IMS TEHNOLOGIJA GRAENJA

EKONOMINO, SIGURNO, BRZO I ODRIVO REENJE ZA GRAENJE OBJEKATA

IDEASS
www.ideassonline.org

SRBIJA

Inovacije za razvoj i saradnju Jug-Jug

Prezentacija
Priredio Goran Petrovi, dipl. in. arh.
IMS tehnologija graenja je savremeni sistem brze gradnje primenom prefabrikovanih elemenata skeletne konstrukcije. Ovaj jedinstveni sistem, zasnovan na vezi konstruktivnih elemenata prednaprezanjem, razvio je prof. Branko eelj u Institutu IMS u Beogradu. Prvi put je primenjen 1957. godine i od tada se stalno unapreuje. Ideja je bila jednostavna graditi standardne zgrade od standardnih elemenata, kao to deca ine sa Lego kockama. Najtei problem veze elemenata betonskog skeleta, koji se sastoji od prefabrikovanih stubova i ploa, reen je prednaprezanjem. To je revolucionarna ideja koja je zahtevala brojna istraivanja i dokazivanja, pre svega trajnosti i stabilnosti, kao i u oblasti arhitektonskog projektovanja i mogunosti da se u praksi dokae kao univerzalna tehnologija za sve vrste objekata visokogradnje. IMS tehnologija graenja se koristi za praktino sve vrste objekata: stambene zgrade, kole, bolnice, porodine kue, komercijalne zgrade, objekte lake industrije i druge. IMS tehnologija graenja ima etiri glavne prednosti: Ekonomina: Znaajno smanjuje trokove graenja i ubrzava obrt uloenih sredstava; svodi na minimum upotrebu betona i elika; poveava trajnost graevina; predstavlja investiciju sa visokim profitom; ne zahteva opremu visoke tehnologije. Sigurna: Prednapregnute konstrukcije primaju kinetiku energiju od seizmike aktivnosti ili snanih vetrova i otporne su na zemljotrese jaine do 9 stepeni Rihterove skale. Brza: Ubrzava gradnju i skrauje vreme graenja; prefabrikovani elementi se mogu proizvoditi tokom svih godinjih doba, po svakom vremenu i u svim klimatskim uslovima. Odriva: Lokalni materijali ili postupci se mogu primeniti na fasadama, krovovima i u unutar objekta, da bi se dobili odrivi, energetski i ekonomski efikasni objekti; lokalna radna snaga se lako moe obuiti i za proizvodnju elemenata i za graenje u sistemu; omoguava fleksibilna reenja, bolje planiranje prostora i iri raspon mogunosti za unutranje ureenje objekata.

P.1

IMS sistem omoguava izvanredna arhitektonska reenja, bolje tehnike performanse i efikasnu organizaciju. Primenom IMS tehnologije izgraen je veliki broj objekata i pogona za proizvodnju elemenata preko 150.000 stanova u bivoj Jugoslaviji, Italiji, Angoli, Bugarskoj, Egiptu, Etiopiji, Kini, Kubi, Gruziji, Maarskoj, Filipinima, Rusiji i Ukrajini. Prefabrikovani prednapregnuti skelet je ispitan i teorijski i eksperimentalno, pod svim moguim optereenjima (statika, dinamika, seizmika, udar, poar) i uvek je, bez izuzetka, pokazao visoke koeficijente sigurnosti. Provera i atestiranje elemenata, spojeva i konstrukcija u celini je vrena irom sveta, a rezultati istraivanja su potvreni na velikom broju meunarodnih kongresa specijalizovanih strunjaka i naunih organizacija.

IMS sistem poseduje sertifikate razliitih institucija u svetu, poput: Ministarstva za javne radove Italije, Ministarstva graevine Kube, TbilZNIIEP instituta Gruzije, EMI iz Maarske, Centralnog instituta za nauno istraivanje i projektovanje Eksperimentalnog instituta za gradnju sloenih graevina Rusije, Instituta za istraivanje u graevinarstvu Ministarstva graevine Kine.

P.2

Kako IMS reava problem izgradnje objekata?

Poetkom pedesetih godina dvadesetog veka, u bivoj Jugoslaviji je postojao veliki problem nedostatka stambenog prostora, to je predstavljalo izazov za velikog konstruktora Branka eelja i njegov tim, pre svega inenjera Boka Petrovia, sa kojim je razvio i primenio za to vreme nov graevinski materijal prednapregnuti beton. Projektujui jedinstvene mostove i hale, doao je na izvanrednu ideju da primeni materijale i tehnologiju prednapregnutog betona na zgrade. Prefabrikovani betonski skelet se sastoji od stubova, greda, tavaninih ploa, zidova za ukruenje i stepenita. Omoguava graenje razliitih objekata upotrebom relativno malog broja tipskih elemenata, proizvedenih u fabrici u velikim serijama. Znaajna karakteristika IMS tehnologije graenja jeste da ona predstavlja otvoren sistem, koji moe da obuhvati razne podsisteme, razliite i po tehnologiji i po materijalima. Tokom 50 godina primene irom sveta, lokacije na kojima su graevine izgraene su na alost bile izloene prirodnim i drugim katastrofama: zemljotresima do 8 stepeni Rihterove skale (Banja Luka, Bosna i Hercegovina), uraganima (Havana i Cienfuegos na Kubi i Manila na Filipinima), ratovima, bombardovanjima (Sarajevo, Mostar, Bosna i Hercegovina, Osijek, Hrvatska), poarima, nesreama. U svim tim uslovima, zgrade sa prefabrikovanim prednapregnutim skeletom su ostale stabilne i cele, bez znaajnijih oteenja, tako da su posle kozmetikih popravki, ponovo u upotrebi. Radna snaga Materijal

[%] IMS = 100 160 140 120 100 80 60 40 20 0

klasina gradnja tunelska oplata

EKONOMINA Cena IMS konstrukcije je relativno niska. Za to postoji vie razloga: to je industrijski sistem, svi konstruktivni elementi su teorijski proueni i sveobuhvatno ispitani i tokom viegodinje praktine primene niska potronja materijala je potpuno dokazana; drugo, elini kalupi se mogu primeniti stotinama puta, a IMS oprema za montau ne zahteva upotrebu skupih drvenih elemenata; tree, IMS tehnologija graenja de facto nije osetljiva na kine sezone i tajfune minimalne mere predostronosti mogu praktino da neutraliu njihove negativne uticaje; etvrto, izgradnja IMS konstrukcije je brza, a napredak se u potpunosti moe kontrolisati.

IMS tehnologija graenja

Pokazatelji trokova po m2 za razliite sisteme gradnje

P.3

SIGURNA IMS sistem je jedinstveno tehniko reenje potpuno monolitizovane skeletne konstrukcije, koja je sastavljena od unapred izlivenih elemenata, a montira se naknadnim prednaprezanjem. Svi spojevi imaju svojstva koja su bar jednaka svojstvima spojenih elemenata, to obezbeuje specifina primena naknadnog prednaprezanja, teorijski proueni i eksperimentalno provereni spojevi i odgovarajua tehnologija montae. Nema slabih mesta, a montirana, unapred izlivena, naknadno prednapregnuta skeletna konstrukcija funkcionie kao potpuno integralan konstruktivni sistem. Tokom gotovo 50 godina primene irom sveta nisu zabeleeni sluajevi otkaza konstrukcije.

IMS sistem je projektovan u skladu sa odredbama Unified Building Code (SAD). 100% projektovanih seizmikih sila se prenosi na celu konstrukciju, ukljuujui zidove za ukruenje. Pored toga, u skladu sa zahtevima pomenutih propisa, skeletna konstrukcija (stubovi i tavanice, bez uea zidova za ukruenje) je projektovana da primi 25% seizmikih sila. IMS sistem takoe ispunjava uslove ruskih i drugih seizmikih pravilnika.

FAZA Poetna Proizvodnja elemenata IMS Montaa IMS Zavrni radovi

Ti

T To

Tf

Pojednostavljen prikaz dinamike izgradnje BRZA Period izgradnje celog projekta se moe posmatrati kako je prikazano u datom pojednostavljenom dijagramu. Trajanje poetne faze (Ti) zavisi od veeg broja uslova koji nisu direktno povezani sa IMS tehnologijom (poput tipa temelja). Meutim, pretpostavka je da tokom ovog perioda treba pripremiti IMS kalupe i opremu za montau. Zavrni radovi mogu poeti paralelno sa montaom IMS sistema, ali njihov zavretak nije direktno povezan sa IMS tehnologijom. Prema tome, period To i vremenski pomak T (videti donji dijagram) definiu brzinu izgradnje IMS konstrukcije.

P.4

Kompleksna arhitektura, karakteristina za luksuzne stambene zgrade, poslovne objekte ili hotele, zahteva mnogo razliitih tipova unapred izlivenih elemenata. To rezultira poveanjem broja kalupa potrebnih za primenu IMS tehnologije graenja. Jednostavna arhitektura, tipina za socijalne stanove, kole ili ambulante, zahteva relativno mali broj unapred izlivenih elemenata. To znai i manji broj kalupa koji su potrebni za primenu IMS tehnologije graenja. Meutim, sloenost arhitekture ne utie sutinski na trokove izgradnje konstrukcije.

ODRIVA Pitanje koje esto postavljaju potencijalni korisnici industrijalizovane tehnologije je obim poetnih ulaganja i kako ona utiu na ukupnu finansijsku konstrukciju i dinamiku plaanja. IMS tehnologija graenja spada u kategoriju onih koje zahtevaju relativno male poetne investicije. Obim tih investicija je dokazan tokom decenija iskustva u primeni IMS tehnologije graenja. Uobiajeni avans od oko 15% do 20% ugovorene cene je dovoljan da izvoa zavri projekat bez negativnog bilansa tokom izgradnje i da postigne oekivani profit. Jednostavnost proizvodnje i mogunost prilagoavanja razliitim uslovima uinili su da je sistem iroko prihvaen. Mogue je prilagoditi ga razliitim nivoima obuenosti radne snage, razliitim nivoima razvoja tehnologije gradnje, pa ak i specifinim lokalnim uslovima, u smislu dostupnosti materijala i proizvoda. injenica da izbor naina i vremena izvoenja zavrnih radova na objektu moe da se prepusti korisniku ini IMS tehnologiju graenja pogodnom za primenu u izgradnji velikih stambenih naselja. To omoguava projektovanje fleksibilnih reenja stanova i drugih objekata i olakava uee krajnjeg korisnika u procesu stvaranja sopstvenog doma.

Primeri fleksibilnosti prostora

P.5

IMS Tehnologija graenja u praksi

IMS tehnologija graenja se zasniva na prefabrikovanom skeletu, koji se sastoji od osnovnih elemenata od armiranog betona IMS sistema. PROIZVODNJA ELEMENATA Fleksibilnost i prilagodljivost IMS tehnologije graenja lokalnim uslovima ogleda se u organizaciji proizvodnje osnovnih elemenata IMS sistema. Poto su elini kalupi osnovna oprema za proizvodnju prenosivi, proizvodnja elemenata se moe organizovati u stalnim pogonima, zatienim od atmosferskih uticaja, ili na poligonima na gradilitu ili drugim lokacijama u blizini gradilita. Prosena graevinska kompanija ve poseduje veinu opreme koja je potrebna za proizvodnju i montau elemenata IMS sistema. Stalni pogoni koriste odgovarajue mostne kranove, betonjerke, uobiajenu opremu za ugradnju betona (pervibratore, spoljanje vibratore, vibro-stolove), armirake pogone sa odgovarajuom opremom za ispravljanje, seenje i oblikovanje armature, komore za zaparivanje svee izlivenih betonskih elemenata, radionice za odravanje opreme i laboratoriju za kontrolu kvaliteta betona. Proizvodnja na poligonu (na otvorenom) omoguava razliite varijante organizacije, u zavisnosti od klime i drugih uslova, u potpunosti ekvivalentne po funkcionalnosti stalnim pogonima u zatvorenom prostoru; uz primenu toranjskih kranova umesto mostnih kranova; dostavu betona mobilnim mealicama za beton iz betonjerke; zatitu od direktnog suenja (umesto tretiranja parom) svee izlivenih betonskih elemenata pomou plastinih folija (ako klimatski uslovi doputaju). Kapacitet pogona je najznaajniji faktor za procenu racionalnosti primene IMS tehnologije graenja. Iskustvo pokazuje da su najmanje investicije u opremu specifinu za IMS tehnologiju graenja za pogone sa godinjom proizvodnjom od 20.000 do 50.000 m2 konstrukcije. U tom sluaju, godinja proizvodnja u potpunosti isplauje investicije u opremu, a ista oprema omoguava proizvodnju tokom niza godina (8-10 godina i vie). Stalni pogoni se grade i za kapacitet od 100.000 m2, ali takvi kapaciteti zahtevaju sloenu organizaciju i kontrolu graenja i vii nivo obuenosti radne snage. Kontrola kvaliteta ugraenih materijala i procesa proizvodnje mora se vriti tokom proizvodnje elemenata, kako bi se obezbedila konstruktivna sigurnost objekta i bezbednost tokom montae, gradnje i korienja.

P.6

TRANSPORT Transport elemenata od proizvodnog pogona do gradilita vri se obinim vozilima. Najtei elementi ne prelaze 7 tona, a njihove dimenzije omoguavaju korienje kamiona u javnom saobraaju. Prevoz kamionima je racionalan na destinacijama do oko 100 km, dok je u praksi prevoz brodovima racionalan na oko 1.000 km. Elementi se takoe mogu prevoziti i eleznicom.

MONTAA SKELETA Kada su temelji pripremljeni, sa precizno postavljenim otvorima za ankere prefabrikovanih stubova, viespratni stubovi se postavljaju, fiksiraju privremenim draima u vertikalan poloaj i kontroliu pomou geodetskih instrumenata (vertikalnost i poloaj ose). Privremeni kapiteli ve postoje na stubovima, a na njih se postavljaju tavanini elementi ploe, ivine grede i konzolne ploe. Nakon toga, viedelne tavanine ploe se monolitizuju naknadnim prednaprezanjem uz primenu odgovarajuih kablova. Spojevi izmeu stubova i tavaninih ploa se ispunjavaju odgovarajuim malterom i, nakon to on ovrsne, cela ploa se naknadno prednapree kablovima u dva ortogonalna pravca. Nakon tog postupka, privremeni drai stubova se skidaju, privremeni kapiteli se prenose na nivo narednog sprata i operacija postavljanja tavaninih ploa se ponavlja. Za montau se koriste odgovarajui graevinski kranovi ili auto-dizalice i oprema za montau, u broju i obimu koji zahteva veliina i lokacija objekta. Dobro organizovan tim od 5 do 6 radnika i jedan kran mogu za nedelju dana da zavre sprat od oko 600 1000 m2, u zavisnosti od arhitektonskog reenja i uslova na gradilitu (mogunost pristupa krana objektu, razuena osnova objekta). Sekundarni elementi objekta fasada, pregrade, instalacije se mogu ugraditi na montiranu konstrukciju dok je montaa gornjih spratova jo u toku, ime se skrauje proces graenja i omoguava dobra organizacija i fleksibilnost radova. Definisanje procesa proizvodnje i montae, uz odgovarajue norme, omoguava kontrolu gradnje prilagoenu lokalnim uslovima, ime se postie adekvatna dinamika gradnje i na vreme ostvaruju postavljeni rokovi. Transfer IMS tehnologije graenja obuhvata obuku radne snage za sve procese, uz privremeni nadzor strunjaka Instituta IMS.

P.7

OSNOVNI ELEMENTI IMS SISTEMA Stubovi mogu biti kontinualni kroz najvie tri sprata (u zavisnosti od njihovog poprenog preseka i spratne visine ili mogunosti krana koji se koristi za postavljanje) i imaju kvadratni popreni presek, dimenzija: 30 x 30 60 x 60 cm. Tavanine ploe pokrivaju povrinu izmeu stubova i mogu se proizvoditi sa ili bez betonskog plafona, iz jednog (rasponi do 3,6 x 4,8 m) ili vie delova, kako bi dimenzije odgovarale uslovima transporta i montae (tavanice za raspon 9,0 x 9,0 m se izvode od devet standardnih elemenata); visina ivinog nosaa i rebara je 20 40 cm (u zavisnosti od raspona izmeu stubova), debljina podne ploe je 4 6 cm, a plafonske ploe 3 cm. Konzolne tavanice zamenjuju ivine grede kod arhitektonskih reenja u kojima su predvieni balkoni, loe ili drugi prostori izvan raspona stubova. Vezane su samo na dva stuba (konzolno), njihova visina i duina odgovaraju tavanici uz koju se postavljaju, a maksimalna irina (prepust) je ograniena na 1/3 uzdunog raspona. One su kasetirane i mogu biti sa ili bez betonskog plafona. Ivine grede se postavljaju po rubu objekta kako bi se formirala celina konstrukcije objekta i dobili oslonci za fasadnu konstrukciju. Njihova duina i visina je ista kao za odgovarajuu tavaninu plou sa kojom formiraju gredu

konstrukcije, a irina se bira prema arhitektonskim zahtevima za odgovarajui tip fasadnih zidova. Zidovi za ukruenje su ploe od armiranog betona (minimalna debljina 15 cm) koje ukruuju konstrukciju. Oni se po pravilu postavljaju u osi dva susedna stuba, a njihova funkcija je da zajedno sa stubovima formiraju konstruktivni element od temelja do krova, sposoban da prihvati horizontalne sile odgovarajueg intenziteta (u praksi se ti elementi esto liju od betona na licu mesta, naroito ako se radi o veim rasponima, zbog velikih dimenzija, teine i usporavanja montae elemenata). ahtovi za liftove u praksi, ovi elementi se izvode u betonu na licu mesta, poto se radi o malim serijama koje nisu racionalne (mali broj elemenata konstrukcije u odnosu na cenu kalupa za proizvodnju), a oni, po pravilu, zajedno sa zidovima za ukruenje primaju i horizontalne sile. Stepenita sa jednim, dva ili tri stepenina kraka i monolitnim ili prefabrikovanim stepenicima.

Omota zgrade fasada i krov, kao i unutranji zidovi i povrine, instalacije i oprema nisu standardizovani. To znai da se mogu primeniti bilo koji lokalni materijali ili procedure, kako bi se dobili odrivi, energetski i ekonomski efikasni objekti. Na taj nain, podrano je i omogueno graenje uz potovanje lokalnih estetskih i kulturnih vrednosti. P.8

Rezultati
Primena ove tehnologije je pomogla u reavanju stambenih problema u raznim delovima sveta, obezbedivi siguran i udoban dom porodicama sa niskim prihodima, uz potovanje uslova prirodnog i drutvenog okruenja. Omoguila je vladama da izgrade bolnice, kole, obdanita i druge objekte znaajne za dobrobit stanovnitva.

IMS tehnologija graenja je uspeno primenjena u proizvodnji stambenih objekata visokog, srednjeg i nieg standarda, u razliitim delovima sveta, za male porodine kue kao i za oblakodere, za stambena naselja i za poslovne i javne zgrade i industriju. Na sledeoj stranici se nalazi tabela koja daje informacije o priblinoj ceni IMS konstrukcije. To je primer predmera za prefabrikovanu konstrukciju raspona 4,20 x 4,20 m. Unoenjem lokalnih cena za materijale i radnu snagu, dobiete procenu ukupne cene izgradnje IMS prefabrikovanog skeleta. Cene su date po 1 m2 bruto graevinske povrine i ukljuuju samo proizvodnju i montau IMS konstrukcije i zidova za ukruenje. Trokovi izgradnje temelja nisu ukljueni u ovaj proraun.

P.9

Predmer radova za IMS konstrukciju raspona 4,20 x 4,20 m Prefabrikovana skeletna konstrukcija (bez temelja, sa zidnim platnima za ukruenje), cena po 1 m2 konstrukcije.

Br. 1 1.1 1.2 2 2.1 2.2 2.3 2.4 3 4 5 6 7 8 9 10 11 11.1 11.2 12 13 14 15 16 17 18

OPIS Beton Prefabrikovani elementi, M40 Elementi liveni na licu mesta, M40 elik Rebrasta armatura RA 400/500 Glatka armatura Mrea Ue 15.20; 1670 N/mm2 Kotve 162 kN aure Rd 24 Cement za zalivanje rigli Injekciona smesa Oplata za rigle Ulje za oplatu Voda Elektrina energija Radna snaga Proizvodnja elemenata Montaa elemenatar Tehnika dokumentacija* IMS naknada* Amortizacija opreme* Transport elemenata (50 km) Stiropor UKUPNO: Ostali trokovi ** Oekivani profit ** UKUPNO:

KOLIINA

J.M.

JEDININA CENA [US$]

UKUPNA CENA [US$]

0,14 0,01 6,25 3,56 3,02 1,90 0,18 0,71 0,22 0,22 0,0008 0,121 6,00 0,07 2,55 0,94

m3 /m2 m3 /m2 kg /m2 kg /m2 kg /m2 kg /m2 kom/m2 kom/m2 dm3 /m2 dm3 /m2 m3 /m2 dm3 /m2 dm3 /m2 kWh/m2 h /m2 h/m2 US$/m2 US$/m2 US$/m2 t /m2 m3 /m2

0,38 0,11

NAPOMENA: Ukupna teina IMS konstrukcije: Stavke oznaene sa *: Stavke oznaene sa **:

Ws = 0,38 t/m2. u zavisnosti od projekta i godinje proizvodnje u zavisnosti od lokalnih uslova

P.10

Meunarodno interesovanje

IMS tehnologija graenja se danas koristi na svim kontinentima. Veliki broj objekata izgraenih irom sveta primenom ove tehnologije je jasan dokaz interesovanja za ovu inovaciju. Kvalitet ovog reenja je dokazan u praksi. Koncept star 50 godina je stalno unapreivan i danas je jo napredniji u odnosu na druge savremene sistemima graenja. IMS sistem poseduje sertifikate razliitih institucija irom sveta, kao to su: Ministarstvo za javne radove Italije, Ministarstvo graevine Kube, TbilZNIIEP instituta iz Gruzije, EMI iz Maarske, Centralnog instituta za nauno istraivanje i projektovanje Eksperimentalnog instituta za gradnju sloenih graevina iz Rusije, Instituta za istraivanje u graevinarstvu Ministarstva graevine Kine.

P.11

Primena IMS tehnologije graenja u drugim zemljama

Tehnologija graenja je razvijena u Institutu za ispitivanje materijala (IMS). Institut IMS je nezavisna naunoistraivaka organizacija, ija je osnovna aktivnost nauno istraivanje i primena rezultata u oblasti graenja, stanogradnje, sistema za prednaprezanje, tehnologije graevinskih materijala, kontrole opreme u termo i hidroelektranama, graevinske fizike, kao i svih drugih problema u oblasti graevinske industrije. Tokom osam decenija svoje bogate istorije, Institut IMS je uestvovao u najveim graevinskim projektima u zemlji i inostranstvu, stekavi reputaciju nezavisne istraivake i konsultantske organizacije. Od samog poetka, Institut IMS odrava bliske veze sa Beogradskim univerzitetom i Srpskom akademijom nauka i umetnosti, to omoguava studentima i istraivaima sa univerziteta da provere svoje teorije u praksi u laboratorijama Instituta, a istovremeno obezbeuje i akademsku podrku inenjerima koji projektuju smele konstrukcije i nove tehnologije. IMS skeletni sistem je teorijski i eksperimentalno ispitan u laboratorijama Instituta IMS, kao i u drugim institucijama irom sveta. Uspeno je podneo razliita mogua optereenja (statika, dinamika, seizmika, udar, poar), uz visoke koeficijente sigurnosti. IMS sistem poseduje sertifikate vie svetskih institucija, poput: Ministarstva za javne radove Italije, Ministarstva graevine Kube, TbilZNIIEP instituta iz Gruzije, EMI iz Maarske, Centralnog instituta za nauno istraivanje i projektovanje Eksperimentalnog instituta za gradnju sloenih graevina iz Rusije, Instituta za istraivanje u graevinarstvu Ministarstva graevine Kine. Za usvajanje IMS tehnologije graenja, prvo je potrebno stupiti u kontakt sa strunjacima Instituta IMS u Beogradu. Oni e pruiti sve potrebne informacije o mogunostima primene za svaki konkretan sluaj. Postoje detaljni upitnici za zainteresovane, koji pomau inenjerima Instituta IMS da predloe optimalna reenja. Ukoliko se sporazum postigne, inenjeri Instituta IMS e pristupiti projektovanju proizvodnih pogona i odgovarajuih elemenata konstrukcije. Mora se nabaviti potrebna oprema, koju moe da isporui ili Institut IMS ili druge nezavisne strane. Samo oprema specifina za IMS sistem mora se nabaviti od Instituta IMS. Opciono, Institut IMS moe da obezbedi arhitektonske i graevinske projekte za objekte. Kako projektovanje u IMS sistemu nije komplikovano, obino je mogue obuiti lokalne inenjere da rade bez nadzora, naroito kada se radi o manje komplikovanim objektima.

P.12

POETNA ULAGANJA Najvei deo investicije predstavlja nabavka opreme za graenje. Prosena graevinska kompanija obino ve poseduje najvei deo opreme potrebne za proizvodnju i montau elemenata IMS sistema, budui da se radi o standardnim graevinskim alatima i mainama. U procesu transfera tehnologije, Institut IMS prua sledee usluge: Isporuka kompletne tehnike dokumentacije koja je potrebna za primenu sistema. Ovo ukljuuje i pravo korienja IMS tehnologije graenja. Projektovanje proizvodnih pogona i elemenata sistema, nadzor nad izgradnjom i instalacijom proizvodnog pogona, tehnika podrka i obuka lokalnog osoblja. Arhitektonsko-graevinski projekti i tehnika podrka i obuka lokalnih inenjera za projektovanje u IMS sistemu. Nadzor na gradilitu tokom izvoenja prvog projekta, pruanje tehnike podrke i obuka lokalnih timova za montau sve do zavretka graevinskih radova na prvoj zgradi. Sve navedene usluge predstavljaju sasvim mali procenat ukupne poetne investicije potrebne za primenu IMS tehnologije graenja.

Iznos poetnih ulaganja zavisi od razliitih uslova specifinih za svaki konkretni projekat, kao to su: planirani kapacitet proizvodnje, postojea oprema za graenje, infrastruktura (snabdevanje strujom i vodom, putevi), dostupnost materijala za proizvodnju, trenutne cene i drugi lokalni uslovi.

Dodatni izvori informacija

Web strana Instituta IMS: www.institutims.co.yu BIBLIOGRAFIJA Certificato didoneita delle strutture realizzate secondo il sistema IMS. Roma: Ministerio dei lavori pubblici, 1964. Dimitrijevi, Radovan i Gavrilovi, Branka. Montani prefabrikovani skelet u savremenom zgradarstvu - IMS sistem. Beograd: Institut IMS, 2000. Dimitrijevi, Radovan. Prestressing technology in housing Yugoslav experience, XII FIP Congress, IMS Institute Proceedings, 2 (Vol. XXI, 1994), Belgrade. Dimitrijevi, Radovan. Researches of the column slab joint in the IMS skeleton system, IMS Institute Proceedings, 1 (Vol. XXI, 1994), Belgrade. Izvetaj ekspertske komisije o ispitivanju i kontroli nosivosti modula tavanica ploa u pogonu Allami Epitoipari Vallalat, Baranya. Budimpeta: EMI, 1981 (na maarskom jeziku). Izvetaj o ispitivanju karakteristika nosivosti veza za duna tesit (IMS) konstrukcije i mogunosti za njihovo ojaanje. Budimpeta: EMI, 1990. (na maarskom jeziku). Izvetaj o nauno-tehnikom ispitivanju i ispitivanju rezultata trospratnog segmenta eksperimentalne zgrade od esnaest spratova u Takentu. Moskva: Centralni naunoistraivakog i projektno-eksperimentalnog instituta za graenje sloenih konstrukcija, 1991 (na ruskom jeziku). Manojlovi, Milo. Primena prefabrikovane prednapregnute skeletne konstrukcije Fizibiliti studija. Beograd: Institut IMS, 1993. Markarov, N.A. i Filaretov, M.N. Strukturne i tehnoloke karakteristike skelete panel graevine sa napregnutim ojaanjima na gradilitu u SSSR, Beton i prednapregnuti beton, 4 (April 1990), Moskva (na ruskom jeziku). Stambene zgrade izgraene u IMS skeletnom sistemu. Tbilisi: TbilZNIIEP Institut, 1981 (na ruskom jeziku). Statiko ispitivanje IMS sistema karakteristika nosivosti stubova i ploa. Peking: Institut za istraivanje u graevinarstvu Ministarstva graevine Kine, 1979 (na kineskom jeziku).

Kontakt
Kontakt za dodatne informacije o IMS tehnologiji graenja: Institut IMS Centar za tehnologiju graenja i konstrukcije Bulevar vojvode Miia 43 11 000 Beograd SRBIJA tel: +381 11 2650 322; 2650 483 fax: +381 11 3692 772; 3692 782 e-mail: office@institutims.co.yu Predrag Napijalo, dipl. in. arh. e-mail: predrag.napijalo@institutims.co.yu Goran Petrovic, dipl. in. arh. e-mail: goran.petrovic@institutims.co.yu tel: +381 11 2652 094 tel/fax: +381 11 3691 469; 2651 186

P.14

Inicijativu IDEASS - Inovacije u cilju razvoja i saradnje jug-jug promoviu sledei meunarodni programi saradnje: OIT/Universitas, UNDP/APPI i UNDP/IFAD/UNOPS Program za humani razvoj i borbu protiv siromatva, koji se trenutno sprovode u Albaniji, Angoli, Kolumbiji, Kubi, El Salvadoru, Gvatemali, Hondurasu, Mozambiku, Nikaragvi, Dominikanskoj Republici, Srbiji, Junoj Africi i Tunisu. Inicijativa za saradnju usvojena je na velikim svetskim samitima 1990-ih godina i na Milenijumskoj Generalnoj skuptini; ova Inicijativa daje prioritet saradnji izmeu subjekata na jugu uz podrku industrijalizovanih zemalja. Cilj IDEASS-a je jaanje efikasnosti procesa lokalnog razvoja kroz veu primenu inovacija u oblasti humanog razvoja i pristojnih radnih uslova. Uz pomo projekata saradnje jug-jug, ova inicijativa ima funkciju katalizatora u irenju socijalnih, ekonomskih i tehnolokih inovacija koje daju prednost ekonomskom i socijalnom razvoju na lokalnom nivou. Inovacije koje se promoviu mogu biti proizvodi, tehnologije, ili socijalna, ekonomska ili kulturna praksa. Za vie informacija u vezi sa Inicijativom IDEASS, molimo pogledajte vebsajt: www.ideassonline.org.

IDEASS
UNOPS

Inovacije za razvoj i saradnju Jug-Jug

Program Partnerske inicijative UNDP za borbu protiv siromatva (APPI) je instrument iji je cilj pruanje pomoi dravama i socijalnim akterima radi utvrdjivanja i primene nacionalne politike za smanjenje siromatva i iskljuenosti iz drutva, koji se bazira na lokalnoj integrisanoj praksi i praksi podsticanja uea.

Programi humanog razvoja i borbe protiv siromatva koje sprovode UNDP, IFAD ILO i UNOPS promoviu procese integrisanog i participatornog lokalnog razvoja u okviru nacionalne politike uz pomo aktera iz javnog, privatnog i graanskog sektora. Ovim programima obezbeuje se okvir za organizovanu, decentralizovanu saradnju izmedju zemalja donatora i zajednica u industrijalizovanim zemljama. Projekti jug-jug sprovodie se na osnovu ove Inicijative upravo u ovom okviru.

Programom OIT/Universitas (pristojan posao zahvaljujui obuci i inovaciji) pospeuje se upotreba inovativnih reenja za probleme humanog razvoja, naroito na polju rada. U ovom cilju, vre se istraivake delatnosti i obuka donosilaca odluka i osoblja koje radi na lokalnom razvoju.