Ispravan metod delanja Isusove molitve

Sveti Ignjatije Brjancaninov

Smatram za svoju obavezu da ovde izlozim, po meri naseg oskudnog znanja i oskudnog
iskustva, ucenje Svetih Otaca o opitnom delanju molitve Isusove, uz jasno oznacavanje toga
koji nacin bavljenja molitvom i koji oblik umne i srdacne molitve odgovara svim hriscanima
bez izuzetka i monasima pocetnicima, a koji nacin delanja je svojstven onima koji su
uznapredovali i koji su u to stanje uzvedeni blagonaklonoscu i blagodacu Bozijom.
Bez ikakve sumnje, prvo mesto medju svim nacinima treba da se da onome koji
predlaze sveti Jovan Lestvicnik, kao posebno lakom, potpuno bezbednom, nuznom i cak
neophodnom za delotvornost molitve, odgovarajucem za sve hriscane koji blagocestivo
zive i traze spasenje - i za mirjane i za monahe.
Veliki nastavnik monaha dva puta govori o tome nacinu u svojoj Lestvici koja uzvodi sa
zemlje na nebo: u Pouci o poslusanju i u Pouci o molitvi. Vec i to sto on svoj nacin izlaze na
mestu gde se govori o poslusanju monaha u opstezicu, ocigledno pokazuje da je taj nacin
namenjen monasima pocetnicima. Opis toga nacina ponavlja se u odvojenom, opsirnom
ucenju o molitvi, posle pouke za bezmolvnike, dakle - ponavlja se za uznapredovale
monahe; ovo ocigledno pokazuje da je taj nacin dobar i za bezmolvnike, za uznapredovale
monahe. Ponavljamo, najveca vrednost ovog nacina sastoji se u tome sto je on, uz sve svoje
prednosti, potpuno bezopasan.
U Pouci o molitvi sveti Jovan Lestvicnik kaze: "Bori se da vracas svoju misao u reci
molitve, ili bolje - da je zakljucas u njih. Ako se usled tvoje detinje slabosti desi da se tvoja
misao umori i padne, uvedi je ponovo u reci molitve. Nepostojanost je svojstvena ljudskom
umu. Ali, Onaj Koji sve moze da ucvrsti, moze i um nas da nacini postojanim. Ako se istrajno
podvizavas, doci ce i k tebi Onaj Koji odredjuje granice moru ljudskog uma, i reci ce mu u
molitvi tvojoj: Doci ces dovde i dalje neces preci (Jov. 38,11).
Duh je nemoguce svezati. Gde je pak Sazdatelj Duha, sve ukazuje potcinjavanje.
Pocetak molitve sastoji se u tome da se pomisli koje pristupaju odbiju kratkim recima istog
trenutka kad se pojave. Sredina je u tome da um prebiva samo u onome sto se molitvom
govori ili misli. Savrsenstvo molitve je otimanje uma ka Gospodu".
U Pouci o poslusanju sveti Jovan veli: "Neprestano se bori sa mislju, vracajuci je k sebi
kada se udalji: Bog od poslusnika ne zahteva nepomicnu molitvu. Ne tuguj kada si
potkradan, nego budi miran, postojano vracajuci um ka sebi". Ovde je dat nacin pazljive
molitve, i naglas i samo umom. U pazljivoj molitvi ne moze da ne uzme ucesce i srce, kako
je rekao prepodobni Marko: "Um koji se moli bez rasejanosti, ogranicava srce".
Dakle, onaj ko se bude molio na nacin koji predlaze sveti Jovan Lestvicnik, molice se i
ustima, i umom, i srcem; kada uznapreduje, zadobice umnu i srdacnu molitvu, i privuci ce
k sebi Bozansku blagodat, kao sto se vidi iz navedenih reci velikog nastavnika monaha.
Sta pozeleti vise od toga? Nista.
 Kakva prelest moze da se pojavi uz takav nacin bavljenja molitvom? Jedino
odvlacenje u rasejanost - sasvim ocigledna pogreska, neizbezna za pocetnike, koja moze
brzo da se izleci kroz vracanje misli u reci, i da u svoje vreme bude unistena miloscu i
pomocu Bozijom, uz postojani podvig.
Opit ce brzo pokazati kako je uz upotrebu metoda potrebno da se, narocito spocetka,
reci proiznose sasvim sporo, da bi um mogao da se smesta u reci kao u forme; ovo se ne
moze postici brzim citanjem. Metod svetog Jovana veoma je pogodan i za
bavljenjemolitvom Isusovom i za citanje molitvenog pravila u keliji, cak i za citanje Svetog
Pisma i svetootackih knjiga. Na ovaj metod treba se naviknuti, kao da se srice po
slogovima - tako polako. Onaj ko se naucio tome metodu zadobio je molitvu usnu, umnu i
srdacnu, svojstvenu svakome ko vodi delatan zivot.
Svestenomonah Dorotej, nas zemljak, veliki nastavnik duhovnog podviga koji se po
ugledu priblizio svetom Isaku Sirijskom, savetuje onome ko se uci molitvi Isusovoj da je
isprva proiznosi naglas. On kaze da molitva naglas sama po sebi prelazi u umnu.
"Od mnogo molitve naglas - kaze ovaj svestenomonah - proistice umna molitva, a od
umne molitve pojavljuje se srdacna. Isusovu molitvu ne treba proiznositi glasno, nego
tiho, tako da je cujes samo ti".
Prilikom narocito snaznog delovanja rasejanosti, tuge, uninija i lenjosti veoma je
korisno da se molitva Isusova savrsava naglas: na glasnu molitvu Isusovu dusa malo-
pomalo biva podstaknuta usled teskog duhovnog sna u koji je obicno guraju tuga i uninije.
Veoma je korisno da se molitva Isusova savrsava naglas prilikom pojacanog nasrtaja
pomisli i mastanja koja dolaze od.tedesne zelje i gneva, kada se usled njihovog dejstva
raspali i prokljuca krv, kada se srcu oduzmu mir i tisina, kada se um pokoleba i oslabi, i
kao da bude oboren i svezan od strane mnostva nepotrebnih pomisli i mastanja: vazdusni
knezovi zla - cije se prisustvo ne vidi telesnim ocima, ali se u dusi poznaje po dejstvu koje
oni na nju vrse - kad cuju za njih grozno ime Gospoda Isusa dolaze u nedoumicu i zabunu,
plase se i brzo odstupaju od duse.
Metod koji predlaze svestenomonah Dorotej je veoma jednostavan i lak. Njega treba
sjediniti sa metodom svetog Jovana Lestvicnika, to jest molitvu Isusovu proiznositi naglas,
tako da je cujes samo ti, bez zurbe, zakljucavajuci um u reci molitve: zakljucavanje uma u
reci molitve zavestava i sam avva Dorotej.
Mehanizam svetog Jovana Lestvicnika neophodno je zadrzati i uz metod koji izlaze
prepodobni Nil Sorski u prvom Slovu svoga Predanja ili Ustava skitskog. Prepodobni Nil je
svoj metod pozajmio od grcih otaca - Simeona Novog Bogoslova i Grigorija Sinaita - i
donekle ga uprostio.
Sveti Nil govori o zadrzavanju daha, o cemu su govorili i ovi sveti, to jest da se ne dise
brzo: "i opit ce brzo nauciti da je to veoma korisno za sabiranje uma".
Neki, koji taj mehanizam ne shvataju i preuvelicavaju njegov znacaj, preteranim
zadrzavanjem disanja povredjuju pluca i ujedno usvajanjem nepravilnog shvatanja nanose
stetu dusi. Svaka vatrenost i preterano naprezanjesluzi kao prepreka napredovanju u
molitvi, koja se razvija jedino u narucju mirnog, tihog i poboznog raspolozenja duse i tela.
"Sve sto je neumereno - od demona je" -govorio je Pimen Veliki.