PROJEKTOVANJE ZATITNE ELINE OGRADE U TEHNIKOJ DOKUMENTACIJI

Vlado Rakoevi, Tamara okovi

JP Putevi Srbije Beograd, Srbija, rakoci@infosky.net

Miloje Aimovi
Unipromet aak, Srbija

Rezime: Zatitne ograde na putevima predstavljaju izuzetno znaajno sredstvo aktivne bezbednosti saobraaja. Projektovanje zatitnih ograda na putevima i njihov poloaj na bankini je nedovoljno definisan u postojeoj zakonskoj regulativi i propisima. Zbog toga izrada idejnih i glavnih projekata ne obezbeuje dovoljan obim relevantnih podataka, potrebnih za pravilno izvoenje radova. U praksi se pojavljuju mnoga razliita reenja i naini postavljanja ograde. Izbor tipa ograde je definisan u projektnoj dokumentaciji, ali su na pojedinim deonicama este izmene, prema odlukama nadzornih organa i izvoaa radova, to zavisi i od ogranienja koja su nametnuta izvedenim objektima na putevima. U toku je donoenje osnovnih nedostajuih propisa, u okviru postupka usvajanja evropskih normi EN 1317, ali je neophodno donoenje i odgovarajueg pravilnika u kome e biti regulisani svi uslovi i kriterijumi od znaaja za ovu oblast projektovanja. Kljune rei: Ograda, projekti, evropske norme, pravilnik

DESIGNING SAFETY BARRIERS IN TECHNICAL DOCUMENTATION

Abstract: Safety barriers on roads are extremely important means of active traffic safety. Designing of safety barriers on roads and their position on shoulders is insufficiently defined in the existing legislation and regulations. Therefore, the making of preliminary and final designs does not provide for sufficient amount of relevant data necessary for correct execution of works. In practice there are many different solutions and ways of mounting the barriers. The choice of barrier type is defined in design documentation but on certain sections changes are often according to the decisions of supervisors and contractors, which also depends on the limitations imposed by existing structures on roads. The adoption of the basic missing regulations is ongoing, as a part of the procedure of adopting European norms EN 1317, but also it is necessary to adopt an adequate rulebook where all conditions and criteria significant for this area of designing will be regulated. Key words: Barrier, designs, European norms, rulebook 1. UVOD

U evropskim zemljama jasno je definisana strategija potpunog usaglaavanja kriterijuma i tehnikih uslova za ugradnju zatitnih elinih ograda, prema evropskim normama EN 1317. Navedeni dokument je kod nas u poetnoj fazi usvajanja. Usled dugogodinjeg pristupa zanemarivanja ove problematike od strane nadlenih institucija, danas postoji svega nekoliko standarda koji definiu osnovne smernice i karakteristike ove vrste zatitnih ograda, pre svega za proizvoae elemenata ograde. U oblasti projektovanja sistema za zadravanje vozila na putevima, nedostaje grupa najvanijih propisa i pravilnika, od izbora vrste ograde za razliite

219

deonice i uslove na putevima, pa do tehnikih kriterijuma za pravilnu ugradnju zatitnih ograda. Zbog toga u fazi planiranja i projektovanja zatitnih elinih ograda postoji niz propusta, koji doprinose izradi neprecizne, a esto i pogreno koncipirane tehnike dokumentacije, po kojoj izvoa radova ne moe izvesti odreene pozicije. 2. PRIKAZ NORMATIVA I PROPISA

Praktina iskustva ostalih zemalja u oblasti ugradnje zatitnih ograda, nisu dovoljno iskoriena na naim putevima. Pored odsustva zakonske regulative, takoe nedostaju pravilnici, tehnike preporuke ili smernice, koje su potrebne kako u fazi projektovanja, tako i u toku postavljanja zatitnih elinih ograda. Pomenuti dokumenti jo nisu usvojeni od strane naih institucija. Posledice toga su razliita tehnika reenja pri izradi tehnike dokumentacije u ovoj oblasti, a takoe i odreeni stepen improvizacija pri izvoenju radova. 2.1 Propisi u Republici Srbiji

Sistemi za zadravanje vozila na putevima, odn. zatitne eline ograde, u Republici Srbiji su definisani sledeim standardima: JUS U.S4.104, 1995. - Zatitne ograde i branici: Termini i definicije JUS U.S4.100, 1984. - Zatitne ograde, eline: Tehniki uslovi za izradu i isporuku JUS U.S4.108, 1995. - Zatitne ograde, eline: Oblik i mere JUS U.S4.110, 1995. - Zatitne ograde, eline: Tehniki uslovi za postavljanje

Navedeni standardi su neaurirani, sa puno greaka i nedovoljno definisani. Ograde ija je konstrukcija definisana standardom JUS U.S4.108 imaju procenjen relativno nizak nivo zadravanja. Procena je vrena poreenjem sa sistemima utvrenim RAL normama, na osnovu kojih su i definisane ograde u pomenutom standardu. Prikazanim konstrukcijama najvie se moe ostvariti nivo zadravanja H1, to znai da ove ograde mogu zadrati vozilo maksimalne mase 10 t, pri brzini od 70 km/h, pri udaru pod uglom od 15o. Na putevima vieg ranga, ovaj nivo zadravanja vozila nije dovoljan prema iskustvima zemalja EU. U proceduri je usvajanje standarda EN 1317 (delovi 1,2 i 3), koji se nalaze u statusu predloga (EN 1317-1), odnosno nacrta (EN 1317-2 i 1317-3), a u toku je terminoloko usaglaavanje. Standardi EN 1317-2 i 1317-3 su ve pretrpeli izmene, tj. uveden je stepen jaine udara C (to tek treba dopuniti u nacrtu koji je u proceduri usvajanja). 2.2 Propisi u zemljama EU

U svim zemljama Evropske Unije prihvaena je serija standarda EN 1317 (delovi 1-5) kojima se definiu klase, performanse, kriterijumi prihvatljivosti ispitivanja udarom i metode ispitivanja zatitnih ograda, ublaivaa udara, terminala i prelaza. Ovim standardima se ne definie konstrukcija sistema, ve samo karakteristike koje treba da se ostvare, nain utvrivanja ovih karakteristika, kao i kriterijumi za njihovu ocenu. Glavne karakteristike koje se utvruju ispitivanjem udarom, prema standardima EN 1317 su: nivo zadravanja (slovna oznaka N1- H4b) oznaava vozilo najvee mase koje ograda moe izdrati pri udaru, stepen jaine udara (slovna oznaka A,B ili C) oznaava stepen ugroenosti putnika u malom putnikom vozilu (900kg, V=100 km/h, =20o),

220

radna irina sistema (W1-W8) oznaava potreban prostor za funcionisanje ograde, tj. ukupno pomeranje ograde pri ispitivanju udarom veim vozilom. Ova karakteristika je znaajna za odreivanje poprenog profila.

OSNOVNI PARAMETRI ZA DEFINISANJE SISTEMA ZA ZADRAVANJE VOZILA

NIVO ZADRAVANJA

STEPEN JAINE UDARA

DEFORMACIJA SISTEMA ZA ZADRAVANJE

Slika 1. Parametri za definisanje zatitnih ograda Pored utvrivanja ovih karakteristika, pri ispitivanju moraju biti zadovoljeni i sledei uslovi: Ne sme biti prekida glavnih uzdunih elemenata ograde; Ne sme biti odvajanja glavnih delova ograde, niti opasnosti za druge uesnike u saobraaju; Ne sme biti prodora delova ograde u putniku kabinu vozila; Nisu dozvoljene deformacije putnike kabine koje mogu dovesti do ozbiljnijih povreda.

Uporedo sa odredbama definisanim standardima EN 1317, u zemljama EU izdate su smernice, preporuke ili pravilnici sa obaveznom primenom, koji definiu nain izbora potrebnog nivoa zadravanja, u zavisnosti od mesta opasnosti i uslova saobraaja. Ovim aktima takoe su regulisani nain i kriterijumi pripreme objekata i podloga za postavljanje zatitnih sistema, na nain koji obezbeuje pravilno i efikasno funkcionisanje zatitnih sistema. 3. 3.1 ZATITNE OGRADE U TEHNIKOJ DOKUMENTACIJI Postojee stanje

Poloaj zatitne ograde u poprenom profilu saobraajnice i kriterijumi za postavljanje, odreeni su optim stavom da najmanje rastojanje titnika ograde od ivice kolovoza iznosi 0,50 m. Ovaj kriterijum je vremenom naao primenu i na mostovima, uz veoma opasnu kombinaciju ugradnje na istom rastojanju 0,50 m od ivinjaka, koji na mostovima imaju visinu h > 7cm. Zbog toga i u uslovima ugraene ograde na mostovima i postojanja ivinjaka, mogu biti narueni uslovi bezbednog odvijanja saobraaja. U poprenom profilu puta na mestu poetka konstrukcije mosta, esto se izvode reenja sa visokim trotoarima bez usklaivanja sa elementima puta neposredno pre nailaska na objekat, pri emu prvi ivinjak predstavlja potencijalno opasno mesto, odn. bonu smetnju na putu. Ova odredba se u praksi svela i na sluajeve kada je predviena ugradnja ivinjaka na otvorenim deonicama puta. Projektanti trase puta i objekata na putu ne uzimaju u obzir sledee okolnosti:

221

Ivinjak koji nije ugraen ispod titnika ograde, predstavlja smetnju i potencijalnu opasnost zbog mogunosti pojave nestabilnosti i prevrtanja, odn. tzv. katapultiranja vozila preko ograde; Za pravilno postavljanje ograde potrebno je definisati irinu bankine, koja se sastoji od minimalne irine izmeu titnika ograde i saobraajne trake, konstruktivne irine ograde i irine izmeu ograde i poetka kosine nasipa; Potrebno je obezbediti radnu irinu sistema, odn. potreban prostor za funcionisanje ograde; Poloaj ograde na mostu u odnosu na ivinjak, kao i visina ivinjaka, moraju biti precizno definisani.

Projekti saobraajne opreme ne sadre ni minimum dovoljno preciznih podataka o vrsti ograde koja se projektuje (osim eventualno izbora tipa ograde sa ili bez distancijala). Takoe se u tehnikoj dokumentaciji ne precizira ni meusobno rastojanje stubova, to znai da nije odreen stepen jaine udara. Na mestima prelaska puta na mostovske konstrukcije, projektantski nisu reene promene tipa ograde i naina vezivanja za podlogu, to u veini sluajeva predstavlja nereive probleme za izvoaa radova pri ugradnji zatitnih ograda.

Slika 2. Primeri potencijalno opasnih mesta na prelazima zatitne eline ograde Pored pomenutih nedostataka u propisima kojima je regulisana ova oblast projektovanja, moe se konstatovati i nedovoljna koordinacija izmeu projektanata mostova i trase puta. Tanije, propisi za razliite oblasti projektovanja su meusobno neusklaeni, pa se na putevima pojavljuju najrazliitiji primeri izvoenja zatitnih elinih ograda, sa izraenim kritinim mestima na prilazima ispred mostova. Zbog toga je u praksi est sluaj da elementi poprenih profila puta na delu pre mostova i na objektima, ne pruaju mogunosti da se saobraajna oprema, koja je u funkciji bezbednosti saobraaja, ugradi na pravilan nain i u skladu sa evropskim normama. 3.2 Projektovanje sistema za zadravanje vozila na putevima

Izrada projektne dokumentacije predstavlja najvaniju fazu u procesu izbora sistema za zadravanje vozila. Osnovni parametri za projektovanje zatitnih ograda su nivo zadravanja, stepen jaine udara i deformacija sistema.

222

Slika 3. Klase sistema zadravanja prema EN 1317-2 Za realizaciju tehnike dokumentacije, u nedostatku postojee zakonske regulative, potrebno je donoenje i usvajanje preporuka ili obavezujueg uputstva, u cilju prezentiranja potrebnih informacija investitorima, projektantima i drugim zainteresovanim subjektima. Na taj nain bi bio mogu izbor tipa elinih zatitnih ograda, u zavisnosti od projektovanih ili postojeih saobraajnih uslova. Preporuke su neophodne za primenu pri ugradnji novih ili rekonstrukciji starih ograda. Primenom preporuka olakava se posao projektantima i planerima, a uesnicima u saobraaju obezbeuje optimalna zatita na putevima. Proces usvajanja parametara je definisan na osnovu preporuka primenjenih u Nemakoj. Na narednoj slici je prikazan primer optimalnog reenja zatitne eline ograde na mostovima, gde se uoava da je titnik ograde udaljen od ivice kolovoza 0.50 m, ali uz uslov da je max visina ivinjaka h=7cm. Jedino na taj nain moe se obezbediti pravilno prenoenje energije vozila (visina, ugao...) pri naletanju na elinu ogradu, to zavisi od brzine vozila pri prelasku preko ivinjaka.

Results of impact tests (EN 1317) Containment level H2 Impact severity index A Working width W7 Involvement of the parapet in the impact test.

Slika 4. Standardna zatitna elina ograda na mostovima

223

Izbor potrebnog nivoa zadravanja utvruje se prema mestima opasnosti i uslovima saobraaja. Kriterijumi za izbor nivoa zadravanja su: Zatitne ograde na spoljnoj ivici kolovoza - Potreban nivo zatite odreuje se pomou dijagrama. Zatitne ograde u razdelnom pojasu - U razdelnom pojasu treba u principu primenjivati nivoe zadravanja H2 (EN 1317-2). Tamo gde je PGDS/VSO vei od 3000 kamiona/24 h u kombinaciji sa poveanom verovatnoom skretanja (krivine), srednje linije treba osigurati ogradama iji je nivo zadravanja H4b. Zatitne ograde na mostovima i potpornim zidovima prema dolinskoj strani - Na mostovima i ivici kolovozne trake autoputeva treba predvideti ograde nivoa zadravanja H2, a pri posebnoj ugroenosti treih lica, nivoe zadravanja H4b. U drugim sluajevima primenjuju se ograde nivoa zadravanja H2 ili H1. ZATITNE OGRADE NA SREDNJIM LINIJAMA NA MOSTOVIMA - NA MOSTOVIMA SE NA SREDNJIM LINIJAMA UGRAUJU OGRADE ISTOG NIVOA ZADRAVANJA, KAO OGRADE KOJE SE NALAZE NA PREDHODNIM DEONICAMA.

Na osnovu izbora nivoa zadravanja, potrebno je iz kataloga proizvoaa izabrati tip ograde koja zadovoljava traeni nivo. Na osnovu toga mogue je definisati projektni zadatak projektantima trase puta, mostova i nadvonjaka, saobraajne opreme, da bi se ovi objekti izveli u skladu sa propisima. Samo na taj nain se moe postaviti ograda na podlogu, kako bi se omoguila adekvatna veza podloge i ograde, a da ograda zadovoljava propisane zahteve. Istovremeno, potrebno je odrediti stepen jaine udara koji se utvruje indeksom ASI (Acceleration Severity Index), kao i radnu irinu ograde W pri njenoj deformaciji. Specifikacija zatitne ograde treba da sadri elemente prikazane na slici 5.

Slika 5. Tabelarni pregled specifikacije zatitne ograde po stacionai 4. ZAKLJUAK

Prioritetan zadatak je svakako donoenje pravilnika, preporuka ili smernica od strane nadlene institucije, u kojima e se definisati potrebni nivoi zatite u zavisnosti od mesta opasnosti i uslova saobraaja. Ovim pravilnikom treba definisati i uslove i standarde za projektovanje i izvoenje graevinskih radova na pripremi objekata na kojima e se ugraditi

224

zatitna elina ograda. Takoe je neophodno pri definisanju potrebnih karakteristika elinih zatitnih ograda prihvatiti kriterijume iz standarda EN 1317, jer drugih kriterijuma u naim propisima nema. Projektovanje zatitnih elinih ograda na naim putevima prati niz problema, koji su prisutni iz sledeih razloga: Pri projektovanja puteva ne poklanja se dovoljno panje odreivanju potrebne irine bankine, odn. zanemaruje se odredba iz pravilnika da se irina bankine odreuje u zavisnosti od prisustva zatitnih ograda, tj. konstruktivne irine ograde i slobodnog minimalnog prostora ispred i iza ograde. Odreivanje konane irine poprenog profila puta treba da sledi po izboru vrste zatitine eline ograde i nakon definisanja radne irine ograde W. Postojanje zablude da ivinjak visine h=20 cm na mostovima moe funkcionalno da zameni ogradu, koja se u takvim sluajevima i ne projektuje. Ugradnja ivinjaka uz ivicu kolovoza, na rastojanju od definisanih 0.50m od titnika eline ograde, uticali su na promenu uslova pod kojima se prenosi energija vozila pri naletanju na elinu ogradu, to zavisi od brzine vozila pri prelasku preko ivinjaka. Pri velikim brzinama koje vae u vangradskim uslovima (preko 50 km/h), mogui su efekti tzv. katapultiranja vozila, to direktno utie na mogunost i ispravnost funkcionisanja zatitne eline ograde. Ivinjaci na mostovima po evropskim normativima nemaju visinu veu od h=7cm u odnosu na kotu kolovoza. Ova visina zadovoljava uslove odvodnjavanja povrinskih voda. U sluaju ugradnje ivinjaka visine h>7cm, ivinjaci se moraju popreno pomeriti i pozicionirati ispod plata zatitne eline ograde. Moe se zakljuiti da postoji velika razlika u osnovnim principima pri projektovanju zatitnih elinih ograda na naoj putnoj mrei, u odnosu na veinu evropskih zemalja. Nedostatak regulative na ovom planu uzrok je raznolikosti izvedenih reenja, iji se kvalitet kree od loih do osrednjih i razlikuje zavisno od angaovane projektantske kue. Najee, puno detalja se i ne definie projektom, pa se reenja formiraju izmeu izvoaa radova i nadzora, to rezultira time da se umesto dobrih reenja izvode reenja koja su mogua. REFERENCE [1] Evropske norme EN 1317 [2] Kuebler J, Improvement of safety on German bridges New safety barriers to avoid a fall down of heavy lorries, 2007. [3] Rakoevi V, Jovanovi J, Poloaj zatitne eline ograde u poprenom profilu saobraajnice i uticaj na bezbednost saobraaja, Novi Sad, 2002. [4] Rakoevi V, Zatitna elina ograda i ivinjak u poprenom profilu saobraajnice, Sombor, 2006. [5] Pravilnik o osnovnim uslovima koje javni putevi moraju da ispunjavaju sa gledita bezbednosti saobraaja, Slubeni list. [6] Nacionalni standardi Srbije [7] Nacionalni standardi Nemake, vajcarske, Slovenije [8] Aimovi M, Sistemi za zadravanje na putevima, Graevinski fakultet, Skoplje, 2006. [9] Aimovi M, Preporuke za postavljanje zatitnih elinih ograda, Graevinski fakultet, Beograd, 2007.

225