena), pa da u buduim avanturama pamenja nikoga ne bismo dovodili u nedoumice i paradoksalne zablude, odluio sam se da posle svega, i uprkos svemu, pismeno izloim uglavnom sve to bih, verovatno, rekao da sam plenumu prisustvovao. Pretpostavljam da ste, dragi drugovi, radoznali da odmah i bez uvijanja s moje strane, razaberete o emu elim da raspravljam u ovoj svojoj naknadnoj besedi kojoj je sueno da za budua vremena, zauvek, ostane u formi jednog podueg pisma. Biu zato, na samom poetku kratak, i, u granicama mogunosti, jasan, eto, ja pokuavam da otvorim raspravu sa sobom i sa drugima, raspravu o iracionalizmu. Ali ne o iracionalizmu u poeziji, ni u umetnosti, ni u filozofiji. Ne otvaram raspravu ni o iracionalizmu u ljubavi, ni o iracionalizmu u ljubavi prema domovini (o emu bih rado, drugom prilikom)... Ne, ja pokuavam samo da raspravim to se raspraviti moe o nekom novom, ili obnovljenom, udovinom, o nekom gotovo okultnom iracionalizmu, koji kao opako, skriveno naelo otpoinje proimati mnoge postupke, mnoge izlive emocija, mnoge bezrazlone i besmislene izjave i neoprezne rei. Iracionalizam kao da pomalo postae vladajui princip naeg svakodnevnog ivota... A kako se svako

34

bezumlje, pa i politiko poinje ponajpre otkrivati u bolestima jezika, tamo ga, odmah, u tom ne ba preterano skrivenom leitu, treba i potraiti. Da sve bude jo neobinije, pa ako ba hoete, i jo iracionalnije, lako se da zapaziti da je na sednici Predsednitva, i na plenumu CK SKS, bilo upravo vrlo mnogo, nesrazmerno mnogo difuznog, razmagnetisanog razgovora o jeziku. Bilo je, bar za skromne pojmo moje naivnosti - neobino, neverovatno, nepodnoljivo mnogo rei o reima, o njihovom znaenju, o njihovim podznaenjima, nadznaenjima, iza-znaenjima. Koliko su samo puta pomenuti, ili mukom kolokvijalnog govora netano potezani, svakojaki pojmovi kao to su sinteme, rei-amblemi, rei heraldikog opsega, apolozi, alegorije, parabole, metonimije, metafore u uem smislu, sve do istih i neprikosnovenih simbola, koji uvek stoje na vrhu piramide verbalnih slika. Raspre su esto vie podseale na kongres hermeneutiara, no na partijski plenum. Verujem da takav skup jo nije zabeleen u istoriji komunistikog pokreta. Strast sa kojom su krivljene i ispravljane krive i prave Drine ezopovskog jezika (izraz koji se izgleda najee mora sluati) - ta strast je bila doista prevelika. Mogla se uporediti, ini mi se, samo sa strau Staljinovih jezikih didaskalija, kojima je, pred kraj ivota, delio uputstva ne samo o tome ta treba govoriti (to je ionako bilo jasno), ve i kako treba govoriti. Pri tom, pune objektivnosti radi, ipak u vam rei da je Staljin imao izvesnih lingvistikih znanja i da lino nije bio bez jezikoslovnog talenta i, kao svaki bogoslov po formaciji, imao je odrana razvijeno oseanje za mo rei - pa mu, valjda, zato plenumi nisu ni bili potrebni. To je, bar koliko mogu za sada da razaberem, i najvanija razlika... 1. Poreenje sa mranim jezikim didaskalijama, o kojima, verujem, neki mlai meu vama, lanovi CK SKS, do sada nita nisu uli, spada u moju linu avanturu seanja i za nju, u potpunosti, ja preuzimam svu odgovornost... Ali, ako poreenje odmah i zaboravimo, to je svakako najbolje, ostaje ipak da je sednica suvie esto liila na suenje jednom mladom, estitom, ubedljivo obrazovanom oveku koji je na sednici (i pre nje) optuen i osuen ne za verbalni delikt, ve za delikt nepoudnog jezika... jezika i govora... jezika i stila... (nepreciznosti nisu moje i namee ih upravo jezik, jezik i govor, stil i anti-stil rasprave, odnosno raspre). Da, dragi drugovi, upravo je kao to sam rekao: jedan mlad ovek, jedan politiki pisac na samim poecima svoje izredne politike esejistike, odmah je neopozivo osuen za delikt jezika... za delikt nepoudnog neudorednog, nekanonskog jezika i, da budem do kraja otvoren, vi ste ga veinom glasova osudili! Takva osuda je oigledan presedan u naoj politikoj kulturi i upravo zato, kao presedan, u meni izaziva vrlo veliku zabrinutost. Eto, do pre neki dan, nisam ni razmiljao o tome da li postoje kanoni jezika i izraavanja u politikim tekstovima i da li se unapred moraju regulisati pravila govora i govorenja na sastancima i forumima. Sad, meutim, poinjem da se

35

presliavam: postoje i stvarno neka vrsta i apodiktika pravila politikog i partijskog govora, ba takva kao to nam ih nudi, i odsad pa nadalje namee, natura, nabija na glavu upravo ova alosna rasprava-raspra? Pitam se ko je i kada postavio kanone partijskog govora i, vie od toga - ko je vlastan da ih postavlja? U Titovoj Jugoslaviji govorili smo slobodno i na partijskim sastancima i u forumima: ponekad smo i suvie govorili, suvie esto smo koristili neomeenost prava da govorimo. Ljutili smo se na tue digresije i skretanja, ali nikada niko od nas, ni vetijih ni manje vetih govornika, nije imao nikakvu unutranju, spolja nametnutu skrupulu razmiljanja kako govoriti, i da li je, govorei, ostao u merama nekog nepisanog kanona ili ih je prekoraio. Sam Tito je govorio nevezanim, nesvezanim, nesapetim jezikom, ponekad u krajnje udljivoj kadenci to je davalo posebnu ubedljivost njegovim reima. A rei su mu nailazile (ili, kao svakom ivom oveku, i nisu ba nailazile kad treba i kako treba), ali nailazile su i reale se bez ustruavanja, bez ikakve vidljive cenzure i unutranje spazme. Bio je to slobodan govor oveka koji nikome nije ulivao strah od govora i od prava na slobodan iskaz. 2. Doiveli smo sada, najednom, pokuaj nasilne unifikacije jezika. Unifikacije jezika, nastojanje da se uspostavi neki neprikosnoven kanon, spada po pravilu u svet crkveno-jezikih kategorija. Ako je, moda, taj pokuaj proizaao iz jaloe nade da e se ujedinjavanjem jezika postii neki prividni supstitut jedinstva - zabluda je oigledna. Jedinstvo, kao ni jezik, nije ni metafizika ni teoloka kategorija. Uostalom, neki od vas su tu opasnost ve bili uoili, i nisam ja prvi koji nanjih skreem panju: "Utvrivaemo rei i izraze i tamo gde je to neophodno i tamo gde nije, traiemo unifikaciju, jednolinost, jednozanost izraavanja i kad nema razlika u stavovima - u sutini stavova i (u sutini) opredeljenja u politici. I na tome emo troiti ogromnu drutvenu energiju"... Ovo upozorenje, ba kao i nekoliko njemu slinih, bilo je opravdano, kao to itav tok raspre i daljih dogaaja u vezi sa njim to dokazuje. Ali, uzaman sva ta opravdanost upozorenja pred naraslim, nabujalim tenjama (odakle li su samo, iz koje podsvesti krenue?) za "monolitnim zvukom", za monofonijom. Tu strasnu elju za jednozvujem ne umem drukije da razjasnim do kao veoma ozbiljnu (podsvesnu, nesvesnu, besvesnu, beslovesnu), ali ipak izriitu pretnju mranog iracionalizma... uskoro u morati da upotrebim i neki jai izraz! Ako verujete da e bilo kakva monofonija ponuditi bilo kakav doprinos jugoslovenskom sazvuju, vaa je zabluda strahotna. Ne samo da unifikacija partijskog jezika u srpskim i srbijanskim okvirima nee nimalo doprineti boljem razumevanju unutar Jugoslavije, ve e se odmah pokazati kao opaki faktor daljeg udaljavanja, sve veeg nerazumevanja. I ne samo da e nas, srpske komuniste i srpsku inteligenciju uopte, sve vie zatvarati u svet morbidnih fikcija, ve e nas sve vie udaljavati i od same stvarnosti i od moi da je jeziki "preslikamo".

36

3. Pojava je naglo izbila na videlo i, budui jo uvek svima na videlu, pokazuje bezmalo sve osobine nekog neoekivanog hepeninga. Taj jezik, ili bolje rei anti-jeziki hepening, moe se, razume se, uzeti i sa smene strane. Prapovodi su stvarno kominji, ali znamo da se i iz kominih povoda neretko razvijaju vrlo ne-komini dogaaji, onekad i sa tradinim posledicama. Poimo od tih udnih podsticaja i u dubokom mraku skrivenih infantilnih elja odraslih ljudi: "On (-moja napomena: on, Pavlovi -) vie je, ja mislim, na televiziji nego svi optiski komiteti i meuoptinski komiteti..." ili, slina jadikovka, samo sada odjadikovana i uz izvesne pokuaje da se oblast infantilnijih ljudskih elja uokviri prvim prividima ozbiljnosti i jezikog udorea. Razume se, opet na Pavloviev raun: "Ja bih rekao... izvesna doza neke narcisoidnosti, samozaljubljenosti u sebe i svoje tekstove..." Ozbiljnost prigovora je takva da bi se mirno moglo odustati od svakog pobijanja. Ipak, iza ove naoko opet sasvim bezazlene erupcije politikog nevaspitanja, kriju se ve i neki ozbiljniji motivi prvih nagovetaja da se generalno, i svim snagama udara na Pavloviev jeuzik u celini pa i na inherentne osobenosti ivog jezika uopte. Hajde-de, - dozvolimo samozaljubljenosti ima kod svakog autora i kod svakog govornika; ima je i te koliko i u nepodnoljivim proliksijama automatskog politikog praznoslovlja. Zar to ikome od nas danas treba dokazivati? Meutim, prigovor je sutinski i ne ide na "izvesnu dozu neke narcisoidnosti", kao takve, ve ide na raun oigledne Pavl, ovieve stilske briljivosti i brige za integritet teksta i integritet smisla u tekstu. 4. Shvatio sam: govorilo se zatim o Pavlovievom maniru jezika "sa visokim retorikim pretenzijama". Stavljam na stranu previd da je retorika vie stvar govora no jezika i, na kraju krajeva, to je sasvim sitna omaka, ali se pitam kako je mogue da navodni "razni obrti ovakvi ili onakvi" i svakovrsne (podrazumeva se - nepoudne) "igre rei" sasvim pogreno uzimaju kao ukrasne ljokice, a ne kao funkcionalni elementi jezike metode? Namah, drugovi, priinilo mi se da u se i obradovati. Da li to, najzad, otpoinjemo pravi razgovor o sve osetljivijim pitanjima politikog diskursa kod nas i njegovog odnosa prema stvarnosti? Na alost, svako je radovanje ispalo preuranjeno. Pokazalo se da je samo re o pokuaju da se milom ili silom zaustavi jedna modernija jezika metoda politike analize i da se stvari ponovo vrate u okvire forumskog, pa i konferencijskog praznoslavlja. Pri tom, nije nedostajalo ni neprikrivene demagogije. Pa evo i sam imam prilike da sluam izlaganje u maniru sa visokim retorikim pretenzijama i raznim obrtima, ovakvim ili onakvim, (a) to je ono () to kau da nas obian narod nita ne razume. Sa igrom rei u kojoj se najee gubi direktan govor i njegov uticaj na subjektivne snage... itd. Ako ti nai orike Dandeni stvarno ele da imaju debatu o ozbiljnosti politikog

37

diskursa, i ako su svesni odgovornosti koju takva debata za sobom povlai - onda e je, makar i post factum, imati... "Direktan govor" je, pre svega, pojam knjievne naracije, pa tako ni direktan ni indirektan govor ne mogu imati nikakve veze sa bilo kakvim pokuajima klasifikovanja (i kvalifikovanja) politikog diskursa. Sem ukoliko obraanje objektivih snaga subjektivnim snagama i "obinom narodu" ne shvatimo kao neku vrstu pripovedanja... to se retorike tie, nje je svuda oko nas koliko ti volja, a kanonizovani govori, svi redom poev od crkvenih verzija, uvek su neka vrsta retorikog kontinuuma. Retorika crkvenog i crkvenopolitikog govoranja uspeva, tavie, blistavo da materijalizuje neprekinut protok sopstvene "energije" koja se govornikim ponavljanjem ne troi, ve se umnoava; sindrom naopakog politikog diskursa koji bih oznaio kao oratorski perpetuum mobile... No, to moje pozivanje na crkvene (pa i na crkveno-slovenske, pa i na crkveno-urijanske - zato da ne?) govornike obiaje... elem, to moje pozivanje na naglaeno istone opcije naeg politikog govornitva ne mora biti ba nimalo bitno za ono to u rei otvarajui novo i bitno pitanje. Vano je znati o kom se to jeziku i govoru (ujedno za ovaj put) mi uopte sporimo? Mislimo na jezik stvarnog analitikog raslanjavanja pojava, dakle, na ivi jezik modelskog "preslikavanja stvari", ili na jezik iracionalno teolokog narativnog kontinuuma? (Kad ve takop blagonaklono pominjemo "obian narod", onda znajmo da emo lasno objasniti "obinom narodu" sve to je nama samima jasno i to, prema tome, podlee racionalnim objanjenjima; iracionalna naracija, meitim, ak i kad je prividno snishodljiva, nikome nita ne objanjava. ) 5. U parentezi (obinog naroda radi, a i radi svih drugih) otvara se, ak i na problemima jezika, jedno kapitalno pitanje nae stvarnosti: je li partijski ivot doista "dosta prost"? Isti, malopreanji govornik na istu temu, i u okvirima istovetne teze: "Partijski ivot je dosta prost"... Nije, na alost, nije nimalo prost, ba kao to nije nimalo prost (ukoliko ga u svojoj podsvesti ne uproavamo) ni onaj drugi, spoljni, nepartijski ivot koji nas okruuje. Pa poto nita, ni oko nas ni u nama, nije idilino prosto, pa poto je "mutno to u nama, draga moja Beatrie" (Krlea) - ne smeju ni jezike transkripcije pojava oko nas i u nama biti nasilno uproavane. 6. U parentezi (neizreena tvrdnja) : Ako je ivot oko nas doista tako prost da se zbog toga i ne treba uznemiravati, onda je, razume se, svima nama dovoljan i jedan veoma urpoen partijski jezik. Isti govornik, uglavnom o istom, samo sad malo drukije diskvalifikuje Pavlovia, jer se onaj navodno slui "... ezopovskim jezikom, jednim jezikom koji u stvari i nije primeran za tu svrhu". Ta svrha, sama po sebi ostaje nerazjanjena, pa nije nimalo jasno za koje

38

partijske varijante te svrhe Pavloviev jezik nije primeren. Da li nije primeren vremenu i mestu i sveanim okolnostima uobiajenih jezikih liturgija kad se nema ta rei, ali se to, to se nema rei, kauje veoma sveano? Ili moda, nije dovoljno primeren pojavama spoljnjeg sveta koji partijski ivot mora da prati, koje mora svakodnevno da deskribuje, a po mogunosti i da ih razreava?... Ako je re o misteriji mesta, misteriji "toposa", mirno izjavljujem da ne genius loci partijskih sastanaka sam po sebi nikada nije naroito impresionirao; nisam dozvoljavao da mi nametne bilo kakve uslovne reflekse. Na partijskom sastanku, kao i u svakodnevnom ivotu trudio sam se, koliko je bilo u mojoj moi, da sledim nevidljive, ali ipak postojee diagrame stvarne stvarnosti o kojoj se razgovaralo. A to, kako sam se sam decenijama ponaao, imam sva prava da pripiem i Dragii Pavloviu... I upravo zato, drugovi moji, ja i razumem "osobenost" njegovog jezika. Taj njegov jezik, kao i toliki drugi "jezici" tolikih drugih meni razumljivih ljudi, odmereni su uvek, i na neki svojstven nain, prema stvarnosti; to su, po pravilu slobodni, polivalentni, polisemini naini govora koje svakodnevno sreemo meu ivim ljudima. Kao takvi, oni su i vie artikulisani i daleko sistematiniji u svom nekanonizovanom vieznaju, pa su samim tim i daleko pogodniji za identifikovanje pojava od svakojakih jezikih liturgija i "rituala umiranja jezika" (Oskar Davio), ili to je jo gore, od gnusnog rtvenog ubijanja jezika. 7. U parentezi, konsekutivno: ako je ivot oko nas, ako je ivot u nama, pa ako je i na ivot u partiji doista "dosta prost", onda su dozvoljene, ak su moralno opravdane, svakovrsne jezike i misaone simplifikacije. Ali simplifikacije, ak i kada su idiline - naroito kada su idiline - uvek su zasnovane na samoobmanama koje mogu biti i tragine. Ko ima oi da vidi i ui da uje (to bi rekao Herodot) uvidee sijaset ba takvih samoobmana u naem svakodnevnom ivotu i na svakom koraku. Uvidee, kao to sam ve rekao, i opet s posebnim naglaskom ponavljam - uvidee sve jasniji prekid komunikacije izmeu nas (nas u Srbiji) i leve inteligencije u Evropi i, pre svega, u Jugoslaviji... to se Evrope tie, situirani smo u jedan moderan svet nebrojenih kodova i vieznaja. Ali, isto tako u malome, ivimo u zemlji vieznaja i kulturne polisemije. Zar ne uviamo koliko nam je u prolosti, poev jo od 1918. (moda jo i od ranije), pa nadalje, pa sve do jue, i sve do ovog trenutka, nanosila tete naa (srpska, srbijanska, srpskocrnogorska, pravoslavna-urijanska) opsesija jedno jedinog jedinstvenog koda i jo opsesivnija opaka uhronija (ili utopija) jednog zvuka, "monolitnog zvuka"? Molim CK SKS da mi ne zameri ovu "igru rei" koja je striktno u saglasnosti sa materijalnim i materijalistikim preslikavanjem stvarnosti: kao graditelj tolikih memorijala u ovoj zemljji, kao ovek koji je proveonajbolji deo svoga ivota na gradilitima i po majdanima, mogu iz iskustva da podsetim da i kamen ima svoj zvuk i da je taj

39

zvuk kod velikih i impozantnih monomegalita i sam veoma zavodljiv. Toliko o monotoniji, ali ipak uvajmo se njenih zavodljivih ari. 8. U svojevrsne nae (srpske) simplifikacije spada i zauujua, ak zaluujua i na izgled sasvim zaludna raspra oko ezopovskog ili neezopovskog jezika. Ta znaajna filozofska dihotomija otkrivena je, izgleda, ba na poslednjem plenumu, i ba kao uveni srpski eleatski paradoks (nereivo pitanje kako do ekspira stii preko kobasice?), ista je besmislica, ali i sasvim nesvesna staljinistika stilska klopka, stilska stratagema, dakle najobinije reeno, lukavstvo i obmana. I eto, kao to vidite, ba na tom ezopovsko-ne-ezopovskom paradoksu morau se neto due zadrati. Za moje pojmove neshvatljiva je uprvo njegova pogrena definicija, a greka u koju se nenamerno ili namerno upada vie je nego karakteristina. Ezopovski jezik je, navodno - "jedan jezik iza koga se mogu nazirati i druga miljenja, i drugi stavovi..." Stara je istina da svaka pretnja slobodi ovekovoj poinje uvek, i pre svega, u domenu jezika. Bojim se da emo istinovernost i pravovaljanost te istine (iskazane pomenutom definicijom) uskoro svi poeti proveravati sami sa sobom, i - na sebi samima. Iza apsurdne osude apsurdnog "ezopovskog paradoksa naziru se, upravo u naznaenom smeru, i doslovna obeanja! Mnogopominjani izraz je, inae, prenadraenim, preteranim pominjanjemm zadobio veoma jasan optuujui naboj i potpuno se iselio iz svog realnog semanitikog polja. (Cf. Vujaklija: ezopski duhovit, aljiv, zajedljiv... ukoliko se odnosi na jezik i stil; ruan gadan ukoliko se odnosi na Ezopa lino, Cf. Klai; ezopovski - svojstven basni, matovit, zagonetan, pouan... ) Nasilno izmetanje znaenja odaje, pored kojeeg drugog, gotovo neverovatan strah, pravu paniku od polisemije, od vieznaja rei i govora, ak i pri opisivanju oigledno vieznanih pojava. Nasilno prekidanje semantike serije, meutim, tenja ka utvrivanju jednog jedinog smisla jedno-jedinosmisleno-izgovirljivih rei, svojstvena je opresivnoj tenji da se sama stvarnost svede na "iste", i jednoznano denotirane pojave! (Napomena: itava kultura, pa i politika kultura, sazdana je na konotacijama, sazdana je, pre svega, na podrazumevanju, b ez koga nema ni razumevanja. Dakle, sva je sazdana upravo na "ezopovskim" pokuajima da se paradoksalno bil, o ivota usaglasi sa zamrenim jezikim i misaonim srukturama ljudskog bia). 9. Ezopovski jezik kao javna sablazan. (Neke opte paralingvistike napomne). Ezopovski jezik, izvan predvienih (i predvidivih) obiaja dobrog ukusa i dobrog vladanja. Podseani smo u to ime, u vie navrata, na obavezno uvaavanje "dostojanstva partijskog jezika", pri emu je olako zaboravljano da postoji i prirodno dostojanstvo jezika, i da ta dva dostojanstva" ne bi smela da se razdvajaju, ukoliko ih je uopte i mogue, bez nasilja

40

razdvojiti. Objasniu taj i takav poziv kao moralnu apodiktemu. Apodiktema, je neologizam kojim bih, bar donekle, pokuao da zamenim Kantov kategoriki imperativ, ukoliko bi se ovaj ikako mogao, vrlo kategorino i nasilno, spolja unositi u ljudske due. Apodiktema o "dostojanstvu partijskog jezika" poziv je na obnovu ve poluzaboravljene, davne, posleratne jezike etikete. A etiketa je (Cf. Klai) - "strogo utvreni red i nain otmjenog i ukoeno-udvornog drutvenog ophoenja. Apodiktema, dakle, upozorava i na naputenu magijsku rutinu i na njene ezoterino odbrambene matrice, a onda jo, oevidno poziva i na njihovo obnavljanje. Svaka etiketa je (to bi drugo bila!) politiko-paralingvistiki iskaz sveden na elementarne znakove (gest, voko-verbo-vizuelni signali) simbolizovane vlasti i vlasnost "poznanja dobra i zla". Etiketa, svaka etiketa, ak i samo na reima odigrana, uvek je (sa druge strane) svojevrsna koreografija (to bi drugo bila!) namenjena iskazivanju prihvatanja gonoseokratskih datosti i hijerarhije. 10. Neke opte paralingvistike napomene, ili o gnoseokratskim sankcijama, ili o "stidu u tekstu". Sasvim ukratko: ako postoji, ako stvarno postoji ono Bartovo "zadovoljstvo u tekstu" - za to ne bi postojao i "stid u tekstu". Stid u tekstu, stid u sopstvenom "tekstu" je specifina veto nametnuta, bestidna, gnoseokratska sankcija... ja bar tako pretpostavljam. 11. Neke opte paralingvistike napomene. Ako se moe govoriti o "stidu u tekstu" i o prizivanju stida nametanjem kontekstualnih okvira, zato ne bismo razjasnili poeto i o kontekstualnom uterivanju straha. Posle "stida u tekstu", na svoje mesto pristie i "strah u tekstu". Redukcija jezika uvek je i vrlo efikasna metoda zastraivanja. To, verujem, i ne treba naroito obrazlagati. Smanjivanjem licitnih kljunih rei i izraza na minimum, sve je vie ansi da se iz strogo omeenog jezika-govora neoprezno iskorai. Dakle, da se pogrei. Jedna od nepobitnih mudrosti Staljinove politike paralingvistike jeste ona ne ba prosta istina na koju sam vam, drugovi, ve skrenuo panju, naime da se teror najavljuje, pre svega, u ambijentu rei. Uostalom, prvi i poetni stepen znaenja rei "teror" upravo je "strah". Jezik je, prema tome, izvrstan medijum straha, tekst je njegovo dejstveno polje, kontekst je ve bojno polje! Dakle, posle "stida u tekstu" dozvolite sad malo i obinog, nepatvorenog ljudskog straha, "straha u tekstu". A takvih primera je upravo bilo i na proteklom plenumu. Ako, recimo, ovek mora da moli za izvinjenje i unapred da se obeskrivljuje, onda smo jo uvek na granici stida i straha: "Ja molim Centralni komitet i Predsednitvo, s obzirom da sam radnik VK, da nemam svoj izraaj, da zna da mogu pogreiti u reima, a za re ovek moe i da odgovara". Od "stida u tekstu" do "straha u tekstu" prelaz je, zatim, sve jasniji: "izvinite molim... zbog takvog govora da

41

sam predloio meru, mene hvata strah, neka se nae taj u ovoj sali ko garantuje za sebe... mene hvata strah". Najzad, gradacija raste, raste tako rei od "panike u tekstu"; jedan od govornika, opravdavajui, inae strogu meru prema jezikom deliktu Dragie Pavlovia rekao je: "Ja kao elektriar ako pogreim odoh u smrt"... tj. i ti ako pogrei i kae to ne treba... itd. 12. Neke opte paralingvistike napomene. Jasnost jezika nedostignuta, nedostina, idealna, ali samo kao prisila, kao apodiktema stida, straha, panike. Suvie "jasna jasnost" nikad nije stvarno jasna, ve je nametnuto stereotipna, prividno je odsimulirana, odigrana je prema koreografskim pravilima etikete "kristalne jasnosti". Jasnost istine neodvojiva je od sloenosti istine. Jasnost iskaza neodvojiva je od vrlo ukrtenih mogunosti usklaivanja istine sa mogunostima jezika i miljenja. Na alost, po pravilu, istina je uvek ira, sloenija i paradoksalnija od mogunosti njenog uoptavanja. Odistinski jasno iskazane istine, istini najpriblinije iskazane istine, uvek su pomalo zasenene lakim velovima imanentne skepse. Pokuajte da politkoj literaturi, od Demostena preko Fransisa Bejkona do Voltera i Lenjina, oduzmete svu zamrenost skepse, ta e od takve literature ostavi? Moda neke "kristalno jasne istine". Ali, kristalno jasne istine, izvan dosega skepse, spadaju nekako pre u teologiju no u politiku. Oprostite, nemam sad ni vremena ni volje da pretresam Jevanelja, pa u samo prema davnanjem itanju citirati Spasiteljeve rei koje glase (priblino, neto kao) : "Neka vaa re bude da... da, i ne... ne, i sve to je vie od toga, od zla je". Vrednost poruke bezrezervno prihvatam. Ali, pravila verske moralke nisu istodobno i pravila efikasne politike analize i deskripcije pojava stvarnog ivota koji je veoma retko, koji tanije, nikad i nije organizovan prema shemi ili da... da, ili ne... ne. 13. Neke opte paraligvnistike napomene. Kristalni stereotipi "jasnosti politikog jezika" ne garantuju adekvatnost deskripcije, a "praksa jasnog izraavanja" esto se po nevolji zamenjuje obredima praznog izjanjavanja. U hrianskoj teologiji, kristal je simbol devianstva, a kristalmineral katkad je uziman kao znak bezgrenosti zaea... Kristalno jasni stavovi, " sintagma koja se nedavno, ponovljeno i u vie navrata mogla uti, nikada do sada, bar meni, nije bila "kristalno jasna". Sklon sam da je protumaim (tu sintagmu) kao poziv, u ime sveistote nad-jezika na ve pominjane obrede rtvovanja jezika. Traili su nekad od nas da zduno uestvujemo u kolektivnim obredima ugraivanja ivog jezika u temelje nekih buduih, ko zna kakvih blistavijeh Kulah Vavilonskijeh... pa ko veruje u vrednost "pomjatenija jezikov" neka pristupi... Evo ih, opet trae. 14.

42

Neke opte paralingvistike napomene. Moralna i jezika neistota kao nametnuti, kao sugerisani sinonimi. istke jezika prethode, po pravilu, efektivnim istkama. istke jezika prethode efektivnim istkama. Obratite panju na samu tu re, kristalno jasnu, translucidnu, prozimu. Re je izmislio isti onaj nad-jeziki genije koga sam ve vie puta dosad prizvao u pomo. Dakle, logos je Njegov, njegova je Re, re ta proihsodi iz linog Dugailijevog nadahnua, pa je valjda zato i toliko nadahnuta, hipostazirana, obogotvorena. Re je ta prepuna milote, deminutiv bezmalo... istka, istka, istkica... re dobroudna i ljupka. A kako i ne bi bila kad je posle svake istke sve (ponovo) kristalno jasno, i sve je bar za neko vreme bezgreno. 15. Neke opte paralingvistike napomene. "udan, udna, udno" nije ba suta i nepomirljiva suprotnost "kristalno jasnim stavovima"... ali ipak se ne mogu zaobii veoma udne i nimalo jasne valencije ovog bezazlenog prideva koji se obino prideva iskuenicima buduih, biti-imajuih istki. udan, udna, udno... bezazlena grudva snega, nabaena bezmalo aljivo, nonalantno ak koketno (ukoliko je nabaena nenou enske ruke), ali zatim, pod povoljnijim, tj. pod vrlo povoljnim okolnostima raste, raste, raste... kao lavina, kao sneno brdo, kao planina koja klizi, oburvava se - gega kao udovina mitska neman. Na poetku svake mitske fabule uvek se nalazi neko nerazjanjivo "udno udo", neki naoko sasvim siuan insolitus, mala neloginost, koja posle, tokom fabuliranja, poinje u sebe da sabira silnu energiju emocija i strasti. Taj proces je tim lake zamisliv (i laki za podsticanje), budui da je pripremno graenje svih mitova, pa i negativnih mitova o neophodnosti ienja i istki, uvek i po pravilu samo usmeni postupak. Pisana trezvena re remeti, ponekad i prekida, zaustavlja eskalaciju, ali se obino itava mitopeja ipak krunie zavrnim mitografskim inom, odnosno bunovnim zapisivanjem... Poeci bezazlenog isuivanja nad sitnim, suunim naobjanjivostim, "udnog uda" zavravaju se, po pravilu, udovinim spiskovima, "drugova koji su udno diskutovali". 16. Neke opte paralingvistike napomene. Zaraza reima... contagio... zaraza od uestanosti ponavljanja. Ponavljanjem raste virulencija pojedinih rei, a iri se i broj obolelih rei, sve do pojave obolelog "kolektivnoig govora". Za jedan budui glosar staljinistike paralingvistike, a pod odrednicom "epidemija rei" mogao bi se, primera radi, uspostaviti sledei niz progresivne leksike zaraenosti. Npr. nai "drugovi koji su udno diskutovali", pronali bi uskoro zajedniku platformu, na toj platformi oni bi se okupili, ali ve kao antipartijski elementi, uspostavili bi frakciju, postali bi frakcionai, zatim renegati, zatim izdajice, zatim izdajnici, prodane due, i najzad pijuni i agenti

43

gestapoa - sve tano prema istoriji SKP/b/. Napominjem, pune objektivnosti radi da se progresija za sada, kod nas, oprezno zaustavila negde izmeu treeg i etvrtog, odnosno izmeu etvrtog i petog lana ovog zlosrenog niza. 17. Neke opte (i zavrne) paralingvistike napomene. Zaraza reima prenosi se i delovima rei, esticama rei (gr. grmma) i to se, jo, prenosi i na daljinu i bez fizikog dodira (gr. tle)... itd. itd. Telegraf i telegram su ve prilino zastareli pronalasci, a nova pojava PTT Galaksije analogna je, bar donekle, Makluenovoj Galaksiji Gutenberg... Zaraza rei, i reima, i irenje obolelog govora zadobijaju putem telegrama i neke do sada nepoznate elemente teledrame (Cf. Klai - dramsko djelo pisano ili adaptirano za izvedbu na televiziji). Ali mimo Klaievog objanjenja, dodao bih i svoju dopunu znaenja. Teledrama se moe shvatiti i kao morbidna drama, odnosno dramatina faza bolesti rei i govora (morbus telegraphicus) izazvana namerno i oddirigovana na daljinu! 18. Posle dostojanstvenih osuda ezopovskog "jezika iza koga se mogu nazreti i druga miljenja", posle zamumuljenih "ezopovskih" podseanja na obaveznu etiketu rei, posle poziva na red i kristalno istunstvo partijskog nad-jezika, najednom-brutalne erupcije obolelih, zagaenih, okuenih rei... Bolest govora preti da zadobije oblike epidemije - poasti, poaline, police, pomora... Kao to znate, pristizali su telegrami. Pregledao sam 50 kopija; neu ni pokuavati da uspostavim neki sistematski glosar, mada bi to bio, drim, zadatak bar neke od ideolokih komisija CK SKS, jer, inae, drugovi moji, kako emo znati u emu je sutina neizvesnosti. Pokuau samo da vam doaram stilski okvir (da vam ga evociram, poto ste telegrame, pretpostavljam, svi proitali). Na primer: "Istupanje Pavlovia, Stambolia, Vase Milinevia, Ikonia, najblae reeno izjednaeno (je) sa kontrarevolucijom na Kosovu... Oni su u stvari gurnuli srpski narod u plakanje i nemono jadikovanje..." Ili: "Do sada su postojale samo sumnje... ko su nosioci razbijake politike..." i, da najzad ne bi bilo vie ikakve sumnje, nabraja se taj i taj, taj i rtaj, taj i taj, i "njihovi istomiljenici". Ili - podsetitre se samo! - taj i taj (izostaviu ime molioca) - moli Slobodana Miloevia da stvar pusti u bazu..." jer, navodi se, "da kad je Borisav Srebri govorio ljdi su pljuvali na radio". Zatim, molilac, jo jednom moli da drug Miloevi... izdri protiv ubradi ove zemlje... Sstilski okvir, je u sva tri primera, i primarni, prag znaenja". On denotira stvari. Ali ih i detonira! 19. Sutina neizvesnosti je u tome to je poast, polica, poalina, dakle epidemija zaraenih i zaraznih rei ba sa tom prokletom pojavom telegrama poela da dobija zastraujue regresivne oblike

44

jednog ve davno zaboravljenog, po zlu nadaleko uvenog, starodrevnog, recimo - Starogovora. Strepim od pomisli da ovaj PTT - starogovorni zloslutni val moda i nije nikakva obnovljena, i proirena, i folklorizovana verzija dosadanjeg uobiajenog partijskog renika, ve da je to vrlo izvestan recidiv onog ondanjeg Novogovora, dok je taj, ondanji Novogovor bio jo uvek sasvim virulentan, dok je stvarno bio jo u svojoj primarnoj, orvelovskoj funkciji i dakako, sav u slubi Velikog Brata. Molim, sedeo sam u zgradi dananje "Madere" gde se, izmeu ostalog nalazio i Gradski komitet partije. Sedeli smo tamo, u julskim (ili avgustovskim) danima 1948, boravili smo, tumarali dan ili dva Bata Uvali i ja, i imali smo zadatak da u tajnosti redigujemo (u stvari da prepravljamo, i menjamo im smisao) telegrame koje su grupe studenata iz Beograda, iz radnih brigada sa gradilita budueg Novog Beograda, ili ak i iz zaviaja slali Josifu Visarjonoviu Staljinu, a koje su nam sa pote doturali pre no to e biti isposlati. Bili su to, najee, telegrami podrke, prepuni revolucionarne sranosti, pri emu je leksika aparatura bila zastraijue (zastraujue procenjujem iz ove dananje perspektive) slina, ili ak i sasvim podudarna sa dananjim izrazima... Bile su tu, ba kao i danas, "progresivne" i "napredne" snage: izraz zdrave snage jo nije bio u opticaju (pristigao je tek u toku jeseni iste godine, preko radio talasa). Bilo je u tim telegramima i "hrabrih boraca komunista" i "lanih komunista". Govorilo se i o spasavanju asti komuinistikog pokreta (danas:"... na pravom putu da povrati ugled i ast srpskih komunista"). Ne treba ni podseati da su se u tim telegramima pominjali i frakcionai, pominjali se u zamanim koliinama, i pozivalo se na obraune sa njima, ba kao i danas. Pominjali su se i frazeri (danas: "frazeri koji nisu spremni da idu u vatru"), pominjale su se i maske, i skidanje maski i, obavezno, raskrinkavanje" neprijatelja svih moguih boja i pozivalo se u boj protiv svih koji zagovaraju "direktan obreaun, na vrlo perfidan nain, sa progresivnim tenjama". Kao kontrapozicija, dakako, obeavani su jasni i kristalno jasni stavovi pravih marksista-lenjinista, i pozdravljalo se i nazdravljalo u ime "boljeg sutra bez kompromisa". Titovo ime se nije pominjalo ba kao to (iz meni jasnih razloga) nije pomenuto ni u jednom od ovih 50 telegrama ije kopije imam pred sobom... 20. PTT Galaksija je i pojava sasvim nova i vrlo stara - zavisi kako se i sa koje strane stvari osmotre, a pominjani telegrami Josifu Visarionoviu Staljinu zorno pokazuju koliko sa telegramima treba biti oprezan. Jer, poev jo od Emske depee, nikada se, zapravo, ne zna ko ih alje i nije li ih, usput, kogod jo pomalo ukrasio. Iz cele dogodovtine izvlaim dva-tri pitanja. Kao prvo - (1) - ne znam zato smo od strane Univerzitetskog komiteta ba Uvali i ja bili odabrani? Da li se pretpostavljalo da smo od prirode skloni ka lepom pismenom izraavanju? Na primer, ako je u telegramima pisalo neto

45

kao (otprilike) - Drue Staljine, aljemo ti vatrene pozdrave u borbi protiv mrskih frakcionaa i ostale ubradi... ispisivali smo, uglavnom smireno, neto kao - Potovani drue Visarionoviu, ne moemo a da sa dubokim gnuanjem ne odbijemo sve one klevete i lai koje oko vas krue i kojima ste, oigledno, i Vi dovedeni u zabunu... itd. Druga mogunost odgovara na prvo pitanje - (2) - otprilike je ova: moda smo Uvali i ja bili odabrani ba zbog svog klasnog porekla (obojica iz porodica intelektualaca), a moda i zbog kojekakvih kubura sa partijskim biografijama koje su se, upravo u to vreme, dovodile u konaan red; on ih je, razume se imao daleko vie od mene, poetnika u partijskom ivotu. Danas znam da se u njegovoj biografiji viekratko pominjala re "trockizam", dok sam ja, prilino eprtljavo, morao da ponavljam izjave o nekom svom malom dekadentnom grehu iz gimnazije, gde sam, uz pomo suvie ferventnih nadrealistikih aktivista, izbacio iz sedla naprednog kandidata i zauzeo na juri jednu od dve knjievne druine u Drugoj beogradskoj mukoj... Najzad, kao drugo ili tree pitanje - (3) - ostalo mi je, ipak, sasvim nejasno da li je krivotvorenje telegrama bilo moralno ili ne (s gledita apstraktnog morala), ali, zauzvrat, ipak verujem da je taj na posao mogao imati nekog efekta. Da nije bio obavljen, propagandni udar Radio-Moskve na beogradski Univerzitet bio bi ubedljivije izreiran i sa neto vie (realnog) propagandnog tofa... 21. PTT Galaksija kao jeziki "tof", kao jeziki udar, ali i kao moralni udar... Regresivni atavizmi i moderne kontroverze kod mladih govornika, zabune i sumnje, ali (zato i to ne zabeleiti?) i izvesne primese duevne borbe... No, isto tako i eksplozija revolucionarnog romantizma in excesso. Ve u drugoj polovini plenarne sednice, a zatim i na sednici Predsednitva GKOSK u Beogradu, proces uzburkanog tumaranja savesti kao da se ve pomalo da pratiti, istina samo retkim nagovetajima. Otpoinje sa pranjem ruku, otresanjem glava i sve uurbanijim pokuajima da se skine anatema staljinizma koju, koliko mogu da utvrdim, niko nikome nije ni nabacio na glavu. Pa ipak: "I sada se nama kae, ovde razni su se izrazi upotrebili, ali uglavnom uproeno (da) mi sa ovim nainom idemo u razraunavanje, u staljinizam skoro. Nije reeno, ali ja mislim da je to jasno, u likvidatorstvo..." Verujem da paljivom oku nee promai sukob dve savesti, dvojstvo, dvojbenost: kau nam, ali ipak nije reeno!... itd. I zato to skidanje anateme koja nije ni nabaena? Da li je to otresanje od sopstvene podsvesti? Da li je to otresanje od sopstvene podsvesti? Je li i to neka vrsta nedoreene samokritike, u dubljem psiholokom smislu? Dodue, bilo je i manje skrupuloznih rekacija. Galaksija PTT shvatila se, pomalo, i kao obred osveenja oruja: "... komunisti dosledni borci ne treba da se hvataju u plitke zamke liberalistike filozofije oko vrste ruke, dogmatizma i staljinizma..." Za neke je, pak, pojava jednog staronovogovornog jezikog udara, kao to je bila

46

irupcija telegrama, bila istovremeno i davno ekana reinicijacija, povratak revolucionarnoj klasi, u vrlo starinskom smislu rei. Samo, takvi su (opet te proklete knjievne figure, opet taj "ezopovski" jezik!) bili prilino neoprezni u odabiranju figura... "ta onda... znai isticanje u prvi plan nerevolucionarnih puteva borbe? Odavno je poznata narodna izreka 'na ljutu ranu ljuta trava'": Izreka je, stvarno, davno poznata, ali ja je ve briem iz seanja, jer u meni izaziva nepodnoljivu muninu, budui da ju je potegao Andrija Artukovi u toku nedavnog suenja... No, nije to bila i jedina prilika da se zapanjimo. Gotovo ista ideja - ne elim, odbijam da je dovedem u vezu sa "ljutom travom", ali, iskazana je, ipak, kako je iskazana. ujmo: "Ovde se ak postavlja pitanje da li je sve ovo... statutarno ili nije. Dozvolite da podsetim, a svi to dobro znamo, da smo revolucionarna partija. ivimo u revolucionarnom vremenu... Nisam siguran da u ovakvim situacijama trebamo ba do kraja da se hvatamo istih formalnosti. Dozvolite, u revoluciji su i nevini stradali. Jer, ona nije imala vremena da eka..." 22. Ne mislim da je ovaj i ovakav "primarni afekt" PTT zaraze (izazvan pored ostalog, i ekscesima sentimentalnog revolucionarnog vaspitanja) ono to najvie moe da zabrine... Po mom miljenju, teina je na drugom kraju obramice... Pojava telegrama na sceni i dalekosene implikacije jednog gotovo manifestnog vraanja modelima ve polunaputenog otvoreno opresivnog, preteeg jezika od pre vie decenija, morala bi nas navesti da sa mnogo vie ozbiljnosti, sa mnogo vie znanja, a bez naih domainskih, muevnih simplifikacija i izvan idilinih okvira prostodunog rezonerstva, pogledamo istini u oi, i da se upitamo ta se to dogaa u najdubljoj dubini naeg (srpskog, srbijanskog) bia... Drama jezika uvek je i ontoloka drama. Kada kaem "opresivan jezik", podozrevam da e se opresija usmeriti, pre svega, prema spolja, i na na muevan nain usmerie se odmah prema drugom, prema drugomisleem, prema drugoslovlju. Evo, vidite, ona se ve i te kako ustremila na slobodnije govorne modele; ne treba mnogo ekati i na dalje, sledujue manifestacije politikog divljatva. Ali, to jo i nije najvee zlo. Opresija jezika okrenue se i ka svakom pojedincu, preobratie se u autoopresiju... Starogovorna reinanuguracija, kao olaka i bezumna zloupotreba bivih, ispranjenih apstrakcija u penziji, ili davno ve pokopanih... staronovogovor kao ukinuto pamenje, kao poremeaj snalaenja u vremenu i prostoru, to je, pre svega govor i presuda autodestrukcije... Dakle, na osnovu ove telegramske (ali istine radi i ire "plenumske") jezike abrupcije, zakljuujem da je kriza mnogo dublja no to to iko od nas pomilja; zakljuujem da je re o krizi politike svesti, pa moda, i o naoj (srpskoj, srbijanskoj) krizi svesti uopte. 23. Telegrami su ispunili svoj prvi zadatak. Elem, stari, dobri onovremeni Novogovor (ili sad Starogovor, kako vam drago) obnovio

47

se, doao je k sebi posle vie decenija polusna i letargije, prenuo se najednom kao Trnova ruica, ali sada u nekim novim uslovima. ak i u tim sasvim novim uslovima, svojim regresivnim osobenostima, stao je svoijski pridodavati optoj klimi nespokojstva i straha, podstiui, kao katalizator, provalu iracionalizma, to jest - vanumija. Treba napomenuti (poto su lingvistike, ali i stilske strukture negdanjeg Novogovora neodvojive od ve pominjane rlo znamenite linosti), treba dakle rei, podsetiti da je Josif Visarionovi bio dobar, ak sugestivan isac crkvenih knjiga (npr. romansirana Istorija SKP (b) ili - Pitanja lenjinizma, propedevtiki prirunik u borbi protiv frakcija), pa su jo i dan-danas mnoge knjievno-politike figure koje krue u bezdanima naeg domaeg politikog praznoslovlja, njegove provenijencije. A o drugim, jo mnogo lukavijim strukturama i superstrukturama staljinistike paralingvistike da i ne govorimo. A ni o dramskoj gradaciji, ni o vetinama ko-teatarskih obrta! Zato ponovo predlaem da bar jedna od naih ideolokih komisija CK SKS prati jezik i stil, i nain argumentacije, nae politike svakodnevice, i da putem "stilometrikih" analiza pone sa prebiranjem ita od kukolja! Uzgred reeno, i to je staljinska metafora, koja je, sasvim inkognito, ve jednom ili dvared isplivavala u gornje slojeve nae politike publicistike, u vremenima bivim i smutnim... 24. Kad je ve o uvaenom piscu re, nije bez svrhe objasniti neke osobine njegovog stila. Bitna odlika njegovog stila pre svega su vrsto svezane, sapete, i u mrtve apstrakcije zatvorene slike, utvrene jednom za svagda, sveane i dostojanstvene, neporono nepromenljive, i koje uestanom upotrebom dobijaju punu kanonsku vrednost. Mnoge od njih licitnim, liturgijskim proirivanjem prerastaju u alegorije, u apologe, u infantilno biblijsko-politike parabole, i u obrnute parabole. Pri tom je karakteristino nagomilavanje atributa koji (sasvim morbidno) preuzimaju funkciju argumentovanja. Ukoliko je manje stvarnih argumenata, utoliko vie nagomilanih, nadgraenih atributa, pa upravo ta gradacija nadgradnje dobija, ponekad vrednost rastue intonacije. Kad je ve re o uvaenom piscu romansirane istorije SKP(b), nadaleko je bio uticajan nain njegovog specifino intoniranog moralisanja (nadaleko uven u prostoru, nadaleko ujan i u vremenskim dosezima). Unaim verzijama moralisanja, od davnijih vremena pa sve do danas, ve i zbog skromnijih mogunosti naih horova, akatisti gube neto na snazi i esto dobijaju prizvuke pridevenih pripevki domaih kna koje se zgraaju nad ikonikim nepodoptinama"... na javnom mestu sa toliko metarofa, alegorija, aluzija!"... itd. Pavloviev nain govora ("na javnom mestu"!) koji je estoko kritikovan i pre irupcije duha PTT-Galaksije i jo ee posle, ikonian je, bez sumnje, i polisemian, ali on je u svojoj osnovnoj strukturi otvoren i zasniva se na neomeenim figurama i slikama. Govor njegovih oponenata je zatvoren tip govora, i od poslednje plenarne

48

sednice nadalje sa sve jasnijom regresivnom tenjom ka daljem zatvaranju. Prema tome, izmeu Pavlovievog govora i govorenja onih koji su ga kritikovali, postoji samo jedna, ali vrlo bitna razlika. Pavoviev govor je profan, govor njegovih oponenata je hijeratiki, pri tom je jo prepun upravo onih govornih tigura koje su Pavloviu ("na javnom mestu"!) najvie stavljane na teret: prepun je prenosnica, dakle metafora, alegorija, apologa, , metonimija i dijastola... prepun je opresivnih, preteih aluzija koje se skrivaju ponekad i u nekim, recimo "ezoposkim" slikam. Ali, re je uvek o zatvorenim prenosnicama, fiksiranim, liturgijskim. I negdanji Novogovor, i sadanje njegove starogovorne varijante (podjednako i na javnim i na tajnim mestima upotrebe) - podjednako pate od nagomilavanja atributa, od suvinih atributa, od davno utvrenih atributa, od strogo utvrenih referentnih determinativa. Taj je govor sav izatkan od (davno, i jednom za svagda) utvrenih determinativa, a po mogunosti i od unapred strogo utvrenih epiteta, s tim to pridodati epitet (constans, ali i "ornans") ak i kad je "ukrasni" ne krasi ni ono to ukraava ni onog "ukraenog", ve ga brutalno rui, obezbeuje i vrea. 25. Ukoliko u tom procesu ruenja i razaranja ruenjem nedostane raspoloivih, iole loginih atributa, fantazija nabrajanja obino raste, ak i po cenu da se privremeno prekorae granice uobiajenih kanona. Ali, to je samo izuzetak. Obino se nae dovoljno prirunih atributa na pomno sakupljenim stokovima, pa se gradnje i naqdgradnje De Chiricovske kule (cf. Veliki metafiziar) nesmetano nastavlja sve do poslednje, nebeskog kamena zavrca... Gradacija i nadgradacija ima ponekad i snagu simfonije, podsea, recimo, na Berliozovu "Fantastinu", iji osnovni, zlokobni lajtmotiv postepeno i nezadrivo raste sve do zavrnog vetiijeg sabata. Mislite li da treba jo dodatnih objanjenja? Ako treba, molim Hijeratike, a pri tom i kletvene osobine ovog zlo-govora, u naim obnovljenim a ipak staromodnim jezikim manirima, ini mi se da su nepobitne. tavie, sve se burnije, i sve "revolucionarnije" obnavljaju. Pojava me vrlo zabrinjava, i to je glavni razlog to se sada toliko trudim, drugovi, da je i vama rastumaim. Da nisam tako zabrinut, svakako da bih imao i nekog drugog, prijatnijeg posla no to je pisanje ovog pisma... I eto, ponovo se, posle toliko godina, opet uasavam kada vidim kako se neke Staljinove i staljinistike matrice govora, govorenja i proklinjanja lako i neosetno ponovo uspostavljaju... I to u Titovoj Jugoslaviji, i na izmaku dvadesetog stolea! Najzad, ako ste voljni, procenite i sami svu opakost vetine (berliozovske) vetije postupnosti. Na primer, ako se za neto, (esto i kojeta) kae da je igra, pa onda da je jo i politikantska (dakle, muka, podvala) - zato je onda ta "politikantska igra" (po izboru jo pokatkat i "beskrupulozna", "karijeristika") obavezno jo i kalkulantska, i zato je na kraju jo i providna? Zar je bilo potrebno, ako je doista providna i providljiva, ba toliko suvinih dodataka da bi se uvidelo ono ta treba? No, hajde, ovo poslednje jo nekako i da odobrimo providitelju,

49

jer da nije providno, otkud bi estiti deifrant (koji se, upravo nagomilavanjem svojih maioniarskih dokaza, izuzima iz bilo kakve neprozirne igre) - kako bi, inae, estiti deifrant deifrovao to je predvieno za deifrovanje? (Ranija apomena jo vai: atributi nisu argumenti, niti mogu biti, ak ni u basnoslovnim koliinama. Nisu argumenti, ali su dejstvene leksike formule koje u naglaenoj gradaciji dejstvuju, uznemirujue i zastraujue... Prema tome, ipak su nekakvi "dokazi", naroito ako su lomae ve zapaljene!). 26. U Pavlovievim spornim tekstovima nema alegorija, ili su sasvim retke. Ima nekoliko metonimija, ili su sasvim retke. Zato su se onda njegovi oponenti toliko okomili ba na alegorije? Da li je trebalo da ta re, do sada neuobiajena u partijskim razgovorima, zadobije smisao formule-optunice, zastraujueg, a pomalo i zadivljujueg maioniarskog algoritma tipa tremendum et fascinosum? Meutim, za najvee je uenje to su se sami opomenti bez ustruavanja sluili metaforama (pa i "metaformama"!), alegorijama, (pa i "alogolegomenama"!) ba kao i svakojakim drugim knjievnim i neknjievnim figurama. Samo da se razumemo: sluili su se udoredno, ostajui uvek vrlo oprezno u prostorima sankcionisanog starogovornog novogovornitva, iznaopaene stilistike i iznaopaenog glosara. Jo od studentskih dana, kada smo, veerom, kradomice (Partija je jo bila u polulegali) proraivali (proraivanje = didaskalije) partijske teorijske materijale, moda ba istoriju SKP (b) uvek sam se, podstican grenim genima, priupitkivao zato ui otkuda taj udni antecedent koji uslovljava da se uvek, i nikako drukije, seje konfuzija? Bilo je sasvim prirodno upitati se zaoto bi se konfuzija sejala, zato bi se ekalo da nikne, i da se razlista, kad se ve i onda iz svakodnevnog (nacionalnog) iskustva lako uvialo da se konfuzija mnogo uspenije zaplie, zapetljava i mrsi neposredno i na licu mesta. Da se ta prosta istina saopti (istina stvarno prosta lako saoptiva) nisu bile potrebne sveane, bezmalo biblijske figure. Ali, izgleda, stvar je bila ba u potrebi za biblijskim asocijacijama, a da sve ispadne neverovatnije, sada se ba te davnanje bogoslovsko-staljinistike asocijacije ponovo prizivaju i isturaju u prvi plan. Iza predubeenja da se konfuzija "seje" skriva se apolog ili parabola (izvinite, ve sam se i ja umorio!) o Dobrom pastiru, i inverzno, obrnuta parabola o Zlom sejau, sejau neverice i smutnji... Ta je uloga, kao to i sami znate, na ovom plenumu, a i pre njega, dodeljena Dragii Pavloviu. A zatim, ako se iza Zlog sejaa, u polutami pasionske igre da naslutiti neka jo tajanstvenija seka, koja se tu i tamo muva ne bi li se "postigli neki nama jo nepoznatiji ciljevi", dramski je okvir vaarskog ok-teatra uglavnom zaokrugljen i mira se (nimalo bezazlena), moe po elji dovesti do zavrenih konsekvenci. 27.

50

Staljinistike "stilske" stratageme (lukavtine) imaju uvek svoje dijahronijske predistorije. Na primer, jo odavno, jo "vo vremja ono" inillo tempore - u mitoideolokim razdobljima naunog socijalizma, magistgralno je bilo otkriveno, ustanovljeno i jednom za svagda utvreno da su neprijatelji "i njima slini", uvek i bez izuzetaka "neprijatelji svih moguih boja". Smatram svojom dunou (i to ba u ovom trenutku) da postavim pitanje - na primer Predsednitvu CK SKS - iz kojih je razloga i ta apsurdna metaforma i to udooblino stilsko bezoblije, uz tolika druga, najednom i jo jednom izalo na videl, o dana i bez "stida u tekstu" ponovo se udenulo u opticaj. Napominjem da nekakav odgovor na postavljano pitanje, ipak, mora postojati. Teko mi je, vraajui se u davna ideo-mitska vremena svoje partijske mladosti, ne prisetiti se ba te pomenute, viebojne metonimijske proirene sintagme koja je i pored neke, efektivne, ubojite funkcije (mi smo je, tada, moralno opravdali) - decenijama nepodnoljivo vreala sluh inteligentnijih komunista... Ostavimo za sada injenicu da je ve i onda normalnom razumu sasvim nedostupno zato bi neprijatelju bila ostavljena prednost da bude viebojan, ivopisan, i zato ve onda taj atribut nije pripisan prijateljima (recimo, prema shemi "prijatelji svih moguih boja"). Zadrau se, meutim, na jednoj daleko ozbiljnijoj zakoljicizakaaljci. ivopisnost, vieojnost, polihromija, uzimala se kao uzgredna, ali ipak opaka naznaka neke dodatne, prikrivene opasnosti. Em neprijatelj, pa jo areni! Kao da bi za nas, za koje se imalo pretpostaviti da smo jednobojni, i u jednoj boji vrsto ujedinjeni, odnekud bilo bolje da nam je neprijatelj, umesto to je aren, i sam jednobojan, pa makar ta njegova boja, recimo suro-maslinasta bila i sasvim drukija od nae!... Razume se, sve su to slatke - detinjaste zablude davnanjih jezikih nesnalaenja i mogli smo ih sve do jue smatrati romantinim uspomenama mladosti i ludosti, zabludama o kojima se i danas ne bi dalo govoriti drukije do aljivo. Ali, od jue, do danas, nita vie nije aljivo. Ta davnanja, slatka, naivna, besmislena sintagma u svoj svojoj prividnoj blesavosti jo uvek je i vrlo opaka formula "unutarpartijskog" prebiranja "ita od kukolja" i moralne diskriminacije. Sada, ponovo je zadobila snagu gotovo liturgijske opomene. A ta liturgijska opomena, kao neka ezoterinohermetina formula, najavljuje neposveenim i posveenim neosetan prelaz iz jedne nie, profane klase poznavanja dobra i zla, i drugu viu i sakralizovanu klasu... Slino onom pravoslavnom: "Oglaeni iziite"! - iziite, dakle, vi oglaeni, vi koji nematre sreu da jasno razaznajete spektar neprijateljskih boja, niti sebe umete da potraite na tom spektru! 28. I eto, bezbrino, opet su na obzorju neki "neprijatelji svih moguih boja". Ali, ne samo vie na obzorju, evo sad ve i ovde meu nama i jednobojnog, surog neprijatelja, evo staronovogovornike kazuistike koja, odmah, ba kao u najboljim vojim vremenima,

51

zadobija ubojite i sve ubojitije funkcije. Mnogo daljih rei, inova, dogaaja i dogaaja upozoravaju na obnovljenu staljinistiku paralingvistiku kontroverzu svemu to je u duhu u Titovoj Jugoslaviji izgraeno od pedesetih godina naovamo. Jer, paralingvistike eskapade, pored isto teroristike funkcije (teror - nad jezikom i putem jezika) imaju ponekad i ne male, iako vrlo, vrlo prikrivene teorijske implikacije... to je jo i gore od izravnog zastraivanja. Dragi drugovi, nemam ni vremena, ni volje, da raspredam, da razlaem i obrazlaem na koje su sve naine telegrami doprineli ponovnom javljanju i uzvitlavanju jezikog terorizma. Ubeen sam da su mnogi od vas ve i sami sebi, a i sa sobom, to razjasnili. to se mene tie, siguran sam da su duh i slovo telegrama ponovo uveli u igru i ovu "arenu" burgiju znaenja - bez znaenja, i mnoge druge sline (samo prividne) "burgije", i da je samim tim pokrenut gotovo kompletan opresivni repertoar prvostepenih, drugostepenih, treestepenih funkcija staljinistike paralingvistike i stilistike... Skrenuu vau panju samo na zavrni, najrafiniraniji, dakle, treestepeni smisao ove sluajno odabrane "viebojne" izreke. Ne valja biti "aren", i to ne zato to "polihromija" po sebi nije lepa, ve zato to je opasna: dozvoliti viebojnost "meu nama" neprijateljski je in - sve oko nas i u nama mora biti jednobojno, jednoznano, jednosmerno i monolitno. A to je sasvim moderna, i odmah primenjiva bauk-poruka. 29. "Neprijatelj svih moguih boja" je, pored ostalog, i vrlo naivna slika-klie. Pojava "kliiranja" na kojoj se tako vrsto temelji paralingvistika stilistika (videli smo: samim tim i kazuistika) poznata je i u naivnom slikarstvu. Na primer, Emerik Feje ponavlja isti crte nebrojeno puta, izvlai ga na prozorskom oknu, a zatim od republike do republike, drastino varira boje. I u staljinistikoj paralingvistici, tj. ak i u granicama njene strogo jezike ikonike, izmena boja je legitimna, ponekad je ak i neizbena, jer od sluaja do sluaja menjaju se i boje "neprijatelja svih boja"... Ali Ali, ikooklastiki (ikonoboraki) nagoni se strasno bude i uzvitlavaju im se dirne u osnovne dijagrame, im se pojave nove "mustre", im se pojave nove i drukije, druge drugoslovne jezike figure. Odatle i veliko nepoverenje prema novim, neregistrovanim neutvrenim znacima - i u sferi rei, kao i u likovnoj sferi... Jer se staljinska paralingvistika i te kako da proiriti i na likovnu sferu; ali o tome e tek biti rei. 30. Neprijatelji svih moguih boja" - pored ostaog, u pitanju je i oigledan, oigledno neuspeo "ironian" klie. Ikonika staljinske paralingvistike ima jo jednu upadljivu slinost sa naivnim slikarstvoim: rado operie ponovoljenim "ironinim" mustrama. No, kako ponovljena ironija nikako nije ironina, to je i ovom prilikom re samo o pseudoironiji.

52

Ironija iulo za ironiju nisu ba jae strane novih govornka obnovljenog starinskog Novogovora. Da je Pavlovi, recimo, umesto "olako obeane brzine" rekao "ozbiljno obeana brzina", verujem da bi retko ko osetio lak ubod podsmeha koji bi oigledno iao na raun predsednika Predsednitva CK SKS lino (za mene, ne samo oigledno ve, uzgred reeno, i prilino opravdano), pa verovatno do itave eksplozije ne bi ni dolo... No, to je samo uzgred, ali, uinilo mi se, i neophodan primer, kako se u maniji ponavljanja pseudoironinih kliea gubi svaki zdrav (i kritiki, razume se) ljudski smisao za pravu ironiju. I ba zato, esto se gubi i zdrav smisao za neposredno razumevanje prave teine rei, jer "olako obeana brzina" nije nikakva uvreda, ve samo delikatno, drugarsko upozorenje, dato u lakoj pred-ironinoj formi. Ali, zato, koliko se stvarnih uvreda krije u pseudoironinim klieima, i njihovom manijakalnom ponavljanju. Na primer, neprijatelji svih moguih boja, - ta bratija (zato ba "bratija?") ima i neke svoje samo sebi znane "rabote"! Opet klie. Ali, sada je ve vrlo teko objasniti, ako je to uopte i mogue zato se ovaj uobiajeni izliv "napredne" ironije zasniva na jednom nedopustivom (potpuno nesvesnom) ovinistikom ispadu: zato bi jedna valjana, pa i lepa makedonska re, prebaena u srpski jezik dobila pogrdan smisao? Zato, sem ukoliko tuno-ironini klie nije preuzet iz predratnog vokabulara srpske administracije u Makedoniji... 31. Poto sam na dva-tri primera i dokazao (bar se nadam da jesam) skrivenu ubojitost staljiniski, staljinistiki i neostaljinistikih jezikih strategema, nastavljam sa jednim na brzinu pokupljenim i sasvim nepotpunim glosarom kljunih rei, povaenih uglavnom iz skoranje dnevne tampe. Sve te "kljune rei" (koje su do sada otkljuale i zakljuale mnoge ljudske sudbine) ili su neposredno staljinistike provenijencije ili su po duhu staljinistike. Sve do jedne, dugom dijahronijskom upotrebom, nagomilale su u sebi prejaku energiju opresije, straha, jezikog terorizma, ili bar nepodnoljivih jezikih (i logikih) lai i stilskog licemerja... Ne predlaem sastavljanje spiskove sumnjivih rei - daleko od toga! - niti predlaem pravljenje spiskova drugova koji se njima rado slue. Naprotiv, predlaem re-kultivizaciju akulturisanih rei, njihov povratak u svet civilizovanih pojmova i kategorija i njihovo oslobaanje od nagomilanih insinuacija i drugih intruzija gadosti i besmisla. Da li e neke od tih rei ostati i dalje u politikoj upotrebi, zavisie od pravog i ogoljenog njihovog smisla do kojeg se bude stiglo, a zavisie, razume se, i od same prirode njihove dalje "politike upotrebe". Ovaj Glosar, odnosno STALJINOSLOVAR, mustra je bez vee lingvistike vrednosti, sloen uglavnom prema asocijativnom redu... Gde god nije bilo neophodnonije se zalazilo u obimne egzegeze, sem u dva-tri naroito karakteristina sluaja: - alegorija - re formalno ne figurira u Staljinovom slovaru, ali je, u neku ruku, Veliki Teolog umeo itavom ljudskom ivotu da da

53

alegorijsku snagu srednjovekovne pasionske igre (igre stradanja i strasti). - "ovekov ivot, ako ita vredi, neprekinuta je alegorija..." ukoliko ga ne prekinu. "ivot je kao i Sveto pismo, figurativan"... - ) Don Kits, Pismo Dordu i Dordiani Kits, 1819). - aluzija - etym, od alludere, veselo eretati, eretanjem podsticati ideje i "neeksplicitne evokacije", itd. Staljinoslovar istoj rei pridodaje negativan naboj i pripisuje joj znaenje koje (nejasno dodue) prevazilazi nadaleko njene stvarne (civilizovane) semantike granice... U naoj upotrebi, u poslednje vreme, dobija i izvesne metafizike prizvuke. - relativizacija - u modernim evropskim jezicima, uglavnom samo kao filozofski pojam - "relativizacija vremena i prostora", ili "relativizacija istorijske svesti", itd... Kod nas, uglavnom kao sinonim za skeptina zakeranja (intelektualaca); katkad i uz insinuacije o verovatnoi neke, tek nagovetene duhovne sabotae. Re je novija, dakle, neostaljinistike provenijencije, ali je u najboljim traidicijama Velikog Teologa; jer ta je, ta bi moglo biti suprotno od "relativizacije"? - ta drugo do "aipsolutizacija", dakle "konvezrija ka apsolutnom, ka apsolutu". - stav (neodvojivo od kategorizacije), pravilan stav, nepravilan stav - podrazumeva, uglavnom, marcijalnu statinost figure. Moda se zato nikad i nikako ne moe rei "mudar stav", jer je mudrost kinetika, a ne statika. - pravilan, pravilna, pravilno - omiljeno Kobino iskazivanje dobre volje (u filmskoj interpretaciji). Kao standardni filmski lagvort praaavilno! - ima je, uvek, pored pounog i ne malo katarzino dejstvo, na iroku publiku. - ponaanje, syn, vladanje - svaki pomen "ponaanja" ak i u snishodljivom pluralu (npr. "nae ponaanje") uvek izaziva, kao i kod svih aka prvaka odreene, unapred lako odredite uslovne reflekse. - odbranako ponaanje - vrlo zvuna Staljinova lina "stilema" iz vremena velikih istki. Na prvi pogled, i za normalan ljudski mozak, teko je postaviti distinkciju - ta je "odbranako ponaanje"... a ta odbrana, i legitimna odbrana. Dugom i izvitoperenom upotrebom, sintagma je zadobila vrlo specifina semantika svojstva i odnosi se, uglavnom, na one koji saterani u oak, poteu i detinjaste argumente u svoju odbranu... U najveem broju sluajeva, neoprezno, ishitreno "odbranako ponaanje" preobraa se u mazohistiki samopoziv na "izvlaenje pouke..." - pouka, izvlaenje pouke - pouke se ponekad izvlae (i dele) kockom, ali psihopolitike finese ove Njegove metode suvie su komplikovane da bi mogle biti objanjene u nekoliko rei. - antipartijski, antipartijska, antipartijsko - npr. stav, element... ili grupa, platforma... ili, delovanje, ponaanje. Pridev sa bogatom mogunou pridevanja, koji je, uzgred reeno, sa prerastanjem KPJ u Savez komunista izgubio svaki jugoslovenski jeziki legitimitet, i zadrava samo svoj negdanji, dijahronijski smisao. Pa ipak, ima snajperista koji ovaj pridev-projektil, ovaj dum-dum pridev rado ispaljuju, na izgled nasumce, na izgled u svojstvu slobodnih strelaca, i

54

na izgled na sopstvenu odgovornost, mada, bar do sada (ni na poslednjem "plenumu", ni posle njega) koliko znam, niko nije pozvan na odgovornost zbog neovlaenog potezanja snajpera. - antinacionalan, antinacionalna, antinacionalno - npr. stav, elemenat, ... ili grupa, platforma... ili, delovanje, ponaanje... Jednaenja sa prethodnom odrednicom (cf. supra), obino se javljaju u razdoblju tzv. maspokreta. O dubljoj vezi izmeu nacionalizma i staljinizma, bie jo rei u ovom Glosaru (cf. infra). - lik, moralni lik - katehetiki stereotip koji diskretno otvara vrata hipokriziji (hipokrizija, doslovno - licemerje ), samim tim to razdvaja pojmove "lik" i "lice". - pravo lice - odredba koja, bez obzira na njenu teroristiku funkciju, sama sobom potpuno obezvreuje prethodni pojam, jer se pretpostavlja da svaki "lik" i svaki, ili skoro svaki "moralni lik" ima i svoje "pravo lice" to se, inae, u staljinistikoj kazuistici dosta lak, i vrlo esto, vrlo rado i vrlo iscrpno dokazuje. - moralni lik i moralna linost (esto i kao neskriveni antipodi) pojmovi "liost", ceovita linost, itd. potpuno su izvan ovog Glosera, pa zato antitet staljinistike moralke lik/linost zauvek ostaje nedovren, i nedovriv, iako kontrapozicija uvek i realno postoji. Slino, u evropskim jezicima, persona (etym, pozorina maska) i individua (etym, nedeljiv )... Otuda u staljinskoj kazuistici se toliko raspreda o "liku komuniste", a nikada o "linosti komuniste", iako se u tekim trenucima, i bez izriitog pozivanja na inkriminisanu re, uvek apeluje na linost, a ne na lik... komuniste, borca itd. ("Individua", dodue, figurira u Glosaru, ali samo veoma pogrdno, sa ostalom bratijom i njima slinim i onima svih moguih boja i njihovim rabotama... itd. ) - lik komuniste - u ivotu uvek kao uveban stereotip; u umetnosti socijalistikog realizma ak i strogo normiran stereotip: pogled u daljinu, iznad linije horizonta, izraz blaeno relaksiran i bez ezopovskih promisli, bez traka skepse, bez ironije, bez samoironije, bez samosaaljenja; ponekad, naroito u skulpturi, idealni lik se dopunjuje idealnim gestom, ruka ispruena prema dalekim daljinama, otvorene i lako oputene ake, dlan nagore... (rimski konzulski pozdrav, a docnije i carski, podrazumeva dlan okrenut nadole i istegnute i ukruene prste... klasian gest pritealaca vlasti). - vlast u dijastoli, obino jo i borba za vlast - u godinama koje detaljno romansira istorija SKP (b), "borba za vlast" je krajnje opasna odredba koja je uvek ila na glave onih koji ili nisu imali nikakvog udela u vlasti, ili su vlast izgubili, ili su bili na najboljem putu da je izgube. - jedinstvo - jedan lep i svima nam drag, i krajnje neophodan priziv stvarnoti, kao rutinski termin, a u izopaenjima paralingvistikih navika o kojima je re, dobija ponekad i groteksne oblike. "Jedinstvo" kao retorska figura dozvoljava ak i stepene poreenja: "... sa ove sednice moramo izai jo jedinstveniji!" Ma kako zvualo udno, metalogika Luisa Karola dozvoljava sline neverovatnosti. Ako se dobro seam, i ukoliko nisam i nehotice izmislio, Alisa Lidel je u

55

jednom trenutku sebi dozvolila mogunost da od jedne Alise, postane jo jednija! - konfrontacija - etym, confrontare, confrontatio, jo u XIV veku u jednoj frc. lat. Bibliji... kao teoloki ojam; u XVI veku u engl. prema ranijem frc. "isprsiti se pred neprijateljem". Razume se da je dvojni smisao rei godio uhu naeg Monog Paralingviste, i da je dostavio smisao izraza "elom u elu" imao i te kako vanu ulogu u njegovom praktinom i teorijskom romansiranju politikih dogaaja... Manje je jasno zato je i u naim domaim, domainskim, srpskim okvirima "konfrontacija", i kao stvarnost politikog ivota a i kao alegorijska slika, zadobila izrazitu popularnost jo u XIX veku (cf. Ilija I. Vukievi, manje poznat srpski pisac 1866 - 1899), Pria o selu Vraima i Simi Stupici: "Dotada se mislilo... da je u svakoga pameti podjednako, taman koliko kome kapa pokriva, ali tada i pametni i pametniji udarie svaki na svoju stranu i poee meriti meu sobom svoje glave i ono u glavama. Bilo na ravni, ili na kosi, im se dva Vraana susretnu... , pa posle udri glavom o glavu, jer se bejae ulo meu svetom da je onaj najpametniji ija je najtvra glava. No kako sve te glave nisu bile tek ta onako, to jo sunce ne sastavi ni jedan ceo put preko neba, kad meu Vraanima nije bilo ve nijednoga koji nema bar s jedne strane glave jo po etvrt, kao dometak..." - konfrontacija, proireno u konfrontacija sa nacionalizmom - s obzirom na Vukievievu priu o selu Vraima, lupanje glavom o glavu u bratskoj konfrontaciji ve je podavno na nacionalni obiaj; razume se da se on prenosi na konfrontaciju sa nacionalizmom. - nacionalizam - to se nacionalizma tie, bar u dravama realnog odnoisno irealnog socijalizma, nacionalizam je uvek konsekutivni sindrom; on ne nastaje sam po sebi. U stvari, svi socijalistiki nacionalizmi (za razliku od nacional-socijalizma) duboko su nadahnuti Staljinovim tezama (o jedino moguem) razreavanju nacionalnog pitanja... o podeli na napredne i manje napredne nacije, o podeli na napredne i manje napredne istorije; svi socijalistiki nacionalizmi su prepuni idiosinkrazije prema bilo kakvim urbanokosmopolitskim emocionalnim rezervama u odnosu na agrarnoemocionalne nacioanalistike egzaltacije... - nacionalizam, bitka sa nacionalizmom - bitka - ne volim tu re; u sferi ideja nema bitaka, nikad ih nije ni bilo, ima kojeeg drugog daleko sloenijeg od jedne obine vojnike bitke. Ali, Veliki Strateg voli vojniku terminologiju i poto je ve izmislio nacionalizam bacuibakab po formi a socijalistiki po sadrini - on uvek rado ulazi u polu-vojnike bitke sa nacionalizmom, ali, ini se, najee se namerno postavlja ekscentrino u odnosu na epicentar izazvanih zemljotresa. - bitka sa nacionalizmom, ali sada kompetentnom metodom marksistike analize - prvo jedan aktuelan citat, pa onda neto malo i analize: "Uprkos takvom saznanju, naa borba protiv nacionalizma... (itd)... i s tim u vezi jedno pitanje. Zato nije dovoljno irok krug intelektualaca koji kompetentnom metodom marksistike analize..."valjda treba spremno da krenu u ljuti boj sa nacionalizmom i, razume

56

se da ga kompetentno ree u svoju (iju?) korist? Izgleda da je samim tim (iznutra sapetim pitanjem) nesvesno ponuen i odgovor koji e retko ko od naih kolskih marksista-lenjinista jednostavno i asno priznati: "metodom marksistike krktike analize" (a na osnovu Staljinovog modela) nacionalizam nije nigde jo nadmudren. Nije nadmudren ni u Baskiji, ni u Irskoj, gde se marksisti i ne trude da ganadmudre; nije nadmudren ni tamo gde se pomalo, i na svoj nain, trude: u Tadekistanu, u Uzbekistanu, a ve koliko sutra, ili veeras, kada izbije u svoj svojoj virulentnosti, nee kompetentnom metodom "marksistiko"-staljinistike paralingvistike biti nadmudren ni u samoj Rusiji. - bitka sa nacionalizmom, npr. u Poljskoj - najdublji, rekao bih gotovo psihosomatsku analizu, pa samim tim i najmudriju kritiku nacionalizma u Poljskoj, dugujemo (tanije, ja je dugujem!) grofu Vitoldu Gombroviu - beskuniku i disidentu. I obratno, treba li ikome dokazivati (ak i naim profesorima marksizma-lenjinizma) da je kolski marksizam izgubio tu istu bitku, u toj istoj Poljskoj, bar za jedan dobar vek unapred... Grof Vitold nije iao ni u kakve bitke, ali je, to-bi-no-rekli, ba "relativizirao" stvari, u upravo je relativizacijama, i samo tako, pronikao u sr poljske (pa i svake druge) nacionalistike frustracije. 32. Za analizu nekih specifinijih daljih osobenosti staljinskoplemenske -(nacionalistike) - paralingvistike (cf. Staljinsko pleme... roman, ako se ne varam) valjalo bi Glosaru pridodati jo jedan broj glosema zakonitih, izgleda, i sasvim neizbenih u trenucima filostaljinske patriotske simulacije. Kod tih i takvih glosema nagovetavaju se ponekad i morbidne tenje da se omogui magijska promocija simulirane patriotske fraze u rang "mobilizacione" parole, i da se ubedljivost rei dovede, ma i prividno, do efektivnog, dakle, stvarno magijskog paroksizma. Evo. Evo, sledi nekoliko karakteristinih naih i nakih, nedavnih primera: - krvave glave... koje se valjaju po podu - leevi usnulih vojnika - tela silovanih devojaka i ena - rei koje su se nedavno mogle uti u Predsednitvu Gradskog komiteta neposredno pred istorijski plenum... Nadam se, elim da verujem da je u pitanju folklorna simulacija patriotskog vanumlja. Ili: - urvina, vojska u urvini - meni nerazumljiva metafora ili ak nekakva, neija poneta pa uputena alegorija; navodim je samo iz puste akribije. - soko, dakle soko ptica siva, gnezdo sokolovo - "Smatram da u mukama, buntu, ogorenju i navodno nelegalnim zborovanjima kosovskih Srba i Crnogoraca nema ni trunke srpskog nacionalizma, ali ima opomene da je sokolu dogorelo do gnezda". - krv - "Srpski narod je do svoje slobode uvek dolazio preko krvi.

57

- prag, prag kuni, problem kunog praga - "Kad se ve govori o tom problemu kunog praga, mislim da ni jednom komunisti nemoe da padne na pamet da razgovara o odbrani praga na nain silom". Nezgoda je samo u tome to nje sintagma suvie glasno odjeknula i izvan komunistikih redova. - vojnik, ii u vojnike - "Ovde se s pesmom ilo u vojnike". 33. (U daljnoj konsekvenci upornim ponavljanjem pseudopatriotskih glosema izazivaju se i izvesni amanistiki efekti koji postaju naroito aktivni kad se magijske elje opteg tipa ukrste sa dotle prikrivenim potiskivanim oseanjem nacionalne frustriranosti... Neizbene su analogije sa dovoenjem Velikog Voda u koneksiju sa Petrom Velikim, a posebno sa Aleksandrom Nevskim, pogotovo, kad je ovaj potonji na brzinu bio priman u Partiju, negde 1942. - lider - (srpsko-engleska re za ono rusko i slavenoserbsko "vod") u viim i najviim stanjima pseudopatriotske egzaltacije, a pre jo no to je termin lider zavladao svetom, Josif Visarionovi je u retkim prilikama bio titulisan kao Veliki "Vod"... u parantezi, bilo bi zanimljivo kako ideoloke komisije CK SKS gledaju na reijski izvrsno ostvarenu TV reklamu za novu, muevnu kolonjsku vodu... VOD... sa nenim refrenom "Vod je stigao, vod je stigao..."? - lider - (srpsko-engleska re za ono rusko i sloveno-serbsko "vod") - ali sada u sasvim novom kontekstu: Srbija je umorna od lidera - ini se da se na ovoj znaajnoj filozofemi nekog novg, nekog nanovijeg naeg politikog posmodernizma (stilema je inae nova po obliku, ali je tipino paralingvistika po sadrini) ipak vredi malo podrobnije zaustaviti, da vredi prekinudi Gloser koji je, po sili stvari, ispao neto dui no to sam eleo... itd. 34. Da li je Srbija umorna od lidera, da li je uopte umorna i od koga, i od ega, ili je, moda neogranieno neumorna? U parentezi, dakle, - poetine, polupoetine, sasvim nepoetine, a ipak lirske, bolje rei oajnike varijacije, moje line, na ve otpoetu temu: SRBIJA JE UMORNA OD LIDERA. Da je Srbija umorna, dragi moji drugovi, to vi vrlo dobro znate, va kao i ja, kao to i svi znamo. Srbija je stvarno umorna, ali ne samo od lidera (ako je pravih i mudrih uitelja i predvoditelja ikada i imala), umorna je od polu-lidera, i od lidera, polutana, a njih je uvek bilo u zadivljujuim (i zadavljujuim) koliinama, i nikada joj nisu zafalili. Umorna je ta naa Majka Srbija od lidera kojih nema i od njihovog pripovedanja i od njihovih "ribanja i ribarskih prigovaranja" i koja je, i bez svoje volje, ogrezla do preko uma svoga. Umorna je, kakvog li uda, i od sopstvenog umornog razuma, od svog "narodskog" zdravog razuma koji ne razume vie nita... Umorna je ta naa Majka Srbija i od svoje polu-politizirane inteligencije i od svoje estoko prepolitizirane poluinteligencije. Umorna je, reju, od sops tvenih politikih "pozicija"

58

i od svojih roenih "opozicija". A tek kako je Srbija umorna od mrzitelja znanja i pameti, od zlobe prema izuzetnima i izuzetnosti. Umorna je i rezignirana egzodama talentovanih koji svake godine, u veem broju no Srbi i Crnogorci sa Kosova, ishode iz Srbije i Jugoslavije, ukleti besposlicom, ali i neutaenom mrnjom bezvrednih i nesposobnih. Srbija je umorna od poigravanja nacionalnim dramama i od njihovog razbijanja u sitne aspre i groeve dnevne politike. Umorna je od svoje istorije koju ne razume i nad kojom se udi. Umorna je od tekih, traginih, moda i nesmislenih ratova koje je vodila, a jo je umornija od sulude apoteoze tih ratova i od truba i doboa koji, i na uzmaku dvadesetog stolea, jo odjekuju u njenom duhu i sluhu. Srbija je umorna od svoga straha od apstrakcija, od viih apstrakcija, pre svega, umorna je od svog uproenog rezonerstva, od svog konkretizma... najnekonkretnijeg na svetu. Umorna je od fabrika koje ne rade niti e proraditi, umorna je od zaputenih i izopaenih gradova, od zagaene prirode i zatrovanih reka... Srbija na istoku, Srbija na marginama civilizacije, umorna je od civilizacije koja je nikada nije valjano ni dodirnula. Srbija je umorna od sebe same, od svoje palanke, od svoje palanake samodestrukcije... Ne, nije to "dekonstrukcija" ve nepovratno samorazaranje, samounitenje panikom od drugog i drugih, samounitenje nepovratnom zavadom sa drugim i drugima. To je samorazaranje heterofobijom i mizoneizmom; to je autodestrukcija samozatvaranjem u zaarane krugove sopstvenih fikcija koje nam sve sigurnije obeavaju sve izvesniju sudbinu poslednjih balkanskih indijanaca u Evropi... Srbija je umorna od nepotrebne snage podivljalih rei koje je zavaaju samu sa sobom i svetom u kojem ivi. Srbija je umorna od svoje zavade sa Evropom koju ne poznaje i ne razume, od zavade sa Srednjom Evropom koju nipodatava i prezire, umorna je od svoje neobjanjive i komine austrofobije... devedeset i devet godina posle svega... umoirna je od svoje istone opcije, od svoga narodnjatva, od svoga slavjenofilstva, od svoje mini-mesijanske sveslobodarske opsecije, umorna je od svojih svenarodnih i svenaprednih prometeja, od svog veitog pravoverja, od svoje politike i svake druge ortodoksije... 35. Srbija je umorna da umornija ne moe biti i zato je podlona zaluivanju; podlona je maijama i samomaijanju. Kad joj zafale magijske vetine probranih i sapetih rei na koje se toiliko navikla, batrga se u kuinama simbola i simbolizma, samu sebe zaplie a ne rasplie, a kada joj, svoj samozapretenoj, urijanev slovar nije dostatan da isakae svoje neshvatanje sveta u kome ivi, gradi sopstvene, prirune simboloke vokabulare, i nepotrebno cepajui duu svoju rastre se izmeu semiofilije i semiofobije. I na kraju je izigrana, zaglupljena i poniena nadmudrivanjima svojih nedouenih ikonodula i nedoumnih ikonoklasta.

59

Onaj staromodni Novogovor, dok jejo bio sasvim mlad i svemoan, ipak se, i tada, klonio svih izraevina duha, oka i prstiju koje danas nazivamo znacima i simbolima. A kada se, iz praktinih ili ideopropagandnih razloga morao miriti, bar sa nekim od njih, i usvajati ih, i tada je ostajao veomanepoverljiv pred mogunostima njihovog tajanstvenog iskazivanja. Tu negde, ini se, tu bi se negde dali razabrati i daleki koreni nae sopstvene, srpske (i komunistike i nekomunistike) semiofobije. Zaostalo je u naim pokolebanim, i paralingvistikom razorno razdraenim duama, mnogo nepoverenja, mnogo zebnje, zaziranja, stgraha, ak panike od nepoudnog govora znakova i (to je isto, samo s druge strane osmotreno), mnogo predubeenosti da se znacima i simbolima moe "rei" vie no to se srtvarno moe iskazati... Nae bake su negovale svojevrsne vetine "govora cvea", ili ak - "govora lia", a neto docnije, rudimentarnim kodiranjem usposrtavljale su i svojevrstan "govor potanskih maraka" - naivan nain da se nemuto sporazumevaju sa svojim dilberima... Neto od takvog, dozvolite mi, ba palanakog neshvatanja stvarnih moi i stvarnih dosega "simboloke funkcije", pokazuje nedavna, ne mala uzbuenost povodom nekoliko plakata i jednog famoznog nagrienog lista.(2) Dakle, nagrien list (glogov, kau - nisam proveravao) sa tragovima zuba nekog, kau, vampira, to bi se, precizno reeno, smelo protumaiti jedino kao parasimboloka figuracija, koja upravo kao svesna simulacija simbolokog iskaza nuita sama po sebi ne kazuje. Jer simbol, pravi simbol, ak i kada neto iskazuje - ba nita ne kazuje. To je prvi postulat komaparativne (ipak naune) simbologije... Znam da je malo tee shvatiti taj postulat, ali ta mogu. Drugim reima, simboli su u naelu polisemini, ukoliko im nasilno ne nametnemo monosemiju - ali tada ih razaramo, i oni kao simboli prestaju da postoje i preobraaju se u sintemu ili, neto jednostavnije reeno - preobrauje se, (tj. preobrauju ih oni koji ih kao simbole razaraju) u dizajnersko znakovlje, u potroake ili politike slogane. Dakle, u svojoj prvoj pojavi, nagrieni list (valjda zubima vampira) parasimboloki je paradoks koji se jednovremeno i tobo nagovetava i odmah samoironino ukida: jer koji bi vampir sam zarizao, tj. okusio smrtonosnu biljku? Ovo, i ovakvo moje tumaenje neskrivene logike kontradikcije na kojoj je paradoks sazdan, strogo uzevi nije korektno, nije ak ni dozvoljeno, jer su simboli neprenosivi, znai neprevodivi na jezik diskursivne logike, ak i kad su vie ili manje ironino odsimulirani. Prema tome, ako je neko od mlaih Srba, i sa smislom za humor, hteo da se podsmehne jednom... pre svega, ipak, izvinite... primitivnom mentalitetu zasnovanom na semiolokoj paranoji, onda je to magistralno i uspeo... Ali, sada nastupa neto to vie nije vic, nije ak ni anti-vic, nastupa neto mnogo ozbiljnije i opasnije. 36. Nastupa sada najednom nae pravoverno i na osude uvek spremno ikonoborstvo. Udariti na slike, najbolji je nain da se

60

unapred i sigurno o bezbedi od uroka i urokljivih semiolokih podvala. To je apotropajska (naivna, uzaludna itd.) logika svakog ikonoklazma. Na primeru koji u razraditi, jo e se jednom pokazati do koje su mere apsurdne paralingvistike sheme starogovorne svesti, ak i kada se iz sfere jezika prebace u svet likovnih priloga... znaajnih po sebi, ali sasvim beznaajnih, svejedno. U svakom sluaju, drugovi, ako iole imate volje da se uputate u simboloke dipute - onda, molim vas, oprezno. Sa simbolima samo vrlo oprezno, i to manje ih podvrgavajte diskursivnom ralanjavanju! Ako ne verujete meni, verujte jezuitima, koji su zabranjivali tumaenje obinim, profanim reima ak i sopstvenog, dakle, verskog znakovlja, a svu onu drugu ornamentiku i u njoj nagomilane metafore, alegorije, apologe i simbole kojima je, inae, jezuitski s til zvani barok obilovao u neogranienim koliinama, preputali su linim, slobodnim, dakako i vrlo efemernim asocijacijama, pa i tumaenjima. Ali, poto ste se ve upustili (ili su vas na to naveli) da "pomerate to nije za pomeranje"(Platon), priupitajte se da niste moda izmanipulisani. Najvii stepen manipulacije ljudima je onaj, i onda je postignut, kada se oni dobro zapetljaju, pa i nehotino otpoinju sami objanjavati ono to bi drugi (lukaviji) rado rekli. A za tu i takvu manipulaciju mogu dobrodoi beznaajni, nejasni i sasvim nedoreeni parasimboloki vicevi, koji po prirodi stvari i ne podleu mogunostima iole ozbiljnog diskursivnog parafraziranja. U dve rei, tehnika je ista ona koja je primenjena i u Vunenim vremenima... Svojim mudrim i pravovernim, i revnosnim "analizama" pesnikog jezika, proneli su tada nai drugovi (moda su neki od njih i sada, ovde, meu vama) slavu jednog antititovskog slogana irom sveta. Ako i u ovom sluaju nastavite, drugovi dragi, sa slinim amaterskim (ak i politiki amaterskim) egzegezama, nemojte se uditi ako uskoro Famozni Glogov List vidite i na nekim bedevima. Ko je, onda, i ta je doprineo itavom tom hepeningu, i zato? 37. Srbija je umorna da umornija ne moe biti i podlona je svakovrsnim arima i maijama paralingvistike (i semioloke) paranoje. Jezike zamke staljinizma prerastaju okvire govora i pisane rei, zalaze u svet likovnih umetnosti, pa idu i dalje, proiruju se i na semiologiju (i morbidni, dakle, kliniki simbolizam) svakodnevnih pojava. Nameu nam se mrane liturgije, i otvaraju se mogunosti za jo mranija tumaenja, predvidanja i za sve novija i novija autosugestivna inodejstva beznaa. inodejstva su to bezralonog ina... l acte gratuit... izvan konteksta kulturnog smisla. Eto, tako, na primer, nigde se u svetu ne podjaruje tragalaka hajka za vodoskocima demontiranim i raznetim pre pola veka, niti se oko takvih banalnih dogodovtina velegradske svakodnevice ispredaju sistematski satkane mree za hvatanje nevidljivih krivaca. Sklon sam da i u ovoj udnoj i naoko beznaajnoj priici iz stvarnog ivota nae svakodnevice vidim dalekosene recidive

61

urijaneve paralingvistike paranoje. Svuda, i na svako koraku, treba traiti krivce; svakog treba okriviti, ili ga bar dovesti u situaciju da se priupita nije li i on sam pomalo kriv za sve i svata, ak i za demontiranje jedne fontane koja je demontirana onda kada se veina inherentno okrivljenijh jo nije ni pojavila na ovom svetu. Moram samo da napomenem da je ova najnovija para ili tanije metalingvistika novela tajanstva i mate, istovremeno i jednostavnija i daleko zapetljanija od ranijih. Krivaca je i vrlo mnogo, i niko nije kriv, ali je, ipak, pre svega, re o jednom jedino moguem velikom krivcu koga "Politika" ne sme da imenuje, ali nam dozvoljava da ga u svojoj mati, itajui iz dana u dan traginu priu o demontiranju jedne velegradske prskalice, ivo zamislimo. Doista, nije teko zamisliti krivca u sveanoj uniformi, na velelepnoj tgezarijskog tribini zbog koje je fontana morala biti naas uklonjena. Nije teko zamisliti tog naeg krivca kako otpozdravlja razdraganom narodu koji promie u povorci... A ipak, to je sve veto ispletena la. Ta zlosrena fontana, taj vodoskok, ta prskalica, - dozvolite mi da je tako nazovem, jer sam je ja, ja lino i od najranijeg detinjstva, toliko puta gledao i kako radi i kako ne radi, - elem, ta fontana, taj vodoskok, ta prskalica stajala je tamo gde je stajala i za vreme svih tih pominjanih parada. Defilovao sam u paradama i tano se seam. Uklonjena je tek kada je Beograd dobio prve trolejbuse, a to je ve bilo vreme kada su parade poele izlaziti iz mode... U nedavnim partijskim raspravama i rasprama, neko je rekao: "Imam utisak da neka udna, perfidna ruka vue konce, a ne znam odakle..." Voleo bih da poverujem kako je ipak re o samoindukciji u tamne vilajete duevne nesigurnosti i strasnog svesumnjienja. 38. Dozvolite mi da ispriam jo jednu krajnje neverovatnu noveletu koja se savreno uklapa u tezu da bezumlje, zaeto u sferi bezumnosti jezika, lako prekorauje tanunu graninu liniju izmeu sveta rei i sveta vidljivih simbola, izmeu sveta rei i sveta vidljivih simbola, izmeu sveta simbola (uopte) i sveta stvarne stvarnosti. Dakle, re je sad o jednom morbidnom nadgrobnom inu - i inodejstvu. U nekoliko mahova posle njegovog pada (setiete se ijeg), bio sam u prilici da mu u ime ljudskog dostojanstva, njegoog i mog, na ulici ili u kafani sisnem ruku. Uinio bih to isto i ozefu Fueu, vojvodi od Otranta, koji je dodue imao neto vie pameti od naeg zlosrenog vojvode unutranjih dela... Ali, evo sada pitanje - ko smo to mi i gde smo? Imam, pre svega, u vidu prolovekovna okupljanja potovalaca na grobu Cvetka Prebijaa, tj. Cvetka Rajovia, Miloevog Fuea. Dogodovtinu znam iz kazivanja moje babe, a Slobodan Jovanovi, valjda kao ubeeni obrenovievac, tu bruku nije zabeleio. Ali, evo sada ponovljenog pitanja - ko smo to i ta smo, i kakav smo to narod koji oboava ministgre policije?... I tako su nedavno, a u sledu suludih dogaanja, drugovi bili i na grobu naeg Vojvode od Otranta, Aleksandra Rankovia, i nikoga to nije ni zaudilo ni uplailo. Teko je prisetiti se pononih liturgija nad sveim grobom jednog traginog

62

mladia koji je imao ast (i zaduenje) da u poslerevolucionarnoj Srbiji zauzme poasno mesto ministra policije... Da li smo ikada odigrali zagrobni sveani ples (pre balkanski ritual poistoveenja sa pokojnikom) nad grobom nekog naeg ministra prosvete, ili nam uvebavanje novih inodejstava tek predstoji? 39. Da li su i dnevni i pononi rituali nad grobovima ministara policije sastavni elementi opteg scenarija irenja nesigurnosti i straha? Da li je re o indukciji spolja, ili o samoindukciji? Za moje shvatanje gotovo je svejedno; vanija mi se ini sama metoda: ilogizam govora i govorenja veoma je mnogo doprineo da metafiziki strah dobija neke fizike i gotovo materijalne, bezmalo sasvim opipljive oblike. Evo nekoliko razumnih rei oveka koji se otima naletima ilogizma; jednostavno i iskreno izgovorene su u proteklim raspravama: "Ja moram da kaem da se uselio strah meu graane, uselio se strah u kue i meu ljude, ali ne vie u tuu kuu. Ja sam doiveo neku no da me moje dete pita: tata, ta se ovo zbiva"?... i kao da se svi pomalo detinjasto pitamo: ta se to zbira? - dok nevoljno oslukujemo zagluhnutu buku uspaljenih, uspaljivih i ve uveliko na zlo osamostaljenih rei jedno naopako probuenog starogovornog Novogovora. Kakva graja... 40. Kakva graja, kakva zagluhnuta buka usplahirenih, uspaljenih, uspaljivih i zapaljivih rei? "Drugovi, nemojte zapaljive rei gasiti benzinom. Ako se kae da su neke rei zapaljive, nemojte benzinom. Hvala". Zavretak jednog od nedavnih izlaganja. 41. Simbolizam plamena kao heraldike lekseme, tavie, ak i kao metonimijske antistaljinistike stileme, kao figura koja istovremeno treba da oznai i da potpomogne procese slobodne misli i da podri njeno dostojanstvo... Ali, na alost, postoje i obrnute baklje, i nadole okrenute buktinje. Plamen je u heraldici netipian znak, pogotovo u heraldici zemalja koje su svoje grobove naknadno iskomponovale prema sovjetskom uzoru. Na sojvetskoj paradigmi, u definitivnoj Staljinovoj stilizaciji, a u itnom platu, prikazan je zemljin ar i sunce koje se sa istoka raa, to valjda treba proitati: "daleko je sunce, ali sve e vas obasjati!" to se buktinje tie, ona se dosta retko, ali provereno, moe ponekad pronai na "ekslibrisima", po bibliotekama slobodnih mislilaca, poev od XVIII veka, pa naovamo. U Srpskoj akademiji znanosti i umjetnosti imao sam ast, koji dan pre opratanja od svih njenih asti, a povodom Titove smrti, da odrim besedu o Titu i o simbologiji plamena... upisanoj u samo bie Nove Jugoslavije. Na alost, u simbologiji je poznat i fenomen inverzije simbola. Naveu

63

samo jedan primer: pitagorejska, pa zatim alhemiarska petokraka u srednjem je veku, vrhom nagore okrenuta, oznaavala boanski princip apsoluta, dok je vrhom prema dole a noicama nagore jednostavno iskazivala blisko prisustvo- avola. Dakle, svaka amblematska ideja, moe se okrenuti naopako, invertovati se ili pervertovati, to e sasvim jednostavno rei da i vatre, naopako okrenute, nisu vie amblemi slobodne misli, ve piromanska alatka... Toliko za uvod. 42. Ko se to igra vatrom? Ko je taj to poziva nae umorne i pometene due na piromanska inodejstva? Na alost, rekosmo, postoje i obrnute baklje, i nadole okrenute buktinje. Okrenuti baklje naopako - ko nas na to poziva? Drugovi, ja to stvarno ne znam, ali ba kao i vi, nedavno sam mogao da proitam u "Politici": Sveano spaljivanje Guberevca: "Bolnica za leenje duevnih bolesnika... od davnina zvana Guberevac, seli se na ivljenja dostojnije mesto. Tim povodom, a kao znak inata prema doskoranjoj zdravstvenoj politici..." itd. Zatim: "Stoga vas pozivamo da vaim prisustvom uveliate nau radostna SVEANOM SPALJIVANJU GUBEREVCA... Dobro nam doli!" "Politika" koja je, malgre tout, jo uvek pomalo i ona dobra stara "Politika", nije mogla da ne odvrati ironinim otpozdravom: "Bolje vas naoli!"... Moda e mi neko rei da je u pitanju neka moderna vrsta terapije, ali ipak, ja gnusnost same zamisli razumem, i jedino mogu da razumem kao iracionalnu inauguraciju liturgije paljenja zgrada, bolnica, parlamenta... liturgije, koju, hteo-ne hteo, pamtim iz davnanjih dana moje rane mladosti. 43. ovek je lepo rekao: drugovi, nemojte vatru gasiti benzinom... i u pravu je, jer piromanske liturgije otpoiju prvo u sferi rei, zapaljivih rei... dok se benzin ve obilato sliva preko knjiga i biblioteka, preko biblioteka i bibliofila, naroito onih koji u svojim knjinicama uvaju raritete sa ekslibrisima iscrtanim u znaku vatre. ovek je lepo rekao: Drugovi, nemojte vatru gasiti benzinom! Paipak, dva-tri dana posle oine najave o paljenju Guberevca, svi smo jedne veeri u TV dnevniku mogli da vidimo kako se benzinom polivaju ne samo ideje, ve i ljudi... Drugovi, da li ste gledali taj dnevnik, i zar vas nije sramota? - Mene je sramota! Koja energija mrnje, kakva eksplozija zlobe, koji udarci izvitoperenih argumenata baeni na glavu jednog oveka, u iju kulturu, znanje, potenje niko ak ni meu prisutnima, nije posumnjao - ali su udarci, izgleda ba zato i bili toliko ostraeni. Da li je tano da je Ivan Stojanovi(3) neposredno pre toga, a zbog sranih smetnji, bio sedam dana u bolnici? Ako je tako, dogaaj bi se mogao shvatiti i kao pokuaj ubistva pred kamerama. A re je bila o jednoj banalnoj direktorskoj smeni. U novoj Jugoslaviji, ak se i ratnim zloincima sudilo uz potovanje elementarnih ljudskih prava. Koje je, meutim, sve uvrede imao sasluati taj ovek, koje navale rei zaguenih mrnjom!... Mislim da

64

bi ovaj televizijski dnevnik trebalo obnoviti i ponoviti za sve jugoslovenske centre i dati ga na referendum sa jednim jedinim pitanjem: je li to Titova Jugoslavija? Izjavljujem pod punom odgovornou, da me je predstava teatra uasa, koji sam imao prilike da vidim i da pratim na TV ekranu, apsolutno porazila. Pitam se ta bih sve video i uo da sam prisustvovao plenarnoj sednici CK SKS (zato je novine sve ee nazivaju "plenumom"... nije li to jeziki atavizam?). A ta bih tek doiveo da sam uzeo re i izgovorio sve ovo to sam sada napisao? A da bih izgovorio; izgovorio bih! - Verovatno da ne bih nimalo mirno odsluao i odgledao katigovanje glavnog krivca, izumitelja nepoudnog jezika, prepunog kojekakvih jezikih svinjarija: aluzija, alegorija, antiapologa, metarofa i ezopovskih zamki? Da li bi me moda i razraunavanje sa Pavloviem, koje nisam video, ba kao i razraunavanje sa Stojanoviem, koje sam samo delimino video podsetilo na ranu mladost i na Ufine urnale iz godine 32/33, koji su bez ustruavanja, ak i sa hvalisanjem, prikazivali prva "ubistva pred kamerama" jevrejskih intelektualaca, i intelektualaca uopte? 44. Tri ili etiri navedena dogaanja (hepeninga) nisu ni u kakvoj kauzalnoj vezi. Ali negativna energija zlih slika, podstaknuta zlom snagom magijske paralingvistike metode, nikada i ne sledi kauzalne matrice, ve se preko njih bezobzirno preliva i zalanava u zapanjujue nizanje eksplozije... Dokaz: da su vanumne, iracionane, monstruozne abrupcije predvidive, verovatno do njih u istoriji ne bi ni dolazilo. Pet dana posle najavljene ritualne paljevine, tri dana posle one simboline, dakako opet ritualne ljudske rtve (mislim na Stojanovia), "Politika" sa velikim zakanjenjem donosi sledeu vest iz Poarevca: "Deaka sam operisao u avgustu. Sada je leao nekoliko dana u bolnici da mu skinemo konce. Zadobio je teku povredu levog okananetu otrim predmetom. Izgledi da se ponovo uspostavi funkcija ovog oka su minimalni... Velika nesrea zadesila je porodicu Beiri; ovog leta 6. avgusta oko 21, 50 otiao sam (govori otac) u radnju za prodaju semenki... Nije prolo mnogo vremena a Burim je dotrao vritei pitao me: "Tata, imam li ja oko?" 45. Ovu duboku deprimirajuu vest "Politika" je objavila sa velikim zakanjenjem. U istom tom broju, i sa tipografski daleko jaim naslovom, moe se proitati jedna prvorazredna staronovogovornika tirada, pod naslovom: Kritikovan Borisav Srebri... tj. - jo jedno polivanje benzinom, ta bi drugo bilo. "Predloeno je da se razgovara sa Borisavom Srebriem u Poarevcu, da bi se videlo da li ostaje pri svom samostalnom istupanju"... ta je to samostaqlno istupanje? Nevetina novinara novajlije ili dobro uhodana staljinistika stilema, iz najboljih dana... de l'epoque, dakle, u originalnom stilu? Da li su, moda, druga

65

istupanja bila kolektivna, ili kolektivno odnosno timski pripremljena? Ili pak, jednostavno, pseudoironini klie treba razumeti na najjednostavniji nain, kao da je B. S. ve prebaen u kategoriju "drugova koji su udno diskutovali" i da se ve nalazi na nekom spisku. A onda, isledniki filmski "geg" iz godina poznih etrdesetih: "Ako ostane pri ocenama koje je izneo na sednici CK SKS a koje su za poarevake komuniste neprihvatljive, moe se oekivati i vie od predloga za razgovor". ("Tata, imam li ja oko?) 46. U sledeem broju "Politike": "Odgovornost ivane Olbine"... "Skrenuti paju na ponaanje drugarice Olbine"... Ne moe, jedno u NINu, a drugo u Slobodnoj Dalmaciji... Organ opozicije"... i najzad, na istoj toj strani gde je sve ovo natrpano, oigledno najvaniji, i najkrupnijim slovima ottampan naslov - "NEMA NIKAKVIH SPISKOVA!" Oni "udni" ve su uveliko postali "nepo, eljni"; nepoeljni su postali "antipartijski", dodue samo u nestanim izjavama nekontgrolisanih slobodnih strelaca... Bilo kako bilo, iri se poast nedostojnog ponaanja i vrlo runog vladanja... pa ipak - nema nikakvih spiskova. To e nas, bar donekle umiriti. "Dolo je dotle, nastavio je (neki orika Danden) da se u beogradskim redakcijama pria da postoje liste nepoeljnih, kao te liste su toboe u neijim sefovima i samo se eka trenutak da se obelodane. Na te liste se stavljaju stvaraoci, ugledni novinari, pokoji pisac..." Dobro, drugovi, ubedili ste me - nema nikakvih lista, nema spiskova, nema udnih ni nepoeljnih meu nama. Dobro, ali ipak, za svaki sluaj, stavite me, molim, na te vae spiskove. Stavite me, jer vie volim da se jednog dana moje ime ita na tim vaim hipotetinim spiskovima sumnjivih, no na nekim drugim i drukijim spiskovima (istorije)... spiskovima sasvim nesumnjivih. P. S. Da bih vam olakao posao, a budui da je celo ovo pismo i napisano u ime odbrane slobode jezika (simbolino, ba u Vukovoj godini) napisao sam ga svojim neometenim, slobodnim jezikom kojim sam i pisao i govorio ve etrdeset godina unatrag. Odredite zasluuje li - ba kao i Pavloviev jezik - neke stroge, ili ak moa neke grozomorne sankcije?

Napomena: 1. Pismo je objavljeno u knjizi Mrtvouzice, Jezike zamke staljinizma, Zagreb, Grafiki zavod Hrvatske, 1988. 2. Re je o naslovnoj strani lista "Student", koja je bila povod za osmu sednicu CK SKS. 3. Ivan Stojanovi, ekonomista, direktor "Politike" Mladost, 16-29 novembar 1987.

66

67

6. Staljinistiki postmodernizam

Bogdan Bogdanovi je jedan meu onima koji su na nedavnoj sednici Centralnog komiteta Saveza komunista Srbije, zajedno sa Ivanom Stamboliem u paketu izbaeni iz tog organa. Bogdan Bogdanovi je odstranjen sa cininim obrazloenjem da "nije prisustvovao sednici". Njegov prvi greh, pismo Centralnom komitetu SK Srbije, koje je napisao netom po Osmoj sednici CK SKS, niko nije spomenuo ni jednom rei. Ne samo na oprotajnoj sednici, nego ni inae. Kao da Bogdanovi nikada nita nije prozborio o partiji kojoj (jo) pripada. Uprkos tome, arhitekta i profesor u penziji eli da se dostojno odui partiji koju je toliko dugo potovao. Uskoro e, naime, izai njegova knjiga Mrtvouzice(1) kao logini nastavak pisma, nakon koga je Bogdanovi iskusio kako izgleda savremena hajka na oveka. Ako je suditi po sadrini knjige, u Srbiji se ujesen mogu oekivati novi politiki potresi. Godinjica Osme sednice nee proi neobeleena. Mladina - Naslov knjige je Mrtvouzice? Bogdanovi - To je Vukova re, ali je Vuk upotrebljava kao prilog. Ivo Andri i kao imenicu. "Mrtvouzice" su mrtvi, pogreno uvezani vorovi, odnosno, ovi vorovi se u ivotu nikako ne mogu razvezati, ak ni presei maem. Pogotovo ne maem! Podnaslov knjige je "Mentalne zamke staljinizma". Mrtvouzice sadre pismo "Jezike zamke staljinizma" koje objavljujem u celosti, bez ikakvih popravki. Mislim, naime, da je to dokument... Sledi deo pod naslovom "Kalendar politike fantastike" u kome pratim sve to se za gotovo devet meseci dogaalo sa tim pismom nakon to je objavljeno u Mladini. Re je o iskazima iz novina u sinhronizovanim napadima na moju glavu. Bio sam anitikomunista, ljitoevac, srboder... poistoveivali su me ak sa pripadnicima austrijske kaznene ekspedicije u Mavi 1914. godine. Kako ni sa kim nisam mogao da polemiem, odgovorio sam knjigom i to na jedini nain na koji sam mogao: kroz humor i prezir. Tu je i esej "Mentalne zamke staljinizma" u kome analiziram sve ono to se dogaalo nakon Osme sednice (CK SKS, op.a.). Knjiga se zavrava sa "Teorijskom itankom" u kojoj iz bogate literature povlaim analogiju sa primitivnim drutvima u kontekstu onoga to se kod nas zbiva: od lova na ljudske glave (skalpove), pretvaranja ljudi u zveri i zveri u ljude, do amanstva. Setite se samo koliko je puta Rado Smiljkovi(2), predsednik beogradske partije, spomenuo "let u nebo". To je amanska slika.

68

Svi ti sramni dogaaji koje sam beleio ostae u knjizi. Moraju ostati u spomen na nepojmljiv skandal u srpskoj kulturi. Upravo zbog toga u knjizi postoji indeks imena, tako da niko nee ostati zaboravljen. Na uvanje istoriji, predao sam dvadeset imena. Meu tim imenima Miloevi se jo najmanje spominje, jer je on implicitno u svima. Mnogo puta spominjem Radoa Smiljkovia i ove nae marksiste-lenjiniste, ovaj na folklorni marksizam i tienike domae verzije Nine Andrejvne(3) Markovieve, naime. Tu su, takoe, i razni Miloi Aleksii, neki urkovi... Meni su to bila sasvim nepoznata imena, pa sam zbog toga iao kroz spisak radova profesora Beogradskog univerziteta. Pokazalo se da je re o ljudima sa dva-tri napisana rada, znai, o potpunim marginalcima. Pria se o raspadanju Jugoslavije, a mogli bismo da govorimo o jo kojekakvim raspadanjima: o raspadu srpske savesti, srpskog duha, o raspadu srpske kulture i, sasvim sigurno, o raspadu Beogradskog univerziteta sa koga se regrutuje dananja elita srpske partije. To je degradacija kojoj se nema ta dodati. U vrhu srpske politike nikada nije bilo vie profesora-politikologa. U knjizi sam analizirao njihove govore; sve je konfuzno, protivreno. Knjiga razotkriva staljinizam u tim mentalnim zamkama, u toj mentalnoj nedoreenosti. Staljin je, pri tome, jo najmanje znaajan pojam, vaniji je staljinizam, neto to je postojalo i pre Staljina i to se pokazuje na razliite naine. - Da li uopte ima smisla da se ovi procesi u naem drutvu nazivaju staljinizmom? - Sve vreme za ove procese traim novi izraz, ali ne mogu da ga naem. Ponekad je re o staljinistikom postmodernizmu, sentimentalnom neostaljinizmu, ili nacional-staljinizmu. U sutini, staljinizam je sinonim za primitivizam, primitivizam u miljenju, SKRIVENU MISAO. Staljinizam ima svoju primitivnu ontologiju vieznanost, mogunost da se misli na dve-tri stvari odjednom, da se zapostave uzroci i posledice, da se zaboravi na zakon logike. Nije bilo lako da se napravi knjiga, da se sazda lep, primereni tekst na osnovu ubreta. U poetku sam radio sa velikom mukom, sa stranim gnuanjem. to je vreme vie odmicalo, sve sam se vie zabavljao. Poeo sam da uivam u tekstu, stvar se literalizovala. Naa stvarnost je, konano, kada proe kroz intelektualno sito, sve slinija Gogolju. To je moje zadovoljstvo. Moja knjiga ne nalikuje ni Gogolju ni Rableu, a naroito e biti zanimljiva zbog toga to neke stvari osvetljava sa neoekivane pozicije. - Nakon Osme sednice partijski spikeri su, povodom politike diferencijacije od nepodobnih, navodili fantastine brojke od po dvadeset hiljada, sto hiljada ljudi koji su uestvovali u raspravi o jeresi Ivana Stambolia, Dragie Pavlovia, o vaoj jeresi, nakon to je vae pismo objavljeno i o jo mnogo emu. Po vaim istraivanjima, te neverovatne brojke o iznenadnoj animaciji srpske partijske baze nisu odraz stvanog stanja, ve politika manipulacija dvadesetak jurinika. Kako se uopte miljenje partijske baze indukovalo u saoptenjima najviih partijskih foruma?

69

- Veoma jednostavno. Re je o uslovnom, Pavlovljevom refleksu: dresirate psa da, kad mu pokaete crvenu olovku, pone da laje. Onda ga nahranite. Navikli smo, da na re partija skoimo kao jedan, bez obzira na to da li emo da demonstriramo za Trst, ili protiv ubistva Patrisa Lumumbe. Analiza novinskih tekstova i imena aktivista koji se u njima pojavljuju pokazuje da je, uistinu, odziv na diferencijaciju katastrofalno nizak. Sto hiljada ljudi je prisustvovalo sastanku zbog toga da bi govorili o nemanju hleba, nemogunosti da prehrane porodicu, a onda su oni sve to strpali zajedno u pribrojili srdbi na nekoliko crnih avola. To je odgovor na pitanje kako se indukuje miljenje baze. To, takoe, nije baza. Ali, istina je da je bilo prilino buno. Mene lino su u vie navrata u novinama napadali isti ljudi, obrtale su se iste sintagme, iste reenice su se, kao kliei, prenosile iz napada u napad, ali je sve zajedno bila prilino mizerna demagoka igra, koja je kao i svaka demagoka igra bila opet veoma efikasna. Ali, kada podvuemo crtu, od tih sto hiljada "uesnika-diskutanata" ostane jedva dvadeset imena, uvek spremnih jurinika koji startuju na svakoga. To su sulude, subinteligentne stvari... U mom sluaju je ta atomska buka trajala dvadeset dana. Nakon toga je sledilo sumnjivo zatije, koje je poelo tako to se jednog jutra na televiziji pojavila neidentifikovana osoba iz partijske organizacije neke mesne zajednice. Taj ovek u konoj vindjakni zauzeo se za to "da se svi poiste iz Centralnog komiteta i iz Partije. Moda bi bilo dobro, da se potedi samo Bogdan Bogdanovi, jer je bolestan". Uzbudio sam se, jer sam saznao da sam teko bolestan! Kazao sam supruzi Kseniji da svima kae, da sam se razboleo od side, da im tako malo pripomognem. Evo kakve su sve neverovatne trikove koristili. Jasno je da je postojao i "tab za diferencijaciju", koji je sve to pratio, prikupljao, davao instrukcije i pomagao u pisanju pisama italaca za Politikinu rubriku "Meu nama". Iza svih je bilo mogue da se prepozna jedna ruka, sve je ilo iz centra. Recimo, na mene se ilo sa tipiziranom i providnom argumentacijom, sa belim alom koji nosim. To je koska za narod, taj beli al su mi stalno prebacivali. Najjai argument, koji je izazvao i najgore uzbuenje, bilo je redigovanje telegrama koji su beogradski studenti 1948. godine poslali Staljinu, to sam ja uradio kao lan Univerzitetskog komiteta, po partijskoj dunosti. Danas je to jako uznemirilo srpski narod, jer, kako sam tako neto mogao da uinim velikom Staljinu. Radilo se o akciji s kojom smo molbu, da nam Koba (Staljin, op. aut.) doe u goste, prepravljali u verbalnu doskoicu da ne doe. - Ve ste nekoliko puta upotrebili sintagmu "samo dvadeset imena". Ko je zapravo predstavljao manjinu a ko veinu u Centralnom komitetu? - Kakva manjina ili kakva veina? Ja je ne vidim! Da je postojala, sigurno bi se oglasila. Postoji samo apsolutna veina glasova, koja je uvek jednoglasna. Manjina je iz Centralnog komiteta brzo iskljuena. Likvidirani su svi koji su se drznuli da kau ta stvarno misle. Dragia Pavlovi, na primer. Rekao je samo tri rei

70

("olako obeana brzina"), za koje su se uhvatili. Kritikovan je za jedno, odgovarao je za drugo, a iskljuen je zbog neeg sasvim treeg. - Isto se dogodilo i vama: iz CK ste izbaeni zato jer "niste dolazili na sastanke"... - Moram da objasnim zato me nije bilo na sastancima. Nakon pisma "Jezike zamke staljinizma", koje sam nakon Osme sednice, kojoj nisam mogao da prisustvujem, poslao CK SK Srbije, reeno mi je da za mene nema mesta u Centralnom komitetu. S tim sam se sloio. U CK-u koji sprovodi istke i koji sprovodi istke zbog istki, a povrh svega to ini iz apsolutno nejasnih razloga i sa nejasnim motivima, stvarno nemam ta da traim. Nakon juria na mene, pomislio sam da nema nikakvog smisla da sedim tamo i da objanjavam. U pismu sam rekao svoje, odgovor nisam dobio, nijedan od mojih argumenata nije opovrgnut. Zbog toga vie nisam dolazio na sednice CK. Ali, da to upotrebe kao razlog za moje iskljuenje, to je licemerno! I smeno, najpre smeno... Nakon sve hajke i uzbuenja oko tog pisma, za moje iskljuenje nisu upotrebili nijedan od svojih "argumenata". - Da li ste ikada oekivali da vam se CK izvini? - Dva-tri puta sam se naivno ponadao da bi bilo u redu da mi se neko izvini za sve svinjarije koje su mi uinjene. Ako nita drugo, konano sam samo javni kulturni radnik. List Politika, na primer, danas moe sve da dozvoli: moe da falsifikuje, lae, izvre, od ljudi pravi budale... sve, ba sve mu je dozvoljeno. ak svojim zaposlenima moe da naloi da piu pisma u kojima podravaju ili se obraunavaju s ljudima. Prvo pismo domiljatih italaca, kojim su me napali u listu, napisala je sekretarica NIN-a. Kada sam, dakle, razmiljao o tome da zatraim od Centralnog komiteta da mi se zbog svega toga izvini u ime Partije, jedan Vojvoanin mi je rekao: "To nee ii. Uprkos svemu, oni vas nisu direktno napali, iako se zna da je sve montirano. Formalno, napalo vas je lanstvo, takozvana 'baza'." Formalno me je stvarno napalo lanstvo, ali je kroz analizu tih tekstova oigledno da su napadi "javnosti" dirigovani sinhronizovano. Da sam lan bilo koje evro-partije, bila ona komunistika, socijalistika ili demohrianska, moja bi me partija branila od svake svinjarije koja bi ila na moju linost. Ovde je upravo obratno! Istini za volju, Rado Smiljkovi se izvinjava. Vrlo rado se u ime svog Beogradskog komiteta izvinjava svima. Izvinjava se Srpskoj akademiji nauka... samo meni ne. Ne izvinjava mi se zbog toga to su mi sa Beogradske televizije skinute sve emisije, to su me izbacili sa svih tribina. Situacija je danas takva, da jedan Vuk Drakovi ide po tribinama, govori ta mu padne na pamet, zbog ega ga eventualno mlako kritikuju, a ja ne smem ni da doem na takvu tribinu. Za mene je zavesa sputena. Otkazane su mi izlobe, monografija koja je bila u pripremi pala je u zaborav. Jednom rei, zbog svega toga razmiljao sam jednog trenutka o tome da im napiem jo jedno pismo u kome bih im rekao: "Molim vas, ili mi se izvinite, ili me odmah izbacite. Amnestiju ne prihvatam!" eleli su, naime, tihu amnestiju: ja da utim, i oni bi utali. Tako sam poeo da piem knjigu...

71

- Iz Centralnog komiteta ste iskljueni na osnovu naela demokratskog centralizma, koji ste, ulaskom u Partiju i u redove tog istog Centralnog komiteta, prihvatili i sami. Da li to znai da ste u tom meuvremenu, preispitujui se, doli do drugaijih stavova, drugaijih pogleda? U emu je problem? - Problem je u etrdesetogodinjoj lojalnosti jednoj ideji kojoj sam uvek pripisivao vie nego to je ona u naem okruenju uistinu sadravala. Poslednjih godina to postaje sve jasnije... Problem je u idealizovanju te ideje, u zabludi da iza ovakvih i slinih apsurda moda ipak postoji neka mudrost. Ali, uvek doe trenutak u kojem branite svoje pravo na sopstvenu pamet. Samo sebi mogu da zahvalim za to da sam svemu uprkos ostao pri zdravoj pameti i da sam tako stvari objanjavao onakvim kakve jesu. Striktno uzev, i danas ne vidim da bih mogao da idem preko svog razumevanja intelektualca i umetnika komuniste. U svom shvatanju kompleksnog, komplikovanog antropolokog komunizma, u koji sam verovao, ostao sam dosledan ali nisam razumeo u kojoj meri je to samo moja predstava, lina iluzija, fikcija... - Dragia Pavlovi se na odluku o iskljuenju iz SK nije alio zbog toga to "to nije njegova Partija". A vi? - Moja Partija je duhovna partija, ova Partija to nikad nije bila! To je predratni antibarbarus, to je bitka za nezavisni komunizam. Moja partija je ona iz 1948. godine kada sam jedino bio siguran da je to neto moje. U granicama sopstvenog poimanja i predodbi ja sam, dakle, u svojoj partiji. Zoran Sokolovi (sekretar Predsednitva CK SKS, prim. aut.) nije i ne moe da bude, Smiljkovi i itava falanga polupismenih marksista, profesora marksizma, takoe ne, kao i zagonetni, nepronicljivi Slobodan Miloevi... - A to zvui kao kompliment! - Vie kao dijagnoza! Moja partija je ona koja bi tolerisala, da ne kaem dozvoljavala i podsticala me da gradim spomenike revoluciji kojima sam filozofirao o ivotu, smrti, o metafizici istine u revoluciji i o opravdanosti ili neopravdanosti hipostaze revolucije. Verujem da e sada na red doi i to: na spomenike e mi postaviti zvezde petokrake, kako bi ih pokrstili i vratili u zagrljaj komunistike crkve, jer su bili previe arhaini. Konano, moja partija je moje nijansirano jugoslovenstvo, to staro i duboko usaeno oseanje. Oseam da Jugoslavija puca i duboko sam uveren da najstranije i najopasnije puca ba u Srbiji. Zbog toga su i smene prie da Jugoslavija puca zbog Slovenije... Zar ne? Ako ef jedne partije, jedan politiar, za koga sam rekao da je nepronicljiv, izjavi: "Srbija e biti republika, ili je nee biti", onda je ta izjava morbidna. Nakon toga bio sam u prilici da razgovaram sa jednim srpskim seljakom koji me je pitao: "Pa, ta e da bude posle? Hoemo li opet da kopamo bunkere i zemunice?" Jednostavno, ta izjava znai da idemo u isti nihilizam, u samounitenje. Prestraen sam. Analizirajte re po re: "Ili e je biti ili je nee biti!" Naalost, proiveo sam vremena kada nije bilo ni Jugoslavije, ni Srbije, niega nije bilo, bilo je samo bezumlje, krv i rat... Zbog toga ne mogu da

72

razumem tu izjavu. Moda mi je malo i ao, to bar jednom nisam otiao na taj CK, stao za govornicu i zatraio od svog predsednika Partije da mi objasni ta znai ta katastrofina izjava. To je hilijastina izjava, a hilijasti su bili oni koji su verovali da e hiljadite godine da bude propast sveta. Ta izjava znai: ili to ili propast sveta! Nepronicljivi ef partije... Od Slobodana Miloevia nadalje u srpskom Centralnom komitetu su samo praznoverci, za koje sve vai jedinstven izraz - argonofazija. - Postali ste disident? - I da i ne. Moj prijatelj, koji je jo uvek lojalan i koji je u raznim institucijama, povodom mojih konstatacija da e me izbaciti iz partije rekao mi je: "ta se udi? etrdeset godina si duhovni emigrant u ovoj zemlji. Uvek si bio disident." Rei su relativne. Disident, ta pa to znai? Sigurno neu biti gromoglasan, politiki aktivan disident. Ne volim to. Ali mi nije svejedno kako e me razvrstati. Moete li vi meni da odgovorite na pitanje, da li je Slobodan Miloevi disident ili nije. - Radije bih pitala ja vas, na primer, ta - osim tolerancije najvie nedostaje sadanjoj politikoj garnituri u Srbiji? - Humor! Za njih nije humor, ne razumeju ga, ali ga se boje! Jedna od ozbiljnih mogunosti da se sprei ludilo u narodu je humor. Nadam se da e se moji Srbi ipak vratiti tradicionalnom smislu za humor i da e razumeti da su sada na tome, da ovog puta oni postanu predmet humoristike obrade, a za koju nije nuno da je uvek smena. Lov na vetice otvoren je naveliko, sruene su sve granice dobrog ukusa, normi ponaanja i stila. Humor je naa jedina nada. Onakav kakav je u pounoj satirinoj prii Radoja Domanovia "Voa". Napomene: 1. Mrtvouzice, "Jezike zamke staljinizma", Grafiki zavod Hrvatske, Zagreb, 1988. 2. Partijski funkcioner, diplomata u vreme Slobodana Miloevia 3. Nina Andrejevna, kritiar Gorbaova, verovatno pseudonim. Intervju: Svetlana Vasovi Mladina, Ljubljana, 12. avgust 1988. Prevela sa slovenakog Seka Stanojlovi

73

7. Bogdan Bogdanovi

Ja sam u godinama kad je ovek opsednut biografijom, kad gleda svoj ivotni put kao - ako kaem, kao neku graevinu, bie opet neko zalud graditeljstvo - kad trai smisla u svojoj biografiji, u svom ivotnom putu. Tim je rijeima Bogdan Bogdanovi arhitekt, profesor, pisac, bivi beogradski gradonaelnik i, kako sam kae, "izletnik u politiku", zapoeo na drugi viesatni razgovor o njegovu ivotu, radu, politikom delovanju, demonima i duhovima koji su ga opsjedali i koje je, na razliite naine, istjerivao i rastjerivao. Razgovor, naravno, i o njegovoj najnovijoj knjizi Mrtvouzice, eseju-dnevniku o naem primitivnom mentalitetu, naim strahovima i ritualima, naem "postmodernom staljinizmu". Njegove odmjerene, ali ipak ive i ispod povrine strastvene rijei, intelekt koji se odvaio isprobati mnogo toga, hrabrost koju je pokazao i pismom upuenim CK SK Srbije nakon Osme sjednice i knjigom koja je pred nama (a to, ipak, jest i akt intelektualne i line hrabrosti), sve to kao da potvruje rijei Rolfa Dohrendorfa. Kao dvorske budale suvremenog drutva, svi intelektualci su duni da sumnjaju u sve to je oigledno, da relativiziraju svaki autoritet, da postavljaju sva ona pitanja koja se nitko drugi ne usuuje postaviti. Pa ipak, svi njegovi izleti u vanjski svijet, bili oni zalud-graditeljski, spomeniki, bili literarni, uvijek su ponovo zavravali u vlastitom, bogatom i posve linom intelektualnom svijetu, a na isti je nain (to potvruje i ovom najnovijom knjigom) zavrio i njegov izlet u politiku. Odrastao u intelektualnoj atmosferi kue "kroz koju je proao itav na meuratni modernizam, u ristievsko-krleijanskoj" atmosferi koja ga je, ini se, i politiki izravno oblikovala (te je i s naim ortodoksnim predratnim skojevcima imao sukoba). Bogdanovi rlativno kasno odlazi u partizane, ali zato pravi brzu vojno-politiku karijeru, biva teko ranjen, uspijeva se sretno vratiti civilnom ivotu i studiju, postaje asistent na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu i zapoinje svoj rad na spomenikoj arhitekturi i knjigama. Premda postaje gotovo nekom vrstom uzora u naoj spomenikoj arhitekturi (posebno: Sremska Mitrovica, Jasenovac i Mostar), ipak se njegovo djelovanje ne svodi samo na mirnu profesorsku i umjetniku karijeru. Nakon burne ezdeset osme (bio je lan Akcionog odbora) uspijeva se nakratko, uz pomo studenata, izboriti za reformu arhitektonskog studija (Nova kola), neko je vrijeme dekan fakulteta, a potom biva smijenjen; poetkom osamdesetih uspjeli su ga uvjeriti da prihvati mjesto predsjednika Skuptine Beograda (to je, kako kae, probao iz radoznalosti i uvjerenja da e neto moi napraviti). Svojim izletom u beogradsku politiku nije odvie zadovoljan, kao ni svime onime to

74

(mu) se dogaalo u CK SK Srbije, gde je sredinom ove godine razrijeen lanstva. ini se da ga politika nikada nije doista prihvatila, niti razumjela. Moda ga se, u tom nerazumijevanju, i bojala. U svakom sluaju, poesto ga je, kao to u svojoj novoj knjizi pokazuje, u svojoj iskljuivosti falsificirala, namjerno pogreno iitavala, pokuavala ga etiketama diskvalificirati, bez argumenata. Istu sudbinu predosjea za svoju novu knjigu, moda ak i za ovaj razgovor. Bit e, stoga, da nije naodmet jo jednom proitati njegov kratak uvod u Krug na etiri oka gdje kae: "Potovani itaoe, Knjigu koja je pred vama moete mirno proitati kao i svaki drugi trakat. Ako ba hoete, moete je shvatiti i kao roman, pa ak i spev. Samo, budite oprezni. Na pustolovnim irinama okultne geografije, gdje se odvajkada re vie hvatala nevid-vidom sluha no sluhom onjeg vida, nije ba savetno iitavanje traktata kao romana (ili jo gore, obratno), niti je savetno iitavanje traktata kao spevova i spevova kao traktata. Zato? Prosto zato to se na takvim pustopoljinama duha, evokacija stvari ume vrlo lukavo prometnuti u invokaciju, zvon se neretko preobraa u zov! A zov lako moe postati i ... ernozov! I zato brate, itajte Krug na etiri oka kako vam drago, ali ga ipak itajte malo... malice... iskosa i sa strane; itajte ga bez strasti i, ako je ikako mogue, bez one svima nam dobro poznate "kategorije uea". Srdano, i bez zle namere, va B. B. START: to vas je navelo da se, piui svoju najnoviju knjigu, nakon toliko godina vratite Levy Bruhlu; to vam je on s distance od osamdesetak godina mogao poruiti? Bogdanovi - U njegove knjige zavirio sam jo pred rat. To je vrlo zanimljiva literatura, i posle sam sakupio uglavnom sve to je objavio. U svoje vreme sam ga dosta koristio u razdoblju kada sam pisao Urbanistike mitologeme,(1) dakle pre jedno 25 godina. Da, upravo piui Urbanistike mitologeme, a i u pripremama za svoja predavanja na fakultetu. Jednom sam negde ponudio definiciju da je arhitektura primenjena antropologija. Znai, materija mi je poizdavna bila zanimljiva i svojevremeno sam dosta dobro u nju bio uao... Dodue, Levy-Bruhl ostao bi potpuno zaboravljen, jer je svoju ulogu u mom intelektualnom razvoju davno odigrao da nije poela cela ova guva posle pisma... - Nije li guva poela i prije vaeg pisma i prije same 8. sjednice CK SK Srbije? - Pazite, za mene je guva otpoela sa pismom, u trenutku pisanja pisma. Ja sam se vratio u zemlju (bio sam na osnivanju Meunarodne akademije arhitekture u Sofiji) i shvatio sam ta se izdogaalo. Mogao sam da biram, jer niko me nije dirao, mogao sam da outim i da pustim da stvari idu svojim tokom, da sedim i dalje u Centralnom komitetu i da diem ruku kao svi ostali, ili da se ipak na neki nain stvarno postavim prema dogaajima. Odmah sam osetio zloslutnost dogaaja, to i nije bilo teko osetiti posle toliko iskustava

75

u ambijentima u kojima ivim. Reio sam, dakle, da se otkaim, da se otisnem, i da pokaem da u svemu tome ja ne uestvujem. Da sam bio na sednici, rekao bih svoje i verovatno bih bio brzo uutkan. Ovako, meutim, odluio sam da napiem jedno kratko pismo, stranicu-dve, i da time, za sebe, stvar i zavrim. Ni u toj kratkoj verziji ne bi izostalo ono "stavite me na spisak", jer mi je od prvog trenutka bilo jasno da pismo samo tako mogu zavriti. Ali, kad sam poeo da piem (a stvar je sluajno krenula od jezika, jer me je jezik te sednice porazio; to je bila neka opaka regresija, zastraujue vraanje na staljinistike govorne matrice) - eto, kad sam ve otpoeo, odmah sam se zakaio na neke od tih jezikih vorova, a onda je iz mene provalilo neko zaboravljeno, poraavajue iskustvo, poznavanje situacije, naravno. Pred oi su mi izlazile stotine i stotine sastanaka na kojima sam decenijama sluao velianstvene, samouverene lupetatore, i gde sam trpeo i trpeo od divljatva rei. I onda je, iz mene, bez moje volje, provalio sav bes iskustva. Tako je dolo do 60 stranica teksta. Tad sam ve shvatio da e se stvari komplikovati i da e biti reakcije. Ali, ako mogu tako da kaem, oekivao sam uljudnu hirurku operaciju, sterilisanu; partija e me kazniti ili otpisati uz uobiajena anestetika sredstva. Anesteziju glavnjom po glavi ipak nisam predvideo. A poto je krenulo kako je krenulo, odnekud mi je doao Levy-Bruhl u seanje. Sedeo sam u ateljeu, u Malom Popoviu, i predomiljao se da li u ipak morati neto i da odgovorim... poto me, oigledno, ni anestezija "glavnjom po glavi" nije primirila... Prvi dogovor s Albertom Goldsteinom bio je da pismo objavim kao zasebnu knjiicu. Ideja mi se svidela. Onda smo shvatili da ne moe biti knjiga od 60 stranica i da treba dodati jo neto, a stvari su se same sve vie dodavale i dodavale. Usledila je prava kaznena ekspedicija na pisca jednog, praktino neproitanog, pisma... Bio je red razume se da i ja opauim, pa se tako formirala knjiga u obliku u kojem se sada pojavljuje. to se Levy-Bruhla tie, njemu me je, verovatno, privukao, jo jednom, zvuk njegovih naslova: "Primitivni mentalitet", "Mentalne funkcije u niim drutvima", "Primitivna mitologija", , "Primitivna dua". Taj atribut "primitivno" dobro je zvuao! Zaela se, eto, jedna krajnje bizarna ideja, koju sam dosta dugo odbacivao, ideja o mogunosti jednaenja pojava koje se nikako ne dodiruju. Na kraju sam se uverio da sistem analogija doista postoji, poev od naporednosti izmeu primitivnih festivala i, recimo, parada na Crvenom trgu, pa sve do parada dananjih i ovdanjih. - Kako ste poeli? - Otpoeo sam, eto, da isecam tekstove iz novina i da sastavljam neku vrstu kalendara. Istovremeno, uronio sam jo jednom u tekstove Levy-Bruhla, vadio beleke i citate. Kao to znate, on je sakupio ogroman materijal, koji sam i ja koristio. Nain citiranja citata nije rado vien u nauci, ukoliko se prikriva. Ja nisam nita prikrio, a moja knjiga i nije nauni rad, ve je neka vrsta vrlo naopake antropopolitike (anti)poetike... Vadio sam, dakle, neke kockice, lepio papire po zidovima i traio slinost. Pri tom sam, stalno, bio pomalo zbunjen. Poto sam u pismu najavio slovo o staljinizmu, trebalo je i

76

nastaviti. A meni nikako nije bilo jasno da li je "staljinizam" dobar termin; moda bismo za sve to se dogaa morali potraiti i neki nov izraz. Ali, okreni-obrni, sve se vrti oko iste porodice rei: staljinizam, neostaljinizam, staljinistiki postmodernizam, postmoderni staljinizam, pa, bogme, i nacionalstaljinizam, ali i - prelogiki romantizam u dodiru sa staljinistikim sentimentalnim pravovercima... itd. itd. Vidite, problem staljinizma, u naoj verziji, pre svega pribrajam - mentalitetu! Mene je i ranije na mutni politiki mentalitet uznemiravao. Oseao sam da neto tu nije u najboljem redu. Nasluivao sam da emo kad-tad skupo "otplatiti" na nain naopakog, ukrtenog, nedokrajenog miljenja. Kad kaem mi, mogu pri tom misliti i na celu Jugoslaviju, ali ovde pre svega mislim na svoju uu sredinu, na Srbiju, na jednu vrstu aktivista ije konfuzije nisu od jue! - Koje su osnovne karakteristike tog mentaliteta? - E, sa ovim vaim pitanjem otpoinju neke tekoe. Sve to Levy-Bruhl obrauje odnosi se na bezazlene divljake koji su u tom svom ednom divljatvu isti i estiti. Koristei Levy-Bruhlove primere, shvatio sam da nemam ba nita protiv tih nekadanjih divljaka. Ali, takvih vie nema. Levy-Bruhl je zavrio svoj ivot pred drugi svetski rat, svoje knjige je pisao u prvim decenijama ovog veka (XX), a koristio je ranije materijale, tako da se sve o emu govori odnosi na devetnaesti vek, a neki su primeri jo i ranije. Pred oima nam je prilino arolika, ivopisna slika primitivnog sveta, koji je, u raznim interpretacijama, poev jo od putopisaca ranijih vekova, bio prikazivan uglavnom sa simpatijama... Preromantiarski putopisci esto su raspravljali i o nekim divljacima-filozofima, o mudrim divljacima i tako dalje. Meutim, u mojoj knjizi nije re o mudrim divljacima, kamo sree da jeste! Primitivni mentalitet prebaen u nae vreme postaje stravian. - Kako? - Recimo, odlika svakog primitivnog mentaliteta je i kategorija uea koja kojekako zamenjuje zakone kauzalnosti. Nita se ne razjanjava uzrocima i posledicama, ve se sve razjanjava "mojim" stepenom uea u stvarima. Ako "ja" gledam kamen, ja sam samim tim ve pomalo u tom kamenu i to mi omoguuje magijsko optenje. To je, razume se, rudimentaran mistian mehanizam vienja sveta, iz njega proizlazi mogunost prebivanja na istom mestu u dva razna trenutka ili, obratno, u istom trenutku na dva razna mesta. Tu vam je i sva sila onih primera gde ovek tvrdi kako je u toku noi bio dvesta kilometara daleko, a spavao je ipak tu negde gde je. On licencije sna prima zdravo za gotovo. Samim tim ni granice izmeu sna i jave nisu mu ba sasvim jasne. Nudi mu se, dakle, nemala ansa da bude u isti mah i ono to misli, odnosno to sanja da jeste, i ono to jeste, to bar veruje da jeste, ali i ono to nikako nije, i ne zna da nije. Moe, dakle, biti po potrebi i ovek i zver, moe imati i vie dua ljudskih i zverskih, moe mu vrhovni rec ak i ukrasti, zarobiti, zaarati pokoju od suvinih, prekobrojnih dua, a ipak ostaviti mu bar jo dve-tri pa se sa njima uzgred snalazi... Bogata, ljupka antropoloka poetika, nema

77

ta, ali ne valja, nikako ne valja kad zaboravljena antropoloka poetika postane regresivna retorika. A upravo takva vrsta "preloginog" vieduja postoji u najdubljoj dubini svakog staljinizma. ovek staljinizma u stanju je da odjednom veruje u tri razliite stvari (i na vie razliitih nivoa svesti) to mu lako omoguuje da u istom trenu bude i teoretiar i konfuik, i moralist i prekritelj, i da to bude, kao to rekoh, apsolutno iskreno. A staljinistika fascinacija, dakle, ideoloko zaaravanje podrava ga svakotrenutno u njegovom polipsihizmu, ak i u toj njegovoj poliegzistenciji. - Kakva je uloga Josipa Visarionovia u nastanku staljinizma? - U itavoj prii o staljinizmu, sam je Staljin prilino nevaan. ini mi se da to upravo uviaju i najlucidniji sovjetski intelektualci. Da nije bio taj Staljin, bio bi neki drugi. Na jednom mestu u knjizi pomenuo sam da se mogao pojaviti i neki beli Staljin, neki Rasputin, pa bismo bili gotovo na istom... E, sada, valja dokonati zato je staljinizam odabrao ba ruski prostor? Postoje li neki specifini kulturnoistorijski inioci? Nabacio sam hipotezu da, moda, i postoje. Recimo, neke dodirne take izmeu staljinizma i amanizma, izmeu staljinizma i starih ruskih sekti, recimo bespopovaca koji su se sladostrasno samospaljivali, i slino. Moda su u pitanju direktni nanosi animistikih, dakle amanskih varijanti "primitivnog mentaliteta" koji su inkoherentno spojeni sa nejasnim kategorijama neke polovine hriansko-marksistike moralke... Ovako ili onako, sasvim solidna podloga za svaku, pa i staljinistiku, pa i neostaljinistiku (postmodernu) "civilizaciju lai". - Koliko se na balkanski primitivizam, s mistinim vienjem svijeta, a korak dalje i na balkanski staljinizam, razlikuju od onoga staljinizma koji se moe analizirati na primjeru drugih istonih zemalja ili Sovjetskog Saveza? Koliko smo, da tako kaemo, i u ovom posebni i specifini? - Kao i sve drugo u zadunajskim prostorima, sve, ovde kod nas, izgleda sitnije, sve izgleda manje vano, ak i manje velianstveno! Mi, sreom, nemamo logore i zloine. Logora nema vie ni u Sovjetskom Savezu, ali staljinizma ima i tamo i ovde. Oni ga vide, i bez oklevanja na njega upozoravaju i udaraju. A mi, uglavnom, utimo. - Ali imamo nae balkanske pijune. - Dakako, i sumnjiva lica. Ali u naoj balkanskoj varijanti i sam neunitivi duh staljinizma pomalo je kao iz Nuia, dakle palanaki je i iftinski. ak i nae paraamanistike politike egzaltacije dobijaju auru prenemaganja i nadlagivanja. Nijedna stvar nije reena ako nije unapred "ovieduena", i s jeftinim predumiljajem. Svaka reenica, svaka re d se obrnuti, a sve se obrtanjem da pobrkati do punog zamagljivanja smisla, sve dok se ne izgubi svaka logika podloga. Ne volim teorije i ne smatram da je ovo to vam govorim neka teorija. Mrtvouzice, ponavljam, nisu ni knjiga nauke, ni knjiga teorije, ni knjiga proroanstva. Re je o slobodnim razmiljanjima, pa ako hoete, i dijagramima, poetnim dijagramima za neka dalja razmiljanja... ako za razmiljanje bude jo vremena. Naime, ako bude

78

vremena, i ako ne postane sve odjednom zastraujue prazno i bespredmetno, valjalo bi, svakako, dokonati gde to i kroto sami sa sobom ne komuniciramo, gde smo to i zato smo sami sa sobom ba toliko zavaeni. A upravo u samom epicentru nae nemoi samooptenja kao da svetluca i uporina taka naeg sitnog (ali istrajnog, istrajnog!) staljinizma... Mogu jo i ovo da vam dodam: moda sam na Levy-Bruhla ponovo naiao i zato to sam u pismu spomenuo tunu sudbinu poslednjih indijanaca, imajui upravo u vidu njihovu traginu nemo da razdele svoje snove od jave koja se kao poast na njih spustila. Valjda sam, ponet tim poreenjem, hteo da malo podrobnije proem kroz materijale o Indijancima, a kod LevyBruhla ih ima dokvoljno... Posle sam (to nije neka naroita uteha) video da nije re samo o sirotim crvenokocima: drama nemoi da se izae iz slatkih snova o homogenom, o monolitnom svetu, tipina je za sve "prelogiare" davnanje, kao i dananje. - to bi na to rekli nai profesori marksizma-lenjinizma? - Nikada nisam bio pasionirani marksista, a teoretiar jo manje. ak ni knjige iz moje oblasti o gradovima, o graditeljstvu i o graditeljima nisu nikakva teorija, ve, moda, jedino neka vrsta line gnoze. Ba zato to ne volim teorije i ne verujem im, mene nimalo ne udi to su sva marksistika tumaenja staljinizma kusa i neubedljiva. Dodue, moda se staljinistika regresija i ne da racionalno objasniti; moda ona u sebi nosi neto okultno, neto s onu stranu logike i razuma. Tu svoju pretpostavku ja u Mrtvouzicama i ne skrivam, i time se, unekoliko, nadovezujem i na Krug na etiri oka, gde su se ideje o okultnom poreklu usreiteljskih ideologija, same od sebe, dakle spontano, nagovestile. - Ovo nae naalost primitivno doba nazvali ste, ironino, "zlatnim". Kako ivi taj svijet, kako kaete, bez uzroka i posljedica, svijet "prelogike mistine kauzalnosti", gdje naelo kauzaliteta biva zamijenjeno naelom homogenosti i svepripadnosti? - Zlatno doba u Hesiodovoj, a naroito u Platonovoj verziji, bilo je doba ovekovog jedinstva sa bogovima; to je ujedno i skrivena praslika, arhetip svih utopija. U naoj balkanskoj (ili balkanskodinarskoj varijanti, ako hoete) blaenstvo nekog novog nastupajueg zlatnog doba opako se jednai sa predstavama o homogenom, dakle monolitnom svetu bezrazlonog savrenstva... A ista ta fikcija monolitnosti, ne varit, ba u naim varijantama staljinizma veoma podsea na fikcije Levy-Bruhlovih pitomaca. - U takvom "zlatnom svijetu", znai, nema nejasnoa, nema uenja, svijet je jednostavan, u njemu je sve mogue? - Nema uenja (i pored tolikih razloga za uenja), nema ironije, nema skepse, nema distance. - Nema, oigledno, ni humora. - Tano, nema ni humora. Ali, vidite, uopte uzev odlika celog naeg dvadesetog veka - nekog, recimo "srebrnog doba" - jeste da je to ba vek intelektualnog (i svakog drugog) fanatizma. Koliko potrebe da se u neto, po svaku cenu, veruje, pa bila to teozofija, bila to nauka, bio to Freud, Marcuse, strukturalizam, dekonstrukcija, to god ele!

79

Toliki "izmi" u umetnosti isto su tako izraz svojevrsnog fanatizma. A tek koliko su na sceni veliki "izmi", velike sveobuhvatne teorije, socijalni projekti; ak i razoaranja postaju predmet fanatine verske obrade - otuda tolike, sono, ak s uivanjem razraene katastrofike vizije. Ne, naalost, nisam proiveo svoj vek u veku volterovske skepse. A tek mi, mi u svemu tome? Za nas sve, opet, ispada bar za nijansu ili dve besmislenije i gluplje. Jer, mi, mi... uvek verujemo tvre od ostalih, bez obzira na to to lako menjamo predmet vere. A predmet vere moe biti i jedna jedina prosto-proirena reenica. - Ne kasnimo li i u ovome za Evropom? Evropa i veina svijeta danas je, naime, umorna od velikih ideja, velikih gesta, velikih rijei i velikodravnih projekata. Nije li svijet umoran i uplaen i od utopija, i od politike? Nismo li ovo to nam se zbiva objektivno mogli preskoiti, ili su nas u dobroj mjeri izmanipulirale odreene politike grupe? - Mislim da smo bili mogli, sa neto sree i malo pameti, preskoiti ovo to nam se danas dogaa, zato ne? Provienje nas je postavilo u virtuelni centar (nedostignute, neiskoriene) mudrosti, postavilo nas izmeu Grka i Latina, izmeu Venecije i Konstantinopolj-Stambola. Postavilo nas je u sredite starih velikih civilizacija, a ta mi od njih imamo? - S koje su strane, po Vaem sudu, dolazili ti utjecaji koji su nas oblikovali? S istoka? Iz Rusije? - Pa jesu, i odatle, razume se, ali su dolazili loe probrani uticaji. Nije do nas dolazio uticaj dekabrista, nije dospevao uticaj ruskog intelektualizma, nego je pristizala narodnjaka (i slavjanofilska) fraza. Jedna od velikih opasnosti za postepsko stanje naeg mentalnog zdravlja (mislim upravo na ovaj trenutak, ali i na decenije koje mu prethode), bez sumnje je - narodnjaka retorika! Kad se ta vrsta emotivne, pa ako hoete i erotske paraknjievne proleksije pone preobraati u praktinu politiku, onda se deava ba ono to se deava. Dok se dre vrui govori i deklamuju nacional-prometejski slogani, to jo i nije neko naroito zlo; zlo je kad se politike metafore stanu preobraati u vrele, usijane identifikacije. Tada prestaju apstrakcije, otpoinje vlast fakata! A sad jo i na vae pitanje o naem odnosu prema Evropi. Ne precenjujem umornu lepotu, precvetalu lepotu Evrope. Zato bih joj precenjivao ari? Znam, dodue, kao i drugi to znaju, da ivimo u jednom apsurdnom svetu koji je i evropejski. Uasavam se, kao i drugi, i evropske i vanevropske masmedijalne kripto-retorike i potajnog, upornog drilovanja, a i to je, razume se, neka vrsta narodnjatva. Ali, vidite, u odnosu na evropsku misao danas, takva kakva jeste (jo uvek sebe svesna, dakle skeptina), mi smo anahroni do mere da nas vie niko i ne razume... Tamo je, na primer, igranje utopijama oduvek bilo drugorazredna drutvena i treerazredna intelektualna igra. A za nas je, i dan-danas, odnos prema utopijama (svakovrsnim) stvar neposrednog, prvostepenog, dakle i "prelogikog" uea. Da stvar bude gora, nae su utopije, preesto, i nacionalne. ini mi se da je neko, nekad i negde rekao da Nemci nemaju znaajnih pisaca-utopista (doista ih nemaju) upravo zato to je tzv. nemaka ideja sama po sebi bila jedna velika

80

utopija. A na nemakom primeru vidimo ta biva kad se ideja nacionalnog (legitimna, razume se) dovede u vezu sa neumerenim (morbidno romantiarskim, ili, jo gore, postepskim) utopijskim temperamentom. - Ovdje bismo mogli, povezano i s onim epskim i s onim nacionalnim elementom o kojemu smo govorili, postaviti pitanje na koje se sve naine u ovom naem dananjem primitivnom svijetu spaja svijet ivih sa svijetom mrtvih? Kakvu ulogu u takvom svijetu imaju tradicija, historija i svi ovi ostali nacionalni i epski elementi? - ta je epski (ili postepski) nain miljenja, ta je epsko vreme, gde su epske koordinate vremena i prostora? Evo, dau vam primer. Desi se, recimo, da odem u jedan gradi u severnoj Crnoj Gori, u kome sam radio neki plan (preliminarnog) urbanistikog ureaja, jo dok sam bio poetnik. Znai, negde poetkom pedesetih godina. Odem tamo ponovo, sluajno tako rei, negde poetkom sedamdesetih, naiem na par ljudi koji me se seaju i oni kau: Zna, kad si onomad bio kod nas. - To jest, proli put: a dvadeset godina je prolo. Eto, to je epsko vreme. U epskom vremenu slojevi se teko razdvajaju; naprotiv, superponiraju se. - Imali bismo vjerovatno mnogo "veseliju" sliku da svi funkcioniramo iracionalno. - Bilo bi, moda, veselije, a ispalo bi svakako jo neverovatnije. Kao kad bi u narodnoj pesmi Musa Kesedija i Kraljevi Marko, na kraju krajeva, ladno vino dograbili...! Mislim, kad ve govorimo o prevladavanju epskog mentaliteta, mislim da je velika greka moje partije to problemu Jugoslavije nije pristupila i kulturoloki i to nije od prvog trenutka bila svesna koja bi pamet i koje strpljenje morali biti uloeni da se, recimo, Leka Dukadin pomiri i izbarabari sa njegoevskom moralnom normom, ili da se pomire isto toliko, stilski pa i konceptualno, antipodni Njego i Brana Petronijevi. A o klasinoj dihotomiji samo jedne (nacionalne srpske) kulture... o kontrapoziciji Dositej Obradovi - Vuk Karadi, da i ne govorimo. Re je o razliitim modelima, i ne treba ih izjednaavati i meati, ve jednaiti, ekvalizirati, omoguiti im da mirno i naporedno ive. Jednog dana, nekog lepog dana, moda e Jugoslaveni najzad shvatiti da je kulturna polimorfija veliko zajedniko bogatstvo... Jednog srenog dana moda e neki novi (i pravi) jugoslovenski ustav poinjati reima: "U naoj zemlji sve su memorije ravnopravne." Dakle, nema naprednog i manje naprednog pamenja! Naalost, partija je bila obuzeta nacionalnim pitanjem, a nije imala sluha i za "kulturno pitanje", a da stvar bude komplikovanija, granice kulturnih krugova (kulturne memorije) nigde u svetu, pa ni kod nas, ne poklapaju se sa nacionalnim granicama, ak kada su ove i jasno povuene. Sve je to bilo potpuno izgubljeno iz vida i sada nam se uveliko sveti. - Kao da ivimo u dvorani ogledala, neobinih, razliitih, iskrivljenih? - Mnogo ogledala udljivo rasporeenih, i sa udnim kombinacijama konveksnih i konkavnih strana... Ako nam je stalo do budunosti, onda je prvi posao raslanjivanja kulturnih dijagrama da

81

postanu jasni i svima itljivi, jer samo tako mogu koegzistirati... Pogledajte, i kotlanani su (bivi) epski narod, ali su se bez ostatka uklopili u jedan izbalansiran meunacionalni odnos; ravnotea se, dakle, moe i mudro pronai. Kao to je i Japan jednu svoju krajnje arhaiku, mitsku formu deskripcije sveta pomirio sa najmodernijom zapadnom tehnologijom i s promenama koje taj tehnoloki razvoj donosi u drutvenoj pa i mentalnoj sferi. Mi u tim kategorijama nismo razmiljali, niti smo ikako jo spremni da razmiljamo. - Moemo li se vratiti na tezu da je iracionalni staljinizam i stariji i jai od Staljina, odnosno, da se, kako ste to rekli na jednom mjestu u knjizi, "Staljin rodio iz svojih brkova". Moemo li pokuati vidjeti dokle zapravo taj staljinizam see? - Neki kontinuitet mora postojati. Od primitivnog mentaliteta prelazi se na neki recimo, arhaiki mentalitet. Kad se od tzv. etnolokih kultura pree na prve forme protourbanog ivota i civilizacije, javljaju se ve odmah duhovni i brahijalni imperijalizmi. To vai i za rane civilizacije Dvoreja i njihove gradske knezove i bardove, vai i za rane kineske hegemone i njihove mandarine, i za rani Egipat. Put ka centralizovanim despotijama je, dakle, otvoren. Pogledajte ogromne birokratske despotije, a samo koji korak od primitivnih kultura! Hou da kaem: meni je prilino razumljivo kako je iz svog intimnog amanskog konteksta Josif Visarionovi mogao tako lako da skoi u faraonski kontekst. - Moemo se ovdje vratiti na jo jedno zanimljivo pitanje, a u vezi s razlikama i slinostima izmeu obreda u primitivnim drutvima i u staljinizmu, a to je obred proiavanja. Crna magija staljinizma nije, naravno, isto to i bijela magija primitivnih zajednica, i njen jeziki iskaz pun je skrivenih i neskrivenih prijetnji, mnogo je sveobuhvatniji od izgona demona ili socijalne likantropije. Staljinistiki obredi purifikacije ipak su neto sasvim drugo. - Pojam socijalne purifikacije vrlo je vrst pojam, dosta jasan, dopire iz davnih davnina, ak do Platona (koji je svoje knjievne gradove pokuavao da naseli dobro "proienim" idealnim stanovnicima). Problem oienja zajednice od greha, jednostavno reeno! U primitivnoj zajednici greh je po pravilu kolektivan: zajednica ga mora kolektivno odstraniti odreenim ritualom, igrom, a moda ak i ljudskom rtvom. Na mutnim predstavama o socijalnom oneienju i o socijalnom oienju zasnivae se posle i sve budue "diferencijacije", od spaljivanja vetica i jeretika, do staljinistikih istki, i dalje, dakako, sve do dana dananjeg. - Da, ali ne ini li vam se i udno i zastraujue to da se, kada se malo razgrnu stvari, vidi da su ti obredi proiavanja u primitivnim drutvima, pa ak i oni koji su ukljuivali ljudske rtve, bilo mnogo istiji, mnogo bezazleniji od staljinistike purifikacije? - Oni su bili apsolutno legitimni. Bez tih obreda zajednica nije mogla da postoji, jer ona je samo u tom i takvom magijskom sklopu mogla imati oseanje zajednitva. Da je bilo surovo - bilo je: ali su, izgleda, i same rtve prihvatale imperativ oienja. Meutim, kad se i nain miljenja i tehnika izvoenja prebace u dvadeseti vek, u

82

paracivilizovana drutva, u drutva sa sloenim i razgranatim institucijama opresija i zaaravanja, "logika" moderne purifikacije postaje monstruozno pretea... Ako se, na primer, u maloj zajednici od 50 koliba obredno ubije ili sludi (to je gotovo isto) jedan jedini ovek, u razvijenom drutvu to odgovara cifri od nekoliko stotina hiljada fizikih ili mentalnih rtava. Ovde bi, sada, mogla da se kae koja re na ono to ste vi, ini mi se, pomenuli u jednom pitanju: u kojoj meri, u obredima duhovne i fizike purifikacije, danas, funkcionie samo ista podsvest dizajnera i egzekutora? Ako se malo vratimo na Dugavilija i drugove dugavilijevce, i Viinskog, onda, oigledno, nije re samo o linim atavizmima, ve o vetini korienja atavizama u ljudima. Oni su umeli da raspaljuju instikte, i pri tom su umeli biti vrlo promuurni, da ne kaem i mudri... premeditirani, precizno reeno. - Vratimo se ponovo jednom naelnom pitanju: to mislite, zato je ona, kako rekoste "relativno naivna groznica nerazuma", u primitivnim zajednicama u nae vrijeme dobila ovakve strahovite razmjere, preobrazivi se u trijumf "iracionalizma" i institucionalnog bezumlja"? To se vidi na primjeru itavog dvadesetog stoljea, i nema veze samo sa staljinizmom. - Zakon velikih brojeva uinio je zloin apstraktnim. Obredi purifikacije su esto nevidljivi... Auvic se spolja nije video; gulazi se iz daljine nisu videli; znalo se da mrak guta, i to je sve. U dananjem trenutku, prosto reeno, moe se ubiti ovek, i ne samo ovek nego i cela zajednica, mogu se ubiti na hiljade ljudi hladno, i na nevieno, kompjuterom, tako rei. A o sakaenju mozgova na daljinu, i iz potaje, da i ne govorimo. - To se dobro vidi na dananjim primjerima medijske pokrivenosti ili nepokrivenosti odreenih dogaaja. Snimljeno i na televiziji prikazano ubojstvo jednog ovjeka moe lako privui vie panje od, recimo, nedavnog primjera, kada je u Burundiji pobijeno 25 ili vie tisua ljudi. - Seam se kad sam posle prvog rata, u nekoj knjizi svedoanstva gledao fotografiju leeva, mene je, deaka, to do te mere ugrozilo da sam tih dana imao povienu temperaturu. Danas su na malom ekranu razmrskana tela, tela bez glave, i glave bez tela, svakodnevna stvar, i jo u koloru! I to je apstrahovanje zloina. U takvim okolnostima i sama je inverzija zastraujua. Dete e vie uzbuditi kaskader koji "pada mrtav" nego slike stvarnih dogaaja. Gde je onda prva a gde druga stvarnost? Bojim se da su, ve uveliko, politika ubistva, ali, ponavljam i politika umorstva duha, danas ve neka druga stvarnost koju hladnokrvno prihvatamo. - Ovo bismo mogli povezati s poloajem pojedinaca u takvoj apstraktnoj situaciji velikih brojeva. Raspravljajui o mentalnim zamkama staljinizma, postavili ste izuzetno znaajno pitanje: "Zato ak i poneki jai ljudski mozak, kada prihvati elini katehizis drvene metafizike, zato ba mora biti toliko zaslepljen?" Jeste li doli do odgovora na to pitanje?

83

- Odgovor ne bih mogao da samem u 2-3 reenice, a verovatno ne bih mogao ni u 50, ali nita me ne kota da pokuam. Evo, recimo da je vor u samoj tehnologiji. Evo, recimo da ono to se uproeno naziva ispiranjem mozga u stvari i nije drugo do prastara tehnologija tam-tama. Taj tam-tam-tam ide danima, ide noima, sve dok i sami ne ponete da odzvanjate u skladu sa bubnjem. Ceo trik se sastoji u beskrajnom, ritmizovanom ponavljanju besmislica sve dok besmislice ne ponu da prelaze iz kvanititeta u kvalitet, i dok ne zadobiju neki nadsmisao. - Tu, dakle, lei i dobar dio odgovora na pitanje o odnosu staljinizma prema logici i razumu, prema istini, ak prema bilo kakvoj koheziji smisla? to je u takvom sistemu mogue - ako je, zapravo, sve mogue, ako "srijeda moe biti petak i obrnuto"? - U svetu u kome ivimo jedno od najtee ostvarivih ljudskih prava je pravo na vlastitu pamet. Kada razmiljam o svojoj biografiji, o svom ivotnom lavirintu, jako se trudim da shvatim ta je bio taj ivot i koliko je bio moj, a koliko ne-ba-sasvim moj. Shvatio sam da neu shvatiti neke stvari ako ih ne dovedem do konca, do razjanjenja. Moda e vas i zauditi, ali meni je Osma sednica u neku ruku bila i dobrodola. Meni su i pismo i ova knjiga neka vrsta oslobaanja i povratka nekom vrlo davnanjem, i netaknutom, sebi, moda jo iz mlaih dana. Uvek sam imao udno oseanje da sam bio najcelovitiji, pa moda i najpametniji, kad sam imao 17-18 godina, i vrlo esto, u nekim komplikovanim situacijama, pokuavao sam da dokuim ta bi onaj tamo, davnanji mladi uradio na mom mestu, i sada krug je zatvoren. Mladi bi rekao: u redu, to je to. - Povratak ka logici svijeta i svojoj vlastitoj logici? - Jedna od osobina tog naeg primitivnog mentaliteta jeste i porazno uskraivanje prava na linost, neprihvatanje linosti, naroito ako je drukija, druga, drugoslovna... Ako niste "na ovek", niste ovek uopte. Najzad, ne voli se ni usamljen pojedinac: pogledajte koliko se samo pominju subjektivne snage (u mnoini)... Ko je, i gde je ko pomenuo ikoju "subjektivnu snagu" (u jednini), dakle, snagu neke linosti, nekog i neijeg intelekta, neke line ideje? Verujem da ste me razumeli. Oseam se dobro posle pisma, upravo zato to se oseam "subjektivnije". Oseam se, valjda, dobro i posle ove knjige, tim pre to nemam nameru da napiem jo jednu, slinu, pa jo jednu. Sada mogu da se vratim svojim pravim poslovima, prekinutim pre godinu dana, i da ih nastavim, ali sada - oprostite za prividnu protivrenost i sm lino samooien, samopurifikovan, u krajnjoj liniji ipak izdiferenciran, ali u doslovnom smislu te rei. - Kako se sklonost ka "magijskim govornim formama" oituje danas? - Da, inkantacije... da, da, magijsko poimanje sveta i mistinih uzronosti u njemu zasniva se, upravo, na verovanju u efektivnu snagu rei, udnih, zvunih, neobinih, uevnih, celomudrenih... Stvari se ispriaju i one jesu. Ili, stvari nikako nisu, ali kad se ispriaju, kao da jesu, pa kad vradbina pone da jenjava, nova liturgija rei obnavlja snagu vradbine. To je i logika nekadanjih

84

parola, logika otpevanih ili odskandiranih magijskih elja. To je i logika dananjih transparenata. - U tom smislu, dakle, ne treba nas uditi kada neka naslovna stranica ili plakat, neka rije ili reenica, do te mjere uzbudi politiku? - Oni koji veruju u magijsku mo sopstvenih rei, veruju i u mo, u premo, u zlu mo tuih rei. Oni su podozrivi prema prenosnim znaenjima, nepoverljivi su prema metaforama, padaju u paniku pred znacima, znakama, znakicama, zvrkicama koje ne uspevaju da denotiraju, ili ih denotiraju na svoj primitivan nain. Uostalom, babe-vraare, ideoloke babe-vraare uvek su sujeverne. Sujeverje je, u neku ruku, i dokaz njihove profesionalne spremnosti. - Da li vas se, da tako kaem, boje i zbog toga to vas ne razumiju, ili vas razumiju pogreno? - Priznajem, bio sam pomalo i eret. Znao sam da e i tekst knjige, kao i tekst pisma, izazvati strah od nepoznatog. Na primer, piui pismo, odabirajui i stil i ton, i nain izlaganja, imao sam, moda, u vidu malu "kinesku osvetu", osveticu neku unapred sraunatu da pogodi u ivac mnoge okorele frazere i... starinski izraz!... konferencijae, i da im pokae (ukoliko je to uopte moguno) da se istina moe nalaziti i s onu stranu njihovih govornih i govornikih uzusa. Nisam, meutim, oekivao toliku uobraenost tih ljudi, takvu tmastu samodovoljnost. Nikome, ba nikom nije palo na um da im jedan njihov drug, umetnik, intelektualac eli rei neto vano, neto to do tog trenutka nisu bili uli. Lake je bilo jednog predstavnika "potene inteligencije" - jer valjda sam za takvog dotle vaio - lake je bilo prekvalifikovati ga u "nepotenu inteligenciju", no pomuiti se i paljivo proitatii ta pie, i pokuati shvatiti ta je napisano. A mnogi od njih su politiki odkolovani, ak su u ovoj ili onoj formi neki profesionalci, primaju debele plate za svoje neznanje. Da stvar bude gora, neki su i sami nekakvi profesori na politikim kolama i fakultetima, a i njih je uvredilo - ne ono to je u pismu reeno, ve kako je reeno; uvredila ih je malo komplikovanija reenica, sintaksa, stil, jednom reju sve... sve ih je nateralo da se nakostree. - Terminologija? - Pa i terminologija. Prva reakcija je bila sasvim u stilu LevyBruhlovih pitomaca; iza neobinih rei mora da se kriju i neobine, hude, pogubne namere. I onda su kao ludi jurnuli na mene, dokazujui time valjda svoju "partijnost", a i svoju vernost novoj kadrovskoj ekipi. Nije trebalo dugo, neki bistriji su posle 15-20 dana shvatili da su se okliznuli. Onda je moj sluaj preputen ideolozima, ali ni oni svoj partijski zadatak nisu valjano obavili; trebalo bi ih pozvati na odgovornost. Umesto da pretresu stvarno ta je u pismu reeno, i da me na planu iste teorije satru u parampare, oni su uglvnom vitlali neke svoje ve uobiajene "numere", a jedan mlai "javni tajnik" krpario je teorijske lanke od ranijih seminarskih radova iz knjievnosti, dopunjavao ranijim (teorijskim, uslovno reeno) preprianim prepriavanjima, zainjavajui sve superiornim uvredama u stilu Andreja Januarjevia Viinskog. Taj me je junoa jo optuio

85

da sam ja pravi staljinista kad sam se usudio da napiem tako drsko pismo jednom demokratskom centralnom komitetu. - Vaem se pisanju spoitavalo da "unosi zabunu" jer koristite "termine neprimerene ovom podneblju". - Ja nisam lingvista, nisam semiolog, ali sam se ipak istrajno bavio jednom nelingvistikom semiologijom, bavio sam se strasno jezikom arhitekture, pa sam iz sveta njenih znakova, simbola, alegorija, transdisciplinarno dozvolio sebi izlet u svet politikih (jezikih, i drugih) bedeva, simbola i alegorija... Sada sam sa slinim poetnim licencijama (arhitektura - primenjena antropologija) dozvolio sebi izlet u politiku antropologiju. Za modernu integrativnu misao (ako na takvu imam prava) slini su skokovi dozvoljeni, pa ak i normalni. Ostajem, ak i kad piem ovakve knjige (nadam se da ih vie neu morati pisati)... ostajem ipak u blizini materije kojom ipak, nekako, vladam. Drugim reima, nijedan moj termin nije nepokriven znaenjem. A ti "termini neprimerni naem podneblju" - kakva kojetarija, kakva baliverna (termin, drim, sasvim primeren naem podneblju)! Najzad, treba li da se zabrinut upitam koje je i gde je moje podneblje? - ini se da ljude iritirate na razliite naine. Jedan od elemenata koji se tu stalno pojavljuje, i to se opet moe povezati s magijskom dimenzijom omena, koji se danas ideoloki dekontaminira, jest i onaj va znak bijelog ala. - Pa, da vam potanko ispriam priu o tom belom alu. Prvo, ja beli al u stvari ne nosim, evo sad i ne znam gde mi je. Taj famozni al dobio sam od studenata, kada smo u Malom Popoviu, u mom ateljeu, zajedno radili. Cela ta grupa je imala bele alove, jedna devojka je svima itrikala, to joj je bio jedini zadatak. Desilo se u poetku mandata da sam nosio taj beli al, stavio sam ga jedno dvaput tek da moji studenti vide da ih nisam sasvim ostavio. Vi i sami znate da mladi razumeju takve poruke. A onda, odmah sam osetio da su neki oko mene iritirani, da sam dirnuo u dostojanstvo establimenta, da sam im snizio numeru u sopstvenim oima. I onda sam rekao, e, bogami, vi ete gledati moj beli al kao to ja gledam vae nebesko plave akire iz kojih virite kao hridi od korala - to bi rekao Majakovski. Posle je taj al postao pravi gromobran o koji su stalno kresale malograanske munje. I svata je naletalo. Mogao bih da napiem itavu novelu o tom prvom mom alu, o drugom u posle rei neku re... - Zar ste imali dva ala? - Ja sam taj beli al u drugom delu mandata zamenio crnim alom i to je bilo saoptenje mojim studentima, neto kao da nema nita od onoga to smo zajedno mogli poeleti. Ba kao povratak Tezejev... belo jedro, crno jedro. - Nisam, meutim, primijetio da se crni al spominje. - Nigde ga niko nije spomenuo, a s tim crnim alom sam nebrojeno puta bio na ekranu, na fotografijama. Niko ga nije ni primetio. Beli al je ve uveliko bio mitski epitet, ustaljen i nepomerljiv. Bio je neka vrsta osvojenog kliea. No, da se vratimo na

86

jo jednu posebnost primitivnog mentaliteta, a povodom belog i crnog ala. Ono to su kod levibrilovaca kolektivne predstave (i zablude, i iluzije), to su u modernoj primitivnoj primeni - svakodnevni kliei. I tako je beli al (ne crni, videli ste) dobio vrednost negativno oznaenog kliea, dakle (bar delimino), kolektivne predstave: pojave, ali i najave (rekli ste omen) izvan nomenklature ponaanja, odevanja, snobizma, socijalnog ranga, ishrane, politikog "arma" i politikog seksa... a eto, jedan romantian al i te kako im smeta. Mislim da su ak i moji najblii politiki prijatelji pomalo odbolovali taj moj al. Ja sam, naprotiv, za uobiajene stereotipe ponaanja pokazivao dovoljno tolerancije. Nemam nita protiv ljudskih navika, kakve su da su, osim ukoliko stereotipija nije vidljiva razrada, nametljiva razrada politikih pa i nacionalpolitikih kliea. Postoje i mentalni kliei koji su mnogo opasniji od odevanja i (recimo) prisilne, statusne erotike. - Kad govorimo o klieima, jesmo li mi doista, imajui na umu i 1948, razrijeili ili poeli razrjeavati na odnos prema staljinizmu? - Kod nas je esto i antistaljinizam sav u staljinistikim matricama. Staljinistiki diskurs ne moe se potiskivati antistaljinistikim diskursom, znai istom formom miljenja. Treba menjati i forme i nivoe razmiljanja. Ako je neko proiveo ivot u ubeenju da se... da se "sunce" raa negde na istoku, pa je posle promenio veru i pria nam o tome da sve zlo dolazi od Tree inernacionale, on je samo belo sunce zamenio crnim suncem, ali je mehanizam miljenja ostao nepromenjen. A staljinizam je i - nain miljenja; to pre svega. - Kako u tom smislu procjenjujete svoju poziciju kao intelektualca koji jednim okom ne samo promatra drutvo oko sebe, ve onim drugim okom kritiki mora promatrati i samoga sebe. Jeste li se ponekad uplaili da sami neete uspjeti u dovoljnoj mjeri izbjei tu zamku staljinizma? Kako biste u tom smislu komentirali onu zgodu koju ste u pismu spomenuli, i za koju su se mnogi uhvatili, oko redigiranja telegrama Staljinu 1948? - Vidite, bila je to ratna epizoda, epizoda hladnog rata, varka s fronta: zaloite vatru da bi neprijatelj mislio da ste na tom poloaju, a onda odete na drugi poloaj. Bilo je to vreme kada su nai graniari ve poinjali da prebrojavaju tenkove, i kada su dani, pa i sati, mogli da odlue o sovjetskoj intervenciji... Oni su, naime, voleli da budu pozivani u pomo. Kasnije, u ehoslovakoj, videli smo i njihovu spremnost da se odazovu i na najbezazlenije pozive! (Uzgred: ta li bi esi dali da im je neko, na vreme, izredigovao neke telegrame!). A i ti su nai telegrami implicitno bili pozivi Rusima da dou, i sve to se moglo i smelo uiniti bilo je ubediti ih da ne treba da dolaze. Telegrami se ne bi mogli ni zaustaviti, jer bi Radio-Moskva odmah to znala, i tukla bi nas odande svim i svaim, jer se i te kako bavila beogradskim univerzitetom. Jedan novonastali NIN-ov etiar (uvek mu zaboravim ime) kae da je protiv tog negdanjeg mog "staljinistikog" razraunavanja sa Staljinom! Kakva boleivost, i zato?... No to "zato" - to je ve drugo pitanje. Inae, u knjizi, velikoduno kaem da moje uee u redigovanju telegrama Velikom Vodu i nije bila neka velika

87

hrabrost: zamiljam, sada, malog etiara kako drhti pred Velikim Kobom, i naknadno priznajem, zato da ne, drhtao sam i sam i te kako... Zar mislite da bismo vodili danas ovaj razgovor da je Koba pristigao? - Zanimljivo je, s tom epizodom u vezi, vidjeti zbog ega su vas, zapravo, napadali, s kojom argumentacijom. - Najdobronamernije tumaenje bi moglo biti da sam se, po njihovom miljenju, ogreio o norme lepog ponaanja. Ne mogu se tek tako, mangupski nametati nametaljke jednoj velikoj istorijskoj linosti. Jeste da je Dugavili bio i ovakav i onakav, ali ipak! Pitam se ta bi bilo da sam redigovao, u nekoj slinoj predratnoj situaciji, telegrame Hitleru: da li bi me, danas, Rali opet pozivao na fundamentalnu samokritiku? Kakva je razlika? Ali, naravno, Hitler nije "nae gore list", a ovaj, avo ga odneo, ipak nekako jeste. No, ako emocionalnu stranu reakcije... "hoemo gusle!"... otklonimo, ostaje mi nejasno zato je cela kampanja oko tih telegrama bila tako dobro sinhronizovana, i kako; identina argumentacija, u nekoliko navrata, upuuje na neki dispozitiv... Uostalom, moda je ta epizoda sa telegramima (stvarno beznaajna, i uzgredna) u mom pismu CK SKS ubaena kao neka, recimo - dadaistika udica? ta mislite: da li je ulov bogat? Pogledajte ta se sve na nju nahvatalo... Verujem da ve posle nekoliko meseci mnogima nee biti vie prijatno da itaju svoje prolojesenje pravoverne inkriminacije, a one su u knjizi ad litteram navedene, tek toliko za buduu istoriju srpske kulture, a i na polzu pokolenjima. - Sve ovo o emu smo do sada razgovarali podsjea na san, odnosno, kako ste na jednom mjestu u eseju rekli, na "grozniavi onirizam opsesivnog snivanja u budnom stanju", u kome se "davno odsanjani oniriki stereotipovi uporno i dalje ponavljaju". Koji su oniriki stereotipovi danas kod nas dominantni? - To su, oigledno, borhesovske varijacije koje se mogu postaviti u vie naporednih crtea - ko koga sanja, ije snove trpimo, ta su nai lepi snovi, a ta su nai lepi snovi koji vie nisu lepi, ve runi. Najzad, moemo i o grozniavim snovima da razgovaramo. Poite od toga da je i revolucija jedan san, bar za one koji u nju veruju; takva je i za mene bila, kad sam je se nakratko dotakao. Lep san, omamljiv. Tada, na poetku jo ne znate ta je tamo u drugoj odaji, u treoj odaji sna. Ali, kako putujete kroz taj san, a on suvie dugo traje, kako se premetate iz odaje u odaju, pa najzad osetite da se sputate i ka podrumima, onda vas i u snu hvata jeza. Uopteno govorei, staljinizam isplauje ljude snovima, jer, osim straha i sna, nema ta tree da ponudi. To je relativno jasno. Manje je jasno iji su stvarno ti staljinistiki snovi? Jeste da su "moji", ali i nisu ba sasvim: oni su, osim toga, svi jedni drugima slini, ponekad se ak smenjuju prema nekom nevidljivom kalendaru, kao da svi odjednom treba da sanjaju isti san. Ostaje pitanje ko alje snove, ko je veliki Morfej? Mogli biste sada i vi da me pozovete na samokritiku, i da me priupitate ta je ostalo od moje mladosti u meni, i od mladenakog nadrealizma, koji je tako neno hipostazirao san? San je tada, nekada, bio jedna od

88

vrhovnih moralnih kategorija, ona koja oslobaa, koja otkriva smisao iza smisla. ta sada preostaje od te idolatrije sna? Snovi su postali teki, muni, katkad uasni, u celom svetu, a tek kod nas! - Jesu li - a tu smo dilemu i ranije postavili - ti snovi doista odsanjani negdje, kao san, ili pak posve racionalna, promiljena zbilja, kao projekt stvarnosti? - Opasni su kolektivni snovi, opasne su himere koje dobijaju pravo na optost. Jo je gore kada kliei dnevne politike zau u (none) predele intimnih slika. Najgore je kada su kolektivne slike ponesene i dirigovane ritmom bubnja, kada su "snovi u hodu", u pohodu, na maru. - Nakon ove knjige i u njoj sakupljenih dokumenata, tekstova i analiza, da li vam se, kao to ste na jednom mjestu u eseju spomenuli, ini mogunom (i potrebnom) neka lingvistika lai, koja bi se bavila jezikom neistine, neka sociologija, pa i neka psihologija lai, takoer? - Da su mnogi svetovi u koje smo verovali, da su mnogi socijalizmi prave pravcate "civilizacije lai", to smo davno, i na sopstvenoj koi, imali prilike da se uverimo. Moram, meutim, rei da u ovom trenutku mislim i na druge stavove, ne samo socijalistike, jer postoji i amerika la, i engleska la, postoje itavi dobro oddrilovani hipokritski sistemi, postoji la, dakle, kao sistem, kao kulturna forma. Vidite, jo je Sokrat govorio o uzvienim laima. Ja mislim, razume se, da uzvienih lai nema, ali ima bar elementarno vetih i kojekako loginih. Dozvoljavam da se i takve mogu otrpeti, uz mogunost linog izuzimanja i uz - jo vanije - mogunost razaznavanja granica. Ali ima i lai koje ni nominalno nisu plemenite, i koje su ista destrukcija smisla i zdrave pameti, i koje jedna drugu razarajue sustiu. Tada, bez sumnje, razgovor prestaje: ako je sve mogue, ako je sve, ba sve sama lagarija, emu bilo kakvi (unapred nevaei) zakljuci? - Sve nas to upuuje jo jednom pitanju, a to je kakav je poloaj intelektualca u takvom svijetu obmane i lai? - Ponimo od intelektualca uopte. Intelektualac je u svetu siromah, parija, rob, na razne naine nerazreivo vezan za posao (ako ga ima) i za poslodavca. Kod nas je jo i feudalno privezan, ne za zemlju, ve za stan (ako ga ima). Zaboga, kroz koja smo sve ponienja proli dok smo obezbedili sebi krov nad glavom (ako smo ga obezbedili). Koja su udvaranja potrebna, i po koju cenu, i sa kojim obavezama prema sizerenu!... Dodajmo jo i neto to je, verovatno, izraeno u itavom treem svetu: opada dihotomija izmeu inteligencije i poluinteligencije, i da stvar bude gora, bez imalo jasno povuenih granica. Ja se, recimo, nisam oseao ugroen politikom represijom, ali represijom pameti jesam, i te kako! Ralii(2) i ralii uveoci su mi bili klasni neprijatelji, samo zato to su ralii i raliiuveoci. Ali, nedouenost u ovoj zemlji nije prodrla samo u politiku, ima je i u sizovskoj kulturi, ima je i na univerzitetima, prodrla je, pokadto, i u akademije i dosta se dobro tamo osea. Vidite, taj takozvani Memorandum(3) retko je loe napisan tekst, zato to niko nije rekao? Koji bi se establiment naao uvreen? Uostalom, videemo ve po reakcijama ko e se uvrediti na ove moje rei... No,

89

moram, istorijske istine radi, da se prisetim da su odmah posle rata na vrhu ove zemlje bili uglavnom predratni studenti, panski borci, ljudi koji su dobrim delom poticali iz obrazovanih porodica, ili su se samoportvovano, ali istinski, sami obrazovali, bili su mnogi ve videli sveta, i bili su svesni sveta u kome ivimo. Onda se, posle, postepeno i nezadrivo uzdizao na drutvenoj lestvici jedan na dobro nam poznati tip konferencijakog praznoslovca, promuurnog i ogranienog (vrlo loa, naa i po sadrini i po formi psihomentalna kombinacija). Kretoe dakle Vukadini i preplavie nas. Podseam na istoimenu novelicu Stevana Sremca. A naao bi se i pokoji Baja-Gane, a o Sterijinim rodoljupcima da i ne govorimo. To je u naoj socijalistikoj hijerarhiji sada vladajui sloj koji sa klasom u koju se zaklinje ima profesionalne veze (kakve bi druge mogao imati?) koliko i sa detroniziranim olimpijskim boanstvima i poluboanstvima. Ogroman, pritiskajui sloj... - I kod njega je, kao to je nedavno Vasa Milinevi(4) rekao, podaniki mentalitet glavna karakteristika. - I podaniki i despotski mentalitet, zavisi da li vas gledaju odozdo ili odozgo. I svirep mentalitet, na sve spreman, jer sa osvojenih pozicija nema kuda da ode, gde da se vrati, nije vie ni za novinarstvo, ni za struku, bilo koju, ni za strug koji je u meuvremenu modernizovan, bez profesije je i deklasiran. Ta je vrsta besprizornih politiara i polupolitiara opasan, zapaljiv drutveni sloj, i nije teko pogoditi koju ulogu igra u dananjim dogaajima. Imamo, dakle, i politiku poluinteligenciju koja se sjajno slae sa onom parakulturnom. - Kad govorimo o jugoslavenskoj inteligenciji, posebno znaajnim ini se pitanje odnosa intelektualca prema svom narodu. U "Politici" vam je svojedobno, kroz pismo dr Blaa Perovia, reeno da se "bestidno ograujete od... ivotnih drama" Srbije. - Zar govorimo o emu drugom do o drami Srbije, Srba i srpstva? Ako je neko roen u Beogradu, ako su mu i roditelji roeni u Beogradu, i babe i prababe, to ipak ne znai da mu treba oduzimati pravo da se zbog toga osea Srbinom. Ako vam nije smeno, prihvatite da sam neki vajni, ovdanji "patricij". Eto, doe trenutak kada i na taj apsurdni nain morate da dokazujete svoje pravo da govorite u ime dostojanstva svoje nacije. Mirno mogu da kaem da sve to inim, inim kao dobro, porodino obuen srpski (i jugoslovenski) patriota. Ako me je sramota kada ujem "delije" i "oj-sinelie", i kad se setim kako sam od takvih popevki zazirao dok su dopirale iz okupcijskih etnikih mehana, onda se pitam ima li neega, u svemu to se danas dogaa, ega bi se i Perovii i Todorovii imali zastideti? Najzad, za razliku od njih, a i nekih drugih oigledno novokomponovanih Srba, ja poznajem i jednu gradsku, i starogradsku, pa, oprostite za izraz, i graansku Srbiju, davno ve sateranu u mije rupe... ne, ne, njih nema na ekranima, oni ne prte Njegoeve slike po ravnicama. Dodao bih da na ekranima nema ni jednog gospodskog preanskog Srbina koji isto toliko zna ta je Srbija i srpstvo, kao i ja, moda i bolje od mene! Najzad, imam li prava da zborim i o svom jugoslovenstvu, ili

90

treba da priupitam gradski komitet Beograda za dozvolu? Ono to se tamo govori i romori nije jugoslovenski, bez obzira na eksklamacije i transparente. Moje jugoslovenstvo nije ni karaorevsko, ni pribievievsko, ni paievsko, nije ni realsocijalistiko, ni socijalrealistiko. Moje je jugoslovenstvo kulturni dijagram u koji sam bez ostatka upisan. Gradio sam memorijale rtvama jednog bezumnog rata i belege revolucije koja se ratu stavila nasuprot, gradio sam irom Jugoslavije, stekao mnoge prijatelje, zalazio i u crnogorske, i u makedonske, i u muslimanske, i u albanske porodice, i svuda sam bio priman otvorenog srca i kao prijatelj. Jugoslaviju vidim kao bogatu stilsku polimorfiju, a i drugi, verujem, to vide... ko ume da vidi - vidi... I najzad, da li bih umeo da budem graanin sveta da nisam Srbin i Jugoslaven? - Kad govorimo o poloaju srpskih intelektualaca, zanimljivima se ine i vae opservacije o odnosu prema Dositeju Obradoviu, s jedne, i Vuku Karadiu, s druge strane. Na to, po vaem sudu, upuuje razlika u vrednovanju te dvojice velikana srpske kulture? - Razlike izmeu Dositeja i Vuka upuuju i na dva virtuelna modela srpske kulture. Jedan je model dositejevski, drugi vukovski; oni treba da idu zajedno i naporedo, i da se dopunjuju, i nikako se ne bi smeli razdvajati. Dodue, dva velikana su oduvek i stajala zajedno, a razdvajanje kao da je otpoelo u najnovije vreme, u poslednjim decenijama... A u emu su razlike? Dositej je bio raskaluer i antiklerikalac; ne verujem, dodue, da je i Vuk bio poboan, ali Dositejev ateizam je bio filozofski, a Vukov zacelo nije. Dositej je bio verski i nacionalno tolerantan i kosmopolit, evropejac i racionalista, ovek veka prosveenosti, veka svetlosti. Pogledajte samo kako se odevao. Dositej dolazi u Beograd, ustaniki Beograd, koji je samo jedna razruena i krvava, doskora turska, vojna postaja. Dolazi Dositej "preceptor", domai vaspita po gospodskim kuama, intelektualac potuka, i donosi svoju zlehudu uteevinu da je stavi na raspolaganje ustanicima, i da ostavi svoje starake kosti meu svojima u slobodnoj zemlji. Na Vladecovom kipu Dositeja Obradovia, koji je nekad stajao na nizbrdici prema pristanitu, izgledalo je kao da on odozdo, uzbrdo, umorno koraa. Odeven je u redingot, verovatno pohaban, ima manete od ipke, abo, mokasine sa "nalom" i verovatno bele arape ispod ohanih dokolenica (to, bele arape, to se, dodue, na kipu ne da videti). Kao to i dolikuje intelektualcu, sve je pranjavo i pohabano (ini se da se na kipu to ipak razaznaje), ali odeven je na nain engleske graanske mode, one koju su u Francuskoj propagirali, enciklopedisti... Pola veka docnije, Vuk Karadi odlazi u svet, trijumfalno obilazi svetske akademije odeven kao... kao da dolazi iz Nove Pazove, sa zbora! Ova kostimografska dihotomija umnogome objanjava i dva kulturna modela koja su se, jedan i drugi, sama sobom promovisala... Dositej je bio "slobodan mislilac XVIII veka" i narodni uitelj, prosvetitelj; Vuk je bio romantiar i ideolog. Vuk je bio genijalan, a Dositej nije bio genijalan, ali je bio mudar. A kada se postavlja kulturni model jedne nacije, mudrost je vana koliko i genijalnost, moda ak i vanija. Da li je

91

dananje nesumnjivo forsiranje Vuka, do mere da se govori o vukovskoj misli, o vukovskoj filozofiji (to je teko prihvatiti), da li je to prenaglaavanje dobro ili nije? Mislim da nije. Bez obzira na duboko uvaavanje Vuka Stefanovia Karadia, moj tip je ipak Dositej. Narod ga je nekad jako potovao, kao i Vuka, moda i vie. U detinjstvu, poalje me majka kod ustera na Varo-kapiji da mi dopendetira, ili rependetira, cipele, a stari uca dri Dositejevu sliku na zidu svog maleckog duaneta... Sad je oigledno krenula neka druga vrsta prie. Jeste li primetili da na svim tim "naim" okupljanjima nije bilo ni jedne Dositejeve slike, ak ni u Banatu, njegovoj postojbini? - Vratimo se vaem odnosu prema politici. Kako se osjeate kao intelektualac koji je etrdesetak godina proveo uz politiku ili u njoj, i kojega optuuju, kao i mnoge politiare danas, da sada progovara o onome o emu je 40 godina utio? - etiri i po decenije proveo sam uglavnom u svetu sopstvenih fikcija. Ne bih voleo da shvatim da je i moje pripadnitvo partiji bilo jedna od tih fikcija. etrdeset i etiri godine sam bio lojalan lan partije: razume se, i to je ve neka odgovornost. Tih svih godina verovao sam (ne bez skepse, ne bez povremenih kriza) i u partiju i u njen vrhovni razum; da nisam verovao, ne bih u njoj sedeo. Na kraju krajeva, partija je u poetku i znaila neto, drala je zemlju na okupu. Posle su stvari ile sve vie naopako. Kako danas primam bilo kakve kritike? Pravo da kaem, uopte ih i ne primam. - Ima, vjerojatno, i onih koji smatraju da ste proli onako kako ste i zasluili, jer ste se ipak, barem u jednom razdoblju, bavili politikom, i da ste barem na neki nain njome zaprljali ruke. - To su, verovatno, oni koji sad ute. Pitali ste me zato ute... ute, verovatno, zato da ne urpljaju ruke! Uostalom, neu da greim duu, moda su i u pravu, bar to se mene tie. etiri godine u politici su posledica moje partijske poslunosti, a delimino i radoznalosti. Nosio bih u sebi oseanje neke nedoreenosti, tota bi ostalo za mene nerazjanjeno, bez tog iskustva. To pre to sam za te etiri godine svojih "postdiplomskih studija" svata video i nauio, i pripametio se. ta mislite, da li bih umeo da piem ovakva pisma i ovakve knjige? Moda bih i umeo, ali pod uslovom da savladam sve skrupule jednog ubogog, disciplinovanog, partijskog peaka. Jednom reju, mnoge stvari ne bih gledao kao to ih danas gledam. - A ne biste ih vjerojatno ni znali. - Uzgred reeno, glavne stvari ipak nisam saznao. Na primer, ostaje izvan moga poznavanja stvari ko u Jugoslaviji pravi veliku politiku, gde se pravi ta velika politika i ko su majstori? Na to ne umem da odgovorim. Sada je ve uveliko dolo vreme da se ovakvo pitanje otvoreno postavi, i da se uputi ni manje ni vie no Centralnom komitetu SK Jugoslavije: ko pravi politiku u ovoj zemlji? A to se male politike tie, i malih politika, njih prave... njih suvie esto prave Sicilijanci i Korzikanci. - Kada govorimo o poloaju intelektualca danas, da li njega obiljeava strah...?

92

- ivimo, dragi sagovornie... ivimo, u vremenu u kojem strah sustie strah, strah se strahom potiskuje... ali ga ne istiskuje, ve ga... strah na strah... samo nagomilava. Mene je bilo strah i dok sam etiri godine bio na elu grada, i divno sam se udio kako su drugi, svi, oko mene hladnokrvni, i samouvereni. A ipak, da se vratim na igru rei koju pominjete: nemisao nije ne-in, ve je zloin. I to je, valjda, i glavni razlog mog nemira. Plaim se zloinake nemisli koja svakim danom osvaja sve vie prostora. Dovravajui Mrtvouzice nisam ni slutio da e ta igra rei kojom se knjiga zakljuuje biti ve posle nekoliko meseci toliko (zastraujue) aktuelna. - A opet, postavlja se pitanje jesmo li naueni na nemisao, jesmo li odgajani za nemisao? - Dresirani smo, jako dugo, da potujemo ili bar toleriemo nemisao. Ko e sad tolike i tolike uesnike (na naim govornikim seansama sa itanjem i sricanjem) uveriti, to jest razuveriti, ubediti ih da, i kad veruju da neto misle, u stvari oni ne misle ba nita. - Kakvu intelektualnu i politiku sudbinu sebi predviate? Jeste li preli s onu stranu granice osobnog straha, u onom smislu u kojemu vie ni na koji nain i ni po koju cijenu ne pristajete na nemisao, ili na povlaenje u utnju? - to se tie nekog drugog, drugostepenog, straha u ovom trenutku, straha za lini integritet, ne oseam ga, nema ga vie. Stvari su zaokruene, i "mladi je rekao, u redu je, to je to"! Ne verujem da u morati da piem jo koju ovakvu knjigu. To nikako ne bih voleo, a mislim da neu odgovarati ni na napade... Bie ih svakako, ako se stvari ne izmene. Neu odgovarati, jer sam (prvo i prvo) ve u ovoj knjizi odgovorio na sve to mi se jo uopte moe rei. Odgovorio sam na sve to bi mi mogli i umeli rei. Na kraju krajeva, neu odgovarati ni iz prijatnijih razloga, budui (kao drugo i drugo) da sam ve uveliko nastavio rad na knjizi koju sam ostavio oktobra prole godine. Pripreman za sarajevsku "Svjetlost" jedan traktat o arhitekturi pod naslovom Amfiteatar arhitektonskih alegorija, ili moda, Knjigu kapitela,(5) 100 tabli crtea i 300 stranica teksta. - Vratili smo se pri kraju onome od ega smo mogli i poeti, vaem radu, knjigama, planovima, vaim licima. Kada sami promatrate i procjenjujete sebe, na to upuuje ta mnotvenost vae linosti i djelovanja? Svaka nova knjiga doista je jedno novo lice, nova dimenzija otkrivene linosti, jedno mnotvo novih lica. Koje lice je pravo? Sva? - To je egzegeza Rade Ivekovi. Ona je, piui o Krugu na etiri oka, govorila o toj mnotvenosti koje ja i jesam i nisam ba sasvim svestan. ta e biti sa svim tim mojim licima? Pa otpirie sva i odjednom u zvezdanu prainu; ba me ta ideja zabavlja. Od svih spomenika koje sam muno gradio, neki e pasti u zaborav, neki e i ostati i neto e moda kazivati pokolenjima koja dou, neki e se i fiziki ruinirati, jer svaki graditelj ima trenutne prenapetosti i nepanje, nekima e moda pridodavati i petokrake, da bolje i lepe izgledaju... to se tie mojih knjiga, one i dalje nee imati veliku publiku, osim moda ove, ba ove knjige o kojoj smo razgovarali. Godine jure i ja nekako moram da zaokruim svoja dva-tri ivota koja

93

sam, ne bez napora, ujedno proiveo. To zaokruavanje je i pasionirano (opet nov zamor) i prijatno je, i avolski je neprijatno. Treba preturati po koferima starih crtea, ratovati sa mievima, istiti hartije od bui, spasavati ih od prokinjavanja. Treba preturati po tovarima rukopisa, sastaviti u celinu to se moe sastaviti, a biti svestan da neke stvari nikada ne mogu biti ni dovrene, ni obraene. To je stvarno velik posao, i ova knjiga, ove Mrtvouzice su, oduzevi mi jednu dragocenu godinu, ispale opet neka patriotska rtva, nadajmo se i poslednja. Ali, ako! Toj svojoj novoj nepredvienoj knjizi lino sam ipak zahvalan, jer mi se ini da nee biti disparatna u odnosu na druge moje knjige. Neka se vidi da, naalost, nisam proiveo ivot samo u svetu "zaludne mistrije" i pod njenim zakonom, nego i u jednom drugom i drukijem svetu, u kome sam ak bio i gradonaelnik jednog zalud-grada. Napomene: 1. Urbanistike mitologeme, "Vuk Karadi", Beograd, 1966. 2. Prvoslav Rali, publicista, zaposlen u CK SK Jugoslavije. 3. Memorandum Srpske akademije nauka i umetnosti. 4. Vasa Milinevi, profesor univerziteta. Iskljuen iz CK SK Srbije posle Osme sednice. 5. Knjiga kapitela, "Svjetlost", Sarajevo, 1990. Intervju: Zoran Milovi, Start, Zagreb, 26. novembar 1988.

94

8. avolu treba odrezati rep

Siromane duhom i pameu uvijek iritira govor koji bi da stvari objanjava, razlae i analizira. Oni koji se slue takvim govorom predmet su uenja i nerazumijevanja. Jedan od njih je Bogdan Bogdanovi, arhitekt, profesor univerziteta i - kako sam kae - izletnik u politiku. U dananjem vremenu pogotovu vrijedi sjetiti se njegovih spomenika: Spomen-groblje u Sremskoj Mitrovici, spomenik jevrejskim rtvama, nekropola u Prilepu, Slobodite u Kruevcu, Partizanski spomenik u Mostaru, nekropole u Jasenovcu, Leskovcu, Beloj Crkvi, Partizansko groblje u tipu. Adonisov oltar u Labinu. Travnik, Vlasotince, Ivangrad, Vukovar, aak, Klis. Nije jednostavno niti sve nabrojati, ali dovoljna je ilustracija bogatstva njegovog stvaralakog ivota. Bogdan Bogdanovi ostao je upamen i kao neobian gradonaelnik Beograda, gradonaelnik koji je cijeli svoj mandat proveo u ratu sa birokratijom. Ruei stare navike, zbunjujui stalnim pitanjima i traei uvijek neto drugo i drugaije, naveo je i svoje sugraane da ga razliito procjenjuju. Nedjelja - Na poetku ovog razgovora podsjeam Vas na jednu epizodu: kada je umro predsjednik Tito, pozvali su Vas da u SANU govorite na komemorativnoj sjednici. Oni koji su od vas oekivali da izgovirite nekoliko konvencionalnih fraza vjerovatno su bili iznenaeni Vaim govorom o vatri u jugoslovenskom grbu, simbolu slobodne misli. Danas ponovo imamo potrebu za govorom o slobodnoj misli. ta se s njom desilo? Bogdanovi - Ve negde 50-ih godina, kao mlad ovek ja sam grb Jugoslavije ukadrirao u moje spomenike. Plamen mi je bio izazov jer se retko sree, osim moda u heraldici, kod slobodnih mislilaca ili nekih intelektualnih kongregacija. Plamen je, dakle, u tom heraldikom kontekstu znak slobodne misli i savesti. Meni je grb Jugoslavije izrazito drag jer u potpunosti odstupa od serije drugih socijalistikih grbova koji su imali ili nekakve fabrike ili tokove. Sovjetski grb je tako imao sunce - simbol nekakvog komunistikog ekumenizma to e obuhvatiti celi svet. Zato mislim da je taj na grb i danas inspirativan. Ako je ve Jugoslavija tako dugo bila nosilac slobodne misli u socijalistikom svetu, bilo bi divno da je to i danas. Mislim, stvari su kod nas danas kritine, esto vrlo rune, obeshrabrujue. Mi danas moramo da se borimo ne samo za slobodnu misao, nego i za misao uopte jer je oito da ivimo u jednom iracionalnom trenutku. Ako nita drugo, taj na grb i njegovi plamenovi trebalo bi da nas podsete da nismo uvek bili tako sumanuti kao to smo danas.

95

- Simptom iracionalnosti moe biti i jedno jedino dozvoljeno miljenje. Vi ste se protiv tog jednomiljenja pobunili, a rezultat te vae pobune je knjiga Mrtvouzice. ta su mrtvouzice? - Da ponemo od toga ta je Vuk zapisao. Ni ja donedavno nisam znao za tu re. Ja Vukov renik stalno konsultujem jer to je zanimljiva literatura. Divno je to kad otvorite renik svoga sopstvenog jezika, pa vidite da svaku drugu re ne razumete, a ima tu tako lepih i zgodnih izraza, kao mrtvouzice, na primer Mrtvouzice oznaavaju vor koji se ne d razreiti. Znate, mrana je to re. Ako moemo postaviti apsolutnu suprotnost onome to je zapisano na grbu Jugoslavije, onda su to svakako mrtvouzice. S jedne strane buktinje slobodne misli, a s druge ista ta misao zapretena u nerazmrsiv vor. Moe oko toga da postoji izvesna nedoumica. Neki bi rekli: ako vor ne moemo razreiti, onda emo ga rasei. Da, moda se i moe rasei, ali to nee pomoi da ga razreimo. Na to sam ve upozoravao - u takvom sluaju susreemo se sa definitivno katastrofalnom situacijom. Moemo li mi taj vor rasplesti? Odgovor na takvo pitanje prevazilazi moju matu u ovome trenutku. Znate i sami ta se sve na nas obruilo. Meutim, injenica da o tome moemo makar otvoreno govoriti daje bar nekakav minimum minimuma nade da, ako neke stvari razlaemo iole racionalno, moemo raunati da emo ih razreiti. - Profesore, u ta su zapleteni ti vorovi mrtvouzica? Jesu li to prosta idejna i ideoloka aranja ili im je pozadina ipak neto drugo? - Zapleteno je mnogo toga. Zapleten je jedan komplikovan balkanski dijagram koji je sada ponovo izbio u svoj svojoj dramatinosti. Ponovo nakon etrdeset godina. Neke stvari koje danas doivljavam, oseam i ujem mene zastraujue vraaju u neka davna vremena. Vraaju me u 1938. godinu, kada sam bio deko i kad su se mnoge kontroverze gotovo na dananji nain formulisale. Jedan od elemenata vezivanja vora jeste i ta mentalnogeografska, mentalno-politika situacija danas. Mi smo jedan vrlo komplikovan svet, ali to je lepo. Lepe je iveti u komplikovanom nego u jednostavnom svetu. Mislim da mi ipak nikada nismo na pravi nain bili svesni te izuzetno sloene kulturne situacije u Jugoslaviji. Savez komunista obuzet nacionalnim i klasnim, zaboravio je da postoji i to civilizacijsko pitanje. Mislim da je upravo to jedan od krupnih faktora dananje jugoslovenske drame jer inae ne bismo dozvolili da se u tako heteroklipnim pravcima razvijaju razliite jugoslovenske kulturne sredine. Tako su sve razlike postajale sve vee i vee umesto da se smanjuju. Ne mislim da polimorfiju ovog naeg geoprostora treba ukidati jer sve kulture, tradicije, ideje i religiozni nanosi treba da ostanu ljudima, ali u jednom statusu pomirenosti, u toleranciji i miru. Tek tada bi sva ta raznolikost postala pravo bogatstvo i onda nam se stvarnost ne bi vezivala u vorove i mrtvouzice. U vezivanju tog vora, to treba rei, ima nekog impakta, neke abrupcije, nekog ulaska spolja. Ima tu mnogo ega. Pomenuli ste ideologiju. Jedan nauk koji se slepo sledi, ma kakav on bio, svakako je stvari uvek mogao initi jo apsurdnijima.

96

Ja mislim, nadam se, elim da verujem da one buktinje s grba jo imaju nekakvu mo. Mislim da se razumom, analizom, ralanjavanjem stvari ipak mogu razreiti. Ja jednostavno volim da verujem da postoji neko vreme i mesto u kome nema mrtvouzica, iako to danas izgleda kao utopija. - Znai li to da vi fundamentalnom opasnou smatrate opasnost od civilizacijskog propadanja na ovim naim prostorima? Ta opasnost svakako postoji. U pogledu odnosa prema svetskoj civilizaciji mi ogromno mnogo zaostajemo, to je sasvim jasno. Meutim, prava opasnost je u tome to smo mi ovde imali razliite civilizacije, razliite vere, razliite istorije i mentalitete. Kao to sam ve rekao, to treba da ostane razliito, ali treba i da razume jedno drugo. Najprostije reeno: ja sam roen u Beogradu u jednoj porodici koja je pre nekoliko generacija bila pravoslavna porodica i ja upravo zato moram da poznajem i razumem celu filozofsku nadgradnju muslimanskog sveta. Ja to moram da razumem ako hou da budem Jugosloven. Ne treba se suvie emotivno vezivati za svoj svet, ve ga treba prihvatiti kao jedno kulturno dobro koje ima svoju vrednost. Samo tako Jugoslavija moe postati saglasan kulturni organizam, jedna kulturna polimorfija. Ja mislim da bi jedna sretna Jugoslavija, kada proe sve ovo to se danas deaqva i kada ponu procesi neke katarze, mogla podseati na sloene kulturne svetove koje poznaje istorija svetske civilizacije. Ti komplikovani, sinkretiki svetovi su bili vrlo bogati, helenistika Aleksandrija, na primer. Sila naroda, jezika, religija i tradicija postojala je u toj Aleksandriji i sve je jedno drugo podravalo. Moemo se sjetiti i gnostiara. Postojali su islamski, hrianski i jevrejski. To nam kazuje da ni religije nisu mogle zadrati koordinacije kultura i kulturnih sistema. Dakle, u nekoj srenoj viziji, ja bih tu komplikovanu jugoslovensku, balkansku situaciju video kao neki budui aleksandrijski period, aleksandrijski svet. Mislim da smo na takav nain morali ranije poeti razmiljati o sopstvenom postojanju. Mi smo se stalno brinuli o klasnom i nacionalnom pa je as bilo vano jedno, as drugo. A to su danas malo relativne stvari jer kulturni krugovi se ne poklapaju sa nacionalnim podelama. Uzmite samo situaciju na Drini. S jedne strane Musliman, a s druge Srbin. Oni su po mentalitetu i po kulturnom tipu isto. Taj Uianin sa Drine mnogo je blii onome iz Zvornika nego nekom Srbinu iz Nia. Takvih sluajeva imate i u Slavoniji, u Bosni pogotovu i ko zna gde sve ne. Dakle, kulturni krugovi jesu jedan komplikovan dijagram, ali se on moe i te kako dobro racionalno usaglasiti i nainiti se kulturno plodnim. Na takav nain se, naalost, nije razmiljalo. Meutim, kod mladih ljudi, kod mojih studenata, ja ve oseam antropoloki instinkt, elju za antropologijom, elju da se stvari posmatraju u komplikovanijim relacijama od onih koje su ispravnim smatrali njihovi roditelji. - Tragine posljedice sklonosti ka ujednaavanju i nedostatka pameti svakako su bile povod da ne preutite vrijeme i dogaaj koji ak

97

i pravo na drugaije miljenje dovode pod sumnju. Vi ste jednom sadrajnom analizom pokuali pokazati kakve sve pretenzije danas ima miljenje koje nije miljenje i govor koji nije nikakav stvarni govor. Mislite li da su Mrtvouzice jedan od odgovora na zabrinjavajue stanje duha i svijesti kod nas? - Je li to Njego ili nije: "vejka meu vihorovi, sirak meu vihorove". Mrtvozornice su jedna mala i slaba snaga u vihorovima nesporazuma, nerazumevanja, gluposti, pa ako hoete i ljudske zlosti, ja ne pretpostavljam da one mogu neto bitno romeniti. Ako otvore neka pitanja i elju kod mladih ljudi, a imam razloga da verujem da to ve ine, da ponu misliti na svoj nain, onda su one postigle svoj cilj. Piui Mrtvouzice oseao sam da ih piem za one ljude sa kojima sam najvie komunicirao: za moje studente i njihove generacije. eleo sam ih podsetiti da se ima prava misliti onako kako se eli, a ne onako kako vam neko namee. eleo sam da ohrabrim mlade mislioce, one koji se trude da milju savladaju haos, da ostanu tamo gde jesu, a da istovremeno ne dozvole da im se nametnu drugi tipovi miljenja poput tog monolitistikog, da se jednostavno ne daju razvrstati u neke mentalne kasete. Mrtvouzice su pokuaj da se o jednom kompleksu stvari progovori na drugi nain, drugim jezikom, da bi mladi ljudi shvatili da imaju prava sa svog aspekta posmatrati svet u kome ive, kao i da ne podleu mentalnim klieima. Kad govorite o ideologiji, meni se po glavi motaju rune misli jer znam da u ideologiji uvek ima tako malo ideja. Zato radije govorim o klieima. Mrtvouzice zato i jesu jedan manifest za izlazak iz sveta prisilnih ideja. - Ako su Mrtvouzice pokuaj da se ukae na put katarze i misli i djela, ne ini li vam se da prije toga ipak moramo proi kroz mune epizode svojevrsnog egzorcizma kojem ste Vi ve podvrgnuti? - Svi smo mi bili ili oni koji isteruju demone ili demoni sami. Ipak, injenica da vi meni moete to pitanje da uputite viestruko je ohrabrujua. Znate, egzorcizmi su uvek strana stvar. Razume se da je jedan svet zaraen moralnim i mentalnim klieima, uvek upuen na egzorcizme. im se neto ne uklapa u redukovano miljenje, treba ga izagnati. Za egzorciste modernog vremena svaka komplikovana misao je demon. Zato e je uvek proganjati. Zanimljivo je da se egzorcizam danas ne razlikuje mnogo od onoga od pre nekoliko vekova. Recimo da su se samo tehnike promenile. Danas ne spaljuju nikoga, ali u duhovnoj sferi se zaista nije mnogo toga izmenilo. Ako je demonologija nekada demone videla kao likove i prikaze, demonologija modernog doba ih vidi kao nepoeljne ideje. Komplikovane ideje. Jedna od naih karakteristika je neosporno bio taj strah od komplikovanih ideja. Jo pre ovog mog sporednog izleta u politiku esto sam bio u situaciji da nekom naem politiaru pokuam neto objasniti. Kad god je taj razgovor pretio da e trajati due od par reenica, takav ovek bi se okrenuo, trgnuo neku ljivovicu i jednostavno prestao da me slua. To je bila njegova reakcija na nerazumevanje onoga o emu bih govorio. Eto vam duhovnog portreta

98

naeg vremena. Za takve ljude ono to se ne moe objasniti u dve-tri reenice jednostavno ne postoji. Toga imate i danas koliko hoete, jasno i u Srbiji. im se susretnu s pismom na ezdeset strana, njima je jasno da njegovog autora treba egzorcirati. Tako smo, eto, doli i do tog mog pisma - reakcije na 8. sednici CK SK Srbije. Jedna od njegovih demonskih karakteristika je njegova duina i komplikovanost, ne u tome ta je u njemu bilo napisano. To je ono to je uplailo neke ljuide i u emu su oni videli avola kome treba odsei rep. Tu su moji prijatelji i drugovi videli osnovu za obraun sa mnom. Tu smo se opet vratili na ono osnovno: sve to ne prihvata redukcija ljudske pameti smatra se avolskim. - Pismo je, svakako, bilo ok u sredini u kojoj ivite. I kao pobuna protiv jedne nametnute politike opcije, ali i kao zalaganje za jednu civilizacijsku opciju, o emu smo ve govorili? - Pismo je bilo, pre svega, apel za drugi stil. Vidite, i stil moe da bude demon. Dovoljno je samo ponaati se drukije da biste postali sumnjivi. Drugaije oblaenje, drugi ton, drugi nain obrazlaganja stvari, sve je to povod za sumnju i podozrenje. Danas mi se ini da sam ja pomalo eleo da razdraim te svoje "drugove". Da im pokaem da ne postoji samo jedna istina i to ona njihova. Svi su oni uaneni u tu svoju istinu, a kakva je ona, to, naalost, sada vrlo dobro vidimo. Ali niko od njih nije tako reagovao. I danas mi je udno i u meni izaziva nekakve, ako hoete tune emocije, injenica da niko od njih nije ni pomislio da ja tim svojim pismom elim da im neto pametno i dobronamerno kaem, negde je odmah bilo po oprobanom receptu: odmah ga skidaj i guraj meu nepotenu inteligenciju. ta je to ako nije jedna strana lenjost duha. Zloinaka lenjost duha. Neemo mi da sedimo i itamo ta nam je on napisao. Jednostavno, neka ide do avola. E to je ono strano. To je stranije i od ideolokih zabluda i od svega drugog. Takav mentalni profil koji odmah ide na likvidaciju svega to se ne uklapa u njegov ukratko sroeni pogled na svet vodi pravo u - katastrofu. S takvim manirima se sigurno ne izlazi iz krize. Ako emo takvo miljenje prihvatiti, onda se moramo pomiriti sa krizom kao trajnim stanjem. - Podnaslov Vae knjige je "Mentalne zamke staljinizma". Zanimljivo kao odreenje knjige, ali zanimljivo zbog jo jedne injenice. Kada ste pisali pismo, postavili ste u njemu jednu zamku u koju su se mnogi uhvatili. Napisali ste da ste 48. godine uestvovali u redigovanju telegrama koji su bili upuivani Staljinu. ta biste rekli o vezi tih dveju stvari? - Najpre bih napravio podelu. Kad kaem "mentalne zamke staljinizma", onda mislim na one zamke koje su u nama. Svako u sebi nosi neku staljinistiku zamku. To su razna samouterivanja u neke jame i kljusa. A to se tie ove epizoda, ja sam je naveo samo da bih ilustrovao jedan trenutak. Pominjui telegrame koji su pristizali u toku 8. sednice i analizirajui njihov stil, ja sam nalazio neverovatne slinosti sa onim telegramima iz 1948. Pominjale su se u oba sluaja "zdrave snage", a kad se u socijalizmu pomenu "zdrave snage" - onda plai, voljena

99

zemljo. To je vrlo opasna sintagma. U ime zdravih snaga se ilo i u ehoslovaku, to valjda nismo zaboravili. Dakle, postojala je velika slinost izmeu ta dva tipa jezika, pa je dolo i do pominjanja te sporedne epizode. Ispostavilo se, meutim, da je to stvarna spoljna zamka. Tako se u ta kljusa uhvatio neki medved, neki kurjak, neka lisica, neka vrana, ali to nije moja greka. Mislei da saoptavam najnormalniju stvar na svetu tek posle sam shvatio da je to silne ljude grdno uzbudilo. To su bile reakcije tipa: kako se usudio jedan ondanji student Beogradskog univerziteta da rediguje telegrame, i to kome - Staljinu. Vidite koliko je jaka religiozna svest u naim ljudima. On je za na svet jo uvek svetac. On jeste avo, ali je i svetac. Niko od tih ljudi sigurno za sebe ne misli da je staljinista. Ovakve injenice nas upuuju da se nad time ipak malo zamislimo. Kada sam kasnije u Mrtvouzicama polemisao sa onim nesretnim Raliem, koji se upravo za tu epizodu uhvatio, postavio sam pitanje: ta bi bilo da sam redigovao telegrame Hitleru? Da li bi me i zbog toga neko terao na samokritiku? To to su neki nesretnici 1948. pisali Staljinu, to je bio petokolonaki posao iako bih moda mogao i da ih pravdam jer to je ipak bio trenutak verskog rata. Jednostavno, neki ljudi nisu mogli da shvate da se neko u ovom slovenskom delu sveta moe odmetnuti od majice Rusije. - Moda upravo zahvaljujui toj epizodi, u Vaem pismu s njim i nije bilo prave diskusije, pa pitanja koja ste poslali jo ekaju odgovore. Jednom prilikom ste rekli da Staljin kao pojava i nije bitan. Bitan je nain miljenja koji doputa reprodukciju takvih ljudi. Te opasnosti vjerovatno nije poteen ni ovaj na prostor? - Opasnost sigurno postoji. Nastavljajui sada to to sam davno rekao, dodao bih da su najopasniji staljinizmi bez Staljina, takvi u kojima staljinizam ostaje i posle smrti Staljina. Takav moj stav bazira se na slobodoumnim i veoma dobrim analizama koje sada dopiru iz dela sovjetske javnosti. Ja sam na jednom mestu u Mrtvouzicama citirao stav nekih sovjetskih intelektualaca koji kau: "Nije opasan Staljin, opasno je ropstvo u nama." ta je Staljin ako to nismo mi, mi sa svoijim ropskim duama. Uvek je lako nai onog ko e jednostavno da stavi svoje ime nad sistem vladanja ropskim duama. Kod nas je staljinizam dodatno komplikovan time to oni ljudi za koje sasvim lako moemo utvrditi da nose u sebi staljinistike natruhe tvrde za sebe da su antistaljinisti. Piui u ovoj mojoj knjizi o pojavama staljinizma kod nas, nisam bio siguran koliko je to uopte adekvatan termin za formulaciju ovdanje situacije. Kod nas ima nekih elemenata koji su izali izvan klasinih odreenja staljinizma, i koji trae neke nove jezike odrednice. Govori se i o populizmu, a ako emo pravo, neke stvari imaju elemente nekog novog protofaizma. Sve je to jedna vrlo komplikovana guva, ali da bih bio iole razumljiv i sebi i drugima, ja sam to malo uprostio i itavu stvar vezao za Staljinovo ime. Staljin! Staljin znai "elikovi". U samom tom imenu se krije velika zabluda ovog veka, zabluda da teka industrija sve reava. On je sebi to ime odabrao da bi pokazao da e njegovi aneli-radnici

100

preporoditi svet. Neki novi sadanji ili budui Staljin vjerovatno e biti "kompjuterovi" jer e verovati da e tako preporoditi svet. - Sami ste sebe okvalifikovali kao izletnika u politiku. Mrtvouzice su na neki nain svjedoanstvo tog vaeg izletnikog boravka u politici. Moete li sada, kada ste sigurni da se vie u politiku neete vratiti, rei ta moe umjetnik uiniti u politici? - Pokuavajui da budem krajnje koncizan, rei u vam da moe strano mnogo. Moe da zbunjuje politiare i to mu je prvi zadatak, moralni i socijalni. ta uopte znai ulazak umetnika u politiku? Znai da on svoj tip mate, svoj tip fantazije unosi u jedan svet gde je fantazija zabranjena, ali je vrlo potrebna. Drama jugoslovenske politike je upravo u tome to nema mate. Mi valjda i ne znamo da razmiljamo kako bi se iz ovih kovitlaca moglo izai. Znai, umetnik u politici ima da zbunjuje politiare time to e da im nudi nove matrice, a to odmah i nepogreivo znai da e biti doekan na no. Umetnika u politici niko od politiara sigurno nee voleti. Kada umetnik pone nekom politikom skupu govoriti nekim svojim jezikom, obino mu sleduje - izgon demona. Demon je uvek, naravno, on sam. Zadatak umetnika je u tome da sebe ne izneveri, da onako kako ivi, misli i stvara, kako vodi ljubav i pie pisma, kako odgaja decu i razmilja o svemu i svaemu, da upravo taj tip razmiljanja prebaci u sferu politike. Naravno, ja ne mislim da bi za svet bila velika srea da njime vladaju politike grupe sastavljene od umetnika. To bi bio haos neke druge vrste i time se ne bi trebalo zavaravati. Ipak su politiari politiari, a umetnici umetnici. Ali, u pojedinim situacijama, kao ovoj naoj sadanjoj, poneki umetnik u politici kao crna ovca potreban je da bi malo podstakao vatru. - ta nam valja initi da bismo izbjegli zamke o kojima ste pisali, da bismo doivjeli i ostvarili poneto od onih poruka koje sadre Vai spomenici? - Ovo to u rei nije nikakva mudrost, svi to znamo. Ali ja u to ponoviti jer smatram jedinim uputstvom za budunost. Zaustaviti izgon mlade inteligencije. Zato to kaem? Zato to je rezultat svega onoga o emu smo razgovarali izgon mladih i pametnih ljudi. Ne trae ti ljudi koji odlaze iz zemlje samo zarade. Mislim da oni trae pre svega jednu drugu i drugaiju mentalnu i duhovnu klimu u kojoj e moi da opstanu onakvi kakvi jesu, svoji i razliiti. Onemoguujui da se takva klima stvori, mi najbolji deo sebe iznosimo iz sebe.

Intervju: Ranko Mavrak, Nedjelja, Sarajevo, 5. februar 1989.

101

9. Ja sam malo drukiji Srbin

Svjetski potovan arhitekta, protomajstor. Gradonaelnik naeg glavnog grada od 1982. do 1986. lan CK SK Srbije koji nije prisustvovao povijesnoj Osmoj sednici, ali koji je smogao snage da neposredno nakon nje napie pismo lanovima CK i javnosti u kojem se bespotedno obraunava sa loijom stranom srpske istorije, briljantno varirajui uvenu tezu po kojoj je "Srbija umorna od lidera", koju je izrekao na toj sjednici, udne li ironije, Duan krebi. Dobitnik je vie domaih i meunarodnih priznanja iz oblasti arhitekture: Oktobarske nagrade Beograda (1960, 1966), "Politikine" nagrade (1974), Nagrade AVNOJa (1982), Piranezijeve nagrade koja mu je nedavno dodijeljena i mnogih drugih. Izgradio je 21 ratni spomenik po itavoj Jugoslaviji, bez primjesa socrealizma: Jasenovac, Partizansko groblje u Mostaru, Biha, Labin, Kruevac, Prilep, Kosovska Mitrovica, Vukovar, Klis... Njegov spisateljski opus je takoer impresivan: knjige poput Gradoslovara, Zaludne mistrije, Urbanistike mitologeme... i, nakon izleta u politiku, Mrtvouzice - mentalne zamke staljinizma u kojoj sumira tragikominu kampanju koja je protiv njega pokrenuta nakon pisma. Intelektualac par exellance. Na razgovor je pristao odmah, iako, kako kae, uvijek voli da obavi preliminarni razgovor, prije onog pravog, ali poto smo iz "Valtera", protomajstor se sloio da ukljuimo diktafon. Primio nas je nakon prolaska kroz labirint stana njegove supruge, prevodioca Ksenije Anastasijevi, u povelikoj tamnoj prostoriji ispunjenoj knjigama, zauzevi mjesto u crnom konom naslonjau, okruen policama sa knjigama. Sa svojih 67 godina djeluje mladoliko, a iz njega ini se da progovara iskustvo spojeno sa neiscrpnom energijom. Inae, dosta vremena provodi u svom ateljeu, u prostorijama stare osnovne kole u selu Popovi nadomak Beograda. Valter - ta trenutno radi Bogdan Bogdanovi? Bogdanovi - Tenutno sam u Beogradu, a ne, u selu, u ateljeu. To znai da dolazim u Beograd ponedeljkom uvee, onda tu no ne spavam i proitam svih sedam "Borbi" od prethodnih dana, odnosno est poto nedeljno izdanje ide za subotu i nedelju. Tako je i danas. Utorkom sam zbog toga obino neispavan kao to je i sada sluaj. Kada vi odete onda u da nastavim da spavam. Onda se vraam u selo Popovi, gde mi je atelje, i tamo ja sad uveliko radim, dovravam knjigu koja se zove Knjiga kapitela, za sarajevsku "Svjetlost" i to radim svesrdno, sa velikim oduevljenjem. Tamo (u selu op. aut.) mi je malo hladno, ali, boe moj...

102

- Da li ste i kako otvarali onu vau, ve uvenu, zelenu kutiju u koju pohranjujete Vae snove. Rekli ste da ne znate da li ete je za ivota uopte otvoriti... - Ta kutija je legendarna. Nisam je otvorio jo... Ko zna da li u je ja i otvoriti ili u je nekom zavetati. Interesantna je stvar koliko je ta kutija univerzanla. Vi verovatno govorite o njoj na osnovu emisije koju je radila Silvija Luks,(1) ali prvi je tu kutiju snimio Janji, sa sarajevske TV, jo pre tri godine. Ja sam posle toga bio nekim povodom u Kosovskoj Mitrovici odakle me vraao jedan voza Albanac. Tada sam video ta znai biti Albanac u Jugoslaviji. Vozili smo se u automobilu sa registracijom Kosovske Mitrovice. Svata su nam usput radili, trubili, svirali, pretili da e da nalete sa kamionima na nas i tako dalje. Taj ovek je bio prilino zbunjen i isprepadan, ak nije znao dobro srpski. Odjedanput, usred one vonje on mi kae: "Ma neto da vas pitam, ena mi rekla da vas pitam..." - i sad ta da me pita: "Je li istina da vi imate onu zelenu kutiju i da li je istina da vi u nju sputate svoje snove...?" - i vi vidite koliko su neke stvari opteljudske i univerzalne. Eto, ta je kutija stvarno prerasla etnike podele. Ja ne znam kada u da je otvorim. Sad, poto sam zauzet oko ove knjige, nemam vie vremena ni za te moje zapise. Sada imam neki izdrndani kasetofon i onda ujutro samo ispriam ta imam, pa u kad zavrim rukopis za Knjigu kapitela, da to dopunim. - Smatrate li da je vrijeme dalo za pravo vaim stavovima iz pisma koje ste uputili CK Srbije nakon njegove Osme sjednice, zbog kojeg vas je zvanini Beograd ekskomunicirao? - Veliki broj prijatelja mi tvrdi da je to pismo bilo, da ne kaemo grubu re, proroansko. Nije to bila neka velika mudrost prorei ta e se dogoditi, ali oni pronalaze odreene etape, i kau da to tano ide po nekim etapama kako je tamo obeleeno. Mislim da mi je dalo za pravo. Moemo da razgovaramo o nekim terminima. Da li je termin staljinizam adekvatan. Da li treba traiti neki drugi termin? Ja sam to dodue posle u knjizi relativizirao. Da li je to nacional-staljinizam, da li je to nacional-komunizam, da li je to policijski nacional-komunizam... sve se moe pod to podvesti. U svakom sluaju, ako izuzmemo moda te neke relativnosti u terminima, sutina stvari se nita nije izgubila, i ne samo da se nije izgubila, nego ja mislim da je i dobila u toj svojoj tekoj i munoj aktuelnosti. italac moje knjige Mrtvouzice moe zapaziti da ja u svojim daljim komentarima zavravam sa jednom sintagmom, koja mi se, naalost, sad jako uvrtela u glavu, ba poslednjih dana, evo ba noas itam i gledam sve to. Sve se to onda zavrava jednom civilizacijom lai. La na lai. Argumenti su lani. Uzbuivanja su lana. Ja sreem ljude, ujem ljude, na televiziji vidim ljude koji govore: protivu koncentracije vlasti, protivu monika, protivu birokratije... pa koje, ljudi, birokratije? Ko su ti monici? Niko ne izdiferencira stvari. Govori se o presiji, pa se, razume se, zaobiu politiki procesi, pa se preuti Vlasi,(2) preuti se ono to je stvarno tragina situacija naeg vremena... A onda se ide u iroke fraze, i to

103

mislim da je stil, to je uopte Miloeviev stil, koji je on nametnuo celom jednom, ako mogu tako da kaem, mentalitetu. I to se proirilo: govoriti u optim frazama, od kojih je svaka fraza za sebe tana, ali tri fraze zajedno spojene su netane. Vi kaete: "treba da vlada pravda", razume se da treba: "Radnici treba da jedu tri puta dnevno!", treba, oni jedu jedanput dnevno. A gde smo mi u svemu tome? Postavlja se pitanje Miloeviu kako zamilja Srbiju 2000. godine, a on govori o 10.000 dolara po glavi stanovnika. A ja sutra ako izjavim da zamiljam 12.000 dolara po glavi stanovnika, ja sam onda napredniji od njega... E, to nazivam civilizacijom lai... hipokrizije i lai. Govori se i o demokratiji, i o reformi, ali se vrlo veto kljune take izbegavaju. Izbegava se sutina. Zato ovo govorim? Mislim, da bismo bili razumni, ako hoemo da budemo razumni i racionalni, i da naemo put iz civilizacije lai, nekuda dalje, u jedan svet izvan lai, ili bar jedan svet snoljivih lai, onda mi moramo da utvrdimo neke vrste take oko kojih se moramo jasno preistiti i izjasniti. Mislim da tu mnogo greimo i da je to jedna opta bolest vremena da se te kritine take i kritine rei izbegavaju. Izbegavaju na Centralnom komitetu da se presliaju, ko je ko i ta je ta. Nema tu mnogo. To je: pluralizam, svi priaju o pluralizmu, a onda kad pogledate, onda taj pluralizam ide od pluralizma Zorana Todorovia Kundaka(3) do Kuana. Mislim da u tom rasponu ne vredi razgovarati, gubi se logika nit. Onda bolje da kaemo: da, pluralizam, ali hajde da ostvarimo pluralizam, onda viepartijski sistem! Poloaj komunistike partije u viepartijskom sistemu. Neka idu u opoziciju, poteno, lepo, i oistie se od celog ovog oloa, pa emo biti komunisti opet, ja u biti opet komunista. Sada me sramota da budem komunista. - Da li ste jo lan Saveza komunista? - Ne znam (smijeh). Znate ta, da unesemo malo humora, kada sam odstranjem iz CK SK Srbije, ja ve onda nisam bio lan Saveza. Ja sam bio lan Centralnog komiteta, a nisam godinama plaao lanarinu, knjiicu sam davno izgubio, tako da me praktino nisu mogli ni iskljuiti. Mislim da me u ovom trenutku to mnogo ni ne uzbuuje. Ako partija nae svoj raison d'tre, ako nae svoj put u budunost, onda e me interesovati. Jer o tome se sada radi, koji je put partije u budunost? Ako ga ne nae, gotovo je. A ona mora biti hrabra, da se povue, ukoliko je to potrebno. Ako se tako raiste stvari, onda dolazi i druga serija pitanja a to je: kako, u kojim etapama, u kojim fazama? Ne moe se to odjedanput, faze su razliite, vidite, u Maarskoj jedna, u Poljskoj druga, u ekoj trea... Imaemo mi o tome posle dosta da razgovaramo, naroito u naoj jugoslovenskoj komplikovanoj situaciji, ali se neke kljune take moraju raistiti. Mora se raistiti, mora se kazati, molim vas, Vlasi je nevin! Znam oveka, poten ovek, izuzetno ist ovek. Ako sam ikome verovao, ako sam sebi verovao, vie sam verovao njemu nego sebi. Inkriminacija: siao da razgovara sa trajkaima, pa to sam mogao i ja da uradim i da ne sanjam da u

104

posle toga morati da budem doveden u situaciju da izgubim dvadeset kilograma. - Ne ini li vam se da je srpska inteligencija, da ne kaem opozicija, konano poela da se "budi" oko ovih izbora? - Uzmuvali su se, jeste. Mislim da e polako i oni poeti da shvataju da su izmanipulisani, ali se bude neto sporo. Mislim da emo mi Srbi, to je sad moja nacionalna, da ne kaem i nacionalistika opsesija, da emo mi Srbi nositi teke traume od svega ovoga. To e jedna ili dve generacije da ispataju, da se iste od ovih gluposti koje smo poinili i kojima smo sebi u svetu stvorili izolaciju. Ja mnogo putujem, pa kada se naem sa Kanaaninom, koji me bogzna kako pita: Pa vi ste iz Beograda?, pa onda doe ono kritino: "Vi ste Srbin?", ja kaem "Jesam". I onda najedanput razgovor pada. Onda ja moram da mu kaem: "Znate, ja sam Srbin, ali ja sam neki malo drukiji Srbin." Hou da se vratimo na problem inteligencije. Ja mislim da e inteligencija imati velike raune sama sa sobom da raiava. Ja sam vie oekivao od njih. Kad sam pisao pismo, bio sam uveren da e se mnogo vei broj ljudi trgnuti. - Ohrabruje da kritika svijest sve vie prodire meu mlade u Beogradu i Srbiji i da ih vie nije tako jednostavno izmanipulisati uprkos medijskim i svim drugim monopolima... - Svakako. Pre svega ima neto to je moje glavno iskustvo i moje sreno iskustvo iz moga izleta u politiku. Ja sam na elu grada primao mnogo ljudi, razgovarao sa jako mnogo ljudi, veinom su to bili ljudi sa tekim nevoljama i problemima, nesreama, gde ja mnogo pomogao nisam, niti sam to mogao, ali, bar su mogli preda mnom da se izjadaju i isplau. Bilo je tu raznovrsnih ljudi: od mladih do baba i deda. ta sam ja poneo kao jedno iskustvo, vrlo udno i vrlo ohrabrujue iskustvo, na neki nain i tuno iskustvo. U Beogradu ima strano mnogo pametnih ljudi, u svim slojevima, ali to je jedna vrsta ljudi potisnuta totalno, politiki, drutveno, moralno. Da ne govorim finansijski, da ne govorim stambeno, obino su svi stambeno dovedeni u stanje ropstva, naa stambena situacija je takva da se delimo na one koji imaju krov nad glavom i one koji ga nemaju, oni su neka vrsta parija, nie kaste. Mi govorimo o klasnom sistemu, a mi smo kastinski sistem. Prema tome, kada mi ovako postavljate pitanje, siguran sam da meu mladima ima mnogo njih koj imisle kao i ja, ak mnogo vie nego to se njih moe uti. Toga sigurno ima. Ali pazite, ta mi u Beogradu imamo? Mi u Beogradu imamo jedan, ako mogu tako da kaem, jedan buni deo inteligencije, medijski, i jedan drugi koji to nije. Ako treba da budem sasvim iskren, godinama sam ja pripadao toj mdijskoj inteligenciji. Ja sam bio meu onima koji su mogli da se uju. Ima vrlo mnogo onih koji ne mogu da se uju. Razume se, poslednjih godina sam i ja bio uutkan. Videemo ta e sada biti, ini mi se da na neki udan nain ulazim ponovo u modu. Videemo ta to znai. Trudiu se da u tome budem pametan i da to ne primim kao neku veliku prednost. Hou ovo da kaem, taj buniji deo inteligencije, ovde u sigurno da uvredim i ponekog od svojih bliih prijatelja, obiavam

105

nazivati, re je teka, arijskom inteligencijom. To je inteligencija koja je normirana normama arije. Moe ti da grdi neodreeno i birokratiju ovoga ili onoga, ali ne sme da pomene dve-tri stvari. Ja sam te stvari pomenuo. Ne sme da se zainteresuje koliko je mladih ljudi poginulo na Kosovu, i pod kojim uslovima. To se preutkuje. Hteo sam da piem Desanki Maksimovi: a ta emo sa etom aka? To su gresi tog sloja. Samo pazite, i taj sloj je istanjio. Ako gledate subotnji dodatak "Politike", to vam je registar saradnika. Ako mogu tako da kaem, kolaboracionista. Ali taj je registar sve tanji i tanji. Sve se svelo na nekoliko imena. Ja sam sa jednim svojim prijateljem, koji mi je potpuni istomiljenik, razgovarao o tome koji e problem biti kada se ovo sve raisti, hvala bogu ako ostanemo na okupu i ivi, onda e se raistiti. Koje e tekoe biti sa neim to je on nazvao denacifikacijom. Ko e se prihvatiti toga posla? To su runi poslovi, neprijatni poslovi. Posle pada maspoka, koji je bio ipak igraka u poreenju sa ovim, znate kako je to bilo teko u Zagrebu pokazati prstom na ovoga ili na onoga. To se ini nerado, razume se, i ne treba ni da se ini. Taj proces denacifikacije mora biti finiji, produhovljeniji. Ja mislim da e nam posluiti moda i iskustva "zapadnih saveznika" u psiholokom denacifikovanju. Nije vano pokazati prstom, pa rei taj je bio krivac ili taj je bio budala, nego je vano izvui iz mentaliteta neke stvari, izvriti neku psiholoku preorijentaciju, izvui iz srpske nacije to oseanje frustriranosti koje je sada eksplodiralo u suprotnom pravcu, u pravcu oseanja pune neke superiornosti. Sada smo mi rekli ta smo hteli, to to smo mi rekli i ta smo hteli, nismo rekli nita, a ne znamo ni ta smo hteli. To treba polako izvlaiti. A onda mislim da e doi trenutak, a to e biti posao sigurno malo mlaih ljudi od mene, posao za jednu generaciju. Vi mladi ete morati da se preistite gde smo mi to greili. Gde smo mi to greili da smo sebi pravili tolike komplikacije? ta je to? Je li to u nama neka greka? Je li to neka greka u naem mentalitetu? Nosimo li u sebi neku izolovanost i nesposobnost da komuniciramo sa svetom? Je li to neki politiki autizam, postoji taj termin u psihologiji za dete koje se zatvori u sebe pa ne moe da progovori i samo sa sobom razgovara. Kada to poinje? Ne poinje to ni sa Osmom sednicom, ne poinje to ni sa Perom Stamboliem, ni sa svima redom unatrag. Ne poinje ni sa Draom, ni sa Avnojem. To poinje negde, verovatno, od prvih formiranja moderne srpske drave. Razloga za kompleks manje vrednosti ima. Ako uzmete da od hatierifa do sada, moderna srpska dravnost postoji vek i po, nai rezultati nisu dobri. Mi smo mogli da budemo bar jedna Maarska, ako ne i jedna vajcarska, a mi to nismo. Mi oseamo da mi neto nismo postigli, da neto nismo uradili, da se u neto nismo ukljuili, da smo neto duni sami sebi, i onda, razume se, trae se krivci spolja. Onda su svi redom krivi. Kriva jedna carevina, kriva druga carevina, pala jedna carevina, pala druga carevina, a mi ni makac ni na mestu.

106

- I srpski nacionalni osjeaj je dugo poslije rata bio na neki nain potiskivan. Tom injenicom se tumai i pojava Miloevia i sve ovo to se u zadnje dvije godine deava. Otkuda dolazi taj osjeaj potisnutosti? - Jeste bilo potiskivano, ali potiskivali su ga sami Srbi. Vi to znate... (smjeh)... sami Srbi su ga potiskivali. Ko je isterao Svetog Savu iz kola? Ko je nama kriv to smo mi svoju istoriju zapustili. Da se istorija normalno uila, kao to sam je ja uio u staroj Jugoslaviji, ona nikoga ne bi tako zaluivala kao danas. Vi ste bili odvojeni od sopstvene istorije pa ste morali da je uite kroz romane Dobrice osia. A da ste vi normalno uili sve to, vi biste znali da svaka istorija ima i svoju lepu stranu, i svoju zasenenu, mranu stranu. Odmah pored te istorije neka druga istorija, koja isto tako ima poneku svoju lepu stranu i neku svoju mranu stranu. S jedne strane srpska istorija i srpska junatva, a s druge strane Austrija koja ratuje sa Srbijom i koja je teak neprijatelj, ali u istom trenutku treba da znate da je ta Austrija i demokratska zemlja, da je Be i Be Frojda, Gustava Malera, Karla Krausa i tako dalje... Istorija ima i jednu i drugu stranu i nema dobrih i loih istorija. To je osnovna prevara staljinizma koja se sad prenela u sve mogue varijante najfinijeg neostaljinizma, podela na dobre i loe istorije, na napredne i nenapredne istorije. Pa neki su sada kao napredni i slobodnjaci, a drugi to nisu. Gde je tu granica? - Kako biste prokomentarisali parolu sa jednog od mitinga: "Alpe Adria - neprincipijelna koalicija", same gluposti ili... ? - To znai nepoznavanje kulturne istorije, nepoznavanje uopte Evrope, nepoznavanje da je Evropa jedan vrlo sloeni lavirint, koji je uvek imao svoje Alpe Adrije. Moja generacija, i sada ovi poslednji izdanci, koji hoie da poprave sve ono to nije uspela da stvori jo prethodnih godina generacija, to nije ni Pai uspeo da istera, ona misli na staromodan nain, ona misli na nain devetnaestog veka. Ona ima u vidu velike procese nacionalnih ujedinjenja, Italiju, Bizmarka i tako dalje. Pa onda ona gleda taj period industrijskog stvaranja velikih nacija i velikih nacionalnih drava koje su privremene tvorevine, koje e se polako poeti ponovo da rasipaju. Ali ta onda biva? Onda treba da se setimo jedne Evrope osamnaestog veka koja je bila sva sastavljena iz Alpe-Adria. Nemaka je bila sastavljena iz pedeset kneevina koje su bile povezane na najudnije naine, ekstrateritorijalno, tri su bile u jednom savezu, tri u drugom. Kulturne veze su bile jedan model, politike veze drugi model, vojniki savezi trei model, ekonomske veze etvrti model, a to je vano onda i za veinu drugih evropskih drava. Ta Evropa sa pedeset dravica je bila jedinstvenija nego danas, sa velikim dravama... Uzmite recimo Kazanovu, ja volim da itam njegove memoare. Mleanin koji je sluio na francuskim dvorovima, zavrio u ekoj, govorio je tri jezika, talijanski, francuski, moda neto natucao latinski i tako dalje.

107

Prema tome, Alpe-Adria nije nita novo, pojavie se sutra neka nova kombinacija. Mora se pojaviti neka dunavska kombinacija ili neto slino. Jugoslavija je u tom pogledu vrlo karakteristina, mi smo fetiizirali nacionalne podele. Mi smo zaboravili kulturoloku shemu koja se ne poklapa sa nacionalnom ba nimalo. Kulturni krugovi su drugi, a nacionalni su drugi. Molim vas, Zoran Sokolovi(4) je jedna vrsta Srbina, a Srbin sa Drine je druga vrsta Srbina. Srbin sa Drine je mnogo blii Muslimanu, s druge strane Drine, nego Zoranu Sokoloviu koga ni ne razume kada govori o "bitju partije"(smijeh). Nije on kriv, mislim, nije to nita loe. Samo hou da kaem, to su kulturni krugovi. Vojvoanski krug je neto drugo. - Spomenuli ste Kazanovu. Mislite li da je ovjeku domovina tamo gdje se najbolje osjea? - E, sada, da izaemo malo iz politike. oveku je domovina u samom sebi. Veliki greh prema vama mladima je to vas je toliko, mi smo vas, u stvari, politizirali, ishisterisali jednom ideolokom politikom koja je sada ve pitanje opstanka, moramo se njome baviti. Vi treba da s vremena na vreme, beite od svega i da se vraate sebi i da se svaki ovek vrati sam sebi. Tu sad ima neka pogana stvar, znate, na voljeni komunizam je po dobroj hrianskoj, ili bolje rei po dobroj pravoslavnoj tradiciji, preuveliavao, hipostazirao duh kolektivizma. On nikada nije linost negovao, a nije je negovalo ni hrianstvo, naroito ne pravoslavlje. Mislim da bi pravo osloboenje i traenje prave domovine bilo traenje domovine u sebi. Jer, sad hajde da se malo presliamo, da ste mogli da birate gde ete se roditi, da li biste se ba rodili kao Srbin. Ja se ne bih rodio ni kao Srbin ni kao Hrvat. - Da li biste se u Jugoslaviji rodili uopte? - (smijeh)... Verovatno se ne bih fiksirao ni za jedan kolektivitet. Danas u svetu, znate, naroito u ovom intelektualnom mlaem svetu, slobodnom, da ne kaem alternativnom, malo marginalnom, vi uvek razgovarate sa ljudima neodreene provenijencije. ovek je frankofoni Kanaanin oenjen Izraelkom, a ive u Berlinu. Njemu treba da se seti ko je i ta je. U tim situacijama ljudi imaju malo vie prava na sebe, a mi smo opsednuti nacijom i to sad stvarno postaje jedna muna opsesija. - Poznato je Vae neslaganje sa SANU. Ipak jo ste lan Akademije. Negdje ste izjavili da oni Vas ne ele da puste... - Oni imaju svoj statut i neto se vrte oko toga. To je za mene potpuno nebitna pria. Da sam ostao u Akademiji, ne znam ta bih sad radio, verovatno bih opet morao da izlazim. Generalno govorei, ja nisam bio njihov tip, a nisu ni oni bili moji tipovi. Od prvog trenutka se mi nismo neto voleli. Neto je tu bilo u pogrenom braku. Taj se brak rasturio, oni ne priznaju razvod, oni priznaju samo rastavljanje od stola i postelje, a ne pravi razvod. Oni su pristali na to da nisam njihov, da ne dobijam njihove novce, da sam van radnog sastava, a da bi me oslobodili lanstva trebalo bi da menjaju statut. Pa neka ih, neka rade ta hoe.

108

- Ljudi poput ivorada ike Minovia, direktora "Politike", izdrali su smjene vie politikih garnitura u Srbiji. Pretpostavimo da koliko sutra doe do promjene srpske politike situacije. Da li bi i u tom sluaju takvi ljudi opstali? - Ne, ne, ne... to ne moe, to ne moe. To su ljudi koji moraju da podnesu konsekvence za jedan totalan imoralizam! ta e s njima biti, ne znam, prebrojavae moda negde daske na nekom skladitu. Otii e u ilegalu, otii e negde. Potonue... Znate, imali smo mi smene politikih garnitura samo ne tako drastine. Kada potone jedna politika, potonu liberali recimo, onda najedanput potonu i neki novinari, pa ih vie nema, zaborave se njihova imena. Ne vidim da mogu da opstanu ni Minovii, ni Ralii, ni Todorovii... To je ve pitanje denacifikacije. - Koliko e, po Vama, taj proces trajati? - E, to ne znam. Ja nisam bio ubeen da e to biti neto brzo ni onda kada sam pisao pismo. To je krajnje neizvesno. Taj proces je skopan sa daljnjom sudbinom Jugoslavije i reforme. Znate, sad kad ve proriemo, ovako uslovno, pa kaemo moglo bi biti - moe da bude i varijanta da se mi naemo sa njima na due vreme u nekoj ocepljenoj Srbiji. Ja se udim kako Jugoslavija ne vidi da u ovom celom Miloevievom uzletu ima jako mnogo separatizma. On je alternativan: ili centralistika Jugoslavija, gde e on da bude broj jedan, ili se mi Srbi povlaimo. I tu se opet krije jedna tragina la. Mi Srbi ne moemo da se povlaimo jer nama je Jugoslavija apsolutno potrebna, potrebnija nego drugima. Ba zato to imamo svoje dijaspore, to smo rasporeeni izvan, vie republika. Nema tog povlaenja. ta bi to znailo? To bi u krajnjoj liniji ipak znailo vraanje na Srbiju kneza Mihaila. - Kako gledate na aktuelne dogaaje u Istonoj Evropi i gdje smo mi tu? - Pre svega, mislim ono to misli i celi svet, da je to sada jedna istorijska epoha u punom kljuanju. Vi imate sreu sada kao mladi ljudi da gledate jedan novi svet koji se stvara. Vi imate prava kao, mislim da je to Gete bio u onoj uvenoj bici kod Valmija, kada je gledao francusku revolucionarnu vojsku rekao otprilike: "Danas sam video jedan novi svet." Vi ve vidite jedan novi svet, mi ne znamo kakav e on da bude, ali on ne moe biti vie ovakav kakav jeste. Ako bih hteo da uoptim u jednoj slici, u jednoj paraboli to to se dogaa, mislim da je to sad jedno grandiozno upotpunjavanje evropskog duha. Evropa je bila svedena suvie opasno samo na svoja zapadna podruja, na tri jezika engleski, francuski i polovinu nemakog, jedno vreme ak i na panski, a sad najedanput se u Evropu vraa mnogo tota. Vraa se srednja Evropa, vraa se Istok, vraaju se Rusi, Poljaci... vraaju se te visoke slovenske kulture koje su, sada je to sasvim oigledno, postojale. Njih nisu unitili staljinizmom. Rusi malo-malo pa izvuku nekog pisca koji je umirao negde od gladi, ali je ostavljao rukopise. Taj duh je iveo. Ja sam imao prilike da budem sa ljudima iz istone Evrope i zadivljen sam unutranjim promenama. To je jedan drugi svet. To je sad jedno veliko bogatstvo koje ulazi u

109

svetsku kulturnu situaciju. To e izazvati velike, da se tako izrazim, srene poremeaje. Sada se najedanput javljaju nove aksiologije, stvaraju se nova merila vrednosti. Moja generacija je proivela evropski vek bez ruske kulture. Ono to je dolazilo iz SSSR-a nije bila ruska kultura. Ne govorim samo o ruskom, mogu da govorim i o ukrajinskom, o beloruskom, o pametnim Gruzijcima... to je sad jedno veliko bogaenje. To je veliko kulturno bogaenje. Polazimo od toga. Sve drugo e se srediti polako, nai e svoje mesto. - Pominjali ste denacifikciju. Pojavila se mogunost ujedinjenja Njemake. Da li su, po Vama, Nijemci definitivno izvrili denacifikaciju? - Nita nije definitivno. Nije definitivno sahranjena ni stara Jugoslavija. Ja nisam mogao ni da pretpostavim da emo se mi vratiti na podele iz 1939. godine, na srpski kulturni klub, i na razne, pomalo frankovake ideje... Prema tome, da izvuemo jedan zakljuak za vas, nita nije definitivno. Sve je uvek u nekom procesu, u nekim previranjima. Mudrost je vladati procesima, ui u njih, razumeti ih. Procesima se ne vlada preko mitinga, razume se, procesima se vlada idejama... - Budui da na list izlazi u Sarajevu, bilo bi dobro uti Vae miljenje o Bosni... - Ja sam sa Bosnom, to kau, krvno vezan, s ovim spomenicima, Mostar (partizansko groblje, op. aut.), to je delo moje mladosti, i mnogi misle o njemu najbolje. Imam u Bihau spomenik, u Travniku... Poznajem Bosnu, volim Bosnu. Poznajem je u celoj njenoj sloenosti i volim njenu sloenost. Mi govorimo o sloenoj Evropi u koju se vraaju istonoevropske kulture, govorimo upravo samo o sloenosti bogatstava, nikad o kulturnim diferencijacijama. Mi smo sad Srbi i mi imamo svoju srpsku istoriju, a srpska istorija je mnogo komplikovanija nego to mi vidimo na televiziji, a da ne govorimo o svim jugoslovenskim istorijama koje su u nekim sadejstvima. E, sad Bosnu poznajem veoma mnogo. Nema porodice u koju ja nisam zlazio prijateljski, i u muslimanske, katolike i pravoslavne. To je nakako bilo i prirodno samim mojim poslom. Tako da, jednostavno reeno, volim Bosnu. Ali volim i Makedoniju. Volim i one Crnogorce, samo ih se plaim (smijeh), opasni su. Da ne govorim o tome da jako dobro ivim sa zapadnim delom Jugoslavije. Sad sam dobio jedno veliko priznanje iz Alpe-Adria. Piranezijevu nagradu, meunarodna nagrada koja je ustanovljena u ast velikog renesansnog majstora Piranezija. Slovenci su prvu nagradu dali jednom Srbinu, i to za jedan spomenik rtvama faizma. O tome se pojavila samo mala vest u "Borbi", da ne govorimo o iki Minoviu i njegovom nainu izvetavanja (smijeh)... Vidite, kada govorimo o tom mom pismu, ljudi su jednu stvar izgubili iz vida, a to je da sam ja to pismo morao da napiem iz nekih, da tako kaem profesionalnih svojih pobuda. Ja sam jugoslovenski arhitekta, ja sam radio po celoj Jugoslaviji i jako poznajem Jugoslaviju. Tako sam nekako i koncipirao to pismo. E sad, ba zato to poznajem Jugoslaviju, za mene je nepodnoljiv jugoslavizam paievsko-miloevievskog tipa. Nepodnoljiv. Meni je nepodnoljiv i iz porodinih razloga. Sada trae da se proslavlja 1. decembar. To

110

nikada nije bila slava u naoj kui. Ko nije eleo Jugoslaviju, svi su eleli Jugoslaviju. Ali smo znali da se ona nije smela stvarati na taj nain. To je bila kraljevska prinuda, prinuda dinastije. Jugoslavija je tu pogreno stvorena, i kada je pogreno stvorena, morala je posle pogreno i da ivi. Tako i ljubav, kad pogreno pone, ne vredi vam nita posle da tu popravljate, teko se posle popravlja neto to se zbrka u poetku. Hou da kaem da je moje poimanje jugoslovenstva mnogo ire. Jer ima raznih jugoslovenstava i upravo treba prihvatiti da mogu da koegzistiraju i nijanse u tome kako se shvata Jugoslavija. - Postavlja se ak i pitanje da li je Jugoslavija uopte mogua. - Postavlja se, i to je sada veliki ispit, videemo. Ono to je sasvim sigurno, to je da se Jugoslavija nee sauvati centralistikim prisilama i marevima i tako dalje. Jugoslavija je, ako mogu tako da kaem, neka konstrukcija. To se u staroj mehanici nazivalo stepen slobode sistema. Sistem mora da ima odreeni stepen slobode da bi mogao da se odri. Jugoslavija je jedan mehaniki sistem sa prilino velikim neophodnim stepenom slobode. Kad je stegnete gvintom ona puca. To smo ve jedanput videli. Mi smo videli da Jugoslaviju ni estojanuarska diktatura ni Stojadinovi nisu uspeli da sauvaju. - Nalazimo se u vremenu kritinog preispitivanja svih vrijednosti. Kako Vi sa ove distance gledate, na ono to personificira Josip Broz Tito i uopte itavo jedno istorijsko razdoblje u kojem je on djelovao? - Ne jednom u ivotu su me njegovi postupci mogli nervirati. Ali za istoriju to nije bitno, za istoriju se uzmu dve-tri kljune take. On je stvorio ponovo Jugoslaviju, bog je tada ne bi stvorio. To sad oni mogu da priaju ta hoe o partijama 1944. i 1945. Ne bi je stvorio ni Milan Grol ni neka zagrebaka haesesovska varijanta. Jugoslavija je izgledala definitivno unitena. Mnoge od nas je opredelilo i da krenemo u NOB i da se pridruimo u tome, upravo to to smo videli da je to ovek koji je stvorio Jugoslaviju ponovo. To stoji, to mu niko ne moe osporiti. Stoji i etrdeset osma. I ta ete vie. Nita vie ne treba. Za ivota ja nikad nisam napisao lepu re o njemu. Jednostavno, smatrao sam da o vladarima ne treba pisati lepo dok su ivi. Ali, ja sam u Akademiji odrao govor posle njegove smrti i to je bio jedan od krupnih razloga mog razlaza sa SANU. Smatrao sam, kad se sve sabere, on nam je ipak dosta toga omoguio. Ja sam u tom periodu mogao da gradim spomenike NOB-a, ali ne na socrealistiki nain, nego takve da ih i danas nagrauju meunarodni iriji, koje ba mnogo ne zanima da li je to spomenik ovome ili onome, nego gledaju vrednost dela. Znai, mogao sam da pravim neke smele eksperimente, mogao sam da piem knjige koje bele veze s marksizmom nisu imale, sem ako neko Zaludnu mistriju ne smatra marksistikom knjigom. - Kau da su Vam iz SUBNOR-a esto zamjerali da na vaim spomenicima nema petokrake... - Znate ta, borci su jedan blaeni svet, koji je sad ve preao iz stanja blaenosti u stanje razdraenosti, pa i stanje mentalne pokolebanosti. Oni su uvek imali jedno oseanje da ja njima neto uskraujem. Uvek sam ja njima bio malo sumnjiv, ali vide da me

111

neko, ipak, podrava, da imam neki renome, i onda su se uvek pitali gde je zvezda i hajde da razgovaramo o zvezdi (smijeh). - Moda u sada biti malo i provokativan. Neki Beograani kau da ste bili lo gradnaelnik. U toku medijske kampanje protiv Vas govorilo se da ste Vi smislili slogan "Tramvajem u XXI vek". ta Vi na to kaete? - Prvo i prvo, zaboravlja se da sam se ja razboleo od tog gradonaelnitva i da sam ja poslednje dve godine ve kunjao. Drugo, kakav sam gradonaelnik bio, to pitanje ostavljam za godinu-dve. Verovatno u onda jo sa nekoliko ljudi, sa Radojem Stefanoviem,(5) recimo, da sazovem jednu konferenciju za tampu i da neke stvari raspravimo. Nije moje to da priam, ali kad me ve pitate... Mi smo sanirali finansije Beograda. Mi smo poeli Beograd da izvlaimo iz dugova. Mi smo zaveli zemljinu rentu sa velikom mukom i omoguili Beogradu izvesne prihode koji su posle ili na ovo sadanje ulepavanje grada. Ogromno smo polagali na infrastrukturu, na vodu. Beograd je bio bez vode, sada je ima dovoljno, evo vidite koliko fontana ima. Narod voli ljokice, on je dobio sada ovo ogledalo, a to je ekologija katastrofalna, to su infrastrukture u raspadanju, to su socijalne ustanove nulte, a o stanovima da i ne govorimo... Moj glavni projekt je propao. Za njega sam bio najvie angaovan. To su bili stanovi za mlade. Ja sam imao ideju koja je bila skoro dovedena do realizacije, da nekom vrstom radnih akcija mladi sami sebi grade stanove, neku vrstu provizorijuma za dvadeset godina. to se tramvaja tie, odluka o njima je pala pre mene. Ve je bio raspisan samodoprinos. Meutim, verovatno bismo mi morali isto tako da idemo na tramvaje, jer se Beograqd zanosio tim graenjem metroa i sve drugo je bilo zapostavljeno. A da se metro ak i gradi, a on se ne gradi i ko zna kada e se graditi, dvadesert godina treba putovati kroz grad nekako. Sve se bilo bacilo na autobuse. Beograd je potpuno zapostavio tramvajske i trolejbuske mree, ukinuo sve to, pa kad je dola naftna kriza, onda se najedanput pokazalo da to vie ne moe. Niti sam ja ubeen da su tramvaji sredstvo XXI veka, ali se pitam kako bi Beograani dolazili sa ukarice u Beograd. Oni danas dolaze ipak tramvajima. A sem toga, znate, i Be ima tramvaje, malo bolje dodue, malo istije, modernije i tako dalje (smijeh). Ja o tome, mnogo ne govorim jer e govoriti injenice. Pazite, sve ove slavne stvari u Beogradu su zapoete u mom periodu. Univerzitetska biblioteka, moja bitka, gradska biblioteka, dovrena dva dana po isteku mog mandata, ja nisam bio ni na otvaranju. Narodno pozorite, zapoeto pod mojim mandatom. Cela filozofija urbanistikog plana je promenjena, tu nije dovoljno promeniti samo filozofiju reima, nego treba promeniti planove. To je teak i dugotrajan posao, da se Beograd vie ne rasplinjava u eksploziju nego da se pree na rekonstrukciju centra. To je pobedilo, i Bakoevi(6) je vrlo veto, vrlo dobro, vrlo mudro sprovodio moje ideje. On kao da je itao moje tekstove i sprovodio ih. On bi meni bio sjajan predsednik izvrnog saveta. Da sam imao njega za efa gradske vlade, radili bismo sve ovo i bolje. Jer ja sam ih uio da treba ii na revitalizaciju jezgra,

112

ali revitalizacija jezgra nije samo farbanje fasada, farbanje fasada je kreenje mrtvaca. Revitalizacija jezgra je rekonstrukcija socijalna, sanacija starih delova grada, meanje stanovnitva, dovoenje mladog stanovnitva i tako dalje. Meutim, ja ne potcenjujem nimalo njegove napore. To je lepo ta je on uradio. Vidite, on nije arhitekta i on nije mogao sve finese da zna. A neke stvari ja kao arhitekta ne bih smeo da uradim. Ja sam dve godine proveo i sa Miloeviem, koji je tada bio predsednik GK Beograda. On je mene stalno ubeivao: "'Ajde jednu ulicu da uredimo danarod vidi, to je bilo njegovo." Ja sam mu govorio, zna ta je, ja sam profesionalac, ja ne mogu tako. Ako emo ii na revitalizaciju starog jezgra grada, za to nam treba pet-est godina priprema, pa onda traenje kapitala. - Spomenuli ste Miloevia, kakvi su vai lini utisci o njemu iz perioda dok ste obojica bili na elnim funkcijama u Beogradu? - Moram da priznam da mi je bio simpatian. Imao sam utisak da je to jedan skroman ovek, koji je iz nekog bankarskog sveta preao u politiku. Govorio je u nekim optim frazama, svi su govorili u nekim optim frazama. Bio je prilino posluan i servilan prema Stamboliu,(7) ak je i prema meni bio jako dobar... Njegova udna transformacija je poela tamo negde na Kosovu Polju, kad je osetio masu. Tu je dolo do metanoje, kako to kau psiholozi, do promene linosti. Tada se najedanput pojavio neko drugi. To sad uopte nije onaj ovek koga sam ja poznavao. Ili se on onda tako veto prikrivao. - Slaete li se sa tvrdnjom Slavena Letice da je Miloevi "narcisoidan tip"? - Pa moe se sve to znate, rei, razume se. Koji diktator nije "narcisoidan"? Od arlija aplina (smijeh) pa nadalje. Posle se prave filmovi o njima. On je vrlo zgodna linost za filmovanje. On e biti filmovan. Drugo je pitanje ta e biti s njim. To je veliko pitanje. Njemu nema uzmaka. Kuda? On ne moe ni u emigraciju da ode, i tamo e ga pripljeskati. - Jo jedno pitanje line prirode. Da li ste izgubili neka prijateljstva, poslije svega to vam se deavalo nakon osme sjednice? - Pa sluajte, u Beogradu su velike izme. U Beogradu su se pocepale familije, pocepala prijateljstva, ne znam da li su se i brakovi rasturali. To se jako podelilo, jeste. Progovorio je nekakav bes iz ljudi. To je ono, vraamo se sad na sredinu razgovora, progovorile su neke revandikacije koje su godinama Srbi u sebi nosili, to oseanje potisnutosti. Tu se opet vraamo na ono: niko nam nije kriv to smo potiskivali i svoju istoriju i svoje nacionalno oseanje. - Ipak, niste nam odgovorili, koji su bili vai motivi da se upustite u politiku, ako se tako moe nazvati prihvatanje dunosti gradonaelnika? - Pre svega, dugo su me ubeivali. Drugo, bio sam ve na izmaku svoje graditeljske karijere, mislio sam da izvrim preorijentaciju generalnog urbanistikog plana, to je na kraju krajeva i sprovedeno. Ali, bilo je jo neto. Kad su mene pozvali, ja sam pretpostavio da imaju neke ideje sa mnom. Oni su znali ko sam ja.

113

Znalo se sve, znale su se moje knjige, znale su se moje ideje, znao se moj nain istupanja, znala se i moja ezdeset osma i sve... Ja imam utisak da ljudi koji su me doveli, oni su mi prijatelji ja im to ne zameram, ali analiziram, da su oni hteli neto sa mnom, nisu smeli da urade. Da su oni hteli mene da okrenu prema graanskom Beogradu, s kojim sam ja dobro komunicirao i da ja sad sa Beograanima razgovaram kao to sad mogu da razgovaram: hajde, dragi moji prijatelji, da vidimo ta emo mi sa viepartijskim sistemom. Da je meni to iko rekao, da se moj prijatelj Ivan Stamboli usudio meni to da kae, ja bih to mrtav ladan u Sava centru izjavio. Mi smo mogli da ponemo i tako da radimo. To se nije dogodilo, tako da ja tu svoju glavnu funkciju, politiku, nisam ispunio. A ovo gradonaelnikovanje, to je stvar sad ve i liog izbora. Ne znam, oigledno je Bakoevi jako popularan. On je sad dao lepe izjave o velikim pobedama beogradske privrede. Beogradska privreda je sjajno napredovala, a svi znamo da je u kolapsu. Sad samo ekamo da nam Rakovica doe na Terazije. - Da li intelektualac uputanjem u politiku gubi svojstvo intelektualca? - Kada pogledate odakle je kampanja protiv mene krenula, vidi se ta je jedan od mojih glavnih "grehova". Prvo, ja sam lino u narodu tada bio dosta popularan. Ne znam kako sad stoje stvari. Meni su na ulici ljudi prilazili, zato to sam se kretao, iao sam trolejbusima, iveo normalno, u stanu u kojem ivim ve trideset godina. Ja nisam prestao da budem intelektualac, i mislim da je to stvaralo veliko nepoverenje u estabilmentu, meu inovnitvom. A inovnitvo je strana re. Mislim da je svaka moja ideja unapred bila osuena na propast. Mogao sam ja ne znam ta da kaem, ali ne daj mu, jer ako on prodre onda e doi i drugi, trei i za nas vie nema posla. Glavni problem antibirokratske revolucije je kako e ona da se oslobodi birokratije. Koju ne samo da nije sruila nego ju je jo uveala. Antibirokratska revolucija se oslanja na inovnitvo, na ate, na pisare. Ona se ne oslanja na seljake, pa ak ni na radnike. Ona poiva na nekim gradskim meuslojevima. Automehaniare, recimo, koji su ipak tu jo i bezazleni... Ja sam posle svega morao da promenim automehaniara jer me je maltretirao: "Gospodine Bogdanoviu, vi da budete izdajica srpskog roda, vas su one ustae izmanipulisale, dajte da napiemo jedno pismo, evo ja u da vam napiem, da poaljemo onom Danasu, onoj Jeleni Lovri(8) p... joj m..." To je ta vrsta ljudi. Ja ivim u selu. Selo je rezervisano. Seljak je mudar i seljak ima oseanje traginosti. Seljak osea da ako bude graanskog rata, da e njegova deca da ginu, nee ovi bukai. To je veliko iskustvo seljaka, svih bez obzira na veroispovest. Mislim da je to stabilniji deo Jugoslavije. Ja se divim radnicima. Divim se tim ljudima koji rade dobro. Rade dobro, rade kao ludi a ne mogu da zarade. I ive na ivici egzistencije. Dokle e oni to da prihvataju. Divim se rudarima. U tom rudniku se gine. Aleksinac, jedanput, dvaput, tgriput, dolaze televizije, dolaze voditelji, pitaju ih iste blesavosti: je l' vam teko, niko ih ne pita: ljudi, ta radite, gde vam je sindikat. Pa koji bi sindikat rudaru dozvolio da iz godine u godinu ginu ljudi? Pojavi se neki da ide u "aps" istog

114

trenutka, i ita neke blesave izjave, smeka se kao budala. Stranu sliku o nama ostavlja. Tu se opet vraamo na problem nae srpske drame. Mi sami o sebi ostavljamo stranu sliku. I sad se ja divim tom narodu, koji sa tim ludakim strpljenjem to sve prima. To nigde u svetu nema. - Postoji li socijalizam? Da li je to samo puka kovanica? - Ja mislim da treba menjati vokabular, treba menjati renik. Sve su to rei moje generacije, i ranijih generacija koje za vas ne moraju vie da vae. Gde je granica kapitalizma i socijalizma. Ja je ne vidim, gde je granica izmeu religije i ateizma? Ja je ne vidim. Nema religioznog oveka koji nema ateistike sumnje, i nema ateista, ako nije budala, koji se ne postavlja prema konanim pitanjima, prema pitanju apsoluta, kako se to kae. Upravo ovi procesi u Evropi ne vae. Pa, gde je socijalizam? U vedskoj ili u Albaniji? Albaniji, Rumuniji, da ne pominjem sad i Jugoslaviju. - Jo uvijek uspijeva demagogija o "naputanju socijalizma". Pominjali ste te neke gradske meuslojeve... - Znate ta, ti mehaniari su na kraju krajeva bezazleni. Tog mog mehaniara, na primer, koji je vrlo simpatian ovek, njega truju tri-etiri bitange advokata, koji sede s njim, piju i oni mu objanjavaju politiku. Znai, i oni su manipulisani. Ali, cela pria o svetosti socijalizma i o uvanju socijalizma, i celokupno sujeverje socijalizma potie od ata, od inovnitva. To su sve loi inovnici, to su ljudi bez profesija. To se sve podizalo kroz te politike kole, kroz neke kurseve. Oni nemaju kuda da se vrate, u tome je stvar. Tu se krije i velika opasnost. ta ete vi sa dva miliona ljudi od kojih se veina tako ve deformisala, ugojila, izgubila kondiciju, pa nisu ni za neki new deal, ne mogu ni da kopaju kanale. Nisu vie ni za fiziki rad. Ako je nekad radio za strugom, on o tom strugu vie nema pojma. Ako je nekad bio uitelj, on vie ne moe da se vrati, zaboravio je ta je bio. Profesije su se izgubile. - Na kraju, da ja Vama neto ispriam. Imao sam prilike da razgovaram sa Ljubiom oreviem, vlasnikom firme "Stilski nametaj orevi", pa smo tako napravili i jedan intervju. Odavno me neiji stavovi nisu tako oduevili. Da li se slaete dabudunost pripada takvim ljudima i poduzetnikom duhu koji oni donose? - To je jedan fini ovek. Ja ga pratim samo kroz komade nametaja, jer ja sam ljubitelj starog nametaja. On bi svuda u svetu bio tretiran kao umetnik. I to umetnik visokog ranga. To je marketerija, u francuskim muzejima se uvaju primerci velikih marketera sa potpisima. On verovatno i potpisuje svoje stolice. Takvi ljudi su krupna ansa. Mi uopte imamo veliku zalihu u zanatskim tradicijama: moda, dobra obua, runa izrada. Sve to je vetina prstiju, mi bismo mogli brzo da dignemo na jedan sloj. Ne dadu optinari. Oni su ljubomorni na njih. Oni ih mrze. Oni ih pakleno mrze. Ja mislim da bi oni tog orevia obesili na Terazijama da mogu. Eto, to je naa slika. - Hvala Vam najlepa, i elimo Vam jo mnogo velikih djela.

115

Napomene: 1. Novinarka zagrebake televizije 2. Azem Vlasi, albanski funkcioner, uhapen za vreme Slobodana Miloevia 3. Beogradski partijski funkcioner, ubijen. Ubistvo nerasvetljeno. 4. Partijski funkcioner, ministar republikog i saveznog ministarstva policije u vreme Slobodana Miloevia. Izvrio samoubistvo. 5. Funkcioner u Skuptini grada Beograda. 6. Aleksandar bakoevi, gradonaelnik Beograda. 7. Ivan Stamboli, predsednik Predsednitva Srbije. Nestao uoi septembarskih izbora 2000. 8. Jelena Lovri, komentator zagrebakog lista Danas. Intervju: Sran Kisi Valter, Sarajevo, 15. decembar 1989.

116

10. Dnevni i noni ovjek

Bogdan Bogdanovi (68) - arhitekta, graditelj, protomajstor, umjetnik, pisac. Neobina linost, imao je uspjenu karijeru u vrijeme procveta samoupravnog socijalizma - profesor na univerzitetu, lan Srpske akademije nauka, gradonaelnik Beograda (od 1982. do 1986), lan CK SK Srbije. Reklo bi se - uspjean ivotni put, kakav i dolikuje jednom reimskom intelektualcu. Upravo suprotno, Bogdanovi je uvijek bio neto drugo, uvijek je bio u konfliktu sa - "strukturama" - i uvijek je bio uvaavan. Kao profesor istorije i teorije urbanizma nije htio da bude kao drugi profesori: ogrnut dugim alom u utim arapama, organizovao je studentske kruoke, urbanistike seminare ispod jednog oraha. asopis je ureivao u formi plakata, podizao je spomenike revoluciji, a nikada nije koristio petokraku kao njen simbol, izabrali su ga u Akademiju, ali vie ne eli da bude akademik... Bio je u politikim vrhovima, ali je sam sebe diferencirao. Kao lan CK SK Srbije napisao je uveno pismo poslije jo uvenije Osme sjednice u kome je zamalo da ga stave na crnu listu nepoeljnih politiara: "Stavite me, jer vie volim da se moje ime jednoga dana ita na tim vaim hipotetinim spiskovima sumnjivih, no na nekim drugim i drugaijim spiskovima (istorije)... spiskovima sasvim nesumnjivih." Uvijek govori to je mislio i zato je zanimljivo razgovarati sa ovjekom kome se moe vjerovati da govori to to misli, a koji se ubraja u intelektualnu elitu ove zemlje. Ovaj razgovor vodili smo u njegovom stanu u Ulici marala Tolbuhina u Beogradu, gdje upravo dovrava knjigu o kapitelima. Nedavno je dobio Piranezijevu nagradu, meunarodno priznanje za imaginacije u arhitekturi, a ovih dana obavijeten je da e i Svjetska akademija za arhitekturu iz Londona jedan broj svog asopisa posvetiti njegovom stvaralatvu. Naravno, i u ovom intervjuu nismo mogli izbjei a da ne zaponemo razgovor o politici. Nedjelja - Jednom ste Vae politiko angaovanje objasnili samo kao izlet u politiku. Da li je taj izlet i definitivno zavren? Bogdanovi - Da, naravno. Najvie pamtim humoristiku stranu politike. Kad bih imao dovoljno vremena, o tome bih napisao knjigu. - Osniva se mnogo stranaka, kucaju li Vam na vrata, jesu li zainteresovani da Vas pridobiju? - Dolaze mi osnivai raznih stranaka, dolazili su i iz stranke poslovnih ljudi, iz stranke preduzimaa. Bili su mi simpatini. Samo sam rekao da u ih podravati, a oni nek se dalje bore. Nemam vie afiniteta prema meanju u politiku.

117

Kada sam iveo svoj glavni deo ivota, politika je bila uslov opstanka. Bez politike ne bih uspeo da gradim spomenike koje sam gradio. Sada mogu pisati knjige, baviti se teorijom i sve to gledati sa strane. Najvie bih voleo da se kod nas izgradi tako skladan viepartijski sistem u kome neu znati koja je partija na vlasti. Ako pogledate iole skladne zemlje u svetu, vidite da se intelektualci mnogo ne petljaju u politiku, to ide mimo njih. Profesionalci rade taj posao i to tee svojim tokovima, a kako e biti kod nas, videemo. - ta mislite o prvim koracima viepartijskog sistema u Jugoslaviji? - Bie zanimljivo. Razlika je u jednoj i vie bandi. Jedna banda moe da sakrije svoje tajne, a kad je vie bandi, tee se skriva. Jedni druge gledaju, motre. Pluralizam nije nikakva velika srea i veliki pronalazak, to je samo najmanje zlo. Da je neto savrenije pronaeno, verovatno bi funkcionisalo u svetu. A dok mi doemo do skladnog pluralizma, proi e dosta vremena. Moj je otac bio republikanac pre rata. Pitam ga tada: kakva e kod nas biti republika, a on kae: "Sine, sudei po monarhiji, prilino loa." Pa kada me pitate za pluralizam i viepartijski sistem, odgovorio bih kao moj otac meni: sudei po jednopartijskom sistemu, moe svata da bude. - Kako doivljavate ovo dananje vrijeme. Razmiljate li o mladima, s njima ste proveli radni vijek? - Ovako staraki, probudim se nou pa razmiljam o njima. Godinama sam pred sobom imao studente, pratio sam generacije kako idu u struku, kako postaju ljudi. Na tom iskustvu stekao sam oseaj za sve te puteve sazrevanja i formiranja jedne kulturne linosti, linih kulturnih dijagrama i sistema. ovek je kulturan samo onda kada uspostavi svoj lini sistem kulture. Plaim se da se ovo vreme ludila, vreme gluposti, vreme strasti, ne odrazi kao prazan prostor u formiranju mladih ljudi koji sada imaju 18 - 19 godina, koji su brucoi, studenti ili maturanti. Imam elju, kad bih to mogao, da ih malo prodrmam, pa da im kaem: pratite politiku, gledajte ta se dogaa i sa novim i sa starim strankama, navijajte, ali dva-tri dana u nedelji zaboravite na sve, zavucite se u svoje najlinije probleme, pokuajte sebe da vidite izvan tog konteksta. Dosta je vano da se vidite u odnosu na opteljudske ideje koje postoje mimo plenuma, mimo svih moguih politikih programa i nametaljki. U penziji sam ve etvrtu godinu i nemam tanu predstavu o tome koji je stepen ispolitiziranosti mojih studenata, ali imam oseaj da su i oni zahvaeni tim optim strastima. Pluralizam ima ar novine, mnogi ele da se tu umeaju, a pitanje je ta e od tih individualnih priloga ostati. Ovo vreme moe da ostvari neke bele povrine koje e kasnije formiran ovek da otkrije na roenoj geografskoj karti kao

118

neke prazne zone koje je trebalo neim da ispuni. Govorim to i na osnovu linog iskustva. Prazne zone meni je ostavila okupacija, pa i posleratne godine velikog politikog i partijskog aktivizma. Ja sam imao neki mehanizam samoodbrane. Svesno sam odabirao neku vrstu izofrenije, uvek sam se delio na dve linosti, na javnu linost koja radi to to radi, a imao sam i neku linu "kapelicu" - u koju sam se zavlaio i preturao stvari koje sa spoljnim svetom nisu imale mnogo veze. O tome sam ranije studentima govorio - delite se na dnevnog i nonog oveka. Dnevni ovek mora da radi da zaradi za porodicu, da ima svoju profesiju, mora i da se bavi politikom, a noni ovek je kad je on sam, kad sam sebi pripada. Glavno bogatstvo linosti potie iz ove none sfere. - ta e nam viepartijski sistem donijeti u kulturi? - Prvo da vidimo ta nam je jednopartijski sistem doneo. Doneo je partizane koji su upali u gradove, koji su se iz onog svog pejzanskog statusa pretvarali u graane koji su uili, koji su postali snobovi, koji su se enili operskim pevaicama, balerinama, i na kraju se neem i priuili te napravili jo jedan kulturan sloj - snobovski, s lanom kulturom. Kultura uvek ima svoju lanost, svoju arenu lanost. Ta snobovska elita davala je jednopartijsku marku naoj kulturi, to su bitefi, to su velike snobovske predstve. To je bio jedan zaostao model kulture i odgovarao je monistikim drutvima. No, da bi se odrala ravnotea, da bi sve bilo prividno kako treba, taj isti sloj koji je iao na Bitef, na plenumima je priao o narodnoj kulturi, o kulturi za iroke narodne mase. Van te elite imali smo narod koji je bio preputen sam sebi, svojim novokomponovanim pesmama, preputen jednoj parakulturnoj samoprodukciji, kod koga se stvarao oseaj jedne frustriranosti i netrpeljivosti prema ovoj birokratskoj kulturi. U celom tom modelu monistike kulture ludaki su dejstvovali gangovi, dejstvovale su, ne treba da se laemo, kulturne mafije, grupe za izvikivanje vrednosti, grupe za aksioloka nametanja. Ako ta i ta grupacija odlui da nametne predstavu, ona se razie po gradu i u toku tri dana je izvie. Sve je to bilo uslovljeno i mehanizmima finansiranja kulture iz birokratskih izvora. ta e sad biti: bolje ili gore? Ja to ne znam. Da li e razne partije imati svoje kulturne ambicije, svoje kulturne programe, elju za svojim promocijama u kulturi? Da li e "kupovati" istaknute umetnike i stvaraoce ili e pokuati da plasiraju nove? Priznajem, to mi nije dovoljno jasno. - ivimo u vremenu kada se rue simboli jedne epohe, jednog vremena. Na istoku, u socijalistikim zemljema, rue se spomenici linostima i dogaajima koji su donedavno bili simboli pred kojima se klanjalo. ta e biti sa Vaim spomenicima, strahujete li hoe li preivjeti. U Jugoslaviji ima oko 12.000 spomenika NOB-a? - To je vrlo zapetljano pitanje. Debelo smo prekardaili sa tim memorijalima i spomenicima. Ja sam se svojim poslom vezao za tu materiju jer nisam imao sklonosti prema, da je tako nazovem, civilnoj arhitekturi. To su bile slobodne teme koje su dozvoljavale likovne

119

kombinacije, filozofske i metafizike ekskurse. Moji spomenici su fenomen, neka vrsta kuriozuma. Meni i danas nije jasno kako sam uspeo da proguram neke od tih spomenika u uslovima jedne mentalne blokade koja je postala kod ljudi sa kojima sam morao da radim a koji su vezani za svoje simbole, za petokraku... Ja nikad nisam upotrebljavao te simbole. - Zato? - Zato to sam ozbiljno estito shvatio svoj zadatak oveka koji treba da obelei neke dogaaje iz revolucije. Znao sam da revolucija, ako sebe eli da predstavi onako kako sama sebe vidi, nee nita postii. Ona e onda imati svoje plakate, svoje plakatske signume, svoje tekue kodove, i to e u iduoj generaciji biti prazno. Shvatio sam, ako neto treba da obeleimo, onda treba da idemo na drugu stranu stvari, onostranih, da ne kaem metafizikih spekulacija, i da se vezujemo za sutinu dogaaja. esto se zaboravlja da ja u stvari nisam gradio spomenike revolucije, odnosno radio sam to vrlo malo; ja sam obeleavao stratita. To je bio moj glavni posao. Stradali su ljudi bez politike ili sa politikom podreenou. Na istom stratitu ste mogli da imate i partizanskog komesara i svetenika. Tu sam traio neke opteljudske i optehumane poruke. E sad, ta e biti sa tim spomenicima, to je drugo pitanje. Zanimljiva je situacija sa nekim mojim spomenicima. Kad sam gradio spomenike, morao sam da imam neko politiko zalee, a onog trenutka kada su mene otpirili, i kad sam politiki pao, poeli su da se diu razni glasovi i iri sumnja da sam neto podvalio, poeli su da dodaju petokrake. Na dva spomenika natrkeili su vrlo glupe petokrake. To e da proe. To je talas dogmatske rekonstrukcije mojih spomenika. Onda e doi jedan drugi talas, vrlo ozbiljan i teak, talas antikomunistike histerije, pa e nekome pasti na pamet da neke od tih spomenika skida i rui. Za Jasenovac ve ima vrlo ozbiljnih indikacija da se ekstremnim nacionalistima i ovinistima moj spomenik ne svia. Oni smatraju da je to suvie blago, da je to spomenik koji upuuje na ljudsku ljubav i na snagu ljubavi koja treba da prevazie uase rata i da nas vodi nekuda dalje. Postavlja se pitanje zato tu nije no, kama, da se vidi ko je koga klao. A posle, to fiziki preivi, dalje e se vrednovati imanentnim vrednostima. Onda e forma kao forma ostati da ivi. Kada putujete kroz Egipat, kroz Nubiju, pa kad naiete na lep spomenik, svejedno je da li je on islamski, iitski ili sunitski, ili koptski, gledate formu, na njoj se zaustavljate. Imam jedan vrlo ohrabrujui lini dogaaj. Jesenas sam dobio Piranezijevu nagradu za imaginaciju u arhitekturi. Jedan krajnje nekomunistiki iri, u kome su sedeli Italijani, Finci, Austrijanci, Nemci, Estonci itd. nagradio je moj spomenik u Vukovaru... Njima nije bitno ta to znai, oni gledaju ta forma sobom unosi u svet oblika. Veliki sam poklonik baroka, ali mi pri tom uopte nije vana injenica da je barok jezuitski stil, da je Katolika crkva umela da privue

120

najbolje umetnike i da stvori neto to je sada podjednako svojina i teista i ateista. Hou da kaem da umetnika dela imaju svoj ivot, tako sam i ja gledao na te svoje spomenike; ako preive i ako ostanu u inventaru likovnih i memorijalnih ideja, onda e oni najbolje da kau neku lepu re i za nau revoluciju. Moji spomenici nikada nemaju ovog akcionog, agitatorskog, pobednikog i trijumfalistikog, to se kod nas uveliko prokradalo kroz memorijalnu umetnost, ak i kad ona nije bila realistika. Mi smo se relativno lako oslobodili socrealizma, ali ostala je neka vrsta kriptosocrealizma, prikrivenog socrealizma, upravo u tom trijumfalizmu. Moji spomenici su zasnovani na arhetipovima, na prastarim simbolima, na ta me je navodila vrlo esto i komplikovana jugoslovenska kulturoloka situacija. Ako sam gradio spomenik u Mostaru mladim ljudima koji su izginuli u partizanima i koji su bili muslimani i hriani, i Srbi i Hrvati itd., ja sam morao da traim zajedniki kod, a zajedniki kod je bio prekultni, on je iao u prastare, u prabalkanske forme. Ja sam se vraao na te prastare forme jer su one mogle da nas objedine. - Da li e Vas, moda, neko zbog izostavljene petokrake staviti u isti ko sa ovima kojima danas iz ideolokih razloga smeta taj simbol, pa diu histerinu hajku? - Nek me povezuje ko kako zna i ume. Petokraka je bila loe odabran simbol, imao sam hrabrosti da to davno kaem. Ona je jedna od tipskih pozicija, imate je svuda - u amerikoj armiji, na amerikim avionima, Pentagon je tako rei u obliku petokrake, i nije to bilo neto to bi nam leglo na srce. Ja sam uvek govorio da mi je mnogo drai na grb sa buktinjama. O tome sam pisao posle Titove smrti, smatrao sam da je to originalna heraldika forma. Naa. Nema je ni u jednom grbu i ona se nadovezuje na neko nasluivanje daljih puteva revolucije, socijalizma, ka nekoj stvarnoj demokratiji. Plamen i buktinja simboli su slobodne misli. Slobodni mislioci u osamnaestom veku, kad nisu hteli da stavljaju krstove na grobove, stavljali su buktinje. Meni je uvek taj simbol bio drai i mislio sam da njega treba forsirati. Nisam ba video kakva je razlika izmeu, na primer, bugarske ili albanske petokrake, pa kad se plae za jugoslovenskom petokrakom, ne vidim zato je ona jugoslovenska. Mislim da je velika stvar, mada to izaziva greve, to su ljudi bili pametni da na Titov kamen ne stave petokraku. Ako prihvatimo petokraku kao armijski znak - na kraju krajeva, u svim armijama imate petokrake ili estokrke na naramenicama, ta moe da bude tree - ona moe da pod odreenim uslovima neto znai. Ali ona ne sme da bude funeralni znak, ne sme da bude na grobu, na posmrtnoj listi. Mislim da je to na teak primitivizam, odraz nae komunistike mentalne zaostalosti. Mene je uvek uasavalo kada putujem po Jugoslaviji i gledam posmrtne liste, pa vidim crni krst (pravoslavci), plavi krst (katolici), zeleni znak (muslimani), pa se pojavi crna petokraka. To je suludo. Jedan znak, koji se eventualno

121

izborio da bude znak politikog i socijalnog opredeljenja, najedanput se pretvara u isto verski znak. Pa se on izjednauje sa krstom. - Spominjete Tita. Susretali ste se s njim, obilazio je Vae spomenike... - Neke je obilazio, neke nije. U Mostaru je bio, u Jasenovcu nije. Bio sam vrlo gorak zbog toga, psovao sam ga po beogradskim kafanama. On je to verovatno morao i da uje, posle je otiao u Mostar i rekao ono to je rekao. Shvatio sam to kao jedan ljudski, plemeniti gest. - Sada su se mnogi okomili na Tita. Kakva je Vaa reakcija na sve to? - Nikad za njegova ivota nisam pisao hvalospeve Titu, nikad ga nisam na sva usta hvalio. Kad sam bio predsednik Kulturno-prosvetne zajednice, ratovao sam sa nekim ogranienim partijskim damama koje su htele da mi u referate ubacuju fraze "Titovi i nai jubileji", itd. Poto mu nikad za ivota nisam rekao i napisao lepu re, ja sam rekao da u onog trenutka kada umre rei ono to mislim da treba rei i to sam rekao u Srpskoj akademiji nauka. Govorio sam upravo o naem grbu i Titovom simbolu vatre, to je bio i jedan od razloga mog razlaza sa Akademijom. A te dame koje su me terale da dopisujem "Titovi i nai jubileji" sad grde Tita, to je odvratno, to su oni ljudi koji su mu se najvie dodvoravali, koji nikada nisu bili hrabri da mu kau neto to mu je trebalo rei. A ljudi koji su umeli da mu to kau, oni ga danas ne grde. Ni govora, oni znaju da je on istorijska linost, mogu da vam navedem i nekoliko imena, od Koe Popovia, Marka Nikezia do Latinke Perovi. To su ljudi koji su umeli da mu kau ta nije bilo u redu, pogotovu u vreme Titovih poodmaklih godina. Hou da kaem, ljudi koji danas najvie kidiu na Tita bili su najgore udvorice. Takvih je bilo i u kulturi, bilo je slikara, sineasta koji su trali da nose drugarici Jovanki pozive na izlobe, na premijere, a sada formiraju komisije protiv Tita. To je na balkanski sidrom. Kad padne sultan, onda se svi sete da su bili njegovi veliki neprijatelji. Kad smo kod Tita, stvarno ne lii ni najmanje, ali to je i Miloevieva sudbina. On e da vidi, moda i do kraja ove ili poetka idue godine, ta e da doivi od svih onih koji su najvie mlatarali njegovim slikama. - Vi ste po onom to ste i kako ste radili - Jugosloven. To ste esto javno isticali. Sigurno pratite sve ono to se dogaa sa socijalistikim zemljama, Sovjetskom Savezu prijeti raspadanje... Da li strahujete za sudbinu Jugoslavije? - Razume se da strahujem, mislim da smo u sudbonosnim trenucima i iz ovoga moe da proizie svata. Moe da bude katastrofa, a moe i novo roenje, novi dijagram jugoslovenstva, nova shema koju, moda sada, jo sasvim i ne vidimo. Kada za sebe kaem da sam Jugosloven, mislim: gradio sam po celoj Jugoslaviji, imam prijatelje u celoj zemlji, svuda sam manje-vie bio kao kod kue - ali nikada ne volim da me neko poistoveuje sa

122

oficijelnim jugoslovenstvom, jer nisam voleo i jugoslovenstvo Slobodana Miloevia i Radoa Smiljkovia. Mislim da je jugoslovenstvo vrlo delikatna stvar. Jugoslovenstvo treba da bude intimna stvar svakog oveka i on u svom okviru, unutar svog kulturnog okruenja, u okviru svog porekla, familije, u okviru svoje nacije i religije treba da trai svoj odnos prema jugoslovenstvu. Ako ga tako shvatimo, onda je jugosovenstvo veliko bogatstvo jer nudi veoma raznovrsne formule, humanistiku sadrinu u raznim tradicijama, obiajima, a pri tom i neto to je zajedniko. Mi smo sada u odsudnoj situaciji da se dogovorimo - hoemo li Jugoslaviju ili neemo. Nosim lino oseanje, intuiciju da emo se dogovoriti ZA, da emo Jugoslaviji rei DA, a ne NE. Mislim da se konano mora rei i kakvu Jugoslaviju hoemo. Jer, gledano malo unatrag, mi pravog dogovora o Jugoslaviji nikad nismo ni imali, 1918. to nije bila, AVNOJ je bio neto daleko bolje, ali treba videti da li je to bilo ba ono pravo. Verovatno jeste, zato ideje koje su bile formulisane krto, dobrodunim partizanskim jezikom, treba preobratiti u jedan komplikovan, vienacionalni i viekulturni model. I da na vae pitanje odgovorim u reenici: imam oseaj da Jugoslavija ima budunost, ali strepim... - U ovom politikom ludilu ima i onih koji igraju na kartu Jugoslavije i jugoslovenstva, meutim tu ima svega i teko je svakom vjerovati. Da li suditi po onome to ljudi govore ili po onome to stvarno rade? Gdje Vi vidite iskreno jugoslovenstvo? - Vidim ga kod svih onih koji o jugosovenstvu misle, ako tako mogu da kaem, kao o elastinom sistemu. Mi to u tehnici i arhitekturi zovemo sistem sa veim stepenom sloboda, koji moe da "radi", da se malo drmusa, da se klima. Jugoslavija jeste najbolja kada se malo klima, kada se menja, kada moe iz raznih pravaca da se shvati... Kada se stegne gvintovima i kad neko hoie vrstu, tvru Jugoslaviju, onda ona puca. To je moja generacija videla 1940. godine i to je strano iskustvo. To je neto to Jugoslavija apsolutno ne podnosi. Jugoslovenstvo ne podnosi dogme, ni socijalne, ni nacionalne, ni verske, ono mora da prihvati, ako govorimo o nacionalnim i religioznim vrednostima - polimofriju. I jo neto to se u ovoj zemlji ne radi - jugoslovenstvo se mora uiti. - Kako? - Deca u kolama moraju da ue razne kulture. Pre rata ja sam bio u Jevrejskoj gimnaziji u Beogradu, koja je bila jako liberalna. Nama je na praznik Svetog Save o Svetom Savi govorio katoliki svetenik, a o Juraju trosmajeru govorio je pravoslavni svetanik. Treba uiti jugoslovenske religije i tradicije. To treba da bude predmet u kolama, bolje to nego dravno ureenje. - Sada se forsira svoja nacija, svoja kultura, svoja istorija? - Ako hoemo da ivimo u jednoj zemlji, moramo da uimo jedni o drugima. esto vidim da ljudi slabo poznaju istoriju, to je krivica svih nas. Mi smo Jugoslaviju hteli poto-poto da prikaemo kroz estsedam ofanziva. To je dobro, ali to nije cela Jugoslavija, to je samo

123

njen deo. Jugoslavija datira od srednjeg veka pa nadalje. Treba imati razumevanja za razliite senzibilnosti, pa, ako hoete, i sentimentalne kodove, jer bez toga ne moemo biti u zajednici. - Bili ste u visokoj politici, a ipak ste u jednom intervjuu izjavili: da nikada niste saznali gdje se kuva ta politika, ko su glavni majstori. Da li ste u meuvremenu saznali neto vie? - Ne. Vidite, ja recimo ne znam ko je doveo Slobodana Miloevia. Znam da je to moj prijatelj Ivica Stamboli, koji je naivno mislio da e to biti jako velika srea za SK Srbije (SKJ). A da li ga je stvarno on odabrao, ko ga je pustio u opticaj, nemam pojma. Neki pominju druga imena, Ljubiia,(1) na primer. - Bili ste gradonaelnik Beograda. Danas, kada se sve tumbe okree, uju se i ideje da Beograd ne bi trebalo da bude glavni grad ili bar ne sjedite svih saveznih institucija. Isto tako, trai se decentralizacija i republikih institucija iz glavnih gradova u republikama. - Beograd ima dve funkcije, glavni je grad Srbije i Jugoslavije, i od toga ima vie tete nego koristi. Pogledajte samo jugoslovensku situaciju dve-tri godine unatrag: "U Beogradu se odluuje", "Pritisak iz Beograda", "Beograd namee", te fraze je prihvatila i svetska tampa i ispada da ceo centralizam i sve nevolje dolaze iz Beograda. Sasvim bi drugaije bilo da Beograd nema dve funkcije. Izmetanje glavnog grada nije lako i to je utopija u ovom trenutku, za nekoliko godina, ako se izvuemo iz ekonomske krize, to nee biti utopija. Kad se prisetim ranih ezdesetih godina, kada se srpski nacionalizam poeo da institucionalizuje, mislim da je oseaju srpske frustriranosti, pa i raanju nacionalizma, doprinelo upravo to to je u tim godinama u Beogradu bila prejaka, tvrda centralna vlast. Beograd je bio jugoslovenski grad i pomalo sedite srpske vlade, a Zagreb je bio sedite hrvatske vlade. Te bedne srpske vlade bile su potrkala, one su stalno bile u strahu ta e im rei savezna administracija, ta e im rei Tito. Beograd je izazivao potrebu za centrom srpske dravnosti. Bilo je ideja da sedite srpske vlade ide u Novi Sad, Ni. Mislim da je najrealnije reenje disperzija ili izmetanje saveznih institucija. Druga mogunost je ono to imaju Amerikanci - Vaington D.C., Beograd D.C., izizvan teritorije Srbije, ali to nije dobro, to bi samo jo vie potenciralo oseaj da je vlast jo tvra, da je jo vie koncentrisana u "centralnoj tvravi". Treba da se prisetimo i ta je Beograd, kao magnetni centar, uinio negativno i za situaciju na Kosovu. Sve je hrlilo u Beograd. Dugo sam radio spomenik u Kosovskoj Mitrovici i nisam mogao da u razmaku od po est meseci imam dvaput istu komisiju. Odlazili su prvoborci, odlazili su ugledni ljudi, ostavljali su narod, a narod je beao. I taj faktor mora da se uzme u obzir. Veliki gradovi su velika opasnost, naroito u srednje razvijenim, nedovoljno razvijenim zemljama. Oni se pretvaraju u prosjake megalopolise, kao Meksiko Siti. Tu su Slovenci bili vrlo jasni i vrlo izriiti. Znali su ta rade, nisu hteli da prave veliku Ljubljanu, znali su

124

da bi velika Ljubljana bila smrt, ispraznila bi Sloveniju i unitila naciju. Napomena: 1. Nikola Ljubii, general, kasnije predsednik Predsednitva Srbije. Intervju: Milan Rakovac Nedjelja, Sarajevo, 29. april 1990.

125

11. Da sam etnik, ne bih verovao Drakoviu

Nai dani - Kako e se, po vaem miljenju, zavriti cijela ova ustavno-izborna guva u Srbiji? Bogdanovi - Narodni komad s pevanjem i dranjem a bez pucanja, znate. To e tako da se svri. Imaemo kralja Milana i Kraljicu Mirjanu. To strano lii na obrenovievska vremena, na Milanove ustave, oktroisane ustave. Meutim, Milan je bio kockar, kartaro, a ovaj to oigledno nije. On je kartao sa strankama, hteo da favorizuje jedne na raun drugih, da rasputa, da ukida vlade, menja ministarstva, i tako je uvek udeavao ustave. Samo, Milan je bio, da tako kaem, gospodska baraba (smijeh) gospodin ovek, skupljao je francuske impresioniste, saraivao sa velikim evropskim dvorovima i, to je najvanije, pravio dobar glas Srbiji u inostranstvu. Tu je razlika izmeu njega i ovog sadanjeg naeg "jututunca" (aluzija na Zmajevu "Jututunsku himnu", prim. aut.). To je toliko sve slino, u rasponu od Domanovia, "Voe", "Dange", do "Jututunske himne", dat je ceo mentalitet jedne male balkanske tiranije koji je sadran u tom ustavu i nainu kako se donosi i brani, uz mnogo prianja, lagarije, nadlagivanja i tako dalje. Ali ja se nadam da e stvari da se svre na stari dobar srpski, odnosno srbijanski nain. Znate li onu priu: Seljaci kliu kmetu, izvoli. Tako je - povikae seljaci. Prioe kmetu i razbie mu glavu. To se nee drukije zavriti. - Kakve su anse opozicije u svemu tome i postoji li neka dovoljno prifilirana i ozbiljna srbijanska opozicija koja bi se bitno razlikovala od sadanje zvanine politike? - Pa mi pravu opoziciju nemamo. Oni su protiv Miloevieve linosti, a to je, na kraju krajeva, njihova stvar, kao to je i moja stvar to mi se ne svia njegova linost. A ustav im se ne svia jer im smeta. to se tie optih programa, oni su gotovo identini. Ja ne vidim razliku. Ovi su samo buniji i imaju jednu prednost u odnosu na vladajuu, ne znam kako da je nazovem, partiju ili sloj. Oni su bar u svojim izjavama iskreni. Njihove su izjave grozne, da ne kaem zloinake, sulude. Ali oni nita ne kriju. A ovde se krije, pokuava da se zavije u neku politiku frazeologiju. Naa vlast, na elu s novom partijom, naim socijalistima, vri jedno veito nadlagivanje. Svakih petnaest dana se neto izmisli pa se zaboravi. Izmisli se zajam za preporod Srbije i propadne, nikom nita. Posle toga se objavi da Srbija ide u novi veliki investicioni ciklus, a penzije ne stiu na vreme, plate idu na boiju veresiju... Kako e se ii u novi ciklus, ne zna se, zaboravi se, uvek se poneto proklamuje, znate. - Problem Kosova ostaje i dalje svojevrsni lakmus politikih previranja u Srbiji, ali i Jugoslaviji...

126

- Na Kosovu e se stvari reiti, drukije ne moe da bude. Ali ja mislim da je Kosovo uzgredna pojava u odnosu, na ako mogu tako da kaem, jednu pomuenu politiku misao meu Srbima, Srbijancima i Srbima uopte. Mi smo imali svoje takozvane narodnjake, pisce prosvetitelje, da upotrebim aspekt koji je upotrebljen. Kad nam nije polo za rukom da od naroda napravimo narod po modelu ernievskog ili Pisareva, tad smo pali u deperaciju, ne znamo vie ni gde smo ni ta smo. Ta hipostaza naroda, hipostaza narodne kulture, sve je to jedna frazeologija, koja nikom ne smeta, ali se kod nas ta retorika poela polako da pretvara u jedan politiki program i, to je najvanije, da pravi onu istu evoluciju koju je pravila i pre sto godina, od Svetozara Markovia ka radikalima i posle ka radikaliji, tako da sada moemo govoriti o srpskom izolacionizmu. Jedini pravi, sigurni separatisti su u ovom trenutku miloevievci, bez sumnje. To je rezultat jedne zabludelosti srpskog duha, i mi moemo da verujemo, ja verujem, u zdravu srpsku pamet da e ona u jednom momentu da eksplodira i to sve razjuri. Samo da to posle ne ispadne suvie drastino, kao u Rumuniji. Inae, u Srbiji je dolo do jednog apsolutnog separatizma. Vidite, prokleta re meu nama je konfederacija. Ko kae konfederacija - udri ga! Postala je magijska re, postala je zla re, neto strano se krije iza toga. A prve poteze ka konfederaciji jo pre dve-tri godine vue Miloevi. Sada pak donosi ne konfederalni ustav, nego ustav nezavisne drave. Molim vas, tamo pie da je on komandant vojske. Ja ne znam ta e naa vojska da radi, ta e drug Blagoje Adi(1) da kae na to? Koji mu je to komandant. Sem toga, kako on moe da bude komandant? Zamislite vi Miloevia na konju, on e da padne. Kog avola on na konju. Nije on za konja roen. Ali, on pravi ustav za sebe. On je tano sraunao da mu treba dvaput po pet godina pa e on lepo da vlada. Fantastian je to cinizam. Glupost tog ustava je neuvena, i to je velika proba sad svih nas Srba, jer ako padnemo na to, onda je s nama gotovo. Samo, ja mislim da neemo, jer ako nita drugo, setie se narod svih onih dedova i paradedova koji su vodili borbu sa kraljem Milanom i s kraljem Aleksandrom Obrenoviem i sa svima redom. Setie se tih vremena, ako treba da se vratimo u ta vremena. Onda, Stradija je tu. - Kada e se konano odrati pravi viestranaki izbori u Srbiji? - To niko ne zna, to ne zna, mislim, ni Miloevi. On ide od dana do dana. Razume se da vreme ne radi za njega, da nema vie ni trunka bive slave. On se, sujetan kakav jeste, bori za poslednje ostatke. - Moe li se desiti da Miloevia zamijeni Drakovi? - A, nemojte, molim vas, to ne moe. Mislim da ta luda varijanta ne moe doi u obzir. Sem toga, ja da sam pravi srpski nacionalista, da sam ovinist, pa da sam dobar, da ne kaem, etnik, ja mu ne bih verovao. Ipak je on bio ef kabineta Mike piljka.(2) Znate li ta su efovi kabineta. Ja znam ta je moj ef kabineta radio. Morao je svaki moj razgovor da prenese tamo gde treba, pa kada hou da ga zeznem ili onemoguim, ja uportrebim neku groznu re koju on ne sme da

127

napie. Recimo, "ona matora govnara Ljubii", on to ne sme da zapie i ja znam da on to ne sme da prijavi. Mislim, znaju se funkcije efova kabineta, da se ne laemo. Ako taj ovek treba sada da bude svedok srpske istine, onda neto sa srpskom istinom nije u redu. Ali neu sada na njega da juriam jer mislim da je jo uvek mnogo vei problem za Srbiju Miloevi. - Jedan iz tog svojevrsnog trolista lidera srpskog naroda svakako je i Jovan Rakovi(3). Kakvo je vae miljenje o njemu? - Pa, on mi nije jasan. On oigledno pokazuje neto to se mora uvaiti, a to je da politika Srba u Hrvatskoj ne moe da bude identina sa politikom Srba u Srbiji, to bi se moglo shvatiti kao naslee Svetozara Pribievia. Za njega je vrlo teko rei ta i kako radi, jer njegova je svaka izjava drukija i kontradiktorna. Ja se nadam da u njegovom postupanju ima nekog sistema, ak i da ima neke logike i da e on, verovatno, voditi politiku Pribievia i to je, ako mogu tako da kaem, proverena i stabilizovana politika Srba u Hrvatskoj i ne vidim da moe da bude neka druga. I oni su sada u nekim velikim sukobima u zavadama. ta se tu dogaa ne znam, nemam pregleda. On ponekad kae neto to bi ovek mogao da primi, a onda posle sutradan izvali neku ludost da se samo zaudite. A onda, brate, mnogo je psihijatara u politici. To nije dobar znak. - Pojavom Demokratske stranke ohrabrena su izvjesna pozitivna kretanja meu srbijanskom liberalnom inteligencijom. Ali, ini se da i kod njih prevladava nacionalni program... - Ja izvesnih simpatija za njih imam. Samo, oni oigledno imaju dve polovine. Imaju jednu intelektualnu i, ja bih rekao, kosmopolitsku polovinu, a imaju i drugi polovinu koja je dobro zahvaena nacionalizmom. Njihova prva slabost je ta to nemaju mnogo glasaa, takav je opti utisak, moemo se mi i varati. - Oni dosta podsjeaju na hrvatsku koaliciju narodnog sporazuma, zar ne? - Pa oni e verovatno tako i da prou. Oni se nisu jasno postavili u odnosu na Kosovo. S obzirom na to da je Kosovo stvar gde se mora reiti i srpska i jugoslovenska situacija, vreme je ve da se prema Kosovu neko jasno postavi, i da jedan dobar, proveren Srbin kae jasno srpskom narodu: "Brao Srbi, mi tamo moemo to i to, a to i to ne moemo!" Samo ja takvog Srbina ne vidim. To bi trebalo da bude intelektualac tipa De Gola a istovremeno i autoritet da ume dobro da podvikne, kao Kemal Ataturk, pa da malo ovaj narod dovede k svesti. - Da li je Kosovo sada definitivno izgubljeno za Srbiju? - Miloevi je jako mnogo doprineo da ono bude izgubljeno koju godinu bre. Od njegovog dolaska i onog uvenog "vas niko ne sme da bije" iseljavanje se pojaalo. Oni sad vie ne pominju iseljavanje. Represije, ukidanje svega i ceo taj aparathejd koji se sprovodi dole, taj faizam, mi nemamo drugu re, to je neto to e srpski narod, mi Srbi, naa deca i unuci da nose na savesti. To nije za pratanje i za to se mora nekad, kad-tad, odgovarati, nacionalno odgovarati. Mi na Kosovu nemamo izbora. Postoji demografska situacija takva kakva je i na vreme je trebalo praviti jedan prijateljski odnos sa Albancima i

128

videti u kojoj meri se nae prisustvo tamo, ne pominjem De Gola napamet, moe zadrati. Mi smo imali puna prava da traimo od Albanaca, i poznajui Albance, mi bismo to i dobili, da nam oni, u jednom prijateljskom rastajanju, ako mogu tako da kaem, vo vjeki vjekov uvaju nae svetinje. Oni su to radili, Rugovci su uvali Peku patrijariju, Muslimani i Albanci, Rugovci su to smatrali svojim kultnim mestom. Mi smo mogli lepo da im kaemo: mi vam ostavljamo jedan deo svoje prolosti da se raziemo kao prijatelji i da se ne raziemo ba sasvim, da napravimo i neke dogovore o nekakvoj demografskoj proporciji. U modernom svetu moraju da se prave neke demografske proporcije. Demografski dogovori postoje u Belgiji, vajcarskoj. Na Balkanu pogotovo moraju da postoje, jer ako na Balkanu pone rat pravljenjem dece, onda mi nismo dobro uinili. To je sve moglo, ali samo u drugom tonu, nainu i u duhu ljudskog razumevanja. Sada, posle zle krvi, pobijene dece u demonstracijama, grozota i svinjarija koje se prave Albancima, sumnjam da e to ba tako ii prosto. To su veliki grehovi ove politike. to je najgore, jedna mala politika, jedna bedna politika, jedan lo politiar, oni polako svoje grehe prebacuju na plea cele nacije. - Kako tumaite talas antititoizma koji je naroito zahvatio Srbiju? - Titu su se najvie pod skute uvlaili Srbi, a sada su oni ti koji najvie na njega pljuju. Ispadaju glupe situacije, sramne situacije. Ne znam vie ta mogu da izmisle na Titov raun. Da je bio Gering ili sam svoja majka... Sulude, sulude prie. Dobro, sad je to gotovo, cela ta antititoistika histerija ispucava i sad e doi neto drugo, sledee generacije e hteti da vide ta je istina, pa e videti i dobro i loe kao i za sve istorijske linosti. Kada nastanu situacije pokolebane politike svesti, onda je to pravo vreme za male voe. Slobodan Jovanovi, koga ja, kao pisca, veoma cenim, sjajno je analizirao srpsku politiku svest. O njegovim spisima o politikim borbama u Srbiji esto se javlja termin "veliki mali ovek". Srbija je imala nekoliko "velikih malih ljudi". Pojavi se veliki ovek sa mandatom na odreeno vreme, etiri pet godina je zaduen da bude veliki ovek, pa vodi jednu besmislenu politiku i vide da je niko i nita i otpire ga. To je, u krajnjoj liniji, ono to je Domanovi i obradio u Voi. Mi sada bez sumnje imamo "malog velikog oveka". Ja ne znam da li je taj na "veliki mali ovek" itao Slobodana Jovanovia, mogao bi tamo da se prepozna. Ne verujem da ga je itao, jer je 1984. godine, zabranio izdavanje njegovih dela, on, Slobodan Miloevi, kao novoproizvedeni predsednik CK, i napravio je celu politiku aferu. Ja mu poruujem, ako ita "Nae dane" da sedne pa da proita Slobodana Jovanovia, pa e videti svoje mesto u srpskoj istoriji. Videe moda i obrise svoga kraja. - Mihalj Kertes je srpski - ministar za narod". Kako tumaite njegovu pojavu? - On je divan. Znate ta, ja imam svoju nadrealistiku prolost, mladost... Ali Ruso slikar, onaj potar eval to je gradio kulu od koice i od ljokica, Kertes... to su ti udaci. On je udak. Njemu se

129

ne moe uzeti nita za zlo, bez obzira ta lupeta, a on iskljuivo lupeta, nita vie. - Kako to da su komunisti u Srbiji preko noi postali socijalisti? - Pa to je runo, znate, to je runo. Komunisti su u Hrvatskoj i Sloveniji sili sa vlasti ista obraza i omoguili protok ideja, kakvutakvu demokratiju, a ovde su se upleli u lagarije, kamufliranja i prave isto ono to je pravila Sekuritatea u Rumuniji i to pokuavaju u Bugarskoj. To je malo ak i opasno, ne svia mi se ba to se to svodi na tri balkanske i sve tri pravoslavne zemlje Srbiju, Bugarsku i Ruminiju. To je dosta neprijatno i dosta opasno koliko se to poklapa. A mogla je lepo i srpska partija da kae: u redu, pa da vidimo ta dalje. - Svojevremeno ste govorili o svojevrsnom procesu denacifikacije kroz koji e se morati proi nakon to se svedu bilansi sadanje srpske zvanine politike... - Jo je rano o tome govoriti, nacisti su jo na vlasti. Ako me ve terate da budem prorok, a to nekako ljudi od mene oekuju, jer sam dosad dosta stvari pogodio, ali ne ba sve, za poslednjih nekoliko godina, ne usuujem se da o tome mislim. Ja se nadam da e to da se likvidira tu negde sa izborima u Jugoslaviji, kada se preisti hoemo li na Zapad ili neemo. To je pitanje, hoemo li u reformu ili neemo. Drugo su sve sporedna pitanja, i mitinzi, i kralj Milan, i kraljica Mirjana, sve su to nusprodukti. Sve se svodi na pitanje hoemo li to. Ja se nadam da emo to da imamo za est meseci. Ali da budemo sasvim objektivni i da vam ja tano kaem svoj stav, ima dana kada ja i sumnjam, ima dana kada se plaim, opet imajui u vidu sumornu istoriju Srbije u XIX veku. Mogu da zamislim da ove ustavne muke potraju i deceniju, koliko je mali veliki ovek sraunao. Deset godina je on sebi dao po ovom Ustavu da ima. - Govori se ak i o postojanju nezavisnih drava Hrvatske i Slovenije i nekakve "june Jugoslavije..." - Ne samo da se govori nego je oigledno da on na to u ovom trenutku i ide. Da ponudi otcepljenje Hrvatskoj i Sloveniji, a da zadri kobajagi nekakvu Jugoslaviju. Ideja je, ja ne znam koju re sada da upotrebim pa da ne idemo na sud, ideja je suluda. Ideja je luda, praviti Jugoslaviju od koga? Prvo e onda da bukne problem sa Muslimanima, sa Makedoncima nema govora da se to napravi, s Crnogorcima nije uspeo nita da napravi. Znate ta, ve je Jugoslavija ovakva kakva je bila pitino dete. To vam je ono to ostane od jufke kada se razvije pita pa se od toga prave pogae. Jugoslavija, je dakle, ve bila pitino dete od balkanske konfederacije koja je bila jedna zdrava i normalna ideja devetnaestog veka, socijalistika ili nesocijalistika svejedno, bilo je raznih verzija. E sad, ovo bi bilo pitino dete od pitinog deteta. Mislim, to bi bila jedna sakata formacija koja ne bi mogla da proe u meunarodnoj javnosti. To moe u glavama loih kombinatora. Tako moe da kombinuje Prlja,(4) recimo, ili neko od tih njegovih "mozgova". Za meunarodne norme to je nemogue. Jugoslavija je napravljena 1918. pa onda ponovo 1945. Jugoslaviju su pravili svi zajedniki. Ako se sever otcepi, onda nema

130

vie Jugoslavije. Dakle, to je opet jedna od njegovih lagarija. Ona jo nije probila, on to nigdje nije javno rekao, ali se ve zna da on tako misli i oni to lansiraju, ak mislim da ponegde to u aluzijama i probije. Onomad sam uo da je negde na nekom zboru reeno: "Srbi nee dozvoliti da jedan deo Srba ostane izvan Jugoslavije." To se odnosi na to. E sad, io mi ga ura! Taman e neko da nas pita ta emo da dozvolimo a ta neemo kad stane da se raspada Jugoslavija. Drugo, po sredi je opet jedna prevarantska igra rei. Neverovatno je koliko se lae! Samo pogledajte beogradsku TV. To je la na la. To je montaa na montau. Nijedna vest nije onakva kakva je u izvornom obliku. Tako da, ako sam u Mrtvouzicama pominjao nekakvu civilizaciju lai, mogu mirno da kaem da se ostvarila subcivilizacija lai, jer ovo je ispod civilizacije, ali ide lagarija na lagariju. Ovih dana me zapanjuje vehemencija, ludilo s kojim se juria na Markovia. Sad je Markovi neprijatelj broj jedan. Onaj Radmilovi, predsednik nae vlade, to govori kao iz bave i to uvek naopako upotrebljava strane rei (on jednostavno re ne zna da nabode), taj nam je sada objasnio da mi vie neemo da potujemo savezne zakone, da mi idemo svojim putem. Dakle, opet jedna separatistika izjava koja bi se u pravnoj dravi smatrala i veleizdajom. No dobro, mislim da su oni sada dobili malo po prstima. Jugoslavija e se na kraju pokazati kao neto to je nerastavljivo na delove. Ona je rastavljiva samo silom, uz uasne rtve. Pa nijedan svetski rat nije mogao da je rasturi. Prema tome, Jugoslavija je naa sudbina, i to lepa sudbina, lepa zemlja, dobri, naroiti ljudi, igraju dobro fudbal, umeju dosta dobro da pevaju, vole da se zazvee... Naravno, Jugoslavija na novim osnovama. Mislim da Markoviev izlazak na izbore i eventualne pobede moe da bude trijumf Jugoslavije, ovoga puta prave Jugoslavije. Ne vie ni one Aleksandrove, ni Stojadinovieve, ni sokolake ni orjunake, ni Slobine ni ne znam ije, nego jedne dogovorene, normalne Jugoslavije. Svejedno je hoe li biti federativna ili konfederativna, to je stvar terminologije. - Neki Markoviu spoitavaju centralistike pa ak i unitaristike ambicije. Koliko je taj strah opravdan? - Mnogi se boje njegovog centralizma. Meutim, on ne moe, a ve je sad u Jugoslaviji takav raspored snaga da nijedna linost ne moe da sprovede svoju linu vladavinu. On moe samo da omogui dogovor, a dogovora jo uvek nema, niti ima mogunosti da se sedne i da se razgovara. Poetak razgovora je nemogu sve do onog trenutka dok zaista ne prevagne reforma, dok ne vidimo ko smo i ta smo, i sebe postavimo prema Evropi. Onda poinje normalan dogovor, koji je, brate, toliko jednostavan da ja ne vidim zato toliko buke. Tu si gde si sedi, ostaje Srbin, ostaje Musliman, dogovoriemo se da jedni druge ne istiskujemo, ne proterujemo, i tako dalje. Tuno je pomalo to to je toga moglo da bude bez celog ovog cirkusa. Mogao je lepo dogovor da pone odmah pre deset godina. Ovo su ak pomalo razorne godine to se tie ljudi, ljudskih dua, ljudske pameti, mladih... Kakvi su nam univerziteti, kakve su nam ideje, ta se ita, da li mlad svet sad moe da se izoluje od ovih ludila, nervoze, pa da se zavue u svoj

131

svet, da studira, misli na budunost?... E sad, zato mi u Srbiji, bar moja vrsta ljudi, zato mi polaemo sve nade u Markovia? Pa mi nemamo u Srbiji drugu snagu. Ako treba da biram izmeu eelja i Slobe, ja nemam ta da biram. - Predvia se vjerovatna pobjeda Socijalistike partije u Srbiji. Ona u ovom trenutku dri monopol na medije. Kakva je njena struktura? - Ganjaju ljude po poljima da ih upisuju u Socijalistiku partiju. Seljak je nepoverljiv, seljak jo uvek ne zna ta mu se sprema. Ne zna ta mu se sprema na izborima, da li e mu kontrolisati listie. Oni ire uporno glasine. Tiha propaganda ide da postoji maina u koju se stave listii ko je kako glasao. Narod nije ba toliko blesav da u to veruje. Sem toga, ima u narodu vetih kartaroa kockara, znaju ta je markiranje karata. Ako se markiraju karte, mogu da se markiraju listii, onaj ko vam deli listi moe noktom da vam ga obelei. Ako nita drugo, iz kog ste dela sela. Na primer, neko ima malo vei nokat kao i svi kartaroi. Doe, recimo, Vasilije iz istonog dela sela a ovaj zabode noktom i da mu listi... Nije bez veze sada to ove stranke trae izmenu izbornog zakona i idu na mitinge i demonstracije. To mora da se rei. Oni nee da dozvole viestranaku kontrolu izbora, to je meunarodni uzus. Slino je bilo i sa nedavnim kninskim referendumom. Sve je uinjeno da jedna stvar koja je mogla da bude i ozbiljna ispadne neozbiljna. Jer vi ste mogli sa linom kartom da glasate u jednoj mesnoj zajednici pa da odete u drugu mesnu zajednicu, pa odete u Mladenovac pa trei put glasate, jer niko vam na karte nije upisivao da ste glasali. Pa poto traje petnaest dana, vi moete da obradite pola Jugoslavije. A ve o onom naem srpskom ustavnom referendumu da ne govorimo. Referendum je bio takav da je pitanje bilo treba li Srbiji ustav ili ne, i izvolite, ko e da kae da ne treba? A ova partija, ona je sazdana na laima, na fal materijalu. Ona je napravljena od aparature, od nomenklature bive KP. Ceo onaj najgori talog birokratije koji ja znam se tu skupio. I oni raunaju ozbiljno na tu birokratiju. A kada se gleda ono to se deava na njihovim osnivakim sastancima to je ipak smejurija. Tu dolaze matori akademici, poput Luleta Isakovia(5) i Mihajla Markovia i ite tamo, govore kao na radikalskim zborovima pre rata. Priaju, ubeuju, prave neke silogizme. Bie ovako, bie onako... S druge strane kad pogledate, onda vidite da je sala poluprazna. Treina sale, to je sve sam starac do starca. Jedan se nageo na levu stranu, ne uje na levo uvo, drugi na desnu, ne uje na desno uvo. Jedan malo trepe, jedan malo ne vidi. Jednog malo udario lag u mozak... Sastav je uglavnom jadan, fiziki ve dotuen, vremenom dotuen. Nisu ljudi krivi to malo opaju i trepu. Tu nedostaje Bunjuel, Bunjuelova kamera da snima "viridijanum". Napravi se dokumentarac o stvaranju Socijalistike partije Srbije da ostane vo vjeki vjekov. Tu su onda lagarije, tu se neto pria, pria pria, zavarava se. Ali i ti koji ih sluaju, ne sluaju ih oduevljeno i oni ih gledaju malo ispod oka... - Na naslovnoj strani NIN-a svojevremeno je osvanuo S. Miloevi sa evropskim socijalistima Brantom, Miteranom, Gonzalesom...

132

- NIN dve godine nisam itao. Eto vidite, to je subcivilizacija lai. Ja, ipak, ne mogu da razumem da u NIN-u, u kome jo uvek sede i neki ozbiljni novinari, ne reaguju na takvu glupost. Pa to vam je to, da se opet vratimo na Slobodana Jovanovia- mali veliki ovek. Sad e on sa Brantom i Miteranom... Tandara bro! Ta sujeta. Taj jedan ovek koji se digao... Postoji nemaki roman, a posle po njemu i uveni nemaki film, mislim da se zvao Kapetan iz Kepenika ili tako neto. Govori o nekom rezervnom kapetanu, koji je malo enuo ia, pa obukao svoju uniformu, otiao u vojni odsek u neko malo mesto u Nemakoj, pozvao ih, prijavio se kao kontrola, sazvao i pregledao knjige, sve tano znao. Onda je otiao u drugo mesto, u tree mesto i na kraju krajeva, malo je falilo da napravi optu mobilizaciju u Nemakoj, dok ga nisu uhvatili i strpali u ludnicu. Tu neke slinosti ima. Bedna figura. Znate, mi stvarno u istoriji Srbije tako neto bedno nismo imali. - Kako gledate na politika gibanja u naoj centralnoj republici Bosni i Hercegovini? - Znate ta, ako je re o ravnopravnosti kultura, onda svakako da islam ima isto toliko prava da se buni koliko i pravoslavci i katolici. Ako traimo da imamo u svojim selima natpise prvo na irilici pa na latinici, onda e i muslimani da trae da imaju na arabici. Ne vidim nita zlo u tome. Kulturni identiteti, kulturni konteksti su neprikosnoveni. Neka ljudi to formiraju koliko formiraju. Vano je samo zaustaviti agresije, fizike, ekonomske, vojne, i ne znam ni ja kakve, pa i bioloke. Da nema muvanja vie. Tu si gde si. To je vano. Inae, u okvirima svog identiteta, slaem se. Samo i to, razume se, postaje sve relativnije. Pogledajte vi ta rade te moderne komunikacije, ta radi ta televizija. Televizija je ujednaila jezik i Srba i Hrvata kao nikad u istoriji. Pre rata, kad naete Radio-Zagreb, vi se udite kako oni govore. Vi sada treba da se napregnete pa da vidite da li je zagrebaki ili beogradski spiker i da li je ekavtina ili ijekavtina... Prema tome, kultura to posle ujednauje a raznovrsni konteksti su lepi, i dobro je to smo raznovrsni, jer bili bismo dosadni da nismo. Zamislite sada da cela Jugoslavija peva iste narodnjake, mada su im, koliko vidim, narodnjaci slini. Kad doe drnda-drnda, tu su uglavnom slini. - U posljednje vrijeme aktuelizirana je i teorija o bonjatvu... - Pa dobro, jasno je da to ne moe. Kakvo bonjatvo? Muslimani ako se nazovu Bonjaci, onda dovode u zabunu Srbe i Hrvate, i oni su Bosanci. Znate ta, mi, ipak, zaboravljamo da je Bosna postojala kao drava, i to dosta ozbiljna drava, odrala se posle ove marovske srpske, Lazareve, hajduke Srbije. Prema tome, to stoji. Ali sve to spada u dekoraciju, sve je to ornamentika prolosti. O svemu i svaemu se pria, samo se ne pria o onome to je najelementarnije, a to je kako da imamo jednu normalnu dravu, obinu dravu. Pa sad ili kao Belgiju ili kao Luksemburg ili kao vajcarsku ili kao SAD. Ovi nai rogovi u vrei su mnogo manje razliiti nego to se to nama ini. A sem toga, ta akumulacija kultura je savez. Mi nismo ono to nismo. I Aleksandrija je bila jedan

133

sinkretizam kultura. Ali je bila ipak jedan od intelektualnih centara Starog sveta. Sinkretizam kultura moe da bude i te kako dragocen. - Kako to da svojevrsna antiislamska kampanja sadanjeg srpskog rukovodstva nailazi na odziv u dijelu srpskog naroda? - To su geni, sluajte, to su geni. Kad sam ja bio klinac, 1929. godine, kad se moja majka razvodila, pa je otila u Kumanovo, gde mi je tea bio advokat, povela je i mene, pa sam ja kao klinac video orijent. U to vreme to je bio Bagdad, Turci u galabijama alme, bule... Tog trenutka sam ja, kad sam stigao tu kao dete od est godina, smatrao da treba da ponem da ratujem s Turcima, i kupili su mi neki pampura i ja sad stalno izlazim na pijacu i viem: "Padni Turine!", a Makedonci kau: "Gle, ludo Skopljane." Misle da sam ja iz Skoplja. To nam je u genima. Turci, neki tako udni pojmovi. To je lako uzvitlati u ljudima, ali to apsolutno treba zaustaviti, apsolutno! Prvo, mi moramo da potujemo islam, jednu veliku kulturu. Ja kao arhitekta ne mogu da zaboravim da postoje neki Samarkandi, neke Buhare, da postoje udesa nad udesima koje je napravila jedna civilizacija. Opet treba da budemo sreni to imamo jo jedan kulturni model tu, koji nam je blizak i koji moemo izbliza da vidimo. Ovo sad vitlanje, to e se lako uzvitlati. Samo, ja se nadam da opet i to ne moe dugo da traje. Sad se uzvitlava tu uasno oko tog Sandaka. Ja ne znam ko je tu kriv to su Srbi odlazili sa Petarske visoravni. Zima velika, ovce se vie ne gaje, velika stada, siromatvo, ljudi silaze u toplije krajeve. To su procesi koji nemaju veze sa nacijama. Isti je sluaj s Kosovom. To je trebalo umeti pratiti i na Kosovu, kad je poelo iseljavanje. Pametni ljudi bi se upitali zato, pa bi videli da su razlozi ekonomski, kulturni i slini pa bi se pomoglo zajmovima malim fabrikama, i tako dalje. To je ono to nazivam odravanjem etnikih ravnotea i to je veoma vano. Ba kad govorimo o Muslimanima mi moramo da shvatimo da oni imaju najvei strah u ovom trenutku. Oni su ipak najugroeniji. Tako je i Branko opi govorio. Mi sve govorimo neto Srbi i Hrvati, Srbi i Hrvati, a on kae: "Ma kakvi Srbi i Hrvati, prvo e kame u bosanske trbuhe." Bosna je ipak najrovitija. A nad Muslimanima je za vreme rata izvren teak genocid. Znai, bilo je i tih genocida, nije samo jedan, bilo ih je, dakle vie. A sad, ba prekopavati mrtve... ? Sve se to moe i mora obaviti, ali mora se obaviti da to bude verodostojno. Te jame bi mogle da poslue u sasvim druge svrhe u ovom trenutku. Mogle bi da poslue kao memento ta nas eka ako nastavimo sa naim ludostima. Onda se zavrava sa jamama. I zato se ja nadam da se to ipak nee zavriti sa pucanjem, da emo mi ipak moi da zavrimo stvar s pevanjem. Jedna je utena injenica, ako uzmemo brutalnosti na Kosovu, zloine na Kosovu, da se izmeu Srba, Hrvata i Muslimana jo, sreom, da kucnem u drvo, nije nita dogodilo. To je dobar znak. - Ipak, u svemu ovome uju se i neki ohrabrujui glasovi razuma... - Nama najmudrije govore ljudi iz inostranstva, da su oni najpomirljiviji. itao sam nedavno, ta imena ranije nisam sretao, Desimir Toi, zatim ovog vaeg Bosanca Adila Zulfikarpaia. Vrlo

134

pametni ljudi. Vidim i Metrovi sad daje vrlo umerene izjave. Jednostavno, ti ljudi spolja smiruju. Govore nam, ne ludujte! Samo ja, ne znam koji put to ponavljam, tvrdim da je glavni agens sveg tog ludila ipak kod nas u Srbiji. To je Miloevi. Doe mi jedan seljak pa kae: "Ma niko valjda nije lud da ratuje." Kaem: "Niko!" a on mi odgovara: "E, ali dosta je jedan da bude lud." I to jedan na takvom poloaju. To je direktno draenje. Sad e da tri na Kozaru. Kako li e to izgledati? Prvo, da li e se on usuditi da ode na Kozaru? Nisam ba sasvim siguran, on nije hrabar. Treba javno lepo rei naciji da im ef, koji proklamuje velike istorijske zadatke, stavlja u izgled ratove i sprema se da bude vrhovni komandant, nije hrabar. On je kukavica, on nije smeo da ode na Kosovo osim onaj jedan jedini prvi put. Tamo se u meuvremenu svata dogaalo, a on je jedanput doao sa pratnjom, uao u salu, i na kraju, izaao na druga vrata i pobegao. De Gol bi tu otiao da razgovara sa Albancima, da se pojavi. On nije hrabar. Tako da ba nisam siguran da e on da skupi hrabrost da ode na Kozaru. ta e tamo da pria? Ide tamo da rui Markovia i reformu. Kojim nainom i ta e da pria? Moda e i da skupi hrabrosti, jer on svakih petnaest dana mora da uradi poneto da bi se zaboravilo ono prethodno. Sad e on tamo da lupi neto o emu e se priati petnaest dana, pa e posle da smisli neto novo. To je tragina politika za jednu naciju. Napomene: 1. Blagoje Adi, naelnik Generaltaba JNA. 2. Partijski funkcioner za vreme Tita. 3. Psihijatar; voa Srba u Krajini. 4. Aleksandar Prlja, novinar, diplomata u vreme Slobodana Miloevia. 5. Antonije Isakovi. Intervju: Sran Kisi Nai dani, Sarajevo, 14. septembar 1990.

135

12. ivot okruen laima

Bogdan Bogdanovi, jedan od vodeih srpskih intelektualaca, graditelj i pisac ije e knjige vjerojatno biti podjednako trajne kao i njegovi monumentalni spomenici, umjetnik svjetskog renomea, ostao je ovih dana bez prostora za rad, upravo u trenutku kad je trebao zavriti neke vane rukopise na koje akaju izdavai s ove i s one strane granice. Runo je istjeran iz ateljea to ga je imao u jednoj staroj koli u selu Popovi kraj Beograda. U nepogodni i neveliki beogradski stan preseljava se danas ono bez ega se ne moe. Ali to nije jedini povod za razgovor. Upravo se navravaju tri godine od Osme sjednice Centralnog komiteta SK Srbije povodom koje je Bogdanovi rukovodstvu svoje tadanje partije napisao pismo, unaprijed raskrinkavajui duh pravovjerja, koji je tada s nevienom estinom i isljuivou grunuo na politiku scenu, kao onu vrstu fanatizma to je svojedobno vodila u vjerske ratove i istrebljenja. Zbog tog je briljantnog politikog teksta ovjek - koji po svom obiteljskom pedigreu i po osobnom prtljagu jeste nesporna nacionalna veliina - imao brojnih problema to oito jo nisu okonani. Danas - Prije tri godine rekli ste mi u intervjuu da se "nema vremena vie za bilo ta drugo sem za istinu". Ne ini li Vam se da je potreba za istinom danas jo vea nego onda? Bogdanovi - Politika je razvila celi sistem obmana i privida, pa sam svoju knjigu Mrtvouzice pre dve godine zakljuio reenicom da srljam u civilizaciju lai. Na alost, mi ovog trenutka ve jesmo u subcivilizaciji lai, mislim specijalno na sredinu u kojoj ivim, ali vjerujem da nismo jedini. udno koliko nita nije ono im se predstavlja, koliko ni jedna injenica nije sigurna, ni jedna vest sasvim tona. Gledam sad tu raspravu oko srpskog ustava - svaki stav krije neku podvalu. Nama se Srbima bezono, bez imalo stida, pod firmom demokracije i narodne pisanije, servira monarhistiki, reakcionarni ustav. To ide do te mere da ovek prosto odbija da gleda, da ita. Neki dan na okruglom stolu partija predstavnik jedne nacionalistike stranke, govorei o tome ko je sve bio protiv Srba u proteklom ratu, spominje Tita, Bakaria, i Frana Supila. Ljudi moji, koje je to neznanje! Oni nita ne znaju, nemaju normalne kole. Ali nakon tog gornjeg, lako vidljivog sloja lai, ulijee se u dubinski sloj lagarija, lai su sve suptilnije, sve sofistikovanije, opsedaju pamet, ljudske due, utiu na svet emocija. Ono to me posebno brine - jer celi sam ivot proveo sa mladima, sa acima - jeste opasni uticaj te korozije lai na djecu. Ona su zbunjena, vie nita ne znaju. Okruuju ih bednim i apsurdnim lagarijama, guraju ih u svetove isfabulirane

136

istorije, nekog preraenog nacionalnog oseanja, neu da upotrebljavam re mit, jer mitovi su previe ozbiljni i duboki za ovo im nas se opseda. - Upravo zato jer Vaa ocjena ne vrijedi samo za Srbiju, to Vam se ini, odakle, zato takva najezda lai? - Kad bih se vratio u vokabular boljevikog vremena rekao bih da je danas nacionalizam poslednja rezerva boljevizma. Karakteristino je, da onog trenutka kad se taj ekstremni, neu rei utopizam, negde ekstremna nakaradna konstrukcija sveta pone da rui, njeni najtvri vernici zavravaju u jo eim krajnostima, u verskom i nacionalnom ludilu. Ne znam da li se varam, ali ini mi se da nacionalizmi u celom istonom bloku kreu uglavnom od bivih NKVD-ovaca, od policije, iz tih centara ortodoksije, iz najtvreg jezgra. Je li to svesno pripremano kao neka mogua poslednja odbrana tih apsurdnih teorija ili je to spontano - ne znam, ali u krajnjoj liniji to je svejedno. - Spominjete boljevizam. Da ne bi bilo zabune: moe li se govoriti o boljevizmu i u onom to se prezentira kao antikomunizam? - Razume se. Re je o modelima miljenja. ak i kad se okrenu naopake - nita se bitno nije promenilo. Treba menjati nain miljenja, konstrukcije, jezik, slike, metafore, treba jednostavno biti drugi ovek. A to nije ba jednostavno. Zato su antikomunisti samo boljevici okrenuti naglavce. Jednostavno, kao slepi mievi kad spavaju: glava je dole, ali apsolutno sve je ostalo isto. ak ostaje isti stil, ista vehemencija s kojom se stvari napadaju i brane, isto oseanje superiornosti, uverenje da iza njih stoji vera, ideologija, koja im daje pravo da agresivno brane svoje ideje i da rue tue. Mentalni, karakteroloki tip se nije promenio, samo je dobio drugi znak. ivimo u stravinom vremenu u kome nema mesta za skepsu, za ironiju, za distancu. Nekada niste smeli da sumnjate u vrednosti socijalnih postulata, sad ne smeta da dovedete u pitanje vrednosti nacionalnih veliina. Odnos prema istoriji simetrian je onom ranijem odnosu prema klasi. Istorija je hipostazirana, ne smete da se alite, da pravite viceve na raun nacionalnih junaka. Narodi s velikim istorijama podsmevaju se svemu i svakomu iz svoje prolosti. Narod koji nema snage da ima distancu prema istoriji, koji ne moe da postavi prema njoj ironian odnos, taj ne bi smeo da ima istoriju, jer ona je onda za njega opasna. Istorija je onda otrov. - Vae je graditeljstvo na neki nain vezano za historiju, spomenika Vam je arhitektura inspirirana narodnooslobodilakom borbom. Rekli ste mi jednom da u Jugoslaviji ima oko 12.000 raznih spomenika i obiljeja NOB-a i da veliki dio toga nee izdrati probu vremena? - Mislim da ih je od tada ve dosta oronulo. Da li e poeti i njihovo nasilno skidanje ili nee - to emo jo videti. Od svog prvog spomenika jevrejskim rtvama u Beogradu, koga sam gradio pedeset i neke godine, svestan sam te relativnosti spomenika. Oni nikad nisu ono to misli generacija koja ih podie, koja hoe tvrdo da obelei neku svoju taku i zapetu, svoju predstavu, svoju sliku sebe samih.

137

Spomenik posle postaje neto drugo, ima svoj ivot, i samo posredno obeleava svoj povod i svoju prvotnu inspiraciju. To vai i za sakralnu arhitekturu. Kad doem u Samarkand, ne mogu da se ne poklonim islamu. Volim barok, a kad se setim da je to jezuitski stil, skidam kapu i jezuitima. Govor arhitekture i smisao oblika drukiji je nego to se obino misli kad se krene graditi somenike. Treba saekati da proe ova groznica osporavanja, moda desetak godina, pa ono to od njih ipak vredi to e da traje kao forma, ostae kaoi spomenik i samo e posredno svedoiti o namerama onih koji su ih podigli pa e im na neki nain to ipak biti neki plus. Kao to mi kaemo za one pre nas: lepe su nam stvari ostavili. Kad sam prole godine dobio Piranezijevu nagradu za spomenik u Vukovaru mislim da meunarodni iri uopte nije pitao ta taj spomenik denotira, gledali su ta on konotira. A kad smo ve kod notacije i konotacije, to je opet opta bolest ovog vremena to sve hoemo da denotiramo i sve hoemo da dovedemo do jednog znaenja. A sve ima mnogobrojna znaenja. - Mislite da ti spomenici u novom vremenu trebaju da stvore jedan novi legitimitet po kome mogu opstati? - Apsolutno. A oni mogu stvoriti taj legitimitet samo snagom svoga saoptenja, svojom unutranjom logikom znakova i simbola, kojom se uklapaju u ono to bih nazvao antropologijom memorije. Onoliko koliko se dodiruju s kontinuitetom ljudskih seanja - toliko nalaze svoje mesto u vremenu. Kad su moji spomenici u pitanju, ja sam toga od poetka bio svestan i zato sam stalno tragao za arhainim oblicima, simbolima, raunajui da je ova Jugoslavija toliko sloena i komplikovana pa da je bolje da krenem u neka predbalkanska, opteljudska vremena. Za svoje sam potrebe, za apologiju svojih spomenika, konstruisao izraz antropoloko seanje. Veina se mojih spomenika vezuje za realna stratita, za groblja, za stvarna mesta stradanja rtava, a svi funeralni spomenici, spomenici koji se vezuju za in smrti, u nekom svom drugom, treem planu govore i o toj vanistorijskoj, nadistorijskoj sudbini oveka, o njegovom raanju, ivotu i smrti i o njegovim granicama izmeu dobra i zla. - Upravo zato to je veina Vaih spomenika vezana uz tragizam rtve mislim da ste pravi ovjek da kaete to mislite o ukidanju Trga rtava faizma u Zagrebu? - Neshvatljivo mi je. Treba razgovarati o smislu te sintagme i o tom prostoru, toposu koji je tim imenom simbolino obeleen. To je spomenik, bez obzira to je definisan reima. Pojam faizma je kod nas, kao i tota drugo, bio suen, on je bio nekako - da ne povredim svoje prijatelje suborce - ali bio je jednostavno: smrt faizmu - sloboda narodu. A on je zapravo strano zlo dvadesetog veka koje je pustilo duboke pipke u ljudske due i ljudska shvatanja. Cele su generacije rtve faizma. Moji drugovi iz kole koji su rasejali kosti, neki kao etnici, neki kao ljotievci, neki kao partizani - svi su oni rtve faizma. Njegove su rtve i oni mladii pod Staljingradom. Tako da ne vidim kako normalan ljudski mozak moe da povue jedan takav naslov, da ne govorim o nekim implikacijama koje bi tek mogle da nastanu. Ne razumem to. A sem toga ne mislim da je dobro igrati se

138

gradskom toponomastikom. Koliko znam taj je trg sasvim mirno, spontano dobio taj naziv koji je oigledno istorijski na neki nain ve bio u sedlu. Menjati ga sada nije dobro ni to se principa tie. Godinama sam se u Beogradu borio za ouvanje toponomastike, to je nekima kao neto smetalo. Ali to se ne sme dirati, to su isto tako tvrdi spomenici kao i oni od kamena. Kao predsjednik Beogradske skuptine rekao sam u intervjuu Oku da me smeta to na zagrebakom Trgu republike nema bana Jelaia; ak sam se poigravao: zato ne on, kad u Beogradu moe knez Mihajlo. Kao to s jednom ljupkom, blagonaklonom ironijom gledamo svoga Mihaila, pretpostavljam da bi Zagrepani gledali svoga Jelaia. To mi je bilo cenzurisano, nije objavljeno. A to je ista pria i ista greka: kao to se nije smeo dirati ban Jelai tako se ne sme ukidati Trg rtava faizma. Ali nadam se da e to biti povueno, jer ne vidim da tako moe da ostane. - Da li se u ovom ruilakom vremenu bojite za svoje spomenike? Bilo je prijedloga da se neki uklone. Sada su Vas ostavili bez ateljea, to je zapravo onemoguavanje u radu. Kako objanjavate to to Vam se dogaa? Vjerojatno nije sluajno? - Ne moe biti sluajno. To datira od Osme sednice, od pisma koje sam tada napisao svojoj partiji. Od tada su krenule osude, pisma, prozivanja, jedna je neuravnoteena ena, na primer, u novinama traila da me isele iz Beograda, to je neto pre Rakovia. Ako Vam kaem da je ona sada direktor jedne fabrike u Mladenovcu - onda je sve jasno. Napadi na mene uglavnom su bili honorisani. Dobro plaeni. Deljeni su stanovi za pisma redakcijama: Blao Perovi(1) koji me je meu prvima ispljuvao isplaen je sa 150 kvadrata. Ja sam vrlo mnogo kotao moju domovinu, moju uu domovinu i moj grad. Kad se sabere sve to su isplatili ljudima koji su me likvidirali - to su ogromni iznosi. Na neki bih nain mogao biti ponosan, ali mogle su se te pare i pametnije upotrebiti. Mislim da ti trokovi odgovaraju onima koji bi bili potrebni za tampanje mojih sabranih dela. - Oito je da oni koji su to odreivali imaju neke svoje prioritete. Razgovaramo tono tri godine nakon Osme sjednice koja je kamen mea u ruenju Jugoslavije i otprilike tri godine otkako ste napisali svoje pismo Centralnom komitetu svoje bive partije kao svoj svojvrstan obraun s njima. Rekli ste tada da ste morali napisati to pismo kako biste branili svoju osobnu ast. Meni se ini da ste na jedan predivan nain, iznosei gorke istine, branili time i ast naroda kome pripadate. Iako niste bili njeni, mislim da narod kojemu ste pisali moe biti sretan, jer su od njega siromaniji oni koji nemaju takav autoritet koji bi im mogao rei istinu o njima samima. Ali hou zapravo da Vas pitam kako danas, nakon tri godine, gledate na sve to to se tada dogaalo? - Hvala Vam na ovim reima, dragocene su mi, jer motivi jesu bili i patriotski, ali su ipak u prvom redu bili lini. To je pismo meni ogromno pomoglo. Prvi put sam ja sa svojom partijom porazgovarao lino, oi u oi, moda i sa svojim narodom. Sve ostalo posledica je upravo te inicijalne iskrenosti. To je pismo za mene bilo kao skidanje nekih ini, skidanje neke nametnute mi prisile u ponaanju,

139

miljenju. Smeno je da ja sam to priam, ali to je najjai argument koji u ovim godinama mogu da upotrebim, no ja sam posle tog pisma bio deset godina mlai, ja sam naao sebe, mogao sam mnogo pitomije i sigurnije da sa samim sobom razgovaram. Mislim da je sve kasnije to sam radio bilo podstaknuto tim inom oslobaanja. A to se tie Osme sednice spadam u one koji su tada svrstani u - kako su nas esto odtad zvali - poraene snage. No, danas bi trebalo videti ko su zapravo poraene snage. Danas je verovatnije da je poraz na strani onih koji su tada poeli da rue Jugoslaviju. Poraz je na strani onih koji za tri godine ne da nisu nita uradili, nego su jo sve stravino pogorali. Da nije bilo takve Osme sednice, svakako bi naa situacija na Kosovu bila povoljnija. Bilo je osnova i raspoloenja za neka razumnija reenja. Da ne govorim da ne bi bilo te pogubne izolacije Srbije, te duhovne, te duevne izolacije, jer znate nae su due danas - kaem nae, jer stvarno sad moram i sebe tu da ubrojim - osamljene, mi smo sami sebe izolovali. I to je ono od ega e teko trpeti mladi ljudi, oni e nositi taj peat. Ali za razliku od proteklih godina kad se godinjica te sednice obiljeavala, sada je tadanji pobednici vie ne pominju. Jer nije im sad lako da na nju podseaju. Ona najtvra marksistika linija iz tog vremena, sad su kao socijalisti, oni sad objanjavaju neto drugo. Usporede li se ondanji njihovi recitali o spaavanju tekovina revolucije s onim ta sada govore - onda je to zastraujui salto mortale koji se ne da niim obrazoiti. U stvari, oni priaju iste prie, samo su neke rei izostavili, inae sve je drugo isto. Koliko vidim, ta je Socijalistika partija Srbije pokupila vrhove nomenklature, pokupila je krem partijskog aparata, znai partijske karijeriste. - to mislite o tezi da je na Osmoj sjednici pobijedila memorandumska linija? - To je manje-vie jasno. Mislim da e se jednog dana, kad se budu razmatrali uzroci srpske tragedije, meu krivcima ipak pre nai pisci nego politiari. Pisci mogu da piu i treba da piu ta hoe, njima je retorika otvorena, ali kad se neodgovorna i fantastina retorika pone da pretae u politiku onda nastaje katastrofa. Miloevi je krivac broj dva, krivac broj jedan su oni koji su mu dali duhovnu podlogu. Ako se vratimo na faizam, kad se trae njegovi koreni, onda emo ih nai meu intelektualcima isto tako kao i meu egzekutorima. Miloevi je u neku ruku egzekutor. On je neorginalan. On je kao govoree politiko bie - jer ne moemo govoriti o njemu kao o misleem politikom biu - proizvod jedne memorandumske klime, memorandumske filozofije, ak i neposredne memorandumske aparature. - Kako Vi gledate na mogunost rjeenja kosovskog pitanja? - Danas je apsolutno trenutak da neko ko ima autoritet u srpskoj naciji - ako takvog uopte ima - kae istinu o Kosovu, dakae ta mi tamo moemo, ta ne moemo, ta smemo, ta ne smemo, da se postavimo jednom prema tom pitanju onako kako bi se postavio jedan normalan savremen narod. Vidite sad se slavi ova seoba Srba. Vrlo je nejasno ta se njom kazuje, ta se poruuje, opet se govori o nekoj

140

drami, nekoj tragediji, kao mi Srbi smo i tu bili neto teko pogoeni sudbom kletom i udesima istorije, pa smo sa siromanog Kosova otili u bogatije krajeve i poeli da potiskujemo, recimo, Maare. Treba neke stvari dovesti do elementarne istorijske pravde; jeste, mi sa Kosova odlazimo ve 200 ili 300 godina, ali naseljavamo neke krajeve gde nismo bili u veini. Znai, neke ravnotee ima. Pa bi narodu trebalo objasniti da su na Kosovu, istina, zaloge naeg identiteta, nai talismani, ali i grki su talismani uglavnom izvan Grke, u Maloj Aziji, od Aleksandrije do Srbije. Treba to dovesti u savremeni kontekst. Znajui Albance kao ponosan narod, ubeen sam da bi nam oni - da se nismo s njima zakrvili, da nismo s njima sada istinski neprijatelj ne samo uvali te svetinje, nego bi se moda nala i neka druga reenja, neka enklava, oaza, tipa Svete Gore. - Niste prvi koji mi govore o ovjeku koji bi srpskom narodu trebao rei istinu... - Da, trebao bi nam neko poput De Gaullea. Ali gde da ga naemo? - ... ali istodobno svi dodajete da bi taj ovjek vjerojatno u prvom trenutku doivio osudu? - Mislim da bi bio uasno napadnut, igosan, uniten, ali bi ga svi posluali i svima bi laknulo. Verujem da bi laknulo ak i ovima koji tvrde da e Kosovo ponovo naseliti Srbima, koji se zanose suludim stvarima, a laknulo bi pre svega narodu, jer on ipak osea da sa Kosovom stvari klize sve gore i gore, ka ratu. Mi ve govorimo o ratu. U Srbiji se ve govori o ratu. Narod to zna. A narod isto tako zna da, ako doe do graanskog rata ili pravog rata, nee da ginu oni koji nose ajkae i kokarde i pevaju po kavanama, nego e da ginu deca koja uvek ginu u ratovima. Tako da verujem da bi takve rei donele olakanje, ali to je sad tako daleko otilo da je teko shvatiti. Ali tako se mora zavriti, ne moe drugaije. Ovo ta sada Miloevi radi na Kosovu je bezizgledno, jer on pre svega ne radi nita, on samo prebija i alje policiju. Tako nam nema perspektive. - Ali, nije li posljednji Miloeviev govor, koji je vrlo pomirljiv, zapravo okretanje ka toj vrsti rjeenja? - Ako je to okretanje ka toj vrsti reenja - on nije ovek koji moe da ga sprovede. On tamo vie nema ta da trai i on sam to zna. Govor je, istina, zagonetan, ne bih umeo da ga objasnim, moda je svestan da je njegova politika propala ili samo taktizira u odnosu na neke dalje pregovore u Jugoslaviji. Pala je krv, ovek koji je dozvolio da padne krv i koji je stalno izazvao jo vee krvoprolie, ne moe sada da nudi neku ruku pomirnicu. Za njega bi bilo neophodno da proita Slobodana Jovanovia kako bi video celu farsu srpskih politikih borbi i onoga to je Jovanovi zvao malim velikim ljudima. Srbija je i pre njega imala malih ljudi koji su bili stavljeni u situaciju da se ponaaju kao veliki, ali ne mogu. - Ovakva vremena nisu pogodna za razumne ljude, utoliko je potreba za njima vea. Rekli ste da se intelektualci u tom smislu nisu ba iskazali i to je zajedniko svim naim sredinama. Postoji li, po

141

Vama, u Srbiji neka intelektualna snaga koja bi mogla preuzeti na sebe odgovornost i ponuditi mirna rjeenja? - Kreem se u krugu istomiljenika koji su se itekako manifestovali, ali mi smo manjina. Piui pismo prije tri godine, pogreio sam jer sam celim njegovim tonom pokazao da raunam na inteligenciju Beograda. A evo, Mirku Kovau razbiju glavu, mogao je ovek da pogine, pre toga je Peki dobio batine, jo pre su istukli Miunovia - zemlja mi je prebijaka, na nivou kneza Miloa, Milo je uglavnom pismene ljude prebijao - a niko ni glas da digne. To je neto to se ne moe objasniti. Znamo svi da su intelektualci na razne naine zavisni od vlasti, ali ta se vrsta indolentnosti ne moe prihvatiti. - Vrlo ste pesimistiki raspoloeni? - Smenjuju se optimizam i pesimizam. Optimizam se svodi na to da e se ipak sve svriti drekom i pevanjem ali bez pucanja, a pesimizam da se rat nee izbei. Pesimizam u odnosu na srbijansku sredinu svodi se i na to da emo se mi na kraju krajeva sa Miloevievom politikom nai na minimum minimuma. da emo istinski zavriti kao Beogradski paaluk. S Vojvodinom ne ide i nee ii onako kako on misli, Kosovo je izvan mogunosti razmatranja, s Crnom Gorom isto nee biti po njegovom, i mi emo se nai na svom nacionalnom minimumu. Miloevi e biti krivac za nacionalnu katastrofu, podvlaim nacionalnu. Znate, u udnoj sam situaciji kako traje moja borba protiv nacionalizma sve vie oseam u sebi neke nacionalistike porive, sve vie se brinem za sudbinu svoje nacije, sve vie sam svestan njene tragedije. Oseam neku vrstu trpnje, trpljenja zbog onoga to moj srpski narod prima danas na svoja plea, a to mu tovare u sutini minorni agresivni politiari. - Prije stanovitog vremena rekli ste da u Srbiji nije iskljuena mogunost ponavljanja rumunjske tragedije? - To misle mnogi. Tri zemlje na Balkanu - sve tri, da li sluajno ili ne, pravoslavne - danas su po istom modelu zbunjene i sluene Rumunija, Srbija i Bugarska. Da li je to deo nekog veeg svetskog ornamenta koji ne razumemo, ije korene, ishodite ne deifrujemo ne znam, ali ako sad Miloevi pobedi - a pretpostavljam da e pobediti - nas ekaju mrana vremena, eka nas lo srpski devetnaesti vek. Mislim da je ta narodnjaka populistika drama Srbije poela davno pre Miloevia, poela je s pobedom radikala u Srbiji, kad su sruili progresivistiku naprednjaku stranku i stranku industrijalizacije. Onda ta veita srpska dilema izmeu Istoka i Zapada, koja see jo od srednjeg veka i koja se u prolom veku reflektuje kroz dve dinastije od kojih je jedna okrenuta prema Centralnoj Evropi, a druga je rusofilska. Ta podeljenost je jo uvek, ne samo u tradiciji, nego i u ljudskim duama. Nije prijatno kad se naete u istom bloku s Rumunijom i Bugarskom. - Svojim pismom htjeli ste podrmati svoj narod. Niste uspjeli. Posljednje pitanje: ne mislite li da je srpski narod sada ipak malo prodrman svim onim to mu se dogaalo u posljednje vrijeme?

142

- Kad kaete da je posljednje pitanje, onda ja treba da dam i posljednji odgovor. Dugo o tome razmiljam, ali treba stisnuti zube i skupiti hrabrost pa javno rei: plaim se da trenjenje srpskog naroda ne pone tek posle katastrofe. Neke srpske katastrofe. Ne mislim vie da ludosti jedne naopake srpske politike, zapravo Miloevieve politike - jer neu da je vezujem sa Srbima, na kraju krajeva, ja imam prava da postavim pitanje da li je on ba pravi Srbin ili nije - mogu da bace u haos celu Jugoslaviju. Ali da mogu Srbiju - u to ne sumnjam, Srbija moe da se gurne u graanski rat s Albancima ili ak u rat s Albancima uopte. A to je stravino. To su zastraujue perspektive, ali bojim se da to ne bude jedina mogua metoda trenjenja. Procenite je li ovo drastino za objavljivanje... Ali neka ipak bude reeno, jer, na kraju krajeva, vie se ne sme utati.

Napomena: 1. Blao Perovi, direktor "Naune knjige" Intervju: Jelena Lovri Danas, Zagreb, 2. oktobar 1990.

143

13. Tri frtalja jednog kralja

Nedjelja - Objavljivanje "Memoranduma" dovelo je do masovne politike uznemirenosti. Kako ste doiveli njegovu objavu i kako o njemu razmiljate danas? Bogdanovi - Tekst "Memoranduma" proitao sam teko i sa dosadom. Mnogo toga to je u njemu zapisano u prilici sam bio godinama da sluam. to se same kompozicije teksta tie, prva polovina podsea na resorne izvetaje, i uputstva (ono o ekonomiji) jo iz realsocijalistikih posleratnih godina. U drugom delu trete trube i trumbete jeftine nacionalne retorike... Ali, da budem kritian i prema sebi. Priznajem da sam tekst potcenio, ili sam, to je mnogo gore, precenio iroku publiku. Nisam pretpostavljao da e imati tako dalekosene posledice. - Meutim, kako i sami rekoste, ivimo u vremenu kada su dragaevski trubai u politici prilino efikasni. Te su parole, oigledno, imale svojih dejstava. - Trube Isusa Navina, takozvane trube jerihonske, sruile su gordi Jerihon. Izgleda li vam neverovatno da trube mogu sruiti i Jugoslaviju... Sada je, ba kao i u biblijskom primeru, re o politikoj magiji ruenja, o politikom zaaravanju biti-imajuih ruitelja. Re je i o regresiji, o povratku magijskoj svesti. Koristim i neke klinike termine, a to ne bi trebalo da inim, jer su granice zdravog i naetog razuma u naem dananjem trenutku uveliko pobrkane. Zar se, recimo, jedan politiar psihijatar ne ponaa kao oamueni plemenski vra? - Ubrzo posle "Memoranduma" dola je, sada ve uvena, 8. sednica. Vi ste se prvi usudili da javno obznanite svoje neslaganje sa metodama pritiska i represije koje je ona sobom donela. Sem toga predvideli ste da e Srbija koiti put Jugoslaviji ka jednom moderno ureenom drutvu. Vae figure da emo ostati poslednji dogmatski Mohikanci na Balkanu mnoge je veoma nezgodno kosnula... - Naalost, nisam uzeo u obzir i neke nae etnike, odnosno rasne prednosti. Nai poslednji Mohikanci su ispali tvrdoglaviji od onih pravih... - Ton vaeg pisma, kako sam ga razumela, upuuje da je ono bilo pre svega namenjeno intelektualcima. Kako u ovom trenutku vidite situaciju intelektualaca u Beogradu. - Da kaem da je teka, bilo bi sasvim suvino, mislim na mnoge spoljne uslove egzistiranja. Ona je, situacija, meutim, teka, vrlo teka i iznutra, onako kako se reflektuje u svakom pojedincu. Imamo, pre svega, brojne britke i blistave analitiare jednog sramnog stanja, politikog i duhovnog. Oni nemaju dlake na jeziku, pa je, ba

144

zato, njihova unutranja intimna situacija mnogo jednostavnija, pa i laka. Tee dospevaju do rei, javljaju se gde mogu i kad mogu, i koliko im to dozvoljava neuvena informaciona opresija. Ali, postoji i drugi tip: mislim da mnogi ljudi od javne rei jo uvek oturaju stvarnost od sebe. Ponaaju se kao da se nita nenormalno ne dogaa. Kad treba da se oglase, esto, suvie esto, krajnje naivno zastupaju napredana opta mesta koja vie nisu neophodna i, kao to je reeno, ne dotiu se stvarnosti. Na primer, aforistiari piu aforizme, satiriari satire, apostrofiraju monike (neke druge, neke tamo), deklariu se protiv boljevizma (nekog drugog, nekog tamo), govore o nekom onotamonjem staljinizmu, o nekom apstraktnom faizmu, zgraaju se nad mranjatvom koje je, valjda, s neke druge nevidljie strane, srbijanske, vojvoanske, kosovske stvarnosti. Ili, to nije isto, mada bi moglo i biti - ispunjavaju bezazlene glose o knjievnosti, umetnosti, muzici, arhitekturi, sarauju, dakle kolaboriraju, u beogradskoj utoj tampi, ne nalazei u tome nita zazorno. Uzgred, malo koja tampana periodina publikacija u Beogradu danas nije uta. Ponekad neoprezno dospevaju i do malog ekrana, kao da je mitevievska(1) televizija normalna, mirnodopska televizija, kao da nije okupirana i okupacijska! Taj, ako mogu tako da ga nazovem, napola drogirani inteligent naeg vremena, iskreno osuuje svakojake prljavtine javnog ivota, zgraa se (kako i ne bi?) nad poduhvatima pera-ubice, peradezinformatora, pera-sekuritatejaca, on osuuje duhovna razbojnitva, ali po mogunosti u najuem porodinom krugu... Sve u svemu, u pitanju je mala ljudska slabost, kao to je strah, i to ne bezrazloan. Ucene su grozne i viestruke, i udaraju na egzistenciju pojedinaca i itavih porodica. Dokaza ima na pretek. - U pismu ste rekli, citiram, da je umorna "ta naa Majka Srbija i od svoje polu-politizirane inteligencije i od svoje estoko prepolitizirane poluinteligencije". Da li distinkcija jo i dalje vai? - Realsocijalizma nema bez poluinteligencije. Bez nje on se raspada. "Kadrovi", ta arobna re, sinonim je za poluinteligente, za nedokolovane, nedouene, na brzinu i napola osposobljene. U Beogradu je posle rata vaio vic: nema vie muva - otile su na kurs za pele. E, te muve koje nisu postale pele, postale su posle naa zla sudbina. Pomenuo sam kadrove, kadrovske liste, nomenklarturu, koordinacione komisije na kojima su se iz redova nesuenih pela nominirali direktori muzeja, pozorita, dekani fakulteta, pa je i po koji tek naznaeni rektor, osokoljen odlukama kadrovskih trutova, unapred najavljivao svoju pozdravnu rektorsku re pre no to je izbor i otpoeo! Dodajmo superkadrove koji su sve agresivnije pristizali sa politikolokih fakulteta, okieni doktoratima iji naslovi zvue danas kao Alfova zafrkavanja. Nije nimalo sluajno to su 8. sednicu izneli uprvo ti i takti marksoidi sa Malmeka, na alost ni izdaleka dobroduni i duhoviti kao na dragi Alf. No, to jo i nije najvei greh te pobednike sednice. Ona je, upravo u ime jo drastinije prevlasti poluinteligenata, otvorila vrata zastraujuem dogaanju naroda u kulturi. Poluinteligencija koja je i inae (od Benitovih i Adolfovih

145

vremena) uvek u samom sreditu svakog agresivnog nacionalizma, slatko je pomeala svoje klasne i svoje nacionalne frustracije i postala je promoter, i zatim motor mrnje i pogromatva. Pri tom, poluinteligencija, filofaistika kao to je, ima i te kakvu potrebu za svojevrsnom "disciplinom", za dobrim domainskim redom, za normama u kulturi, u svakodnevnom ponaanju, u odevanju, ona namee svoje norme ukusa, svoje norme lepote, ak, ako hoete, i norme enske lepote. - Lepota, enska lepota sa obrnutim predznakom, kako to treba shvatiti? - Pogledajmo malo paljivije Mitevieve komentatorke (a i one novosadske, dravotvorne)! Kao da su ih skupljali na kvantakim pijacama i eleznikim stanicama. Pazite, nije to sluajno; posle dogaanja naroda dolazi udvaranje narodu na najbezoniji nain, dolazi na red lagarenje naroda. To si ti i to je tvoj ideal lepote. Istovremeno, takav antiestetski ok je i nain terorisanja onih ije su estetske predstave bitno drukije. - U Mrtvouzicama, delu koje predstavlja nadgradnju vaeg otvorenog pisma, piete o perspektivi jedne civilizacije lai. Da li je Srbija postala ogledalo te zlokobne vae pretpostavke? - Ophrvani smo neistinama; zamor od lanih injenica, od izvrnutih tvrenja, od friziranih izvetaja, od montaa, od sugerisanih deluzija poinje da nas mori kao bolesniki san. Gledamo na televijskom ekranu, gledamo gospodina Jovia.(2) ak do izvesne mere i sauestvujemo u linim neprijatnostima koje e mu mezavantura navui na vrat. Vidimo da su posle, uredno, demokratski, besprekorno i krajnje ubedljivo preglasani oni koji su pokuali da mezavanturu podre i produe. To nam, razume se, godi, vraa nam veru u mo demokratije. Ali, dva sata docnije, sa istog ekrana saznajemo da se u skuptini dogodio neuven skandal i da je predsednik predsednitva drave grubo, maltene brahijalnom silom, onemoguen da odri svoj govor. Baca nam se u lice bezona pretnja: batalite vi istinu, istina je ono to vam mi kaemo! U Beogradu smo do te mere izloeni pritisku tvrdog lagarenja, tvrdih, dombastih obmana, da je teko ne prisetiti se dr Goebbelsa. Poreenja se ponekad ne mogu izbei, pa ak i poreenja u njegovu korist. Oito on svoj auditorijum nije ba do te mere potcenjivao. - Kako je funkcionisao mehanizam koji su akteri antibirokratske revolucije koristili u cilju izolacije onih koji se nisu libili da javno kau ta zaista misle? - Stilskim analizama (v. Mrtvouzice) lako se dalo utvrditi da su kletve i kletve dolazile iz nekog nevidljivog sredita, iz centra. Uvrede, lagarije, psovaki obrti, "stilske "finese" ponavljale su se iz dopisa u dopis, iz "rasprave" u "raspravu". Ponekad su se preseljavali itavi blokovi nekog izvornog teksta. Postojala su, dakle, ne samo inicijalna usmena uputstva, ve i pismena. Postojao je dispozitiv. Kasnije sam doznao da je postojao takozvani tab za diferencijaciju. Da budem jasniji: postojao je teroristiki centar u okvirima biveg Saveza komunista Srbije: centar za zastraivanje, kojim oigledno nisu

146

upravljali prepametni ljudi. Tekstovi su se pojavljivali asinhrono, pa i simultano, sa ve zapanjujuim preklapanjima. Zar nikome nije palo na pamet da e biti podvrgnuti analizama? - Govorite o situaciji od pre dve godine. Kako sada stvari stoje? Jedno vrijeme su utali, sada vas opet napadaju. - Tehnika se nije promenila. Zakljuujem... ta mogu, kad se zakljuci nameu... da tab ili centar postoji jo uvek, i poto SKS vie ne postoji, gde je? Skrivalica nije nikakva skrivalica: centar za dezinformacije i duhovno terorisanje politikih neistomiljenika preselio se u novu Socijalistiku partiju Srbije, gde bi drugde? Verovatno su i kadrovi batinjeni... Kampanja je sada vie smena no zastraujua, a pomalo je i tuna. Dobar dan, tugo! Ostaje oseanje saaljenja prema sopstvenoj izigranoj, ponienoj naciji. - Znai, opet ste u fokusu, opet ste dravni neprijatelj broj jedan. Kako se oseate? - Svakako bolje, mnogo bolje no dravni prijatelj broj jedan. - Oseate li se poraenim? Reim stalno govori o "poraenim snagama" na 8. sednici? - Pa, i ne govore ba toliko. Neto su zautali, zanemoali. Ovog puta nije proslavljena trogodinjica. Od izvesnih godina nadalje, damama izvesnih godina nije pristojno estitati roendane... Sada vie nije nimalo umesno estitati dravnom prijatelju broj jedan olako obeanu brzinu. Svata se u meuvremenu izdogaalo. Drugi su, upravo tom 8. sednicom namertnuli Srbiji silne nevolje. Uspeli su da je izoluju, da je izbrukaju, da je dovedu u poloaj u kakvom nikada u svoj svojoj istoriji nije bila, ak ni posle ubistva Saice(3) Obrenovia i Drage Main. - ta mislite, da li je neophodna nova istgorijska ocena o 8. sednici? - Zato bi bila potrebna? Prola su vremena kad se istorija pravila od sednice do sednice. Pogledajte sada, recimo, osnivake sednice Socijalistike partije Srbije! Da li vam ita moe zaliiti na istorijske prizore? udim se da Mia Popovi(4) jo nije otpoeo da ih prikazuje na svojim monumentalnim platnima. Bivi pravci sa kadrovskih lista, neka vrsta ivih spomenika sa dobro uhodanim navikama. Distribuiranje tekstova (verovatno opet) iz nekih centara; itanje, itanje, itanje i sedenje, sedenje, sedenje... Ako malo izmenimo akcente (predlog samo za one politine Srbe koji iole vladaju knjievnim akcentima), ispalo bi da mladi socijalisti uglavnom u prezrelom vidu preterano dugo sede na svojim sednicama (na zamanim sednicama, hou rei); to i nije ba najbolje za njihovo pepeljavo zdravlje. - Neposredno posle 8. sednice izjavili ste: "... ostaje izvan moga poznavanja stvari ko u Jugoslaviji pravi veliku politiku, gde se pravi ta velika politika i ko su majstori..." Da li su vam danas blii odgovori? - Nedavno sam "pretravao" kroz tzv. materijale tzv. 8. sednice. Dve mone knjiurine. Na materijale oko te 8. sednice, kao i oko svake druge, uvek ode bar nekoliko naih lepih borova! Zamislite civilizaciju koja je iapirografisala svoje ume!... Elem, itam. Kakva paleografija -

147

zaboravljene rei, otpadi rei bez ikakve vrednosti, zaboravljeni ljudi, imena iza kojih ama ba nikoga vie ne vidimo. Dakle, u tom optem bezliju ne vidim majstore; majstor 8. sednice oigledno nije ni onaj (prividno) glavni majstor. - Pa gde su onda pravi majstori? Da li ih barem nasluujete? - Odgovor e imati tek sledea generacija... U oekivanju odgovora na svoje (i vae) pitanje, mogu samo da se vajkam: zato je ba Srbija odabrana? Zato je duhovno i moralno rtvovan narod kojem pripadam i srcem i umom? Zato je bilo potrebno da se srpski narod okrene protiv reformi, da se odupre modernom redefinisanju Jugoslavije? ija ga je to mahnitost svrstala sa Rumunijom i Bugarskom, strpala ga u isti ko? Kome su bile potrebne produene boljevike tradicije, obogaen jo i bestijalnim nacionalistikim fundamentalizmom? Da li je nacionalboljevizmu reeno da se zabunkerie u tri pomenute nesrene zemlje, i tu da polako odumire, ko zna koliko, moda decenijama?... Zebem po malo, zebem i po mnogo, a ponekad me i panika hvata od moguih odgovora. - Ako se ne varam, vi ste sline zebnje nagovestili jo u pismu, povodom 8. sednice? - Ja bih jo jednom naglasio da 8. sednicu smatram sasvim beznaajnim dogaajem s kojim e se, uskoro, terati ega; prividno dostojanstvo jedne grupe partijake liturgije nee spasti ni nacionalboljevizam, ni crveno pravoslavlje... Voleo bih, dakle, da se jednog dana i to moje pismo, o kome toliko govorimo, moe itati kao autonoman tekst. - A hoe li "Memorandum" ostati dokument o istorijskim datostima, hoe li mu se priznati da je inspirisao antibirokratsku revoluciju? - Vetrovi iz daleke Velike kneevine crnih uma davno pre 8. sednice otpoeli su da produvavaju kroz Srpsku akademiju nauka i umetnosti... Prema tome, "Memorandum" nije nikakva sluajnost, nije sticaj, nije spontana reacija na dato stanje. Pojmovnik "Memoranduma" postoji davno pre "Memoranduma". Retorika, takoe, a veliko je pitanje da li i ta retorika kree iz domae retorike ili je i ona iz neke maglovite daljine podstaknuta. U svakom sluaju, bilo tako ili ne, retorte, retorika, recitali, memorandumske deklamacije i horske recitacije postoje jo davno pre "Memoranduma", a svakako i pre 8. sednice iji su akteri, nejaki duhom kao to su, dobili u "Memorandumu" samo vrhovnu potvrdu da su na putu dobrog nacionalnog pravoverja... To nas, uostalom, vraa na poetak razgovora, na ono ve klasino "uputstvo za akciju"... ili tanije, "rukovodstvo za akciju"... na predstave o teoriji koja je i rukovodstvena mo... - Je li to Lenjinov ili Staljinov slogan? - To je, razume se, svejedno. Ali pazite, slogan zvui zastraujue antiintelektualno. Teorija ima smisla samo utoliko ukoliko vas moe uzeti za ruku i povesti (kao slepca) i pouiti vas da uinite to i to... da opljakate banku, da zaustavite voz, da sprovedete

148

diferencijaciju, da bojkotujete slovenaku robu, ili da amputirate Hrvatsku... - Jednom prilikom ste rekli "... jednog srenog dana, moda e neki novi (pravi) jugoslovenski ustav poinjati reima: U naoj zemlji sve su memorije ravnopravne..." - Misao sam, siguran sam, prvi put izrekao na jednoj sednici Gradskog komiteta SKB koju je vodio Slobodan Miloevi. ini mi se da je reagovao, teko je rei kako, uglavnom ne sa odobravanjem. No, to je, razume se, krajnje nevano. Iz jednog novinskog iseka vidim, iz istog vremena, ali ba sa te sednice navod mojih rei: "Jugoslavija ne moe biti majka jednim nacionalnim tradicijama, a maeha drugim..." Oigledno sam hteo podsetiti da je dobar deo (onda jo neispoljenih ali napetih) naih nacionalnih nevolja, bar u modernom vidu, podstaknut klasinom Staljinovom podelom na napredne i nenapredne nacije... - Razlike u naim razdraenim balkanskim memorijama postaju najvea pretnja. S obzirom da ste se ve potvrdili kao ovek koji je kadar da dobro proceni i predvidi situaciju, recite nam kakav rasplet oekujete od naknadnog dopunjavanja kolektivnog seanja? - Ovo to u vam rei nije moje lino predvianje. Isto, ili neto vrlo slino, misle i mnogi moji prijatelji... Pravi, asni izbori u Srbiji, u Vojvodini, na Kosovu, i pravo da se zajedniki uestvuje u stvarnom redefinisanju Jugoslavije - to je prva, optimistika verzija. Druga, pesimistika: neasni izbori, kao oni prethodni, ili neki njima slini. Tada mi u Srbiji (u uoj, u najuoj) dobijamo tri frtalja jednog kralja. Dobijamo Kraljevinu Moravu (v. Vladan orevi, roman Goglota), dobijamo balkanske, pa i ire meunarodne zaplete, i vrlo verovatno rat, ne samo graanski... I to je najgore (opet pomenuti najgore tradicije) Kraljevina Morava umela je i da gubi ratove kad ih je bez potrebe, eprtljavo i amaterski izazvala, pa su tako (eto, i to je naa istorija) moravski kraljevi beali sa bojita, dok su kraljice, uz pomo naoitijih politiara (kao to je bio Garaanin) pokuavale da sakupe razbijene vojne efektive. U dve rei, ako do neasnih izbora u Srbiji doe, iveemo u crnom mraku prema kome e i poslednji Obrenovii biti zlatno doba srpske prolosti i, u najboljem sluaju, ekaemo neki nov Berlinski kongres da nas spasava od definitivnog rasturanja. - Za kraj bih vam, ukoliko dozvoljavate, postavila jedno lino pitanje: Za koga ete glasati? - Glasam za mir, glasam protiv rata, dakle.

Napomene: 1. Duan Mitevi, direktor Televizije Beograd u vreme Slobodana Miloevia. 2. Borisav Jovi, predsednik predsednitva SFRJ. 3. Aleksandar Obrenovi. 4. Mia Popovi, slikar, akademik.

149

Intervju: Marijana Milosavljevi Nedjelja, 18. novembar 1990.

150

14. Prokletstvo nedovrenih istorija

"Nemam vremena ni za ta drugo osim za istinu", rekao je poslije Osme sjednice jedan od najveih intelektualaca to ih je Srbija dala u ovom vijeku, arhitekta i pisac Bogdan Bogdanovi. Njegova istina koju je saoptio u pismu upuenom politikom vrhu Srbije, otkrivajui kroz sutinu novogovora, sutinu politikih procesa to su se tada zbivali, zapanjila je "arhitekte" Osme sjednice. Odgovor je brzo uslijedio, novine su bile pune prljavih rijei u kojima se "narod" obraunavao sa Bogdanoviem. Te je napade, kao i pisma on sabrao u knjizi "Mrtvouzica", koja je zaista sjajan dokument jednog vremena, vremena u kome jo uvijek ivimo. Jer, taj jezik koji "zastraujue prelama nae sudbine", jezik koji se igra sa ratom i mirom, jezik u kome sela izgovara kao istina, jo je ubojitiji nego prije tri, etiri godine. Bogdanovi - U knjizi "Mrtvouzice" pored svog pisma, uvrstio sam i sve grozne reakcije, sva blaenja, koja su posle pisma usledila. Naveo sam linosti koje su taj "posao" obavljale. Mnoge od njih danas ne predstavljaju apsolutno nita, nekih se seamo sa nekom vrstom, da tako kaem, naopake sentimentalnosti, a neki jo deluju kao neka vrsta ivih vampira, kao predsednik Jovi, recimo. Danas mnogima nije prijatno to se nalaze u tom ideksu "Mrtvouzice", zato to su neki od njih preli u blagu opoziciju prema sadanjem reimu. Tu vrstu intelektualne i moralne obaveze, kojom sam se rukovodio piui ovu knjigu, nauio sam od svog prijatelja i uitelja Marka Ristia. On je za vreme okupacije sakupljao svaku re iz novina, svaki letak, svaki poziv za pozorite, pa je posle rata imao sjajan pregled kolaboracionista. Prihvatio bih da su me ljudi posle VIII sednice napadali po svom sopstvenom diktatu. Strano je to to je sve bilo dirigovano iz jednog centra. Da je cela kampanja protiv mene bila dirigovana, vidi se iz toga to su se u razliitim napisima upotrebljavale iste fraze, iste rei. Kad se svi ti napadi saberu, onda se uoavaju i neke udne pojedinosti. Recimo, u tim napadima to su pisani po novinama pominje se tab za diferencijaciju i jedno ime. U stvari, verujem da je taj tab za diferencijaciju bio nekakav teroristiki centar koji je delovao u okviru ondanje komunistike partije, a u kome su pripreemani jurii na ljude. Uz taj tab tada se pominjalo ime nekog Tomia, potpuno beznaajne linosti. Meutim, pre neki dan, proitao sam u novinama da je taj isti Tomi sada veoma visoka linost u srpskoj policiji, pomonik je ministra Bogdanovia. Vidite da indeks to sam ga sastavio u knjizi ima nekog smisla.

151

Ljudi to su tada obavljali prljave poslove, ljudi koji su se obraunavali sa svakim ko je smetao vlasti, sada su u akciji. Ono to me udi je da opozicija jo nije stavila u prvi plan pitanje funmkcija policije ili policija u formiranju javnog mnjenja. Da smo mi narod sa malo vie graanske kurai i hrabrosti, to bi ve izbilo u prvi plan. Duh nacional-ovinizma MONITOR - Napadi na Vas su u stvari poeli mnogo prije pisma, prije Osme sjednice. Da li zato to se nijesu slagali sa uticajnim lanovima SANU, izmeu ostalog i zbog Kosova i prijekih reenja koja su predlagana, a i zbog Memoranduma? Bogdanovi - Moj razlaz sa SANU dogodio se dobrih 10 godina unazad. Nikada nisam podnosio nacionalizam, nacionaliste. Jer, jednostavno reeno, nisam podnosio budale. Nisam podnosio te glupake to sada idu po Knez Mihailovoj ulici, sa ajkaama, to, zamislite, radi i jedan reiser. Takvo iskazivanje nacionalnog patriotizma, uvek mi je bilo antipatino. Nacional-ovinistiki duh dugo se priprema u Srbiji. Jedan od razloga mog sukoba sa Akademijom je to sam i unutar nje taj duh osjeao. Iako sam pripadao partiji bio sam neka vrsta njene unutranje opozicije, menjevik koji je verovao da e ta partija uiniti neto pametno sa sobom. Nikada nisu svi lanovi partije bili isti. Ne mogu biti isti, recimo, jedan Marko Risti i jedan Jovi. Pored te unutranje opozicije, kojoj su pripadali mnogi umni ljudi, u partiji je bujao i divljaki opor nedouenih sirovih ljudi iz kojih se danas vrbuju najgori antikomunisti. Preli su brzo na drugu stranu. Poetkom 80-tih, nacionalizam je bio prisutan i u partijskim i u akademskim krugovima. Nacionalisti i Akademije ili su na tajna savetovanja kod ljudi iz politikog vrha. Bio sam tada u udnoj situaciji. Pripadao sam partiji ali sam bio veliki protivnik nacionalizma, koji su se predstavljali kao opozicioneri. Danas smo konano svi na svom mestu. Oni su preli u vlast, a ja sam, posle mog p isma, preao u opoziciju. Obrauni sa nacionalistima u to doba bili su farsa. Politiki vrh bi ih izgrdio po novinama, a uvee bi sedeli zajedno i razgovarali. Ja sam, sa druge strane, mislio da se zaista treba suprotstavljati nacionalizmu. Zbog toga sam protiv sebe izazvao celu ariju. I nije mi krivo. Jer, sa arijom nikad nisam dobro stajao. Kada je ekipa, sa kojom sam i ja bio, dobila batine na Osmoj sednici, a udarili su na njih zato to su imali neto, skrupuloznije procene oko Kosova, mene nisu dirali. Preskoen sam na Osmoj sednici, verovatno zato jer su me smatrali apolitikim - frajerom... - ovjekom sa utim arapama... - Da, verovatno su mislili da ja sa svojim belim alom i utim arapama imam nekakav svoj svet, da sam zanesen i da se sa svima njima pomalo zezam. Meutim, posle povratka u zemlju (za vreme Osme sednice bio sam u inostranstvu) shvatio sam da moram reagovati. Nameravao sam prvo da im napiem jedno malo pisamce i

152

da im jednostavno kaem - stavite i mene na spisak. Ali, kad sam poeo da piem video sam da ne mogu nita napisati na dve, tri strane. Ono zbog ega je politiki vrh Srbije najvie iritiralo pismo je to to sam ih u njemu tretirao kao budale. Razraivao sam Smiljkovia, njegov nain govora. Njegove sam ekstaze uporeivao sa amarima, jer se lako takve slike mogu pronai u Smiljkovievim metaforama. Moj nain kritike za njih je bio okantan, nisu bili navikli na takvo to i plaili su se. Postavljali su to stalno pitanje - ko stoji iza njega. Jer, valjda je i za svakog od njih neko stajao. - Kroz analizu novogovora u stvari ste razotkrili politiku sutinu onog to se u Beogradu deavalo tih dana, a i dali ste dobre prognoze? - To bi mi, moda, sada trebalo da imponuje, jer je iznet ak i redosled buduih dogaanja. Ali, vjerujte, da me to nimalo ne ini srenim. - Da li zato to i dalje ivimo sa tim stranim jezikom, i sa politikom koja ne obeava nita dobro? Globalizam, marksizam i pravoslavlje - Neto se ipak menja. Danas se govori u kategorijama komunizma i antikomunizma, u antibrozovskim izofrenijama. I, drugaija su koplja ubojita. Ipak, iako se politike prie neto razlikuju, sutina je ista. To je onaj isti marktistiki diskurs. Jo smo daleko od slobode linosti. To je nae balkansko prokletstvo. Sada se angaujemo oko pravljenja grobova, pevanja himni i podseanja na to gde smo bili u petom, estom ili sedmom veku. Niko nas ivi u svetu ne razume. Oni ne mogu da shvate ta se to nama dogaa. I tako, dok smo nekad bili angaovani oko spasavanja oveanstva i ostvarenja klasne pravde, sada se angaujemo oko spasavanja malih nacionalnih pravdi i graenja, po mogunosti, malo veih nacionalnih drava - stvaranja velike Albanije, velike Makedonije, velike Srbije, velike Hrvatske... ini se da samo Crna Gora nema ideju da bude velika, zadovoljava se da ostane mala. - Ali ima ideju da se utopi u veliku Srbiju? - A to, to je pogana i glupa ideja. nije ak ni ideja, venesrea politika opsesija. Kod nas je izgleda jo veoma prisutno to prokletstvo to ga nosi oseaj krivice zbog nedokrajenih istorija. Sada bi svi da u dvadesetom veku dokraje svoje istorije. Opsednuti su potrebom ispunjavanja Paievog programa, Frankovakog programa, Starevievog, a ta e biti sutra, ako svi u glavi imaju takve programe, oko ega e se ti politiari dugovarati. Samo oko prekrajanja granica. To su nai apsurdi. - Da li su izbori u Srbiji, pa i u Crnoj Gori, upravo pokazali da taj put od kolektivnog ka individualnom, od mase do graanina, o emu i Vi govorite, jo nije preen? - Izbori su ba to pokazali, a opozicija je takoe pokazala da je potpuno infantilna, naroito u Srbiji. Pristali su da ih vlast tretgira kao magarce. Umesto toga trebali su jo pre pet-est meseci ii do

153

KEPS-a i Ujedinjenih nacija, zbog te faistike blokade sredstava informisanja, koja je imala itekako uticaj na konaan ishod izbora. U jednom trenutku, proglaavajui bojkot, pomislilo se da i opozicija konano neto pametno radi. No, posle malih ustupaka vlasti bojkot je prekinut. U drugom krugu su neto malo popravili, tim to su se ujedinili na jednom razumnom programu, ime su saseeni svi ekstremi. Ali, veliko je pitanje ta e opozicija dalje raditi. Da li e biti dovoljno mudra da ofanzivno i u Skuptini, ali i van-parlamentarnim pokretom, kao to je bio onaj u Pragu, krene u ruenje ove uasne medijske blokade. Opozicija je napravila greku i stoga to u predizbornoj kampanji nije pominjala Kosovo. Ono se ne moe preutkivati, i ne moe se beati od Kosova kao od nekog ludaka u porodici. U stvari, sada svi ute. I pozicija i opozicija. Ni Miloevi vie ne pominje Kosovo. Kao da je sve reeno, kao da je iseljavanje prestalo. A naravno, nita nije reeno. Vojska i policija odravaju neki prividni mir, ali niko ne nudi program, racionalan nacionalni program. Kosovo moe da se rei na dva naina - ili da se spremamo za rat, ili da se putem sporazuma nekako dogovorimo. Mi ne moemo vie utati jer vreme ne eka. Ponekad se bojim da je i za republiku dole kasno. Pravo da vam kaem, ako treba da ivim u nekakvoj velikoj Srbiji sa Kosovom koja bi liila na zemlju Srednjeg Istoka, ili u maloj Srbiji, koja bi podseala na vajcarsku, ja bih uvek rae izabrao ovu drugu zemlju. Stoga, ako opozicija ne moe da donosi reenje, morala bi bar hrabro da postavi pitanje, a ona nita ne ini, bar kada je o Kosovu re. Zaarani krug - UJDI je prije nekoliko mjeseci postavljao i pitanje i nudio dijalog? - Da, ujdijevci su postavljali pitanja, oni su jedan divan svet. Upravo su zato u prilinoj meri odvojeni od znatnog dela ovdanje opozicije. Mislim da su se ak i oni u poslednjem momentu povukli, jer su shvatili da onaj ko pomene Kosovo, gubi i ono malo glasaa to ih ima. Bilo je, pored njih, jo hrabrih ljudi. Predstavnik zelenih Dragan Jovanovi je rekao - Znam da u izgubiti glasae ali ja moram razgovarati o Kosovu, o njegovoj ekologiji. Ne znam da li se mnogo zna o onoj tezi da je Miloevi direktni zastupnik i eksponent uvoznika prljavih tehnologija, koje se smetaju na Kosovu. I stvarno, termoelektrane na Kosovu su zastraujue. Donose kisele kie i unitavaju okolinu. Pored Jovanovia, i anak je govorio o Kosovu. Ali na te usamljene glasove nema dogovora, i kao da ih niko nije uo. Ono ega se najvie plaim je da e u Srbiji posle izbora nastupiti duhovna amotinja... - Mi smo ve sada u amotinji, koja nije samo osobenost Srbije, ve cijele Jugoslavije.

154

- Da, bio sam nedavno u Sloveniji. Prava je drama ta je ostalo od te lepe i pametne zemlje. Njeni zbunjeni i uplaeni ljudi bee iz Jugoslavije. Mogu da ih razumem, moda bih i ja beao da sam na njihovom mestu. Ali, ta dobijaju? Jednu malu provincijalnu, klerikalnu zemlju. I moji prijatelji iz Zagreba se pitaju ta e biti s njima. Nekako smo svi otkrili svoje narode sa uasne strane. Gledam, ovde u Srbiji, kako taj narod presreu reporteri po ulicama i kako, kad ih pitaju za koga e glasati, odgovaraju - Glasaemo za neto fino, za mir, za bratstvo i jedinstvo, da opet bude lepo kao pre... Naravno, misle da im to moe pruiti Socijalistika partija. Miloevi je upetljao narod u svoje lagarije. On je svoje sopstveno ludilo preneo na dobar deo naroda. Miloevi govori veoma kratke, jasne i neodreene fraze. A narod te iste stvari ponavlja za njim, i tako, fraza za frazu - treba da vlada pravo, pravna drava, radnici treba da jedu... Psihijatri veoma dobro znaju da jedan poremeen ovek na vlasti moe lako da napravi zaarani krug u koji se uvati i dobar deo normalnih ljudi. - Kau da za stanje u Srbiji nije kriv samo Miloevi, ve i srpska inteligencija, koja je dugo utala na sve to se ovdje deavalo? - Naravno, inteligencija je glavni krivac. Ona je iznela u prvi plan filozofiju velike palanke, filozofiju velike Srbije. I kada je stvar do te mere zakuvala, pojavio se jedan Miloevi. Inteligencija ga je prvo primila, potom je poela da uti, a sada mu pravi tu blagu opoziciju. amotinja, koju je upravo stvorila srpska inteligencija pratie nas jo dugo. U izlozima knjiara imaemo iste knjige o vojvodama, blesave romane, sluaemo nacionalnu retoriku. Posle toga doi e jo neto gore - potpuna entropija, tiina. Posle Aleksandrove diktature, seam se tog vremena, Beograd je izgledao bedno. U tri, etiri izloga godinama su stajale iste knjige. Knjige se u stvari nisu ni tampale. Vladalo je totalno mrtvilo ideja. Mrtvilo koga se i sada plaim. Jer, to je stanje pogodno za faizam, za polufaizam kome smo tako blizu. Mi ve imamo dve, tri male polufaistike dravice. Vaa se dravica, dodue, jo zove komunistikom. Kao da su nazivi ikad bili vani... Novi ilirski pokret - Ima li nade da se nekako zaustavi to ludilo oko nas? - Ja sam imao sree da proivim ceo ivot u Jugoslaviji. Moja se linost nije morala da cepa na dva dela. Sad e mnogi mladi ljudi morati, izgleda, da doive to cepanje sopstvene linosti. Jer, do sada su iveli u jednoj zemlji, i osjeali su se Jugoslovenima, a ako Jugoslavija nestane oni e morati od nje da se odvoje, i od tog osjeaja pripadnosti. To prelamanje ljudskih dua, sudbina i psihologije je zastraujue. Ako se zaista zemlja pocepa, znam ta u raditi. Nastaviu intenzivne kontakte sa svim prijateljima irom Jugoslavije, od kojih me nikakve granice ne mogu odvojiti. Gdje je nada?

155

Jugoslavija ipak mora ostati jedan informativni prostor. Mi imamo zajedniki jezik, komunikacije nam teko mogu prekinuti. Zato treba, kao to sam ve rekao, odravati veze sa svim prijateljima izvan sopstvene sredine. Tako bi se mogla uspostaviti vrsta veza jugoslovenske misli. Takva je misao na kraju postojala i prije Jugoslavije, u vreme Ilirskog pokreta. - Uostalom, u Beogradu jedan krug ljudi i danas, kad su mnoge veze pokidane, ima intenzivnu komunikaciju sa ostalim djelovima zemlje. - U krugu gde se ja kreem(Liberalni forum, Kova, David), itekako se komunicira sa Jugoslavijom. Meutim, mnogi u beogradskoj ariji ne ele kontakte sa drugima. Jer, oni jedino u srbijanskim okvirima predstavljaju neto, a kada pou u Suboticu, o Ljubljani da i ne govorim, niko ih ne primeuje. Jer, tamo ne predstavljaju apsolutno nita. Srbijanci, konano, moraju da se zapitaju - zbog ega svi od njih bee? Zato Slovenci, Hrvati, pa i Makedonci bee od nas? ime mi to odbijamo? Da biste sa nekim mogli da komunicirate on mora biti simpatian, a mi izgleda nikome nismo simpatini. Mi smo agresivni i samouvereno nosimo svest o tome da neto znaimo. Iza toga se samo krije na kompleks manje vrednosti. Mi se celo vreme branimo od velikih ideja ovog vremena, velikih tokova i bujica. Srbi nikoga nisu uspjeli da nateraju da se zaljubi u njih. Sve smo od nas oterali, sve. A narodi se, kao i ljudi, zaljubljuju jedni u druge. Niko me ne moe ubediti da su panci ognjem i izmom asimirali Indijance. panci su, jednostavno, neim privoleli Indijance da se zaljube u njih. Nosili su neto u sebi, neto armantno i arobno. Nosili su duhovne vrednosti. Zbog toga to nismo nikom simpatini ovde se javlja kolektivna paranoja. Obino se kae - svi nas mrze, svi su protiv nas. Tako svi postajemo zarobljenici tog psiholokog sindroma - postajemo luda nacija. Jedan se psihijatar ak ponosio svojom sintagmom - lud narod. A cela se nacija ponosi stihovima:"E lud li si Kraljeviu Marko". Imali su i Grci ratnih heroja, ali su radije pevali o svojim velikim mudracima. Romantina i izgubljena Crna Gora - Dragan Veselinov je u nedavnom intervjuu za moj list rekao da Srbija ima samo dva prijatelja - Titograd i Tel Aviv. Srbi, ipak nijesu svima odbojni, oarali su Crnogorce. - Ta nenadana ljubav koju iskazujemo Jevrejima samo podsea na onu staru pesmu: "Nas i Rusa dvesta miliona". Vie od 40 godina Srbi su tu svoju ljubav tajili. Dobro poznajem Jevreje, zavrio sam Drugu muku gimnaziju, koju su zvali i jevrejskom. Naa instrumentalizovana ljubav Jevrejima ne treba. A mi nemamo ni jevrejsku pamet, ni jevrejske pare, pa emo im na kraju, zbog te navalentnosti, ispasti smeni. Nain na koji mi izjavljujemo svoju ljubav Jevrejima je epski, uz gusle. A oni to ne razumeju.

156

- A Crna Gora, kako Vam ona izgleda sa svojim ljubavima i zanesenostima? - Romantino i izgubljeno, kao i svi ostali. Zato biste vi bili bolji od drugih? A ako ba hoete da znate grozno se oseam kad vidim onog vaeg predsjednika sa brkovima i onog ukanovia. Deluju neurotino. Vidi se da su pravi komunistiki kadrovi. Moram vam rei da je Crnogorski knez Nikola, u vreme Obrenovia, dolazio u kuu mog oca, koji je nosio Obilievu medalju, a to mu je kasnije smetalo da dobije Karaorevu zvezdu. Tada su bile dobre veze izmeu dve dinastije. Nae su nacije sudbinski spetljane i povezane odavno. Vodile su zajednike bitke i bolovale su zajednike bolesti. To odbacivanje srpstva koje se sada deava u Crnoj Gori izazvala je srbijanska arogancija i svi oni razlozi zbog kojih i drugi bee od nas. Naravno, to crnogorsko bekstvo izazvali su i oni stravini dogaaji to su se zbivali posle ujedinjenja. Ako su nacije istorijski fenomen, ako su drave istorijski fenomen, onda je Crna Gora istorijski toliko jaka injenica da bi bilo smeno neto tree praviti od nje. Istorija pokazuje da su Crna Gora i Srbija uvek bile bliske. I to je dovoljno, ako neemo da pokvarimo te nae veze, pravei od Crne Gore neto to ona nije. Srbijansko svojatanje Crne Gore moe samo da uniti nae dobre odnose, i meni je lino to odvratno. Kao to mi je odvratno kada dele Bosnu i kad pretenduju na Makedoniju, sa kojom smo, zahvaljujui srpskoj politici, definitivno pokvarili odnose. Jer, sada mi Makedoniju prosto guramo na bugarsku stranu. To je jo jedan u nizu naih apsurda i ludosti. Na kraju, moram vam rei da ne vidim ime bismo mi to usreili Crnu Goru, kada bismo napravili Srbiju od Horgoa do Bara. ta bismo doneli Crnoj Gori, kad nismo doneli nita ni mnogim drugima. Vojvodinu smo uglavnom opeljeili. Nedozvoljeno ruenje - Pored osporavanja vaih politikih stavova sve se ee osporava i vae djelo, svi oni spomenici to ste ih sagradili? - E to je moja lina, sudbinska drama. Celog sam sebe poklonio svom poslu. Arhitektura kojom sam se bavio je sakrarna - poklapa se sa komunistikom crkvom. Arhitekti su uvek gradili crkve, damije, katedrale ili spomenike revolucije za vlast, uvek su bili dvorjani. Gradili su za pape, sultane, kraljeve... Kada posmatrate sve to arhitektonsko bogatstvo sa strane vi ne razmiljate za koga je to graeno. Nije vam vano da li je neka crkva jezuitska, vano je kako je sagraena. Veliki broj spomenika koje sam gradio posveen je rtvama faizma. Ali ja sam uvek imao na umu da e doi i neka druga vremena i radio sam neto to e ostati i posle sloma jednog reima. Zato ti spomenici nikada nisu bili pobedniki, trijumfalistiki. Oni su izraavali, pre svega, veite enigme ivota i smrti, rata, dobra i zla. Da

157

ne bih razmiljao o tome da li su blii Hrvatima, Srbima ili Muslimanima, vraao sam se balkanskim prauzorima. To je imalo odjeka u svetu. U ovoj navali antikomunizma ve se javljaju tanuni glasovi koji se protive mojim spomenicima. U nekim drugim vremenima, kada se drugaije budu sagledavala ideja komunizma, ideja koja je impresionirala i jednog Sartra i jednog Pikasa, verovatno e se drugaije razmiljati i o onom to je ta ideja ostavila iza sebe. Do tada, Boga pitaj ta e biti sa mojim spomenicima. Prvi udar usledio je posle pisma. U Knjaevcu su hitno, na spomenik koji sam radio natakarili petokraku. Iako joj tamo nema mesta. Posle toga, u aku je ak neka budala predlagala da se rui spomenik koji sam tamo napravio. Eto, to je sada ta moja drama. Gledam svoja dela, koja vie nisu okruena samo neshvatanjem, ve i stranim neprijateljstvom. Negde, naravno, jo vlada dobar odnos prema mom radu, kao u Vukovaru i Mostaru. - Nalet nihilizma je izgleda snano zapljusnuo Jugoslaviju, kao i cijeli post-komunistiki svijet. Eto, i u Crnoj Gori se javljaju neki to bi da srue Mauzolej. ta vi mislite o tome, s obzirom da ste protestvovali protiv ruenja Kapele? - To je ludost. Vi znate da sam potpisivao peticiju protiv ruenja Kapele, ali bih sada potpisao i peticiju protiv ruenja Mauzoleja. Jer, ruenje je nedozvoljeno. Time sebi dajemo legitimaciju varvara i potpuno bezumnih ljudi. Van svake je pameti da ljudima jednostavno padne na pamet da prvo rue Njegoevu Kapelu, pa potom Mauzolej. Kad ve govorimo o Lovenu i Njegou, moram vam rei da me neverovatno opsedala Biljarda i njena arhitektonska semantika. Posmatrajui Biljardu, tragao sam za Njegoevom reju. Upravo reju, jer tada su se projekti ugovarali verbalno, bez crtea. Reklo bi se majstoru - izgradi mi takvu i takvu kuu, na dva boja, sa toliko i toliko hvata. Sve bi se u razgovorima opisalo. Njego je putovao po svetu i tamo je gledao svoje parnjake prineve i kraljeve. Hteo je sebi kao vladici, kao prvom meu Crnogorcima, da napravi dvorac. I verovatno je objasnio graditeljima da na etiri oka naprave etiri kule, u koje se ne moe ui. Po meni taj je spomenik Njego sagradio. On je u Biljardu morao ugraditi i neto od svog sopstvenog duha. Intervju: Milka Tadi Monitor, Podgorica, 1. februar 1991.

158

15. Hrabrost je da se krikne NE

Bogdan Bogdanovi, arhitekta i graditelj, erudita, esejist i polemiar. ovek koji je dosta pretumbao u arhitekturi i verovatno je jedan od najzaslunijih to se nae neimarstvo brzo oslobodilo socrealistike dogme. Zamislite oveka koji je tvorac novog naina graenja memorijalnih kompeksa: Jasenovac, Leskovac, Kruevac, Prilep, Mostar... u vreme apsolutno neotporno dominacije revolucionarnih i ratnih simbola, koji nije pristao da se ni na jedan od njegovih spomenika i slobodita, ureenih stratita, bilo gde, udene petokraka. Kad bi mogao da trguje sudbinom budunosti, trampio bi XXI vek za XVIII-ti u kojem je Evropom, bez tada nepostojeih pasoa putovao Gete, piui "Fausta", prevodei "Hasanaginicu" i najlepe srpske narodne pesme. Srbin je i u tome nadrealista. Bio bi tuan kad bi Srbija osvojila celu Hrvatsku i srean kad bi osvojila celu Evropu. Pred kraj prolog rata, u 23-oj godini, teko je ranjen. U ovom je teko ranjen, granatom narodne armije, njegov spomenik stradalim Srbima usred Vukovara. Ovih nekoliko reenica bi mogle biti kroki za portret Bogdana Bogdanovia namenjenim onima koji za njega nisu do sada uli. A meu pismenima je tih malo. Borba - Valjamo se u ruilakom talasu, u koji se splela sva naa nagomilana nemo: razvojna, politika, vojna, nacionalna, ovinistika, dogmatska, moralna. Ne moemo rei da je ovo rat samo nekoliko heroja ili antiheroja. Niko nikog od danas ne moe amnestirati od krivice. Jesmo li ga zasluili, da li nam je istorijski sledovao kao kazna za zablude koje smo u sebi nagomilavali u ovom veku? Prolazimo li kroz neku vrstu istilita? Bogdanovi - udan rat, originalan. Ne znam da li bi se u modernom svetu moglanai analogija ni po uzrocima, ni po posledicama. Procenjujem ga, da tako kaem, semioloki, kao jednu uasavajuu slikovnicu. Opsednut sam slikama koje viam - ne mogu da se izuzmem iz stvarnosti - a nejasna su mi znaenja. Onda se branim time to mu dajem razne atribute. Kaem: to je staraki rat, rat za neostvarene ideale mladosti moje generacije, zapravo generacije mog oca. Nazvao sam ga i klovnovskim ratom. Ima neeg klovnovskog u ovoj tekoj, krvavoj tragediji u prikazivanju glavnih protagonista. Papagajski rat! Kad gledate nosioce glavnih uloga kako nesigurno gegaju ili skakuu, motornog i otealog tela, u arenim maskirnim uniformama, vidite u tome neto burleksno, komino... A to je

159

strahovito krvava burleska, ima mnogo jezivog u tom mizanscenu. Ako bi se jo posluio vizuelizacijama, rekao bih da me podsea na gravire ara Kaloa o tridesetogodinjem ratu. Ima neke razuzdane svireposti. Po neemu lii na moje ratovanje po Toplici, u prolee 1944. godine. Pucanje iza taraba, oko svinjaca i kokoarnika, preskakanje ograde. I bio bi komian da nije toliko mrtvih, unakaenih, krvi, neviene destrukcije... Gledam te kolone pogubljenih, streljanih kua. Otkud potreba da se uniti sve to je na putu nekom u nekim ratnim operacijama, ako uopte i postoje osmiljene ratne operacije. Pusto koja ostaje traginija je od pustoi koju su nemake kaznene ekspedicije ostavljale u drugom svetskom ratu. Pre neki dan, pola u zbilji pola u ali - sve manje umem da se alim - rekoh: ako im je ve do ruenja, neka rue industriju. Ona nam i onako ne valja. A rue onu najteu steenu porodinu imovinu. itave ivotne sudbine su u nju uloene. Taj se rat odavno gleda s dve strane: srpske i hrvatske. Kako mi ivimo u vreme televizije, slika nam je vanija informacija od spikerskih propagandnih poruka. Taj se rat moe gledati s hrvatske i nae strane i s tih se strana prema njemu odnosi. Hrvatski intelektualci ga mogu kritikovati na svoj nain. Ali to nije moj posao. Ja ga gledam s ove srpske strane i vidim kolektivnu samoobmanu najveih razmera. Prekauzalni rat, primitivni rat, arhaini rat - sve odjednom. O mentalnim modelima, o logici, o rasuivanju da i ne govorimo. I ako hoiete, u odnosu na neke u nama ukorenjene svete predrasude o etici ratovanja, ovaj je rat uasno nedentlemenski, deparoki, nizak, kriminalan. I tako bahatost, orgijanje jedne prelogine ratnike svesti, na primer u Hercegovini, dobija domae "mitske" dimenzije: "Vino pije Kraljeviu Marko, eer ije i rakiju pije..." Branioci srpskih sela opsedaju gradove! Ljudi se skupljaju i mobiliu, silom u taj rat teraju, pa se nazivaju dobrovoljcima!. Ne znam ni ta je cilj tog rata. Izgleda mi da se ratuje za cilj koji e naknadno, "u hodu" biti odreen - ratujemo, pa emo videti za ta ratujemo. To je jo i rat na rate, to je odraz njegove politike pozadine. Kreni - stani, rat - primirje. Nikako da uzme neki tok iz kojeg bi se videlo kuda se ide i kada e mu biti kraj. - Kad neki rat pone obino se pokrene propagandna mainerija koja treba da pronae krivca za rat na onoj drugoj strani. Neto slino, ali mnogo nejasnije, dogodilo se i kod nas. Znate li kad je ovaj rat poeo, ko ga je pokrenuo? - To je ozbiljno pitanje: ko je kreator rata? Politika i vojnika dijalektika hoe da nas ubede da je sve poelo s progonima Srba u Hrvatskoj. Koreni rata su mnogo dublji. Nije li sa "osmom sednicom" komunista Srbije zapoeta jedna ratoborna regresija koja se sve vie zahuktavala, zasnivajui se na fascinacijama atavistikog samoodravlja Miloevia. Ili jo dublje, zapoinje s onim nesrenim, apsurdnim XIV kongresom Partije, kada se ta partija rasturila. Zamislite: da je tada pala na pogodno tlo jedna sasvim civilizacijska re "konfederacija" i da smo se na vreme oko njenog znaenja razjasnili, mi bismo sada iveli u miru. Da je u toj partiji na vreme

160

pala re "socijaldemokratija", da se to dogodilo na tom sramnom kongresu, mi bismo danas izvesno imali viepartijski sistem s velikom verovatnoom da vodee mesto ima nekoliko partija jugoslovenske kosmopolitske orjentacije, umesto ovih nacionalno-republikih. A posle svih ovih strahota opet emo razgovarati o konfederaciji, ukoliko i za nju nije dockan. To su poeci rata. A koreni rata su u blokadi svesti, zloupotrebi mentaliteta svog naroda i - da se ne varamo - koreni rata su u linostima. Smatram svojom obavezom da pre svega govorim o svom srpskom okruenju. I zato jasno kaem: koreni rata su u jednoj linosti, jednoj naoj vrlo slavnoj linosti. - U najmanju ruku u dve. - Dobro - u dve, ako mislite i na nekog iz potaje. - Zaprepaen sam nad injenicom da se dugi istorijski proces okupljanja junoslovenskih naroda i razvoja jugoslovenske ideje razbija tako brzo, za tren. I to na besmislen nain. - Jugoslavija, jugoslovenska ideja, jugoslovenstvo i pridev jugoslovenski - to je veoma rairen spektar pojava. Bilo je i naivnih i glupih "jugoslovenstava", od "Sokola" do ideja, i prakse Petra ivkovia i Aleksandra prvog. Pravo je jugoslovenstvo, valjda i jedino, shvatanje ovog prostora kao polikulturnog prostora slobodnog intelektualnog protoka ideja, znanja i stvaralatva. Imam dvadesetak prijatelja u raznim krajevima zemlje s kojima sam u intelektualnom srodstvu, s kojima u to biti i kada ovakve Jugoslavije ne bude. Ta Jugoslavija slobodno intelektualno povezanih ljudi, koji slobodno odluuju, za mene e uvek postojati. Titov iskonski greh nije ni Kominterna ni Vatikan, ve duh sugerirane superiornosti, svemo nemonih duhom, diktatura banalnosti, vlast konferencijaa, mesnih zajednica, radnikih saveta. Taj mali ovek, ovek mali duhom, morao se reprodukovati, uzdiui jednog od svojih naslednika u rang Cezara. Re je o monokulturnom mentalitetu koji je uveliko pripreman u prethodnom periodu, mentalitetu boraca, vojnika partije, revolucije, nacije, vere. Miloevi je Cezar duha te nemone svemoi i to je osnova njegove vladavine srpskim duama. teta! Ja sam, inae, jugoslovenski prostor doivljavao kao kompleksan, sloen i uivao sam u njegovoj polimorfiji. Bio sam srean to mogu da uem u kuu mog prijatelja muslimana, to me je on upoznao sa svojim prijateljem hodom, a ja shodom razhgovarao o sufitskoj mistici. Srean to se na tom prostoru sustiu jezici, kulture. Maarska, rumunska, albanska, italijanska... Velika je bila prednost Jugoslavije ba ta njena kosmopolitska osnova. Na alost, oni ljudi koji su to bogatstvo smatrali prokletstvom, doveli su nas do ovoga. Uvlae nas u male nacionalne ljuture. Otkud ti nai nacionalni autizmi, elja za vraanjem u prolost, za zatvaranjem. Pastoralno se vraajui u ideje prolosti Srbi zaboravljaju da je Srbija bila mala i omeena, da je patila od intelektualne klaustofobije. Ila je u ratove da bi se oslobodila tog kompleksa. A kada je uspela da izae iz te tesne koulje, nainjene su

161

sudbonosne greke. Ima u naem biu nekog svojatanja. Srbijanci, umadinci, recimo, smatraju da su drave, pa ak i kraljevi njihovo vlasnitvo. Tako se izmeu dva rata nije moglo shvatiti da Jugoslavija nije svojina Srbije. Setimo se Velmar-Jankovieve izreke: "Srbija i njena Jugoslavija". - Srbi su vie nego drugi rasejani po celom jugoslovenskom prostoru pa otuda valjda i ta nacionalna osetljivost na pokuaje razbijanja Jugoslavije. Pogotovu kada je re o Srbima u balkanskoj dijaspori. Kod njih je nacionalizam jae izraen. - Jai je nacionalizam van matice. Dobro, da ih ne osuujemo za to. Ali mislim da nikada nije kod njih bila uspostavljena hijerarhijska linija interesa izmeu Srbije i srpstva. Prosto reeno - srpstva nema bez Srbije, a Srbija bi, moda nesreno, mogla da opstane bez srpstva. O tome nai sunarodnici izvan Srbije moraju da vode rauna. I danas. Mi smo imali trenutaka kada su nas oni olako bacali u teke situacije, verujui da e ih Srbija lako zatiti. Oni ubiju debilnog prestolonaslednika Franca Ferdinanda, a Srbija iskrvari i sahrani treinu stanovnitva. Moda je to to sam rekao surovo, ali je tako. I uz to sebe smatraju misionarima srpstva. To preuzimanje voenja Srba u Srbiji od strane Srba izvan Srbije nemoe biti zdravo. Pristigne montanjar u ravni Stig i postane srpski Mesija. Pristigne montanjar u pitomu Vojvodinu - onaj to lii na figure iz muzeja madam Tiso - i toj staroj, mudroj Vojvodini neto nareuje, zahteva, ispostavlja raune. Ili, kada je re o izbeglicama. Jadnicima. Srbi su ih primili. Ali, malo komoe da ostane miran gledajui na beogradskim ulicama luksuzna izbeglika kola vukovarske registracije s razuzdanim momcima i devojkama, a srpska deca ginu na Tovarniku. To, ipak, ne moe. - to li su Srbi toliko odbojni prema konfederaciji ili katonizaciji, ili bilo kom novom dravnom ustrojstvu u kojem bi, opet "iveli u jednoj dravi", ali ne u unitarnoj? - To govori i o mentalnom stanju nacije koja pravi greku za grekom. Stalno je u zakanjenju i okrenuta je prevazienim modelima. Ne moe nita novo da smisli i ponudi. To, u najmanju ruku, govori o velikom nedostatku politike mate. I to se dogaa u svetu u kojem buja politika mata! Menja se pojam granica, drava, nacija, suvereniteta! Evropa je neto sasvim novo... ta su danas drave, regioni, gradovi. Mi emo uskoro imati meunacionalne i meudravne konurbacije, supergradove koji e obuhvatati ak tri drave - Holandiju, Belgiju i Nemaku. U tom vremenu nai vidici treba da budu zasnovani na jednom spisu nacionalne, intelektualne i filozofske bede s idejama XIX veka, takozvanom memorandumu, zastarelijem i od Bizmarkove i Kavurave politike i tehnologije ujedinjenja! Zar mi treba da dovravamo nezavrene poslove Paia(1) ? Ako taj Pai nije mogao u ondanjim okolnostima da ih zavri, kako neko uopte misli da se tomoe dokrajiti u sadanjim okolnostima. Gde nam je nestala politika mata? Seam se kako je nad "osmom sednicom" lebdeo paranoidni strah od nekakvog politikog prevrata, od toga da e re "socijal-demokratija" biti javno izgovorena.

162

Jedan je profesor - valjda profesor marksizma - odmah posle sednice optuio "poraene snage" da upravo snuju taj sablazni prevrat! - Srbija je potroila ceo XIX vek da stvori svoju dravu. Mukotrpno, ali uspeno. I ceo XX vek da stvori Jugoslaviju. Da bi se sada, valjda razoarana, vraala idejama Garaanina. - esto sam o tome razmiljao, Srbi i Hrvati su u dugom vremenskom periodu iveli u dve vienacionalne zajednice, u dva komonvelta. Oni u austro-nemako-maarskom, mi u turskom. U tim se komonveltima nisu stvarale kompaktne nacionalne teritorije i sve je bilo izmeano. U Vojvodini, u Slavoniji, imali ste recimo, jedno slovako, pa jedno srpsko, pa jedno hrvatsko selo. Beograd je u turskoj imperiji bio vienacionalan grad. U tursko vreme trgovake firme su najee imale po tri kompanjona - jedan Srbin, drugi Turin, trei Jevrejin. To su bili neki poetni znaci kosmopolitizma... A onda nas je sve zahvatilo ludilo-nasilnog homogenizovanja teritorije i pravljenja malih nacionalnih drava, snovi o velikoj Srbiji, velikoj Bugarskoj, o velikoj Albaniji. Najvie politike mate i politike racionalnosti imali su tada oni umni ljudi - od Rige od Fere do Svetozara Markovia i Tucovia - koji su razmiljali o balkanskoj konfederaciji vajcarskog tipa kantonizacije i samostalnosti u jedinstvu... Kada bismo danas razmiljali u idealnim slikama, ako je to uopte moguno u ovo vreme, opet bi se trebalo vratiti Balkanu, posmatrati ga kao celinu, nai za sve nas reenje kompatibilno Evropskoj zajednici. Balkan bez vojske i bez heroja. A unutranje granice u tom trenutku neka budu kakve jesu, to vie i ne bi bilo bitno. Na alost, gledam sada Srbiju, izdvojenu, usamljenu, u neartikulisanom politikom haosu. Tako je u ljudskim glavama, u oseanjima. Dosadanju indoktrinaciju, socijalistika i marksistika, do te mere je bila povrna da se zaas raspala. Nju nasleuje nacionalistika indoktrinacija, realno istorijski dublja i stoga opasnija, mnogo opasnija. Nepoznavanje istorije i geografije omoguava haos u ljudskim glavama. Otkrivam sa zaprepaenjem da mnogi Srbi u Srbiji veruju kako su u Slavoniji malte ne nastanjeni samo Srbi. Konfuziji doprinosti i opozicija sa svojim politikim batrganjem, bez ikakve ozbiljne politike artikulacije, bez kontrapozicije o Kosovu, za primer. Ja sam je izbrisao ne smatram je nikakvim znaajnim faktorom u naem politikom ivotu. Trebae dosta vremena da se uspostavi drugaiji status srpske opozicione politike svesti. - Profesore, ako je do istine, intelektualci, pogotovu mlai, studenti Vaih naslednika za univerzitetskim katedrama, najee izbegavaju odlazak na ratite - Vrlo je teko odupreti se ratu. Ali, pokret otpora mora da pone u meni samom. Kaem: JA se izuzimam iz rata. JA se izuzimam iz mirnodopske kulture preutnog pristajanja na rat... paradoksalno je, meutim, ali je neophodno da u jednoj civilizaciji kolektivnog autizma, pokret otpora poinje od otvaranja linosti, od pojediaca. Kaem svojim mladim prijateljima: treba se suprotstaviti ratu lino, intelektualno, fiziki, prostorno, duhovno. Tu poinje bitka za pravi

163

integritet. uvajte se, deco, integrisanja i kolektivnog integriteta. ta znai "nacionalni integritet"? ta od vas zahteva, a ta nudi i po koju cenu? I zato? Jedna budua "kultura izuzimanja" sudarie se, kad tad, sa svim naim alozbiljama, borcima revolucije, vojnicima partije, svetosavskim vitezovima nacije, apologetima jedine prave vere. A kada se ti "izuzimatelji" nau u sukobu sa "patriotima", seenje jezika nee faliti... mislim na seenje jezika gobumilima... No rizik se mora preuzeti. Vidite, vojnici partije postali su vojnici nacije. Skidaju petokrake do kojih im je nekad bilo sujeverno stalo i zamenjuju ih dvoglavim orlovima koje smo mi, prestonika deca u Kraljevini ironino zvali "dvokokokama". Bio je to ve tada velikogradski sukob "kulture izuzimanja" i "kulture uea", kolaboracije... Jedno neurotino neregularno vreme traje ve dugo. Desetak godina ljudi ne znaju gde su, ta e biti u budue. A pet poslednjih godina, vukli su ih namitinge, pokretali su im emocije, objanjavali "dogaanje naroda", pripremali ih za rat, a to im nisu kazivali. ak i da nije uasa koji su usledili, to su izgubljene godine za mladog oveka. Znam to iz linog iskustva - meni je okupacija odnela etiri godine koje nisam mogao nikako da nadoknadim. A da ne pominjem da ova generacija najpre treba da izdri sve strahote rata i da e mnogi koji preive nositi u sebi dramu srpskog, ili hrvatskog, svejedno Vijetnama. Mislim da e se Srbija, kad-tad morati otrezniti i osloboditi svog ljubljenog arhetipa solunca, vojnika partije, vojnika revolucije, vojnika nacije, vojnika prave vere. Raunam na mladost pametne, radne i vredne Srbije, mudre Srbije. Mislim da e poeti da poklanja svoj glas sumnjiavima i nevernicima. Nee se uplaiti povika "izdaja, izdaja" niti za to ima razloga... Ja bih voleo kad bi se neko danas usudio da nabroji ko su sve svojevremeno bili "izdajnici svojih zemalja" - od Romena Rolana i Andre ida do Tomasa Mana - tek da bi se videlo ko je stvarno spaavao ast nacije. Vidite ta se sve deava saValjevcima, rezervistima koji su se vratili kuama posle bombardovanja kod Tovarnika. Nisu oni ni izdajnici ni kukavice, ve razloni ljudi koji nee da uestvuju u nekim besmislenim bitkama. Bila je potrebna i izuzetna hrabrost da jedan ovek i dva njegova druga okrenu svoj transporter, napuste kolonu i dou s njim do Skuptine Jugoslavije. To su predznaci nekog budueg politikog nadrealizma, neke budue srpske politike kulture, iznad sramne stvarnosti... Umeti dobro viknjuti: NE!... To je sad najvanije. - Ali se to "ne" obino kae sa zakanjenjem. - Tano. Trebalo je "ne" rei jo pre nekoliko godina. - Ali, tada jegromoglasno reeno "da". Na alost, na onim mitinzima. Velike liturgije sa Ua, sa Gazimestana, ponone zakletve da e se hapsiti nevini ljudi, obeanja da e se deliti oruje - treba li se sad uditi uasnom ishodu stvari. Znamo uzroke, znamo ih bar mi, naivci, koji verujemo da u mehanici dogaanja vlada re, redosled uzroka i posledica. Uzroke znamo, uzroci su u nama. Krivci su meu nama. Pa ako hoete - i ubice su

164

meu nama. Ne vidim treba li mnogo pameti da se to dokae. I sve to za fikciju jedne Srbije ni na nebu ni na zemlji, koja se, razume se, nikadane moe ostvariti. U to ime pokrenut je jedan teak toak, jedan zamajac banalnosti, zamajac emocionalne vulgarnosti. On se sve bre okree, pokree druge tokove. Biti protiv toga nije lako. Skae se u rvanj. Ali rei - hteti, smeti, a pre svega umeti rei ako veliko "NE"! stvar je morala, stvar je stila ivota, ali je i stvar samoodranja. Ne, ne pristajem da uestvujem u unazaivanju Srbije. Hou da je ukljuimo u kosmopolitizam... Opsednut sam onim to se dogaa u Evropi, u svetu, u svim tim sjajnim meavinama ideja i ljudi. Vidite koliko ima blistavih apatrida u savremenoj kulturi. Skoro da je svaki trei mladi brani par u Evropi neka udna kombinacija: mu Kanaanin, ena Izraelka, a deca govore holandski... ena Nemica, mu Italijan, a deca govore francuski... esto razmiljam o XVIII veku, najlepem po mom miljenju. Tada je Evropa imala moda stotinak dravica, kneevina, protektorata i bila praktino bez granica. Kad ponovo, ko zna po koji put, itam Kazanovine memoare, uivam u toj Evropi po kojoj se eta taj slatki alabajzer, vet (ili nevet) sa enama. Evropa je tada najvie bila Evropa, bez unutranjih deoba. Kasnije su, silom, nastale glomazne ncionalne drave s pojmovima i ideologijom teke nacionalne industrije i nacionalnih Krupova iz kojih nastaju modeli miljenja zasnovani na nacionalnim homogenizacijama. Taj je nain miljenja sa grdnim zakanjenjem stigao i kod nas. Eto ga i u smederevskoj eljezari i u memorandumu. - Otkud to da stalno traimo redefiniciju ciljeva iz prolosti i da smo slabi prognozeri budunosti? - esto sam o tome govorio i po neto zapisao. Slutio sam da nam nailazi zlo, oseao sam, video na koju stranu stvari kreu. Ali ovakav kovitlac nisam mogao prognozirati. Nisam ga mogao zamisliti. Mo mog prognosticiranja pala je na ispitu. I kada bih Vam sada bilo ta rekao o tome ta nam se jo moe dogoditi, bio bi to ist "vavizam". Ne znam ak da li su destruktori naeg ivota, sposobni da u nae sukobe stvarno uvuku i Evropu, ali mi se ini da to ele. - ujem kako se pominje da je ovo prvi smueni rat u kome Srbi uestvuju... - Drugi Prvi je bio onaj s Bugarima. Kau - mi sada ponovo imamo Slivnicu. Brzoplet rat, a nacija moralno nije pripremljena za ratovanje. Vojska u rasulu, jututunski vladar! Poreenje bi bilo tano da cela Slivnica nije trajala samo nekoliko dana sa neuporedivo manjim rtvama. - Mislite li da e na kraju ovog rata Hrvati biti u boljem poloaju od Srba? - Nee jedini proi mnogo bolje od drugih. Ovaj rat je ve izgubljen i podjednako su ga izgubili i Hrvati i Srbi. Razorena su dobra, nastalo je razaranje u ljudskim duama. Moralne posledice su stravine. Gledano sa srpske strane pitam se: ta e biti kada se shvati koliko ima lai u ovoj ratnoj propagandi koja nam bez prekida

165

ubacuje u glavu pobednika oseanja: mi smo negde umarirali neto oslobodili, neto zauzeli. A ta smo to zauzeli i oslobodili? U mati se, ponekad, obraam mladima reima: zato biste se deco prepustili frustracijama svojih oeva i dedova. Oni koji vas danas teraju u rat imali su dovoljno vremena da obave zadatke koje sada vama trpaju u nedra i alju vas da grizete slavonsko blato. Ako se od vastrai da ginete za srpstvo, pitajte zato niko od njih nije poginuo za srpstvo u proteklih pedeset godina... Takvima kao to su dananji pozivari imali smo obiaj, mi deca, predratni deaci, da dovikujemo: "Ej, jesi li ti onaj to si poginuo na Kajmakalanu!" - Kako Vam, kao graditelju, izgledaju strana i mnoga nepotrebna ruenja u ovom ratu. U vazduh se diu mostovi, granatepadaju na kulturno naslee neprocenjive vrednosti. - ... Dali ste mi, na alost, lini lagvort... Kada je stigla vest da je baen u vazduh most na Savi kod Jasenovca, ostao sam nem. Masivan, betonski most. Mora da je uasna bila detonacija. Spomenik se nalazi udaljen vazdunom linijom kilometar od mosta. Spomenik je elastian, vibrira. Svojevremeno je model spomenika - cveta ispitivan na dejstvo vetra u aerodinaminom tunelu. Predvieno je da izdri i najjae bure. Ali nije predvien da izdri detonacije u svojoj blizini. U Vukovaru je, na alost, teko oteen, praktino uniten spomenik na Dudiku. Stradao je, po svemu sudei, od srpskih minobacaa. Branioci srpskih sela rue spomenik ubijenim Srbima iz prolog rata! Govorim to s olovom u oteanoj dui jer mi je to jedno od najlepih dela. Igrom sluaja, upravo je taj spomenik na naslovnoj strani "Svetske arhitekture" u broju koji mi je, ironijom sudbine, zimus posveen. Ali, nemam prava da sebe saaljevam kada znam da je u tom istom Vukovaru stradao jedan ceo korpus starog baroknog dvorca, zgrade izuzetne lepote, koju je gradio daleko vei majstor od mene. Strano je. Kao da rue mene, moj zanat, moje uenike. To je ravno oseanju da neko va gine, a vi ste nemoni... Ne znam ta je bilo sa spomenikom u Klisu, ispod tvrave. A tvrava je bombardovana. Ipak, ne dozvoljavam sebi da patim - ta je tvrava neuporedivo vrednija od mog nevelikog spomenika. Teak je oseaj kad ovek vidi da se razara neto to je slagano vekovima, to predstavlja govor tih vekova, smisao postojanja. ijom voljom? Nedotupavih i neukih vojaka koji oduvek smatraju da u kulturi ima mnogo mekukog i suvinog. Oni odluuju hoe li ih dii u vazduh... Ko je traio da se puca na katedralu u ibeniku koja je unikat zidarske i klesarske vetine, izuzetno delo naih dalmatinskih klesara. Ona nije sazidana, ona je sklopljena od kamenih blokova koji su meusobno na suvo spajani. Granate su je probuile na dva mesta. S obzirom na njenu filigransku nenu konstrukciju, ta oteenja mogu biti fatalna... Splitska luka je bombardovana. Tu je Dioklecijanova palata koja vie vredi nego svi mi u svih est republika zajedno. Ko na to ima pravo? Da li je Dubrovnik na redu?

166

Napomena: 1. Nikola Pai, srpski politiar druge polovine XIX i poetka XX veka Intervju: Mirko eki Borba, Beograd, 12. oktobar 1991.

167

16. Imamo privid slobode

Bogdan Bogdanovi je jedna od prvih "rtava" takozvane "antibirokratske" revolucije. Na Osmoj sednici CK SK Srbije naao se meu "Poraenim" snagama. Od 1982. do 1986. godine bio je gradonaelnik Beograda. U penziju se povukao 1987. godine kao profesor istorije grada i mentor specijalnog kursa "Simbolike forme" na Arhitektonskom fakultetu. Autor je vie desetina knjiga i radova o gradu i arhitektonskoj fantastici. Projektovao je dvadesetak memorijalnih celina koje predstavljaju prekretnicu u savremenoj memorijalnoj arhitekturi. Sa gospodinom Bogdanoviem raazgovarali smo nakon prolonedeljne tribine o Dubrovniku. Panevac - itav radni vek posvetili ste izuavanju grada. Recite nam neto o sukobu gradskog i vangradskog. Bogdanovi - Taj sukob postoji, praktino, od kada postoje gradovi. Jo su arijevci, kad su silazili u podruja civilizacija u dolini Inda razarali velike gradove, a u svojim spevovima nisu umeli da opiu ratnike podvige jer jednostavno nisu imali pojam za grad, nisu znali ta je to. Za nomade gradovi su uvek bili privlana, ali zabranjena mesta. "Stari zavet", "Kuran", "Ilijada", puni su citata o unitavanju gradova. Interesantno je da su, po pravilu, potomci tih osvajaa gradova postajali nosioci sjajnih gradskih civilizacija. Dananji ovek se, bar prividno, ne plai grada. Gradove ugroava gradoljublje. Iz enje za gradom, a mnogo vie iz oajanja, prema velikim gradovima teku velike lokalne seobe naroda. U najblioj budunosti te seobe bie vee od one koja je dva milenijuma posle razaranja Troje unitila Rim i mediteranski svet bacila u potpuni haos. Marginalno, neobrazovano, nedoueno, proletersko, nekultivisano, negradsko stanovnitvo hrli u gradove. Kada broj stanovnika grada pree odreenu cifru, on se obnavlja spolja, mehanikim priratajem i to je normalan proces. Ali ti ljudi moraju prihvatiti gradski nain ivota, obiaje, ponaanje, manire... Oni moraju suzbiti netrpeljivost prema gradu, privoleti se dubljim normama gradskog ivota. Danas, uzgred reeno, grad se samorazara i svojim nenormalnim rastom, svojom veliinom. U megalopolisima se bugi pravi urbanitet, gibi se, da tako kaem solidarnost meu graanima, intima, poznanstva, uzajamno razumevanje. Aristotel je govorio da grad ne treba biti vei od prostgora dopiranja ljudskog glasa, ne mislei, naravno, na fiziko prostiranje glasa, ve na mogunost komunikacije i odravanja kontakata izmeu graana, mogunosti da

168

graanin uje i da bude sasluan. U ogromnim urbanim sredinama to nije mogue i onda nastaje disonancija, nastgaju gradske gerile, porast kriminala, otuenje, a kod nas jo pseudogradske, folklorne subkulture, "jer kod nas ne postoji under-ground subkultura ve folklorna. - Mrnja prema gradu je, dakle, glavni razlog razaranja gradskog prostora u ovom ratu? - U uzavrelom vremenu, kakvo je ovo, netrpeljivost prema gradu poprima patoloke oblike. Pravi seljak kad doe u grad lake se uivljava od polugradskog ili prigradskog oveka. Polugradski svet je hendikepiran jer je napustio svoj etniki milje, a jo se nije uklopio u novi, gradski. Ljudi koji ive na prilazima gradu, u prigradskim naseljima, na periferijama, ljudi koji su stigli u gradove, a da jo nisu shvatili gde su stigli, ljudi koji su prikraeni ili im je sujeta ugroena, ljudi koji su bez posla, bez prihoda, izbili su u prve redove boraca u ovom ratu. Postali su vojvode, vojskovoe, ratnici, zaslunici. Oni oseaju duboku averziju prema gradu i gradskom stanovnitvu. Oni su na putu da stvore novu buroaziju ime se zavravaju svi ratovi. Ratovi esto i nisu nita drugo do oruane migracije. Kad ovo kaem ne mislim da su ove osobine svojstvene nekoj naciji kao naciji, ve je re o dostignutom civilizacijskom nivou. - Kako ocenjujete period posle smrti Josipa Broza? Da li je rat bio neizbean u zemlji koja je 45 godina provela pod nedemokratskim reimom? - Ja sam naivno verovao da je mogua transformacija komuniznma u Jugoslaviji u drutvo slobodnog trita, i da je tu promenu mogue izvriti mirnim putem. Da se na partijskim kongresima ee ula re socijaldemokratija, da se Partija podelila na levo i desno krilo, na, uslovno reeno boljevike i menjevike, da je nakon toga uspostavljen viepartijski sistem i sprovedeni izbori i uspostavljene ostale demokratske institucije i kontrola vlasti, danas bi stvarnost bila radikalno drugaija. Pretpostavljam da je to bio scenario Zapada, ali su stvari izmakle kontroli, u prvom redu zbog eksplozije nacionalizma. Jugoslavija je imala anse da prva ue u evropski sistem i sa Markoviem je to moglo da se desi, ali je sve uinjeno da do toga ne doe. Da je na vreme pregovarano o konfederalnim odnosima i da je oko toga postignut sporazum, rata ne bi bilo. Iako je teko rei kakva je uloga "mranih sila", i sivih eminencija, kakvi sve interesi velikih sila postoje, ta se sve krije u glavama oficira i politiara, ne verujem da je nau situaciju neko smislio. Ona je toliko apsurdna da nije mogla biti smiljena. Niko nije mogao da smisli da se Slobodan Miloevi ponaa ovako arogantno i inadijski, da branei Jugoslaviju srui Jugoslaviju, da navodno branei Srbiju srui Srbiju, da sve dovede do nule. On je "genije" nihilizma i demon nihilizma, on samorazarajui nagon nosi u sebi, i prenosi ga na druge. - Da li su pripreme za rat poele jo posle "istorijske" Osme sednice CK SK Srbije?

169

- injenica je da je propaganda za rat sprovoena kroz duhovnu sferu. Romani Dobrice osia, davali su, sve u svemu, ipak idilinu sliku rata. Za razliku od, recimo, ratnih romana Dragie Vasia. Isto tako ratni filmovi u kojima Bate ivojinovii ubijaju Nemce na snopove stvarali su kod nekih slojeva naroda iluziju da je rat onakav kakav nije. Veliku odgovornost snosi i akademski serkl i intelektualna i ova druga arija koja je stvarala atmosferu da je srpsko-hrvatski rat neophodan, neizbean, da e biti dobijen i da je, maltene, koristan. S druge strane, nije postojala antiratna protivtea. - ta mislite o ideji nezavisnih intelektualaca da napiu "antimemorandum"? - To je zdrava ideja, ali joj je, figurativno reeno, jedina mana to je racionalna, a kod nas danas nita to je racionalno ne prolazi. Realizacija te ideje mora da pone od sistematske promene mentaliteta. To nije neizvodljivo u savremenom svetu - i toi se najbolje vidi u razlici mentaliteta u dve nemake drave. Zapadni Nemci su solidno prevaspitani, nema sumnje. Zatim, treba shvatiti da je lepe iveti u zemlji sa vie kultura, nego u monokulturnoj sa vie religija, nego samo sa jednom. Stranci su shvatali vrednost jugoslovenskog multikulturalizma bolje nego mi - prednosti raznolikosti pejsaa, folklora, nonji, obiaja, arhitekture, tipova ljudi... Pa Balkanu pojedinana reenja nisu mogua, niti trajna. Odnosi izmeu balkanskih naroda se moraju reavati globalno. Mislim da polazite "antimemoranduma" koji bi nabacio neke od takvih ideja, treba da bude demilitarizacija Balkana, dosledno razoruavanje, simbolian znaaj granica, isti standardi ljudskih prava, stvaranje objektivnog informacionog prostora i, neizostavno, slobodno trite. To su preduslovi za normalan ivot na Balkanu. Neposredni ciljevi nezavisnih intelektualaca? Pa da jedni drugima pomognu da ive u mraku! Moda nam predstoje godine mraka i mranjatva, verskog, nacionalnog i svakog drugog. - Prokomentariite tezu o Srbima kao "boanskom" i "kosmikom" narodu. I, uopte, ta je to "dobar Srbin"? - Metafora o boanskom narodu je smejurija i ja je u krajnjoj liniji ne razumem. To je znak tekog primitivizma i lii na jevtin okultizam. Kreatori takvih metafora treba da pre razmisle ta sve tom "boanskom" narodu nedostaje, u memoriji i u stvarnosti - nedostaje formiranje nacionalne svesti. U uspomenama manjka aristokratija, prosveeni apsolutizam, nedostaje pravi obrazovani kler. Da imamo milion dobro obrazovanih jezuita oni ne bi lupetali o Srbima kao kosmikom narodu, ve bi teoloke teme na neki fini nain povezali sa nacionalnim. Kad je ve o jezuitima re, zamislite da jedan francuski intelektualac vernik, tipa Tejar de ardena objasni Francuzima da su "kosmika nacija". Ceo bi se Pariz tresao od smeha. Dobar Srbin je pametan Srbin. Srbin kosmopolita, Srbin koji se ne plai da ivi u "velikom svetu" i da taj svet priziva k sebi, dobar Srbin je laika pojava sa laikim shvatanjem kulture, dobar Srbin je odelio nivo religije i nivo optenja sa Bogom, sa apsolutom i on voli svoj samostalni religiozni ivot. Dobar Srbin je onaj koji shvata da

170

Srbi, rasejani po Balkanu, mogu da ive samo u simbiozi sa drugim narodima. To je srpska politika i intelektualci bi odavno trebalo da utuve u glavu svakom Srbinu, od Garaanina naovamo. Dobar Srbin treba da ima nagon ka integrisanju, nasuprot danas dominantnom nagonu ka izdvajanju i zatvaranju. Onog trenutka kad se ovo ludilo okona, kad postane jasno da je srpski velikodravni projekat bio teak promaaj moraemo poeti iz poetka svi na ovim prostorima. To e biti vreme novih balkanskih patriotizama, koji e se zasnivati i povezivati na, da ga tako nazovem, "filozofskom erotizmu". Na Balkanu moe da se opstane samo ako se ljudi vole. - U novogovor su ula nova znaenja termina "neprijatelj", "izdajnik" i njima slinih. Kakav je poloaj intelektualca koga su aktuelne vlasti anatemisale? - udna je situacija - postoji privid slobode tampe, moete da napiete svata, da vreate ljude, da Miloevia nazovete magarcem i da zbog toga ne budete osueni. Ali nemogue je da Miloevia pitate neke stvari, pogotovo neki ljudi to ne mogu, ja ne mogu da odem na televiziju i da ga pitam ta je sa Kosovom, ta sa olako obeanom brzinom, ko je odgovoran za rasturanje Jugoslavije, za izbijanje rata, za besmislene rtve koje su pale... Imamo privid slobode, a defakto su neki ljudi pod apsolutnom medijskom i svakom drugom blokadom i izloeni hajci. Na dananji novototalitarizam ne uzbuuju toliko finalni proizvodi miljenja ve tehnologija miljenja. Nije problem ta u rei nego kako u rei. Ne ta mislim, nego kako mislim Forme miljenja su na udaru. Ljude nije iritiralo to sam kontrirao u idejama niti to sada priam protiv vlasti, ve nain na koji to radim. Miljenje menja znak, ali to je isti diskurs. Promenjene su vrednosne kategorije, ali je mehanizam isti. Prisiljeni smo da se suoavamo i mirimo sa klieima, u politici, u kulturi, u jeziku... a i to je sve neka vrsta totalitarizma. - Kako reagujete na optube da ste bili bliski bivoj strukturi vlasti i da ste bili "dravni arhitekta"? - Bio sam graditelj. A graditelji, otkad je sveta i veka, grade po nalogu careva, kraljeva, velmoa, kondotijera, bankara. Posle, ako su bili valjani graditelji, njihovi se naredbodavci pominju, ukoliko se pominju, vie po njihovim no po sopstvenim delima. Blii primer: Treu internacionalu niko nee pamtiti po Zinovjevu, pa ni po Lenjinu, ve po Tatlinovom spomeniku, bez koga nema nijedne istorije moderne umetnosti... U okvirima morala mog zanata trudio sam se da budem apsolutno samosvojan, o emu, valjda, svedoe moja dela i moje knjige. Ne, ja se ne moram odricati ni svojih dela ni svojih knjiga. Ne bih bio srean da iza mene ostaju tomovi marksistikih, neomarksistikih i, docnije, marksistikoantimarksistikih rasprava. Uestvovao sam u vlasti, "uestvovao", ako tako moe da se kae, etiri godine i imam razloga da razmiljam da li je to bilo pametno, i da li se zbog ove ili one tue gluposti ili svinjarije trebalo povlaiti. Moda u jednom zakljuiti i da je trebalo. Ali to su danas sasvim idilini, mirnodopski razgovori. Danas je re o drugim, mnogo teim ostavkama politikim, moralnim,

171

intelektualnim, o ostavkama onih koji snose ma i deo krivice za desetak, dvadesetak hiljada mrtvih, za osakaene mladie, za sluenu mladost, za ubistva na Kosovu, za varvarski razorene, saeene gralove. Kad se sve zavri, ko ostane ista obraza stojim mu na raspolaganju a nastavimo ovaj razgovor. Intervju: Nenad ivkovi Panevac, 7. februar 1992.

172

17. Kosmiki simboli Bogdana Bogdanovia

"Mostar je, zna se, jedan od najlepih, najposebnijih gradova koje je ovek sagradio u ovom delu sveta", rei su gospodina Bogdana Bogdanovia, profesora, arhitekte, skulptora, urbaniste, pisca, filosofa, biveg gradonaelnika Beograda i poasnog graanina Mostara prilikom otvaranja monumentalnog Partizanskog spomenika rtvama antifaistikog otpora 41-45. izgovoreno sada ve daleke 1965. godine. Ovaj sinkretini umetnik svetskog glasa i ugleda, renesanski ovek na pragu 21. veka, postavio je tom prilikom, a posmatrano iz ovih sadanjih traginih okolnosti u kojima se nalazimo, rekla bih i (gotovo) jedno proroko pitanje: "Kako e ovu graevinu tumaiti posle nas? ta e u njoj videti, ta e doivljavati? Hoe li im ona togod rei? Hoe li i deca nae dece videti u ovom spomeniku sliku nekog udnog, ponosnog i humanog grada, dignutog kao fatamorgana negde izmeu neba i zemlje? I hoe li u njemu prepoznati svoj grad u jednom davnom, ponosnom i tekom vremenu kada je najtee od svega bilo biti i ostati ovek?" Za takve ideale iginula je itava jedna mladost Mostara (sedamsto pedeset uglvnom dvadesetogodinjaka, meu njima i 13 narodnih heroja, imaju svoja imena isklesana u kamenu), palo je vie od hiljadu rtava faistikog terora. Svaki deseti Mostarac nije doekao slobodu, svaki trei stanovnik akrtivno je uestvovao u antifaistikom otporu. Esad Elezovi u 21. godinki ubijen u Jasenovcu, Pero Markulin u 21. na Sutjesci. Vinko Didi u 29. na Mamuli, dr. Leon tem u 35. u Janjini, Nedad Arpadi u 19. u Staroj Gradiki, Slavko Bala u 27. u Lepoglavi, Nazif Doli u 35. u Dahauu, Ahmet Dizdar u 29. u Norvekoj, Milivoje Vueti u 21. u Mostaru, Salih Islamovi u 34. u Bengaziju, Luka Janji u 23. u Trstu, Ismet Milavi u 33. u Norviku, Tripo Uljarovi u 23. u Nevesinju, desetoro Vukovia... Nasumce itamo njihova imena na kamenim ploama spomenika u obliku preseenih stabala podignutog u ast razuma, razumevanja i ljubavi meu Srbima, Hrvatima, Mjuslimanima, Jevrejima i svim ostalim potenim i estitim ljudima. Ovim poginulim mladiima i devojkama mostarski i beogradski pesnik Svetislav Mandi posvetio je stihove: "Svakog dana ja bih s njima da se razgovaram, bole li ih mrtve ruke bez puaka, bole li ih mrtve usne bez osmeha". Ovaj spomenik koji u sebi nosi mrtve (podsetimo se motiva rtve u Zidanju Skadra na Bojani, jednoj od najlepih i najtraginijih pesama u

173

naoj narodnoj poeziji) bio je; iako na prvi pogled zvui paradoksalno; vedar i razdragan postavljen u gradskom prostoru i pejsau uz nasade mediteranskog zimzelena niskog rasta - ruzmarina; lavandu; zelenu i sivu santolinu i kadulju; kao da u sebi odslikava itavu Hevcegovinu, kanjon nemirne planinske reke boje tirkiza, sure i strme hercegovake hridi, dakle, kamen i vodu, zelenilo i svetlost, ba sve karakteristino za Mostar. U njemu je i veliki broj kamenih ploa skinutih sa starih mostarskih kua i oblutka iz Neretve, est stepenastih terasa poput krovova, a na samom vrhu poput venog plamena krug sa titom nazvan "kosmos" sa znacima sunca, meseca i zvezda kao krajnji cilj oveanstva. Ti kosmiki simboli Bogdana Bogdanovia otvaraju udnovata prostranstva ka kojima je ovek oduvek teio, traio se u njima, pomerao je stalno prema njima granice svojih oduevljenja i saznanja. Danas, na alost, spomenik nije ni vedar ni radostan. Ne etaju njegovim kamenim liticama zaljubljeni sa rukama spojenim u najistijim oseanjima, ne osmatraju voljeni grad sa njegovih bolnih visina, nema vie bezbrinih etnji u suton kad zvezde padaju po njegovim kamenim cvetovima. Sada ga opsedaju jahai mrnje, ruitelji lepote, umesto cvrkuta ptica i cvraka u letnjim zvizdanima zastraujue odjekuju eksplozije. Ranjen je spomenik sa svim univerzalnim vrednostima, krvari, teke su i duboke njegove rane... Tu su ideje poniene, a vii oblici inteligencije uniteni. Dolo je do suavanja svesti, dogodila se sramota. Tim povodom primio me je gospodin Bogdanovi iju smo izjavu objavili u prethodnom broju "Slobode". Za one koji je nisu proitali, ponavljamo glavnu misao: "Mostarski spomenik i po svojoj arhitekturi i po svom duhu je simbol jugoslovenske kulture. On nije ni srpski, ni hrvatski, ni muslimanski, a svima pripada, vee i nosi formulu iznad ovih podela. A sada je proskribovano sve to je proizvod jugoslovenske kulture... sve ono to je bilo u ljudskim srcima isto, a toga ima jako mnogo, toga je bilo mnogo i poslednjih godina..." Sloboda - Na pitanje da prokomentarie najnovija zbivanja u Beogradu - miting opozicije 9. marta i okupljanja studentske i kolske omladine, g. Bogdanovi kae: Bogdanovi - Nade u bolje e biti onog trenutka kad razbijemo, sad u upotrebiti pravu re, medijski faizam. Kad ljudi kao to sam ja, a dobar je broj takvih ljudi, dobiju priliku da dou na prvi program TV, poee da se raiava situacija. Ali upravo da ja ne bih doao na taj program, male tajne krvolone grupe faistike ispisuju mi ve po drugi put po hodnicima ustake oznake. Mi se ovde sada oseamo kao Jevreji 1933. god. u Nemakoj. U svemu tome, ma koliko teko i neprijatno bilo, ja nalazim veliku moralnu potporu za svoj stav koji je ve dobro poznat, jednom reju, ponaam se ni po babu ni po strievima. To je upravo pritisak u strahu da se ne uje moj glas, jer, vidite, vi pominjete sve moje javno ophoenje sa delovima biveg

174

jugoslovenskog prostora (intervju za HTV, u "Slobodnoj Dalmaciji" i "Borbi") izuzev Srbije. U Srbiji moga glasa nema. Borba se jedina usudila i napravila taj hrabri gest-intervju sa mnom, a inae ovo sve stie okolo, preko Skoplja, Splita, Pritine, Sarajeva. - Na moj komentar da se taj glas ipak daleko i dobro uje i da ima odjeka u glavama i srcima potenih ljudi, g. Bogdanovi nastavlja: - Oigledno ja ipak neto krupno predstavljam, ne znam ta kad se na mene troi tolika energija, pa, ako hoiete, i tolike pare. Za poslednjih 5-6 godina koliko je samo TV emisija napravljeno protiv mene, koliko je tampano hartije, plaenih pisaca i pamfletista angaovano, da ne govorim o onima koji su me pratili, prislukivali, ogromna tehnika i ogromne pare tek da sam ja ponekad ponosan, vie su potroili nego sve to mi je moja domovina dala za spomenike koje sam gradio. Nije mi, ipak, jasno u emu je ta moja velika vanost za ovaj reim. Pretpostavljam da se reim u Srbiji uasno, panino plai nekoliko pitanja na koja nema odgovora. ta je sa Kosovom, to ne postoji, uzgred budi reeno, ni opozicija ga ne postavlja. Drugo pitanje je za Miloevia jo tee. Zato sad prihvata ono to je mogao da prihvati pre godinu dana. - Mislite na konfederalni oblik preureenja zemlje? - Na alost, vie nema konfereracije za koju sam ja bio od prvog trenutka. Mi bismo danas imali neku, kakvu-takvu Jugoslaviju, ne bismo imali nekoliko hiljada mrtvih, razorene i unitene gradove, pola miliona Hrvata i Srba beskunika. Pitanje je sada ko e se od njih vratiti, imaju li gde da se vrate. Kao avola se boje tih pitanja. Da se vratimo, ako hoiete, na onaj poslednji nesretni 14. kongres SKJ. Da je onda prihvaena slovenaka opcija, sve bi ilo drugim putem. Verovatno bi dolo do prirodne podele partije na dve, recimo jednu evrokomunistiku i jednu socijaldemokratsku, javile bi se i druge partije, sve do nacionalnih. Viepartijski sistem bi uao zakonomerno i pokrio bi celu teritoriju Jugoslavije i sve bi ilo drugaije. Na ova pitanja e morati ne samo da se odgovori nego i da se odgovara - To to u Beogradu uporno ostajete i pored otvorenih pretnji i pritisaka, je li u pitanju neki inat, pogotovo to Vas mnogi gradovi zovu da u njima ivite: Sarajevo, Skoplje, u Mostaru ste poasni graanin. - Znate ta, jednom rei, i ja sam hajduk, nisam ni ja pile od ute vate. Neu banditima da dozvolim da me oteraju iz moga grada kad sam ve dvesto godina ovde. - Kako komentariete situaciju u Bosni i Hercegovini uoi i naroito nakon referenduma? - Preksino sam Devadu Karahasanu rekao, a za njegov asopis "Izraz" piem svoju arhitektonsku biografiju u kojoj jo nisam doao do Mostara, eto vidite i sami kako se ona iz dana u dan nastavlja i komplikuje, mom dragom Devadu sam rekao da imam elju da saoptim bosanskohercegovakoj javnosti poneto. On mi je obeao da e nekoga poslati, ali niko nije doao, pa e ovo biti prilika da sad neto kaem. Da bi izjava bila upuena mojim sunarodnicima u BiH, Srbima u BiH, bila bi jednostavna:

175

Brao Srbi, birajte drugoga vou i traite nove uitelje, traite nekoga ko e vas uiti da ivite u miru i skladu sa ljudima i sa vremenom u kojem ivite. Ratosiljajte se tih histerika i ludaka koji su nas doveli dovde i, sva je prilika, ako ih ne zaustavimo da e nas dovesti do samog dna. Govorim sad kao Srbin. Najtei poraz e iz svega ovoga izvui srpski narod, a taj e poraz biti moralni, duboko psiholoki. Uzmite samo ovaj rat. Svi su ratovi strani i prljavi, ali smo svi mi vaspitavani i ratovali smo u ime neke pravde, drali smo se nekih ratnikih normi, viteki su bili, a sad smo uvueni u najprljaviji i najruniji rat u svojoj istoriji, koji smo, uzgreb budi reeno, izgibili. to su teritorije u nekom neodreenom statusu to ne znai nita. Taj poraz, taj moralni poraz srpske nacije e i nai unuci i praunuci morati da ispataju. - Onda nije udo to Vas nema na TV Bgd! - To to vama sada govorim ja bih od slova do slova, razume se, i tamo rekao. A to u doiveti, ako uopte doivim. Jer, mi ivimo u nekoj udnoj smesi uasne diktature, u nekoj vrsti medijskog faizma i privredne demokratije. Miloeviu moete sad baciti uvredu u lice i govoriti sa omalovaavanjem, a mnogi to ve i ine, sve on to trpi, samo ne trpi ova 2 - 3 pitanja: ta si uradio sa Kosovom, (od onog njegovog uvenog niko ne sme da vas bije, iseljavanje se sa Kosova nastavlja i zato nisi prihvatio konfederaciju i da utedi ljudske ivote i da spasi jednu generaciju, a sad bi hteo konfederaciju al' sad to vie nama. I opozicija nosi jedan deo krivice za zaluivanje srpske nacije) osim asnih izuzetaka oko Ujdija, reformista i raznih antiratnih i slinih pokreta. Nije ni ona uila pravim stvarima, ali, da se razumemo, ja ih podravam u osnovnom da se ovo mora promeniti, i glasam za njih, iako im idejno ne pripadam. - Da li je no nakon referenduma u Bosni i Hercegovini opametila ljude? - Opametila ih je, verovatno. Samo, takvi uasi ostavljaju strane oiljke. Kako e sada da se oseaju, da opet krenem od Srba (neka svako krene u svemu od samoga sebe i svojih) oni Srbi koji su sa arapama na licu bili na barikadama kad siu u ariju i da sa svojim komijama razgovaraju. Treba mnogo mudrosti i strpljenja da se koliko-toliko oiljci svega ovoga ratnog stanja ublae. - to kae Mirko Kova, imamo hiljade invalida i osakaenih, uskoro e poeti i sportska nadmetanja ratnih invalida, trke u kolicima... - To je uasan greh tandema Miloevi - Tuman to su do te mere zavadili narode. Na prvom mestu moj sunarodnik Miloevi i zbog izvesne vremenske prednosti, jer je prvi poeo da preti i da die histeriju, to je izazvalo reakciju u Hrvatskoj i dramu koja je sad u punom paroksizmu. - ta trenutno radite? - Ulaem velikenapore da radim jer u ovoj situaciji je uspeh ako uspete da zadrite konzistenciju svoje linosti. Nisam siguran da e taj rad imati svoje konane rezultate u knjigama, mene ekaju u

176

"Svjetlosti", piem knjigu iz serije prostora knjiga kartela, prvim i tu voju arhitektonsku autobiografiju... - Ali da apsurd bude vei, kod nas vie ne vai ni stara istina da graditelji nestaju a dela im ostaju, jer kod nas je i to obratno, dela im nestaju, a graditelji nam, na svu sreu ostaju. - Sve je to u pitanju, hartije nema, ne tampa se, sve je to isto kao i sa spomenikom. Radim kao da emo se odrati, a ako se ne odrimo, neemo biti ni prvi koje su takve stvari raznele. - Nadam se da emo Vas uskoro videti u Mostaru na nekoj tribini ili promociji, kad behari procvetaju. - Oni ve cvetaju, pretpostavljam, rado u doi, ali ja ne znam kako se sad dolazi do Mostara... Upravo stiu vesti o barikadama oko Mostara, dogaaji se sve vie komplikuju ali se nadam da e se barikade do izlaska ovog teksta ukloniti i stanje u gradu normalizovati. Kakve li ironije da se pominje kafana "Pretprazniko vee", Alekse antia, a po kojoj je veliki pesnik bio omiljen od svih, ba svih graana Mostara. Kada je umro, itav grad mu je bio na denazi (sahrani). Ljudi su znali da ide u denet, raj, a svi zajedno su ga voleli i slavili. O tempore, mores! Inae, da bi se stiglo, treba stii do Sarajeva, treba proi jedno 2 - 3 neke tamo dravice, nastavlja g. Bogdanovi, tamo preko neke Romanije, ne znam ta bi me sve na tom putu ekalo. - Gospodine Bogdanoviu, (sigurno pratite vesti) ak i ako se probijemo preko tih silnih brda i dolina, ne moemo ui, za sada, ni u Mostar. - Ipak se nadam ovih dana e se to na meunarodnom planu rapistiti. Atak na moju kuu, moj dom, jest to ovdanja vlast trpi teke poraze. Da je bilo pametnog oveka ovde samo se trebalo drati onoga to su nam rekli iz sveta, pre godinu, dve, tri. A rekli su nam nema promena unutranjih republikih granica, morate potovati manjine i autonomne statuse, morate i gotovo, a poto je srbijanska politika pravila celu tu predstavu sa tim velikim svesrpskim pokretom sa Karlobagom, Karlovcem i dalje linijom do severne granice, a poto su obeavali dravu u kojoj e svi Srbi iveti na okupu, a sad moraju lepo da priznaju da e doi tano na ono to im je ve reeno na poetku, samo izmeu tog poetka ovoga dananjeg trenutka dogodio se stravian rat, stravina zavada meu narodima, silni ljudi su ostali bez domora, popaljena su sela, gradovi, to su sve zloini, nema druge. - Govorili smo o ulozi i odgovornosti pozicije, opozicije i o alternativnim pokretima, da isto pitanje postavimo i kad je re o inteligenciji i ovde i svugde, o ulozi g. osia kojeg smo pominjali u vezi sa samim otvaranjem spomenika. - O njemu govorim sa oseanjem tuge. Mi smo ga posle rata, Beograd ga je prihvatio kao dobro nae seljae, pa jo i pisac, pa prvoborac, pa opanii, bio nam je simpatian. Moja mama ga je zvala - onaj na uiteljac. Iz njega se posle izrodio pogreni uitelj. Ovu neverovatnu glupu, pogubnu prvenstveno po sebe, a onda i po sve druge ulogu, Srbija igra u ovom glupom teatru apsurda koji je i on reirao.

177

- Dok u isto vreme mnogi mladi ljudi bee u inostranstvo, bee od rata, od mrnje, od besposlice, besperspektive... - Bojim se da je to jako doslovno sprovedena namera da se otera sve to je pametno. Jer, smisao tih malih etnikih figura o kojima smo ve govorili, a ta je to, molim vas, danas etniko, gde sad toga ima u svetu, gde vi sada moete da naete bilo koga ko je etniki ist, i ta to uopte znai i kako se to oduvek zove. Te male palanake veliine nastoje da dou u poziciju da budu prvi u svojoj selendri. Ta kultura je onda pokrenuta protiv univerzalizma, kosmopolitizma i protiv toga da ljudi barataju nekim stvarima opteljudskim idejama, onda se vraamo na prie o prolosti, onda izmiljamo istorije, dovravamo ih. Velika nevolja i Srba i Hrvata, i ostalih balkanskih naroda jeste to imaju nedovrene istorije, sad treba popraviti ono to istorija nije uinila. Smeno. Istorija je ve danas jedna prevaziena kategorija u svetu.

Intervju: Selena Seferovi Sloboda, Mostar, 24. mart 1992.

178

18. Odisej u carstvu Hada

Verovatno bi danas i Jovan Cviji bio proglaen za nedovoljno kvalitetnog Srbina, poto mu probueni profiteri patriotizma ne bi oprostili to ih je u svojim etnopsiholokim izstraivanjima podsetio i na ivopisne mane. Kulturni i politiki estabilment Beograda s lakoom je oprostio opozicionarima razliitih provenijencija kritinost prema aktuelnom reimu, ali ne i akademika Bogdana Bogdanovia, koji je, osim vlasti, analizirao i narod koji joj je overio mandat. Ekspresno je zaboravljeno njegovo stvaralatvo renesansne irine, koje obuhvata filozofiju, bezbroj arhitektonskih projekata, urbanizam, tone crtea, desetak ezoterinih knjiga (poput "Zaludne mistrije", "Urbsa i Logosa", "Gradoslovara", "Kruga na etiri oka" ili "Mrtvouzica"), pa je decenijama jedan od nauvaenijih profesora Beogradskog univerziteta promovisan u izdajnika i, ako se ne varam, jedinog disidenta na prostorima skraene Jugoslavije. Spomenici Bogdana Bogdanovia u Kruevcu, Vukovaru, Mostaru, aku... bitno su uticali na evropsku sakralnu arhitekturu i uli u sve svetske antologije. Kada je 1987. osnovama Svetska arhitektonska akademija, gospodin Bogdanovi je primljen meu prvih 40 redovnih lanova. Jedino to ga eventualno moe naljutiti je bil, o kakvo podseanje na desetogodinji boravak u SANU, odakle je spektakularno izaao 1981, ali mu ova institucija ni do danas nije izdala ispisnicu. Nesporazumi sa Akademijom su izgleda tradicija porodice Bogdanovi, jer je Milan Bogdanovi u pristupnoj besedi govorio o svim aspektima stvaralatva i biografije jednog nedovoljno poznatog francuskog pisma ", da bi se nakon gromkih aplauza zahvalio #besmrtnicima" i objasnio kako je literatu o kome je tako ubedljivo priao jednostavno - izmislio. Odnos prema akademiku Bogdanoviu nakon Osme sednice dovoljno je ilustrativan za stanje politike (ne) kulture, poto je neslaganje sa njegovim politikim stavovima tanak argument za dugogodinju protomajstorovu javnu izolaciju, to podrazumeva ak i izostavljanje sa spiska zvanica prilikom dodele nagrade za knjievnu kritiku koja nosi ime njegovog oca. Stav - U "Umetnosti" iz 1965, koja vam je posvetila ceo temat, je i fotografija na kojoj ste u ueem poloaju zagrljeni sa Dobricom osiem. Njegova pompezna rehabilitacija poinje kad i vae povlaenje u "unutranju emigraciju". Bogdanovi - Na zagrljaj izgleda temperamentan i istovremeno nean, pa nekome fotografija moe izgledati i erotino. A radilo se o iskrenom prijateljstvu, koje je prolo razliite stepene bliskosti sve do

179

definitivnog razloga. Nakon kratkog ratovanja i tekog ranjavanja obreo sam se u "Mladom borcu", gde je Dobrica kao "spomenar" ve bio ugledna figura. Zbog uroenog srbijanskog kompleksa koji se raspilavljuje nad seljaiima i opaniima, u Beogradu je uivao velike simpatije: moja majka ga je zvala "onaj va uiteljac". Nakon te njegove najbolje faze, malo po malo hvatao ga je demon vladanja duana, ali koliko god je imao iskustva u politikim mahinacijama, toliko nije mogao realno da se nmetne u pravim sferama duha. Zato je izabrao nekakav srpski duhovni meusloj, krenuo je na duu mase, ne usuujui se da se okrene iole sloenijem ukrtanju savremenih ideja. iroku publiku je zamajavao sumanutim govorancijama koje praktino ne podleu analizama. Mnogi dananji poremeaj srpske pameti dobrim delom potiu od te njegove agresivne ad-hoc retorike. Dobrica je intelektualno-politiki formiran u oskarovskom periodu, koji je podrazumevao estoku angaovanost. Ja sam se u to vreme ve povlaio u tajne oblasti svoga zanata. Moda je tu i bio pravi poetak razlaza. Nisam ga smatrao posveenim da bih ga uvodio u svoj svet. A i nije se ni dao posvetiti. On je bio taj koji posveuje, pa, zamislite, ak i prosveuje. Drao je simpozijume o svemu i svaemu, izmeu ostalog i o arhitekturi i urbanizmu, a ja sam samo slegao ramenima. Nisam hteo, nisam ni umeo, nisam ni mogao - imao sam moralnu zadrku, da budem i ja "angaovan". A bila su to, kao po nekoj direktivi, vrlo "angaovana" vremena. Tako je moglo i ispasti da sam od jednog simpatinog oveka bio optuen za socijalistiki estetizam. - Ako se ne varam, autor tog termina je Sveta Luki? - Pogodili ste. Ja sam njega iz ale prozvao radikalom, jer je, kao i svi paievci, po svakom vremenu nosio kiobran. - Prole godine ste u "vremenu" jedan esej posvetili osievim intelektualno-politikim metamorfozama. Da li je aktuelna dravnika karijera samo nastavak prethodne karijere? - U jednom trenutku sam poverovao da se Dobrica prihvatio mirotvornog predsednikovanja kako bi okajao sukrivicu za hiljade izginulih i osakaenih, ali, sada, ve posle prvih govorancija, bojim se da jo nije doao do tog stepena moralne samosvesti. Naravno da nije on sam izazvao rat, ali je suvie dugo bio crni aneo Srbije. Njegovi su romani, didaktiki po karakteru, bili svojevrsna apoteoza nacionalnog rata. I tu je ogromna razlika u odnosu na Dragiu Vasia koji je iskreno mrzeo rat i ratne lai. Ne znam samo kako moe sada, nakon izgubljenog prvog, drugog i treeg rata, i proerdane srpske ratnike asti da prodaje isti propovedniki stil. Bar bi stil trebalo izmeniti: i to moe biti neka vrsta izvinjenja! Bojim se da se krivica, u njegovoj uobrazilji, konano, ne srui na sve srpske glave. Moda e se, u sledeim fazama, baviti zlom sudbinom srpskog naroda, zatim inherentnim, kosmikim zlom koje nacija u sebi nosi, da bi na kraju ispala neka drvena filozofema kako smo propali, jer za bolje nismo ni bili. I Hitler je poslednjih dana, u svom bunkeru, proklinjao Nemce to nisu bili na visini njegove,

180

dozvolite - retorike. Dotle e, verovatno neto slino ve izjaviti Solenjicin, za ruski sluaj. Jer, Dobrica nikada nije bio sasvim samostalan: prvo je sledio olohova, kasnije drugovao sa Tolstojem, mislei da e ga sa njim uporediti. Meutim, Lav Nikolajevi je bio grof koji se oblaio kao muik, dok naem Tolstoju, ni pored evidentnih napora, ne uspeva da zadivi lorda. Da zabavi, da. Da zadivi ne. Za razliku od njega, recimo Matija Bekovi bar je donekle postmoderno, dakle, dvostruko kodiran. Prvi kod su gusle, mit i magija jezika (to moe i da prenese), ali kad ostane civilna pojava, u tom civilnom kodu, njegova frastika, egovizacija nema smisleno vrstu celinu. im ga izbacite iz sveta njegovih vukodlaka, on postaje dislocirana linost. Dobrica; na alost, iako diskodiran, vrsto je lociran i nepomerljiv. Nevolja je to to u velikoj meri poinje da vai i za celu nau nesrenu naciju. - Kao zaetak demokratizacije srpske politike scene najee se pominje Dobrica osi i njegov Odbor za odbranu slobode misli i izraavanja, pri emu se potpuno ignorie liberalno krilo u CK SKS u kome su, osim vas, bili Ljubinka Trgovevi, Vasa Milinevi, Jovan Dereti, Petar ivadinovi... - Ivica Stamboli (sa kojim vredi biti prijatelj) bio je jedan od ubeenih pristalica slobodnog trita i liberalne ekonomije. Tako sam ga bar razumeo. Ve i kao privrednik, znao je zata se zalae. Staloen ovek koji ume da razgovara sa ljudima, imao je osobine odgovornog dravnika i ubeen sam da bi i po svojim linim osobinama i po svojim procenama uspeo da mimoie katastrofu. Posle Miloevievog dolaska u GK, ja sam drugu polovinu mandata proiveo kao u snu. Miloevia nisam u to vreme ni primeivao, tako rei, osim kad je jednom zareao na mene nakon nekog mog na moj nain, dakle za veinu slualaca i uesnika, zagonetnog analiziranja povrnog i lanog, kliiranog kritikovanja nacionalizma. Uostalom, bio je dobar deko, i, sve do tog tihog reanja, vrlo ljubazan, ak i servilan prema meni. Dodue, i ja sam se roguio na Dobricu, na primer. Ne da sam predoseao, no sam stvarno znao da e nam navui veliku nesreu na glavu. Znao sam, pa zato, valjda nisam ozbiljno ni shvatao taj njegov odbor. Znao sam ga kao totalitarnu linost ija bi "sloboda" trajala od ponoi do jutra. Videemo, vrlo brzo, kako brani ljudska prava i pravda logore kojih nema, u ta je, oigledno, "ubedio" i Mazovjeckog, pa je ovaj zgaen pobegao iz mranog "Gedistana". No, ja sam gradio, crtao, pisao svoje graditeljsko-alhemijske traktate, vodio jednu sumnjivu alternativnu "Seosku kolu za filozofiju arhitekture" i sve to pokriva lanstvo u Partiji, mada prilino neubedljivim, jer prava je partija ipak bila tamo gde su bili i oni. A oni su bili svuda: Dobrica(1), Isakovi(2), Markovi(3), Medakovi(4), Stojkovi, pa sa njima i Mia Popovi, ak i pametni Mihiz(5). Oni su bilieksteritorijalni centar partije, a ja nekakav ugavi mistik od koga ni klasa ni nacija nisu imali ta drugo da oekuju do da zbunjuje zdravu narodnu pamet... Pazite, narod se ve onda uveliko potmulo dogaao u kulturi, Milovi je samo doao da dovri stvar, a onaj Vitezovi(6) da je istelali.

181

I zato je moje pravo roenje, alhemijsko, dolo onda kad sam otiao u opoziciju, a oni, svi manje-vie prvo u pravu vlast. Stvari su, najzad, bile dole na svoja mesta. Sad smo isti, pa moemo i da razgovaramo. Oni mogu da vrednuju moje spomenike, od kojih mnogi vie i ne postoje, a ja njihove knjige, ako odluim da ih stvarno proitam. Dodue, sad su malo zbunjeni i razbucani. Neki su vidljivi na vlasti, neki uz nju, neki pomalo protiv nje, drugi su u Deposu, trei van njega. Svojevremeno su kolektivno potrali da podre Miloevia, a sad su preli na stgranu Voinih kritiara. Ali, zato o tome uopte govorim? Toliko se poslednjih godina dogodilo u kulturi Srbije da su i moji spomenici, ak i oni koji su srueni, i moji traktati, i njihove knjige i slike, socijalno i nacionalno celomudrene, ve uveliko pokriveni slojem arheoloke praine. Ostaju dakle, jo samo nemilosrdne "arheoloke" provere smisla i vrednosti stvari, a to bar mi, generacija, neemo doiveti, pa se eto nismo imali ni rata svaati. - Mada, kako rekoste, u ivotu niste napisali nijednu marksistiku reenicu, ubrajaju vas u neveliki broj posleratnih intelektualaca leve provenijencije. - Ubrajaju me, ta bi drugo. Ispilio sam se negde tamo ba u vreme uvenog "sukoba na levici": Risti, Breton, Krlea, moj otac. "Peat"(7) je za mene ostao optejugoslovenski reper. U to vreme i sam sam neto eprtljao po gimnaziji. Doao sam u sukob sa "kolskim" komunistima, na elu sa buduim akademikom Mihajlom Piljom Markoviem. Bile su to slatke detinjarije, u jednom idilinom vremenu, bez obzira to sam posle morao u dva - tri navrata da dopunjavam partijsku biografiju zbog nekog nejasnog, navodnog gimnazijskog "trockizma". Dakle, ako tradicionalna oznaka jo neto znai, i danas sam "levi". Prihvatam tu oznaku ak i radije no nekad kada je imala politiki smisao. U svetu pitagorejskih naspramnosti biti "levi" znai biti na drugoj, pogrenoj, nevetoj, enskoj strani sveta, biti u nesporazumu sa mnogim prvim i pravim, tvrdim, jasnim, mukim patrijarhalnim, dakle - "desnim". Odgovara, zar ne? Ako meni nije bilo lako sa tom mojom partijom, nije ni njoj, izgleda bilo ba lako sa mnom. Zoran Gluevi, koji je jo od pojave "Misterije" uzeo na sebe da prati moje "leve" (u pitagorejskom smislu) devijacije, neonadrealistike i dekadentne, taj je posao obavljao uglavnom savesno. Piui o mojoj drugoj knjizi "Urbs i Logos" nije propustio da skrene panju na poetne otvoreno idealistike propozicije. ovek je lepo, i na vreme, upozoravao da sam opasan podanik. Zato nikoga ne treba da udi to je jesenas uzeo vrlo aktivnog uea u kampanji protiv moga nacionalnog izdajnitva. - Jedna od teza Slave ukia u "Kako se dogodio voa" je da bi Jugoslavija (ipak) bila ouvana, a Srbija se izborila za promenu svog ustavnog statusa da nije bilo Osme sednice. - To je tano, s obzirom, da je ore Stoji(8), ako dobro pamtim, ve dolazio u Beograd sa prilino pomirljivim stavom, dok bi situacija na Kosovu verovatno ila u aktuelnom pravcu, ali sa mnogo vie izgleda da zauvek ostanemo prijatelji. Drugaije ne umem da

182

odgovorim kako i zato zadravati teritoriju na kojoj ivi 90 odsto nesrpskog stanovnitva. Najvanije je bilo rastati se od Albanaca prijateljski, ostaviti im na besu da nam uvaju spomenike i seaju se da smo nekada iveli zajedno. Godinama ve razmioljam kako bi bio razreen jugoslovenski sluaj da je na XIV kongresu Partije prihvaena slovenaka platforma ili da srpski komunisti nisu onako stupidno reagovali i na samo pominjanje termina socijaldemokratija i viepartijski sistem. Ne bi bilo krvi i rata, zacelo, Srbi u krajinama bi se borili za svoje mesto pod suncem pred UN, uz svetske simpatije koje sad nemaju. A ovako, komunistika dogmatska "konzerva", uspela je ono, bar to se Srba u Hrvatskoj tie, to ni Paveliu nije polo za rukom. Kad razgovaram sa zapadnim novinarima, odmah im olakam posao potvrdivi da sam 40 godina bio u Partiji. Ljudima lakne, poto u Beogradu ne mogu da "nau" nijednog, bar biveg komunistu. Dalje im objasnim da su u svakoj komunistikoj partiji postojale dva suprotstavljena mentalna i karakterna profila: menjeviki i boljeviki. Prvi, kritiki raspoloen prema svojoj stranci, prozapadno orijentisan, pa je bilo pitanje vremena kad e se izboriti za socijaldemokratsku opciju. Ali, kao to ree Breton: "Iz Rusije uvek duva neki vetar kretenizma!" I tako je duvao i u vreme tog kongresa i produvavao uplje glave. Boljevici su arlaukali to im neko prlja ideoloku istotu partije (onaj nesreni admiral(9) je ak umro od sekiracije), ali kad je dolo do raspada komunizma iz njihovih redova su izali najednom najcrnji nacionalisti, najogavniji antikomunisti, a zatim faisti i neopravoslavci. I u toj Rusiji, nesrenoj, najmraniji faisti potiu ba iz redova bivih enkavedeovaca. Od delata postali su verski ludaci. Kad vidim Prvoslava Ralia kako se krsti, onda to shvatim, razume se, samo kao bezazlenu parodiju ruske drame. - Neki vai poznanici tvrde da je za Vas Osma sednica predstavljala prvo veliko otrenjenje, a posledica rata - drugo? - Moja pripadnost partiji imala je u poetku, elemente verske konverzije. Do pedesetih godina oseao sam se kao hrianin koji je iskreno primio novu veru, ali se nije mogao do kraja osloboditi paganskog u sebi. Docnije sam to pagansko svesno negovao i sve vie uvodio u svoja dela. Valjda me je zato toliko obuzimao sveti (ili blaeni) Avgustin. Paganski intelektualac, koji je preao na drugu stranu, ali je sauvao neto od svoje blistave gnostiarske pameti i unosio je u raspaljenu, opsednutu kolektivnu volju ranog hrianstva. Ispovedajui esto i stvari koje nisam mnogo cenio, teio sam se da je i Bramante pristao da bude dominikanac (ukoliko to nisam uobrazio). Mikelanelo je, svaki put kad bi se naljutio na papu, pretio da e otii u Istambul, primiti islam i tamo graditi damije. A zato i ne bi tako to uinio? Moja jedina prava vera bila je vera brojeva i znakova i od njenih prvila nikada nisam odstupio. A ostalo je sve bila stvar procene do koje e se mere svesno uestvovati u ovostranim ljudskim glupostima. Mora biti da su dola neka vrlo mrana vremena kad o tako zatamljenim linim stvarima moemo govoriti ovako mirno. Da, ja Vam

183

sad mirno priznajem da sam bio svesno podeljena linost, i to saoptavam ak sa nekim ponosom. Nije re o dvojnom kodu, kao kod Bekovia. Re je o dnevnom i nonom, pravom Bogdanu. Drugi je pisao "Zaludnu mistriju" i gradio ardake ni na nebu ni na zemlji, a onaj ubogi, prvi, stvarno je doiveo veliko lino oslobaanje nakon te Osme sednice i pisma koje je poslao CK SKS. eleo sam, dakle odluio sam bio samo da parafraziram jednu jedinu reenicu: "ujem da nema nikakvih spiskova nepodobnih molim vas stavite me na te nepostojee spiskove!" A onda je, najednom, iz mene provalilo etrdesetogodinje iskustvo. Rei, mine, likovi, bene, zapenuane gubice, uzvrtele guzice... itav jedan svet u kome sam proiveo svojih etrdeset graditeljskih godina i svojim pripadnitvom otplaivao slobodu svojih brojeva i znakova. ernorizac je zbacio rizu, a bradu nije morao da brije, jer je ni u najluim snovima ne bi pustio... - U "Mrtvouzicama" bavili ste se odnosom lingvistike i ideologije. Mislite li da je tokom poslednje dve decenije u jugosloveskoj politici uopte bilo ideologije ili je zapravo samoegzistirala ozakonjena bespravna drava? - Pozivate se na lingvistike spekulacije, a ja ne bih hteo da se lano predstavljam. Nisam jezikoslovac. Baratam jezikim znakovljem u meri i na nain na koji tragam za smislom oblika, recimo, sa lupom u ruci - nagnut nad nekim arhitektonskim atlasom. Izdvajam figure, ralanjavam ih koliko mogu, dolazim do elementarnih stilema. Dakle, i u ljudskom amoru, i u kuinama politikog govora biram i rastavljam govorne ornamente (i arade!) i iz njih, kao iz koljki, trudim se da izdvojim po koje dragoceno zrnce kapitalnog besmisla. Ili po koju opaku pretnju vrlo skrivenog smisla. Dodue, ni arhitektonika ni lingvistika ne bi mi pomogle da nije neposrednog i nepotrebnog ivog iskustva. itava jezikoslovnost "Mrtvouzica" izvedena je iz slunih i vizuelnih uspomena" sa partijskih sastanaka. Pobogu, u kom su broju, i kakvom naletu hrupile preda me - dok sam pisao pismo CK SKS-u fantomske uspomene. Moja "teorija znaenja" nije nauna, jo manje je "dijalektika" kao, recimo, ona Mihaila Markovia. Moete misliti kako sam jednom patrijarhalnom ahisti i marksisti izgledao neozbiljno sa svojim kapricioznim igrarijama. Umeo je i demonstrativno da izae iz sale dok sam govorio. Recimo, dok smo jo obojica bili "braa pomateri", tj. dok smo uali obojica pod skutom mama - Akademije. Bio je on tada jo pomalo i ideolog, ili antiideolog ne seam se tano. No, jedno ili drugo, doe mu na isto. Verujte, ne znam ta znai re "ideologija". Oigledno je iz marksizma prela u marksistiki-antimarksizam. Jezikki, ako ba hoete, reklo bi se i najbednija ideologija, i najopresivnija, i najgra, ba kao i najispravnija, mora predstavljati ipak neki, nekakav sistem, nekakvih bilo kakvih ideja. A kad itate bive knjigenaih bivih marksista nigde ni ideje, ni idejice, ni mrkvice od ideje, koliko za nekog jo uvek lakovernog Bani-Baksa. U antimarksistikoj verziji, deklarisanje vrednosti je izmenjeno, ali i registri su ostali isti... Glupologija je, dragi mladi gospodine,

184

odreivala nau sudbinu u sadamagistgralno upravlja nama.

naem

bivem

ivotu,

ona

Klaustrofobina mala Srbijica Ko hteo, ko ne hteo - tek postojao je jedan prilino uspean jugoslovenski kulturni model: Krlea i Andri su jugoslovenski pisci, a ne srpski ili hrvatski. Pa i Pavi je jo uvek jugoslovenski pisac, bez obzira ta propoveda. Verujem da je osiev (i Luletov etc) estoki antijugoslavizam (posle poetnog estokog jugoslavizma) doao upravo kad se pokazalo da se srbijanska novonarodnjaka knjievnost teko uklapa u opti model. Razume se, za mene re "Jugoslavija" ne priziva ni Aleksandrove orjunae, ni Perine (Pere ivkovia) sokolce, ni Miloevievebourae i jogurtae, a najmanje jo ove dananje Brozove-antibrozovske Yugo-pokretae. Sve su to tupi i sramni jugozvuci i bojim se da mi lepu re ne ogade. A tek ovo jugo-punoglave koje ni najobiniji dravni abac nee postati! Moja zemlja, kakva je bila, sa svim njenim manama, bila je povea ledina po kojoj sam mogao, to ree Crnjanski, jahati i dilitati se sa prijateljima. Dok postoje prijatelji, ni Jugoslavije u mojim oseanjima i u mojoj svesti nee nestati. Srean sam to sam u cel, osti, u bloku tako rei, proiveo ivot u zemlji koju sam voleo i ijoj sam kulturi pripadao. Uasavam se pomjisli da jo nekoliko godina odatvorim u nekoj Srbijici. A kako e izgledati neki srpski, nacionalni kulturni model, neke skalamerije od tzv. srpske duhovnosti - kosa mi se die na glavi! alim pametnu srpsku mladost koja e, htela ili ne, morati da se povinuje propagandi, da se prilagoava poluinteligentnoj nebeskoj mitomaniji. I bie jo dobro, predobro ograena, obzidana i ljubomorno odvojena od ostalog sveta. Pa ljudi, mala Srbijica je ila u krvave, preskupe ratove ba zbog oseanja stenjenosti i izolacije. Neverovatno je sa kojom se benavou i pokvarenou sada propoveda srean povratak u tor! - Zbog neslaganja sa vaim politikim stavovima neki teoretiari umetnosti poeli su da omalovaavaju i va stvaralaki opus. - U novoj srpskoj duhovnoj klimi ne razaznajem baneke arhitektonske teoretiare - teorije jo manje. A spomenici, ukoliko i nisu fiziki zatrpani, ve su prekriveni poetnim slojvima arheoloke praine. Oigledno je da njihovo pravo mesto i jeste pod zemljom, to, ini se, uopte ne vai za tragove funerarne arhitekture, otkad se povek upustio da arhitektonskim oblicima deli predele ivota od predela smrti. Jedino nisam oekivao da e zatrpavanje tako brzo naii i jo pred mojim oima. Alegorije kojima sam tumaio bizarne oblike poinju uveliko da se ostvaruju. Na alost, uvek u nekom obrnutom znaenju. Npr. mostarska partizanska akronekropola - zar se nisam ubio dokazujui da odslikava dva grada koji se gledaju licem u lice? Mislio sam na grad mrtvih i grad ivih. A sada dva mrtva grada u jednom, u ruevinama... Uasno mi je i da pomislim, odbijam od sebe tu predstavu.

185

Najjeziviji, i za mene lino potpuno neobjanjiv, jeste sticaj okolnosti sa spomenikom na Dudiku, u Vukovaru. Spomenik, dovren 1981. beleio je tragediju Srba za vreme NDH, obeleavao je samo stratita. Sad je nastradao od srpskih bacaa. Delije oito nisu razmiljale u ta tuku i zato. Za mene lino, razmiljanja unatrag o ovom spomeniku izazivaju neku vrstu vrtoglavice. Otprilike u vreme kada sam otpoinjao projekte za Vukovar, proitao sam jednu svoju raspravicu u SANU (jo sam tamo bio sa njima) o dualizmu urbanog i antiurbanog oseanja sveta, o graditeljstvu i gradoruiteljima, o moguim velikim novim seobama naroda (najmanje 15 godina pre pada Berlinskog zida!). Slobodna razmatranja! Jednostavno, pustio sam intuiciji na volju. Vod hrkova ili puhova, onaj iz Odelenja za jezik i knjievnost, po obiaju, belo me je gledao, ama ba nita ne razumevajui. Filozof Markovi se po obiaju vrpoljio. Vladeta Jeroti, ovek drag i saaljiv, sedeo je pored mene i teio me drugi put e uspeti da im saopti i neto pametnije. Ovaj tekst je letos, meutim, u celosti objavio "Lettre internationale". Obavestili su me da ga smatraju izuzetno aktuelnim, izvinjavali su se to nisu stavili godinu (1977), kau mnogi bi pomislili da je antidatiran. Nedavno, uz njega sam, a uz neverovatne dopunske potvrde koje prua dananjica, izveo i tekst "Ritualno ubijanje grada". Proitao sam ga na Beogradskom krugu, gdeje lepo primljen, a posle sam, rasejano, pratio njegovo dalje putovanje. Pojavio se i u dnevnicima "El Pais", "Svenska Degbladet", "II Manifesto", zasad. - Hoete li se odrei svog spomenika u Jasenovcu, ako ga Tuman pretvori, kako je najavio, u "Muzej rtava rata"? - Podviknuo sam ve onima koji su me telefonom propitkivali (zamislite: Televizija - Vueli, Radio - Vueli), ali me, izgleda, srpska mudrost opet nije razumela, kad sam ih upozorio da nikako nije vreme za - meku pod rep akati. Stalo nam je, valjda, da bar taj spomenik sauvamo. - Nakon "dogaanja naroda", ak i nai ugledni kunsthistoriari insistiraju na kontinuitetu vizantijske tradicije u srpskoj srednjovekovnoj istoriji, ignoriui u potpunosti uticaje zapadnoevropske estetike, kao i islama. - Podvedite i to pod kulturno zapanjujui integral prisilne inferiornosti nacije! - Mislite li na naciju ili pojedince koji govore u njeno ime? - ta je uopte takva "nacija"? Niste vi, nisam ja, nisu Fia David, MirkoKova, Rade Konstantinovi, ve preostali Miloevievi pisci poput Vitezovia ili Zlatanovia, kao i nekoliko hiljada "pesnika" i "knjievnih kritiara" i jo dva-tri miliona sirotana uverenih da su Srbi u srednjem veku jeli zlatnim kaikama, a narodi sa velikim istorijama, poput Engleza, valjda, rukama i nogama. Teka je frustracija neprihvatanje injenice da imamo jednu malu istoriju, pomalo razbojniku, ali simpatinu. Nikada mi nije smetalo to je ona mala, ali bi mi bilo teko da moram dokazivati da je velika. Iluzija je i da su drugi iveli u pustarama kad smo mi, na primer, ve "imali Studenicu".

186

Fakat je, meutim, da su u to vreme u monim gradovima sa razvijenom robno-novanom privredom ve bile izgraene najlepe evropske katedrale i gradske kue. Venecija je tada bila bankarska drava, postojali su mnogi univerziteti (u vreme gradnje Studenice Pariz je doiveo prvi trajk studenata, odnosno srednjevekovnu 68)... Narodi sa takvom istorijom gledaju je kao dovreno umetniko delo kome vie nema ta da se doda ili oduzme i koje u galeriji mogu gledati oni koje to zanima. Nedovrena srpska, hrvatska, makedonska, albanska istorija glavni su potpaljivai aktuelne drame, koje kao krajnju konsekvencu imaju ambicije o stvaranju velike Srbije, velike Hrvatske, velike Makedonije... Za Balkan nisu pronaene adekvatne formule. Pa ipak, bilo je i pametnih Balkanaca. Riga od Fere i kasnije protosocijalisti verovatno nisu razmiljali o ovom poluostrvu izdeljenom na etniki iste teritorije, kakve su nastale nakon stvaranja nacionalnih drava. Srbija je to postala tek proterivanjem Turaka iz Srbijanskih kasaba. Pre toga, Balkan je bio podeljen na dva komonvelta: austro-nemaki (kasnije austro-maarski) i turski, tako da se bez pasoa moglo putovati iz Beograda za Bagdad. Moj ukunded, po majci, trgovao je na celom tom velikom prostoru i u Kruevcu je imao tale za kamile. Nacionalne kulture i strasti su se mogle tititi i obuzdavati bez formiranja nacionalnih drava kakve su pravljene tokom XIX veka po Bizmarkovom ili Kavurovom modelu. - Kako, kao protomajstor, tumaite tezu o Srbima kao graditeljskom narodu, koju je nedavno "patentirao" jedan od trenutno uvaenih srpskih intelektualaca? - Ne znam ko je obalavio tu balivernu. A ta onda rei za Italijane, Uzbeke, Acteke ili Kmere? Dodue, iz ove pozicije teko mi je da procenim ko je poruio vie sela u bosanskim planinama, ali sa ovo malo vojne pameti rezervnog kapetana mogu vam nacrtati poloaje oko Sarajeva, pa sami zakljuite ko granatira grad. Uostalom, kakav je to rat u kome nije bilo nijednog juria, ve se samo ivotinjski orgijalo baranom vatrom? Kasnije se, dodue, ba to pokazalo kao brz i vrlo efikasan metod za promenu etnike strukture, pa e bojim da e drugovi ohrabreni "uspesima" u Goradu, Sarajevu, Vukovaru doi na ideju da porue Pritinu ili Novi Pazar. - Mislite li da se oko Sarajeva zaista bore papci i raja, tj. ruralni i urbani momci? - Dovoljno je samo da na televiziji vidite fizionomije koje zauzimaju gradske i prigradske prostore, koji praktino "silaze u grad"... Takva lica sreemo i na ulicama Beograda i za njih mi predstavljamo dekadente, odnosno manje kvalitetne Srbe. Jedan od postulata srpske duhovnosti uskoro e postati antidekadencija, pa je ak o jedan vrlo obrazovani pravoslavni teolog sebi dozvolio izjavu kako je cela umetnost u naem komunistikom periodu bila dekadenta. U stvari, hteo je da kae "zapadnjaka"! Jo pre staljinizma i faizma, ruski zatucani slavjanofili su zapadnu umetnost u globalu proglaavali za materijalistiku i dekadentnu.

187

Pre rata sluao sam Ruse emigrante kako teoretiu da su Bogorodice na Zapadu prikazane puteno i sa dobrim prsima, dok je pravoslavna Bogorodica sva od duha, nekako svetaki izdimljena i sasuena. Boljevizam je itavu jeziku aparaturu, bar to se tie "dekadentnog Zapada", bez korekcija preuzeo od pravoslavlja. - Nedavno je Filip David napisao: "Biti izdajnik u sistemu koji priziva rat i glad, gde narodiive u groznici, hranjeni mrnjom i obmanama, bolesni od manije gonjenja i manije veliine u isti mah, biti izdajnik u takvoj zemlji i takvom vremenu obaveza je svakog asnog i moralnog graanina". Proglaeni ste izdajnikom zajedno sa vaim sestriem Ivanom uriem, Mirkom Kovaem i Vidosavom Stevanoviem, ali ste, za razliku od njih, ovdanji reim kritikovali iz Beograda. - Pa vidite, prijatelju, Ksenija (supruga gospodina Bogdanovia, univerzitetski profesor - p. a. ) i ja preturamo, sreujemo, ona sreuje, ja joj dosaujem, iseke iz tampe, posao dosadan, ali neophodan. Tek toliko da se zna ko je i kad okidao na mene. Ne bih hteo da mi sutra estita na hrabrom dranju, na asnoj (uostalom, stvarno asnoj) borbi za jedan nov, naim nacion-magarcima nezamisliv, drugi, bolji, pravi verodostojan imid Srbije neko ko je koliko lane, ili jo jue pozivao na lin, paljenje, kaikarenje, a u nekoj pitomijoj varijanti bar na moje hapenje. Nisam u inostranstvu, ali Srbija ne zna ta ja mislim, ta govorim, najee ne razume ni zato me biju. Uz sistematsko preutkivanje, skrivanje moga imena u medijima, , idu i stalne dezinformacije o tome da sam emigrirao... U Zagreb, Be, Pariz. Da sam mlai, verovatno bih i otiao. Zato da ne? Stvar svoje zemlje, prava stvar, ponekad se ak moe bolje i efikasnije odande braniti. Setite se koliko je samo politikih emigranata vodilo borbu za Srbiju izvan Srbije! Ovako, imam staraku satisfakciju: ostajem za inat. U stvari, nemaju razoga da me isteraju, jer su me ve isterali, pa ih tako, na neki nain, i ja vie kritikujem spolja, kao da sam sa Mirkom, Vidosavom, Borom osiem. Samo za poslednjih pola godine, recimo, desetak mojih intervjua obigralo je svet, nekoliko eseja otilo je naporedo na vie jezika, a Srbija o meni zna ono to joj kau Mida i Bida, neki Musa, narodni poslanici, potpredsednik Skuptine Petrovi(10), koji malo-malo pa se seti da me treba uhapsiti i to javno saoptava. Ako je o daljim dostavama re, nai e se i poneki Zoran (jedno dva najmanje), i poneki eljko (nije Ranatovi, ve Simi), pa ak jednom, malkice, i jedan ljupki Bogdan. Koliko pre mesec dana, zbunio me je besomuan napad Darka Ribnikara povodom intervjua u "Le Figarou" sa mladim Patrick de Saint-Exuperuyem: Nije umeo da ga prepria, a i to bi? Bilo je sasvim dovoljno, onako musavo i mucavo, saopteno koliko da obavi zadatak, pa da mi ponovo otponu pretnje telefonom. Da li e Darko ovo nekako uspeti i da naplati i tako, videemo. Doe mu napad na mene kao neka domovnica, kao atest moralno-politike podobnosti...

188

Napomene: 1. Antonije Isakovi. 2. Mihailo Markovi. 3. Dejan Medakovi. 4. ivorad Stojkovi. 5. Borislav Mihailovi Mihiz. 6. Milovan Vitezovi. 7. Peat, Knjievni mjesenik za umjetnosti, nauku i sve kulturne probleme, 1939-1940. 8. Partijski funkcioner u Vojvodini. 9. imi. 10. Bora Petrovi. Intervju: Miko Lazovi Stav, 18. septembar 1992.

189

19. eeljeve zlatne kaike

Usamljeni gospodin u zagasitom, podugo noenom plavom demperu, smeim samtericama i toplim mekim papuama, i njegova gospoa Ksenija, doekuju gosta polako otvarajui vrata. Na prvom katu turobne zgrade u Tolbuhinovoj ulici. Na prozorima su sputene drvene alukatre a na ulazu katranom ispisani grafiti i duga strijela koja vodi prema stanu. Presuda. Izreena samo zato to se sijedi gospodin odvaio zaloiti sve da pobudi grizoduje u svjetini koja ga okruuje. Nekadanji je gradonaelnik Beograda iz generacije rijetkih koji su se usprotivili gnomima srbijanske politike. Ugledni arhitekt sve to stoiki trpi. Posjetitelju koji odlazi iz njegova doma ostaju moralne dileme: objaviti ili preutjeti, potai luake koji e po tko zna koji put pokuati izmom i akom presuditi mudrosti. Tako e se u toj ulici srama odvaiti i zatititi ovjeka koji od svih dobara posjeduje samo - zapamene rijei! Rijei. Pariki Le Figaro u lipnju 1992. godine objavio je poruku Bogdana Bogdanovia: "Oni su (SANU - op. . H. ) zajedno s Miloeviem suodgovorni za katastrofu. Oni su probudili i zapalili tisuljetne srpske mrnje, nae nezavrene bitke, nae povijesne frustracije. Miloevi je samo ideje proveo. Sve to se sada dogaa, ve je bilo napisano. Tko je uo sijedog gospodina koji se usudio pozvati svoje studente i druge mladie u studenome 1991. da dezertiraju iz srpskog prljavog rata. Opratajui seod njega na pariki kolega Patrick de SainteExupery u lipnju je zabiljeio javansku rije amok, bjesnilo. Danas, est mjeseci kasnije, kako je danas u Srbiji? - Oajno je. Nismo se mnogo nadali, ali ovo... Kako vama sve to izgleda? Strano? Nije ovdje u igri samo izborna mainerija. U pitanju je i narod. To semoe objasniti samo poremeajem. Ludilom. To je ludilo. To e odluiti i osievu sudbinu. On je otac toga ludila, a sad je krenuo da to spaava. Ne, ne, propustio je mnogo toga, previe. Veernji list - Pa, nije li upravo Dobrica osi, na srpski izborni dan raspoloeno rekao: Srbija polae ispit, lekciju iz demokracije? Bogdanovi - Gotovo je sa ispitom. Gotovo. Oigledno je eelj povukao deklasirane, najprimitivnije slojeve koje ima svaki narod na svijetu i koji se u ovakvim vremenima razbuuju. Sada postaje opasan i Miloevi. to e sve eelj povesti i kada e udariti? Za mene i moju enu sve je ve gotovo, ali to e biti s mladim svijetom. Odavde je pobjeglo vie od sto tisua mladia, a mala je ovo zemlja i mali narod. To to se ovdje zbiva kao da postaje neka endemina, kronina bolest. A mi? Mi imamo odliv pametne djece. Dotiu ljudi iz krajina i s

190

njima opasni. Moda je bolje da odustanemo od ovog razgovora. Ja imam grozan osjeaj. Prosto se bojim da ne napravim neto i u odnosu na vau sredinu. Bojim se, u takvom sam raspoloenju da mi se sada ini: nalazimo se pred totalnim ratom. Taj mali, agresivni mentalitet doveo je do toga da sada ne znaju to bi. A i to svijet moe oekivati od eelja? Granice na Sutli, Kupi, u ponoru do kraja. - Izlog takvih elja stalno je otvoren i jo je jednom ponuen u prosinakom broju "Knjievnih novina"... - To ne pratim. - ... U tekstu "Tko su ti Srbi katolici"... - Pa zna se tko su Srbi katolici - Stevan Nemanja je bio Srbin katolik. On je poslije postao pravoslavac, i tu staju i treba da stanu sve te prie. Boe, boe... - Dakle, u tom izlogu tragikomine domiljatosti jedva da je ostalo Hrvata kajkavaca, a svi su ostali Srbi... - Takva skala miljenja je obina budalatina, kao i kod Vuka Karadia, koji je tako mislio. - Ali iz te skale miljenja izrodio se govor topova i pogroma, srueni gradovi, tisue i stotine tisua mrtvih. Gdje se to djenuo ovdanji intelektualac sa svojom svjeu? - Gdje. Pravili su izlobu u Parizu, Zamislite tu perverziju, umjetnikom fotografijom pokazati grad, Vukovar, grad koji ste razorili. ovjeka hvata uas kada samo i pomisli na Vukovar, Sarajevo, Mostar. Dubrovnik. Poznavali smo tamo ljude, imali smo prijatelje. Jo se sjeam svojih koraka i njihove muzike pod vukovarskim arkadama. To je ono to ovjek nosi u sebi kao i glasove prijatelja koje moda vie nikiada nee uti ni vidjeti, a ovdje, na samo 250 kilometara zrane linije od Beograda, gori Sarajevo i nitko ga ni ne spominje. Vukovar je samo 120 kilometara blizu i daleko od govora. Ovdje vlada neka strana amnezija, iskljuivost, kao da nita ne postoji. Trude se da sebi objasne kako se moe ivjeti, praviti televizijske emisije, kabare, predstave u kazalitu. Mrak se ve uasno spustio na kulturu. Ako ste zavirili u knjiare, tu su sve same knjie o genocidu, knjige o starim carstvima i kalendari, knjige o parapsihologiji neke Vave. I to je sve. - Na djelu je oito redizajn. U kazalitima su predstave o generalu Nediu, knezu Pavlu, o svim srpskim izgubljenim bitkama, od Kosova naovamo. - Straan je poremeaj ljudskih dua. Osobito u srednje generacije. Mladi e se ipak opredijeliti za ili protiv, ali etrdesetogodinjaci su presjeeni. Mi stariji, mi smo otpisani. Ne znam kako je kod vas, ali ovdje mi ne moemo ivjeti od popova na televiziji. Kada ste ateist, ili tonije agnostik, bolje vidite tko vjeruje a tko ne vjeruje u Boga. Ja cijenim, duboko potujem kad vidim da netko vjeruje. Ponekad i zavidim. Ali, kad gledam tu nau popovsku falangu, osim ovog nesretnog patrijarha Pavla, koji valjda, valjda vjeruje u Boga... drugo je sve sam razbojnik. Sve sam radikal. emu sve to. Pa zar ih nije strah. Ostalo je ta srednja mjera beogradskih

191

intelektualaca, koji bi sad htjeli ispasti borci protiv ovog uasa, ovdje, kao da je mogue ivjeti ovdje kao da se nita nije dogodilo. - Kako vi ivite? - Sada se malo smirilo. Ali, do kada? Zato je prola godina bila stravina. Tu su pucala stakla, prijetilo se bombama. To su bili fiziki pokuaji napada, a drugi su bili kroz novine. Opustim se ponekad s prijateljima u Graanskom savezu Srbije. Prole godine, u godini stranih progona otiao sam jednom ak i pjeice do tamo, za sat dva s prijateljima, u oazi. Mismo ondje slini mormonima, kvekerima. Mi smo obitelj, gotovo sekta. Kad izaete na ulicu, tamo je drugi svijet. Tu su ljudi, tamo, sjajno hrabri. Odlazili su u Hrtkovce u vrijeme onih groznih zbivanja i dovodili u Graanski savez Hrvate i Hrvatice, uasnute ljude i ene u oku. Pokzavali su, koliko su mogli, pokazali da graanske hrabrosti ipak ima, i asti. Znate, uo sam juer jednu priu. Jedan moj prijatelj, pacifist, bio je u Nizozemskoj i tamo je razgovarao s jednom Njemicom, jednom od efova pacifistikog pokreta. Rekao joj je da, ako se nikakok drugaije ne moe, morat emo se faizmu suprotstaviti silom. Ona ga je zgranuto pitala - pa zar jedan pacifist smije tako govoriti? Odgovorio joj je: "Pa zaboga, gospoo, kada je u pitanju faizam, onda nema druge. Kamo sree da je netko mogao njemaki faizam zaustaviti na vrijeme, makar i silom. Gospoa ga je pogledala i zaplakala. Tek kasnije je saznao da je razgovarao sa Hesseovom keri. - Prije nekoliko godina, ovdje, u Beogradu, pokojni Oskar Davio, komentirajui Miloeviev uspon, rekao - on je uzjahao srpskog tigra, atigar e, prije nego ga strpaju u kavez ili probodu kopljima, na kraju sveopeg klanja, pojesti svog jahaa. to vi mislite o toj slici? - Tigar, to je malo prejako. To moe biti i neka druga ivotinja, manje pompozna. Ma kakav tigar! Tigar je bar pojava, mitska ivotinja. Davio se to usudio vama rei, jr niste iz Beograda. Oskar je bio uasno preplaen ovjek. Mnoge je i razne je batine podobijao. Mislim da je i kao Jevrej bio uplaen, tako a je odmah shvatio tko je Miloevi. To su bili Daviovi posljednji dani i on nije smio javno rei to misli. - U asopisu "Pacifik" proitao sam va tekst "Zavaene memorije", u kojemu ste napisali: "Dobar dio poluobrazovanog srpskog puka, opijen Miloevievim vraanjem dostojanstva, uvjeren je da su Srbi u srednjem vijeku jeli uz pomo zlatnih kaika". Da nije traginih posljedica, ta zabluda bi bila komina. - Tu priu o tim, da li zlatnim kaikama, da li zlatnim viljukama, kako kad, ja sam sluao dva, tri desetljea unatrag na svojim putovanjima. Gdje god je bio neki srpski manastir, mene bi vodio sekretar komiteta da mi pokae freske i da mi objasni - kako smo mi jeli, da li viljukom, da li kaikom od zlata, i to ga impresionira, jer i danas nevjeto barata kaikama i viljukama. Ta je pria prava burleska. No, tu je i nastavak teksta, sjeate se, itali ste o Studenici? - Da, malo koji narod ima Studenicu...

192

- Upravo ta uvena reenica pripada tipinom anru meunacionalnog nadmetanja. Studenica je graevina dostojna respekta, naroito do tri etvrt svoje visine. Oduvijek sam se divio majstorima koji su je gradili. To je lijepa, talijanizirana crkva, ali u vrijeme kada se gradila Studenica malo koji narod ve nije imao poneku svoju Studenicu. U to je vrijeme Pariz ve imao svoju prvu 68. prvi studentski trajk, Sorbonare na ulicama. Takvo nadmetanje nije nita drugo nego morbidni romantizam. Nacionalna povijest je opasna stvar. Narod koji nema snage da se s ironijom postavi prema vlastitoj povijesti nije je ni zasluio. Kad e se kod nas netko naaliti s Karaorem, recimo. Onako kako Englezi ismijavaju svakog u svojoj povijesti. - Ali, za ironiju je nuno stvarno poznavanje povijesti. - Nema u nas povijesnog znanja, jer se nije ni uila u kolama. Pa umjesto nje dolazi do usmene nadogradnje. Poinju fabule, mitizacija. Mi smo znali, u onoj predratnoj, kraljevskoj koli, da zvona nisu zvonila na Notre Dame u Parizu nakon kosovske bitke. Profesor nam je rekao: "Vjeruje se, ali nije tono! Zvona su zvonila poslije bitke na Rovinama u Rumuniji, u Vlakoj, gdje su Srbi sudjelovali, razumije se, ali na strani Turaka. To je povijest. Ovdje nikoga niste mogli razuvjeriti, pa je nepostojea parika zvonjava postala dnevno-politiki lagvort - zvonila su zvona da proslave pogub krana na Kosovu. Kao i svaki razgovor tako je i ovaj morao negdje stati. Jedan jednostavno iskreni ovjek, koji sse usudio izrei: Srbija ivi u civilizaciji lai - ostao je osuen na progonstvo u vlastitoj zemlji, jer nije pristao na bijeg. Ne elim otii, rekao je pozdravljajui se i primajui novog gosta, jer to bi oni i eljeli. To su knjige, dokumentacija, u malom stanu koji odie predmetima graanske skromnosti, odmjernosti do siromatva. Moda ve ovih dana gospoa Ksenija opet mora strpljivo skidati gadosti, poruke uvara novog srpskog udoreda. Gdje je tu mjesto za ovjeka koji je nedvosmisleno rekao: "Moda je izraz nacionalizam previe jasan, previe civiliziran za Srbiju. ete Vojislava eelja danas moemo uporediti s njemakim SA odredima. Tko zna ne ekaju li ve ubojice zapovijed za Tolbuhinovu ulicu. ovjek kojemu su zabranjene ulice vlastitoga grada, blago crvenih kapaka i umornih oiju, pored radio aparata iz ranih pedesetih, vie no oslukuje korake. Buka je dovoljno jaka. Intervju: eljko Hodonj Veernji list, Zagreb, 16. januar 1993.

193

20. Zlokobna sreka

Nekad se, u trenucima nedoumice, pribegavalo mudrosti sluaja. Nasumce izvaeni delovi uvenih tekstova spajani su u neoekivane poruke. Igra je podsmeljivo nazivana Sortes Vergilanae, a ja se te igre ne bih setio da sino, sasvim sluajno, nisam i ja izvukao Vergilijev loz. Ne razmiljajui mnogo ta radim, spojio sam dva uvena knjievna naslova i pokuao da ih proitam kao predskazanje: Rat i mir, zloin i kazna. udna reenica i udna opomena. A ipak jasna i nedvosmislena. Rat kao zloin, mir kao kazna za jedan sraman rat koji nismo umeli da predvidimo i da ga zaustavimo pre no to je otpoeo. A nije bio nepredvidiv. Davno se iza brda valjao. Pripremali su ga razigrani slobodni strelci meu mlaim intelektualcima, ba kao i sumorni starci u poasnim nacionalnim institucijama... Raspravljam o miru kao o moguoj kazni, a nemam pojma da li je mir uopte mogu. Ko sme tvrditi da rat nee potrajati i celu deceniju? Ko se sme zakleti da neki balkanski Vijetnam nee ve sutgra otpoeti? Ili e se moda - ni to niko ne zna - ve u narednim nedeljama rat rasuti u sijaset malih "kantonalnih" ratova. U tom bi obliku mogao neogranieno trajati. Ono to bi se izgubilo na estini ratnike strasti, nadoknadilo bi se lukavim strpljenjem i istrajnou. Nade su vrlo mutne, ako ih i ima. Moe se desiti da tehniari svoga posla, politiari i diplomate, nekako zaustave rat, da ga uspavaju, da skrpe neki mir. Ali, kakav bi to mir bio? Mir jedva malo manje zastraujui od rata, mir poruenih gradova i razorene gradske samosvesti, mir pobrkanih, razvejanih ili, jednostavno spaljenih uspomena! Nee li to biti samo nastavak rapsodije tla i krvi... krvi ak i na asfaltu. Taj mir ne bi bio pravedan, ni mudar. Ne, ne bi bio pax urbana, spokojan mir ustaljenih civilnih, cvistikih, civilizovanih vrednosti. U podsvesti tribalnog bunila tinjale bi svakojake, neverovatne revandikacije. Iekivale bi se prilike za nove podvige. Negovali bi se nesporazumi sa komilukom i sa vaseljenom i u tim bi se nesporazumima pronalazila potvrda vrstine narodnog karaktera, neka vrsta ojstva i junatva. Male, iskljuive, manijake dravne zajednice, ije projekte ve vidimo, pokazae se kao izvrstan okvir za kolektivni autizam, za ksenofobiju i mizoneizam. Pretpostavljam da bi za svakog ko pristigne iz normalnog sveta one neodoljivo podseale na samozaljubljene, letee - dakle, stvarno nebeske! - dravice Donatana Svifta (Jonathan Swift). Razumese, ako izostavimo simpatinu benavost laputanskih akademika, a zadrimo se na samoj sutini arogantnih predstava o nadmonosti njihovih autohtonih, dakle monokulturnih institucija.

194

injenica da je svaka prava kultura, za razliku od laputanske, nesavrena, nedovrena, pa i "neista", mogla bi otrezniti ponekog dananjeg i ovdanjeg nebeskog mudraca samo kad bi mogao da takvu injenicu shvati i prihvati. Ali kako i kome objasniti da kulturni arhetipovi gotovo po pravilu potiu iz geografskih, vremenskih i jezikih ambijenata negde daleko izvan nacionalnog podruja. Takve finese, zacelo, ne dopiru do ruitelja Vukovara, Mostara, Foe, Sarajeva, a ne dopiru ni do njihovih uitelja. A upravo se na primeru ruitelja i podstrekaa potvruje pomenuto pravilo. Oni se, po sopstvenom priznanju, spremaju da definitivno posrbe sve pravoslavne crkve u Vojvodini, pa mnoge i u Srbiji, tako to e ih prezidati na novovizantijski nain. Videemo, ako da Bog, kako mali okica zamilja arhitektonsko pokrtavanje baroka. A mi sirotani koji volimo i naivno-folklorne barokne derivacije, ba kao i rafiniranu, plemenitu "neistotu" vizantijskih graevina, oseaemo se, opet, ponieno i postieno. Humoristika strana sumanute zamisli je u tome to bi nastradala i beogradska Saborna crkva. A ukoliko bi se novoproglaeni graditeljski kanon proirio i na Rusiju i Ukrajinu, dobra treina ili bar etvrtina pravoslavne sakralne arhitekture doivela bi sudbinu Vukovara. Burleska nije aljiva ve zastraujua. Mir koji bi kao kazna doao posle rata sve bi nas osudio i na mnoge druge, vrlo mrane stilske hibride. A stilske greke nisu, ponekad, nimalo bezopasne. U sumranom duhu izbornih srodnosti nali bi se bratski zagrljeni i ruitelji i graditelji, piromani i vatrogasci, bivi prijatelji biblioteka i novi izdavai, ubice i pisci, generali-klovnovi i umetnici-zabavljai, politiari komedijai i glumci od karijere. Neko bi se, moda, dosetio da na vreme raspusti paravojne jedinice, ukoliko se one same ne bi dosetile da na vreme preu u ilegalu. Sudbonosni prefiks "para"! Sve bi bilo paralelno logici i u obrnutom smeru, dakle paralogino, sve bi bilo parapsiholoki, paraduhovno, paraetiki, paraestetiki, paranauno, parateoloki, paramitoloki, paratradicionalno, paraistorijski, parageografski, paraantropogeografski, paranarodski i paranacionalno, parapatriotski, paraapologetski, ali i parakontestatorski i paraopoziciono... Sve bi bilo uterano u udvojeni raster udvojene stvarnosti: ono to nije izgledalo bi da jeste, a ono to jeste teko da bi se dalo videti i shvatiti... Ostalo bi jo da svaka od tih malih izopaenih "civilizacija lai", pa i srpska meu njima, iskae sve svoje savrenstvo i da se ustolii za mnogo generacija unapred. Da li je to dovoljna kolektivna kazna za nae grehe? U toj i takvoj nesumnjivo boanskoj presudi nepravino je jedino to e ona mnogo vie pogoditi one koji dolaze no one koji odlaze.

Iz izlaganja u Beu, na tribini "Zloin i kazna", Vreme, Beograd, 17. maj 1993.

195

21. Podsticaji uspaljene mate

Bogdan Bogdanovi ivi u nekoj vrsti line izolacije ne gubei prisustvo duha u tihoj reenosti da istraje u vivisekciji srpskih nacionalistikih mrtvouzica i u suprotstavljanju ratu bez smisla na jugoslovenskim prostorima. U desetak intervjua poslednjih godina govorio je protiv rata, posle ega su sledile diskvalifikacije i neuvena satanizacija. Godine 1987, pod naslovom "Mrtvouzice" on je u jeziku lanova jednog centralnog komiteta pokuao da prepozna "iz kojih je razloga relativno naivna groznica nerazuma dobila u naim vremenima tako opake, strahotne razmere, preobratila se u pravu poast iracionalizma i institucionalizovanog bezumlja". Tada je pisao: "Srbija je umorna od poigravanja nacionalnim dramama i od njihovog razbijanja u sitne aspre i groeve dnevne politike. Umorna je od svoje istorije koju ne razume i nad kojom se udi. Umorna je od tekih traginih, moda i nesmislenih ratova koje je vodila, a jo je umornija od sulude apoteoze tih ratova i od truba i doboa koji na izmaku dvadesetog stolea, jo odjekuju u njenom duhu i sluhu". Ulaz u stan profesora Bogdana Bogdanovia, tvorca spomenika jasenovakim rtvama, iaran je ogromnim crnim grafitom koji see od prizemlja do prvog sprata, na kome pie da je to "ustaki stan Bogdana Bogdanovia". Profesor Bogdanovi ne brie te grafite, kao da ne eli da smeta Srbiji da na svoj nain nagrauje protivnike rata koji je upropastio njen ugled i njenu budunost, one koji bi moda mogli da predstavljaju iskup njene savesti. VREME - Dobro se drite, tu, na uburi, profesore... Bogdanovi - Da emigriram nisam hteo nikad. To zadovoljstvo ipak nisam mogao da im pruim. Planirao sam, tanije pregovarao sa nekim ljudima, da se preselim u Sarajevo i da u jednu staru kuu premestim Novu arhitektonsku kolu iz Malog Popovia, odakle su me isterali. To je bilo godinu dana pre katastrofe. Mislili smo da e Bosna biti neutralna, da e biti demilitarizovana, da e moda biti pod protektoratom. Ona e, moda, i biti pod protektoratom, ali to vie nije Bosna, to je sad le... - Otpor ovom bezimenom (etnikom) ratu izraavali ste kroz suprotstavljanje gradoruiteljima... - Pre dvadeset godina pisao sam da u modernom svetu gradovi postaju vaniji od nacija koje su se obelodanile tokom industrijske revolucije i koje jo uvek toliko pritiskaju pamet svakog sadanjeg pametnog oveka, a gradska pripadnost, oduvek, otkada postoje i pravi gradovi i pravi graani, bila je vanija od etnike.

196

U velikim gradovima sveta, poevi od Memfisa i Vavilona, ak i "nacionalni" jezik nije bio sasvim jasna kategorija. U istom velikom gradu u okvirima iste gradske kulture, moglo se govoriti raznim jezicima, pod uslovom da svi razumeju onaj osnovni, tihi ili buni, ali u svakom sluaju nemuti jezik grada koji su po slobodnoj volji odabrali. Izbor grada je etika i estetska odluka. Da sam mogao da se odvojim od Beograda (jer i to je bio izbor, danas mi se ini vie nesrean no srean) odabrao bih, verovatno, Bolonju, jer ima lepe arkade, kao to je doskora, u malom, i Vukovar imao. Sada je Vukovar uniten, Hrvati obeavaju da e, ako ga dobiju, taj grad ostaviti tako u ruevinama. Nisam jo smogao snage da obiem taj srueni grad. O Mostaru jo ne govorim, jer nisam jo doao dotle da to sebi utisnem u svest. Sarajevo me podsea na oveka koji lei i uzalud pokuava da ustane. U cel, om tom ludilu ima jedne strane metode - ruenje grada je najjednostavniji nain da se promeni regionalna etnika struktura. Izgleda apsolutno ludo da grad koji elite da zaposednete, jednostavno poruite. Tu nas vie nikad nita nee izvaditi. Uvaeni pisac romana u kojima nema ni grada ni gradova, sa neskrivenim jedom govori o onima koji bi hteli da nam nametnu atribut ruitelja gradova... On pritom zaboravlja prostu obavezu da kae ko je nesrene gradove, gradove romane, poruio, i zato. - Poslednje generalsko objanjenje glasi da umadinci nisu hteli u rat, nije bilo dovoljno peadije, i da je stoga oko Vukovara korieno teko oruje. - To objanjenje je strano. Onda je pitanje zato umadinci nisu hteli u rat i u koji jo rat nisu hteli umadinci. Nisu hteli jo na Slivnicu. Dva puta je taj narod odbio da ide u rat. I bio u pravu. Strano je to to mi ne znamo da li e se u nastavku prie umadinci uzdrati, ili e krenuti na Kosovo. Gledam Bugare, oni su drilovani da izbegavaju rat; Srbi su, pak, drilovani da srljaju u rat. Jedna od bitnih strana tog rata je to to je to rat meu braom. Kako e se ta deca spasavati od onoga to su doiveli? Mnogo nae dobrodunosti se pomealo sa moralnom indolencijom. Meni je najstranije to sam verovao u dentlmenstvo naeg ratnika. Kako se desilo da sad uu u taj pokolj kao vuk u torinu? - Mislite li da je ovo to nam se desilo, rezultat koncepcije, ili haosa, ili gluposti? - Ako je narod zahvaen glupou i to je neija krivica. Bile su tu neke kole, bila su ministarstva kulture, bili su tu neki Dositeji Obradovii. - U "Mrtvouzicama" ste napisali da je Srbija na Istoku, Srbija na marginama civilizacije zapravo umorna od civilizacije koju nije ni dodirnula... - Bojim se da raste neto gore od svega, raste jedan model mraka, raste jedan model nelaike Srbije, klerikalne Srbije, mraka

197

nad mrakovima, mislim na juri teokratije na sekularnost srpske kulture. Sad je raspisan konkurs za ureenje podzemne eleznike stanice kod Vukovog spomenika. im sam video iri, bilo mi je jasno ta e konkurenti ponuditi: ocila, gusle, reminiscencije epske, Majke Jugovike, moda i ovu iskasapljenu decu Milivu. Koja je to nekrofilija? Ljubav sa smru. Jednog dana, kad doe taj teki momenat, a on dolazi, kada emo govoriti o srpskoj nacionalnoj katastrofi, kad se budemo pitali ko je odgovoran i kako je dolo do toga da smo postali poslednja nacija u Evropi koja je okruena tolikim neprijateljima i toliko omrznuta, onda e se mnogi veliki mozgovi iz Akademije nai na optuenikoj klupi, ako to doive. Ko je ubio tu nau decu? Ko je taj demon koji je doveo dovde? Tokom tog antiratnog angaovanja uvek sam se seao vlastitog ranjavanja u prolom ratu. Strahovito su me iritirale sve ove posete bolnicama. Pred kamere nameste lake ranjenike, ili od kamere sklone ruku koju nema, da bi ga potapala neka budala po ramenu. Bolnica vojna, to je neto drugo, to su razvraeni stomaci, to su trepanirane lobanje, to su ljudi bez udova, raskomadani. To sve televizija krije. - osi kae: "velika nesrea". Smrt je za mene bila neka visoka apstrakcija, ali ovo je neko elementarno, kako da kaem, puteno drugovanje sa smru. Priroda i smrt, to je formula koju sam i sam poneo iz rata. Onda to moje umiranje po bolnicama, est meseci sam se mrcvario u sepsi, u gnojevima, u tekim temperaturama... ali to nije bilo drugovanje sa smru na ovaj erotski, na ovaj libidozan nain. Taj saldokusac srpske gorine, taj degustator vremena zla, kao da u sebi nosi narikau. Gledao sam to u Pljevljima, umoran je bio i nekako povijen... Ne volim da vidim kadmi drug tako malaksalo izgleda. - Bili ste drugovi, Vi i osi? - Od svih njih jo sam se najvie sa Dobricom druio. Pokuavao sam da ga neem nauim, ali nije ilo... Mi smo njega voleli, doao je kao seljae, nosio opanie, zvali su ga "Geda" i on sedrao tog svog nadimka. Poeo da se buni tek kasnije. Moj otac je jednom za vreme ruka rekao: "Deco, njega zovu geda! Narod ne daje nadimke sluajno. Videemo ta to znai!" - Kako vam on sad, kao ef drave, izgleda? - Jednog trenutka sam pomislio da je uvaeni ef moje drave koja jo nije moja, a koju deca zovu "gedistan", preiveo moralni preporod. Posle prvih njegovih prepotopskih gnjavaa, video sam da on nema moralne prepreke. On apsolutno ne smatra da je mnogo pomogao da se napravi neto tako runo. Posle sam se uplaio da on ne bude ratni predsednik. - Kada je "puklo" vae prijateljstvo? - Kad sam se vratio iz Amerike pokrenuli smo Novu arhitektonsku kolu. Nova arhitektonska kola je bila neka vrsta

198

Crvenog fakulteta u skladu sa tadanjim duhom vremena. Liberali su nas, izgleda, podravali. Kao "crveni dekan" nisam se svideo mom novom akademskom drutvu, drutvu hijerarhije. - Konano ste raskinuli sa Akademijom 1981? - Iz tog drutva nosim mune uspomene. Mislio sam da emo moi da razgovaramo o ozbiljnim stvarima. Shvatio sam da se tamo pogotovu na umetnikom odeljenju, ne dotiu filozofije, arhitekture, grada, istorije, a registruju nedolazak na sastanke... Od njih sam se lako otkaio, jedan prijatelj mi je rekao da sam tu atmosferu u jednom intervjuu opisao pomalo sviftovski. Posle toga ja tamo vie nisam pripadao, a oni su me i dalje smatrali svojim dopisnim lanom, zadrali su me da se ne bi desilo da neko napusti Akademiju. ak su mi i neki novac slali, ali sam im ga redovno vraao. Hteo sam ak da zatraim pomo Odbora za ljudska prava. Pretpostavljam da bih mogao da izaem iz manastira, sa malo sree moda bih mogao da pobegnem, da sam ensko, i iz kupleraja na Bliskom istoku, a iz Akademije ne mogu, zato to iz nje niko nije izaao. - ta je, u stvari, Akademija? - Prolo je vreme akademija. Srpska akademija je sva bila obuzeta stavom da bude radna akademija, kao one u Sovjetskom savezu iz vremena Brenjeva, kada je to bilo ministarstvo za nauku. Da je preuzela primer francuske akademije, da bude slatki cirkus i neka satisfakcija za starce koji povremeno mogu da okae one sabljice, bilo bi mnogo bolje... Deroko mi je jednom rekao: "ta rade ovi tvoji komunisti?" Ja sam se sa tim starim akademicima slagao, oni su me i primili u akademiju, a svaao sam se sa svojim partijskim drugovima. Oni su uvek sve politizovali. Hteli da budu veliki faktor u drutvu, a onda je to vrlo brzo preraslo u volju za mo. Imali su jednu razraenu priu o svoijoj misiji. To bi bilo u redu da su imali politikih ideja, ali sve je ispalo naopake. To to pie u Memorandumu, sluao sam hiljadu puta pre toga. Govorili su da je Akademija samo jednom potrebna svojoj naciji. Eto, sad je bila potrebna i evo ta su uradili. Neki kau da su ak planirali, a to mi je krajnje verovatno, da su imali neke odbore za demografiju i da su ak izraunavali koliko Srba moe da pogine za osloboenje zapadnih krajina, a da ne bude ugroeno bioloko bie srpskog naroda. Ne znam da li je ta brojka dosegnuta, ali vidim, to se Srba u Hrvatskoj tie, da su uspeli ono to nije uspelo Anti Paveliu. - Da li se moglo predvideti da e se sve tako tragino zavriti? - Krleina zapanjujue uasna slika naeg sveta bila je tana: ta njegova krv i to njegovo blato. On je nosio oseanje kataklizme. Ja sam nosio neko mutno oseanje da dobro biti nee, ali da e biti toliko strano nisam mogao da iscrtam sebi nikako. Pre nego to nas je stigla ova nesrea pisao sam o gradoruiteljima. Kada sam saoptavao tekst za grad i protiv grada, i govorio o gradoruiteljima, Pilja,

199

Markovi je izaao, moj tekst ga je, tada pre desetak godina nervirao. Danas ga objavljuju na zapadeu kao krajnje aktuelan tekst. Imao sam neku proroansku intuiciju. Za spomenik u aku bukvalno sam doao do nekih ivotinja koje grizu. Zakljuio sam da je zver u nama. Kad sam pravio spomenik u Vukovaru, crtao sam grad propadanja. to je najgore, bojim se da ni sam ne vidim koliko je to strano. - ta je "istorija bolesti"? - Ispada da je dananji neobuzdani virus nacionalizma odgajan in vitro, jo u komunistikom vremenu. Taj novi nacionalizam kao da je upio u sebe svu ogranienu aroganciju marksista, svu iskljuivost i svu hipokriziju boljevikog karakternog tipa i spojio sa najmorbidnijim varijetetom pseudo-romantizma. U Srbiji, a verujem i u drugim delovima biveg jugoslovenskog prostora, najogoreniji dananji antikosmopoliti, verski preobraenici, pa i fanatici rasizma, proizali su iz dogmatskih komunistikih redova. U okvirima proleterskog internacionalizma, pomno je uvana zlu ne trebalo bomba nacionalizma. Jugoslavija u tom pogledu nije bila izuzetak na istoku. Republiki centri, tanije republiki centralni komiteti Saveza komunista, imali su svoje tajne nacionaliste, a i svoje javne disidente, tu opasnu divlja, ali uvek po pravilu divlja pod zatitom. Uostalom, Memorandum su pisali iskljuivo akademici bivi komunisti. Mene je to u poetku zabavljalo, gledao sam te muke izmeu Akademije i CK i mislio sam da je i u tom sluaju bila re o muki. Posle sam video da je ta stvar bila "samoinicijativna". Sklon sam da poverujem da su se pisci Memoranduma potajno nadali da e pogoditi skrivene misli drugova iz tadanjeg Centralnog komiteta Srbije. Stvari su, meutim, otile predaleko, bolje rei, ve su se uveliko kotrljale nizbrdo. Miloevi se nije usudio da prihvati Memorandum javno, ali ga je urzo, sa priljenou aia, poeo sprovoditi... Dakle, ko je monstruozniji - Franketajn ili njegov tvorac? - Danas priamo o tome kako je poelo finale? - Sunovrat je poeo dolaskom Miloevia. Odmeravanje duhovne krivice je tee, ali i vanije. Jer devijacija miljenja, koja je dovela do jednog Miloevia, moe kroz generaciju ili dve da dovede do novog Miloevia. Najsigurnije je, pri ispitivanju dubljih uzroka, poi od notorne injenice da se nacionalne paranoje, bar na Balkanu, zasnivaju pre svega na podsticajima uspaljene mate. Neobjektivno i neznalako baratanje istorijom podstie paraistoriju, graenje fantomskih slika o bivoj veliini i nametnutim neuspesima upuuje na traganje za istorijskim nepravdama i svetskim zaverama. Ratni romani Dobrice osia pripremaju ve godinama stanje duhova koje e dovesti do Memoranduma i, posledino, do dananjih osvajakih podviga, a bojim se i krvolotva koja ih prate. Koliko da zaokruim ovaj literatno-politiki skerco, podsetiu da su dizajneri bosanskog uasa dva-tri pesnika sumnjive vrednosti i

200

jedan nedovreni istoriar knjievnosti, dok je i sam Karadi po zvanju psihijatar, po funkciji stratet, a u slobodnom vremenu folkorni pesnik. - Memorandum pominje jugoslovenstvo, a smatra se inspiracijom sadanjeg dravnog nacionalizma u Srbiji? - To je jugoslovenstvo Rankovievog tipa, ili tipa Pere ivkovia, koje Jugoslaviju vidi kao proirenu Srbiju. Ideja svi Srbi u jednoj dravi, ili skoro svi ba kao i svi Hrvati ili svi Albanci, mogla je biti racionalna solucija u okvirima vienacionalne konfederacije, sa sloenim unutranjim sistemom zavisnosti i meuzavisnosti. Ali poto smo danas daleko, dalje no ikad, od razmiljanja o nekoj balkanskoj ili podunavskoj nadnacionalnoj zajednici, valja se osloniti na ono to postoji: postojae granice i, na alost, male nacionalne, uslovno reeno, dravice. Sve utopije su smetene na ostrvima, neke su bile u veitoj magli da ih putnici ne pronau. Za razliku od vas mlaih koji imate vremena da se postavite kritiki, moj poloaj je tei, ja sam ovek bez domovine. Bojim se postavljanja novih zidova i sa hrvatske i sa srpske strane. U maloj Srbiji, koju sada hvalimo, intelektualac se oseao tesno. Za vedra dana mogla se s Kalemegdana videti itava Srbija sve do Makovog kamena. Treba videti malo nau boemiju. Mi smo kasnije bili navikli da ivimo u relativno velikom prostoru. - Da li je dananji proces propadanja nepovratan? - Ovaj novi nacionalizam nema nikakve stabilizirajue faktore, nema prave nacionalne kulture, nema ni mrvice razboritosti graanskog ukusa, koji ipak zna gde treba poeti, a gde se treba zaustaviti, ak i u trenucima najvee egzaltacije. Ceo na nacionalizam je bez stila. - Da li je i za vas udo da se svemu uprkos pojavila takva studentska generacija, kakvu smo videli ovog leta? - Da su oni neto suprotno od zla koje nas okruuje to je tano. Ali, oni su ve faktiki poruili da e u onoj gospodskoj koloni da nam odu. Oni su to skoro direktno rekli. Nemaju ovde ta da trae. Bilo je neke sete u njihovom gestu, malo tuan humor: "Mi odosmo odavde!" I pustie ih da odu. Intervju: Milan Miloevi Vreme, Beograd, 24. avgust 1992.

201

22. Izgnanik u Beogradu Razgovor sa Bogdanoviem, u njegovom stanu na Vraaru, jednom od najlepih starih delova Beograda, bio je "izlaz" iz njegovog "strogo kontrolisanog ivota". Nekada prvi ovek Beograda sada ivi takorei u kunom pritvoru. Ispred njegovog stana ne stoji straar. Ali, tu su ulogu preuzele stalne pretnje koje dobija na sve mogue naine. Medijska blokada za oveka njegovog kova je vie od bilo kavkog fizikog pritiska. To je najbolja potvrda uticaja reima od "istorijske" osme sednice CK SK Srbije. "Zatita" mu je njegov "paralelni" ivot, njige koje pie, eseji kroz koje prosipa veliku intelektualnu energiju, iako je ve u poodmaklim godinama. On je, ipak, jedna od retkih linosti intelektualnog i politikog ivota Srbije koja je ostala nekompromitovana. Puls - Kako danas ivi nekadanji gradonaelnik Beograda? Bogdanovi - U Beogradu ivim kao stranac. A, Beograd veliko je pitanje za mene, da li uopte postoji. Ne znam da li je ovo danas Beograd. Po mom miljenju to vie nije Beograd. Beograd je bio grad koji se voli. Njega su voleli svi i svi su ga prihvatali. Prole godine u ovo vreme bio sam u Parizu i imao sam priliku da razgovaram sa jednim od urednika sarajevskog "Osloboenja". Kasnije sam shvatio da je Srbin, to je isto tako vano za ovu priu. On kae: "Znate li ta nas boli? Da se Beogradu desio deseti deo onoga to se desilo Sarajevu, mi bi svi izginuli za Beograd". A Beograd je mirno gledao kako Sarajevo gori, gori kao buktinja, gledao je to svake veeri, gledao je kako ubijaju ljude, kako srpska artiljerija bije po deci Sarajeva. Beograd je bio negde po strani, kao da se to deava na Mesecu, u nekom filmu, bio je u nekoj anesteziji, potpuno povuen. Hou da kae da se posle svega bojim za budunost Beograda, bojim se da Beograd vie nikada, makar se sve ovo sreno zavrilo, nee biti ono to je bio. On je moralno podbacio i to mora da se zna. Beograd nije bio na visini, na onoj na kojoj je postojao mit o njemu. On je, ipak, u staroj Jugoslaviji, izmeu dva rata, bio neka oaza slobodnih misli. Naalost, sve je to uniteno. Beograd se promenio i demografski. Prepun je ljudi koje mi ne poznajemo, koji su doli iz raznih zapadnih delova zemlje, prepun je ljudi u maskirnim uniformama, pun je junaka, heroja ratita. A meu njima je svaki drugi zlotvor, ubica. Mi ne znamo ko je ko, mi smo u sutini, na neki nain i okupirani. ini mi se da je za razliku od one okupacije od strane Nemaca, ovo neto gore, mnogo mranije. Tada smo imali jasnu situaciju, i oni i mi, a sada su nas okupirali ljudi koji se predstavljaju kao Srbi, daju nam lekcije o srpstvu koje mi, stvarni intelektualci, beogradski kosmopoliti, ne razumemo. Oni nam objanjavaju ta je srpska tradicija, ta je

202

srpska budunost jadna budunost. Objanjavaju nam da su oni bolji Srbi od nas i da su bolja rasa. Jednom prilikom ste zapisali da ste ekstrateritorijalni graanin i ekstrateritorijalni Srbin. Rekli ste da se oseate kao stranac. Zato ste onda ostali u ovako "strogo kontrolisanom ivotu", odnosno, zato ste ostali u Beogradu? Ja sam gledao da do poslednjeg momenta ostanem ovde. eleo sam da svojim principima utiem i dam signal svim svojim studentima i mladim prijateljima koji odlaze, da bi trebalo, ako nekako mogu, da ostanu ovde, budui da reimu izuzetno odgovara to to mladi odlaze. Svi istiniti kritiari reima, intelektualaci, razloni ljudi, sada odlaze, a dolaze ovi, kao to rekoh, "rasni Srbi", "bolji Srbi". Oni ak upotrebljavaju izraz "kvalitetni Srbi". U jednoj od vaih knjiga napisali ste da grad ima svoju duu, svoj psihizam, da ima "onu vitalnu energiju koja pokree iva bia", odnosno, da grad, kao i sloena iva bia, ima svoja oseanja; da "kao i ovek, i grad ima oseaj za istoriju". ivomo u vremenu kada gradove hapse, ubijaju, streljaju. Dugo sam mislio da su moje metafore malo izvan naune deskripcije realnosti. Govorio sam o psihizmu grada. Evo, upravo sada govorimo o jednoj psihikoj bolesti grada koji menja svoj psihizam, menja svoju duu i pretvara se u neto to Beograd nikada nije bio. Pored toga, mislim da je ta metafora bila tana. Gradovi imaju svoju duu. Pa, tako mogu i da je izgube. Drugi deo Vaeg pitanja, ubijanje streljanje gradoa to je neto sa ime moja priroda ne moe da se pomiri i ime sam lino duboko pogoen. Ja nisam preboleo, ve i dalje bolujem zbog Vukovara, Foe i strane drame Sarajeva koja jo uvek traje, pa Mostara, grada za koji sam posebno bio vezan. Jednom prilikom pitali su me u Frankfurtu kakva je razlika izmeu razorenog i ubijenog grada. Razoreni grad ima jedan vid zadatka da se obnovi. On zna da je razoren. Ali, zna da e biti obnovljen. To je bio sluaj sa mnogim gradovima u prolom ratu; mnogi gradovi su bili razoreni. Meutim, stanovnici tih gradova su imali oseaj da e grad ponovo oiveti svoje bie, svoj psihizam. Bojim se da je ubijeni grad, onaj grad koji to ne eli. Sumnjam da e se oni koji su pobegli iz Vukovara, ako se sve ovo sreno zavri, sutra vratiti u Vukovar. Oni se tom popritu uasa vie nikada nee vratiti. Taj grad nema vie elju da ivi, on je ubijen. Ubijeni grad je onaj u kome je ubijena ona kapitalna metafora, ono to njega ini ivim biem. Za mene je sada, po ruenju mosta, Mostar ubijeni grad. To je gotovo, tu vie niega nema. Jednog dana mogue je ponovo napraviti most, ali to vie nije onaj most, to vie nije taj grad, za one ljude koji imaju takve emocije prema tom gradu i prema tom simbolu grada Mostara. Na kraju krajeva, Mostaru je istrgnuta njegova prva re, kapitalna re most: Mostar je nastao tu zbog mosta, a most je bio simbol jedne velike, prekrasne graditeljske alegorije: prekrasne, orijentalne, islamske filozofije susreta dva sveta. Gradili ste spomenike na prostorima bive Jugoslavije. Neki od njih doivljavani su kao podseanje na ono to je bila posledica Drugog

203

svetskog rata. Neki od njih su predstavljali veliku metaforu, a drugi anticipaciju neega to tek treba da doe. Takvi su spomenici u Vukovaru i aku. Da. Neki od tih spomenika su otili u prah i pepeo. Ja ne mogu da alim svoje spomenike, ali sam to jednostavno gurnuo na stranu. Kakvo pravo imam da sada alim svoje graevine kada nema gradova, nema mojih prijatelja u tim gradovima, nema ljudi. To je, znai, neto lino, privatno, i prema tome nemam nikakav oseaj aljenja. To je via sila, to je odnela istorija. I mislim da ta dela nisu od takve vrednosti da bi mogla, ak i izdaleka, da se uporede sa onim to rat odnosi i rui. E, sada ovaj drugi deo pitanja: tano je, imao sam oseaj da su ruenja u onom ratu bila stranja, da je smrt bila na svakom koraku prisutna. Hteo sam tim spomenicima da odam poast i ohrabrim sve one za koje je ivot jai od smrti. Meutim, tu se negde pojavilo neto to ni ja nisam mogao da definiem, neto to nisam uspeo racionalno da objasnim. Kako objanjavate tu "pojavu" u sluaju vukovarskog spomenika? Pravio sam ga negde krajem sedamdesetih godihna. Od samog poetka sam poeo da pravim neke crtee grada pod kiom, munjama, pod vatrenom kiom, i imao sam seriju crtea zatrpanih gradova na kojima se vide samo vrhovi njihovih kula i katedrala. Tako se, zapravo, formirala ideja Vukovarskog spomenika. Tumaio sam je drugaije. Tumaio sam je kao uspavanu prolost, kao da idemo prema budunosti, itd. Meutim, ispostavilo se da je to udesno anticipirana sudbina Vukovara. Ti crtei su zaista fantastini. Kakva je "pria" o Mauzoleju u aku? I on je meu mojim poslednjim spomenicima, negde krajem sedamdesetih godina. Jo onda sam, verovatno, nosio podsvesni oseaj da stvari mogu da krenu naopako. Mauzolej u aku nije bio zavren odmah. Poeo sam da radim sa majstorima i dugo sam razmiljao kako tri porte, koje spajaju Mauzolej, da obradim u profilu od kamena, u reljefu, u plastici. Na poetku sam mislio da stavim nekoliko ivotinja, da bih ukrasio uglove, ali sam shvatio da investitor ima malo vie para te sam svojim majstorima dao malo vie posla od onoga koji je bio predvien. A oni su toliko lepo klesali ta udovita, tako da se malo po malo, umesto est pojavilo oko 600 udovita. Onda smo udovitima okitili Mauzolej i sa jedne i sa druge strane i dobili sliku agresije na ovu kuu. Neto to je kuu grizlo. Bilo mi je malo teko da objasnim ta je sve to. Agresiju sam objasnio buduim faizmom a oni oko mene sve su se neto ljutili kakav budui faizam! Mi smo sigurni zanavek! Meutim, evo vidite. I to je bio neki vid predskazanja. Rekli ste da je najtee to to sada srpsko bie razjeda neto iznutra. Meutim, taj duhovni ambijent, to razaranje je sazdano ovde, u Srbiji, izgraeno u jednoj od njenih vrhunskih institucija SANU, u kojoj ste i Vi bili. Zato ste je napustili? Bio sam meu ljudima koje sam u tom trenutku potovao, meutim, mi smo bili dva sveta. U Akademiju sam primljen po

204

povratku iz Amerike. Onda sam krenuo i u veliku reformu na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu, u bitku za tzv. novu arhitektonsku kolu, to je bilo i izuzetno burno i drastino. Video sam da me u umetnikom odeljenju Akademije gledaju ispod oka, prekorno, i da oni ne vole takvu vrstu ljudi, koji neto reformiu. Moje shvatanje posla je bilo nekako drugaije i to nije moglo da potraje. Poslednjih godina naao sam se u otvorenom sukobu sa Dobricom osiem i tom celom nacionalistikom strujom. Davao sam izjave koje su ih iritirale i na kraju je sve puklo. Puklo je jednim povodom, srenim po mene. TO se dogodilo kada je trebalo da me izaberu za redovnog lana i za jedan glas nisam bio izabran, to, inae, niko u Akademiji nije smatrao traginim. Meutim, ja sam to iskoristio da se silno naljutim i kaem: "Znate ta, ako ja vama ne trebam, ne trebate ni vi meni". Mislim da je to bio vrlo srean potez u mom ivotu, mada, da se nije desilo tada, desilo bi se kasnije. Nikada ne bih mogao da prihvatim tu uogu Akademije koju je sebi dala, da srpskom narodu bude uitelj zla, uitelj propadanja. Ja to ne bih prihvatio. Znate, ova se srpska tragedija spremala dugo, spremala se moda jo u prolomm veku. Govorilo se o toj fikciji velike Srbije koja se pripremala decenijama, da ne kaem jedan vek. I onda, poslednjih godina, postao je to sasvim jasan program. Pavle Ivi, lingvista, u jednom napisu za "Dugu" kae: "Srbija e dobiti ovaj rat". A rat jo nije ni poeo. Sa takvim tekstovima ovek se diskredituje zauvek. Potom se ispostavi da je do rata ustvari i dolo, ali, razume se, zamisao je bila da e rat trajati 15 dana. Oni su mislili da e 15 dana biti dovoljno da se raiste odnosi izmeu Srba i Hrvata, Srba i Muslimana. Da, ali ubedljiva veina naroda koji ivi pod ovim reimom i u ovakvom sistemu, ubeen je da je glavni vinovnik svega Evropa, da je glavni problem to to svi mrze Srbe. I to spada u problem srpske inteligencije. Ona je potstrekivala i podravala srpski autizam. Srbi su sada kao autistino dete, koje ne kontaktira sa spoljnjim svetom, koje nije u mogunosti da bilo ta izgovori, koje nije u mogunosti da uje ta mu se govori. Srbija nije u stanju da uje ta se govori, ta se misli, niti je u stanju da ode ak i do Zagreba. Srbija nije u stanju da vidi u kom je svetu. Ona je u jednom lanom svetu, u lanoj stvarnosti. Ovo to vidite nije "stvarna stvarnost", ovo je srpska stvarnost. Ta srpska stvarnost je luda stvarnost. Zavrne akorde toj ludoj stvarnosti dao je Slobodan Miloevi, koji je i sam van pameti i van stvarnosti. On je, verovatno, svoje ludilo prebacio celoj naciji. On je Srbima izgradio paralelnu stvarnost koju oni podnose neverovatno dobro. Oni kopaju po kontejnerima da bi izvukli neku koru od hleba i pritom jo uvek veruju da e ve sutra biti ukinute sankcije. Mi danas ivimo kao poslednji narod na svetu. Plaim se da je srpska psiha jako ugroena. Vi te ljude vie ne moete da posmatrate kao normalne. Oni su napola ve negde u nekom drugom svetu. U pismu koje sam poslao Centralnom komitetu mnogo toga sam pogodio. Tvrdio sam da emo biti poslednji Indijanci u Evropi. I sada, doivljavamo sudbinu prekolumbovske civilizacije koja se raspala budui da nije mogla da

205

shvati realnost. Kada su doseljenici iz Evrope doli u Ameriku, doneli su civilizaciju koju tamonji narodi nisu mogli da shvate. I oni su se jednostavno povlaili pred civilizacijom. Mi smo sada u toj situaciji. Taj autizam pritiska srpsku naciju do te mere da je ona u stanju raspada. Na momente oseam strah za sudbinu srpske nacije. Mi znamo da nacionalizam najbolje od svega moe da razori naciju. Srpski nacionalizam je unitio srpsku naciju. I ovo to mi sada gledamo ovde, to je samo model za neto mrano to e se desiti u budunosti. Znai li to da ovde danas praktino samo la funkcionie? Da, ja sam jo onda, kada sam poslao pismo, spominjao civilizacijske lai. Mislim da sam ja taj ko je ovaj termin stavio u opticaj. Civilizacijska la ula je sada u raskonu baroknu fazu. Ona je ula u ludilo, ima jednu simfoniju i ne postoji vie nita to se ovde govori a da je potpuna istina, nedopunjena, nenadgraena. Ona se koncentrie oko nedijske diktature Miloevia. On promovie novi vid totalitarizma medijski totalitarizam. Moete li ire objasniti ovaj termin? On ima elemente staljinizma, faizma, nacionalsocijalizma. Metum, osloboen je one fizike potrebe koju imaju staljinizam ili hitlerizam. On nema ni logore, ni gulage. Njemu nisu potrebni gulazi budui da je cela Srbija gulag. On je celu Srbiju pretvorio u logor. Pretvorio je Srbiju u institut za pranje mozgova preko dravne televizije koja je sve i svja ovde. Apsolutno sam siguran da se uspostavlja faizam straniji od svih. Za sada jo ne ubija, meutim, moda e sutra i to da radi. On vlada mozgovima preko dravne televizije. To to imamo nekoliko slobodnih tvstanica ne znai nita. ak je i pitanje koliko su slobodne. Mislim da je i to la, samo neto prikrivenija. Uz pomo televizije moe da se postigne sve to se eli. On vie nema potrebe da zatvara Srbiju. Naprotiv, njemu je u interesu da je jo vie otvori i da istera sve one koji ne misle kao on. Zato je egzodus inteligencije iz Srbije toliko potenciran? Zato to mladim ljudima totalitarizam, politiki gledano, najvie smeta i oni zbog toga najvie i bee. Onda, doe i rat... Rat, deca ne ele da idu da ratuju, besmisleno i nepravedno, i to je jo jedan razlog za bekstvo. Njih danas niko ne moe da amnestira da bi mogli da se vrate. Sistem bi sve proterao. Uzmite moj sluaj. Svakih 15 dana objavljivana je vest da sam emigrirao, da sam u Parizu, u Beu, u Cirihu, to nije tano ja sam ovde. Sve bi nas isterao i onda bi u ispranjenu Srbiju ko zna koga sve doveo. Moda bi doveo svoje nekadanje vojnike. E, sada, pitanje je koliko bi i on kontrolisao takvu situaciju. Ja to ne znam i ne volim da mislim o tome. Na osmoj sednici nekadanjeg CK SK Srbije "dogodio se" Miloevi. Ovo njegovo dogaanje postae obeleje za jedan dui period koji e se sudbinski odraziti na Srbiju. Stil, maniri i mehanizmi osme sednice postali su obelenje vladavine Miloevia. Ja sam se sluajno naao u tom CK. Moj je mandat ve proao. Nikada nisam naputao svoju katedru, ak sam, i kada sam bio gradonaelnik, drao predavanja. Ostala mi je jo jedna godina, a

206

zatim je sledila penzija. Nisam hteo da primam ono to sa mogao da me plaaju a ja da ne radim nita. I tako sam se vratio na fakultet, zavrio svoje, otiao u penziju a zatim su me, po nekoj inerciji, zadrali u CK Srbije. Bio sam na samo dve sednice, sve mi je to bilo dosadno, no, nisam eleo da protivreim mom prijatelju Ivanu Stamboliu. On mi je rekao: "Tebi je mesto u CK". Rekao sam: "Dobro". I, nisam bio prisutan na poznatoj osmoj sednici. Bio sam u inostranstvu, u Sofiji, na osnivanju Meunarodne akademije arhitekture. Vratio sam se i shvatio ta se dogodilo. Mene na osmoj sednici niko nije birao. Miloevi uopte nije bio u sukobu sa mnom. Pored svega, nije me smatrao opasnim. Smatrao me je nikim tamo umetnikom. Meutim, kada sam dobio debele zapisnike i kada sam poeo da itam ta su oni tamo govorili, preplaio sam se. Video sam jednu korenitu promenu jezika. Video sam vraanje na stare jezike i misaone modele iz 1948, pa i pre nje, one tipine staljinistike izraze i termine koji su se meali sa nekim lanim patriotskim frazama. Video sam teku "turlitava"(1) ideju, ali vrlo opasnu. Imao sam toliko intuicije da vidim da se tu desilo neto krupno. Tada sam reio da napiem ono pismo i da se apsolutno distanciram od njih. Tako se sve zavrilo. Tvrdilo se tada neto u tampi oko mene, u vezi sa tim da li ima ili nema spiskova sumnjivih, a ja sam rekao: "Ne vidim da ima spiskova sumnjivih, ako ste vi napisali, meutim, stavite vi mene na te spiskove, ja i hou da budem sa svojim drugovima i ne elim da budem sa vama". Tim pismom oprostio sam se od njih. Pismo je bilo dugo 40 i vie stranica. Bilo je napisano u malo zafrkantskom tonu, voleo sam da ih malo zafrkavam. Mislio sam da e da ga proitaju i malo se zamisle. Pismo u sutini i nije bilo toliko politiki agresivno i otro. Zato je onda bila toliko snana reakcija na njega? Pismo je bilo leerno. Tano je, reakcija je bila strana. Dugo nisam razumeo zato su se oni toliko obruili na mene u vezi sa tim pismom. Kako sam ja to tumaio? Obruili su se na mene zato to sam ja menjao jezik. Hteo sam da ih nateram da govore jednim drugim jezikom. im bi poeli da govore drugim jezikom, oni bi poeli i da misle drugaije. Ostavili bi onaj crkvenopartijski jezik itd. Meutim, Danas, kada ga ponovo itam, najednom mi biva jasnija cela ta situacija, odnosno gde je tu bila "caka". "Caka" je bila u tome to je jezik koji sam izloio poruzi i koji sam citirao, u sutini ve bio jezik rata. Ono o emu se tamo govorilo, o glavama koje lete, kuama koje gore, silovanim majkama i sestrama... sve te stvari se sada dogaaju. Ne znam kako je to bilo otpeaeno u njihovoj svesti, u svesti Miloevia. Da li su se oni meusobno dogovorili i spominjali rat kao izvesnost ili su to nosili u sebi?! Ja sam ustvari zmaju gurnuo prst u oko, a da to nisam shvatio. Tako, stekli su utisak da ja znam mnogo vie nego to sam ustvari znao. I zato su toliko hteli da me uutkaju. Sve to traje do dana dananjeg. Poznato je to je i dovelo do fizikih pretnji. Sutina je u tome to sam i ne elei nagazio zmiju i to sam shvatio da je na toj sednici rat ve bio objavljen. Danas, kada ponovo

207

itam o tome, vidim da je rat tu ve bio najavljen kroz jezik, kroz ifre i metafore. Srbija, meutim, nikada zvanino ne kae da je ula u rat. Rat se i ne vodi na njenoj teritoriji, meutim, on i dalje traje... Znate ta ja mislim, svi mi smo verovatno mogli mnogo vie da uradimo da zaustavimo tu ratnu histeriju. Pre svega da je identifikujemo. Ja sam uradio to sam mogao, sada vie nemam ta da kaem ni za Miloevia ni za Srbiju. Ja sam svoje rekao. Naalost, sve to sam rekao se manje ili vie ostvarilo. Postavio bih odgovornost pred ove druge, pred srpsku inteligenciju u celini. Ako izuzmemo 20 ljudi, svi drugi su bili zaneseni ratnom euforijom koja se spremala. U sutini, na toj istorijskoj sednici, kada su sa svojim metaforama ve proglaavali rat, oni su moda velikim delom pogaali ono to misli Srpska akademija nauka, ono to misle srpski intelektualci. Na ta konkretno mislite? Evo, uzmite samo koliko je sve to obraivano oko Dobrice osia. Po Vama, u emu je njegov greh? Njegov greh u odnosu na srpsku naciju je to to je slavio rat. On je pisao o ratu, o uasima rata, meutim, taj rat je bio neto to je pozitivno i lepo, a to nije tako. Balkanski ratovi su bili pogreni i uasni. Svetski rat je bio uasan. Imamo mi jednog drugog pisca koji je posle nesreno zavrio tamo gde nije trebalo da zavri, koji je istinito prikazao rat, onakvim kakav je i bio. To je bio Dragia Vasi. Njegov rat bio je istinit rat, gadan, uasan, nepravedan, onaj koji seje zlo. I intelektualac koji odbija da to prihvati. I intelektualac koji odbija da to prihvati. Kod osia nijedan intelektualac nije odbijao rat, on je samo razmiljao o smislu rata, ciljevima rata, ali i o njegovom prihvatanju. tavie, osieva literatura nudi paradigme za odnose u takvim situacijama. Na taj nain, ona je ustanovila identitet rata. Srbija je pred izborima. Ima li suprotne varijante od ove o kojoj govorite? Ima li snaga u opoziciji koje bi bile alternativa Miloeviu? Ako kaem da nema, onda direktno pomaem Miloeviu da dobije izbore. Ja mislim da nema. Ko god da doe produie istu politiku. Ako doe Drakovi, on e istog trenutka da napravi uasne stvari, ii e da salutira nekom Drai Mihailoviu, da mu podnosi izvetaje, a zatim e napraviti neku glupost u Makedoniji. Mislim da je opozicija liderska. Oni ne vole Miloevia, meutim, prihvataju sve to on govori. Ali, i on je velika mudrica. Pitanje je koliko je on istiniti nacionalista. Kada mu je potrebno on je nacionalista, a sutra e biti staljinista. Tako da je teko rei ko tu koga prihvata i ko koga pouava. No, razlike nema. Niko ne voli da se neke stvari pomere. Opozicija ne spominje Kosovo. Kakva je to opozicija koja ide na izbore a ne govori ta emo raditi sa Kosovom? A rat u Bosni, mogao je da stane samo da su blokirana dva mosta na Drini i bilo bi gotovo. Sve je la. Znai, opozicija je isto tako ila stopama Miloevievih lai, uklopila se u tu civilizacijsku la, i ja od njih ne oekujem nita. Postoji jedan mali deo opozicije, a to su Beogradski krug i Graanski savez, no, to je takorei individualni otpor.

208

 Sa pozicija sa kojih vrednujete stanje u Srbiji, kakvo je vae vienje njene budunosti? Katastrofa. Plaim se da e drama srpske nacije, unitavanje srpske nacije, izazvano srpskim nacionalizmom, ii do dna. Ii e do totalnog beznaa. Narod je sluen. Njegove misli su sasvim neartikulisane. Ovi ve poinju da nagrauju Miloevia, meutim, oni ne znaju kako e se sve razvijati u budunosti. U Beogradu svi ive sa oseanjem da sve ovo moe da potraje jo dvatri dana, ne vie. I, ako se za dvatri dana ne skinu sankcije, mi emo poeti da umiremo. Makedonija. Kako doivljavate sadanjost Makedonije? ta mislite o odnosu Srbije prema Makedoniji? Odnos Srbije, srpskog javnog mnenja, odnos opozicije, odnos vlasti prema Makedoniji je ruan, da runiji ne moe biti. Mene to duboko povreuje, ali istovremeno me i uasno plai. Moe se rei da spada u jo jdnu samoubistvenu srpsku zabludu koja moe da ima katastrofalne posledice. To to mi imamo tako arogantan, bezobrazan odnos prema Makedoniji, prema narodu koji nam je najblii, to je neto uasno. To otvara pitanje, znamo li mi gde smo. Ja to odluno osuujem. Ve sam spomenuo: kada Drakovi neto kae, ja se sav najeim, a ta Sloba misli i kombinuje u svojoj glavi to me je ak strah i da pomislim. Mislim da se u tom odnosu prema Makedoniji vidi duboka dekadencija srpske nacionalne svesti. Taj odnos se moe ubrojati u uasne grehove jednog ludog nacionalizma koji je okrenut protiv sopstvene nacije. Ja volim Makedoniju. Navijam za Makedoniju, stalo mi je do nje. Vidim da je ta zemlja postupa mudro u aktuelnoj situaciji, da je civilizovana, zna da se postavi, ima dostojanstvo... Apsolutno ne podnosim ovo srpsko paktiranje sa Grcima. Grci e napraviti isto tako veliku glupost u celoj ovoj balkanskoj situaciji. Verujem u Makedoniju i verujem da nee uspeti da je razore. Na kraju krajeva, oigledno je da su Amerikanci rekli ono to su mislili, tako da tu nema vie pardona. A glupo je, sramno i bezumno, da prave neprijatelje svuda. Posmatram sve ovo to se deava. U poetku krize nekoliko puta sam izjavio da Miloevia smatram potencijalnim samoubicom. I sada, poinjem da se bojim da je zaista dolo dotle da namerava da likvidira sebe i celu srpsku naciju. Mislim da je sveo ovo to se deava oko Makedonije apsurdno.

Napomena: 1. Vrsta jela, prim. prev. Intervju: Mire Tomovski, Puls, Skopje, 10. decembar 1993. Prevod sa makedonskog: Mirjana Kuzmanovi

209

Biografija 1922: 1940: Roen u Beogradu, 20. avgusta. Maturant Druge muke realne gimnazije. Student arhitekture, Tehniki fakultet Univerziteta u Beogradu U Narodno-oslobodilakoj vojsci Jugoslavije 1. februara ranjen u istonoj Bosni; demobilisan jula u inu porunika; Orden za hrabrost. Periodine operacije levog kuka (posledice ranjavanja). Diploma Arhitektonskog fakulteta (Dipl. Ing. Arh. ) Pripravnik na Katedri za urbanizam. Prvo ostvareno delo: Spomenik jevrejskim rtvama faizma, Beograd (v. arhitektonska dela). Prva knjiga: Mali urbanizam (v. Bibliografija). Docent. Oktobarska nagrada Grada Beograda za Spomen-groblje rtava faizma, Sremska Mitrovica. Prvi kurs predavanja: "Razvoj naselja", docnije "Istorija grada". Vanredni profesor. Tri meseca u Parizu; rad u Nacionalnoj biblioteci. Predsednik SAJ-a (Savez arhitekata Jugoslavije). Oktobarska nagrada Grada Beograda (drugi put) za Spomenik u Jasenovcu. Desetomeseni rad u univerzitetskim bibliotekama u SAD (Madison/Wisconsin i Columbus/Ohio). Izabran za dopisnog lana Srpske akademije nauka i umetnosti. Dekan Arhitektonskog fakulteta. Pokuaj sprovoenja modernizacije arhitektonske nastave; posle politike smene u Srbiji primoran da odustane od reforme i podnese ostavku na funkciju dekana. Redovni profesor Arhitektonskog fakulteta, Univerziteta u Beogradu. Uvodi izborni kurs "Simbolike forme". Mencao honrosa, Bijenale u Sao Paolu. Prenosi "simbolike forme" u naputenu seosku kolu u blizini Beograda (Mali Popovi). Sedmojulska nagrada. Nagrada AVNOJ-a. Ostavka na lanstvo u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti.

1944: 1945: 1947-51: 1950: 1952:

1958: 1960: 1961: 1962: 1964: 1964-65: 1964-68: 1966: 1969-70: 1970:

1971-72:

1973:

1976: 1979: 1981:

210

1982-86: 1985-86: 1985: 1987:

1989: 1990:

1993: 1994: 1995: 1997: 1998: 1999: 2000:

Gradonaelnik Beograda. Organizuje Meunarodni konkurs za preureenje Novog Beograda. Lgion d'honeur, Grade de Commendeur. lan-osniva Meunarodne akademije arhitekture (IAA, Sofia). Objavljuje antinacionalistiko i antimilitaristiko pismo Slobodanu Miloeviu i Centralnom komitetu SK Srbije. Premio Piranesi, Piran, Slovenija. Isteran iz ateljea i alternativne kole. Sledi ispisivanje kleveta po stepenitu, pozivi na lin i pokuaji upada u stan. Od 7. decembra u egzilu u Beu; novinski lanci, intervjui i knjige (v. Bibliografija). Inostrani lan Ruske akademije arhitekture i graevinskih nauka. Tematska izloba: Odbrana grada (Die Verteidigung der Stadt) Be. Herderova nagrada. lan-korespondent Bavarske akademije lepih umetnosti. Izabran za lana Dukljanske akademije. Obnovljeno zvanje poasnog graanina Grada Mostara.

Bibliografija Mali urbanizam Sarajevo, Narodna prosvjeta, 1958. Zaludna mistrija Beograd, Nolit, 1963. - Urbanistike mitologeme Beograd, Vuk Karadi, 1966. - Urbs & Logos. Ogledi iz simbologije grada Ni, Gradina, 1976. - Povratak grifona. Crtaka heuristika igra po modelu Luisa Karola Kraljevo, t. "Slovo", 1978. - Rogata ptica Kruevac, Sinteza, 1979. - Gradoslovar Beograd, Vuk Karadi, 1982. - Povratak grifona / The Return of the Griffon Beograd, Jugoart, 1983. - Zaludna mistrija (Novo izdanje sa dopunjenom grafikom obradom crtea), Zagreb, Grafiki zavod Hrvatske, 1984. - Krug na etiri oka Beograd, Nolit, 1986. - Eseji (sa Radom Ivekovi) Beograd, Prosveta, 1986. - Mrtvouzice. Jezike zamke staljinizma Zagreb, Grafiki zavod Hrvatske, 1988. - Knjiga kapitela Sarajevo, Svjetlost, 1990. - Die Stadt und der Tod Klagenfurt-Salzburg, Wieser Verlag, 1. Auflage 3/93; 2. Auflage 9/93; 3. Auflage 9/94. - Grad kenotaf Zagreb, Durieux, 1993. - Grad i smrt Beograd, Beogradski krug, 1994. - Architektur der Erinnerung Klagenfurt-Salzburg, Wieser Verlag, 1994.

211

- Mesto in smrt Celovec-Salzburg, Zaloba Wieser, 1995. - Die Stadt und die Zukunft Klagenfurt-Salzburg, Wieser Verlag, 1997. - Der verdammte Baumeister Wien, Paul Zsolnay Verlag, 1997. - Die Rckkehr des Greifs Klagenfurt-Celovec, Wieser Verlag, Zagreb, aB, 1998. - Der verdammte Baumeister Mnchen, Deutscher Taschenbuch Verlag, 2000. - Grad i budunost Zagreb, Naklada Mlinarec & Plavi, 2001. - Ukleti neimar Split, Feral Tribune, 2001.

Arhitektonska dela 1951-52*: 1952-53: 1959-60: 1959-65: 1959-66: 1960-61: 1960-65: 1960-73 1961: 1969-71: 1969-74: 1969-81: 1970-80: 1971: 1971-75: 1972-77: 1973-75: 1974: 1978-80: 1979-81: Spomenik jevrejskim rtvama faizma, Beograd Stambeno naselje Hidrotehnikog instituta, Avala Spomen-groblje rtava faizma, Sremska Mitrovica Partizanski spomenik u Mostaru Spomenik u Jasenovcu Rekonstrukcija vile Kraljice Natalije kod Smedereva Slobodite, simbolika nekropola sa pozornicom pod vedrim nebom, Kruevac Svetilite posveeno srpskim i albanskim partizanima u ratu 1941-45, Kosovska Mitrovica Grupni kenotafi palih boraca otpora, Prilep Spomenik palim borcima u svim oslobodilakim ratovima: 1804-13; 1876-78; 1912; 1914-18; 1941-45, Knjaevac Ratniko groblje, tip Spomen-park Garavice sa kenotafima rtava faizma, Biha Spomen-podruje sa mauzolejom ratnicima, aak Grupni kenotafi u Beloj Crkvi Grupni kenotafi rtava faizma, Travnik Spomenik slobode u Ivangradu Svetilite palih boraca za slobodu, Vlasotince Adonisov oltar, Internacionalni park skulpture, Labin Spomen-park Dudik sa kenotafima rtava faizma, Vukovar Mauzolej posveen prvim palim antifaistikim ustanicima, Popina

* Godine oznaavaju interval od poetka projektovanja do zavretka objekta

212