Za Kemala Ataturka

Negde i nekad
Proslo je toliko godina, a ja, eto, jos uvek svaki dan cekam poruku od tebe. Ako nekada dobijes
pismo, seti se, vidi suze na hartiji...Godine prolaze. Ovde se prica o tebi. Nesto se dogodilo.

Ako citas ove redove dok ljubis neku drugu zenu, pocepaj pismo i pitaj nju da li veruje da je
neka Elena Karinte iz Bitolja potrosila ceo svoj zivot zbog jednog coveka sa kojim je bila samo
jedan dan. Ako je volis, kao sto ja volim tebe, ne govori joj nista, neka bude srecna ako si i ti.

Ako, pak, jos uvek pamtis devojku sa Balkana i ne volis drugu, znaj da te cekam. Cekacu te
svakoga dana, ceo zivot...Znam da ces se vratiti, da nisi zaboravio.

Tata mi je umro. Ima vec godinu dana. Onog dana kada me je uzeo od tebe, zakljucao me je u
kucu. Nije me pustao ceo mesec. Nisam plakala. Znala sam da su dzabe svi katanci i zatvori.
Covek za koga je hteo da se udam, videla sam samo jednom. Pitao me je da li cu nekada moci da
ga volim...ja sam rekla: Ne! Volim prvu ljubav.
Nisam ga vise videla.

Tata mi nikad nije oprostio. Ni ja njemu. Nekoliko dana pre nego sto je umro, pozvao me je k
sebi...rece: ,Znam da sam pogresio, Eleni, znam da nikad nisam bio dobar tatko'. Ne trazim da
mi oprostis, ne trazi ni ti! Bog neka nam oboma oprosti. Zeleo sam ti nabolje,a ucinio najgore'.
Tata nije bio los covek!

Nisam vise mlada i lepa kao tada.

Ceo zivot u jednom danu...

Zauvek te voli i uvek te ceka vecno tvoja,

Eleni Karinte