Luii Pirandelo

Putovanje

Ima ved trinaest godina kako Adrijana Brai nije izala iz stare kude, tihe poput manastira , u koju se kao mlada udala. Nisu je vie mogli videti ni iza prozorskih stakala,malobrojni prolaznici,koji su ponekad ili tom strmom, nagnutom ulicom do koje se veoma teko dolazi, koja je bila tako usamljena da je trava rasla kroz ljunak u vidu bunova. Sa dvadeset i dve godine , posle etiri godine braka, gotovo da je i ona umrla za ostatak sveta kada joj je umro mu. ak i kada je imala trideset pet godina jednako je nosila crninu kao i prvog dana nesrede. Crna svilena marama skrivala joj je lepu, smeu kosu , ne vie tako negovamu, uredno pokupljenu i povezanu na potiljku. Pa ipak, na bledom i nenom licu se oslikavalo setno i slatko sppokojstvo. U ovom planinskom gradidu, u unutranjosti Sicilije, gde strogi obiaji umalo nisu nalagali enama da slede svoje mueve u grob, niko se nje udio ovoj njenoj otuenosti. Udovice su morale biti otuene od sveta, zatvorene u venoj crnini, sve do sopstvene smrti. U ostalom, ene iz malobrojnih otmenih porodica, bilo da su devojice ili udate, gotovo nikada se nisu mogle videti na ulici. Izlazile bi samo nedeljom da bi ile na misu ili retko da bi se s vremena na vreme meusobno posedivale. Onda bi se utrkivale koja de se od njih podiiti zlatom i dragim kamenjem kao i skupom odedom po poslednjoj modi, koja bi dolazila iz najboljih krojakih radnji Palerma i Katanije. Ali sve to nije bilo da bi koketirale, uvek su bile ozbiljne, sputenog lica , rumene, stidljivo su ile tik uz mueve,odeve ili stariju bradu. To pokazivanje je bilo gotovo obavezno, te posete i kratke etnje do crkve su za njih predstavljale prave ekspedicije za koje bi se one pripremale i po itav dan unapred. Zbog toga to bi se tako mogao ugroziti porodini ugled, mukarci su imali udela u tome,ta vie, upravo su oni bili najtvroglaviji jer su eleli da pokau kako znaju i mogu da potroe dosta novca na svoje supruge. Uvek potinjene i poslune, one bi postupale kako su oni eleli, da ih ne bi osramotile. Posle tih kratkih pojavljivanja mirno bi se vradale kudnim brigama : ako bi bile udate od njih se oekivalo da raaju decu, sve kako Bog zapoveda( to je bila njihova kazna), a ako bi bile devojke oekivale su da jednog lepog dana uju od roditelja: Evo ,udaj se za ovog. I udavale bi se, za mirne mukarce, zadovoljne tom slepom vernodu bez ljubavi. Samo zbog slepe vere da de im zagrobni ivot doneti nagradu, bez zapadanja u oaj su podnosile sporu i teku turobnost u kojoj su im prolazili dani,jedan za drugim, svaki isti, u tom planinskom gradidu, uskih, loe poploanih ulica koje su vodile izmeu neokreenih kamenih kuda sa nepokrivenim glinenim rezervoarima za skupljanje kinice i limenim olucima, tako tihom da je delovao skoro naputen.

Kada bi se dolo do kraja tih ulica, rastuivao bi pogled na neravnu zemlju izgorelu od sumpora. Suvo nebo, suva zemlja,odakle se u nepokretnoj tiini, uspavanoj zujanjem insekata, cvranjem ponekog zrikavca, kukutikanjem petle u daljini ili lavea nekog psa, u tekoj podnevnoj zaslepljenosti, irio se smrad tolike uvenule trave i rasutog ubriva iz tala. Ni u jednoj kudi, ak ni u gospodskim,nije bilo vode. U prostranim dvoritima kao na elu ulica, bili su stare cisterne preputene na milost i nemilost neba, ali ak i zimi je slabo padala kia. Kada bi padala kia to bi bila prava proslava: sve ene bi iznosile napolje vedra i kofe, zdele i flaice i potom bi stajale na vratima kuda sa odedom od koe meu nogama i gledale kinicu kako tee u potocima po strmim ulicama i sluale kako ubori u odvodima i potom ulazi u oluke i rezervoare cisterni. Prale bi se staze, zidovi kuda i izgledalo je da se lake die u mirisnoj sveini okupane zemlje. Mukarci bi , koliko toliko, pored razliitih obaveza na poslovima i sukoba meu mesnim partijama , uspevali da u kafidu ili drutvenom klubu pronau vee da se na neki nain zabave. ene ,meutim , koje su jo od detinjstva bile primorane da iskorene svako zrno tatine, udate bez ljubavi , nakon to bi kako treba obavile uvek iste kudne poslove ,amile su oajne, sa detetom u krilu ili brojanicom u ruci, iekujudi da se mukarac, gazda kude, vrati. Adrijana Brai zapravo nije ni volela svog mua. Slabe grae i neprestano uznemiren zbog slabog zdravlja, mu ju je tokom etiri godine guio i muio, ljubomoran ak i na svog starijeg brata, jer je znao damu je nainio veliku nepravdu, ta vie pravu izdaju oenivi je. U tom delu zemlje je jo uvek vladao obiaj da od svih mukih potomaka samo jedan, i to najstariji sin, moe da se oeni kako se porodino bogatstvo ne bi delilo na vie naslednika. ezare Brai,koji je bio stariji brat, nikada nije pokazivao da mu je ao zbog te prevare, moda zbog toga to je otac,koji je umro malo pre njihove svadbe, odredio da glava porodice ostane on i da drugoroeni ,oenjeni sin,mora u potpounosti da ga slua. Kada je ulazila u kudu Braijevih, Adrijana je osetila neku vrstu ponienja zbog saznanja da de biti podreena svom deveru. Njen poloaj je postao dvostruko tei i iritantniji kada joj je mu lino, usled naleta ljubomore, dao do znanja da je ezare nameravao da je oeni pre njega. Vie nije znala kako da se postavi prema deveru i utoliko je vie rasla njena postienost ukoliko je on sve manje pokazivao svoju nadmod nad njom , iako je jo od prvog dana bila prihvadena sa iskrenom srdanodu i isimpatijom i tretirana kao da mu je roena sestra. Bio je uglaen kako u govoru,tako i u izgledu i svemu ostalom, uroenih manira koji ni u dodiru sa prostim seoskim ljudima,ni pri dogaajima kojima je prisustvovao, ni naviknutost na

oputenu lenjost u koju je vodio isprazan ibedan ivot provincije tokom mnogih meseci u godini,nisu mogli ni malo da se izmene a kamoli da se iskvare. Uostalom ,svake godine bi se udaljavao od gradida i od poslova na nekoliko dana a esto i na vie od jednog meseca. Odlazio bi u Palermo, Napulj ,Rim ,Firencu ,Milano da oseti ivot i da se kako je esto govorio, okupa u civilizaciji. Sa tih putovanja bi se vradao podmlaen i duhom i telom. Adrijana koja nikada nije stupila nogom van rodnog sela, svaki put kada bi ga videla da takav ulazi u staru kudu, gde se u mrtvoj tiini inilo da je vreme stalo, osetila neku skrivenu,neodreenu uznemirenost. Dever je imao izgled nekog sveta koji ona, nije mogla ak ni da zamisli. Taj nemir bi u njoj rastao dok bi sluala muevljev grohotan smeh, koji je u susednoj sobi sluao pikantne avanture svog brata, pa prelazio u prezir, a zatim u gaenje ,uvee kada bi mu posle tih pria dolazio kod nje rasplamsanih strasti, previe uzbuen i eljan. Prezir i gaenje su bili zbog mua pa ipak utoliko vedi kada bi ona videla devera utivog , ta vie punog potovanja prema njoj. Posle mueve smrti, Adrijana je osetila teskobu i strah pri pomisli da ostaje sama sa njim u toj kudi. Tano da je imala dvoje dece koje je rodila tokom te etiri godine braka ,ali iako je ved bila majka ,nije uspela da prevazie svoju prirodnu deju stidljivost pred deverom. Ova njena stidljivost ,odista nikada ranije nije bila odbojna, ali sada jeste i za to je krivila ljubomornog mua koji ju je pritiskao svojim veoma sumnjiavim i indirektnim nadzorom. ezare Brai, zbog velike brige je tada pozvao njenu majku da doe da bude sa kderkom udovicom. I malo po malo Adrijana, osloboena nepodnoljive muevljeve tiranije, u majinom drutvu, mogla je ako ne u potpunosti da stekne mir, bar da umiri duu. U potpunosti se posvetila brizi o do tada zapostavljenoj deci, dajudi oduka onoj ljubavi i nenosti koje nije mogla da im prui u nesrednom braku. ezare je svake godine nastavljao da jednom meseno putuje po Evropi donosedi poklone pri povratku kako njoj, tako i baki i nedacima o kojima je, poput oca, uvek neno brinuo. Kuda, kada u joj nije bilo mukarca, plaila je ene, pogotovo nodu. U danima njegovog odsustva Adrijani se inilo da tiina, koja se nadvijala nad kudom i postala dublja i mranija, nosi neku nepoznatu, neizvesnu nesredu i sa beskrajnom zbunjenodu bi sluala kripu kotura stare cisterne na vrhu usamljene ulice kojoj je neki nalet vetra tresao ue. Ali da li bi on mogao, to se tie dve ene i dva deteta koji mu u sutini nisu ni pripadali, da se lii te jedine zabave nakon itave godine rada i dosade? Mogao je da se uopte ne brine o njima, da ivi za sebe poto ga je brat spreio da osnuje sopstvenu porodicu , a opet kako da ih ne prihvati? Ako se izuzmu ta kratka putovanja, bio je ptpuno predan kudi i nedacima siroidima.

Vremenom se u Adrijaninomsrcu izgubila svaka alost, deca su joj rasla a ona je uivala u tom njihovom odrastanju pokraj strica. Njena posvedenost njima je bila odved tolika da se udila ako bi se dever ili deca protivili takvoj njenoj prevelikoj brizi za njih. Mislila je da u tome nikada ne moe da se pretera. I na koga je trebalo da misli ako ne na njih ? Smrt njene majke je bio veliki udarac za nju jer je tada ostala uskradena za jedino drutvo. Iako je sa njom nekada priala kao sa sestrom, u majinom drutvu mogla je da se oseti mladom, to je u sutini i bila. Nakon to je majka preminula i kada je ostala sa dvojicom, sada ved mladida jednim od estnaest ,a drugim od etrnaest godina, poela je da se oseda i vidi sebe starom. Prvi znak te dolazede starosti je bio kada je osetila neku nejasnu nelagodnost, neki umor, neku teskobu koja joj je po malo pritiskala jednu stranu lea,a po malo i grudi, nekakav priguen bol koji joj je ponekad obuzimao itavu levu ruku i koji je s vremena na vreme igao i oduzimao dah. Nije se na to nikome poalila, i moda niko nikada ne bi saznao da jednog dana za trpezom nije imala jedan takav iznenadni nalet bola. Pozvali su starog porodinog lekara, koji je jo od poetka bio zabrinut zbog ved poznatih simptoma. Lekareva zabrinutost se jo vie povedala posle dugog i temeljnog pregleda obolele. Problem je bio u pludnoj maramici, ali usled ega ? stari lekar uz pomod jo jednog kolege pokuao je da je opipa kako bi pronaao neki uzrok oboljenja, ali bez uspeha. Zatim, nakon to je primetio neku ovrslinu na lezdama iznad i ispod leve lopatice posavetovao je Braija da odmah odvede snaju u Palermo , jasno nagovetavajudi da strahuje da je moda re o unutranjem tumoru, moda neizleivom. Bilo je nemogude da odmah krenu. Adrijana posle trinaest godina izolovanosti, nije imala odgovarajudu odedu za putovanje i pojavljivanje u javnosti. Bilo je potrebno javiti u Palermo da se treba pobrimuti za njenu odedu i to sa najvedom panjom. Na sve naine je pokuavala da se odupre, uveravajudi sinove i devera da se vie ne oseda toliko loe. Da putuje? Od same pomisli na to podilazili su je marci. I to upravo u vreme kada je ezare obino iao na svoj jednomeseni odmor. Da krene sa njim, uskratila bi mu slobodu, svako zadovoljstvo. Ne, ne to nikako nije elela! A i kako i kome da ostavi decu? Kome da poveri kudu na uvanje? Iznosila je sve ove razloge, ali su je dever i deca sa osmehom razuveravali. ak je govorila i da bi put mogao jo vie da joj nakodi, au stvari mislila : O, dobri Gospode, sada kada vie ne znam ni kako izgledaju ulice, ne bih znala da napravim ak ni jedan korak. Za ime Boga, za ime Boga neka me ostave na miru! Za decu je nastalo pravo veselje kada je iz Palerma stigla odeda zajedno sa eirima. Uli su razdragni u majinu sobu, sa velikim kutijama umotanim u nepromoivo platno, galamedi

viudi da mora to pre da je isproba. eleli su da vide svoju mamicu doteranu onako kako je nikada nisu videli. Toliko su je nagovarali i bili uporni da je na kraju morala da popusti i zadovolji ih. I to su bile crne haljine, za crninu, ali sa velikom vetinom bogato ukraene. Odved neupudena po pitanju mode, neveta, nije znala kako da pone da se oblai. Gde da zakai te silne kukice? A ta, o Boe, tako visoka kragna? A rukavi-frktala je-sada se ovako nose? Za to vreme, iza vrata su se deca nestrpljivo vrzmala: Mama da li si gotova? Jo uvek nisi?

Kao da se mama sa druge strane oblaila za zabavu!nisu vie ni razmiljeli o razlogu zbog kog je ta odeda stigla, i odista ak ni ona nije u tom trenutku razmiljala o tome. Kada se , sva zajapurena i zbunjena pogledala u ogledalo na ormaru, ono to je videla izazvalo je u njoj snano osedanje nalik stidu. Ta haljina, elegantno istiudi njenu siluetu, davala joj je vitkost i izgled devojice. Ved se osedala starom, ali dok je stajala ispred tog ogledala bila je mlada,lepa, druga osoba. Ni govora! Ni govora! Nemogude!- vikala je, okredudi glavu u stranu i zaklanjajudi rukom svoj odraz. Na taj njen uzvik deca su poela jo jae da udaraju u vrata rukama i nogama, da ih guraju, viudi da im otvori da je vide.

Ni govora! Ne! Stidela se. Sebi je izgledala kao prava karikatura. Ne, nikako. Ali, oni su pretili da de sruiti vrata. Morala je da otvori. I deca su isprva ostala zapanjena iznenadnom majinom promenom. Mama je pokuavala da se sakrije od njihovih pogleda ponavljajudi: -Ne, ostavite me! Ni govora! Nemogude! ta vam je? Zar ste poludeli? kada je naiao dever. Oh, za Boga miloga! Pokuala je da pobegne, da se sakrije, kao da ju je on zatekao nagu. Ali deca su je zadrala, pokazujudi je stricu koji se smejao zbog te njene stidljivosti. Ali odlino ti stoji! ree on na kraju uozbiljivi se. Daj da te vidim! Pokuala je da podigne glavu. ini mi se kao da nosim masku... Ma kakvi! Zato tako misli ? Zapravo ti dobro pristaje. Okreni se malo...tako, u stranu...

Posluala ga je, trudedi se da izgleda smirena, ali grudi, lepo istaknute haljinom, su joj se nadimale pri estom uzdisanju koje je odavalo unutranji nemir, podstreknut mirnim i podrobnim promatranjem iskusnog poznavaoca.

Veoma je lepo tako. A eiri ? Izgledaju kao korpe! skoro prestravljeno je uzviknula Adrijana. E da, sada se nose veoma veliki. Kako da ih stavim na glavu? Moradu na drugi nain da se oeljam.

ezare ju je ponovo pogledao, miran i osmehnuvi se, ree: Da, ima veoma bujnu kosu... Da,da lepa mamice! Odmah se oeljaj!- sloili su se sinovi.

Adrijana se na to setno osmehnula: Vidite li na ta me sve primoravate?- ree obradajudi se i deveru.

Polazak je bio odreen za sledede jutro. Sama sa njim! Pratila bi ga na jedno od tih putovanja, o kojima je nekada uznemireno razmiljala. A sada se plaila samo jednog: da de izgledati uznemirena, njemu koji je bio ispred nje, sav posveden ali smiren kao i uvek. Zbog te njegove uroene smirenosti, njena uznemirenost joj se inila nedostojnom i to tako da bi se zbog nje morala zastideti. Kada bi se skoro svesno pretvarala, upravo da se ne stidi I pokazivala se uglaenijom kako ne bi davala drugi razlog tom svom nemiru do same vesti o putovanju I naleta tako udnih osedanja na njenu zatvorenu I stidljivu duu. Taj napor koji je ulagala da nadvlada tu uznemirenost( koja pak, tako iskazana, nije bila za osudu) je pripisivala injenici da nede modi da pokae iznenaenje I uenje u susretu sa stvarima koje vidi po prvi put, pred onim koji je tolike godine strunjak I oduvek bio sam svoj gospodar I kome bi to moglo da zaasmeta. Mogla bi ispasti ak I smena, unjenim godinama zbog svog gotovo deijeg uenja koje joj je gorelo u oima. Primoravala je sebe da zauzda grozniavu udnju iz pogleda I da ne okrede neprestano glavu od jednog sk drugom prozoru, to je bila u iskuenju da uradi kao ne bi propustila nijendu od mnogobrojnih stvari koje je tako u brzini gledala po prvi put. Primoravala se da sakrije uenje, da nadvlada tu znatielju, koja ju je naime odravala budnom, kako bi uz njenu pomod pobedila oamudenost I vrtoglavice izazvane tutnjavom tokova I slikama ograda, drveda I brda pored kojih su jurili. Po prvi put je putovala vozom. Svakog trena, sa svakim okretom tokova imala je utisak da prodire, da ulazi u neki novi, nepoznati svet, koji joj je iznenada ispunjavao duu prividima koji su joj se inili daleko a u stvari bili blizu I sa pogledom na njih davale

osedaj suptilne I neobjanjive kazne: kazne da su oni oduvek postojali sa druge strane I izvan nnjenog bivstvovanja I ak I njene mate, kazna da je ona meu njima kao stranac I u prolazu, I saznanje da bi oni mogli da nastave da ive svoje ivote I bez nje. Eno skromnih kuda u selu: krovovi I prozori I vrata I stepenice I ulice. Ljudi koji su tu iveli su bili kao to je ona bila u svom gradidu tokom tolikih godina, tako zatvorena, na tom komadidu zemlje, sa svojim brigama I navikama : izvan onoga do ega je dosezao pogled, nije postojalo nita za te ljude. Svet je bio samo san : mnogi su se tamo rodili, rasli I umirali, a da nikadda nisu ni videli nita od onoga to je ona gledala na tom svom putovanju, to je bilo tako malo u poreenju sa veliinom sveta,a opet njoj je izgledalo ogromno. Kada bi se okrenula , s vremena na vreme bi se sursrela sa deverovim pogledom i osmehom, koji ju je pitao : - Kako se oseda? Odgovorila bi mu klimanjem glave : - Dobro. Vie puta je dever dolazio da sedne pored nje da bi joj pokazao I imenovao neko daleko selo u kome je ved bio, I one planine pretedeg izgleda , sve oblike velikog reljefa koji se tu nalazio I koji je trebalo da svojom ivodu privue njenu panju. Nije shvatao da su sve stvari, pa ak I najmanje, one koje su za njega bile najobinije, u njoj izazivale itavu pometnju novih osedanja, I da neznake I novine koje joj je davao, umesto da povedaju, u stvari su smanjivale I hladile tu vatrenu, uzburkanu sliku veliine, koju je ona zbunjena, sa onim osedanjem neopisive krivice sama stvarala pri pogledu na taj nepoznati svet. Pri itavoj pometnji osedanja uostalom njegov glas umesto da rasvetli , prouzrokovao je mrani I nasilni zastoj, prepun drhtaja. I tada bi joj se taj osedaj krivice inio jo otriji, razliitiji. Sebi je izgledala slaba u svom neznanju, I to je izazivalo tamnu I gotovo neprijateljsku nelagodnost pri pogledu na sve te stvari, koje joj tada, isuivie kasno za nju, iznenada ispunjavaju oi I ulaze u duu. U Palermu, slededeg dana, izlazedi iz glavne klinike, posle dugog pregleda, dobro je shvatila iz deverovog truda da sakrije duboku zabrinutost, iz izvetaene brige sa kojom je jo jednom zatraio da ga naue kako se koristi prepisani lek I iz naina na koji mu je lekar odgovorio. Dobro je razumela da su joj oni dali smrtnu presudu, I da ta meavina otrova koju treba da uzima oprezno po kap, dva puta dnevno pre obroka, nije nita drugo do prevara iz samilosti ili poslednje priede jedne spore agonije. Pa ipak, im je jo uvek oamudena I zasidena mirisom koji se irio po vazduhu u ordinaciji, izala iz senke stepenica na ulicu, pri zaslepljujudem suncu na zalasku, pod plamenim nebom koje je iz pravca mora delovalo kao ogroman sjajni oblak. I videla je izmeu kola u tom blesku komeanje bune gomile ljudi, lica I odela uarenih od purpurnog odsjaja, igru I blesak svetlosti obojene poput dragog kamenja, odraze izloga, znakova, ogledala u prodavnicama. ivot, ivot, ivot, je bilo sve to je ula I on joj je

prodirao u duu, uzburkanu zbog svih uskomeanih ula koja je gotovo bila u boanskom zanosu. Nije mogla da oseda nikakvu neprijatnost, niti je imala bilo kakve prolazne misli o bliskoj smrti zbog smrti koja je ved postojala u njoj, tako pritajena, ispod leve lopatice, gde je na momente osedala sve otriji bol. Ne, ne, ivot, ivot! Ta zbrka joj je uzbunila duh i gotovo ga podigla sve do grla, gde joj se inilo da je stajao poput kakve stare kazne koja se uzdigla iz dubine njenog bida I uprkos silnoj sredi,na oi su joj zbog toga navirale suze. Nita, nita- rekla je deveru sa osmehom koji joj je ozario suzne oi. ini mi se da sam ne znam Krenimo,krenimo U hotel? Nene Hajmo onda na veeru u restoran Chalet a mare, na trgu Foro Italico? Da li se slae? Da, gde god ti eli. Odlino. Poimo! Posle demo videti etalite na trgu, sluademo muziku Uli su u kola i krenuli u suret tom zaslepljujude blistavom oblaku. Ah ,kako je za nju bilo lepo to vee, u restoranu, na meseini, sa pogledom na onaj osvetljeni trg, preplavljen tutnjavom iskriavih kola, izmeu mirisa algi koji je dolazio sa mora i mirisa cveta narande koji se irio iz vrtova! Tako izgubljenu kao u nadljuskoj omaijanosti, izvestan nemir da sve to to vidi nije stvarno, je spreavao da se u potpunosti prepusti uivanju. Osedala se toliko udaljenom da joj je izgledalo da se odaljila ak I od sebe same,I da je bez sedanja, bez misli, bez svesti u nekoj beskrajnoj snenoj daljini. Ovaj osedaj beskonane daljine se slededeg jutra sve vie pojaavao dok je u kolima prolazila beskrajnim pustim ulicama parka Favorita da bi u jednom odreenom trenutku sa veoma dugim uzdahom uspevala da se vrati iz te daljine i da je izmeri ne remetivi ar i ne kvarivi opijenost tim snom pod suncem, meu tim biljkama koje su takoe izgledale kao utonule u beskrajan san. Okrenula se da pogleda devera, a da to nije elela, i zahvalno mu se osmehnula. Meutim, taj osmeh je ubrzo probudio ivu i istinsku nenost prema sebi samoj osuenoj na smrt, sada kada su joj se pred zapanjenim oima otkrivale mnogobrojne I zadivljujude lepote, jedan ivot koji je i za nju mogao biti takav kao to je za ostala stvorenja koja su tamo ivela. Osetila je da je moda bilo surovo to su je naterali da putuje.