31

Za uporeivanje , neto pitoljske municije poreane po kalibru: 1) .22 LR (5,7x16mm); 8) .38 SPL (9x29mm); 2) .22 WMR (5,7x27mm); 9) .357 SIG (9x21mm); 3) 6,35x16mm; 10) .40 S&W (10xx22mm); 4) 7,62TT (7,62x25mm); 11) 10 AUTO (10x25mm); 5) 7,65x17mm; 12) .44 REM MAG (10,41x33mm); 6) 9mm Luger/Parabellum (9x19mm); 13) .45 ACP (11,48x23mm); 7) 9x23mm; 14) .50 AE (12,7x33mm)

KRITERIJUMI IZBORA MUNICIJE

Sa stanovita efikasnosti municije, kritine komponente ranjavanja su dubina penetracije i veliina rezidualnog kanala. Penetracija mora biti dovoljno duboka da bi doprla do vitalnih organa i prola kroz njih, a veliina rezidualnog kanala, bolje rei veliina iskidanog tkiva na putu prolaska zrna dovoljno velika da obezbedi najvee ranjavanje, konsekventno krvarenje i najbre gaenje funkcije pogoenih organa. Sposobnost penetracije je bitna jer se mora raunati na mogunosti pogotka iz razliitih uglova. Na primer, u bonom pogotku kroz ruku, da bi dolo do srca, zrno mora proi 25 do 30 cm. Sa prednje strane, da bi doprlo do velikih krvnih sudova u zadnjem delu abdomena, zrnu treba 15 do 20 cm. Penetracija se proverava ispitivanjem municije na balistikom elatinu kojim se simulira miino tkivo. Radi unificiranja uslova za dobijanje rezultata, za to se koristi elatin utvrene recepture, uz obaveznu kalibraciju na probojnost (8,5 cm za standardnu BB kuglicu brzine 195 m/s). Po savremenim standardima, u testiranju, municija planirana za onesposobljavanje ljudi mora da ostvari izmeu 30,5 i 45,7 cm (FBI). Da bi se dobili validniji pokazatelji stvarne efikasnosti municije, osim na istom elatinu, testovi se sprovode i u simuliranim uslovima moguih realnih okolnosti (FBI protokol ispitivanja municije). Tako se ispred elatina postavlja, i u njega puca kroz: vie slojeva tano definisanih vrsta tkanina, automobilska stakla, automobilski lim, unutranja vrata stambenih objekata, lake pregradne zidovi. Praenjem uslova i rezultata svakog test-metka (Vo, Vm, dimenzije i oblik oteenja u elatinu, ukupno ponaanje zrna ) dobija se model koji pouzdano definie karakteristike municije.

32

33

Specijalna pitoljska municija u kalibru 9x19mm.

Sposobnost penetracije zavisi od gustine kinetike energije - njenog rasporeda po jedinici povrine poprenog preseka projektila (J/cm2). Kada bi sama penetracija bila uslov efikasnosti municije, ne bi bilo problema. Ovo je lako ostvarti, ak i preko mere, dobrim odnosom kalibra, konstrukcije, mase i brzine jednostavnih zrna, isto olovnih ili FMJ. Nevolja je to ovakva zrna iza sebe ostavljaju relativno male i pravilne rezidualne kanale, esto nedovoljno destruktivne za brzo onesposobljavanje pogoenog. Istovremeno je mala koliina tkivima predate energije, esti su prostreli a da zrna, po izlasku, jo uvek imaju dovoljno brzine pa se smatraju opasnim i za sve koji se mogu nai iza pogoenog. S obzirom da se prekomerna penetracija i njena opasnost po okolinu esto uopteno pominje kao negativan uslov primenljivosti municije, ovde se treba na kratko zaustaviti i ovo trezveno razmotriti. Strah da e zrno proi kroz metu i iza nje povrediti nekog nevinog je opravdan i treba uvek da postoji. Zato se i jednim od optih pravila bezbednosti rukovanja vatrenim orujem skree panju na to. Sa druge strane, statistiki, broj ispaljenih metaka u oruanim sukobima je znaajno vei od broja pogodaka. Znai, mnogo se metaka ispuca, a da metu ne pogode. Prema tome, mnogo je vea opasnost da nekog nevinog pogodi jedno od tih zrna, nego da e ga pogoditi zrno koje je ve pogodilo metu kojoj je bilo namenjeno. Mnogo okolnosti treba da se uklopi da bi se sekundarno pogaanje desilo. Ako se i desi, zrno koje je prolo kroz metu je najee ve deformisano, balistiki nestabilno, umanjene brzine i energije i kao takvo sigurno manje opasno od zrna koje je metu promailo. Situacije u kojima se ovo moe desiti su mogue, ali ne treba da budu premisa u izboru municije. Opasnost neeljenog pogotka ove vrste se uvek moe otkloniti taktikom varijacijom na licu mesta.

34