OTPAD JABUKE

U procesu prerade jabuke u koncentrisani sok javlja se velika koliina materijala koja predstavlja otpad. Zavisno od obima proizvodnje, koliina otpada dosee tolike razmjere koje zahtjevaju hitno iznalaenje rjeenja ovog problema. Eventualno rjeenje treba da ima dvije strane, jedna da se na najekonominiji i najjednostavniji nain otpaci odstrane iz fabrike u skladu sa sanitarnim zahtjevima i druga, da se ovakvi otpaci ukoliko je to mogue iskoriste kao sirovina za dalju preradu. U ovom radu bie navedeno nekoliko moguih rjeenja problema u vezi sa otpadom koji nastaje u proizvodnji koncentrisanog soka jabuke. Kao polazna koliina bie uzeto 1 000 tona jabuke. U proizvodnji soka od jabuke dobija se otpadak sa malim sadrajem vlage. Svjei ili osueni ovi otpaci u kombinaciji sa drugim hranivima mogu da se iskoriste u ishrani stoke. Kada se radi o svjeim otpacima jabuke, jedno od moguih rjeenja je da se postigne dogovor sa okolnim farmama koje bi u odreenim intervalima zavisno od njihovih potreba odvozili ovaj otpad. Naravno, vlastitim prevozom pri emu fabrika ne bi ostvarivala nikakvu novanu dobit ali bi se zauzvrat rjeavala odreene koliine ovog otpada. Druga mogunost je da se otpad prvo sui a zatim prodaje fabrikama za proizvodnju stone hrane. Prethodne godine je ostvaren kontakt sa fabrikom za proizvodnju stone hrane Slavni d.o.o. koji su bili zainteresovani za osueni otpad jabuke, ali zbog nedostatka informacija ovaj dogovor nije uspjeno okonan. Jedan od razloga je nemogunost laboratorije Prijedoranke da uradi odreene analize kako bi dola do parametara koji su im bili neophodni za razmatranje mogunosti koritenja suvog otpada u proizvodnji stone hrane. Ove godine mogla bi se potraiti pomo laboratorija koje su osposobljene da vre takve analize da bi se ponovo razmotrila mogunost prodaje suvog otpada jabuke ovoj fabrici. Sam proces suenja otpada jabuke vrio bi se uporedo sa preradom jabuke u koncentrisani sok. Pri tom, treba napomenuti da ovakav otpad prije suenja ne moe stajati due od 4 sata budui da se prerada jabuke odvija u ljetnom periodu kada su visoke vanjske temperature to uzrokuje njegovo brzo kvarenje. Problem bi bio manji kada bi fabrika mogla otpad odlagati do prerade na adekvatan nain koji bi sprijeio ili usporio njegov kvar. Otpad se u takvom sluaju odlae na hladnom i suvom mjestu. Fabrika posjeduje komore za hlaenje koje ispunjavaju taj uslov ali iz praktinih i ekonomskih razloga to ne bi bilo opravdano. Kapacitet prerade jabuke u koncentrisani sok je 120 t/24 h odnosno 5 t/h. Od tih 5 t 30 % je otpad to znai da se svaki sat dobije cca 1,5 t otpada. Ukoliko se baziramo na 1 000 t jabuke, za preradu te koliine potrebno je 200 h odnosno 9 dana. Budui da se za 24 h dobije 36 t otpada, za tih 9 dana dobilo bi se cca 300 t svjeeg otpada jabuke. Iz prethodnog iskustva sa suenjem dolo se do saznanja da se za 9 dana moe osuiti cca 52 t svjeeg otpada. Budui da je normativ 4 kg svjeeg otpada za 1 kg suvog otpada, od te 52 t dobilo bi se cca 13 t suvog otpada jabuke, tj.1 450 kg suvog otpada za 24 h, odnosno 60 kg suvog otpada za 1 h. To znai da bi se u naem sluaju oko 17 % od ukupno dobijene koliine svjeeg otpada moglo preraditi na ovaj nain. Sam proces suenja vri se na temperaturi od 80 C u trajanju od 10 h, pri emu treba napomenuti da bi se suenje odvijalo samo u jednom tunelu. Pakovanje suvog otpada jabuke moe se vriti u PVC, natron vree i box palete i potrebno ga je uvati na prozranom i suvom mjestu do isporuke. Ovako dobijen otpad moe se iskoristiti i za proizvodnju pektina te panju treba posvetit pronalsku odgovarajueg kupca koji e otpad iskoristiti u tu svrhu.

OTPAD JABUKE

U narednoj tabeli prikazan je utroak energenata i radne snage u ovu svrhu:

Red. broj 1. 2. 3.

Parametar para struja Sezonska radna snaga

Utroak/1 h 600 kg 25 kW 4 radnika

Cijena [KM]/kg 0,035 0,1 2,25

Za proizvodnju 1 kg suvog otpada jabuke, troak je sljedei: 1. ENERGIJA PARA: 600 kg/60 kg=10 x 0,035 KM=0,35 KM/kg STRUJA: 25 kw/60 kg=0,42 x 0,1 KM=0,042 KM/kg 2. RADNA SNAGA 4 radnika/60kg=0,067 x 2,25 KM=0,15 KM/kg

Ukupan troak iznosi 0.35 KM+0,042 KM+0,15 KM=0,54 KM za 1 kg suvog otpada pod pretpostavkom da se otpad do kupca transportuje u rinfuzu. U naem sluaju, za proizvodnju 13 t suvog otpada jabuke u toku 200 sati, utroak je sljedei: 1. ENERGIJA PARA: 0,35 KM x 13 000 kg=4 550 KM STRUJA: 0,042 KM x 13 000 kg=546 KM 2. RADNA SNAGA 0,15 KM x 13 000 KM=1 950 KM

Konano, za proizvodnju 13 t suvog otpada jabuke ukupan troak bez ambalae bi iznosio 7 046 KM. Iz naprijed navedenog se da zakljuiti da se suenjem otpada rjeava samo mali dio ovog problema. Sljedei mogui nain je odvoenje otpada na gradsku deponiju, vlastitim ili vozilom komunalnog preduzea. U sluaju vlastitog prevoza trebao bi se koristiti kamion sa kipom. Pretpostavka je da se u jednoj turi moe prevesti 12 t otpada. Odvoz otpada i ulaz na gradsku deponiju bi stajao 200 KM po jednoj turi, odnosno 400 KM za dvije ture koliko bi se moglo dnevno prevesti otpada. U ovom sluaju,

treba uzeti u obzir injenicu da Prijedoranka ne posjeduje ovakav kamion pa bi trebalo razmotriti mogunost iznajmljivanja ili eventualnog kupovanja istog. Ne uzimajui u obzir kupovinu ili iznajmljivanje

OTPAD JABUKE

kamiona, za 9 dana koliko bi u naem sluaju trajala prerada, za odvoenje otpada jabuke trebalo bi izdvojiti 3 600 KM. U sluaju odvoenja otpada od strane komunalnog preduzea svaka tura odvoenja otpada bi kotala 215 KM. U jednoj turi mogue je odvesti jedan kontejner odnosno 4 t otpada. Pri tom bi zavisno od obima proizvodnje trebalo nabaviti jo par kontejnera i otpad odvoziti u nekoliko navrata, bar dva puta dnevno. Jo jedan od moguih naina rjeavanja otpada jabuke je izrada komposta prema idejnom rjeenju firme Regeneracija koji je vrijedan razmatranja. Kompostiranje je egzoterman proces bioloke oksidacije, u toku kojeg se organski supstrat podvrgava aerobnoj biodegradaciji pod uticajem mijeane populacije mikroorganizama u uslovima poveane temperature i vlanosti. U procesu biodegradacije organski supstrat trpi fizike, hemijske i bioloke transformacije, uz stvaranje stabilnog humifikovanog krajnjeg proizvoda. Ovaj proizvod je dragocjen za poljoprivredu kao organsko ubrivo i kao sredstvo koje poboljava strukturu zemljita. Ovako dobijen proizvod mogao bi se prodavati velikim poljoprivrednim proizvoaima. Ovaj nain, uprkos eventualnim veim poetnim ulaganjima, omoguio bi fabrici efikasno dugorono rjeavanje problema otpada nastalog u proizvodnji koncentrisanog soka kako jabuke tako i soka od ostalih vrsta voa. Zakljuak Kako smo proraun radili na 1000 t jabuke, zakljuak je sljedei: 1. Prerada 1000 t jabuke trajala bi otprilike 9 dana; 2. Za tih 9 dana dobilo bi se 300 t otpada jabuke; 3. S obzirom na nae trenutne mogunosti u obzir dolaze dvije opcije: Suenje otpada pri emu bi za tih 9 dana osuili 52 t otpada (17% od ukupne koliine otpada) pri emu bi oko 248 000 kg svjeeg otpada ostalo nerijeeno. Dakle, krajnji bilans je 13 t suvog otpada + 248 000 kg svjeeg otpada + troak od 7 046 KM. Odvoenje ostatka (248 000 kg) ili ukupne koliine otpada za 9 dana (300 000 kg) na gradsku deponiju vozilima komunalnog preduzea. U prvom sluaju troak je sljedei 248 000 kg/8 000 kg x 215 KM=6 665 KM. U drugom sluaju troak je 300 000 kg/8 000 kg x 215 KM=8 062,5 KM. Proraun se odnosi na odvoenje otpada dva puta dnevno. Na osnovu prikupljenih informacija dolo se do saznanja da je mogue ostvariti odreeni popust u dogovoru sa direktorom komulnog preduzea. 4. S obzirom da se u toku sezone dnevno dobije velika koliina otpada, prije bilo kakvog postupka njegovog tretiranja ovaj otpad bi se trebao na odgovarajui nain odlagati. Jo jedna oteavajua okolnost je i to to se Prijedoranka nalazi u uoj zoni sanitarne zatite gdje nije dozvoljeno graenje bilo kakvih odlagalita. 5. Neophodno je naglasiti da je problem rjeavanja otpada jabuke veoma kompleksan i iziskuje detaljnije ispitivanje trita i mogunosti plasmana otpada kao sirovine za dalju preradu. Dijapazon mogunosti je irok (proizvodnja stone hrane, pektina, jabukovog sireta, humus kao rezultat kompostiranja) i smatram da problem otpada jabuke moe biti rijeen ak i uz odreenu finansijsku dobit.

dipl. ing. Dragana Motl