Elektrostatika

Prve pojave vezane za elektricitet primeene su jo u staroj Grkoj. Sila kojom naelektrisana tela privlae druga tela je elektrina sila, a uzrok ove pojave je elektricitet. Elektrina priroda materije je povezana sa njenom strukturom. Atomi su sastavljeni od masivnih jezgara (protoni i neutroni) i difuznog oblaka pokretnih estica oko njega (elektroni). Elektroni i protoni poseduju potpuno jednaku, ali raznoimenu koliinu naelektrisanja (tzv. elementarno naelektrisanje e). Elektroni su negativno, a protoni pozitivno naelektrisane estice.

e = 1.6022 10 19 C

179

Elektrostatika
Elektroni su nosioci tzv. elementarnog naelektrisanja (e), tj. najmanje ("jedinine") koliine naelektrisanja, a druga naelektrisana tela mogu posedovati samo celobrojan umnoak elementarnog naelektrisanja. Dakle, naelektrisanje je kvantovana veliina. Protoni takoe poseduju elementarnu koliinu naelektrisanja (e), ali pozitivnog. Atomi su elektrino neutralni jer sadre jednak broj protona i elektrona. Ukoliko je naruen njihov odnos, postaju naelektrisani (joni). Naelektrisana su ona tela koja imaju viak ili manjak jedne vrste nosilaca naelektrisanja (elektrona - lake se prenose u odnosu na protone).

180

Elektrostatika
Osim gravitacionog privlaenja, protoni i elektroni trpe dejstvo i elektrine sile. Elektrine sile mogu biti privlane (izmeu raznoimenih naelektrisanja) ili odbojne (izmeu istoimenih naelektrisanja). Izmeu elektrona i protona deluju i druge sile, koje zavise od njihovog relativnog kretanja i koje su odgovorne za pojavu magnetizma. Prema tome, i elektricitet i magnetizam su posledica postojanja naelektrisanja. Elektrina i magnetna sila su neodvojive i zajedno se nazivaju elektromagnetna interakcija.

181

Zakon odranja koliine naelektrisanja

Za vreme bilo kakvog procesa, koliina naelektrisanja izolovanog sistema ostaje konstantna (odrava se).

q
i

= const.

Elementarna naelektrisanja se ne mogu unititi (ili stvoriti) sama od sebe, ve nestajanje (stvaranje) jednog pozitivnog uvek prati nestajanje (stvaranje) i jednog negativnog naelektrisanja. Ne postoji stvaranje naelektrisanja, ve se ono samo prenosi izmeu tela.

182

Elektrostatika
Naelektrisavanje tela se vri na razne naine (trljanjem - trenjem, dodirom sa naelektrisanim telom, zagrevanjem, zraenjem), ime se naruava odnos izmeu protona i elektrona u telu.

Primer naelektrisavanja tela indukcijom.

183

Elektrostatika
Tela koja imaju sposobnost da prenose nosioce naelektrisanja zovu se provodnici, a tela koja ne prenose naelektrisanja su izolatori. Poluprovodnici se nalaze izmeu te dve klase materijala.

184

Kulonov zakon
Prva kvantitativna veza izmeu veliina u elektrostatici opisana je Kulonovim zakonom (1785.) i odnosi se na silu izmeu dva takasta naelektrisanja. Kulonova sila, koja moe biti privlana ili odbojna, u zavisnosti od znaka naelektrisanja, znatno je vea od gravitacione.

F =k

q1 q2 r2

k = 9 109 Nm 2 / C 2
k= 1 40

0 dielektrina konstanta (permitivnost) vakuuma

r F=

1 q1 q2 r r0 2 40 r

Kulonov zakon, strogo uzevi, vai samo za takasta naelektrisanja, a priblino i za sferna tela ili tela zanemarljivih dimenzija u poreenju sa meusobnim rastojanjem.
185

Elektrino polje u vakuumu

Svako naelektrisano telo oko sebe stvara elektrino polje - prostor u kome druga naelektrisana tela oseaju dejstvo datog naelektrisanja. To dejstvo se ispoljava preko sile F.

r r F = q0 E

r r F E= q0

Jaina elektrinog polja E (u [V/m]) u nekoj taki prostora oko naelektrisanja q jednaka je sili po jedinici probnog naelektrisanja (+q0) kojom to naelektrisanje q deluje (privlai ili odbija) probno naelektrisanje +q0.
186

Elektrino polje u vakuumu

Jaina elektrinog polja E u nekoj taki prostora koje potie od takastog naelektrisanja q zavisi od koliine naelektrisanja koje stvara polje oko sebe i od rastojanja r do date take prostora. Smer vektora elektrinog polja E zavisi od znaka naelektrisanja q.

Polje takastog naelektrisanja

r r F 1 q r E= = r 2 0 q0 40 r

E=

1 q 40 r 2
187

Izraunavanje jaine elektrinog polja

Polje sistema takastih naelektrisanja (princip superpozicije) Jaina elektrinog polja E u nekoj taki prostora koje potie od vie (takastih) naelektrisanih tela dobija se kao vektorska suma jaina elektrinih polja koje potiu od pojedinanih izvora elektrine sile:

r r E = Ei =
i

1 4 0

qi r r 2 r0i i i
188

Elektrino polje u vakuumu

Elektrino polje je vektorsko polje - prikazuje se linijama sila u prostoru oko naelektrisanja od kojeg to polje potie. Linije sila imaju smer od pozitivnog ka negativnom naelektrisanju i to odreuje smer polja, kao da izviru iz pozitivnog naelektrisanja, a poniru u negativno naelektrisanje. Tangente na linije sila odreuju pravac polja E u datoj taki prostora.

189

Elektrino polje u vakuumu

Polje elektrinog dipola Polje izmeu istoimenih takastih naelektrisanja

Broj linija sila elektrinog polja koji izvire iz pozitivnog, odnosno uvire u negativno naelektrisanje, zavisi od veliine naelektrisanja. Linije sila elektrinog polja se ne presecaju meusobno.
Polje ploastog kondenzatora
190

Elektrino polje unutar provodnika

Viak naelektrisanja se u provodniku raspodeljuje na povrini, usled odbojnih sila od strane drugih istoimenih naelektrisanja. Jednom uspostavljeno ravnoteno stanje se spontano ne menja. Unutar provodnika je elektrino polje jednako nuli.

U neutralnom provodniku postavljenom u spoljanje elektrino polje na povrinama se nagomilavaju odgovarajua naelektrisanja u kojima se zavravaju linije sila spoljanjeg polja (pod uglom od 90) i ne prodiru u provodnik. Provodnik titi (zaklanja) svako naelektrisanje u sopstvenoj unutranjosti od spoljanjeg polja.

191

Elektrini fluks. Gausova teorema.

U veini sluajeva se u prirodi javljaju pojave vezane ne za pojedinano naelektrisanje i polje koje ono proizvodi, ve za mnotvo (skup) nelektrisanja. Gausova teorema (zakon) opisuje vezu izmeu raspodele naelektrisanja u prostoru i elektrinog polja koje ono proizvodi. Zato se uvodi nova veliina, koja povezuje jainu elektrinog polja E i povrinu S kroz koju prolaze linije sila polja - elektrini fluks .

Elektrini fluks je veliina proporcionalna broju linija sila elektrinog polja koje presecaju povrinu normalnu na njih, tj. proporcionalna je gustini linija sila.

= ES

Jedinica je Nm2/C.

Poto povrina S koju presecaju linije sila elektrinog polja E nije uvek normalna na linije sila, fluks se definie uz uzimanje u obzir ugla koji zaklapaju vektor elektrinog polja E i vektor normale na povrinu S: r r r r 192 = ( E , S ) = E S = ES cos

Elektrini fluks. Gausova teorema.

Elektrini fluks karakterie jainu elektrinog polja ije linije prolaze kroz neku povrinu S, i to preko broja linija sila koje prolaze kroz jedininu povrinu normalnu na pravac linija sila. Ako se takasto naelektrisanje q nalazi u centru sfere poluprenika r, jaina elektrinog polja E u bilo kojoj taki na povrini sfere je:
E= 1 q 1 q 1 q = = 2 2 40 r 4r 0 S 0 ES =

q 0

Gausov zakon za takasto naelektrisanje Veliina ES se naziva elektrini fluks i zavisi samo od koliine naelektrisanja q unutar povri S:

q =ES = 0
193

Elektrini fluks. Gausova teorema.

Dakle, ako je jaina polja E, tanije broj linija sila elektrinog polja po jedinici povrine normalne na pravac polja jednak u svim takama konane povrine, tada je fluks dat izrazom:

= ES

Meutim, ako se jaina polja E menja od take do take date povrine, ili ako povrina nije svuda normalna na pravac polja, izraunavanje fluksa se vri na osnovu integralnog rauna.

194

Elektrini fluks. Gausova teorema.

Ukupan fluks kroz zatvorenu povrinu ne zavisi od oblika povrine. Ako je unutar zatvorene povrine mnotvo takastih naelektrisanja, svako od njih doprinosi ukupnom fluksu: r r d = E dS = EdS cos = ( E cos ) dS
r r = d = E dS
S S

r r 1 = E dS = 0 S

q
i =1

Osnovni zakon elektrostatike - Gausova teorema: Fluks vektora elektrinog polja kroz proizvoljnu zatvorenu povrinu S jednak je algebarskom zbiru naelektrisanja unutar te povrine podeljenom sa 0.

1 = 0

q
i =1

195

Primeri primene Gausove teoreme

Elektrino polje oko naelektrisanog sfernog provodnika - jednako je polju takastog naelektrisanja smetenog u centar sfere Elektrino polje unutar sfere je nula, jer se naelektrisanje uvek rasporeuje po povrini provodnika

q E 4r = 0
2

1 q E= 40 r 2 E=0

r>R r<R
196

Primeri primene Gausove teoreme

Elektrino polje dvaju paralelnih naelektrisanih ploa (sa povrinskom gustinom naelektrisanja )

q S E S = = 0 0 E= 0

197

Elektrini potencijal i elektrina potencijalna energija

Kao to tela imaju potencijalnu energiju u polju sile gravitacije, tako naelektrisana tela imaju potencijalnu energiju u elektrinom polju.
Rad sile elektrinog polja F na pomeranju naelektrisanja q0 u elektrinom polju jednak je razlici potencijalne energije Ep koju to naelektrisanje poseduje u datim takama polja izmeu kojih se pomeranje vri.

A = E p A E pB
Korisno je izraavati rad po jedinici naelektrisanja koje se premeta u polju: Veliine na desnoj strani su elektrine potencijalne energije po jedinici naelektrisanja u datim takama elektrinog polja. To je tzv. elektrini potencijal V (u [V]).

AAB E pA E pB = q0 q0 q0 V= Ep q0
198

Elektrini potencijal i napon

Sila F kojom nepokretno takasto naelektrisanje q deluje na neko drugo takasto naelektrisanje q0:

r F=

1 q q0 r ro 2 40 r

q0

Sila F je centralna sila, a polje centralne sile je konzervativno. Rad na pomeranju naelektrisanja q0 izmeu dve take ne zavisi od oblika putanje, ve samo od poetnog i krajnjeg poloaja. Rad sila u konzervativnom polju se izraava preko promene potencijalne energije:

q q0 1 1 A12 = 40 r1 r2

A12 = E p1 E p 2
199

Elektrini potencijal i napon

Potencijalna energija koju poseduje probno naelektrisanje q0 u datoj taki polja naelektrisanja q data je izrazom:

1 q q0 Ep = 4 0 r

Potencijal elektrinog polja u datoj taki je potencijalna energija koju u toj taki poseduje jedinino pozitivno naelektrisanje. To je karakteristika polja u datoj taki prostora. Potencijal moe biti pozitivan ili negativan.

1 q V= = q0 40 r Ep

Potencijal koji potie od sistema naelektrisanja jednak je algebarskom zbiru potencijala koje stvaraju pojedinana naelektrisanja.

1 V= 40

qi r i =1 i
200

Elektrini potencijal i napon

Naelektrisanje q koje se nalazi u proizvoljnoj taki polja sa potencijalom V, ima potencijalnu energiju: Ep=qV. Rad sila elektrinog polja na premetanju naelektrisanja q izmeu dve take je, prema tome: A12=q(V1V2) tj. srazmeran je razlici potencijala. Ako je A=qV rad potreban da se naelektrisanje q iz date take polja udalji u beskonanost, tada se potencijal u datoj taki elektrinog polja moe definisati kao: rad koji izvre sile polja nad jedininim pozitivnim naelektrisanjem pri njegovom premetanju iz date take u beskonanost.
C r r r r A 1 V = = F dr = E dr q qC

Isti rad je potrebno izvriti nasuprot silama elektrinog polja da bi se pomenuto naelektrisanje prenelo iz beskonanosti u datu taku polja. Jedinica za elektrini potencijal je volt [V]. 201

Elektrini napon
Elektrini napon je razlika potencijala izmeu dve take elektrinog polja:
AAB E pA E pB = q0 q0 q0

U BA VB VA =

AAB q0

Elektrini napon ili razlika potencijala izmeu taaka B i A je rad koji treba izvriti da bi se jedinino pozitivno naelektrisanje premestilo iz take A u taku B. Pozitivno naelektrisanje ubrzava sa mesta vieg potencijala ka mestu nieg potencijala. Taka A je na viem potencijalu od take B, tj. potencijalna energija pozitivnog naelektrisanja je vea u taki A nego u taki B, ako polje vri pozitivan rad na premetanju pozitivnog naelektrisanja iz A u B.

202

Elektrini napon
Razlika potencijala (napon) izmeu dve ravne, paralelne suprotno naelektrisane ploe:

VB VA = E dx = Ed
x1

x2

U AB = Ed
VA > VB U AB > 0

Potencijal pozitivno naelektrisane ploe je vii od potencijala negativne ploe. Linije sila elektrinog polja su usmerene uvek sa mesta vieg ka 203 mestu nieg potencijala.

Kapacitet. Kapacitet izolovanog provodnika.

Dovoenjem naelektrisanja q na metalnu sferu poluprenika r, njen se potencijal promeni od 0 do:

V=

1 q 4 0 r

q = 4 0 rV

Za dovoenje n-puta vee koliine naelektrisanja na izolovani provodnik (kao to je metalna sfera) potrebno je utroiti n-puta vei rad, ime se nputa poveava potencijal provodnika. Naelektrisanje i potencijal svakog izolovanog provodnika su meusobno srazmerni, bez obzira na oblik i veliinu provodnika.

q = CV

q C= V

Veliina C je kapacitet izolovanog provodnika - odnos njegovog naelektrisanja i potencijala. 204

Polarizacija dielektrika
Dielektrici su materijali koji nemaju slobodnih nosilaca anelektrisanja i loi su elektrini provodnici (tj. spadaju u grupu izolatora). Molekuli dielektrika mogu biti polarni i nepolarni. Kod polarnih se centri (teita) pozitivnog i negativnog naelektrisanja ne poklapaju. Veliina polarnosti molekula se meri dipolnim momentom:

r r p = ql

Rezultujui dipolni moment dielektrika kao celine u odsustvu spoljanjeg elektrinog polja je jednak nuli, zbog haotine orijentacije dipola. U elektrinom polju polarni molekuli (permanentni dipoli) tee da zauzmu pravac polja - delimino se orijentiu u pravcu polja. Potpuna orijentacija je nemogua zbog njihovog termikog kretanja.

205

Polarizacija dielektrika
Nepolarni molekuli u odsustvu polja nemaju dipolni moment:

r p=0

U elektrinom polju nepolarni molekuli se polarizuju (teita pozitivnog i negativnog naelektrisanja se razdvajaju) - oni postaju indukovani elektrini dipoli. Istovremeno, oni se potpuno orijentiu u pravcu polja. Bilo da se radi o polarnim ili o nepolarnim molekulima dielektrika, u elektrinom polju on postaje polarisan, a takva pojava se naziva polarizacija dielektrika. Veliina koja karakterie stepen polarizacije dielektrika je dipolni moment jedinine zapremine, tzv. vektor polarizacije dielektrika P:

r r P = 0 E
je dielektrina susceptibilnost ili osetljivost dielektrika.

206

Elektrino polje u dielektriku

Postavljanjem dielektrika u elektrino polje, on se polarizuje i u njemu se uspostavlja depolarizujue polje E' od U 0 = E0 d strane vezanih naelektrisanja. Rezultujue polje u dielektriku je zbir spoljanjeg i unutranjeg.

vektorski skalarno

r r r E = E0 + E E = E0 E

U 0 E0 = U E

U = Ed
207

Elektrino polje u dielektriku

Dakle, za razliku od provodnika, u izolatorima (dielektricima) se elektrino polje ne ponitava (nije jednako nuli).

q C= U

q = const. C0U 0 = CU

Smanjenje razlike potencijala znai poveanje kapaciteta ploastog kondenzatora (sistem dva paralelna ploasta provodnika izmeu kojih je izolator).

C U0 = = r C0 U

Veliina r je relativna dielektrina konstanta i pokazuje koliko se puta povea kapacitet kondenzatora kada se u prostor izmeu ploa unese neki dielektrik u poreenju sa sluajem kada je vakuum izmeu njih.
208

Elektrino polje u dielektriku

Rezultujue polje u dielektriku je:

E0 E= r

(permitivnost) dielektrika.

r je relativna dielektrina konstanta ili dielektrina propustljivost

Ova veliina pokazuje koliko puta oslabi elektrino polje u vakuumu E0 kada se u njega unese dielektrik. Apsolutna dielektrina konstanta:

= 0 r

Relativna dielektrina konstanta pokazuje koliko je puta dielektrina konstanta neke sredine vea od dielektrine konstante vakuuma. Ona predstavlja meru polarizacione sposobnosti dielektrika.

209

Relacije za elektrine veliine u vakuumu i u dielektrinoj sredini

Sila izmeu dva takasta naelektrisanja Jaina elektrinog polja usamljenog takastog naelektrisanja Potencijal u polju usamljenog takastog naelektrisanja Kapacitet usamljenog sfernog provodnika
1 q1 q2 F0 = 40 r 2 1 q1 q2 F0 F= = 2 4 r 0 r r

E0 =

1 q 40 r 2

E=

q E0 1 = 2 4 r 0 r r

V0 =

1 q 40 r

V=

1 q V0 = 4 r 0 r r

C0 = 4 0 r

C = 4 r 0 r = r C0
210

Kondenzator i kapacitet kondenzatora

Potencijal naelektrisanog provodnika zavisi osim od sopstvenog naelektrisanja i od delovanja naelektrisanja od strane okolnih tela. Specijalni sluaj - sistem od dva provodnika na bliskom meusobnom rastojanju naelektrisana jednakim koliinama naelektrisanja suprotnog znaka (+q i q) - kondenzator. Provodnik sa pozitivnim naelektrisanjem je na viem potencijalu od provodnika sa negativnim naelektrisanjem. Naelektrisanje q i razlika potencijala U su u meusobnoj zavisnosti:

q = CU

C=

q q = V1 V2 U
211

Veliina C je kapacitet kondenzatora - odnos njegovog naelektrisanja i razlike potencijala.

Kondenzatori
Kapacitet kondenzatora je karakteristika njegove konstrukcije (zavisi od dimenzija obloga, od debljine i vrste dielektrinog materijala izmeu njih), a moe se izraunati preko odnosa naelektrisanja i razlike potencijala izmeu obloga kondenzatora. Ploasti, sferni, cilindrini,
Ploasti kondenzator:

E0 =

q = 0 0 S q C0 = U0

S C0 = 0 d S C = r 0 d
212

U 0 = E0 d

Vezivanje kondenzatora
Serijski vezani kondenzatori

q1 = q2 = L q U = U1 + U 2 + L

1 q 1 q q U= + + L = q + C C + L = C C1 C2 2 s 1
1 1 1 = + +L C s C1 C2

213

Vezivanje kondenzatora
Paralelno vezani kondenzatori

q = q1 + q2 + L U1 = U 2 = L U

q = UC1 + UC2 + L = U (C1 + C2 + L) = UC p

C p = C1 + C2 + L

214

Energija napunjenog kondenzatora

Proces punjenja kondenzatora je prenos naelektrisanja sa obloge nieg na oblogu vieg potencijala, pri emu se stalno menja potencijalna razlika u izmeu obloga. U tom procesu je potrebno uloiti izvesni rad, koji je jednak poveanju potencijalne energije elektrinog polja.
q A = udq = dq C 0 0
q q

q 2 CU 2 Ep = = W 2C 2

Energija napunjenog kondenzatora W, odnosno energija uskladitena u kondenzatoru zavisi od potencijalne razlike U uspostavljene izmeu obloga kondenzatora (tj. koliine naelektrisanja na njima) i od kapaciteta C kondenzatora.

215

Energija elektrinog polja

Energija dela praznog prostora u kojem deluju sile izmeu naelektrisanja (sile elektrinog polja) je energija elektrinog polja. U sluaju napunjenog kondenzatora kapaciteta C izmeu ijih obloga je potencijalna razlika U i homogeno elektrino polje E, energija tog polja se dobija iz: 2 2 1 CU U U W= = E Sd = V = 0 Sd 2 2 d d Energija po jedinici zapremine - gustina energije elektrinog polja: Gustina energije uskladitene u kondenzatoru je funkcija jaine elektrinog polja uspostavljenog izmeu obloga i dielektrinih osobina materijala izmeu njih Dovoenjem naelektrisanja na obloge kondenzatora, tj. uspostavljanjem razlike potencijala U i elektrinog polja E, u njemu se skladiti energija.

w=

W 1 = 0 E 2 V 2

1 w = 0 r E 2 2
216