Serafim Rouz

ŽIVLjENjE IZVAN RAJA

(Post. 4: 1 – 6: 5)
U prethodnom poglavlju govorili smo o Adamovom izgnanstvu sa tacke gledista Raja. Sada cemo
videti kuda je otisao. Sa cetvrtim poglavljem Knjige Postanja pocinje zemaljski zivot kakav nam je
poznat i sada ali koji se, kako cemo videti, po mnogo cemu i razlikuje od naseg sadasnjeg zivota.
Za razliku od prva tri poglavlja Knjige Postanja, za koje postoji obilje svetootackih tumacenja, za
poslednja poglavlja ima ih samo nekoliko. Uglavnom cemo se oslanjati na Tumacenja Knjige
Postanja svetih Jovana Zlatoustog i Jefrema Sirijskog. Na Zapadu postoje i Tumacenja blazenog
Avgustina koja nisam video, kao i nekolicina drugih.
U cetvrtom i narednim poglavljima uglavnom cemo pratiti grcki tekst (Septuagintu) Knjige
Postanja, koja se unekoliko razlikuje od Biblije kralja X ejmsa, prevedene sa jevrejskog.
1. Adamovo izgnanstvo
Cetvrto poglavlje pocinje Adamovim izgnanstvom. Gde je Adam proteran? U grckom tekstu Knjige
Postanja citamo: I izgna Adama, i nastani ga nasuprot Raju naslade (Post. 3; 23).
Buduci da je Raj, kao sto smo videli, stvarno mesto, tako je i zemlja gde je Adam izbacen bila
stvarno mesto, nedaleko od Raja. U 2. poglavlju Knjige Postanja (st. 7 – 8) videli smo da je Adam
stvoren od zemlje a zatim uveden u Raj, tako da je sada bio izgnan na mesto gde je i stvoren. Sveti
Oci su iznenadjujuce "geograficni" u pogledu ovog mesta, za koje su smatrali da se nalazi u blizini
Raja, pa cak i u njegovom vidokrugu, nudeci duhovne pogodnosti koje ce za poznije covecanstvo
biti izgubljene. Sveti Jefrem Sirijski pise:
"Kad je Adam sagresio, Bog ga je izgnao iz Raja, ali mu je On u Svojoj dobroti dao da obitava
izvan granica Raja, u dolini pored Raja. Medjutim, ljudi su i tu gresili, i zbog toga su bili rasejani...
Porodica dvojice brace se razdvojila: Kain je otisao i poceo da zivi u zemlji Naidskoj, nize od mesta
u kojima su zivele Sitova i Enohova porodica. Medjutim, potomci onih koji su ziveli gore i bili
nazivani sinovima Bozijim napustili su svoju zemlju, sisli dole i stupili u brak sa kcerima ljudskim,
kcerima onih sto su ziveli dole."1)
Ovoj temi vraticemo se ponovo kad budemo govorili o sestom poglavlju Knjige Postanja. Sada
cemo primetiti samo to da se Adamovo stanje izvan Raja – koje je potrajalo do kraja njegovog
dugog zivota, a u kakvom su verovatno ziveli i njegovi potomci do potopa – u velikoj meri
razlikovalo od stanja u kakvom se danas nalazi palo covecanstvo. Mi cemo tokom ovog kursa
ispitati neke od fizickih karakteristika te razlike. Ovde cemo istaci samo duhovnu korist od
obitavanja u neposrednoj blizini Raja, od mogucnosti da se jos uvek vidi mesto i stanje od kojeg je
covek otpao i u koje je prizvan da se vrati. Sveti Jovan Zlatousti pise:
"Cak i u slucaju da je pogled na Raj izazivao u Adamu nepodnosljiv bol, on mu je istovremeno
doneo i veliku korist: stalni pogled na Raj posluzio je ozaloscenome kao upozorenje za buducnost,
kako ne bi ponovo pao u isti prestup."2)
Videvsi da je Raj jos uvek tamo, Adam je na neki nacin jos uvek blizak Bogu; on ni priblizno nije
bio onako daleko od Boga koliko ce to covecanstvo kasnije postati. Osim toga, on je duhovno
mogao da sagleda i da vidi sta je izgubio. Prema tome, mozete da pretpostavite da je Adam bio u
stanju pokajanja i podviga. On je jednom pao i bio lisen svog prvobitnog stanja: gledajuci Raj koji
je izgubio, trebalo je da sada bude manje iskusavan.
Ovo ucenje izlozeno je i u bogosluzenju Pravoslavne crkve na Nedelju prastanja, kada se
pravoslavnim hriscanima, kao nadahnuce za pokajanje i kao priprema za stupanje u podvig Velikog
posta, daje izobrazenje Adama koji sedi izvan Raja i posmatra ono sto je izgubio:
"Adam sedjase ispred Raja i, oplakujuci svoju golotinju, jecase: "Avaj meni, zlobnom prevarom
bejah nagovoren i zaveden, i sad sam izgnan iz slave..." ("Slava" na "Gospodi vozvah")3)
2. Kain i Avelj
4: 1 Nakon toga pozna Adam Evu, zenu svoju, i ona zatrudne, i rodi Kaina, i rece: dobih coveka od
Gospoda. I rodi opet brata njegovog Avelja.
(Ime "Kain" znaci "dobijeni").
Cetvrto poglavlje pocinje prvom pricom o zivljenju nakon pada, kada je Adam ziveo u svom novom
obitavalistu: pricom o Kainu i Avelju.
Ovde vidimo prvu razliku izmedju zivljenja Adama i Eve u Raju i zivljenja izvan Raja: bracni zivot
i radjanje dece zapoceli su tek nakon njihovog progonstva. Kao sto smo videli, Sveti Oci su vrlo
odredjeni u tvrdnji da je Eva pre pada bila devstvenica. Sveti Jovan Zlatousti o tome pise: "Nakon
neposlusanja i nakon izgnanstva iz Raja, zapoceo je bracni zivot. Pre svog neposlusanja, prvi ljudi
su ziveli kao angeli i nije bilo ni govora o polnom opstenju."4)
Razume se da ustanovljenje braka nije zbog ovoga liseno casti i blagoslova Bozijeg. To jednostavno
pokazuje da Adamovo prvobitno stanje nije bio bracni zivot kakav mi poznajemo. Prvobitno stanje
bilo je slicno stanju u koje cemo se vratiti, kad se nece ni zeniti ni udavati (v. Mt. 22; 30) i kad ce
svi biti u stanju devstvenosti.
Sveti Oci postavljaju pitanje: kako bi se deca radjala da Adam nije pao? Oni odgovaraju da bi se
deca radjala na nacin koji je poznat Bogu a ne na nacin koji je poznat nama i koji je, kako o tome
raspravlja sveti Grigorije Nisijski, povezan s nasom palom, zivotinjskom prirodom. Taj nacin (nacin
polnog razmnozavanja) nece postojati u buducem Raju, kao sto nije postojao ni u onom
prvobitnom.
4: 2 – 5 I Avelj posta pastir a Kain ratar. A posle nekog vremena dogodi se da Kain prinese Gospodu
prinos (zrtvu) od roda zemaljskog. A Avelj prinese od prvina stada svojega i od njihove pretiline. I
Gospod pogleda na Avelja i na njegov prinos (zrtvu), a na Kaina i na njegov prinos ne pogleda. Zato
se Kain rasrdi veoma, i lice mu se promeni.
Odakle Kainu i Avelju ideja o zrtvoprinosenju? Sveti Oci kazu da je ideja o zrtvoprinosenju Bogu,
odnosno, o tome da Mu se vrate najbolje ovozemaljske stvari, usadjena u covekovu svest jos od
samog pocetka njegovog postojanja. Bog je stvorio ljude da bi Mu sluzili i zbog toga je prvo o
cemu su razmisljali bilo da Mu u znak zahvalnosti prinesu ono sto su imali.
Zbog cega je Bog blagonaklono pogledao na Aveljevu a ne na Kainovu zrtvu? Da li je On imao
miljenike? Cak i iz ovog oskudnog teksta vidimo da je Avelj prineo Bogu najbolje sto je imao,
odnosno "prvinu i pretilinu" od svog stada, dok je Kain prineo samo nesto plodova od "roda
zemaljskog", ne mareci da prinese najbolje sto je imao. On je imao ideju zrtve, ali je imao sledeci
stav: "Evo, prinecu nesto od onoga sto imam!" To za njega nije imalo poseban znacaj, dok se Avelj
pobrinuo da prinese najbolje sto je imao. Zrtvoprinosenje je bilo u Kainovoj prirodi, ali joj on (tj.
svojoj prirodi) nije dodao i zelju svog srca da pokaze blagodarnost. Za razliku od njega, Avelj je to
ucinio. Zbog toga je Bogu bila ugodna Aveljeva, a ne Kainova zrtva. ?
Sveti Jefrem pise: "On je prineo zrtvu od najodabranijeg, a Kain bez odabiranja. Avelj je odabrao i
prineo prvinu i pretilinu, dok je Kain prineo ili klasje ili zajedno s njim plodove kojih je bilo u to
vreme. Iako je njegovo zrtvoprinosenje bilo siromasnije nego (zrtvoprinosenje) njegovog brata, da
ga nije prineo s nipodastavanjem i njegovo prinosenje bila bi ugodno kao i ono sto ga je ponudio
njegov brat... On to, medjutim, nije ucinio, iako je bilo lako da to ucini. Nije se pobrinuo za najbolje
klasje ili za najbolje plodove. U dusi onoga koji je zrtvu prinosio nije bilo ljubavi za Onoga Koji
zrtvu prima i buduci da je zrtvu prineo s nipodastavanjem, Bog ju je odbio."5)
Kain se nije rasrdio samo zbog toga sto je njegova zrtva odbijena, nego i zbog duboke strasti koja se
ovde prvi put pokazala u ljudskoj istoriji: zbog zavisti. Sveti Jovan Zlatousti o ovom odlomku kaze:
"Njegova sr x ba proistekla je iz dva razloga: ne samo zbog cinjenice da je on sam bio odbijen, nego
i zbog cinjenice da je dar njegovog brata bio prihvacen."6)
Sveti Jefrem ukazuje da se Bozje prihvatanje Aveljevog dara potvrdilo vatrom koja je sisla sa
nebesa da bi ga spalila, dok Kainova zrtva nije bila spaljena.7)
Medjutim, ovde se ponovo pokazuje milost Bozija. Kao sto je dosao kod Adama kad je ovaj
sagresio i upitao ga: Gde si, dajuci mu time priliku da se pokaje, Bog je sada dosao kod Kaina
nudeci mu istu pogodnost.
4: 6 – 7 Tada rece Gospod Kainu: Sto se srdis? Sto ti se lice promeni? Neces li biti mio kad dobro
cinis? A kad ne cinis dobro greh je na vratima. Volja je njegova pod tvojom vlascu, jer ti si mu
stariji.
O ovim stihovima sveti Jovan Zlatousti kaze: "Pogledaj ovo neiskazivo snishodjenje briznosti! Bog
je video da je Kain, da tako kazemo, obuzet strascu zavisti; medjutim, pogledaj kako On u Svojoj
blagosti primenjuje na njega odgovarajuce iscelenje, kao da ga istog casa podize i ne dopusta da se
utopi... Bog mu kaze: 'Buduci da si pogresio, smiri se i uspokoji svoje pomisli, oslobodi se naleta
talasa koji opkoljavaju tvoju dusu, umiri svoju pometnju da svom grehu ne bi dodao i greh koji ce
biti mnogo ozbiljniji...' Bog je unapred znao da ce Kain ustati na svog brata i ovim recima ga je
upozoravao... Zeleo je da ublazi Kainovu jarost i svirepost i da ga spreci da ustane na brata. Videvsi
kretanja njegovog uma i znajuci za surovost njegove ubilacke namere, Bog je zeleo da omeksa
njegovo srce i da primiri njegov um. Iz tog razloga mu potcinjava brata i ne oduzima mu vlast nad
njim. Medjutim, cak ni od takve brige ni od takvog postupka Kain nije imao koristi. Takva je razlika
u unutrasnjem raspolozenju (Kaina i Avelja)! Takva je sila zla!"8)
Tu istu pojavu vidimo i danas, kao sto je vidimo i u celokupnoj ljudskoj istoriji: Bog kaznjava tek
nakon sto ljudima da priliku da se pokaju i da se promene.
4: 8 Posle govorase Kain s Aveljem, bratom svojim, ali kad behu u polju, skoci Kain na Avelja,
brata svoga, i ubi ga.
U prvim poglavljima knjige Postanja vidimo pocetke svega sto ce se kasnije ponavljati kroz ljudsku
istoriju. Ovde vidimo prvo ubistvo, i to ubistvo rodjenog brata. ?
I ovde se, kao i u slucaju Adamovog pada, najpre pokazuje Bozije nastojanje da se krivac pokaje, da
bi se zatim pokazala Njegova milost cak i kad nema pokajanja.
4: 9 – 16 Tada rece Gospod Kainu: Gde ti je brat Avelj? A on odgovori: Ne znam! Zar sam ja cuvar
brata svojega? A Bog rece: Sta ucini! Glas krvi brata tvojega vice sa zemlje k Meni! I sada, da si
proklet na zemlji, koja je otvorila usta svoja da primi krv brata tvojega iz ruke tvoje. Kad zemlju
obradis, nece ti vise davati blaga svojega. Bices potukac i begunac na zemlji. A Kain rece Gospodu:
krivica je moja velika da mi se ne moze oprostiti. Evo me teras danas iz ove zemlje da se krijem
ispred Tebe, i da se skitam i potucam po zemlji, pa ce me ubiti ko me udesi (sretne). A Gospod mu
rece: za to, ko ubije Kaina, sedam ce se puta pokajati. I nacini Gospod znak na Kainu da ga ne ubije
ko ga udesi (sretne). I otide Kain ispred Gospoda, i naseli se u zemlji Naidskoj, na istoku prema
Edemu.
O ovome sveti Jefrem kaze: "Bog se pojavljuje pred njim bez gneva, tako da bi, ukoliko se pokaje,
molitva sa njegovih usana sprala greh bratoubistva pocinjen njegovim rukama, ali da, ako se ne
pokaje, na njega bude nalozena teska kazna, kao sto zlocinci i zasluzuju. Kain je, medjutim, umesto
pokajanjem ispunjen negodovanjem i Sveznajucem, Koji ga pita za brata ne bi li Kaina privukao k
Sebi, ovaj gnevno odgovara: Ne znam! Zar sam ja cuvar brata svojega?"9)
Sveti Jovan Zlatousti naglasava razliku izmedju prokletstva izrecenog Adamu i onog koje je
izreceno Kainu: "Koliko je taj greh (Kainov) bio veci nego prestupanje Prvostvorenog (Adama) vidi
se i u razlici medju prokletstvima. Tamo (Gospod) kaze: Zemlja neka je prokleta zbog tebe i izliva
prokletstvo na zemlju, pokazujuci brigu za coveka... ovde, medjutim... buduci da je to neoprostiv
zlocin, prokletstvu je izlozen sam pocinilac (zlocina): neka si proklet na zemlji. On (Kain) gotovo
da je postupao kao zmija, koja je posluzila kao orudje djavoljeg plana. I kao sto je ona prevarom
uvela smrt, tako je i on, prevarivsi brata i izvodeci ga u polje, naoruzao svoje ruke protiv njega i
pocinio ubistvo. I kao sto je Gospod rekao zmiji: Da si prokleta mimo svih zveri poljskih (Post. 3;
15), tako je rekao i Kainu, jer je i on postupio na slican nacin."10)
Nakon toga, Kain je konacno priznao svoju krivicu, ali je bilo kasno. Sveti Jovan Zlatousti kaze:
"On je ispovedio (svoj greh), i ispovedio ga je s velikom tacnoscu. Medjutim, od toga vise nije bilo
nikakve koristi, jer ga je ispovedio u pogresno vreme. Trebalo je da ga ispovedi pravovremeno,
kako bi Sudiju priklonio ka milosrdju."11)
Ovde bi trebalo dodati da je njegovo ispovedanje u vecoj meri bilo priznavanje krivice nego
nagovestaj pokajanja. On je zalio, ali se nije pokajao za svoj greh, sto je sve do dana danasnjeg vrlo
uobicajena pojava medju ljudima.
Kain je, dakle, otisao da zivi u zemlji Naidskoj, nizoj oblasti koja, medjutim, jos uvek nije bila
daleko od Raja. U tom periodu ljudske istorije, geografsko sirenje stanovnistva jos uvek je bilo
veoma ograniceno. Kako tvrdi sveti Jefrem, od tada pa nadalje nije vise bilo bracnih veza izmedju
Kainovih potomaka i ostale Adamove dece.12) Na Kaina je stavljen znak da bi time njegovi rodjaci
bili spreceni da mu se osvete.13) Na taj nacin se izdvajaju dve paralelne linije ljudskog roda: jedni
su bili istinski sledbenici Boziji a drugi otpadnici od Njega ili, kako je to kasnije opisao blazeni
Avgustin, bila je to drzava Bozija i drzava ljudska.
4: 17 – 22 I pozna Kain zenu svoju, a ona zatrudne i rodi Enoha. I sazida grad, i prozva ga po imenu
sina svojega, Enoh. A Enohu se rodi Gaidad, a Gaidad rodi Maleleila, a Maleleilo rodi Matusala, a
Matusal rodi Lameha. I uze Lameh dve zene, jednoj bese ime Ada a drugoj Sela. I Ada rodi Jovila;
od njega se narodise koji zive po satorima i stoku pasu. A bratu njegovom bese ime Juval; od njega
se izrodise gudaci i sviraci. A i Sela rodi Tovela, koji bese vest kovati svasta od bakra i gvozdja; a
sestra Tovelu bese Noema.
Odakle je dosla Kainova zena? Ona je dosla od kceri Adamovih. Adam je jedini od kojeg su svi
potekli. Knjiga Postanja pominje kao njegovu decu samo Kaina, Avelja i Sita, ali oni su bili samo
najstariji; on je imao jos mnogo dece. Kasnije, u Knjizi Postanja 5; 4 – 5, citamo da je nakon
Sitovog rodjenja poziveo jos sedam stotina godina "radjajuci sinove i kceri". Adamu je data
zapovest da radja i da se mnozi, a on je poziveo devetsto trideset godina. Prema tome, morao je
imati na stotine dece.
Ovo nas dovodi do sledeceg pitanja: "Kako to da je Kain mogao da ozeni svoju rodjenu sestru? Zar
to nije protivno zakonima Pravoslavne crkve?" To se, naravno, desavalo na pocetku vremena, i tada
je postojao drugaciji zakon; oni nisu ziveli pod zakonom pod kakvim mi danas zivimo. ? U to doba,
ljudi su ziveli devetsto godina. Ocigledno da je covecanstvo tada, cak i u fizickom pogledu, bilo
sasvim drugacije od onog koje danas znamo.
U Knjizi Postanja, 4: 17 – 22, vidimo zacetke civilizacije kakvu poznajemo: prvi grad, prvi zanati,
prve umetnosti. Ocigledno je da nam ovde nije dato nista drugo do nagovestaj onoga sto se
dogadjalo, ali i to je dovoljno da nam stvori predstavu koja je sasvim drugacija od one kakvu nam
predstavlja evolucioni stav o covekovom poreklu. Prema biblijskom stanovistu, ono sto se naziva
"naprednim" karakteristikama civilizacije pojavljuje se na samom pocetku, i prvi grad osnovao je
sin prvog coveka. Nista nije receno o svetskom stanovnistvu u Adamovom narastaju, ali je
ocigledno da su, zbog dugog zivota prvih patrijaraha i Bozije zapovesti da se radjaju i da se mnoze,
posle nekoliko prvih generacija morale postojati mnoge hiljade ako ne i milioni ljudi.
(Racionalisticki usmereni biblijski naucnici, koji pocetke coveka vide u primitivnim pecinskim
ljudima kamenog doba, poricu cak i samo postojanje Kaina i Avelja kao istorijskih licnosti. Za njih
je to samo moralna prica.)
Lameh je prvi covek za kojeg je receno da je imao dve zene. Ocigledno da je ovaj obicaj, koji ce
nakon potopa postati ucestaliji, u doba prvih patrijaraha smatran za retkost.
4: 23 – 24 I rece Lameh svojim zenama, Adi i Seli: cujte glas moj, zene Lamehove, poslusajte reci
moje. Ubicu coveka za ranu svoju i mladica za masnicu svoju. Kad ce se Kain osvetiti sedam puta,
Lameh ce sedamdeset sedam puta.
Ovaj odlomak je tumacen na razlicite nacine, ali najjednostavnije objasnjenje daje sveti Jovan
Zlatousti: on kaze da to ukazuje na glas savesti u Lamehu, koji otvoreno ispoveda svoj greh i smatra
sebe dostojnim vece kazne nego Kain (jer on vec bese video Kainovu kaznu za zlocin ubistva).14)
4: 25 – 26 A Adam opet pozna zenu svoju, i ona rodi sina, i dade mu ime Sit jer mi, rece, dade Bog
sina za Avelja, kojeg ubi Kain. I Situ se rodi sin, kojemu dade ime Enos. Tada se poce prizivati ime
Gospodnje.
Tekst se ovde vraca glavnoj liniji koja potice od Adama (kroz kojega se moze pratiti Spasiteljeva
genealogija). Sit znaci "zamena".
Sto se tice 26. stiha, on ocigledno ukazuje na pocetke ustanovljenog bogosluzenja, koje se vezuje za
Enosovo ime. Upravo zbog toga se Sitovi potomci u 6. poglavlju nazivaju "sinovima Bozijim".
3. Genealogija od Adama preko Sita do Noja ?
5: 1 – 21 Ovo je knjiga ljudskog roda. Kad u onaj dan Bog stvori Adama, po obrazu Bozijem stvori
ga. Musko i zensko stvori ih, i blagoslovi ih, i nazva coveka Adam, kad behu stvoreni. I pozive
Adam dvesta trideset godina, i rodi sina po liku i obrazu svome, i dade mu ime Sit. A dani Adamovi,
koje je poziveo posle Sitovog rodjenja, jesu sedam stotina godina, i radjao je sinove i kceri. Tako
pozive Adam svega devet stotina i trideset godina, i umre. A Sit pozive dve stotine i pet godina i
rodi Enosa, a posle rodjenja Enosa pozive Sit jos sedam stotina i sedam godina, radjajuci sinove i
kceri. Tako pozive Sit svega devet stotina i dvanaest godina, i umre. A Enos pozive sto i devedeset
godina i rodi Kainana. A rodivsi Kainana pozive Enos sedam stotina i petnaest godina radjajuci
sinove i kceri. Tako pozive Enos svega devet stotina i pet godina, i umre. A Kainan pozive stotinu
sedamdeset godina i rodi Maleleila, i rodivsi Maleleila pozive Kainan sedam stotina cetrdeset
godina, radjajuci sinove i kceri. Tako pozive Kainan svega devet stotina i deset godina, i umre. A
Maleleilo pozive sto sezdeset i pet godina i rodi Jareda. A rodivsi Jareda pozive Maleleilo jos sedam
stotina trideset godina, radjajuci sinove i kceri. Tako pozive Maleleilo svega osam stotina i
devedeset pet godina, i umre. A Jared pozive sto sezdeset dve godine, i rodi Enoha. A rodivsi Enoha
pozive Jared jos osam stotina godina, radjajuci sinove i kceri. Tako pozive Jared svega devet stotina
i sezdeset dve godine, i umre. A Enoh pozive sto sezdeset i pet godina, i rodi Matusala.
U ovom odlomku nalazi se nekoliko pitanja za nas.
1. Svi rani patrijarsi ziveli su oko devet stotina godina, sto je nesto fantasticno za nas, koji tesko da
dozivimo osamdeset ili devedeset godina, a sto je slucaj sa covecanstvom jos od pre vremena
Psalmopojca Davida. Racionalisticka kritika se ovde ponovo nalazi u iskusenju da "reinterpretira"
tekst. Medjutim, Sveti Oci prihvataju ga upravo onako kako je napisano: u ta vremena, odnosno u
prvim vekovima nakon Stvaranja, ljudi su se fizicki uistinu mnogo razlikovali od nas. U trecem
poglavlju raspravljali smo donekle o klimatskim uslovima u svetu pre potopa, kada jos nije bilo
duge zbog svoda od pare koji je okruzivao zemlju, dajuci umerenu klimu i prociscavajuci stetna
zracenja (radijaciju). Zivot je tada bio uistinu drugaciji (kao sto smo rekli, tada se cak i Raj mogao
videti) i, ukoliko odbacimo svoje predrasude o grubim pecinskim ljudima kamenog doba, nema
razloga da ne prihvatimo ovu cinjenicu.
2. Drugo pitanje tice se same genealogije: zbog cega je ona toliko znacajna da bi bila zabelezena?
Buduci da evoluciona teorija zahteva nekoliko stotina, pa cak i hiljada godina za istoriju
covecanstva, racionalisticki kriticari su primorani da reinterpretiraju genealogiju, tvrdeci ili da
postoje "praznine" od po nekoliko stotina godina ili da neki od patrijaraha uopste nisu bili stvarni
ljudi, nego jednostavno imena koja oznacavaju dugotrajne epohe. Ako je tako, onda ovde uopste
nema genealogije.
Medjutim, Sveti Oci su jednodusni u tvrdnji da ova lista imena jeste upravo genealogija i da nije
znacajna samo zbog toga sto je sacuvala pojedinosti o ranoj istoriji ljudskog roda nego prevashodno
zbog toga sto je to genealogija Hristova. Celokupna genealogija Hristova data je u 3. glavi Lukinog
Evandjelja (prva glava Matejevog Evandjelja prati Hristovu genealogiju samo od Avraama). Oci su
vrlo brizljivi u usaglasavanju prividnih nepodudarnosti u imenima kako bi se sacuvala tacna
genealogija (na primer, sveti Grigorije Bogoslov u jednoj svojoj omiliji na ovu temu). Mi moramo
da izaberemo: ili da budemo uz Sveto Pismo i Svete Oce ili uz modernu racionalisticku kritiku koja
svoje umovanje zasniva na pretpostavkama (a ne na cinjenicama) moderne nauke.
3. Na osnovu godina koje su navedene u ovom odlomku (i u kasnijim odlomcima Knjige Postanja)
moze se izracunati starost covecanstva. Prema brojevima koji su dati u Septuaginti, sada je 7490.
godina od stvaranja Adama.? Jevrejski tekst daje donekle drugacije brojeve i prema njemu je
covecanstvo mladje za nekih hiljadu godina. Oci se nikad nisu uznemiravali zbog ove razlike
(blazeni Avgustin objasnjava to u Drzavi Bozijoj kao stvar od drugorazrednog znacaja)??, ali su bez
razlike prihvatili i duboku starost patrijaraha i pribliznu starost zemlje od cetiri ili pet hiljada godina
pre rodjenja Hristovog (odnosno, nesto preko 5.500 godina prema tekstu Septuaginte).???
4. Pocev od petog poglavlja Knjige Stvaranja, pratimo istoriju onoga sto je vec bilo nazvano
"izabrani narod": ljudi posvecenih Bogu, koji su prenosili predanje o istinskom bogosluzenju i
poboznosti, pripremanih da se medju njima konacno rodi obecani Mesija (Pomazanik). Prema tome,
malo se govori o Kainovim potomcima, jer oni nisu izabrani narod. Setovi potomci su, iako
ponekad iskvareni i unistavani, postedjeni zbog jednog coveka, Noja, i njegovih sinova.
5: 22 – 24 A rodivsi Matusala pozive Enoh jednako po volji Bozijoj dve stotine godina, radjajuci
sinove i kceri. Tako pozive Enoh svega tri stotine sezdeset pet godina. I ziveci Enoh jednako po
volji Bozijoj nestade ga, jer ga uze Bog.
Sveti apostol Pavle sasvim odredjeno govori o Enohu: Verom Enoh bi uznesen da ne vidi smrti, i
vise se ne nadje, jer ga Bog uznese, posto pre njegova uznesenja bese mu potvrdjeno da je ugodio
Bogu (Jevr. 11; 5).
Svetootacko predanje je sasvim jednodusno u tome da ce se Enoh, koji je toliko ugodio Bogu da
nije umro nego je ziv uznesen u Raj, vratiti pred kraj sveta zajedno sa prorokom Ilijom, koji je
takodje ziv uznesen na nebesa, da ce zajedno propovedati rec Boziju, da ce u to vreme umreti
mucenickom smrcu i nakon tri i po dana vaskrsnuti (v. Otkr. 11).
5: 25 – 6: 1 A Matusal pozive sto sezdeset sedam godina i rodi Lameha. A rodivsi Lameha pozive
Matusal osam stotina i dve godine, radjajuci sinove i kceri. Tako pozive Matusal svega devet stotina
sezdeset devet godina, i umre. A Lameh pozive sto osamdeset osam godina i rodi sina, i dade mu
ime Noje, govoreci: ovaj ce nas odmoriti od poslova nasih i od truda ruku nasih na zemlji koju
prokle Gospod. I rodivsi Noja pozive Lameh pet stotina sezdeset pet godina, radjajuci sinove i
kceri. Tako pozive Lameh svega sedam stotina pedeset tri godine, i umre. A kad Noju bi pet stotina
godina on rodi tri sina, Sima, Hama i Jafeta.
Ovi stihovi sadrze genealogiju ljudskog roda do Noja, odnosno hronologiju celog covecanstva do
potopa, koji se dogodio oko dve hiljade godina nakon Stvaranja sveta.
Dajuci sinu ime Noje Lameh je prorokovao, jer to ime znaci "pocinak", odnosno, u njegovo vreme
doci ce kraj ljudskim gresima – potop.
4. Kvarenje ljudskog roda
6: 2 – 4 A kad se ljudi pocese mnoziti na zemlji, i kceri im se narodise. Videvsi sinovi Boziji kceri
covecije kako su lepe uzimase ih za zene koje htese. A Gospod rece: nece se duh moj do veka preti s
ljudima, jer su telo. Neka im jos sto i dvadeset godina.
Prema svetootackom shvatanju, "sinovi Boziji" su potomci Sitovi, izabrani ljudi koji je trebalo da se
sacuvaju u vrlini. Oni su ziveli na uzvisenijem mestu, neposredno uz granice Raja. Oni su nazivani
"sinovima Bozijim", jer je trebalo da se od njih rodi Hristos.
"Kceri ljudske" su Kainovi potomci. Oni su bili prezreni ljudi i izgnanici. Trebalo je da sinovi
Boziji ocuvaju sebe cistima, a ne da se zene Kainovim potomcima (kasnije ce se ovaj zavet cistote
vezati za Jevreje, jer je predvidjeno da se oni izdvoje od ostalih naroda). Tako je trebalo da se sinovi
Boziji izdvoje od ostalih, kako bi mogli da postanu praroditelji Spasiteljevi.
Sveti Jefrem tvrdi da su medju Kainovim potomcima preovladavale kceri, ukazujuci na izumiranje
Kainove rase, ali da su one ceznule da se udaju za Sitove sinove, kako bi ocuvale svoju rasu.
Podstaknuti plotskom zudnjom, "sinovi Boziji" su napustili zapovest Boziju da se izdvoje od svih
koji su bili Kainovo potomstvo. Oni su pali u zamku i tako se iskvarilo celokupno covecanstvo –
postali su "telo" ili "telesni". ? Sveti apostol Pavle kaze: Koji su po telu ne mogu ugoditi Bogu
(Rim. 8; 8).
"Sto dvadeset godina" ne odnosi se na ljudski vek nego na vreme pre potopa, koje je ljudima dato
da se pokaju, sto ponovo ukazuje na milosrdje ? Bozije.
Neki su spekulisali da se pod "sinovima Bozijim" podrazumevaju nebeska bica ili angeli. Sveti Oci
su bili svesni ovog tumacenja i odlucno su ga odbili, govoreci da angeli ne mogu da radjaju
ljude. ?? I drevne spekulacije o braku angela sa ljudima, kao i moderne spekulacije o
vanzemaljcima, predstavljaju, naravno, prazne price zasnovane na beskorisnim mastarijama.
6: 5 A bese tada divova na zemlji, a i posle, kad se sinovi Boziji sastajahu sa kcerima covecijim pa
im one radjahu sinove; to bejahu silni ljudi, od starine na glasu.
Ne bi trebalo da pod divovima podrazumevamo ljude neobicnog rasta. Prema svetom Jefremu,
potomci Sitovi, izabrana rasa, bili su visoki i stasiti, dok su potomci Kainovi, prokletnici, bili
niski. ??? Kad su se ove dve rase pomesale, preovladala je stasitost Sitovih potomaka. Izgleda da je
divovski rast ljudi, Sitovih potomaka pre potopa, jedna od onih osobina ljudskog roda koje ce se
izgubiti u novim klimatskim uslovima posle–potopskog sveta.
Verovatno je da se u podvizima ovih "divova" (mozda izvrsenih u ratovima s Kainovim potomcima)
moze naci poreklo "bogova" iz mitova stare Grcke i ostalih zemalja.
Beleske:
<f>1) Sveti Jefrem Sirijski, Raj, 1
2) Sveti Jovan Zlatousti, Omilije na Knjigu Postanja, 18; 3
3) Mati Marija i arhimandrit Kalist Ver, prevod Velikoposnog Trioda, s. 169.
4) Sveti Jovan Zlatousti, Omilije na Knjigu Postanja, 18; 4
5) Sveti Jefrem, Tumacenje Knjige Postanja, 4
6) Sveti Jovan Zlatousti, Omilije na Knjigu Postanja, 18; 5
7) Sveti Jefrem Sirijski, Tumacenje Knjige Postanja, 4
8) Sveti Jovan Zlatousti, Omilije na Knjigu Postanja, 18; 6
9) Sveti Jefrem Sirijski, Tumacenje Knjige Postanja, 4
10) Sveti Jovan Zlatousti, Omilije na Knjigu Postanja, 19; 3
11) Isto
12) Sveti Jefrem Sirijski, Tumacenje Knjige Postanja, 4
13) Isto
14) Sveti Jovan Zlatousti, Omilije na Knjigu Postanja, 20; 2